Funkcija alternatora je da proizvodi struju za potrošaĉe na automobilu i da obavlja punjenje akumulatora.

Generator naizmeniĉne struje (ili alternator) ima induktivne navoje u kojima se stvara elektriĉna energija,
na mirujućem prstenu, statoru. Usred statora se okreće rotor, okruţen kandţastim polovima.

Rotor je elektromagnet s jednim uz-budnim navojem, koji se okreće, i ĉiji krajevi su prikljuĉeni na
odvojene klizne prstene. Ĉetkice na kliznim prstenima dovode elektriĉnu struju rotorskom namotaju. Pri
tome se stvara magnenko polje sa severnim (N) i juţnim (S) polom.

Ako se sada magnetno polje pomera (u ovom sluĉaju okreće) pored induktivnog namotaja, u namotaju se
stvara elektriĉni napon. Što je više magneta koji u odreĊenom vremenu prolaze pored ovog namotaja
(ovde pored više statorskih namotaja), veći je ostvaren napon. Ako je rotor više puta podeljen, uĉinak je
jednak, kao da se okreće više magneta.

Medju ostalim, prednost alternatora je i u tome da nema kolektora kao kod dinama, koji uzrokuje
probleme sa varniĉenjem. Pobudna struja koju kod alternatora dovode ĉetkice na klizne prstene rotora je
tako mala, da varniĉenje ne prouzrokuje probleme.

U alternatoru se u odnosu na statorske namotaje naizmeniĉno pomeraju severni i juţni pol rotora, i stvara
se naizmeniĉni napon.

Zbog akumulatora je automobilu potrebna jednosmerna struja. Stoga struju iz alternatora treba diodama
ili drugim usmerivaĉima pretvoriti u jednosmernu.
Alternator je našao put do automobila tek posle otkrića silicijumskih dioda i tranzistora, koji su zamenili
ranije velike usmerivaĉe i regulatore napona.

Alternator automatski podešava predavanje svoje snage i potreban mu je samo jedan regulator napona.
Usmerivaĉi preuzimaju i ulogu prekidaĉa za povratnu struju.
Upotrebom tranzistora regulatori su postali tako maleni, da se mogu ugraditi u sam alternator.

Alternator je trofazni generator naizmeniĉne struje. Da bi se takvom strujom mogao puniti akumulator, koji
je izvor i spremište jednosmerne struje, naizmeniĉnu struju treba "ispraviti". To obavljaju diode, za svaku
fazu po dve. Te glavne diode su smeštene na jednu ploĉu, najĉešće od aluminijuma, zbog hlaĊenja, i ta
ploĉa se naziva diodna ploĉa. Mogu biti i dve ploĉe, a onda se te dve ploĉe nazivaju diodni most. Osim
dioda koje su smeštene unutar alternatora, alternator je opremljen i regulatorom napona (regler). Njegova
funkcija je da ograniĉava struju punjenja koju alternator proizvodi, a sve u svrhu zaštite akumulatora i svih
drugih potrošaĉa od prenapona. Regler konstantno meri napon akumulatora i u skladu sa tim naponom
reguliše pobudu rotora alternatora.
Pobudom (magnetisanjem) polova rotora pojaĉava se ili smanjuje magnetno polje, a samim tim i
proizvedena struja, kako naponski (V) tako i strujno (A). Prvu pobudu alternator dobija preko kontrolne
lampice punjenja, a kad motor (i rotor alternatora) postigne odgovarajući broj obrtaja koji je potreban za
proizvodnju struje, pobudu preuzima regler koji se tada napaja iz namotaja statora preko još tri diode.
Struja punjenja zavisi od napona i napunjenosti akumulatora i broja obrtaja rotora, dok je napon uvek u
odreĊenim granicama, najĉešće od 13,8 - 14,2 V.
Ako je akumulator prazan, onda to regler "oseti" i daje rotoru punu pobudu da bi što pre napunio
akumulator. Takva puna pobuda stvara jako magnetno polje, što je opterećenje za radilicu motora, što se
moţe odraziti kao pad broja obrtaja radilice i nemiran rad motora ili ĉak i gašenje motora na ler-gasu. Kod
motora sa elektronskom kontrolom rada, broj obrtaja se automatski povećava da nadvlada opterećenje
alternatora. Svako opterećenje radilice, tj nadvladavanje tog opterećenja se plaća povećanom potrošnjom
goriva.

