1. LINOST, PERSONA ILI INDIVIDUA O tome ta je linost i kako se formira, postoji veliki broj razliitih shvatanja.

Postoje i razliite definicije linosti. Olport je dobio 50 grupa razliitih odreenja linosti: izgled nekoga, kako se neko pokazuje i ini drugima. Re persona se najpre koristila za pozorinu masku u starom Rimu koju je nosio glumac u pozoritu da bi naglasio osobine linosti koju je prikazivao. Ovaj smisao se odrava jo i danas u odreenju linosti kao zbira karakteristika pojedinca koji ga istiu meu ostalima ili zbira karakteristika koje drugi zapaaju i na koje drugi reaguju. Prilikokm prouavanja jedinica nae analize je osoba u celini. Mi nastojimo da shvatimo ta odlikuje jedinku kao celovitu sutinu. Zbog toga su za prouavanje linosti izuzetno vane individualne razlike u psiholokim procesima. 2. POLAZNE OSNOVE U DEFINISANJU LINOSTI Sve novije definicije linosti istiu 3 momenta: jedinstvo ili integritet linosti, jedinstvenost ili osobenost linosti i relativnu doslednost u ponaanju. Jedinstvo ili integritet znai da kad govorimo o linosti, ne mislimo samo na pojedine oblike ponaanja, na pojedine psihike procese, nego na celokupnog pojedinca. U razliitim oblicima ponaanja pojedinca se izraava manje ili vie ono to je za njega karakteristino. Jedistvenost ili osobenost linosti znai da se svaki pojedinac razlikuje od svakog drugog po tome kakve osobine ima i kako su te osobine meusobno povezane. Doslednost u ponaanju pojedinca manifestuje se u slinom ponaanju u slinim situacijama. Ova tri bitna momenta linosti dolaze do izraaja u veini savremenih definicija linosti. 3. OLPORTOVA DEFINICIJA LINOSTI Po Olportu, teorije kao to je Frojdova psihoanalitika teorija mogu biti korisne za objanjenje abnormalnog ponaanja, ali nisu u celini tane kad treba objasniti ponaanje normalnog oveka. Olport daje crtama odnosno osobinama kljuno mesto u svojoj teoriji. Po njemu je linost organizacija osobina, tj. crta. Pojedinac na sline situacije reaguje na slian nain. Crte svake osobe su potpuno jedinstvene. Kad god se navodi da dva oveka imaju iste osobine, treba imati na umu da su to samo po imenu iste osobine, a stvarno razliite. Osobine, po Olportu, imaju motivacioni karakter. Da bi se razumelo ponaanje oveka potrebno je poznavati i namere pojedinca, njegove elje i sl. On smatra da bioloki motivi predstavljaju odluujue regulatore ponaanja deteta, a kod odraslog postoji veoma mnogo razliitih motiva. 4. STRUKTURA LINOSTI Termin struktura linosti se upotrebljava u vie razliitih znaenja, jedanput se tim izrazom oznaavaju faktori bitni za razumevanje linosti uopte, za razumevanje bilo koje linosti, drugi put se podrzumeva za pojedinca karakteristina organizacija bitnih osobina i veza meu tim osobinama, u tom sluaju se misli na strukturu jedne konkretne linosti. U svakoj osobi postoji osnovna struktura linosti na kojoj poiva sistematska organizacija koju mi opaamo. Samu sr strukture sainjavaju ovekovi najvaniji motivi, njegova glavna ubeenja, stavovi i vrednosti, njegove osnovne emocionalne dispozicije, kao i poseban nain kao je sve to meusobno povezano.

Jedno od shvatanja o strukturi linosti jeste da linost treba shvatiti i prikazati kao organizaciju osobina ili crta. Ako se u pojam osobina, pored osobina temperamenta, karaktera, telesne konstitucije i sposobnosti, vrste i motivi, stavovi i interesi, onda moemo zaista definisati linost kao organizaciju osobina ili crta. 5. FAKTORI LINOSTI (R.B. KATEL) Kada se neke osobine redovno javljaju zajedno, moemo smatrati da je tome uzrok neki zajedniki faktor. Umesto svih osobina koje se povezano javljaju navode se samo faktori koji se mogu smatrati uzrokom povezanog javljanja osobina. U psihologiji je pokuano da se ovo ostvari pomou faktorske analize linosti. Ispitivanjem pomou faktorske analize mogue je svesti osobine linosti na manji broj meusobno nezavisnih faktora. Jedan od najistaknutijih pristalica ovog postupka je R. Katel. Katel razlikuje 12 faktora na koje je mogue svesti ponaanje oveka. Od ovih faktora, po Katelu, zavise razliite osobine linosti. Ako utvrdimo u kom stepenu kod pojedinca postoje ovih 12 faktora, mi moemo prikazati linost. Faktori predstavljaju fundamentalne osobine. Pored ovih osobina postoje i mnoge druge sekundarne osobine, koje su manifestacija neke fundamentalne osobine ili rezultat kombinacije fundamentalnih osobina. Dvanaest faktora na koje je mogue svesti linost su: CIKLOTOMIJA (iskrenost, otvorenost, srdanost) OPTA MENTALNA SPOSOBNOST (inteligentnost, otroumnost, misaonost) EMOCIONALNA STABILNOST (realistian odnos prema ivotu, uravnoteenost, odsustvo neurotinih simptoma) DOMINANTNOST (tenja za nadmoi, vrstina i nepopustljivost, agresivnost) SURGENTNOST (IVOST) (ljubaznost prema drugima, veselost, optimizam, drueljubivost) POZITIVAN KARAKTER (istrajnost, obazrivost prema drugima) CIKLOTOMIJA KOJU KARAKTERIE PREDUZIMLJIVOST (sklonost za drutvom, izrazito interesovanje za suprotan pol) ZRELOST (tenja za nezavisnou, oslanjanje na samog sebe) SOCIJALIZOVANOST (uglaenost, obzirnost, smirenost) IZOTOMIJA (zatvorenost, hladan odnos prema drugima, krutost) MENTALNA DEFEKTNOST (neinteligentnost, glupost, plitkost) EMOCIONALNA NESTABILNOST (nezrelost, razdraljivost, neurotinost) SUBMISIVNOST (potinjavanje drugima, nesigurnost u sebe, popustljivost) DESURGENTNOST (POVLAENJE) (sklonost depresiji i pesizmu, flegmatinost, izbegavanje drutva) ZAVISNI KARAKTER (nepostojanost, nepaljiv odnos prema okolini) IZOTOMIJA KOJU KARAKTERIE POVUENOST (plaljivost, malo interesovanje za suprotan pol) INFANTILNA EMOCIONALNOST (zavisnost od drugih, traenje panje i potpore od drugih) PRIMITIVNOST (nespretnost u ophoenju, nevaspitanost, sirovost)

CIKLOTOMIJA KOJU KARAKTERIE POVERENJE U DRUGE (poverenje u druge ljude, razumevanje drugih) BOEMSKA BEZBRINOST (nekonvencionalnost, ekscentrinost, nestalnost) PROMILJENOST (loginost, hladan i proraunat odnos)

PARANOJA (sumnjiavost, sklonost ljubomori i nepoverenju) KONVENCIONALNA PRAKTINOST ( konvencionalnost, praktinost, neemocionalnost) NAIVNOST (sentimentalnost, paljivost prema drugima)

U svojoj kasnijoj knjizi, Katel navodi znatno vei broj faktora linosti. Ako elimo da prikaemo linost u celini, mi emo to na najjednostavniji nain postii utvrivanjem stepena u kome se kod pojedinca sreu spomenitih 12 faktora. 6. TIPOVI LINOSTI Tipovi linosti se odreuju tako to se na osnovu nekih karakteristinoh osobina pojedinca ili karakteristinih naina reagovanja, pojedinci svrstavaju u jedan od prihvaenih tipova linosti. Tipologija ima veoma veliki broj. etiri najee spominjanih i korienih su: Hipokratova, Jungova, Kremerova i eldonova tipologija. Hipokratova tipologija je po nainu emocionalnog reagovanja: 1. Kolerik jaka oseanja, lako reavanje na akciju, razdraljivost i sklonost agresivnom reagovanju. 2. Sangvinik lako menja raspoloenje, emocije su povrne, sklonost ka vedrom raspoloenju. 3. Flegmatik reaguje retko i sporo, oseanja su slaba i povrna, teko se ispoljavaju, slabo pokretljiv. 4. Melanholik retko reaguje, oseenja su intenzivna i dugo traju, preovladava oseanje tuge i zabrinutosti Jung razlikuje dva osnovna naina reagovanja kod ljudi: introvertno i ekstravertno. Prema tome, ljudi se mogu svrstati u introvertirani i ekstravertirani tip linosti. Introvertirana linost je okrenuta prema sebi, sklona razmiljanju, povuena, zatvorena, uzdrljiva u ispoljavanju emocija, osetljiva na kritiku, ime rei i slabiji kontakt sa ljudima, okupirana vlastitim mislima i doivljajima. Ekstravertirana linost je okrenuta prema ljudima, stvarnosti, otvorenog ponaanja, spremna na neposrednu akciju, slabije je osetljiva, realistina, zainteresovana za fizikalnu i socijalnu sredinu u kojoj ivi, lako socijalno prilagodljiva. Treba napomenuti da sam Jung ne smatra da kod svakog oveka postoji samo jedan ili drugi nain reagovanja. On smatra da svaki pojedinac reaguje na oba naina, ali jedan preovlauje, a drugi je potisnut. Kremer u svojoj tipologiji polazi od toga da se mogu razlikovati dve glavne vrste duevnih bolesti: izofrenija i manijakalno-depresivno duevno oboljenje. I kod normalnih ljudi se mogu razlikovati dve vrste ponaanja koje imaju slinosti ili sa ponaanjem izofrenih bolesnika ili onih koji boluju od manijakalno-depresivne psihoze. Prema tome moemo razlikovati izotomni i ciklotomni tip. Za izotomni tip linosti karakteristini su: povuenost, ozbiljnost, razdraljivost, sklonost fanatinom zastupanju neke ideje, hladan odnos prema ljudima, individualizam, zajedljivost itd. Za ciklotomnu linost karakteristini su: otvorenost, drutvenost, taktinost, vedrina, srdaan odnos, realistinost, praktinost itd.

Po njemu postoji veza izmeu tipova linosti i fizike konstitucije. izotomni tip je obino slabije razvijen, mrav, uskih ramena, pripadaju leptozomnom telesnom tipu, ili su snano razvijeni, miiavi i pripadaju atletskom tipu. Ciklotomni su po pravilu debeljukasti, okrugli, skloni gojenju i pripadaju piknikom telesnom tipu. Po eldonu postoje tri telesna tipa: endomorfni, mezomorfni i ektomrfni. Endomrfni imaju razvijen srednju deo tela, stomak, pa su obino debeli. Mezomorfni imaju razvijene kosti i miie. Ektomorfni imaju slabo razvijene miie i srednji deo tela, uzan struk, neni su, sa dobro razvijenim nervim sistemima i ulima. Prema osobinama eldon deli ljude na: viscerotonini, samototonini i cerebrotoniki temperament. Viscerotonini karakterie emocionalna uravnoteenost, doslednost u ponaanju, srdaan odnos prema drugima, praktinost, realizam, sklonost udobnosti. Ovom mentalnom tipu odgovara endomorfni telesni tip. Samototonini karakterie aktivnost, pokretljivost i sklonost korienju fizike snage, energinost, hrabrost, agresivnost, netrpeljivost, nedostatak takta i saoseanja prema drugima. Ovom tipu odgovara mezomorfni telesni tip. Cerebrotoniki tip se istie kontrolisanjem svojih postupaka, sklonosti za razmiljenjem, povuenosti i uzdrljivosti, izbegavanju drutva i bune okoline, velikoj linoj osetljivosti i fizikoj neotpornosti. Ovom tipu odgovara ektomorfni telesni tip. 7. ULOGA NASLEA, SREDINE I AKTIVNOSTI U RAZVOJU Kod deteta se osobine linosti formiraju postepeno. Do odreenog perioda formirane osobine se mogu menjati. Ovo menjanje predstavlja razvoj linosti i ostvaruje se uticajem sredine na ono to pojedinac nasleem donosi na svet, kao i ono to je do odreenog momenta pod uticajem sredine ve razvijeno. Mogli bismo rei da razvoj linosti zavisi od tri faktora: od naslea, sredine i aktivnosti pojedinca. Ima shvatanja da je naslee jedini ili odluujui faktor od koga zavisi razvoj, to je nativistikko shvatanje. Suprotno ovom shvatanju je miljenje da je linost iskljuivo rezultat delovanja sredine. To je empitistiko shvatanje. I naslee i sredina su vani i neophodni za razvoj pojedinca. Ono to ini naslee, to je nasleeno preko roditelja, jesu tzv. uroene dispozicije. Dispozicije su samo uslovi za manifestovanje odreenih osobina. Svaka osobina razvija se i formira tek putem aktivnosti oveka u odreenoj sredini. Moemo zakljuiti da nema osobine koja bi zavisila samo od naslea. Od delovanja sredine zavisi razvoj dispozicija. Svaki nenasleeni, negenetiki faktor koji deuje od momenta zaea predstavlja sredinu. Pod sredinom treba, dakle, podrazumevati sve to podstie pojedinca na reagovanje. Za formiranje bilo koje sloenije osobine potrebna je intenzivna aktivnost pojedinca i to pre svega njegova svesna aktivnost. 8. RAZVOJ POJMA O SEBI Bilo bi najjednostavnije samosvest odrediti kao svest o sebi kao o jedinstvenoj i osobenoj jedinki. Uz ovo znanje se pridruuju i odreena oseanja i tenje. Ono to o sebi mislimo, kako sebe doivljavamo, kako sebe ocenjujemo, kakva oseanja i kakve tenje imamo u vezi sa znanjem o sebi kao osobi to je samosvest.

Samosvest se razvija postepeno. Malo dete nema svest o sebi. Samosvest se razvija uporedo sa sve jasnijim razlikovanjem deteta izmeu vlastitog tela i izmeu okoline. U razvojnoj psihologiji istiu se razliiti momenti koji su vani za formiranje samosvesti. To je, pre svega, govor pomou koga dete saznaje za svoje ime i pomou koga ui rei i pomove kojima se naglaava razlika izmeu njega i okoline. Vanu ulogu ima i uporeivanje sa ostalima. Na razvijanje samosvesti utie i slika koju okolina ima o detetu i koju ona detetu saoptava. Tako dete postepeno stie sve odreeniju predstavu o sebi kao individui. U toku daljeg razvitka vanu ulogu dobijaju ideali i ambicije, koji se javljaju sa uzrastom i prema kojima dete orijentie svoje ponaanje. Slika koju smo stvorili o sebi utie na to da nastojimo da uskladimo svoje osobine i da nastojimo da nae ponaanje postane dosledno i usklaeno. Slika koju imamo o sebi u toku celog ivota u mnogome zavisi od toga ta okolina misli o nama. Samosvest je pre svega znanje, svest o vlastitoj linosti. Ona ne postoji oduvek, nego se stvara i razvija. Jednom formirana, ona utie na razvitak linosti pojedinca i pomae da linost postigne usklaeno jedinstvo. 9. ZRELOST LINOSTI I NJENA MERILA Zrelost je psiholoki konstrukt namenjen opisivanju i proceni celovite linosti. Zrela linost je psiholoki proces kojim se ostvaruje ravnotea izmeu identiteta i integriteta jedne linosti (Hrnjica). Zrelost linosti kao psiholoki konstrukt oznaava: 1. Stepen postignute integracije linosti. 2. Stepen postignutog sklada izmeu razvojnih potencijala linosti i postignua. 3. Stepen uspene integracije u drutvenu sredinu, uz voenje rauna o potrebama drugih ljudi, osnovnim normama ponaanja i osnovnim vrednostima sredine. Aspekti zrelosti: 1. Fizika zrelost razliiti delovi tela dostiu svoj zreo nivo u razliito vreme. Puna strukturalna i funkcionalna zrelost se dostie oko 18. godine. 2. Intelektualna zrelost podrazumeva realistino suenje, objektivnost, otvorenos za nova iskustva, za nove ideje, stabilan vrednosni sistem, zdravu ivotnu filozofiju, sposobnos snalaenja u novim situacijama, sposobnost reavanja problema. Intelektualna zrelost se dostie na uzrastu od 13. do 15. godina (kod mladih prosene inteligencije), odnosno na uzrastu od 16. do 25 -27. godine (kod mladih natprosene inteligencije). 3. Socijalna zrelost odnosi se na stepen prilagoenosti osobe u svojoj socijalnoj sredini. Socijalno zrela osoba uspeno sarauje sa drugim ljudima. U procesu sticanja socijalne zrelosti znaajna je faza emancipacije od porodice, tj. osamostaljivanje deteta. 4. Emocionalna zrelost moe se uoiti kod osoba kod kojih je izraena emocionalna stabilnost, formirana savest, nezavisnost, sposobnost uspostavljanja dubljih emocionalnih veza, kao i emocionalna kontrola. 5. Psihoseksualna zrelost podrazumeva dobru prilagoenost osobe na pripadnike suprotnog pola i postojanje pozitivnog stava prema njima. Psihoseksualno nezrela osobapokazuje prezir prema osobama suprotnog pola i neadekvatno se ponaa u sferi seksualnih odnosa, 6. Moralna zrelost izgrauje se tokom razvoja i u tesnoj je vezi sa intelektualnom zrelou, odnosno, intelektualna zrelost je vaanb uslov formiranja moralne zrelosti jer

proces usvajanja mmoralnih normi poiva na racionalnim i saznajnim procesima. Moralna osoba je u stanju da moralne vrednosti stvara i proverava kroz analizu ireg iskustva sa drutvom u celini. Zrelost je psiholoki konstrukt iji su aspekti neodvojivi od celine, to znai da se izmeu njih razvijaju mnogobrojna meudejstva. 10. MOTIV U PONAANJU LINOSTI Motivi su organski ili psiholoki faktori koji pokreu i reguliu ponaanje radi postizanja odreenih ciljeva. Velike su razlike u shvatanjima o tome koji sve motivi postoje. Pored ogranienog broja uroenih motiva postoji veliki broj motiva koji ne poivaju na telesnim potrebama i koji nisu uroeni, nego su se formirali u toku individualnog ivota pojedinca. Nije mogue ponaanje ljudi objasniti svoenjem na nekoliko telesnih potreba, niti na ogranieni broj instikata, jer ljudski postupci mogu imati uzrok u veoma velikom broju razliitih motiva, od kojih je veina steena na osnovu linog iskustva. Motivi se mogu podeliti prema tome da li su potrebe na kojima poivaju uroene ili steene na: uroene i steene motive. Mogu se podeliti i prema tome da li poivaju na telenim potrebama ili na potrebi za odreenim odnosom sa ljudima na: fizioloke (bioloke) i socijalne motive. Bioloki motivi Poto je njihovo zadovoljenje po pravilu neophodno za odravanje ivota, svaki od ovih motiva postaje odluujui faktor ponaanja kada je njgovo zadovoljenje oteano ili spreeno. Upravo zbog toga seksualni motiv ima neobino veliku ulogu u ponaanju ljudi. Bioloki motivi su: motiv za hranom, vodom, seksualni motiv, materinski motiv, motiv za toplotom, za izbegavanjem bola, za aktivnou, odmorom i snom i jo neki drugi. Spomenuti bioloki motivi su uroeni. Svaki moemo nai gotovo kod svih pojedinaca. Pod uticajem drutvenih normi oni se zadovoljavaju samo na odreeni nain, sa odreenim objektima i pod odreenim uslovima. Za razumevanje ponaanja pojedinca najvaniji su: motivi gladi i ei, materinski motiv i seksualni motiv. Motivi gladi i ei poivaju na potrebi za odreenim hemijkim supstancama. Javljaju se kad u organizmu nastupi nedostatak odreenih hranljivih materija ili vode. To su veoma snani motivi koji dobijaju prioritet nad svim ostalim motivima kada su nezadovoljeni. Materinski motiv se sastoji od dva motiva: motiv da se imaju deca koji se naziva predmaterinskim i motiv da se brine o ve roenoj deci koji se naziva poslematerinski motiv. Seksualni motiv je najvaniji za razumevanje mnogih karakteristika ponaanja civilizovanog oveka. Poto razliiti drutveni principi i shvatanja ograniavaju i spreavaju direktno zadovoljenje ovog motiva, on se esto zadovoljava indirektno i zaobilazno.seksualni motiv je takoe osnova sloenog oseanja ljubavi izmeu mukarca i ene. Socijalni motivi Socijalni motivi su oni koji se baziraju na psiholokim potrebama. Obino se istiu dve grupe ovakvih potreba: potrebe za drutvom i potrebe za priznanjem u drutvu. Od socijalnoh motiva najee se u literaturi spominju: gregarni motiv, motiv za afirmacijom, motiv borbenosti i motiv sigurnosti. Gregarni ili afilijativni motiv se manifestuje u tenji da se bude u drutvu, u tenji pojedinca da bude prihvaen. Motiv samopotvrivanja se manifestuje u tenji pojedinca da bude priznat i prihvaen od okoline.

Motiv borbenosti se manifestuje u sklonosti da se ciljevi ijem ostvarenju tei obezbede bez obzira na druge. Motiv sigurnosti manifestije se u tenji da se odri nepromenjenom situacija koja e obezbediti egzistenciju i zadovoljenje za pojedinca bitnih motiva. 11. RAZVOJNO-ODBRAMBENI MEHANIZMI Odbrambeni mehanizmi predstavljaju uenjem steene naine reagovanja na frustracione situacije. ovek razliitim nainima reagovanja pokuava da se oslobodi neprijatnog psihikog stanja izazvanog frustracijom i one naine koji su mu u tome koristili zadrava kao svoje naine reagovanja na frustracije. Potrebno je napomenuti da se ovek odbrambenim mehanizmima ne koristi sa svesnom namerom. ovek odbrambene mehanizme koristi automatski i ne znajui da se njima koristi kao sredstvom da se oslobodi frustracije. Oni nisu uvek tetni naini reagovanja, dok se samo povremeno koriste pomau da se ovek oslobodi anksioznosti, omoguavaju da pojedinac dobije na vremenu. Ali, mogu biti tetni ako postanu nain reagovanja kojima ovek pribegava im se nae u nekoj tekoi. Najei odbrambeni mehanizmi su: kompenzacija, sublimacija, racionalizacija, identifikacija, projekcija, matanje, represija i regresija. Kompenzacija se sastoji u zameni ciljeva koje je teko ostvariti lake ostvarljivim ciljevima. Treba pomenuti da kompenzacija predstavlja odbrambeni mehabizam samo onda kada ovek nije svestan da novi cilj predstavlja zamenu za cilj koji nije uspeo. Sublimacija se sastoji u zameni ciljeva koje ovek ne moe zadovoljiti, ostvarivanjem ciljeva koji su drutveno cenjeni. Racionalizacija se manifestuje tako to linost, da bi pravdala svoje ponaanje, umesto pravih razloga koje bi drutvo osudilo, iznosi iskonstruisane, lane razloge. Najee dve vrste su: kiselo groe i slatki limun. Identifikacija je kada se trai nadoknada za sopstvene neuspehe u uspesima drugih. Mi se identifikujemo sa drugima da bismo u uspehu drugih videli i vlastiti uspeh koji nismo bili u stanju da sami postignemo. Identifikacija je moogua sa pojedincima i grupama, institucijama, klubovima itd. Identifikacija moe postati veoma negativna. Projekcija se manifestuje tako to se neka elja koju ne moemo zadovoljiti jer je drutvo osuuje ili je u suprotnosti sa moralnim principima i vaspitanjem, zadovoljava na taj nain to se drugima pripisuje postojanje takvih elja ili motiva. I kada neku izrazito negativnu osobinu pripisujemo drugima kod kojih ta osobina postoji u mnogo manjoj meri ili uopte ne postoji, govorimo takoe o mehanizmu projekcije. Matanje je odbrambeni mehanizam onda kada svoje elje i motive zadovoljavamo ne realnom aktivnou, nego zamiljanjem ciljeva kao ostvarenih. I ovaj mehanizam je relativno vrlo est, i uglavnom, bez tetnih posledica, ali moe i da dovede do gubljenja kontakta sa realnou. Represija ili potiskivanje je kada motive koji su u suprotnosti sa socijalnom normama potiskujemo iz svesti. Mi ih potiskujemo jer ak i znanje o postojanju takvih motiva kod nas izaziva uznemirenost i oseanje krivice. Kada su motivi koji su potisnuti izrazito jaki, represija moe imati teih posledica za duevno zdravlje. Regresija se sastoji u vraanju na naine reagovanja koji su bili karakteristini za neki raniji, pravazieni stadijum razvitka i uopte, prelazak na primitivniji nain ponaanja (psovanje, benjenje, pla).

12. NORMALNO I NENORMALNO PONAANJE Tokom razvoja ljudske zajednice verovalo se da je granica izmeu psihiki normalnog i nenormalnog ponaanja jasno. Istorija pokazuje da je odnos zajednica prema onome to smatra nenormlnim bio dominantno odbrambeni i da su osobe koje na bilo koji nain nisu odgovarale kriterijumima normalnog bile podvrgavane kaznenim postupcima koji su ponekad izazivai fiziko oboljevanje, pa i smrt. Normlnom osobom danas nazivamo onu osobu koja uspeva da adekvatno funkcionie u svojim socijalnim ulogama, koja uspeva da razvije zrele odnose sa drugim ljudima,koja prihvata odgovornost za svoj ivot i ivot onih koji od nje zavise, kojaje u stanju da tolerie odreeni stepen frustracije bez gubitka psihike ravnoe i koja ne odstupa znaajno od kriterijuma svoje sredine. Sve ovo to je reeno jo uvek nije dovoljno da se u potpunosti opie normalno ponaanje i normalna linost i zato se ona ee opisuje negativnom definicijom normalno ponaanje je ono koje ne odstupa znaajno od uobiajenog, prihvaenog naina ponaanja u nekoj zajednici. Danas, sa boljim i dubljim poznavanjem psihologije, kao i sa boljim poznavanjem raznovrsnih oblika ljudskih zajednica koje postoje, znamo da otra grnica izmeu onoga to spada u normalno i nenormalno ne moe sa sigurnou da se povue. Jedna osoba moe biti prepoznata kao normalna u jednoj, a nenormalna u nkoj drugoj zajednici. Isto tako, svaka osoba se nalazi u razvojnom toku, pa tako oblik ponaanja u nekom trenutku moe prelaziti okvire normalnog, a u nekom sledeem biti u okviru njih. Gotovo da nema nikoga meu nama ko bar jednom nije izgubio glavu, mislio sve najcrnje, digao ruke od svega i sl. U toku svog ivota se kreemo i menjamo, pa tako i dijagnostifikovanje ljudi na normalne i nenormalne nije nikada konano i nepromenljivo. 13. KLASIFIKACIJA TEORIJA LINOSTI Ne postoji jedna opteprihvaena teorija linosti, niti se smatra da je bilo koja od vodeih teorija dovoljno iroka da bi pokrila sve to je obuhvaeno ovekovom linou. U jednom pregledu teorija linosti dva amerika psihologa, Hol i Lindzi, navode dvadesetak teorija o linosti i to samo onih koje ovi autori smatraju najvanijim. Mogle bi se, sa obzirom na shvatanja o strukturi, dinamici i , u prvom redu, o razvoju linosti razlikovati tri grupe teorija linosti. Prvu grupu inile bi teorije koje naglaavaju ulogu biolokih momenata, pa time i naslea. To su biologistike teorije. Jedna od takvih je i poznata Frojdova psihoanalitika teorija linosti. Drugu grupu teorija inile bi teorije koje, ne istiui toliko ulogu biolokih momenata i naslea, naglaavaju osobenost svakog pojedinca, njegovu manje-vie potpunu razliitost od svih ostalih ljudi. Ove teorije, koje se mogu nazvati personalistikim, zanemaruju ulogu sredine, a posebno ulogu socijalnih faktora. Treu grupu ine teorije koje naglasak stavljaju na znaaj sredine, aa posebno na ulogu socijalnih faktora. To su socijalne teorije linosti. 14. FROJD I PSIHOANALIZA Daleko najuticajnija teorija linosti jeste Frojdova psihoanalitika teorija. Frojd je poricao da svsni doivljji, tj. takvi doivljaji o kojima pojedinac zna i kojima zna poreklo, imaju uopte vanu ulogu u ivotu oveka. Po njemu je psihiki ivot nalik na ledeni breg koji pliva morem.

Kao to samo mali deo brega viri iznad mora, a ogromna masa se nalazi pod vodom tako je samo neznatan deo psihikih procesa svestan, a ogromna masa psihikih procesa pripada oblasti nesvesnog, pre svega rzni doivljajni kompleksi, obino afektivnog karaktera i u vezi sa seksualnim nagonom. U oblasti nesvesnog, po Frojdu, lee i pokretake snage ljudskih postupaka. Tu se nalaze potisnute ideje, elje, predstave. Ovaj nesvesni deo psihikog ivota upravlja ponaanjem oveka, pa i svesnim delom ljudskog ivota. 15. ID, EGO I SUPEREGO Frojd je smatrao da je ovek jedan dinamiki sistem energija. Linost se sastoji od tri glavna sistema ida, ega i superega. Izmeu ova tri sistema postoji dinamiko meudejstvo, iji je ishod ovekovo ponaanje. Id je rezervoar sve psihike energije. Sainjavaju ga instinkti, a instinkti predstavljaju jedinu energiju aktivnosti oveka. Energija se javlja u vidu nesvesnih instinkata koji gone organizam na delatnost. Id tei da postigne po svaku cenu zadovoljenje instinkata koji ga ine, i to neposredno i odmah, ne obazirui se ni na ta. Nastojei da zadovolji impulse ida organizam mora da se sukobi sa realnosu spoljanjeg sveta, jer esto neposredno zadovoljenje insinkata moe imati negativne posledice. Zato stupa u dejstvo drugi deo linosti koji se naziva ego. Ego nastoji da omogui zadovoljenje onoga emu tei id, vodei raua o realnoj situaciji. Glavna aktivnost tog dela inosti se sastoji u sekundarnim procesima, kao to je opaanje, zahvaljujui kojima mi traimo i nalazimo pogodne objekte i najkorisnije naine zadovoljenja instinkata. Trei deo linosti je superego ili nad-ja. Taj deo se sastoji od principa, normi, morlnih popisa, ideala koje je pojedinac vaspitanjem u kui, identifikacijom sa ocem, a onda i drugim socijalnim uticajima usvojio, koje je linost u sebe unela. Sastoji se od dva dela: ego-ideala (uzora koje pojedinac podraava) i savesti. Savest se formira unoenjem i usvajanjem razliitih moralni principa koji vladaju u odreenom drutvu. Taj deo ocenjuje da li je neto loe ili dobro. Drutvo na tj nin uspeva da stvori jedan unutranji regulator ponaanja. Glavna je funkcija superega da zadrava i spreava zadovoljenje zahteva koje postavlja id, a specijalno seksualnih i agresivnih elja, za koje drutvo smatra da su opasne i tetne. Frojd ukazuje na to da ova tri dela ne treba shvatiti kao tri nezavisna dela linosti, ve da oni prdstavljaju tri aspekta linosti. Bioloku stranu linosti predstavlja id, psiholoku ego, a socijalnu superego. Kada doe do sukoba izmeu ida, ega i superega linost postaje nesigurna i zastraena, anksiozna. Da bi savladao anksioznost pojedinac koristi razliite odbrambene mehanizme i na taj nain ipak zadovoljva motive i ciljeve. Kad su sukobi veoma otri i esti, moe doi do trajnih poremeaja u ponaanju linosti. Blai poremeaji nazivaju se neurotinim, a tei psihotinim ili duevnim bolestima. 16. STADIJUMI PSIHOSEKSUALNOG RAZVOJA Pema Frojdu za formiranje linosti odluujue je rano detinjstvo, otprilike period do pete godine ivota. Dete u svom razvitku prolazi kroz odreene stadijume. U oralnom stadijumu, a to je u periodu kada dete ima oko godinu dana, usta su glavna oblast preko koje dete izraava svoju aktivnost. Usta su glavni deo tela koje detetu prua zadovoljstvo. Ukoliko je samo zadovoljenje bilo nnepogodno moe doi do trajne fiksacije izvesne koliine energije libida za oralne aktivnosti. To moe da bude uzrok tzv. oralnog

karaktera linosti odraslih osoba, a to je zapravo jedan skup crta u koje spadaju zavisnost, pasivnost, pohlepa i preterana sklonost za oralno ponanje, kao to je puenje ili brbljivost. Posle oralnog sledi analni stadijum, kroz koji dete prolazi u toku druge godine ivota. To je period u kome je glavno zadovoljstvo u defekaciji (obavljanju velike nude). I u ovom sluaju moe se javiti trajna analna fiksacija koja potie od kazni zbog nekontrolisanog pranjenja ili zbog prekomernog pohvaljivanja. Analni karakter se ogleda u nagonu za saglaavanjem (konformizmom) i preteranom kontrolom. Posle analnog sledi faliki stadijum. U tom stadijumu je manipulisanje seksualnim organima izvor zadovoljstva, tj. zona koja prua zadovoljstvo. U ovom stadijumu se javlja Edipov kompleks. Po Frojdu, kod deteta u ovom stadijumu postoji tenja prema roditelju suprotnog pola, a neprijteljstvo prem roditelju istog pola. Kod deteta se, u periodu izmeu 3. i 5. godine, javljaju intenzivna oseanja strahovanja, krivice i nespokojstva, zbog toga to dete prema roditelju istog pola ima dve vrste oseanja, ljubavi, zbog svega to mu roditelj ini i neprijateljstva, zbog toga to u roditelju osea rivala. Frojd istie da je u naroito velikom stepenu linost odreena upravo time kako je prevladala taj stadijum. Ova tri stadijuma Frojd naziva pregenitalnim stadijumima, kada polni organi nemaju funkciju koju imaju kod odraslog oveka. Posle pregenitalnog stadijuma sledi period latencije, povlaenja, slabijeg ispoljavanja seksualnog interesovanja. Fojd istie da upravo od toga da li je pojedinac uspeno savladao pojedine od ovih stadijuma, zavisi uspeni razvoj linosti. Poslednji stadijum, koji nastupa posle spomenutih je tzv. genitalni stadijum. U pregenitalnom stadijumu dete je narcistiko. U mladalako doba, doba puberteta, javlja se izrazito interesovanje za osobe suprotnog pola, a sa tim u vezi nastaju i druge za linost vane promene. Pre svega, naglo se razvija socijalizacija. 17. LIBIDO, EROS I TANATOS Frojd istie da su pokretake snage delovanja oveka uroeni instinkti. Ljudi mogu u razliito doba teiti ostvarenju razliitih ciljeva. Postoji svega nekoliko instinkata koji odreuju celokupno poaanje oveka. Frojd govori o dve grupe instinkata: 1. Seksualne instikte kojima je konaan cilj odravanje vrste i 2. Line instinkte kojima je cilj odravanje jedinke. U kasnijim radovima govori o dve grupe insinkata: instinktima ivota (eros) i instinktima smrti (tanatos). Prvi slue odranju jedinke i odranju vrste. Tu spadaju glad, e i seksualni instinkt. Energija koja goni na zadovoljenje ovih insinkata jeste ono to Frojd naziva libido. Izmeu svih ivotnih instinkata naroitu panju Frojd poklanja seksualnom istinktu i esto govori o libidu kao energiji seksualnog instinkta. Drugu grupu intinkata ine instinkti smrti ili destruktivni instinkti. U njima lei sklonost ljudi ka agresiji, razaranju, izvor ratova i meusobnih proganjanja i zlostavljanja. 18. SLABOSTI PSIHOANALIZE Frojdovom uenju moe se zameriti vie stvari. Pre svega Frojd neopravdano istie ulogu seksulnog motiva. Danas ak i noviji psihoanalitiari ne smatraju da je opravdano uzimatti da sva snaga ljudske aktivnosti potie iz instinkata, a posebno iz seksualnog instinkta. Nema razloga prihatanju shvatanja da su sva zadovoljstva koje dete ima zadovoljstva koja proizilaze

iz zadovoljenja seksualnog insinkta. Kod deteta je jedna od najmonijih potreba potreba za hranom. Nije opravdano svoditi uzroke celokupnog ponaanja odraslog oveka na fizioloke potrebe i prvenstveno na seksualni instinkt, jer odrastao ovek ima i veoma veliki broj razliitih socijalnih steenih potreba. Druga problematina Frojdova postavka je preterno naglaavanje uloge naslea, a zanemarivanje uloge sredine, posebno socijalnih faktora u objanjavanju razvoja linosti. Neobino je i Frojdovo shvatanje o postojanju insinkta smrti, tj. uroenje tenje oveka ka unitavanju sebe i drugih. Veoma je sporno i Frojdovo uenje o Edipovom kompleksu. 19. ERIKSONOVE ETAPE RAZVOJA IDENTITETA Erikson ljudski razvoj shvata kao niz unutranjih i spoljnih konflikata koje linost mora da prebrodi da bi postigla identitet. Krize se javljaju u etapama, a iz svake etape (ako je uspeno prebroena) liost izlazi sa: oseanjem unutranjeg jedinstva, poveanim smislom za dobro rasuivanje i uveanom sposobnou da ini dobro prema vlastitim stadardim ili standardima onih koji mu neto znae. Isto tako, nerazreeni problemi iz ranije faze se prenose u narednu. Kriza predstavlja normalnu razvojnu fazu, koja nastaje zbog radikalne promene koju izaziva novi aspekt razvoja. - Faza sticanja poverenja se javlja tokom prve godine ivota. Oseanje poverenja je najbitniji preduslov mentalnog zdravlja. Pod poverenjem se, u okviru ove teorije, podrazumeva oseanje poverenja u druge, kao i osnovno oseanje samopouzdanja. Ako prva ivotna iskustva nisu pozitivna moe nastupiti stanje kooje se u psihijatriji nziva emocionlna letargija. Drastian gubitak majine ljubavi dovodi do akutne infantilne depesije ili blaeg, ali hroninog stanja tugovanja. Nereeni konflikti u ovoj etapi dovode do niza negativnih promena u linosti odrasle osobe. Psihoanalitiari skup osobina linosti koji proizilazi iz ove krize nazivaju oralni karakter. Najvaniju ulogu u ovom periodu ima majka. Osnovna merila postignutog poverenja u ovoj fazi su: dobar san i odsustvo uznemirenosti i kada majka nije u vidokrugu deteta. - Faza sticanja autonomije obuhvata period izmeu 2. i 3. godine. Osnovne karakterisike ove etape su: brzo sazrevanje miinih struktura, razvoj govora i poveana sposobnost koordinacije miia. itava ova etapa predstavlja bitku za ostvarenje autonomije. Dete ui da se stabilnije dri na nogama, stie oseanje svog ja, kao i oseanje posedovanja. Ako se preterano insistira da dete uspostavi kontrolu nad beikom i stolicom, mogua je pojava agresije ili prividne samostalnosti. Prvi koren deijeg ponosa, samopotovanja i volje su rezultat uspeno prebroenih problema u ovoj fazi. Sumnja u sebe i stid nastaju kao posledice preterane kontrole i nerealnih zahteva. - Faza sticanja inicijative se javlja izmeu 4. i 5. godine. Osnovne karakteristike su: sposobnost slobodnog kretanja, razvoj jezika i miljenja dovoljan da se shvati niz stvari oko sebe i da se postavljaju brojna pitanja odralima, sposobnost da se u mati igra niz razliitih uloga. Rezultat uspenog razvoja u ovoj fazi je steeno oseanje inicijative. Kriterijumi neuspenog razvoja su: pojaana agresivnost i pojano oseanje krivice, a kriterijumi uspenog razvoja su: odreenija slika o sebi, svest o tome da ga drugi vole, kao i svest da voli one oko sebe. Opta karakteristika ove faze je prodornost. Do problema izmeu roditelja i dece dolazi iz dva razloga: prvi je vezan za sputavanje inicijative, a drugi nastaje zato to dete zapaa da se roditelji ne ponaaju u skladu s zahtevima koje njemu nameu. - Faza usvajanja odgovornosti se javlja u periodu kad dete polazi u kolu. U tom periodu veina dece je veoma spremna da ui sve to se od njih zahteva. Najvea opasnost potie od

oseanja inferiornosti koje se javlja kao posledica detetovog opaanja da je manje sposobno od drugih. Ovo oseanje blokira deju aktivnost. Osim toga mo se javiti osiromaenje identiteta pod uticajem odraslih. Ako dete prihvati zahtev odraslih da se lii svega osim rada, onda njegov identitet biva nuno osiromaen. - Faza oformljenja identiteta traje od 12-13. do 18. godine. Da li e u ovoj fazi doi do formiranja stabilnog identiteta, ili e doi do konfuzije, zavisi, pre svega od uspenog razreavanja kriza u ranijim etapama. Ako adolescent izae iz ranijih faza sa formiranim oseanjem sigurnosti i samopotovanja, verovatno je da e uspeti u nastojanju da stekne stabilan identitet. Ukoliko ranije faze nisu uspeno prebroene, dolazi do konfuzije identiteta. - Razvojne faze posle sticanja identiteta su faza intimnosti, posle 18. godine kada je ovek zreo za zajedniki ivot sa osobom suprotnog pola. U periodu izmeu 26. i 40. godine ovek je u fazi reprodukcije kada se profesionalno stabilizuje, formira porodicu i stvara potomstvo. Zavrna faza u razvoju je integritet, koji se javlja posle 40. (a ne mora se uopte ni javiti). Potrebe su, uglavnom, zadovoljene na odgovarajui nain i uspostavljeno je oseanje samopotovanja. Negativan oblik ove faze se ispoljava kao razoarenje. 20. KRIZA, KREATIVNA KONFUZIJA Po Eriksonu, kriza predstavlja normalnu razvojnu fazu, koja nastaje zbog radikalne promene koju izaziva novi aspekt razvoja. Kriza u razvoju se javlja zato to javljanje novog dela neminovno izaziva pomeranje energije, koja sada mora biti angaovana oko novog dela, mada potrebe ranijeg dela za energijom jo nisu zadovoljene. U fazi oformljenja identiteta (12-13.do 18. god.) moe doi do konfuzije identiteta ukoliko ranije faze nisu uspeno prebroene. Nepoverenje u sebe i ljude oko sebe oteava oveku da shvati kakav je stvarno, kao i da formira jasnu sliku o drutvu u kome ivi. Serija ranijih negativnih iskustava biva dopunjena neuspehom u koli, pa sami tim i problemima u izboru eljene profesije. Od loe porodice, nejasne slike o sebi, ljudima, drutvu u kom ivi, pa do konfuzije identiteta koje onemoguava prilagoeno ponaanje samo je mali korak. Adolescenti su nesigurni u pogledu svog polnog identiteta, socijalnog statusa, svoje socijalne uloge, kao i vlastite vrednosti u oima drugih, prisiljeni da esto dnose odluke u pogledu izbora poziva, partnera, grupe itd, a da intelektualno i emocionalno nisu dovoljno spremni da to uine odgovorno. Sve to moe dovesti do konfuzije koja je praena oseanjem zbunjenosti, usamljenosti, strepnje, pa i oseajem krivice, potitenosti i praznine. 21. SKINER I BIHEJVIORIZAM Znaenje potie od engl. rei behaviour (ponaanje), koje se definie kao svaka akcija pojedinca ukljuujui i one podlone posmatranju, merljive psiholoke promene, kognitivne slike, fantazije i emocije. Po Skineru, linost nije nita drugo do jedan sistem ponaanja. Istraivanje razvoja linosti je, zapravo, istraivanje nastanka za pojedinca karakteristinog skupa ponaanja. Skiner smatra da je sama re linost, kao i najvanije unutranje determinante kojima istraiva opisuje linost, od male koristi za razumevanje oveka. Skiner nas upuuje da istraujemo samo spoljanje determinante ponaanja. Njihovo razumevanje je klju za razumevanje linosti, sve ostalo je suvino. Osnovna karakteristika bihejvioristikog pristupa ljudskoj prirodi je shvatanje da je ona strogo determinisana spoljanjim okolnostima. Bioloki aspekti organizma

odreeni su genetikim procesima. Ostali podsticaji ponaanja potiu od fizike i socijalne sredine. Prema tome, kae Skiner, svi podsticaji ponaanja su izvan ovekove kontrole, pa nema smisla hvaliti ga ili grditi zbog onoga to radi. Nekorisno je menjati pojedinca, poto je nemogue uticati na sve njih, mnogo je smisaonije menjati kulturu, jer na taj nain stvorene promene mnogo due traju. Gotovo svi oblici ponaanja su naueni. Osetljivost organizma za uticaje iz sredine ima genetsku osnovu. Skiner smatra da evolucioni proces oblikuje uroene oblike ponaanja pojedinca. Skinera interesuju one veze izmeu ponaanja i sredine koje su jednostavne i zakonite. Skiner sve oblike ponaanja deli na respondente i operante. Respondenti su oblici ponaanjakoji su izazvani zbivanjima u sredini. Operanti su oblici ponaanja koji nisu neposredno izazvani zbivanjima u sredini. Osnovna strukturalna jedinica za razumevanje ponaanja je odgovor ili reakcija. Odgovor Skiner definie kao reprezententa spolja vidljivog, opazivog akta ponaanja koji moe biti povezan sa dogaajima u sredini. Operant je rezultat kontinuiranog procesa oblikovanja. Individualne razlike u ponaanju potiu iz injenice da je celokupno ponaanje oveka rezultat uenja. Poto ni jedno ljudsko bie ne stupa na isti nain u kontakt sa okolinom, razumljivo je da ni naueni oblici ponaanja, koji proizilaze iz tog odnosa, ne mogu biti isti. Sutinu linosti ini ukupnost nauenih, tj. steenih oblika ponaanja. Osnovu strukture linosti ine svi oblici ponaanja koje je pojedinac stekao tokom ivota. Neke oblike ponaanja sredina podrava (nagrauje odobravanjem ili na neki drugi nain). Te naknadne reakcije sredine su razlog za veu verovatnou javljanja podravanog oblika ponaanja. Nepoeljnim oblicima ponaanja sledi neodobravanje. Najvei broj ovekovih reakcija odvija se u drutvenoj sredini. Skiner smatra da se i drutveno ponaanje ui na isti nain kao i drugi oblici ponaanja. Skinerov osnovni doprinos je u oblasti instrumentalnog uslovljavanja. Skiner j eznaajno unapredio sam eksperimentalni pristup oprantnog uslovljavanja, tako to je modernizovao Torndajkov kavez. Pretvorio je kavez u kutiju od prozirnog stakla i time je znatno poveao preglednost eksperimentalne situacije. Razvio je i poseban mehanizam poluga, gde je ivotinja pritiskom na papuicu, odnosno dugme automatski dobijala hranu. Merenje zavisne varijable vremena do eljene reakcije, bilo je takoe, automatizovano. Skiner je koristio mehanizam sa pisaima i dugakim rolnama papira, kojima je beleio uspene pokuaje u jedinici vremena. Osnovni nedostatak Skinerovog pristupa bio je u objanjavanju viih kognitivnih procesa kod oveka. 22. ZAKON EFEKTA, INSTRUMENTALNO USLOVLJAVANJE Za Torndajka, inteligentno ponaanje i uenje predstavljaju najznaajnije mehanizme adaptacije razvijenih ivotinjskih vrsta. Pritom, za njega ovi oblici adaptivnog ponaanja ne ukljuuju nuno svesnu nameru. Njegovi najpoznatiji ogledi su pokazali da ivotinje zaista mogu da ue mehaniki putem slepih pokuaja i sluajnih uspeha. Eksperimentalna procedura koju je Torndajk razvio imala je nekoliko karakteristinih elemenata. Prvo, gladna maka bibila stavljna u posebnu drvenu kutiju koja je danas poznata pod nazivom problemska kutija. Problemska kutija je bila dizajnirana takoda ivotinja mora da savlada jednostavni mehanizam da pritisne pedalu ili povue konopac. Poto bi savladala mehanizam, vratanca na kutiji bi se otvorila i ivotinja bi bila nagraena hranom koja je bila postavljena ispred kutije. Prvo bi maka, relativno dugo vremena, izvodila razliite nasumine i neuspene pokuaje da dohvati hranu: provlaila apu kroz letvice, grebala dno i sl. Zatim bi njeni pokuaji postajali

sve agresivniji. Konano, ivotinja bi sluajno otkaila mehanizam, ime bi se oslobodila iz kutije i uzela hranu. Svaki put poto bi maka bila osloboena i poto bi uzela hranu, ona je vraena u kutiju. Posle veeg broja ponavljanja, nasuminih pokuaja bi bilo sve manje, dok ivotinja ne bi nauila da oslobodi mehanizam odmah poto bi bila stavljena u kutiju. Torndajk je na osnovu svojih istraivanja formulisao niz zakona o uenju, od kojih je najznaajniji zakon efekta: tendencija da se reaguje na odreeni nain je u funkciji posledica ili efekata koje je ta reakcija imala u prolosti, reakcije praene zadovoljavajuim posledicama imaju veu ansu da budu ponovljene. Torndajkova eksperimentalna procedura nije zahtevala namerno izazivanje reakcije da bi do uenja dolo. Moglo bi se rei da je osnovni mehanizam instrumentalnog uslovljavanja asocijacija izmeu spontane reakcije i njenog efekta bezuslovne drai, koja za ivotinju predstavlja nagradu. 23. POTKREPLJENJE, OBLIKOVANJE PONAANJA Postoje 4 inioca koji utiu na uestalost reagovanja, otpornost na gaenje i brzinu sticanja reakcije: veliina potkrepljenja, vremenski period izmeu reakcije i potkrepljenja, motivacija i raspored potkrepljivanja. Sve dok veliina potkrepljenja raste, sticanje je bre, uestalost reagovanja je via, a otpornost na gaenje je vea. Istraivanja su pokazala i to da na uestalost reagovanja utie i racio oekivanog i ostvarenog potkrepljenja, kao i to da li je re o primarnom potkrepljenju ili o sekundarnom. Primarno je ono koje zadovoljava osnovne fizike potrebe za preivljavanjem i ne zavise od uenja (hrana, voda, spavanje, prestanak bola). Sekundarno je steeno ili naueno zahvaljujui vezi sa primarnim ili ve postojeim sekundarnim potkrepljenjima (nagrada, dobre ocene, pohvala, aplauz, panja). Brzina uenja instrumentalne reakcije je vea ukoliko je potkrepljenje neposredno. Kod ivotinja uenje nije uspeno ako potkrepljenje nije neposredno. Autori pretpostavljaju da to ima veze sa sposobnostima da se izgrauju odloene asocijacije. Kod ljudi se, takoe moe uoiti slian fenomen: potkrepljiva koji e se desiti za neko vreme u budunosti zapravo nije u vezi sa neposrednim potkrepljenjem kod kontrolisanja ponaanja. Najznaajniji inilac koji utie na karakteristike nauene instrumentalne reakcije je raspored potkrepljivanja. Kontinuirano potkrepljivanje je potkrepljivanje nakon svake uspene reakcije i ono predstavlja najefikasniji nain uslovljavanja reakcije. Kada je reakcija uslovljena, onda isprekidano, tj. parcijalno potkrepljivanje ima bolji uinak u odravanju ili poveavanju uestalosti ili intenziteta prethodno nauene reakcije. 24. DESENZITIZACIJA REAKCIJE STRAHA Bihejvioristi smatraju da je svako ponaanje rezultat uenja i da se abnormalno ponaanje moe zameniti odgovarajuim. Desenzitizacija je pojam koji je uveo Dozef Volf. Odnosi se na uenje ljudi da budu oputeni u situacijama koje ih inae plae. Re desenzitizacija predstavlja tenju da se ljudi uine to manje osetljivim na odgovarajue situacije koje ih plae. Terapija se sastoji iz sledeih koraka: 1. Psihijatar sa pacijentom pravi hijerarhijsku piramidu situacija koje najvie izazivaju strah. 2. Koristei neku relaksirajuu terapiju terapeut oputa pacijenta i onda od njega trai da zamisli neku od situacija iz piramide, kreui se od najmanje stranih ka stranijim (npr. osoba e prvo zamisliti pauka na slici, pa daleko od sebe, pa kako mu se pribliava). Ukoliko pacijent

postane anksiozan terapeut e mu rei da prestane razmiljati o tome. Ovo se ponavlja vie puta dok se osoba ne oslobodi straha pri pomisli na datu situaciju. 3. Tehnika suoavanja pacijenta sa situacijom koje se plai tove se in vivo. Terapeut e pokazati kako se treba ponaati u datoj situaciji, kako se nositi sa njom (npr. odvee pacijenta u neki park gde se nalaze paukovi, cilj e mu biti da se priblii i dodirne pauka). Ova metoda se ne moe uvek primeniti jer postoje iracionalni strahovi, koji se ne mogu modelirati. 25. AVERZIVNO USLOVLJAVANJE NEPOELJNOG PONAANJA Averzivno uslovljavanje je posebna tehnika u okviru bihejvioralne terapije koja se koristi za odvikavanje od nepoeljnog ponaanja. Sastoji se u povezivanju putem uslovljavanja, takvog, neprikladnog ponaanja sa averzivnim draima, tj. kaznom. Kazna je negativno potkrepljenje ili oduzimanje prijatne drai. Kanjavanje podrazumeva davanje negativne drai, dok negativno potkrepljenje znai njeno obustavljanje. Kanjavanje nosi sa sobom brojne negativne posledice. Prema Skineru, kazna ne dovodi do gaenja neeljene reakcije, ve samo do njenog blokiranja, tj. ne ispoljavanja u prisustvu kazne. Kanjavanje pokazuje da je ponaanje nepoeljno, ali ne dovodi do razvijanja prihvatljivog ponaanja. Neka istraivanja pokazuju da osobe koje su surovo kanjavane esto postaju bojaljive i razvijaju bes i neprijateljsko raspoloenje prema onome ko ih kanjava. Generalno, dugotrajno kanjavanje dovodi do agresivnog ponaanja onoga koji je kanjavan. Kanjavanje koje ukljuuje gubitak privilegija je efikasnije od fizikog kanjavanja. Da bi se postiglo eljeno ponaanje trebalo bi preporuiti uskraivanje nagrade nakon nepoeljnog ponaanja, kao najbolji nain njenog spreavanja. Ipak, nerealno je rei da kanjavanje treba potpuno odbaciti. Istraivanja su pokazala da nekoliko faktora utie na efikasnost kanjavanja, a to su: izbor trenutka kanjavanja, intenzitet kazne i doslednost kazne. Kanjavanje je najefikasnije kada se koristi tokom nedolinog ponaanja ili neposredno posle, trebalo bi da bude minimalnog intenziteta, dovoljnog da se suzbije neeljeno ponaanje i mora da se sprovodi dosledno. 26. BANDURA I SOCIJALNO UENJE U najirem smislu, proces socijalizacije obuhvata razvoj od bioloke jedinke u linost i formiranje karakteristinih osobina i karakteristinih oblika ponaanja vanih za ivot jedinke u drutvu, i to je od posebne vanosti, za dalje funkcionisanje i razvoj drutva. Bandura smatra da je za proces socijalizacije posebno vaan oblik uenja uslovljavanjem vikarijsko (pomono ili posredno) ili opservaciono (na osnovu posmatranja tueg ponaanja). Na tome se zasnivaju oblici uenja imitacijom i identifikacijom, uenje uloga, pojave socijalne facilitacije i pojave sugestivne zaraze. Novi oblici ponaanja se stiu ili se nepoeljni modifikuju samo na osnovu posmatranja ponaanja drugih, bez pokuaja da se uvebava i ui takvo ponaanje, bez neposredne nagrade i kazne, direktnim podraavanjem ponaanja nekog modela. Tzv. Medijacioni procesi (predstave ili implicitne verbalne reakcije) imaju vanu ulogu u tom uenju. Postojee teorije uenja ne mogu da objasne kako e se javiti novi oblici ponaanja razliiti od onih kojima jedinka ve raspolae. - Ogled tri grupe dece posmatraju film u kome glavni junak ispoljava agresivno ponaanje sa razliitim posledicama (nagrada, kazna, bez posledica). Posmatrano ponaanje postae

sopstveno ponaanje tek ako bude potkrepljeno, na taj nain to dete posmatra tue ponaanje. Znai, ui se i bez ponavljanja i neposrednog nagraivanja. Bandura 27. TEORIJE MORALNOG RAZVOJA (KOLBERG I PIJAE) Pijae i Kolberg istiu vanost razvoja i stadijuma kognitivnog razvoja od kojih zavisi i usvajanje odreenih oblika ponaanja. Pijae moral shvata kao bioloki determinisanu instancu koja je zavisna u odnosu na kognitivni razvoj. Znai, da bi se moralnost razvila nuno je da se dete nalazi na odreenom stadijumu razvoja. U proveravanju svog shvatanja Pijae je sprovodio sistematska istraivanja. Na osnovu dobijenih rezultata istie da postoje dve osnovne faze u razvoju moralnosti kod dece: stadijum heteronomne (objektivne) moralnosti i stadijum autonomne (subjektivne) moralnosti. U prvom stadijumu moralna delovanja su pod iskljuivim uticajem spoljnih autoriteta. Upravljanje ponaanja moralnim normama kod strane deteta je posledica opravdavanja odreenih ponaanja od strane odraslih, a ne delovanje na osnovu vlastitih htenja. Potovanje o kome je ovde sluaj je jednosmerno jer povezuje inferiornu osobu sa osobom za koju se smatra da je superiorna. Iz takvog odnosa proistie nastajanje dunosti inferiorne osobe (deteta) prema superiornoj osobi (roditelju, odraslom). Donoenje presude od strane deteta pod uticajem je objektivne tete i veliine posledica odreenog ponaanja. Ovaj stadijum, po Pijaeu, odgovara predoperacionalnom (2-7 god.), sa karakteristinim egocentrizmom i realizmom deteta. Stadijum subjektivne moralnosti karakterie postepeno oslobaanje uticaja autoriteta i okruenja deteta. Donoenje sudova o moralnosti akata poinje da se zasniva na unutranjim moralnim normama. Uviaju se meuodnosi ljudi koji su u okvirima prihvaenih zajednikih pravila, kao i vlastiti udeo u njihovom postojanju i potovanju. Moralno prosuivanje se zasniva na namerama, a ne vie na veliini posledica. Stadijum objektivne moralnosti nastupa oko 9 ili 10 godine, uporedo sa prelazom sa konkretnih na formalne operacije. Jedno od najznaajnijih shvatanja moralnosti i razvoju morala daje Kolberg. Po njemu, moralni razvoj prolazi kroz tri nivoa, sa po dva stadijuma na svakom od njih: 1. Prekonvencionalni nivo (preddogovorni) Na ovom nivou moralno rezonovanje je pod potpunom spoljanjom kontrolom i u zavisnosti od nagrade i kazne. - Za prvu podfazu ovog stadijuma karakteristini su kazna i poslunost. Deca su posluna zato to odrasli to od njih trae. - U drugoj podfazi dolaze do izraaja individualnost i namera. Moralno razmiljanje se zasniva na nagradi i linom interesu. 2. Konvencionalni nivo (dogovorni) Na ovom nivou se deca upravljaju delom prema sopstvenim standardima, ali i prema standardima drugih, roditelja, grupe i zakona koji vae u drutvu - U ovoj podfazi se formiraju interpersonalne norme, vrednuju se istina, odanost i brinost. Deca u ovom periodu usvajaju moralne standarde svojih roditelja. - Osnovna odlika ovog podstadijuma je moralno rezonovanje bazirano na razumevanju pravde, reda, zakona, dunosti (kompleksnog drutvenog sistema). 3. Postkonvencionalni nivo (autonomni)

Na ovom nivou, vrednosti se definiu nezavisno od autoriteta i zasnivaju se na autonomnim moralnim principima. - U ovoj podfazi uvia se relativnost zakona i variranje moralnih standarda od osobe do osobe. Ispravan postupak se odreuje pomou optih prava i normi koje su kritiki preispitane i koje je prihvatilo celo drutvo. - Poslednju podfazu moralnog razvoja po Kolbergu dostie vrlo mali broj ljudi. Moralni standardi proistiu iz univerzalnih ljudskih prava. Moralno rasuivanje je njima u potpunosti determinisano, ak i kad ukljuuje rizik, pa i pretnju po sopstveni ivot. Ne prolaze sve osobe kroz sve stadijume razvoja moralnosti, ve se najee zadravaju na nekom od njih. Prekonvencionalni nivo traje do 9 godine. Konvencionalni traje najmanje do uzratsa od 20 do 22 god. Nalazi Kolberga pokazuju da etvrtu podfazu dostie 62% ispitanika starosti 36 godina, dok petu podfazu dostie samo 10% ljudi. 28. TEORIJA RAZVOJA POJMOVA (VIGOTSKI) Vigotski za ispitivanje formiranja pojmova kod dece koristi metod dvojne stimulacije. On smatra da se jedino praenjem istorije neke pojave mogu obezbediti informacije o toku njenog razvoja. Vigotki uvodi stimuluse-objekte i oekuje da se tokom konstruktivne delatnosti (subjekta) u reavanju problema neki od njih preobraze u stimuluse-sredstva koji dovode do reenja. Metod dvojne stimulacije primenjen je i u eksperimentu u kome je praeno formiranje pojmova. Kao stimuluse-objekte uveo je trodimenzionalne figure koje se razlikuju po obliku, visini, irini i boji. Na osnovi svake figure napisan je naziv: mur, sev, lag i fik. Za nazive su uzete rei bez smisla jer za njih nije vezano nikakvo iskustvo ispitanika. Ovim eksperimentom su obuhvaeni ispitanici razliitog uzrasta i njegovi nalazi posluili su Vigotskom da zakljui da pojmovi, a zajedno sa njima i znaenje rei, prolaze u svom razvoju nekoliko stupnjeva. Opta zakonitost koju Vigotski otkriva je da razvoj procesa koji kasnije izazivaju formiranje pojmova poinje u najranijem detinjstvu, ali tek u pubertetu sazrevaju, uobliavaju se i razvijaju one intelektualne funkcije koje u osobenom spoju ine psihiku osnovu formiranja pojmova. - Prvi stupanj (mlai predkolski uzrast) razvoja pojmova su sinkreti. U toj etapi re za dete nema sutinsko znaenje. U njoj dolazi do izraaja sklonost deteta da, pri grupisanju figura, nedostatak uoenih objektivnih veza zameni preobiljem sujektivnihveza koje shvata kao veze meu stvarima. Dete u ogledu povezuje figure po njihovoj prostornoj blizini ili nekom drugom sluajnom utisku. Otuda sinkrete odlikuje nepovezana povezanost i znaenje rei obuhvata jednu neuoblienu gomilu, neureeni skup. - Drugi stupanj u razvoju pojmova ine kompleksi. Miljenje u kompleksima uzima u obzir stvarna, objektivna svojstva predmeta. Kompleksi se javljaju u nekoliko razliitih oblika. Slinost ovih oblika je to se objekti u njima spajaju na osnovu neposrednog ulnog iskustva, ali ipak svojevrsnim faktikim vezama. Vigotski navodi 5 osnovnih vidova, vrsta kompleksa: asocijativni kompleks, koji se zasniva na bilo kojoj asocijativnoj vezi koje dete zapaa na predmetu, zbirka nastaje uzajamnim dopunjavanjem po obelejima koje dete smatra razlogom povezivanja predmeta (po obliku, boji), lanani kompleks odlikuje spajanje predmeta preko pojedinih karika, difuzni kompleks nastaje kada dete spaja predmete na osnovu neodreenih difuznih veza. Pseudopojam je oznaen kao najdominantniji oblik kompleksnog miljenja u predkolskom uzrastu. Po spoljanjim

odlikama uoptavanj to je pojam, ali po tipu procesa koji dovode do uoptavanja to je kompleks. - Trei stupanj u razvoju pojmova kod dece je pravi pojam. On se formira kada se niz apstrahovanih svojstava pojmova sintetizuje, i kada tako dobijena apstraktna sinteza postane osnovni vid miljenja. Pri formiranju pojmova presudnu ulogu ima re. Re je znak, oznaka za opte svojstvo na osnovu koga je izvreno grupisanje. Re moe da slui za razne intelektualne operacije to je osnovna razlika izmeu kompleksa i pojmova. Dete, dakle stie do miljenja u pojmovima. 29. SOCIJALIZACIJA OD EGOCENTRINOG KA SOCIJALIZOVANOM U Pijaeovoj teoriji egocentrizam je jedan od osnovnih pojmova. Egocentrizam deteta je shvaen kao konfuzija, nerazlikovanje unutranjeg i spoljanjeg (subjektivnog i objektivnog). Prema Pijaeu kognitivni i socijalni razvoj deteta sutinski je vezan za prevazilaenje egocentrizma. Na svakom stadijumu ispoljava se na poseban nain i u toj formi naputa, prevazilazi pri kraju stadijuma. U prvoj godini, do osmog meseca, dete je nesposobno da razlikuje sebe od okoline, predmet od njegovog opaaja. U sledeem stadijumu egocentrizam se javlja kao nerazlikovanje simbola od simbolizovanog, a osnovni oblici ispoljavanj su: realizam, animizam, artificijelizam i prekauzalnost (snovi su u sobi, imena su vezana za imenovane stvari, objekti imaju svojstva ivih bia). Dete nije svesno gledita drugih, javlja se logiki egocentrizam: kao to ono misli misle i svi ostali, pa zato ne osea potrebu da svoje stanovite objanjava. Na poetku stadijuma konkretnih operacija dete ne razlikuje misli, konstrukcije mentalnih akcija, od opaajnih datosti. Na stupnju formalnih operacija adolescent konstruie svet po svojoj meri uveren da bi on svima odgovarao. Prekretnice za preobraavanje egocentrine misli u socijalizovanu su stadijumi konkretnih i formalnih operacija kada je osnovni faktor redukcije egocentrizma sukob miljenja deteta sa miljenjem odraslih. 30. ETAPNO FORMIRANJE UMNIH RADNJI (GALJPERIN) Galjperin smatra da ovekova psiha u potpunosti nalazi svoje korene u realnom, objektivnom svetu i da se sve njene strukture mogu usvojiti i nauiti i to aktivnou koja mora biti izvana i na razliite naine oblikovana i organizovana. Intelektualni razvoj nije odreen sopstvenim nepromenljivim zakonitostima, ve on moe imati nejednak sled u zavisnosti od organizacije aktivnosti uenja subjekta. Galjperin je koncipirao i za potrebe poduavanja prilagodio metodu etapnog oblikovanja intelektualnih radnji. U njenoj osnovi nalazi se shvatanje da je u cilju izbegavanja stihije intelektualnog razvoja nuno poznavati logiku ljudskog znanja koja se usvajaju. Pri tome je nuno planirati detetovu aktivnost tokom usvajanja znanja. Potrebno je da praktino, radno iskustvo prethodi usvajanju na mentalnom planu, pa je u skladu sa tim Galjperin ovako odredio etape poduavanja: 1. Upoznavanje sa zadacima uenja koje ukljuuje poznavanje sheme temeljnih struktura pojava jedne klase ili kategorije pojava. 2. Reavanje zadataka na praktino-manipulativan, odnosno radni nain. 3. Reavanje zadataka verbalizacijom tj.glasnim izgovaranjem. Kada ono postane dovoljno brzo i bez greke, prelazi se na sledeu etapu.

4. Reavanje zadataka u sebi, u obliku unutranjeg govora. U poetku to izgleda kao govor samom sebi koji zatim postupno prelazi na mentalni plan. 5. Prava mentalna operacija koja je redukovana, automatizovana i koja se obavlja u obliku niza simbola verbalnog znaenja. Budui da se tako u prvim etapama sve operacije materijalizuju i konkretizuju, kao nii nivoi reagovanja postaju dostupne i deci nieg uzrasta. Saglasno s tezom da je mentalna aktivnost deteta nastala iz praktine aktivnosti, temeljni smisao metode etapnog oblikovanja intelektualnih radnji jeste u pretvaranju praktino-delatne u intelektualno-simbolinu aktivnost. 31. LONGITUDINALNA I STRATEGIJA POPRENOG ISTRAIVANJU PSIHOLOGIJE RAZVOJA LINOSTI PRESEKA U

Longitudinalni pristup (uzduno istraivanje) je praenje istih subjekata kroz dui vremenski period, esto decenijama, i prikupljanje kontinuianih podataka o razvoju psihikih pojava. Osim tekoa zbog osipanja uzorka, sluajnog ili sistematskog, ostaje problem adekvatnosti instrumenta sa promenom uzrasta; uz to ovo istraivanje je skuplje i due se eka na rezultate. Meutim, smatra se da je longitudinalni pristup metodoloki istiji, pouzdaniji: za dobijanje potpune slike individualnog razvoja, za otkrivanje uzroka i posledica nekog oblika ponaanja, za prognozu daljeg toka psihikog razvoja i utvrivanje povezanosti meu razvojnim fazama. Transverzalni pristup (popreni presek) je ispitivanje psihikih pojava na ispitanicima razliitog uzrasta, u isto vreme, i na osnovu dobijenih podataka utvrivanje povezanosti uzrasta sa tim pojavama. Postupak je ekonomian, kratkotrajan i prikladan za ispitivanje optih tendencija psihikog razvoja. Ogranienja postupka su: pojave generacijskih razlika meu subjektima koji se porede, to se posebno pokazalo kao nedostatak pri ispitivanju intelektualnog razvoja. Najbolje rezultate istraivanja daje kombinovana primena ova dva postupka. 32. METODA PRIGODNOG I SISTEMATSKOG POSMATRANJA Prigodno ili nesistematsko posmatranje U prednaunom periodu su mahom koriene metode koje se znaajnije ne razlikuju od posmatranja na koje se oslanjamo u svakodnevnom ivotu, sem to su bile usmerene na posmatranje i beleenje pojava koje su nekim svojim odlikama privukle panju posmatraa. Prvi empirijski radovi o dejem psihikom razvoju su bili u formi biografskih studija i anegdotskog opisivanja. Anegdotsko opisivanje je meu najstarijim i njime su registrovani istaknuti dogaaji iz razvoja deteta, koji su se nametnuli prigodnom posmatranju. Osnovni mu je nedostatak to nema selektivne usmerenosti, opisuje dogaaje koji se iznenada pojavljuju i deavaju razliitoj deci. Biografske studije su sledei oblik prigodnog posmatranja. Novije biografske studije se odlikuju selektivnijim izborom problema posmatranja, unoenjem elemenata sistematskog posmatranja i eksperimenta, odvajanjem opisa od tumaenja, vode ih psiholozi koji su pripremljeni za primenu ove metode. Sistematsko posmatranje Kod sistematskog posmmatranja je unapred odreen cilj predmet i svrha posmatranja, plan kojim se predviaju postupci i uzorak posmatranja; zapaanja o posmatranoj pojavi se belee

sistematski, objektivno uz razdvajanje opisa od tumaenja, i uz kontrolisanje uslova u kojima se ponaanje izuava. Da bi se sve to ostvarilo angauje se istovremeno vie obuenih posmatraa, koriste se razna tehnika sredstva za registrovanje podataka ili kontrolu uslova, podaci se prikupljaju odabranim, ili za tu svrhu konstruisanim, instrumentima psiholokog istraivanja. Opservacija se vri u prirodnim uslovima u trenutku kad se ponaanje spontano javi. Sistematsko posmatranje je pogodno za primenu u razvojnoj psihologiji, posebno za rani deji uzrast. Sistematsko posmatranje ima vie varijanti koje se razlikuju po vremenskom okviru u kome se prati ponaanje, uzorku ponaanja koje se prati i korienju tehnike za prikupljanje podataka. Sve one se mogu podeliti u dve podvrste. Jedna je slobodno posmatranje, otvorenog tipa, u kome se registruju sva zbivanja koja se pojave u toku posmatranja. Drugu grupu ine strukturirana posmatranja, zatvorenog tipa, u kojima se unapred odreuju vremenski okvir i uzorak zbivanja na koja e posmatra obratiti panju. Dnevnike zabeleke spadaju u kategoriju slobodnog posmatranja u kome se beleke vode o svemu to se deava u razvoju opserviranog deteta. Metoda kratkih vremenskih uzoraka spada u strukturirane oblike sistematskog posmatranja. Ima vie varijanti ove metode ali je svima zajedniko da se opaanje ispitanika vri u toku jednoobraznih kratkih vremenskih intervala. Uzimanje uzorka dogaaja bolje osvetljava kontinuitet ponaanja. Autori koji su se odluili za ovaj pristup pratili su integralne dogaaje. Beleenje se najee vri u pripremljene obrasce sa ifrovanim kodiranjem. Prednosti ovog naina rada su sline onima koje su navedene kod metode kratkih vremenskih uzoraka. 33. EKSPERIMENTALNI METOD Eksperiment je najpouzdaniji nauni postupak za otkrivanje uzronih veza meu pojavama. Eksperimentalna istraivanja su doprinela osamostaljivanju i razvoju naune psihologije, koja se za jedan vek diferencirala u veliki broj samostalnih disciplina. Primena eksperimenta u izuavanju razvoja psihikog ivota posebno je doprinela otkrivanju pravilnosti razvoja i prirode razvojnih promena. Prednosti ove metode nad ostalim oblicima ispitivanja su: mogunost namernog izazivanja pojave, mogunost sistematskog i namernog menjanja uslova u kojima se neka pojava javlja, mogunost da se pojava izazove vie puta uz plansko variranje uslova. Ukratko, eksperiment omoguava da se ostvari kvalitativna, kauzalna i kvantitativna analiza pojave koja se izuava. Glavni cilj psiholokog eksperimenta je da se ispita da li odreeni uslov, faktor ili varijable deluju na pojavu koja je predmet istraivanja. Pojava koja je predmet ispitivanja naziva se zavisna varijabla. Uslovi koji se u eksperimentu namerno, sistematski uvode i menjaju, da bi se proverilo da li i koliko deluju na zavisnu varijablu, oznaeni su kao nezavisne varijable. Treba naglasiti da istraivai nastoje da u psiholokom eksperimentu dre pod kontrolom sve druge relevantne faktore, pojave koje se ne uvode u eksperiment jer one ve postoje i moraju se kontrolisati da se ne bi njihov uticaj pripisao eksperimentalnom faktoru. To su kontrolne varijable. U nacrtu eksperimenta planiraju se: problem istraivanja zavisna varijabla, hipoteze, nezavisne varijable, ispitanici, nain provoenja eksperimenta i postupci merenja, kontrola. Zavisno od mesta gde se izvodi imamo laboratorijski ekperiment i eksperiment u prirodnim uslovima.

Eksperimentalno istraivanje psiholokih pojava ima i svojih ogranienja. Iz etikih razloga ono se ne primenjuje kad moe imati tetne posledice po ispitanike. Drugi razlog za ogranienja u primeni moe biti taj to se neke psiholoke pojave kvalitativno menjaju kad ispitanici znaju da su uesnici eksperimenta. 34. TEHNIKA INTERVJUA U ISTRAIVANJU RAZVOJA LINOSTI Intervju se sastoji u smiljeno voenom razgovoru sa osobom ija se linost eli ispitati. Ispitiva podstie ispitanika postavljanjem odreenih pitanja da govori o sebi. Iz onoga o emu ispitanik govori, kako govori, kako se ponaa pri davanju odgovora, prema tome da li izbegava da o neemu govori, i prema drugim njegovim reakcijama ispitiva konstruie sliku o linosti, njenim osobinama, njenim tekoama i uzrocima tih tekoa. Mogue je razlikovati nekoliko vrsta intervjua: standardizovani, nestandardizovani i tzv. iscrpni ili analitiki intervju. Nestandardizovani intervju slian je razgovoru, konverzaciji meu ljudima. Ispitiva ne opstavlja pitanja prema unapred utvrenom redu niti postavlja uvek ista pitanja. Obino se unapred predviaju samo teme. Prednost je takvog postupka to je prirodan i neusiljen. Nedostatak mu je u tome to je teko uporeivati rezultate intervjua vrenog sa razliitim pojedincima i to onaj koji je intervjuisan moe da izbegava da govori o nekim stvarima. Standardizovani intervju je kada ispitiva postavlja uvek samo tano unapred fiksirana pitanja i kad ova pitanja postavlja svim ispitanicima koje intervjuie. Ovim postupkom otklanjaju se spomenuti nedostaci nestandardizovanog intervjua. Ispitiva moe na osnovu razlike u reagovanju pojedinih ispitanika da zakljui o razlikama meu linostima i osobinama linosti. Ali ova vrsta intervjua gubi neke pozitivne osobine nestandardizovanog intervjua: prirodnost i mogunost da se ispitiva zadri na onome to mu izgleda vano. Iscrpni intervju imamo kada intervju traje dui period vremena, kad se produava kroz nekoliko sastanaka. Kod takvog intervjua ispitiva nastoji da ispitanik govori bez podrke i bez pomoi. Iscrpni intervju se naroito esto primenjuje u psihijatriji i klinikoj psihologiji. Intervju je verovatno najee koriena tehnika u razliitim oblastima psihologije linosti, a naroito u profesionalnoj orijentaciji i selekciji i u klinikoj psihologiji. Meutim, to je metoda koja ima krupnih nedostataka. Osnovni joj je nedostatak da je tumaenj odgovora dobijenih intervjuom u velikoj meri zavisno od shvatanja ispitivaa. U rukama iskusnog i vetog strunjaka, meutim, intervju ipak moe posluiti kao izvor korisnih informacija o linosti. 35. UPITNIK I INVENTARI LINOSTI (DEJE SLIKE SVETA) Upitnici i inventari linosti sastoje se od veeg broja, ponekad i vie stotina, pitanja o tome kako se opjedinac u odreenim situacijama ponaa, ta doivljava, ta misli, kakav stav ima u vezi sa odreenim pojavama i situacijama. Obino ispitanik treba da podvue jedan od moguih odgovora koji su oznaeni uz svako postavljeno pitanje. est je oblik upitnika i upitnik kojim se trai od ispitanika da odgovori samo sa da ili ne. Na osnovu oznaenih odgovora ispitiva zakljuuje o postojanju i stepenu postojanja osobina za ije je ispitivanje upitnik ili inventar linosti konstruisan. Na taj nain mogue je ispitivati da li pojedinac poseduje odreene osobine linosti. Jo je ee da se pomou upitnika pokuavaju utvrditi grupe raznih osobina linosti. Takvi upitnici kojima se nastoji da se istovremeno utvrde razliite grupe osobina linosti nazivaju se obino inventarima linosti. Jedan od prvih inventara linosti bio je Bernrojterov inventar

linosti kojim se utvruje, izmeu ostalog, postojanje neurotinih tendencija, introvertiranost, dominantnost i sigurnost u sebe. Jedan od danas najvie korienih inventara linosti je tzv. Minesota multifazni inventar linosti. Sastoji se od 550 tvrdnji koje su odtampane na posebnim kartonima ili date jedna za drugom u svesci. Ispitanici treba da oznae koje tvrdnje za njih vae, koje ne vae i za koje ne mogu rei odreeno niti da za njih vae niti da ne vae. Konstruktori ovog inventara prethodno su utvrdidli na osnovu odgovora velokog broja osoba ije su osobine poznavali, kako treba oceniti odreene odgovore. Ovaj inventar linosti namenjen je, pre svega, utvrivanju da li kod pojedinaca postoji sklonost nenormalnosti i, ako postoji, prema kojoj vrsti. Upitnici, u stvari, predstavljaju pismenu formu intervjua, a imaju tu prednost pred intervjuom to je upitnicima mogue ispitivati istovremeno veliki broj ispitanika, to su uvek tano ista pitanja koja se postavljaju, to je u izvesnoj meri mogue unapred proveriti vrednost pitanja i znaenje odgovora. Nedostaci su to nema uvek sigurnosti da je ispitanik bio iskren u svojim odgovorima. A i kad je postojala iskrenost, nije sigurno da li ispitanik sebe dovoljno poznaje, i da li su njegovi odgovori tani. 36. TESTOVI INTELIGENCIJE. INTELIGENCIJE SKALE SENZO-MOTORNE

Testovi su jedna od najrazvijenijih i najee korienih tehnika. Psiholoki test je merni instrument sastavljen od niza zadataka ili problema, sistematski odabranih, pomou kojih se na objektivan nain, na izazvanom uzorku ponaanja, ispituju (mere) sposobnosti, osobine linosti ili znanje pojedinca. Postoji veliki broj razliitih testova za ispitivanje inteligencije. U testovima za ispitivanje inteligencije dece razliitog uzrasta postoji za svaku godinu uzrasta odreeni broj zadataka. Testovi inteligencije za odrasle sastoje se od teih zadataka za ije reenje treba koristiti raliite od spomenutih intelektualnih sposobnosti. Jedan od veoma esto upotrebljavanih testova za ispitivanje inteligencije odraslih je Veksler-Belviev test koji se sastoji od dve grupe zadataka. Jednu grupu ine zadaci na koje treba odgovoriti reima, adrugu zadaci za ije reenje ne treba koristiti verbalne formacije. Postoji i veliki broj grupnih testova za ispitivanje inteligencije, tj. takvih testova pomou kojih je mogue odjednom ispitivati veliki broj ispitanika. Testovi inteligencije se nekoriste samo za dijagnostike svrhe, tj. da bi se utvrdilo da li neke sposobnosti postoje, nego i za prognostike svrhe, tj. da se vidi sa kakvim e uspehom pojedinac obavljati odreene poslove za koje su potrebne sposobnosti koje su testom ispitivane. Skala procene je tehnika koja se moe odrediti kao psiholoka lestvica u kojoj je ovek instrument merenja. Predmet procene mogu biti tue i vlastite osobine. Ova tehnika se upotrebljava kada je u ispitivanju potrebno razvrstavanje po kategorijama. Skale mogu biti: verbalne, numerike i grafike. Primenjuju se tako to ocenjiva oznaava mesto na skali koje ocenjivanom pojedincu (osobini) pripada. Skale se koriste radi procene karakteristika linosti, smera i intenziteta stavova, stepena pogodnosti ili sposobnosti pojedinca. Procenjiva treba da bude kompetentan da poznaje ono to procenjuje, i uveban da je osetljiv u razlikovanju manifestacija osobina i ponaanja i da poznaje mogue izvore greaka u procenjivanju.

37. PROJEKTIVNI TESTOVI (TAT, RORAH) Projektivni postupci koriste se za otkrivanje i tumaenje karakteristinih naina ponaanja jedne linosti, njenih stavova, motiva ili dinamikih crta na osnovu njenih odgovora ili ponaanja koje izazivaju projektivni materijali. Sutina postupka je da se ispitaniku daje nedovoljno strukturiran materijal i od njega se zahteva da ga dovri ili tumai. Oekuje se da e ispitanici sasvim spontano u svoje tumaenje projektovati elje, tenje, lina stanja, shvatanja i osobine. Tako e se svojstva linosti ispoljiti u njenim odgovorima. Od brojnih projektivnih tehnika najpoznatije su Rorahove mrlje, koje je kao tehniku uveo vajcarski psihijatar Rorah. Rorahov test se sastoji od deset slika (kartona) simetrinih mrlja od mastila. To je asocijativna tehnika u kojoj se od subjekta trai da pogleda sliku mrlje i kae ta vidi na njoj. Ispitiva doslovno belei izjavu i nastavlja sa pokazivanjem ostalih mrlja. Nakon toga sledi ispitivanje subjekta da se dobiju podaci za skorovanje lokacije, determinante i sadraja datih u opisu. To je osnova za kategorizaciju i tumaenj odgovora. TAT (Test tematske apercepcije) je drugi postupak koji se esto koristi, a koji je sastavio ameriki psiholog Mari. Sadri 30 slika razliitog sadraja i stepena nejasnosti. On spada u tehniku sastavljanja od subjekta se trai da na osnovu slika sastavi priu. Kroz formu i sadraj prie otkriva osnovne elemente svoje linosti. O vrednostima podataka prikupljenih pomou TAT uraene su brojne studije. Uraene su i modifikacije testa za rad sa decom. Konstruisan je poseban deji test apercepcije CAT koji se sastoji od deset slika na kojima se prikazuju ivotinje. Vrednost projektivnih tehnika je u tome to se pomou njih mogu dobiti podaci o linosti indirektnim putem, kroz spontano tumaenje projektivnog materijala. Glavno ogranienje ovog postupka je da on zahteva visoku strunost i specijalizaciju onoga ko ga primenjuje. Pored viegodinje obuke i prakse potrebna je i analizovana linost, strunjak koji moe da interpretira projektivni materijal ispitanika bez linog angaovanja i projektovanja u njemu. 38. RAZDOBLJA U RAZVITKU POJEDINCA Psihiki razvoj u ontogenezi podeljen je na sledee uzrasne periode: - Prenatalni period (od zaea do roenja - ovum, embrion fetus) - Novoroene (prvi mesec nakon roenja) - Odoje (od prvog meseca do kraja prve godine) - Prvo detinjstvo (do 2-3. godine) - Rano detinjstvo (do 6-7. godine) - Srednje detinjstvo (do 9. godine) - Pozno detinjstvo (do 12. godine) - Rana adolescencija (do 16. godine) - Srednja adolescencija (do 21. godine) - Pozna adolescencija ili rana zrelost (do 25. godine) - Srednja zrelost (do 50. godine) - Pozna zrelost (do 65. godine) - Predstarako doba (do 70. godine) - Starost (od 71. godine)

39. UTICAJ SPOLJANJE SREDINE NA PRENATALNI RAZVOJ JEDINKE Kao najvaniji faktori izdvajaju se: ishrana trudnice, teratogeni inioci (neka oboljenja za vreme graviditeta, tetne hemikalije, neki lekovi, alkohol, nikotin, droge, radijacija), psihiki stresovi majke. Ishrana treba da bude raznovrsna, bogata belanevinama, vitaminima i mineralima. Dugotrajno gladovanje trudnica dovodi ne samo do telesne nerazvijenosti, smanjene otpornosti i vitalnosti dece tih majki, ve i do retardiranosti i emocionalne nestabilnosti. Kao ilustracija delovanja hemikalija i medikamenata navode se tzv. talidomidna deca. Sedativ talidomid je imao teratogeno dejstvo deformisao lance genetskog koda i izazivao oteenja kod zametka, tako da su se deca raala bez ruku, oiju i sa drugim nedostacima. Placenta titi plod od mnogih tetnih materija ali ne i od teratogenih inioca: virusa, bakterija, droga, alkohola, nikotina ili produkata endokrinih lezda pri emocionalnim stresovima majke. Ova saznanja ukazuju koje faktore treba uvrstiti u tetne i opasne o ozbegavati ih. Trudnice u Japanu ili Ukrajini, koje su bile izloene povienoj radijaciji, raale su decu sa telesnim i psihikim defektima. Kao povoljni faktori istiu se: odgovarajua ishrana trudnice, odgovarajua socijalna i psiholoka atmosfera u kojoj budua majka ivi, da je dete eljeno i od majke i od blie okoline, posebno supruga, neeljenost nosi velika optereenja i za period graviditeta i za razvoj deteta nakon roenja za socijalnu i afektivnu atmosferu kod roditelja i porodice u celini. 40. OPTE KARAKTERISTIKE RAZVOJA U PRENATALNOM PERIODU Embriolozi dele ovaj period u tri faze: - ovum (od zaea do kraja druge nedelje) - embrion (od 2. nedelje do kraja drugog meseca) - fetus (od drugog meseca do roenja) Oploena jajna elija se zove zigot. U ovoj prvoj fazi zametak zadrava oblik jajeta, otuda i naziv ovarijalna faza. Za sve razvojne procese u ovoj fazi koristi se hrana iz oploene jajne elije. U drugoj nedelji olazi do implantacije prirastanja ovuma uz zid uterusa i time poinje embrionalna faza. U embrionalnoj fazi razvoja dolazi do organogeneze formiraju se delovi tela i pojedini organi. Krajem osme nedelje posle zaea diferencirani su svi glavni sistemi organa i organizam ima uoljivo ljudski oblik. Glava ini polovinu ukupne duine embriona. To ukazuje da prioritet u poetnom razvoju imaju mozak i nervni sistem. Embriolozi ukazuju da i drugi vani organi poinju rano da se diferenciraju. Srce poinje da pulsira u etvrtoj nedelji nakon zaea. Razvija se miino tkivo, organi za varenje, zapoinje razvoj endokrinog sistema. Polni organi su ve diferencirani. U osmoj nedelji, kada su diferencirani svi organi, javljaju se i prvi spontani pokreti. Fetusna faza je najdua traje od kraja drugog meseca pa do roenja. Razvoj u ovoj fazi odlikuje nagli rast i razvoj. U periodu fetusa bre se razvijaju trup i ekstremiteti to dovodi do promene proporcije delova tela, koje postaje sve skladnije. Kod fetusa se ubrzano razvijaju pojedini organi i do kraja ovog perioda organizam e biti formiran skoro u celini. Intenzivno se razvija nervni sistem. Najpre sazrevaju kimena modina i potkorni centri, dok se najmlai delovi korteksa jo intenzivno razvijaju. Od petog meseca pokreti fetusa su sve intenzivniji i

diferencijaniji. I reflekni pokreti su formirani i stabilni. Organizam je spreman da nakon roenja sam obavlja fizioloke funkcije disanja, varenja, izluivanja i da reaguje na drai iz sredine. U ispitivanju ulne osetljivosti fetusa, prikupljeni su sledei nalazi: - osetljivost na dodir se rano razvija i ima cefalokaudalni pravac razvoja, poinje od predela usta, pa se iri ka udaljenijim delovima tela. - osetljivost na temperaturu se takoe rano razvija i podjednako je razvijena kod nedonoeta i na vreme roenog deteta, fetus pre poinje da reaguje na hladno. - senzorne elije ukusa formiraju se kod fetusa jo od treeg meseca. - i osetljivost za miris je dobro razvijena. - osetljivost za bol kod fetusa nije razvijena jer nije dovrena mijelinizacija nervnih puteva. - vid se moe proveravati tek nakom roenja, oni kapci i oi pokreu se pre roenja. - sluni aparat je potpuno razvijen, ali dete e moi nakon roenja da reaguje ulom sluha tek kad se iz slunih puteva isprazni tenost (plodova voda). - receptori i mehanizmi za kinestetike osete rano se razvijaju ali nije precizno utvreno kada oni poinju da funkcioniu. 41. BITNE ODLIKE NOVOROENETA SOCIJALNE SITUACIJE U PERIODU

Ve od samog roenja dete ima ne samo fizioloke ve i emocionalno-socijalne potrebe koje su isto tako znaajne i moraju se zadovoljiti. Ako je majka nervozna u toku dojenja, ona to prenosi i na svoje dete, to jasno pokazuje da hranjenje nije prosto zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba, ve isto tako zadovoljavanje psiholokih potreba: za ljubavlju, sigurnou i podrkom. Ne prue li se detetu uslovi da se zadovolje i ove potrebe ono e ostati gladno2 na ovom planu. Na ovom uzrastu deteta, telesna nega nije nezavisna od psiholoke klime oko deteta, one se, ustvari, i ne mogu odvajati.nega koja donosi zadovoljstvo detetu, u stvari je zadovoljenje njegovih psiholokih i emotivnih potreba. Vreme hranjenja je situacija kada se uspostavlja smiren odnos, u kome nije potrebno dete uznemiravati, ali iz kojeg sledi jedna smirenost i sigurnost, koju dete osea samim majinim prisutstvom. Priprema za san, takoe je znaajna, a to znai da detetu treba obezbediti mir, bez galame i buke. Na kraju, vano je istai da se strah uenjem vezuje za nove situacije i drai (uroen je strah od jakog iznenadnog zvuka i izmicanja podloge). Stoga u toku nege deteta treba voditi rauna da pri kupanju voda ne bude ni hladna ni pretopla, paziti da detetu ne ue sapun u oi, da se ne zagrcne vodom, da ne isklizne u vodu, da prilikom spavanja dete ne probudi iznenadni zvuk i da takvih zvukova i buke i u drugim situacijama ne bude, da se dete ne ostavlja samo ak i kad spava, ve da se bude na oprezu, izbegavati neobine situacije i lica, a susrete sa nepoznatim licima izvoditi tako da ne budu iznenadni. 42. ZNAAJ SOCIJALNE INTERAKCIJE ZA RAZVOJ DETETA U PERIODU NOVOROENETA Za psihiki razvoj deteta u ranom razvoju najznaajniji uticaj ima sistem afektivnog vezivanja i afektivna komunikacija jer se na njoj zasniva socijalni i emocionalni razvoj. Afektivna vezanost je bliska emocionalna veza roditelja i deteta koju pokree primarna potreba. Nastaje u

periodu odojeta, u prvih est meseci, kao posledica interakcije deteta i roditelja. Afektivna vezanost je bioloko i interindividualno ponaanje. Afektivno vezivanje ima zatitnu funkciju: da obezbedi blizinu odrasle osobe i njeno zatitno ponaanje, kao primarna potreba postoji i kod drugih vrsta ali u socijalnom kontekstu dejeg razvoja ono prerasta u sloeni sistem interakcije i komunikacije sa okolinom koji ima znaajne posledice na psihiki razvoj. To se posebno odnosi na komunikaciju sa majkom. Bioloka zavisnost dovodi do odnosa dete majka okolina, posredovanog socijalnog odnosa; dete ne stoe iskustvo u linoj interakciji ve na osnovu iskustva majke. U daljem razvoju to dovodi do specifinih oblika uenja deteta. To su uenja putem podraavanja, identifikacije, opservaciono uenje i uenje po modelu. Uenje se odvija u svakodnevnoj socijalnoj situaciji i pokree ga jaka motivacija, jer izmeu deteta koje ui i modela postoji snana afektivna veza. 43. ZNAAJ RANOG SENZORNOG, PERCEPTIVNOG I MOTORNOG RAZVOJA ZA FORMIRANJE LINOSTI Kod novoroeneta dominiraju uroene refleksne aktivnosti. Meu pokretima tek roenog deteta mogu se jasno razlikovati neki specifini refleksi (Moroov refleks tj. refleks grljenja, refleks trzanja, refleks sisanja i refleks hvatanja) i spontani, uglavnom nekoordinisani, pokreti razliitih delova tela. Za razliku od refleksa, voljna kontrola pokreta se postepeno uspostavlja i zavisna je od sazrevanja nervnog sistema. Kontrola se uspostavlja u pravcu od glave ka donjim udovima i u pravcu od sredine ka periferiji tela. Dete najpre moe voljno da upravlja miiima one jabuice, pa miiima vrata to je proces koji se odvija u prva tri meseca ivota. Deca poinju da sede sa 6 do 7 meseci, sa devet meseci mogu da se nagnu napred da uzmu neto. Razvoj radnje dohvatanja ilustruje pravac uspostavljanja kontrole od centra ka periferiji tela. Dok lei na leima u drugom i treem mesecu dete izvodi neusmerene pokrete ruku kada gleda neki predmet, u etvrtom mesecu paljivo posmatra predmet, u petom obe ruke pribliava predmetu i dodiruje ga, u estom-sedmom mesecu predmet se uspeno dohvata. Ovakav tok razvoja namee potrebu da se dete okrui razliitim predmetima koji e ga podsticati na razne aktivnosti posmatranja, dohvatanja i hvatanja to je veoma znaajno za motorni i perceptivni razvoj deteta. Rani razvoj ima poseban znaaj u ontogenezi oveka jer je dostignuti nivo psihikog razvoja na tom razvojnom uzrastu od sutinskog znaaja za ukupan individualni razvoj. 44. POTREBA NOVOROENETA ZA STIMULACIJOM U prvim mesecima po roenju dovrava se organski razvoj ula i odvija se proces funkcionalnog osposobljavanja ula pod uticajem delovanja specifinih drai. Ve u prvim mesecima dete poseduje sposobnosti da ulno razlikuje veliki broj drai. Dete ve od prvogdrugog meseca pokazuje posebnu zainteresovanost za ljudski lik. Za normalan razvoj ulne osetljivosti i opaanja potrebna je obogaena i stimulativna fizika sredina i socijalna okolina koja pokazuje interesovanje za dete, koja reaguje na podsticaje koji dolaze od deteta i koja ostvaruje kontakte sa detetom. Neophodno je podsticati dete, koristei najpogodnije situacije, pruati mu punu pomo u savlaivanju pokreta, kao to su podizanje i dranje glave, pokreta glave napred-nazad, levo-desno i dr. Sa decom do tri meseca treba to ee i due razgovarati izazivajui kod njega osmeh, gukanje i ivahne pokrete. Prilikom razgovora treba obilaziti oko njegovog kreveta , naginjati

se na dete, kriti se iza kreveta i zvati ga po imenu, podstiui ga tako da okree glavu na zvuk glasa. Koristei zveku, ili neku drugu zvunu igraku, beba se moe, takoe, podsticati da okree glavu u pravcu zvuka. Za vreme prepovijanja i hranjenja, kao i u ostalom delu vremena dok je dete budno, treba ga podsticati na pokrete toplim blagim reima, uz osmeh, paljiv i nean dodir. 45. KVALITET LINOSTI ODNOSA MAJKA DETE KAO INILAC RAZVOJA

Pored odravanja telesne higijene i pravilne ishrane, od velikog je znaaja emocionalni odnos majke i deteta. Postoji sve vie podataka i dokaza da budue duevno zdravlje deteta zavisi od toga kako se roditelji brinu za dete u njegovim najranijim godinama. Topao intiman i trajan kontakt deteta sa majkom je od osnovnog znaaja za duevno zdravlje deteta. U tom odnosu oboje nalaze zadovoljstvo i veliku radost. Afektivne veze majke sa detetom su od velikog znaaja. Za razvoj linosti jedna od najistaknutijih potreba oveka kao drutvenog bia je da bude u prijateljskim odnosima sa drugim ljudima i da sarauje sa njima. U tom cilju unutar svesnog ja diferencira se specijalna psihika struktura savest. Meusobno funkcionisanje ova dva mehanizma u zavisnosti je od nae sposobnosti zauzimanja apstraktnog stava. Oigledno je da nemonom detetu navedene funkcije umesto njega vri majka. Ona stvara njegovu najbliu okolinu. Ona je jednom reju njegova svest i njegova savest. Majka je centralna linost u psihikom razvoju deteta. Neposredno nakon roenja dete ponovo stupa u prisni fiziki dodir s majkom: ona ga doji, nosi, privija na grudi, kupa, presvlai, ljubi. Svi ti telesni dodiri s majkompruaju detetu oseaj ugodnosti. Ono taj oseaj povezuje s njegovim izvorom, s majkom. Budui da mu majino prisustvo prua ugodnost, dete poinje svoje prvo izlaenje iz aure apsolutne egocentrinosti i svoj prvi socijalni odnos doivljavati kao ugodnost. Ova injenica je neobino vana za socijalizaciju deteta. Prisustvo majke, njeno bavljenje detetom i nenost prema njemu omoguuje da prve zaetke socijalizacije doivi s pozitivnim emocijama. To u mladoj linosti deluje kao motiv za proirivanje meuljudskih odnosa i za izgradnju poverenja u ljude. Dojenje deteta u prvoj godini ivota koristi ne samo fizikom ve i psihikom zdravlju deteta. Na majinim grudima dete dobija i prvu duevnu hranu. Tu ono najbolje doivljava majinu ljubav i ugodnost prisnog dodira sa drugim ovekom. Zato majka oteuje psihu svog deteta ako ga u prvim danima preputa brizi stranih ljudi ili mu uskrauje dojenje. Iako je majina ljubav detetu preko potrebna da bi se moglo psihiki pravilno razvijati, svrhu postie samo onda kad je prirodna, iskrena i pravilno usmerena. Prirodna je majina nenost samo onda kad je slobodna od svake izvetaenosti, preterivanja, sentimentalnosti i drugih boleivih primesa. Majka svoju ljubav prema detetu pravilno usmerava kad u svakom postupku s njim ima pred oima pre svega njegov realni interes, njegove potrebe, njegove zadatke u ivotu. Dete svojim oseajima vrlo dobro nasluuje razliite majine stavove prema sebi. Ono nagonski razlikuje pravu majinu ljubav od prividne, izvetaenost od iskrenosti, spontanost od glumljenja. Kliniki se zapaa da se "svesno ja " i "savest" deteta, kome je materinska briga bila uskraena ne razvija. Njegovo ponaanje je impulsivno i nekontrolisano, nemaju dugorone ciljeve i rtve su momentalnih hirova. Nesposobni su da koriste sopstveno iskustvo, te su obino sama sebi najvei nepriljatelji. Ova oteenja svesnog ja i savesti najtea su kad su deca bez majke. U drugim sluajevima, imamo delimino neuspostavljanje afektivnih odnosa. Otud imamo

razliito ispoljene slike poremeaja koje su uslovljene ovom emocionalnom karencijom. Nedostatak materinske brige izaziva drastine posledice. One se sastoje u ekscesivnoj elji za ljubavlju i impulsima sa osvetom. To prouzrokuje akutni unutranji konflikt, duboko nezadovoljstvo i nepoeljan socijalni status. 46. BITNE ODLIKE SOCIJALNE SITUACIJE DO TREE GODINE Pravilan socijalni razvoj zavisi od socijalne okoline. Posoje izvesni faktori okoline koji imaju izuzetno dejstvo na dete. Socijalni faktor koji je u velikoj meri odgovoran za formiranje deje linosti je ekonomski standard njegove porodice. Od stepena materijalnih mogunosti mnogo zavisi fiziko zdravlje deteta, uhranjenost, tok opteg razvitka. Roditelji prosenog standarda mogu omoguiti mnogo vie raznih radosti nego roditelji koji ive u slabijim materijalnim prilikama. Najvei uticaj na razvoj linosti deteta, odnosno na njegovu socijalizaciju ima njegova najua socijalna sredina, odnosno njegovi roditelji. U porodici dete stie socijalno iskustvo koje e kasnije odavati sa pojedincima i grupama, psiholozi istiu da je u prvim godinama ivota zavisnost od majke prvi korak ka socijalizaciji. Odnosu meu roditeljima, njihovi brani odnosi, su od velikog znaaja za razvoj deje socijalnosti. Ako se roditelji meu sobom ne razumeju i ne slau, nije nikakvo udo ako i njihovoj deci nedostaje drutveni zajedniki ivot. Vie nego bilo koji drugi aspekt razvoja, socio-emotivni odnosi su deo svake aktivnosti, svakog kontakta, igre, pa ak i neuspele saradnje. Sutina ovog aspekta razvoja ispoljava se u igrama, u nainu tretiranja deteta, liku majke roditelja, u celokupnoj socio-emotivnoj klimi koja vlada u kui. Iako izgleda neuhvatljiva, neopipljiva, socio-emotivna klima se osea i vidljiva je na osnovu ponaanja i reakcije dece i odraslih, pre svega roditelja. U svim aktivnostima i situacijama u toku dana, znaajno je da postoji ujednaenost i doslednost postupaka izmeu roditelja ili drugih odraslih koji se detetom bave, a potom, da saradnja sa detetom bude ujednaena, dosledna, smirena i uvek prilagoena individualnosti samog deteta. Ako odrasli pozitivno podstie dete na aktivnosti, daje mu dobre uzore ponaanja koje ono ponavlja u svojim imitacijama i identifikacijama, ako zabrane koje su nune daje na smiren ali kategorian nain, ako je pre svega usmeren na pozitivna detetova dostignua i vie hvali ono to treba nego to kanjava ono to ne treba dete biva snano potpomognuto u uenju normi socijalnog ponaanja. 47. POETAK DIFERENCIJACIJE MANIFESTACIJE EMOCIJA I NJIHOVE PRVE

Emocionalni razvoj je jedan od vanih procesa u razvoju linosti koji se odvija pod uticajem faktora sazrevanja i socijalnog uenja. Emocionalne reakcije prate sve nae doivljaje. Moemo rei da su emocionalne reakcije psihiki procesi kojima vrednujemo saznato, izraavamo subjektivni odnos prema dogaajima, osobama i vlastitim postupcima. Novoroene reaguje na spoljanje uticaje i na zbivanja u svom organizmu. U ispoljenim aktivnostima (senzomotornim, plakanju) su i zaeci emocionalnog reagovanja. U kroskulturalnoj studiji K. Brides je posmatrala veliki broj dece i utvrdila redosled javljanja emocija u prve dve godine. Ona je ustanovila da se emocije razvijaju po principu diferencijacije i istovetnosti razvojnog redosleda. Nakon roenja kod deteta se moe uoiti

samo jedno opte neizdiferencirano emocionalno stanje koje Brides naziva optim uzbuenjem, koje se javlja bilo da dete reaguje na pozitivne ili negativne stimuluse. Iz te sposobnosti za uzbuivanjem nakon tri meseca se izdvajaju dve osnovne emocionalne reakcije: prijatnost (zadovoljstvo) i neprijatnost (uznemirenost). Do 6. meseca iz neprijatnost se diferenciraju tri emocije: gnev, gaenje i strah. Neto kasnije, od 9. meseca, iz prijatnosti se izdvajaju oduevljenje i naklonost prema odraslima, koja se oko 13. meseca diferencira i na naklonost prema deci. Oko polovine druge godine dete moe reagovati ljubomorom, a 21. meseca u stanju je da ispolji radost. Razvoj emocija povezan je sa ukupnim razvojem deteta. Tako je poetno razlikovanje sebe, svog fizikog ja, od okoline uslov da se pojavi oduevljenje i naklonost; uporedo sa daljim razvojem samosvesti i pojma o sebi diferenciraju se ljubomora, stid, ponos i krivica. Emocije se razvijaju pod uticajem sazrevanja i uenja. Emocije se ue identifikacijom (poistoveivanjem) i podraavanjem (imitacijom), to potvruju primeri identinog emocionalnog reagovanja deteta i majke na iste objekte i situacije. U emocionalnom razvoju predkolske dece ui se i kontrola vlastitih emocija i prepoznavanje emocija drugih. Decu treba od ranog detinjstva uiti da energiju emocija usmeravaju na socijalizovan nain (kroz igru i druge korisne aktivnosti), time se smanjuju emocionalni ispadi ili potreba za koenjem i potiskivanjem emocija. Razvojni psiholozi ukazuju da je za emocionalni razvoj deteta bitno da ono od ranog uzrasta doivljava da je okrueno ljubavlju i brigom svojih najbliih. Deje emocije se bitno razlikuju od emocija kod odraslih. Te razlike su uoljive u nainu njihovog javljanja, izraavanja, intenzitetu, uestalosti i duini trajanja. Utvreno je da deca reaguju neposredno na sve promene: stimulacije iz organizma i okoline. Emocionalne reakcije su uoljive po spoljanjim manifestacijama: ekspresiji i pokretima tela. Najranije manifestacije su pla i globalne senzomotorne aktivnosti, pokreti celog tela. Nalazi pokazuju da emocionalne reakcije zahvataju snano angaovanje miia. Deje emocije su intenzivne i kratko traju. Sve ove odlike i neposredno deje reagovanje, bez emocionalne kontrole, koje se bitno razlikuje od naina emocionalnog reagovanja odraslih, neuropsiholozi objanjavaju injenicom da na ovom uzrastu potkorni centri, koji se angauju pri emocionalnim reakcijama, nisu jo pod kontrolom neokorteksa. Emocije koje se prve diferenciraju su osnovne ili primarne emocije: gnev, strah, radost i tuga. One se javljaju kod dece svih kultura i odravaju tokom itavog ivota, ali se nain njihovog javljanja i ispoljavanja menja pod uticajem uenja. Sa uzrastom dolazi do stabilnijeg povezivanja emocija sa drugim psihikim procesima: kognitivnim i konativnim. Njihov razvoj je povezan sa procesom socijalizacije. U ovu grupu spadaju emocije koje se odnose na samoocenu: oseanja uspeha i neuspeha, ponosa, srama, krivice i kajanja. Emocije koje se odnose na druge ljude su: ljubav, ljubomora, mrnja, prezir, zavist, saaljenje, divljenje i strahopotovanje. To su kompleksne dispozicije senimenti: trajni afetivni i konativni odnosi prema poznanicima. Od emocija vezanih za procenjivanje izdvajamo estetska oseanja. Estetskom emocijom je obuhvaen kompleks emocionalnih doivljaja lepog koje izaziva objekt ili situacija koju posmatramo ili smo posmatrali. 48. SOCIJALNE LINOSTI INTERAKCIJE DO TREE GODINE U RAZVOJU

Deca najpre upoznaju odrasle i sa njima uspostavljaju prve socijalne kontakte, to je i razumljivo, jer se odrasli o njima staraju. Tek kasnije stupaju u dodir sa drugom decom. U ovom uzrastu se moe uspostavljati konkretnija saradnja sa detetom. Npr. dok presvlaimo dete, ono postaje aktivnije u radnjama koje se obavljaju sa njim, pa majka u tom smislu moe da motivie i ohrabruje dete. Socijalna interakcija i neverbalno sporazumevanje sa poznatim odraslim osobama se u ovom periodu razgranjavaju i uslonjavaju. Novina je to se u taj proces interakcije sve vie unosi i sporazumevanje pomou govora, jer detetov renik sada postaje bogatiji i pojavljuju se i prve reenice. Sve ove pojave dovode do toga da zajednike aktivnosti deteta i odraslog postaju due i sadrajnije i pruaju veliko zadovoljstvo i detetu i odraslom, a za dete su podsticaj za razvoj. Na ranom uzrastu dete nije spremno za zajeniku aktivnost sa vrnjacima. Dvogodinje detet i kada se igra zajedno sa drugom decom, igra se, u stvari, uporedo sa njima. U tom dobu ima malo saradnje i aktivnosti.Zainteresovanost dece u uzrastu od 18 do 24 meseca za drugu decu i vrnjake je u porastu. Socijalne reakcije prema drugoj deci naglo se razvijaju u toku druge godine. Interesovanje malog deteta prelazi sa materijala za igru na druga u igri. Tada se javlja i rivalstvo. Dete pokuava da oduzme drugima igraku, ne zato to je eli, ve zato to osea zadovoljstvo kada na taj nain pokae svoju superiornost. Kao rezultat ranih socijalnih dodira sa decom i odraslima kod deteta poinju da se formiraju tipovi socijalnog ponaanja. Svako malo detet je egocentrino. Igra sa drugom decom ui ga da se prilagoava grupnom ivotu, da prua i prima i da deli svoju svojinu sa drugovima u igri. 49. RAZVOJ LINOSTI U TOKU ORALNOG I ANALNOG STADIJUMA

Za dete u prvoj godini ivota se ne moe rei da je linost koja ima karakteristinu organizaciju psihofizikih sistema, za malo dete moemo rei da ima potencijalnu linost, da je psiholoko bie koje ima dispozicije i karakteristike koje ine njogove individualne osobine koje e dalje da se razvijaju. Najpre se ispoljavaju razlike u temperamentu beba: po nainu reagovanja na drai iz okoline, po nainu sisanja, po svojstvima plaa, po ispoljenom stepenu energije. U prvoj godini dete uspostavlja afektivnu komunikaciju sa osobama u svojo okolini, ponaa se na senzomotoran nain, ali ne izdvaja sebe iz okoline jer jo nije formirano oseanje sebe. Sa ovladavanjem kategorijom objekta, u 8. mesecu, dete poinje da razlikuje sebe od okoline. Time dete poinje da izlazi iz stanja neizdiferenciranosti ja od fizike okoline i ljudi. Najpre dete izdvaja ono to se nalazi van njega ili ne - ja: predmete okoline i druge osobe. Identitet drugih prethodi samosvesti. Dete od 8 meseci plae kada se pojavi strana osoba, a nasuprot tome, pojava poznatih lica izaziva pozitivne socijalne reakcije: osmehivanje i radosno gukanje. Olport veruje da je prvi vid samosaznanja deteta oseanje telesnog ja. Malo dete pored organskih senzacija iz unutranjih organa, miia, zglobova, kada od 8. meseca pone da puzi, u dodiru i sudaru sa vrstim predmetima, saznaje za granice svoga tela. Tako se telo prvo izdvaja i to telesno oseanje ostaje doivotna kotva za nau svest o sebi. Razvojni psiholozi preporuuju roditeljima da uz pomo ogledala dovode dete u priliku da posmatra sebe. Jedan od najvanijih oslonaca samosvesti je lino ime. Jedan od vanih inilaca ppojave samosvesti jesete odnos drugih ljudi prema detetu. Deje oseanje sebe je proizvod ponaanja drugih prema njemu. Oralna faza je faza sticanja poverenja, odnosno nepoverenja. Za oralnu fazu koja obuhvata prvu godinu najvanija je majka i njena nenost, briga i afektivna komunikacija sa detetom. To

razvija poverenje i unutranju sigurnost. Meutim, i situacije nepoverenja su isto tako realne i putem njih dete naui u ta ne moe da veruje i gde je opasnost. Ako je odnos izmeu poverenja i nepoverenja povoljan, pojavie se prva deja vrlina: nada, psihosocijalna tekovina koja oveku daje snagu i veru u sebe i druge. Ako prva ivotna iskustva nisu pozitivna moe nastupiti stanje koje se u psihijatriji naziva emocionalna letargija. Drastian gubitak majine ljubavi dovodi do akutne infantilne depresije ili blaeg, ali hroninog stanja tugovanja. Analna faza je faza sticanja autonomije, odnosno stida i povlaenja. Ova faza obuhvata drugu i treu godinu. Ovladavanje hodom, govorom i poetak miljenja vodi u autonomiju. Stadijum karakteriu gestovna komunikacija i kriza tree godine, sticanje prvog identiteta. Razvoj mogu ometati prerani i nerealni zahtevi odraslih, pa e dete doivljavati ponienje, stid pred drugima i oseaj da je na oku drugih, to ugroava razvoj samostalnosti i samokontrole. Pozitivan ishod je sticanje autonomije. Ako je dominantnija samostalnost od oseanja srama razvija se druga deja vrlina: volja, samostalno donoenje odluka. Ako su ocene drugih o detetu preteno negativne mogua su dva tipa dejih reakcija. Prvi je prividna poslunost koja se ispoljava na taj nain to je dete posluno pred roditeljima, ali im oni nisu u vidnom polju, sve stvorene navike se vie ne ispoljavaju u ponaanju. Drugi oblik reagovanja je negativizam, tj. tenja da se ini suprotno od onoga to roditelji zahtevaju. Trei oblik reagovanja je neto rei, a sastoji se u preranom razvoju oseanja savesti. Prerano razvijena savest je negativna, sa razvojnog stanovita, zbog toga to dete na tom uzrastu nema dovoljno razvijenu sposobnost suenja, koja bi mu omoguila da se zahtevi drugih, pre usvajanja vrednuju. Na taj nain se pobeda roditelja pretvara u poraz, poto deji razvoj biva usporen. 50. STICANJE OSNOVNOG OSEANJA (NE) POVERENJA I AUTONOMIJE Prvi stupanj razvoja , osnovno poverenje nasuprot osnovnom nepoverenju traje tokom prve godine ivota i odgovara Frojdovom oralnom stadijumu. Ima za cilj sticanje osnovnog poverenja u osobe iz okoline i unutranju sigurnost u sebe, delimino svesnu ali veim delom nesvesnu, to je preduslov za dalji zdrav razvoj. Razvoj osnovnog poverenja kao svojevrsne sigurnosti zavisi od majke ili osobe koja se brine za dete, koja je tim postojanija to je kvalitet nege i zatite na viem nivou. Kod svoje dece majke stvaraju oseanje poverenja nainom na koji se dive detetu potujui pre svega njegove individualne potrebe, to detetu daje oseanje da je povezano sa majkom, da je sve u redu i da e njegove potrebe biti zadovoljene to rezultira oseanjem poverenja u odrasle osobe. Istovremeno dete razvija i porevenje u sebe i verovae svojim mogunostima zadovoljavanja biolokih potreba. To e mu omoguiti da bez konflikta i straha podnosi odsutnost majke ili negovatelja. Psiholoka kriza u ovo razdoblju moe da nastane kada se uz osnovno poverenje razvija osnovno nepoverenje. Ona je tim vea to je srazmera izmeu poverenja i nepoverenja manja, odnosno to je koliina nepoverenja vea u odnosu prema poverenju. Osnovno nepoverenje u socijalnu okolinu kod deteta stvaraju postupci majke, oba roditelja ili staratelja. Kljuni momenti su kada se majka ponovo posveuje radu sa koga je odsustvovala za vreme trudnoe i postnatalnog perioda i zanemaruje dete, kada meu roditeljima postoje neslaganja u vezi s brigom oko deteta, kada su roditelji nesigurni prema detetu i ne nalaze pravi nain o brizi deteta, kada postoje razlike u prihvatanju sistema vrednosti izmeu roditelja i ostale socijalne okoline i drutva, i sl. Tada se kod deteta mogu pojaviti razliitiji oblici nepoverenja u okolinu i u sebe, sumnja i strahovanje. Oseanje nepoverenja moe da bude

duboko usaeno i moe imati vrlo neeljene posledice u kasnijem razvoju, posebno u domenu razvoja ljubavi i seksualnog ponaanja i funkcionisanja, bliskosti i intimnosti itd. Kada je srazmera izmeu poverenja i nepoverenja povoljna javie se prva i najvanija pozitivna karakteristika detetove linosti - nada. Ona mu omoguava da u kasnijem ivotu svoje poverenje koje je steklo uvek ponovno testira u najrazliitijim prilikama, da ga pojaava ili ponovno pronalazi. Drugi stupanj razvoja autonomija nasuprot stidu i sumnji odgovara Frojdovom analnom stadijumu i obuhvata drugu i treu godinu ivota deteta . Na ovom stupnju dolazi do razvoja miinog sistema koji omoguava detetu da aktivnije sudeluje u svojoj okolinu. Tada roditelji, ali i druge osobe, takvu aktivnost mogu da doputaju i podravaju, ili, pak, ograniavaju ili zabranjuju. Osnovna kriza ovog doba je sukob izmeu podrke i prisiljavanja deteta. Njeno pozitivno reenje ini osnovu za razvoj oseanja samokontrole, nezavisnosti i autonomnosti. To e biti ontogenetski izvor samopouzdanja i subjektivnog oseanja "slobodne volje" i znak pozitivnog nastavka razvoja. Nepovoljno reenje dovodi do razvoja oseanja nesamostalnosti, gubitka samokontrole, sumnje i oseanja kontrolisanosti od okoline i drugih ljudi. Za pozitivno reenje krize uloga roditelja je bitna. Oni bi trebalo da omogue slobodu i samokontrolu ponaanja i aktivnosti detetu. Razvoj oseanja ponienja i sumnje su negativni oblici reenja krize i nastaju kada su roditelji previe zatitniki. Tako ograniavaju dete i onemoguavaju mu da uini ono to moe da uini, ili, pak, trae od njega vie nego to ono moe da uini. Tada dete umesto oseanja samostalnosti i samokontrole, razvija stid pred drugima, oseanje manje vrednosti i sumnju u sebe. Ono je svesno da je neprekidno pod kontrolom, "na oku", i da ga roditelji ili negovatelji smatraju nesposobnim. Krajnji rezultat takvog vaspitanja i ponaanja roditelja je oseanje bespomonosti i rezignacije kod deteta. Pozitivan ishod krize u ovom periodu dovodi do razvoja volje. Dete naui da moe neto da uini samo, da moe samostalno da donosi odluke i samostalno postupa. 51. PRESTANAK DOJENJA I NAVIKAVANJE NA ISTOU U RAZVOJU LINOSTI Koliko je god dojenje preko potrebno za pravilan telesni razvoj deteta, ipak ne treba da traje vie od godinu dana, jer tada majino mleko vie ne zadovoljava potrebe deteta u hrani. To pravilo vai i na psihikom planu. Prisan fiziki dodir sa majkom polazna je taka za pravilan psihiki razvoj deteta, meutim preterano nastavljanje takvog dodira previe e vezati dete uz majku, pa e zakoiti razvoj njegove samostalnosti. Majka ne sem nikada zaboraviti da se uporedo sa razvojem deteta menjaju njegove emocionalne potrebe, ono to je bilo korisno za psihu odojeta, vie nije korisno za psihu malog deteta. Pravi i najbolji nacin za prekid dojenja je postepeno. Dojenje nije samo nain ishrane, ono je mnogo vie za bebu. Blizina mame, nenost, oputanje, uteha, sigurnost... Prekinuti naglo dojenje za bebu je jednako traumatino kao da je izgubila maminu ljubav. Postepenim prestankom dojenja beba se lake prilagoava drugoj vrsti nenosti i ljubavi od strane njene majke. Jedna vrsta prisnosti se postepeno zamenjuje drugom. Uspeh prestanka dojenja mnogo zavisi od majke, detetovog temperamenta kao i od detetovog uzrasta. Mama mora da pokua da nae najadekvatniji nain. Ono to u jednom trenutku ima ili nema efekta za nekoliko dana moe da ode u suprotnost. Posebno veliki uticaj na socijalizaciju deteta u periodu izmeu 12 i 18 meseci ima navikavanje deteta na istou, zbog toga to veina roditelja poinje da ui decu tim stvarima. Na osnovu

naunih ispitivanja moe se rei da dete ovog uzrasta jo nije zrelo da zavri taj proces uenja, ali je dovoljno zrelo da zapone uenje navikavanja na istou. Uenje moe zapoeti zato to je zrelost dela nervnog sistema, koji kontrolie te radnje, takva da se moe zapoeti sa uspostavljanjem kontrole. pored toga, detetova sposobnost shvatanja je takva da moe da razume povezanost izmeu oseta koji dolaze iz utrobe i radnje pranjenja na odreeni nain. Meutim, ovo navikavanje na istou se nipoto ne sme svesti na tehniko i praktino pitanje, jer se ono, kao i svako uenje, odraava i na proces formiranja detetove linosti. Ako je dete ovog perioda zrelo da zapone proces navikavanja na istou, efekti tog navikavanja e uveliko zavisiti od toga kako se uenje odvija. Oko navikavanja na istou ne treba da se pravi velika drama, treba da se odvija u oputenoj atmosferi, da se i odrasli prilagoava detetu na taj nain to e videti kada se najee javlja potreba deteta, to e nauiti da na detetu uvia znake da potreba postoji. Treba znati da i ovde postoje velike razlike meu decom i da e i vreme poetka i vreme zavretka uenja i brzina uenja biti kod razliite dece vrlo razliiti. Osnovni inilac su metode uenja: apsolutno se moraju izbegavati metode kanjavanja i prisile, nervoze, grdnje deteta, koje kod deteta izgrauju strah, nesigurnost i oseanje krivice. Prednost se mora dati metodama pozitivnog podsticanja deteta, pokazivanju zainteresovanosti (ne prenaglaene) za njegova postignua u uenju. Na uzrastu od 18 do 24 meseca dete je sposobno da kontrolie pranjenje beike i creva. Pojava noe u detetovom ivotu nije nimalo prijatna. Najpre, ono ne razume zato mu ona uopte treba, a potom je u situaciji da se udi, kako to da neto to o sada nikome nije smetalo, sada odjednom smeta. Stoga je potrebno nou postepeno uvoditi u detetov ivot. To znai da mnogo ranije nego to je upotrebljena u svoje svrhe, noa treba da bude prisutna u detetovoj okolini: ono e je zapaziti, upoznati, igrae se s njom i nee mu biti strana. Potom, poznavajui ritam pranjenja, majka treba da pokua da uhvati pravo vreme i ponudi detetu nou. Vano je da prelaz od pelene ka noi ne bude nagao. Osim toga, detetu e mnogo znaiti prisustvo majke. 52. POSLEDICE EMOCIONALNOG LIAVANJA U RANOM RAZVOJU Male bebe su veoma osetljiva bia. Ako prva ivotna iskustva nisu pozitivna i ako je dete lieno ljubavi, naroito majine moe nastupiti stanje koje se u psihijatriji naziva emocionalna letargija. Nedostatak emocionalne topline u prvim godinama ivota koi razvoj deje linosti u svim njenim komponentama. Ova blokada u razvoju najbolje se moe posmatrati u ustanovama za smetaj naputene dece. U njihovom psihikom razvoju najvie stradaju govor, pri emu jae zaostaje sposobnost razumevanja tueg govora. Uz govor su najvie oteene socijalne funkcije deteta i njegova prilagodljivost okolini. Deca koja se razvijaju bez roditelja ostaju trajno oteena u emocionalnim funkcijama. To su osobe koje nisu sposobne ni za kakve prisnije meuljudske odnose. One nemaju nikakvih dubljih oseanja pa se ne mogu iskreno zainteresovati za druge ljude. Posledice nedostatka majine ljubavi vrlo su sline posledicama zbog potpunog deficita roditeljske topline. U takvoj situaciji deja linost poprima psihopatske osobine raznog intenziteta i oblika. Posledice emocionalnog liavanja u ranom periodu mogu biti poremeaji funkcija: hranjenja, sna, izluivanja, psihosomatska oboljenja (grevi, zatvor, povraanje), poremeaji motorike, poremeaji ponaanja u kasnijim periodima. 53. BITNE ODLIKE SOCIJALNE SITUACIJE OD TREE DO SEDME GODINE

Doba od tree do sedme godine odlikuje se time to se dete tada naglo socijalizuje. Deca predkolskog uzrasta se relativno lako i brzo socijalizuju, ako za to postoje povoljni uslovi u njihovoj okolini. Dete ui da se prilagoava drugima i da sarauje u igri sa vie dece. Broj kontakata deteta sa ostalom decom vaan je faktor od koga zavisi do koje e se mere ovaj razvoj dalje unapreivati. to je dete starije, sve vie se interesuje za decu, a sve manje za odrasle. Loi odnosi u porodici mogu uiniti da se dete povlai i izbegava drutvo ne samo odraslih, ve i dece. Brzo se razvijaju i njegova socijalna oseanja. Ono je na uzrastu od 5 do 7 godina sposobno da saosea sa drugima i da se uivljava u doivljaje drugih. Deca saoseaju sa linostima u bajkama i priama. Ona ele socijalno priznanje od druge dece. Na ovom uzrastu ne postoji razdor izmeu polova, ve se oba pola dobro slau i igraju. Obino se za drugove biraju deca iz susedstva. Prihvaena su deca koja imaju vie spretnosti u igri i koja se odlikuju dobrim vladanjem. Odbaena su najvie deca koja se tuku, nisu dobri drugovi i koja se nespretna. Deca se vrlo lako posvaaju, ali i vrlo lako pomire. Odrasli treba da podstiu decu na zajedniko druenje i da ih ohrabruju u sklapanju poznanstava. Za adekvatnu socijalizaciju pojedinca, neophodna je aktivnost u kolektivu, odnosno socijalnoj organizaciji. 54. TELESNI, MOTORNI, SENZORNI I PERCEPTIVNI RAZVOJ OD TREE DO SEDME GODINE Dete u ovom razdoblju se i dalje fiziki razvija i postaje sve vie i tee. U periodu od etvrte do pete godine deca rastu u visinu proseno oko 5-6 cm, a na teini dobijaju godinje 2-3 kg. Brzina rasta nije ista kod sve dece, niti su rast i razvoj ujednaeni za ceo organizam. Neki organi rastu bre od drugih i proporcije pojedinih delova tela se menjaju tokom razvoja. Ono je ve dosta spretno prilikom upotrebe pribora za jelo i moe samostalno da jede. Kontrola pranjenja i beike je dosta dobra. Dete postepeno sve manje spava tako da na kraju ovog perioda spava 10-11 asova, ali ovde postoje velike individualne razlike. Deci od 6-7 godina je manje stalo do sna nego deci od 4 i 5 godina. Predkolsko dete dosta sanja, a snovi su obino prijatni i iz svakodnevnog ivota, mada ponekad mogu biti i vrlo teki. Kod dece najee oboljevaju disajni organi. Razvoj motorike ide od graciozne nespretnosti trogodinjeg deteta do uspostavljanja dobre koordinacije i voljne kontrole nad veinom pokreta estogodinjeg deteta. Dete u treoj godini moe ve dobro da tri, vozi tricikl, obuva cipele, kopa dugmie, u etvrtoj moe da skae na jednoj nozi, crta, see makazama, moe da se umije i obrie lice, a pred kraj ovog perioda sve bolje skae, preskae, ima dobru ravnoteu, lake pokrete miia, utvruje dominantno korienje jedne ruke, vezuje pertle. Deca od 3-4 godine bolje ue metodom pasivnih pokreta, a od 5-7 bolje ue imitacijom pokreta. Vebanje je osnovni uslov za stvaranje motornih navika. Senzorni razvoj se nastavlja u ovom periodu. Vizuelna osetljivost se poveava sa godinama, a naroito otrina vida. Akustina osetljivost raste, naroito otrina sluha za govorne drai, deca razlikuju visine zvuka. Osetljivost za miris postaje sve bolja. Opaanje oblika takoe znatno napreduje, prepoznaje crtee, stvaraju se pojmovi o brojevima. I opaanje vremena je sve bolje, iako mea sutra i jue, dete sa 7 godina ve navodi vreme po satima i minutima. Panja predkolske dece se poveava, tako da se dete od 6 godina proseno bavi aktivnostima oko 63 minuta. Pamenje postaje sve organizovanije i trajnije. Ve od 5-6 godina stvaraju se specijalne mnemike operacije pri zapamivanju uz pomo deje aktivnosti. Dete na kraju ovog perioda grupie materijal po smislu i postavlja odreene logike veze. Na poboljanje pamenja utie sve vee savlaivanje govora i aktivnije opaanje. Dete postepeno ui da bude nezavisno u svome miljenju i da sve vie svoje sudove

usklauje sa stvarnou. Govor se vrlo brzo razvija u ovom periodu. Dete sa 4 godine ovladava veinom gramatikih vetina, a dete od 5 godina vodi konverzaciju i koristi mnogo sloeniju gramatiku. 55. SOCIJALNA INTERAKCIJA SA VRNJACIMA OD TREE DO SEDME GODINE Vrnjaci imaju u detinjstvu veliki uticaj na formiranje linosti. Grupa vrnjaka znaajno utie na to koje e vrednosti dete nastojati da ostvari, deluje na njegovo nastojanje za nezavisnou i samostalnou, kao i na formiranje mnogobrojnih linih, a posebno socijalnih stavova. Sposobnost za zajedniku igru raste u 3. i 4. godini. Tek tada je mogue govoriti o zaecima formiranja grupa vrnjaka ili grupa za igru. Tek u tom periodu dete postaje svesno prisustva druge dece i pokazuje elju za zajednikim aktivnostima. Ali, ni u tom uzrastu vrnjaci nemaju veeg znaaja na formiranje ponaanja deteta. Taj znaaj dobijaju tek nekoliko godina kasnije, kada dete poe u predkolsko i kasnije u kolu. Dolaskom u predkolsko dete eli da bude prihvaeno od drugih, da se ukljui u grupu i da se u njoj afirmie. Ono mora da razvije odreene osobine koje e tome doprineti, a te osobine su fizika snaga i vetina, smelost, sposobnost za kontakt sa drugima, smisao za alu i humor. Deca koja su sigurna u sebe bivaju lake i bre prihvaena od strane vrnjaka, a oni plaljivi i nesigurni lako postaju meta napada ostale dece. Pri tome su deca osetljiva na tue ocene o njima. Prihvatanje od strane druge dece podstie njihovo oseanje sigurnosti i razvija njiohovo samopotovanje. esto kao zamenu za nepostignutu popularnost u grupi, deca trae tenji prijateljski kontakt sa jednim ili dva vrnjaka. Takvo prijateljstvo za veliki broj dece moe da postane vanije nego prihvatanje od strane grupe i prilagoavanje normama grupe. 56. FALUSNI STADIJUM I STICANJE OSEAJA INICIJATIVE ILI KRIVICE Ova razvojna faza javlja se u periodu izmeu 4. i 5. godine ivota. Eriksonov konflikt izmeu inicijative i oseanja krivice vremenski se poklapa sa Frojdovim falusnim stadijumom. Osnovne karakteristike razvoja na ovom uzrastu su: sposobnost slobodnog kretanja, razvoj jezika i miljenja dovoljan da se shvati niz stvari oko sebe i da se postavljaju brojna pitanja odraslima, sposobnost da se u mati igra niz razliitih uloga. Rezultat uspenog razvoja u ovoj fazi je steeno oseanje inicijative. Kriterijumi neuspenog razvoja u ovoj fazi su: pojaana agresivnost i pojaano oseanje krivice. Kriterijumi uspenog razvoja su: odreenija slika o sebi, svest o tome da ga drugi vole, kao i svest da voli one oko sebe. Dete je oputenije i bolje rasuuje. Opta karakteristika ove faze je prodornost. Ova prodornost se manifestuje na sledei nain: prodorom u prostor energinim kretanjem, prodorom u nepoznato radoznalou, prodorom u ui i mozgove drugih agresivnim glasom i prodorom ka drugim telima fizikim napadom. Paralelno sa razvojem inicijative javlja se i oseanje savesti. Dete usvaja zahteve drugih najee na nain koji, spolja posmatrano, ima rigidan oblik. Do problema izmeu roditelja i dece dolazi iz dva razloga. Prvi je vezan za sputavanje inicijative, to se ispoljava na taj nain to roditelji ne dozvoljavaju detetu da radi ono to bi ono na tom uzrastu moglo. Drugi problem nastaje zbog toga to dete zapaa da se roditelji ne ponaaju u skladu sa zahtevima koje njemu nameu, ime slabi njihova mo kao uzora u toku daljeg razvoja. I pojaana agresivnost deteta na ovom uzrastu, kao i izraeni negativizam je ozbiljan vaspitni problem. Ako ove oblike dejeg ponaanja roditelji ne shvate kao normalnu razvojnu fazu, ve

na agresiju reaguju agresijom mogue su brojne negativne posledice. Jedna od najvanijih je gubitak poverenja izmeu roditelja i dece. U teim sluajevima sreu se duboke regresije, depresivna oseanja i oseanje ozlojeenosti. 57. UENJE ULOGA SVOGA POLA U PERIODU OD TREE DO SEDME GODINE Polni identitet se najranije javlja oko tree godine, ali uz znanje o polnoj pripadnosti ostaje nejasno, ogranino, poimanje polnih razlika od strane deteta. Ono jo ne shvata da je pol postojan, da ga ne odreuju spoljna obeleja (odelo) ili vrsta posla kojim se neko bavi. Mala deca su smatrala da enska figura postaje deak kad je obuku u muko odelo i obratno. Prvo poimanje polnih razlika zapoinje sa 5-6 godina. Zapaeno je da deca veoma rano znaju o socijalnim oekivanjima u odnosu na odreeni pol. Sa tri godine deca ve biraju prigodne igre i igrake, sa 4-5 godina razlikuju tipine poslove mukaraca i ena. Diferencijacija ponaanja polova zapaa se takoe vrlo rano. U ispitivanju dece mlaeg uzrasta igrake su klasifikovane prema stereotipima odraslih na muke i enske i neutralne. Nalazi ukazuju da deca ve biraju svoje igrake, posebno deaci. O prikladnom polnom ponaanju deca ue imitacijom modela. To potvruju empirijski nalazi. U eksperimentalnom ispitivanju, pri izboru neutralnih predmeta, deca se odluuju za objekte koje su veinom birali pripadnici njihovog pola. U svakodnevnom ivotu te informacije deca dobijaju svuda oko sebe. Shvatanje mukih i enskih polnih uloga kod nas je istraivala V. Smiljani. Ona ukazuje da se shvatanje tih uloga menja sa drutvenim i ekonomskim promenama. Pregled nalaza istraivanja ukazuje da razlike izmeu ponaanja mukaraca i ena nisu iskljuivo bioloki odreene. Za objanjenje nastajanja psiholokih polnih razlika treba ukljuiti socijalni kontekst. Uloga pola u pojedinim kulturama je razliita zbog razliite socijalizacije. Ulogu socijalizacije potvruju i antropoloki nalazi. Kritini period za usvajanje polne uloge je do tree godine. Bitne razlike u gajenju muke i enske dece dovode do usvajanja polnih uloga, a te razlike su u socijalnoj kognitivnoj i emocionalnoj atmosferi koja okruuje dete u porodici i drutvu. 58. RAZVOJ SVESTI O SEBI OD TREE DO SEDME GODINE Dete je do sada steklo oseanje telesnog ja. Jedan od najvanijih oslonaca samosvesti u ovom periodu je lino ime. Krajem druge godine dete poinje da upotrebljava linu zamenicu ja, ali tek u treoj godini se lina zamenica ja pravilno upotrebljava, to je jedan od vanih znakova pojave psihikog ja oseanja trajnog identiteta sebe. Jedan od vanih inilaca pojave samosvesti, formiranja linosti sa odreenim osobinama i slikom o samom sebi, jeste odnos drugih ljudi prema detetu. Deje oseanje sebe je proizvod ponaanja drugih prema njemu drugi su ogledalo koje pomae detetu da shvati da je odreenih odlika, da je roditeljima sin ili ki, druga deca u porodici se prema njemu odnose kao prema bratu ili sestri, a nepoznate osobe kao prema strancu. U treoj godini se javlja potreba za autonomijom i tenja deteta da preuredi socijalne odnose sa odraslima. Dete je svesno svojih postignua i demonstrira ih odraslima. Javlja se samocenjenje i ponos. Ako odrasli ne primeuju te deje tenje javlja se izraeniji negativizam. Vigotski to

naziva krizom tree godine. Dete se opire svemu to od njega trae odrasli. Razlog je to svaki predlog odraslih dete tumai kao ugroavanje njegovog identiteta. Na uzrastu izmeu etvrte i este godine javljaju se jo dva aspekta samosvesti. Proirenje sebe i slika o sebi. Izmeu tree i etvrte godine dete tei da se takmii i nadmaa druge javlja se potreba za samopotovanjem i pohvalama. Uz to se javlja i oseanje posedovanja, vlasnitva. Doivljaj vlastitosti se prenosi sa svog tela i sebe i na svoja odela, igrake, bliske osobe. U interakciji sa okolinom dete saznaje kakvo je ono, ta roditelji oekuju od njega i poredi to sa svojim ponaanjem. Na taj nain se stvara poetna, rudimentarna slika o sebi jer dete jo ne zamilja kakvo bi i ta bi elelo da bude. Pred polazak u kolu javlja se kriza sedme godine iji je ishod da dete postaje svesno svoje socijalne uloge, javlja se socijalno ja. Meutim, po miljenju ruskih psihologa, taj nivo samoocene i ocene uloga drugih je slian spontanim pojmovima. A to znai da nema jo dubljih uoptavanja, kritike samoocene vie je u pitanju samooseanje, intuitivno saznanje. U periodu posle este godine, a posebno sa polaskom u kolu, dete postaje svesno svoje sposobnosti miljenja, da misli o miljenju. 59. RAZVOJ MORALNOSTI OD TREE DO SEDME GODINE U dobi od tree do pete godine preovladava egocentrina faza razvoja moralnosti. Dobro je ono to se ne kanjava. Poslunost se osniva na strahu od kanjavanja. Deca jo nemaju unutranji oseaj moralnosti i savesti njihovo ponaanje usmeravaju nagrada i kazna. U poetku tog razdoblja vaan je strah od kazne jer utie na razvoj jednostavnog oblika savesti. Deca ne razumeju smisao dobra i zla. Na primer, budui da dete ne razume pojam namere, ono e smatrati da je sluajno razbijanje 5 aa vei prestup nego namerno razbijanje jedne ae. Iako je deje miljenje ogranieno konkretno i egocentrino, kod dece mlae od 6 godina nalazimo mnoga obeleja miljenja koje omoguuju razvoj savesti. Deca izmeu 3. i 5. godine razumeju osnovna moralna pravila: ne sme se lagati, krasti, prekriti obeanje. Ona mogu i tano objasniti zato se neto ne sme, ali takvo znanje jo nije savest, jer deca tog uzrasta ne shvataju da su ta pravila obavezna i za njih. Nepotovanje moralnih pravila nee u njima izazvati oseaj sramote ili tekoa, a potovanje oseaj ponosa. Njih nije briga kako se oseaju ostali uesnici u nekoj situaciji. Deca tog uzrasta razlikuju prestupe po teini i smatraju da kazna mora biti odmerena prema teini prestupa. Ona ve tada znaju da je prekraj socijalnih (pristojnost, urednost, istoa) manji i manje kanjiv prestup nego prekraj moralnih pravila (laganje, krenje obeanja). Deca izmeu 3. i 5. godine razlikuju moralno (suzdravanje od tue ili primena nekog moralnog pravila) od prosocijalnog ponaanja (pomaganje u nevolji ili deljenje igraaka s drugima). Iako su deca te dobi sposobna da prepoznaju kad su drugi ljudi veseli ili alosni, ne razumeju emocionalne posledice dobrog ili loeg ina. Ona oekuju da e lopov biti veseo ako mu kraa uspe, a alostan ako mu ne uspe. Prema tome, ona se mogu navesti na moralno ponaanje ili da upravljaju svojim ponaanjem oekivanjem dobrih ili loih oseaja nakon uinjenog dobrog ili loeg dela. Deca tog uzrasta postupno razvijaju savest sve boljim razumevanjem tuih emocionalnih reakcija na svoje postupke. Ona vrlo rano pokazuju osetljivost za potrebe drugih i spremnost da zanemare svoje interese u korist tuih interesa. Zato moemo upuivanjem na tue oseaje i pozivanjem dece da zamisle kako se oseaju oni prema kojima su bila zla ili dobra, sagraditi most koji pomae u razvoju savesti i dok je znanje i iskustvo jo na poetnom stepeniku.

Oko este godine deca postaju sve osetljivija na vrste i tip tuih oseaja. Oko sedme godine ona razumeju sloenije oseaje kao to su stid, ponos i krivica. Osnovni problemi su detetove tekoe u uspostavljanju samokontrole: uenje odlaganja zadovoljstva, vlastitog interesa i davanje prednosti drugome oteano je jer dete jo ne osea zadovoljstvo samo sobom i ponos kao zamenu za izgubljenu prednost. Kod deteta nije razvijen pojam vremena, budunosti, koji je najvaniji u shvaanju odgode. Zato, devojici tog uzrasta malo znae molbe da lutku da prijateljici, uz obeanje da e je ona dobiti kasnije. Jo joj manje znae uveravanja da je dobra devojica i da moe biti ponosna to nije sebina. Posledice nemogunosti deteta da razume nameru bie neeljene reakcije. Takvo dete nee razumeti izvinjenje kad ga neko sluajno udari i jednako e agresivno reagovati na sluajni i namerni udarac. Povremene, naizgled okrutne i nepotene reakcije dece tog uzrasta moraju se posmatrati kao posledice njihovog nerazumevanja zla i nerazvijene savesti. Postupno izgraivanje njihove savesti mora se osnovati na uivljavanju u tue oseaje. 60. SENZO-MOTORNI STADIJUM RAZVOJA INTELIGENCIJE Pijae je, prikazujui razvoj u senzomotornom periodu, opisao detetovo napredovanje od spontanih pokreta i refleksa do steenih navika, i od steenih navika do inteligencije. Ovaj stadijum kognitivnog razvoja Pijae je podelio u est posebnih faza. Prva faza traje do kraja prvog meseca i karakteriu je refleksne aktivnosti i veba refleksa. Druga faza, od 2. do 4. meseca sadri sve razvijene oblike asimilacije to omoguava formiranje prvih navika u ijoj osnovi su primarne krune reakcije: samopotkrepljujue kruno ponavljanje aktivnosti (sisanje palca, drmusanje predmeta koji proizvodi zvuk). U treoj fazi, od 4. do 8. meseca, pojavljuje se sekundarna kruna reakcija: ponavljanje radnje koja imaprijatan ishod. Time to proizvodi takve promene ponavljanjem akcije sekundarna kruna reakcija je prelaz izmeu navika i pravog inteligentnog ponaanja. Prve tri faze, dakle, ine preipremu za pojavu senzomotorne inteligencije. etvrta faza, od 8. do 12. meseca, oznaava poetak, a peta razvoj senzomotorne inteligencije. Ako je privlaan cilj u opaajnom polju dete u etvrtoj fazi zapoinje da konstruie sredstvo koordinacijom sekundarnih krunih reakcija da bi reilo problem. U toku pete faze, koja poinje oko 11-12 meseca, dete moe samostalno da dosegne igraku (cilj), koja se nalazi van dohvata ruke, na taj nain to privlai ebe na kome lei igraka. Ovu reakciju deteta Pijae svrstava u traenje novih sredstava putem diferencijacije poznatih shema. U estoj fazi dete postaje sposobno da pronae nova sredstva interiorizovanim kombinacijama kojima se dolazi do uvianja odnosa. Umesto aktivnog isprobavanja dete koristi elementarne simbolike zamene kojima se reprezentuje transformacija spoljanjih objekata. Tercijarna kruna reakcija dovodi do namernog i sistematskog ispitivanja svojstava predmeta to predstavlja pravu kognitivnu aktivnost. Dete otkriva zahteve sredine i prema tome poinje da modifikuje svoje ponaanje. Kada se gestovnoj i glasovnoj signalizaciji predmeta i radnji pridrui korienje simbola onda akcija prelazi na unutranji plan: dete razmilja pre radnje. Simbolika misao se manifestuje kroz odloenu imitaciju, simboliku igru i ukljuivanje govora u pokazivanje. 61. ODNOS REALNOSTI I MATE U DEJEM SHVATANJU SVETA Deji svet je svet drugaijih simbola, shvatanja, reakcija i ponaanja u odnosu na svet odraslih. Dete u ranom detinjstvu ima bujnu matu koja nije odvojena od stvarnosti. Iskazuje je i kroz

igru. Igra je stvarnost i rad sam za sebe, koji je i jedina svrha sam po sebi. Miljenje i pojmovi su neodreeni. Zato je prisutno posmatranje i zapitkivanje kao faza upoznavanja i saznavanja stvarnosti. Pijaeova teorija egocentrizma govori da je izvor svih zabluda i pogreaka u miljenju kod dece konfuzija izmeu unutranjeg i spoljanjeg, subjektivnog i objektivnog. Lehotski smatra da je za dete normalno da se u odreenom starosnom dobu vara. Razlog ovakvih neistina lei u mati. Dete se saivljava sa matom i fantazijom i ona mu pomae da dopuni svoje neznanje, nerazumevanje i slabo pamenje dogaaja iz stvarnosti. Deca, naime, jo ne mogu da sa sigurnou razlikuju realnost od svojih elja, esto su njihove elje tako jake da oni veruju kako one mogu promeniti realnost. Sa razvojem deteta maata i realnost postaju sve vie diferencijaniji, ali ne i potpuno. Oko este godine dete u potpunosti moe da razdvoji matu od realnosti, ali se kod neke dece u ovim godinama javljaju strahovi od nerealnih bia, iako dete zna da ona ne postoje. 62. ODNOS RAZVOJA GOVORA I MILJENJA OD TREE DO SEDME GODINE Pijae polazi od odnosa jezika i miljenja i razmatra ga sa take gledita obrazovanja, inteligencije i, naroito, logikih operacija. On je zakljuio da miljenje prethodi govoru, a govor temeljno preobraava miljenje. Nalazi ukazuju na uzajamno dejstvo jezikih mehanizama i operacionih mehanizama. Njegov zakljuak je da izmeu jezika i miljenja postoji genetiki krug, uzajamno zavisno delovanje obrazovanje i napredovanje.no, oba lana zavise od same inteligencije koja prethodi govoru i nezavisna je od jezika. Jezik je sredsvo u slubi same inteligencije. Veina razvojnih psihologa smatra da kognitivni procesi lee u osnovi mnogih uspeha u usvajanju jezika. Nalazi ispitivanja potvruju i da pri usvajanju raznih pojmova i kognitivnih vetina jezik igra znaajnu ulogu. Preko govora deca usvajaju socijalne odnose i socijalne pojmove. I Bruner naglaava da je jezik instrument miljenja. On nalazi da jezik kao oblik simbolike reprezentacije ima tri funkcije: ostenzivnu (ukazivanjem pokazivanje na objekt), oznaavanja (verbalna etiketa) i reeniku (oznaka je ukljuena u reenicu). Nekolovani koriste ostenzivnu, a sa uzrastom je u porastu oznaavanje, kolovani koriste oznaavanje, a sa uzrastom raste reenika. Vigotski nalazi da miljenje i govor imaju razliite razvojne korene. U razvitku deteta pouzdano se moe utvrditi predgovorni stupanj miljenja i predintelektualni stupanj govora. Do izvesnog trenutka oba razvoja teku nezavisno, da bi se u jednom trenutku linije razvoja ukrstile posle ega miljenje postaje govorno, a govor postaje intelektualan. Vigotski jedinstvo miljenja i govora nalazi u znaenju rei. Vigotski je napravio odluujui korak u otkrivanju procesa prelaska misli u artikulisani govorni iskaz, s jedne strane, i porelaza artikulisanog govornog iskaza u misao, s druge strane. Analizirajui Vigotskog, Lurija posebno podvlai da je unutranji govor spona koja je neophodna da rei, koje imaju dutveno formirano znaenje, dobiju individualni smisao, i obrnuto da se ideja, subjektivni smisao, pretvori u sistem spoljnih oformljenih znaenja. U periodu od 3. do 7. godine govor se vrlo brzo razvija. Na uzrastu od 5 godina deca vladaju sa hiljadama novih rei i u stanju su da vode konverzaciju i priaju prie. Govor je povezan sa celokupnim razvojem deteta, a posebno razvojem miljenja. To je komplikovan psihofizioloki proces koji se razvija na osnovu biolokih i psiholokih faktora i

okoline. Govor je vaan faktor za razvoj linosti i socijalizaciju. Govorom dete razvija intelektualne vetine kada neto kae ono pokuava reima izraziti misli. Tako misli postaju jasnije. Dete napreduje od spoznajno-praktinog ka verbalno-apstraktnom miljenju. Dete izgovara ono to spozna, razvija sposobnost imenovanja, kombinovanja, predvianja - to su rei stvaralatva. Govor se najintenzivnije razvija u predkolskom periodu. 63. STRAHOVI KOD DECE I PSIHOSOMATSKE REAKCIJE (LJUBOMORA) Mnoge studije o strahu kod dece govore da ova emocija zavisi od celokupne, esto veoma sloene situacije, kao i od stanja deteta u tom trenutku. Posmatranja su otkrila da u prvim godinama ivota strah izazivaju nove i neobine stvari, lica i situacije. Kad je re o tome ta kod deteta izaziva strah, nije vano samo kakav je izaziva nego i na koji nain on deluje. Neoekivanost i iznenaenje su najznaajniji u izazivanju straha, dete se plai svega to se iznenada javlja, naroito ako se radi o snanim utiscima. Predmeti i situacije koje inae izazivaju strah, pojaavaju ovu emociju ako se javljaju iznenada ili sa veom naglou nego obino. Ako jedna dra deluje iznenadno i neoekivano, dete nema vremena da joj se prilagodi i da adekvatno reaguje. U prvim godinama ivota strah je reakcija na konkretne stvari i lica. Neto kasnije, na uzrastima od est godina i dalje ovu emociju izazivaju nerealna, izmiljena bia i situacije, to su vetice, Baba Roga, mrak i sl. No, pored toga, i deca i odrasli mogu se plaiti najrazliitijih stvari i situacija: zmije, vonje u liftu, vode, psa, mraka, smrti itd. U analizi nastanka straha moe se uoiti da mnoge vrste ove emocije deca stiu uenjem. Votsonov eksperiment pokazuje kako se strah stie najprostijim oblikom uenja uslovljavanjem. Drugi nain sticanja straha je direktno prenoenje sa drugih (brae, sestara, roditelja). Trei se vezuje za neprijatne doivljaje, kao to su: primanje injekcija, davljenje, poari, a etvrti za zastraivanja koji neki roditelji primenjuju kao vaspitno sredstvo. Treba rei da su neke vrste straha korisne. Dete mora nauiti da se plai realnih opasnosti: elektrine struje, vetre, saobraaja, nepoznatog psa i dr. Ipak, strah je tetan, te je pogreno zasnovati vaspitanje na strahu. Zato se u dejoj psihologiji velika panja poklanja borbi protiv te emocije. Ljubomora je kod dece vrlo esta. Prema nekim psiholozima, ona je neizbena ozmeu brae i sestara. Veina dece se kad-tad nae u situaciji koja izaziva ljubomoru. Od svih emocija, roditeljima je najtee da objasne ljubomoru prema bratu i sestri. Oni esto nee da je vide i da je priznaju, naroito ako se ispoljila na prikriven, indirektan nain. Svako dete udi za panjom i ljubavlju i zato esto dolazi u suparniki poloaj prema drugom detetu, borei se s njim za panju majke, oca, nastavnika. Ljubomora se ispoljava na razne naine, pri emu dete dvojako reaguje otvoreno ili prikriveno. Otvorenu reakciju predstavlja neposredan napad na drugo dete, bilo fiziki bilo verbalni, dok je prikrivena reakcija posredi onda kad dete poinje da se ponaa na neuobiajen i nepoeljan nain koji na prvi pogled ne ukazuje na vezu izmeu ljubomore i tog ponaanja. Nekad je vrlo teko roditelje ubediti da je takvo dranje izraz ljubomore. Deava se da ljubomorno dete pone sa mokrenjem u postelju, iako je to ve davno prestalo da ini, zatim da sisa prst, da muca ili da se plai. Neki put odbija da jede ili ispoljava simptome nekog oboljenja. Svako dete na svoj nain manifestuje ljubomoru, ve prema tome ta najefikasnije deluje na osobu za ijom panjom udi. Sve ove ljubomorne reakcije su nesvesne.

Uestalost ljubomore menja se sa uzrastom. Ona se prvi put javlja kod dece od osamnaest meseci. Pre toga izgleda da dete nije u stanju da oseti suparnitvo. Izmeu tree i etvrte godine ljubomora je najea, ona se zatim sa uzrastom smanjuje, da bi u periodu adolescencije ponovo uestala. Ispitivanja su pokazala da je ljubomore manje u porodicama sa vie dece nego u onima gde ih je samo dvoje. 64. IGRA I FORMIRANJE LINOSTI Da bi se bolje razumela vrednost deje igre i njena namena u vaspitne svrhe, potrebno je da prikaemo kako sva deja aktivnost u igri moe da utie na dete. U igri dete razvija svoje funkcije i razliite sposobnosti. U igri stie iskustvo. Svoja prva iskustva o predmetima dete stie time to ih hvata rukom, posmatra, premeta i slae. Tako postepeno otkriva u emu se predmeti meusobno razlikuju, kako moe da ih upotrebi i sl. Na osnovu pokreta sopstvenog tela, koji dolaze do izraaja u igri raznim predmetima, i funkcija drugih ula i sposobnosti, dete stie iskustvo o prostoru. Tako se pomou aktivnosti u igri ui da razlikuje vee od manjeg, due od kraeg itd. Iskustva, koja dete konkretno stie aktivnou u igri neophodan su uslov za uspeno uporeivanje i zakljuivanje. Uz to dete razvija sposobnost opaanja, shvatanja prostornih odnosa i zakljuivanja. Pored osnovnog iskustva u prostoru, sve te sposobnosti su neophodan uslov za kasnije napredovanje deteta u matematici, geometriji, fizici itd. Poznato je da neka deca kolskog uzrasta imaju tekoa u snalaenju u prostornim odnosimai shvatanju koliina i njihovih srazmera. Zbog toga ona nemaju uspeha u onim predmetima koji zahtevaju preteno takve sposobnosti. Uzroci ovih tekoa kod proseno inteligentne dece najee potiu iz predkolskog razdoblja. Naime, deca nisu imala dovoljno mogunosti da kroz igru savladaju znanje o prostornim odnosima. Moramo imati u vidu da se pojedine dispozicije ne mogu same od sebe razviti u sposobnosti. Za to su potrebni odgovarajuiuticaji okoline i sopstvena aktivnost deteta. A u igri aktivnot deteta najvie dolazi do izraaja. Posvom sadraju i obliku igra je privlana i podstie deju aktivnost, koja je, pored dispozicijai stvarnih mogunosti za razvojkoje prua okolina, znaajan faktor koji omoguava da dete razvije do kraja svoje potencijalne mogunosti za duevni razvoj. Tek na taj nain se moe shvatiti nezamenljiva uloga deje igre u predkolskom uzrastu za celokupan razvoj deje linosti. Dete se potpuno unosi u igru, radi intenzivno i istrajnom raduje se svijum tvorevinama u stvaralakoj igri, zadovoljno je njima, a i drugi mu odaju priznanje zbog uspeha. Time se poveava deje samopouzdanje i uvruju motivi za dalje uee u igri. Kroz aktivnost u igri dete razvija svoje sposobnosti, stie iskustva, uvruje motive za rad i tako neprimetno, bez naroitih tekoa i radou, prelazi na radne zadatke. U grupnim igrama razvijaju se i socijalna oseanja, kao to su simpatije prema ljudima, naklonost, obazrivost, solidarnost, portvovanost i sl. Mnoge deje elje koje ne mogu da se ispune u stvarnosti nalaze najslobodniji izraz u igri. Tako dete postie izvesno olakanje i smirenost. 65. GLOBALNI STILOVI ODGAJANJA DECE I NJIHOV UTICAJ NA FORMIRANJE LINOSTI

Pod stilovima odgajanja dece podrazumevaju se relativno dosledni naini ponaanja roditelja kojima se uspostavlja ukupni odnos sa decom. Najei vaspitni stilovi roditelja su: autoritarni, demokratski i liberalni. Autoritarni stil - U okviru ovog stila moe se govoriti o toplo-ograniavajuem i hladnoograniavajuem stilu. Za roditelje koji u vaspitnom stilu insistiraju na poslunosti dece, koji koriste nagraivanje i kanjavanje kao vaspitna sredstva i koji pritom imaju topao emocionalni odnos sa decom moe se rei da koriste autoritarni vaspitni stil i to topao-ograniavajui. Roditelji koji u svojim vaspitnim postupcima uglavnom koriste nareivanje, kritikovanje i kanjavanje, koji smatraju da stroga disciplina razvija vrst karakter i koji su vrlo hladni u emocionalnom odnosu sa decom koriste hladno-ograniavajui sutoritarni stil. Ukoliko je autoritarni stil u kombinaciji sa toplim oseanjima, onda taj topli odnos prema detetu na neki nain amortizuje izraenu kontrolu i dominantnu poziciju roditelja. Kod ovakvih roditelja izraena je prevelika briga za dete i sve to j u vezi sa njim, to moe da optereuje dete. Ovaj vaspitni stil podstie konformizam koji se negativno odraava na stvaralatvo i kreativnost dece. Hladno-ograniavajui stil utie vrlo nepovoljno na razvoj deteta. Ovakvi roditelji su vrlo surovi prema detetu, svojim ponaanjem mu stalno alju poruke odbacivanja. Dete se kod ovakvih roditelja ustvari na sve mogue naine sputava. Agresivnost koja se podstie na ovakav nain dete ne sme da ispoljava, ve ke potiskuje, tako da mogu nastati ozbiljne neurotske smetnje. Liberalni stil Ovde takoe imamo dva razliita tipa u odnosu na afektivnu dimenziju. Kada je u pitanju topao odnos roditelja prema deci moe se govoriti o toplo-popustljivom vaspitanju. Za ove roditelje karakteristino je doputanje velikih sloboda detetu. Ovi roditelji ne postavljaju ogranienja jer smatraju da je tetno frustrirati decu u njihovim potrebama. Oni svojim postupcima deci stalno alju poruke prihvatanja, to je za razvoj deteta veoma znaajno. Dete koje odrasta u ovakvoj atmosferi ima pozitivan odnos prem svetu, kreativno je, ne podnosi autoritarne grupe i institucije. Roditelji mu u svemu poputaju to utvari predstavlja problem. Deca su naviknuta da su roditelji ti koji moraju da im ispunjavaju sve elje, kao posledica toga, kod ove dece se ne razvija oseaj odgovornosti, ve sposobnost za manipulaciju. Drugi tip u okviru liberalnog vaspitnog stila odnosi se na roditelje koje karakterie hladnopopustljiv odnos prema deci. Za ove roditelje karakteristina je opta nebriga za dete, prema detetu se ponaaju hladno i odbojno i ne izlaze u susret detetovim potrebama. Ovakva atmosfera pospeuje razvoj deje agresivnosti, a usled nezainteresovanosti roditelja dete e svoju agresiju i ispoljiti. Istraivanja pokazuju da maloletni delikventi esto odrastaju u porodicama u kojima preovlauje ovakav vaspitni stil roditelja. Demokratski stil U okviru demokratskog vaspitnog stila nismo izdvojili dva razliita tipa, jer u okviru ovog vaspitnog stila, moe da bude prisutan samo pozitivan emocionalni odnos izmeu roditelja i dece, pa je demokratski stil odreen kao toplo usmeravajui. Roditelji su blagi ali odluni u zahtevima. Oni potuju potrebe deteta, ali ne zanemaruju ni vlastite potrebe. Umesto da postavljaju pravila, oni zajedno sa detetom izgrauju zajednika pravila, a autoritet moi zamenjuju autoritetom vrednosti. Kod dece koja odrastaju pored ovakvih roditelja razvija se oseaj odgovornosti. Uvaavanje miljenja deteta utie na razvoj samopouzdanja i sigurnosti i dete ima pozitivan odnos prema svojo okolini. Demokratski odnosi izmeu roditelja i dece izgraeni su na uzajamnom potovanju i poverenju. U ovom odnosu, ni roditelji, ni deca nisu povreeni i to razvija pozitivno oseanje i kod roditelja i kod dece. Deca odrastaju bez

traumatskih iskustava, sa poverenjem uz spremnost za aktivno uee i preuzimanje odgovornosti. 66. POLAZAK U KOLU KAO ZNAAJAN OBRT SOCIJALNOG POLOAJA DETETA Polazak u kolu i poetak sistematskog institucionalnog obrazovanja deteta imaju velik znaaj za njegov razvoj. Dete se priprema za polazak u kolu i za kolsko uenje jo u porodici i u predkolskoj ustanovi. Dolaskom u kolu, njegov se poloaj i uloge sutinski menjaju u odnosu na one koje je imalo u porodici. Ono naputa poznatu i blisku porodinu sredinu i dolazi u novu, u kojoj uspostavlja kontakte sa veim brojem vrnjaka, nego to je inilo ranije, te i njegovo socijalno iskustvo sada postaje drugaije i bogatije. Nasuprot vie ili manje povlaenom poloaju u porodici, dete u novoj sredini mora da se izbori za svoj poloaj u grupi vrnjaka, uz prihvatanje jednakosti sa drugom decom. Ono, otuda, ui da kontrolie svoje ponaanje i zahteve prema drugima i da se pridrava odreenih normi i pravila, vie i drugaije nego to je to inilo u porodici. Kontakte sa roditeljima, kao bliskim odraslim osobama, ono proiruje i na uitelja i na druge osobe koje postavljaju druge i drugaije zahteve, kako u pogledu ponaanja, tako i u pogledu izvravanja kolskih zadataka. Ono prima nove obaveze koje zahtevaju aktivnost i angaovanje u postizanju obrazovno-vaspitnih ciljeva, a koje su znatno sloenije od onih koje je imalo u porodici. Konano, nove obaveze i aktivnosti utiu na ponaanje deteta i van kole, to dodatno proiruje repertoar dejeg ponaanja, inetesovanja i aktivnosti. Polaskom u kolu dete ostvaruje nove socijalne kontakte sa drugovima iz razreda i kole, sa uiteljem i nastavnicima. Sem toga, ono poinje da ispunjava jednu drutvenu obavezu. To je, u svakom sluaju, krupan korak u detinjem ivotu. Ono se sve vie osamostaljuje od roditelja mada mu je potpora jo uvek neophodna. Na kolskom uzrastu deci se prua mogunost za sklapanje novih poznanstava u letovalitima i na zimovanjima. Tamo se deca ue socijalnim odnosima, stie socijalne pojmove, ire vidike, postaju humanija. Ue se sportovima i igrama koje kod kue ne bi nauila. Ue se da dele sa drugovima, odvikavaju se od sebinosti i stidljivosti. Stvaraju prijateljstva i stiu samopouzdanje. 67. PROMENA TELESNIH PROPORCIJA I SVEST O SEBI U RANOM KOLSKOM UZRASTU Sedmogodinjaci imaju ve dobro izgraenu i razvijenu svest o samom sebi, kao i miljenje o svojim karakteristikama. Neki imaju uglavnom pozitivnu svest o sebi (dobru sliku o sebi i svojim sposobnostima), a drugi vie negativnu (malo samopotovanja, nisko cene sebe i svoje sposobnosti). Detetova slika o samom sebi veoma zavisi od naina vaspitanja, od kulturnotradicionalne okoline i sl. Detetova samosvest utie na njegove aktivnosti, na duinu vremena u kojoj e da istraje u odreenoj aktivnosti tj. zadatku, na njegov odnos prema vrnjacima i odraslima. U pogledu telesnog tazvoja, kao i u drugim podrujima, nastavlja se razvoj iz prethodnog perioda relativno ravnomernim tempom. Otuda promena visine i teine deteta ovoga uzrasta nisu izrazite i dramatine, kao to e biti pri kraju mlaeg osnovnokolskog perioda. Mada deca postaju sve snanija u fizikom pogledu, proces okotavanja nije zavren, te se kod jednog broja dece javljaju izvesne deformacije skeleta, najee usled nepravilnog sedenja i

hodanja. Konstatovane su i izvesne razlike u brzini telesnog razvoja deaka i devojica: u poetku su deaci fiziki napredniji, a pri kraju ovog perioda bre se razvijaju devojice. Unutranji organi se razvijaju razliitim tempom. Dok mozak deteta dostie skoro teinu mozga odraslih, nervni sistem j, kao celina, manje razvijen, to utie na bre zamaranje dece pri uenju. Takoe, srce i grudni ko se sporije razvijaju, te je disanje deteta plitko i ubrzano. U celini, meutim, deca ovog perioda su preteno zdrava i puna energije, te se sa zadovoljstvom preputaju motorikim aktivnostima i igri. Socijalni razvoj se ispoljava u sve veoj spremnosti i potrebi deteta da uspostavlja sloene i raznovrsne odnose sa drugovima, a naroito sa vrnjacima, kao ida svoje odnose proiruje na sve vei broj osoba. Vrnjake grupe imaju vanu ulogu u razvoju samosvesti deteta. U tom procesu, dete koristi dva izvora informacija: jedne proizilaze iz linog iskustva steenog samoposmatranjem svojih osobina, te sopstvenog ponaanja i njihovih posledica, a druge informacije se odnose na nain kako ga drugi opaaju i doivljavaju. Do prvih podataka dete dolazi samoposmatranjem, dok druge stie opaanjem drugih osoba i njihovih reakcija, sa ciljem da otkrije kako ga drugi doivljavaju. Dve grupe podataka se postepeno spajaju u celinu svest o sebi ili lini identitet. Svest o sebi se formira postepeno, procesima socijalnog uenja, kroz interakcije pojedinca sa drugima, socijalnim grupama i sadrajima kulture, te se tokom daljeg razvoja uslonjava i bogati. 68. STICANJE NAUNIH POJMOVA I RAZVOJ LINOSTI Intelektualni razvoj deteta mlaeg osnovnokolskog uzrasta je intenzivan i znaajan za kasniji razvoj. U ovom ivotnom dobu dete stie srazmerno najvie informacija. Tome doprinose relativno razvijene nervne strukture i intelektualni kapacitet deteta, sve sloeniji oblici njegove interakcije sa odraslima i vrnjacima, te neposredno sticajne iskustva. Dodatni uticaji na ovaj aspekt razvoja imaju velika motorika aktivnost i radoznalost deteta i naroiti sitematsko obrazovanje i vaspitanje u koli. Razvoj miljenja kao najvanijeg saznajnog procesa, prema kognitivno- razvojnoj teoriji Pijaea, rezultat je unutranjih procesa sazrevanja kognitivne strukture deteta, na koje utiu sredina, aktivnost i iskusvo jedinke. Poto su na pojedinim razvojnim stupnjevima kognitivne strukture razliito razvijene, dete, u zavisnosti od razvojnog nivoa, moe da reava zadatke razliite vrste i sloenosti, te da diferencirano prihvata uticaje sredine. Na svakom razvojnom stupnju, detetu su dostupni novi i sloeniji oblici aktivnosti i nova iskustva koja podstiu dalji razvoj kognitivnih struktura i intelektualni razvoj deteta uopte. Dete preteno koristi induktivno, a u maloj meri i deduktivno zakljuivanje, mada na ogranienom broju pojava i objekata, uz mnoge greke u zakljuivanju. To mu ipak pomae da vri izvesne generalizacije i da formira osnovne pojmove o pojavama i ljudima, o koliini, broju i teini stvari, te o prostoru i vremenu. U ovim procesima naroito je znaajan uticaj sistematskog obrazovanja i vaspitanja. U koli dete stie mnoge nove informacije o prirodi, ljudima i drutvu, ui da ita i pee i usavrava govor, to mu omoguava da koristi novee izvore informacija. Ono, nadalje, ui da posmatra objekte i ljude, da upoznaje njihove karakteristike i odnose, da ih opisuje i da razvije predstave i pojmove o njima. Dete u koli, takoe, ui kako da ui, posebno metode i tehnike uenja i da primenjuje svoja znanja u drugim aktivnostima i situacijama, da transformie svoje znanje u odreene kategorije miljenja i da ih deponuje u dugorono pamenje. Kroz obrazovnu

aktivnost dete ui kako da misli i da produktivno koristi svoje saznajne sposobnosti i svoje iskustvo u novim aktivnostima i uslovima. 69. UTICAJ DEIJEG KOLEKTIVA NA RAZVOJ LINOSTI kola je znaajan integriui faktor socijalizacije kao drutvenog procesa u kome deca i adolescenti dostiu drutvene norme i pravila ponaanja u drutvu, osnovne principe uzajamnih odnosa meu ljudima. U koli deca naue da osim linih postoje i interesi njihove grupe, ali i jo iri intetresi, o kojima moraju voditi rauna kada postavljaju neke zahteve. kola moe znaajno da stabilizuje oseanje sigurnosti, ali je preduslov za to da dete bude prihvaeno od nastavnika i vrnjaka i da je uspeno u koli. Kada dete nije prihvaeno i kada doivljava neuspeh u koli, kumulativno se pogorava slika osebi, javlja se emocionalna nestabilnost, agresivnost ili povlaenje. Spremnost za prihvatanje vrnjaka i integracija uenika u odeljenje oslanjaju se na potrebu deteta da pripada vrnjakoj grupi, da se sa pojedincima i grupom kao zajednicom emocionalno vee uzajamnom naklonou, da se sa njima uporeuje, takmii, sarauje i identifikuje, razvijajui svest o sebi i svoj socijalni identitet. O vanosti grupne pripadnosti za dete i za razvoj njegovog identiteta svedoi spontano ili projektivnim pitanjima izazvano navoenje grupnih obeleja kao linih oznaka. Grupna pripadnost i interakcija sa drugim lanovima grupe doprinose zadovoljavanju specifinih linoh potreba i socijalnoh motiva deteta, to ima povratno pozitivno dejstvo na grupnu integraciju i identifikaciju lanova sa grupom. U ostvarivanju ciljeva i zadataka obrazovanja, uenici uspostavljaju brojne i raznovrsne inteakcije i komunikacije, obavljaju razliite uloge i zauzimaju odreene poloaje u grupi. Uestvujui u raznim grupnim aktivnostima, uenici uspostavljaju relativno stalne odnose, to postepeno doprinosi formiranju preteno stabilne strukture odeljenske zajednice. 70. OSEANJA I ODBRAMBENI MEHANIZMI U OSNOVNOKOLSKOM DOBU Pri kraju predkolskog uzrasta i na poetku kolovanja dolazi do promena u emocionalnom izraavanju kod dece, kako pod uticajem procesa socijalizacije deteta tako i zbog razvoja eonog dela korteksa poveanjem njegove funkcionalne zrelosti poveava se uticaj viih struktura korteksa centra na subkortikalne strukture. Te promene se ogledaju u porastu emocionalne kontrole, posebno onih oblika izraavanja emocija koje odrasli ne odobravaju. Meutim, sa uveavanjem kognitivne obrade informacija, na koje se emocionalno reaguje, fizioloke reakcije se pomeraju prema visceralnim organima, postupno poinju da se smanjuju razlike izmeu opisanog dejeg/odraslog emocionalnog reagovanja (u nainu javljanja, izraavanja, intenzitetu, uestalosti i duini trajanja emocija). Polazak u osnovnu kolu je znaajan trenutak dejeg prilagoavanja uz pomo razvijajue emocionalne inteligencije. U kolama koje primenjuju program emocionalnog razvoja, deca u poetnim razredima ue o samosvesti, prijateljstvu, donoenju odluka. Tokom kolovanja dete se esto nalazi na raskrsnici razliitih puteva i u njemu se razvijaju odbrambeni mehanizmi: nedisciplina, agresivnost, nametljivost, sebinost, ili suprotno: povuenost, nepoverenje, podozrivost, matanje itd. Prihvaenost i topla porodina klima predstavljaju jedan od najvanijih uslova u okviru koga e roditelji direktnim podsticanjem, ili

sluei kao modeli, uticati na kvalitet vrnjakih odnosa. Pored porodice, povoljnu osnovu za socioemocionalni razvoj predstavljaju odeljenja u kojima se intenzivno razvijaju odnosi saradnje. 71. DETE IZMEU PORODICE I VRNJAKA U RAZVOJU SAMOSVESTI Kod sedmogodinje dece jasno se primeuju promene u socijalnom ponaanju. Poveava se sposobnost empatije (uivljavanje u druge), traenje kontakata i uestvovanje, pruanje pomoi, interes za druenje s vrnjacima, ali i takmienje. Smanjuje se vezanost i zavisnost od roditelja (puana vrpca odnosno simbiotska vezanost na majku nije vie zdrav odnos), poveava se zanimanje za vezanost i zavisnost od vrnjaka iako kasnije u razdoblju adolescencije to postaje jo oiglednije nego kod dece u ranom kolskom razdoblju. U kolskoj sredini, kada deca poinju da uspostavljaju intenzivnije socijalne kontakte izvan porodice, poinje snanije da deluje uticaj vrnjaka na njihovo ponaanje, odnosno njihov socijalni, intelektualni, moralni i emocionalni razvoj. Kvalitet vrnjakih odnosa u znaajnoj meri utie na proces prilagoavanja i kolsko postignue. 72. STICANJE IDENTITETA I USVAJANJE SISTEMA VREDNOSTI Jedan od osnovnih psihosocijalnih zadataka razvoja u adolescenciji je formiranje identiteta. Poetak adolescencije je u znaku nastojanja da se otkrije vlastita priroda, a kraj oznaava formiranje oseanja identiteta. Formiranje identiteta zapoinje u detinjstvu, intenzivira se u adolescenciji, a nastavlja do kasne odraslosti. Na pitanje zato je period adolescencije u znaku formiranja linog identiteta psiholozi odgovaraju da je to u skladu sa nastalim fiziolokim i psiholokim promenama koje zahtevaju redefinisanje slike o sebi i vlastitom mestu i odnosu na sredinu. Proces formiranja identiteta ukljuuje evaluaciju osobina, ubeenja, stavova, motiva, sistema vrednosti, stila ponaanja, ranijih uzora ali i sadanjih uzora, usmerenja i elja. Identitet obuhvata i kognitivne i afektivne komponente od kojih su kljuni faktori samorazumevanje i samopotovanje. Taj proces vodi integraciji razliitih aspekata sebe u jedan jedinstven doivljaj sebe. Smer razvoja je od fizikih ka psiholokim svojstvima linosti. U skladu sa tim se menja samoposmatranje i socijalna percepcija. to je struktura identiteta razvijenija, to je osoba svesnija svoje jedinstvenosti, ali i slinosti sa drugima. Formiranje identiteta olakavaju povoljna klima u porodici, bliski odnosi sa oba roditelja. Istovremeno i stepen zrelosti postignute nezavisnosti od porodice je i faktor postizanja i indikator ostvarenja linog identiteta. Istraivai ukazuju da je proces formiranja identiteta jedinstven za svaku osobu. 73. TIPINE KRIZE I POREMEAJI U ADOLESCENTNOM DOBU Vano je istai da kriza ne predstavlja bolest, ve je to kratkotrajna psihika pometnja. Jedna od najburnijih kriza kod veine ljudi se javlja na poetku adolescentnog doba. Osnovne promene u ovom periodu su vezane za fiziki izgled i buenje snanih seksualnih nagona. Mladoj osobi u tom dobu je veoma teko da pronae odgovarajuu ravnoteu izmeu ograniavanja i izraavanja nagonskih tenji. Ona naputa sigurnost detinjstva i preuzima odgovornost odraslih. esti nesporazumi roditelja i adolescenata dodatna su oteavajua okolnost.

U adolescentnoj krizi uoavaju se potitenost i nekontrolisana razdraganost, potreba za samostalnou, teskoba, zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci, asocijalno ponaanje (prvenstveno agresivnost), zaputanje kolskih obveza, pa i pokuaji samoubistva. U mnogim od ovih situacija je ponekad teko odrediti ta je normalno, a ta patoloko reagovanje. Kod adolescenata dolazi do mnogobrojnih telesnih promna i polnog sazrevanja. U toku polnog sazrevanja mladi imaju mnoge probleme: od nedovoljne informisanosti i saznanja o tome ta se sa njima zaista deava , oseanja uznemirenosti i neprijatnosti, preteranog sanjarenja i neadekvatnog samozadovoljavanja., straha i sumnje u svoju normalnost, do introvertne usmerenosti i zatvorenosti. Da bi savladali ove tekoe na prelasku u zrelost, mladi esto troe mnogo fizike i psihike energije. Usled zaokupljenosti svojim problemima, adolescent esto ne moe da odgovori oekivanjima roditelja i kolskim obavezama, te postie slabiji uspeh u koli. Neuspesi i tekoe adolescenta u socijalnoj sredini utiu na gubitak samopouzdanja, na pojavu oseanja nie vrednosti, a ponekad i na pomisao na samoubistvo. Mladi su, otuda, esto preosetljivi i uznemireni, naroito na kritike, podsmevanje i osporavanje od strane roditelja ili nastavnika. Ishod krize adolescentnog perioda je formiranje linog identiteta mlade osobe koji je uvek povezan sa biolokim, psihikim i socijalnim sazrevanjem. U tom periodu adolescenti pokuavaju da nau odgovore na mnoga pitanja, meu kojima su najea: "ko sam","gde pripadam", "gde elim da stignem", "ta elim da postignem", "kakav elim da budem". Mlada osoba tada poinje da integrie iskustva iz dotadanjeg socijalnog i emotivnog ivota, a rezultat tih integrativnih procesa omoguava mladoj osobi da definitino kristalie svoj identitet i ivi skladno kao nezavisna i autonomna osoba. 74. POREKLO KONFLIKATA IZMEU ADOLESCENATA I ODRASLIH Adolescenti prolaze kroz niz promena, kako fizikih tako i psihikih. Adolescenti su esto preosetljivi na kritike, podsmevanje i osporavanje od strane odraslih, roditelja i nastavnika, te neretko reaguju otrim suprotstavljanjem takvom nerazumevanju. Prema nekim autorima, postojanje konflikta izmeu adolescenata i njihovih roditelja je ne samo poeljno, ve i neophodno u cilju postizanja jasnog identiteta. Potrebno je i poeljno da adolescent pone da preispituje sistem verovanja i vrednosti koji je usvojio od roditelja i da ga podvrgne testu i kritici. Ono to se podrazumeva pod adolescentnom krizom, zapravo je proces u kojem se roditeljske vrednosti i rana poistoveenja kritiki preispituju, u cilju formiranja identiteta koji nee biti "preuzet" od roditelja, kao to je sluaj kod osoba koje imaju tzv. iskljuiv status i koje nikada nisu ni prole kroz krizu identiteta, poto su sve vrednosti bez preispitivanja preuzele od roditelja. Da bi autonomija uopte bila mogua potreban je konflikt. Pitanje je, samo, da li nuno taj konflikt mora da bude toliki da uzrokuje veliki jaz i neslaganje izmeu dve generacije i da prouzrokuje trajne i duboke probleme u prilagoavanju. Umesto preterane kritike, a nekad i grubih komentara i proricanja teke budunosti, adolescentu je potrebno vie razumevanja, podravanja i hrabrenja, te obezbeenja uslova za postizanje uspeha u kolskim, kulturnim, sportskim i drugim aktivnostima. 75. RODITELJSTVO ADOLESCENATA I RAZVOJ DECE ADOLESCENATA 76. PERIODIZACIJA ODRASLOG DOBA

Oformljenjem identiteta i ulaskom u odraslo doba konano oblikovanje linosti nije zavreno. Posle osamnaeste godine razvijeni su, po Eriksonu, svi ovekovi potencijali koji se razvijaju po epigenetikom principu, pre svega sposobnosti. Meutim, razvoj linosti se i dalje nastavlja, ali sada vie ne nalazimo organsku onovu promene identiteta. U razvojnom periodu odraslog doba osnov za klasifikaciju postaju ilitipini dogaaji koji se javljaju u pojedinim, najee desetogodinjim intervalima ili tipine uloge koje za pripadnike odreenog pola, odreenog drutvenog sloja i na odreenom uzrastu daje uporedive oblike ponaanja, uz varijacije koje potiu od osobina linosti formiranih u preadultnom periodu. Prvi perio je period rane zrelosti koji poinje izmeu 20 i 25 godina i traje do etrdesetih godina. U psihofizikom smislu rana zrelost predstavlja punu zrelost. Tada osoba dostie maksimalan razvoj fizikih, intelektualnih i emocionalnih karakteristika. Drugi period je srednja zrelost,to je period izmeu 40. i 50, a trei pozna zrelodt koja traje do 70-ih godina. Nojgarten odraslo doba deli na tri perioda: 1. mlae odraslo doba (20-30 godina) 2. zrelost (30-40 godina) 3. srednje doba (40-65 godina) 77. BITNE ODLIKE SOCIJALNE SITUACIJE MLADIH ODRASLIH Socijalna zrelost mladih odraslih ispoljava se kroz samostalan i kritiki pristup u interakciji sa drugima. Kod mladih odraslih vrnjaci i prijatelji imaju znaajnu ulogu u socijalnom razvoju. Dobri odnosi sa vrnjacima su izvor pozitivnih socijalnih iskustava i omoguavaju efikasnije suoavanje sa stresnim dogaajima i razvojnim zadacima u ovom periodu. Nalazi istraivanja otkrivaju kod mladih odraslih pet kvalitativno razliitih poloaja, koje pojedinci mogu zauzimati u svojoj grupi vrnjaka: popularni, proseni, kontroverzni, prezreni i odbaeni. Autori smatraju da stil socijalnog reagovanja, subjektivno zadovoljstvo sa socijalnim odnosima i povratni odzivi, koje pojedinci primaju od svojih vrnjaka, dvosmerno i kumulativno utiu na razvoj socijalnih odnosa vrnjakih grupa mladih odraslih. 78. PROCES DEFINITVNOG ODRASLOM DOBU OSAMOSTALJIVANJA U MLADOM

Dvadesete godine predstavljaju fazu zrelosti koja kao svoj vaan razvojni zadatak ima konano profesionalno osposobljavanje, zapoljavanje i materijalnu samostalnost. Ukoliko ne rei ta pitanja, mlad ovek de se oseati bezvoljno, manje vredno, napeto, nezadovoljno, moe mu biti dosadno, moe biti besan na sebe ili druge, ili se u nekom drugom smislu oseati loe, bez obzira na sve ari studentskog ivota, jer ne ide u korak sa prirodnim tokom razvoja. Uz veu odgovornost, sa osamostaljivanjem dolazi i veda sloboda planiranja, donoenja odluka, razvoj praktinih vetina i profesionalnih kompetencija, osedaj korisnosti pri radu, sopstvena zarada i upravljanje sopstvenim budetom. Sve to vodi osedaju uspenosti i zadovoljstva. Sindrom produenog detinjstva, ivljenja u roditeljskom domu i nakon zavrenih studija vrlo je rasprostranjen u Srbiji. Slabo materijalno stanje najee je prepreka za osamostaljivanje i odvajanje od roditelja. Meutim, deava se i da roditelji usporavaju ovaj proces jer oni sami nisu spremni za odvajanje od deteta. Roditelji nekad pruaju sve to je potrebno i nakon

zavretka fakuleta, ne pokredu pitanja nikakvih promena i, samim tim, ne stimuliu mladu osobu dovoljno da se osamostali. Deo odgovornosti svakako je i na mladima. Neretko im teko pada da napuste tu uukanu poziciju, koja im prua i psiholoku i materijalnu rasteredenost, manjak obaveza i pregrt slobodnog vremena. 79. IZBOR IVOTNIH ULOGA U MLADOM ODRASLOM DOBU Odrasla osoba sa formiranim stabilnim identitetom ima potrebu da kreira ili razvija, odgaja nekoga ili neto to e nadiveti nju samu. Generativnost je briga o stvaranju i usmeravanju sledee generacije. Najee