Kao što se vidi iz priloţenog, stator alternatora ima tri zavojnice u kojima se indukuje NAIZMENIĈNA
struja - dakle alternator je u svom prvom stepenu generator NAIZMENIĈNOG TROFAZNOG napona od
oko 120V (kada bi rotor konstantno dobijao 12V tj. bio bi max. namagnetisan).
Zašto tri zavojnice?
Radi tzv. peglanja napona - svaki ciklus ima jedan vrh iliti peek a sa tri zavojnice su ti vrhovi ispeglaniji.
Bilo bi idealno da je još više zavojnica, ali bi to naravno previše zakomplikovalo konstrukciju alternatora.

Da bi se u zavojnici indukovala struja, kraj nje mora prolaziti magnet - u ovom sluĉaju je to elektromagnet
rotora koji dobija struju preko ĉetkica reglera.

REGLER je istovremeno spojen i na stator i na rotor alternatora. To je elektronski sklop koji je fabriĉki
podešen da reguliše napon alternatora na nekih 14-15V, a to radi po principu merenja napona statora.
Ako napon statora pada, istovremeno pojaĉava napon u rotoru koji postaje jaĉe namagnetisan i povećava
napon i struju u statoru. Ako napon raste, smanjuje napon rotora i odrţava napon u granicama za koje je
raĊen. To najviše dolazi do izraţaja kod promene broja okretaja motora, a sa time i broja okretaja samog
alternatora.

Moramo imati u vidu da sam alternator ima nekoliko puta manju remenicu od remenice radilice preko koje
se pogoni, pa je zato i broj obrtaja alternatora nekoliko puta veći od broja obrtaja motora.

Dakle imamo trofazni naizmeniĉni napon na izvodima statora. Ti izvodi su spojeni na 3 puta po dve
ispravljaĉke diode na diodnom mostu, gde se trofazni naizmeniĉni napon pretvara u "jednofaznu"
istosmernu struju od nekih 14 V potrebnu za rad ureĊaja u autu.

Alternatori se razlikuju po maximalnoj struju koju mogu dati pod punim opterećenjem - u ovom sluĉaju je
to 85A na 14V. Naravno postoje jaĉi i slabiji alternatori, zavisno od modela auta i koliĉini ureĊaja u autu.

Kada se okrene kontakt-kljuĉ, a motor se jos ne pokrene, mora sijalica u obliku akumulatora na
instrument tabli da zasvetli. Posle pokretanja motora, alternator se pobudjuje. Tada se sijalica gasi, sto je
znak da je alternator proradio i da daje struju. Ako se sijalica ne ugasi posle paljenja motora, ili se upali u
toku voţnje, nešto nije u redu sa alternatorom, i prestaje da daje struju. Ako se lampica ne ugasi ni pri
većem broju obrtaja motora, to je znak da postoji smetnja ili u alternatoru ili u regleru.

Najĉešći kvarovi alternatora su istrošene ĉetkice - svetli lampica u obliku akumulatora na instrument tabli,
auto sve teţe pali dok na kraju neće uopšte da upali, jer bez proizvodnje struje iz alternatora, sva struja
se crpi iz akumulatora.

Drugi reĊi kvar je pregorevanje dioda ili jedne od njih. Najĉešće se to dogaĊa usled prejake potrošnje
struje, koju alternator na moţe isporuĉiti (npr jaka muzika) ili usled prašine koja spreĉava hlaĊenje dioda.
U tom sluĉaju opet se ne puni akumulator i svetli ili treperi lampica na instrument tabli.

Treći najĉešći kvar je zujanje leţajeva, najĉešće prednjeg koji je naopterećeniji jer preuzima silu
nategnutog klinastog remena preko remenice, ili zbog vode i vlage koje znaju ući u leţajeve usled
oštećenih semeringa leţaja.

Ĉetvrti mogući kvar je zujanje remenice. Najĉešće se ĉuje prilikom paljenja, pa se taj zvuk kasnije izgubi.
Nastaje najĉešće usled istrošenosti remenice, posebno remenice sa gumom, dok kod remenice sa
kvaĉilom se to redje dešava.

NajreĊi kvarovi su pregorevanje zavojnice statora ili još reĊe rotora, što je opet posledica prevelikog
opterećenja.

Generator ili u ţargonu alternator se sastoji od sledećih delova:

1. STATOR
2 ROTOR
3. DIODNI MOST
4. REGULATOR NAPONA S ĈETKICAMA
5. PREDNJI I ZADNJI POKLOPAC
6. LEŢAJEVA (SPOLJNOG I UNUTRAŠNJEG)
7. KUĆIŠTE
8. REMENICA
Prednji leţaj i stator, sa kućištem:
Ĉetkice:
Rotor i zadnji leţaj
Rotor bez zadnjeg leţaja:
Kućište i stator:

Diodni most:
Delovi alternatora: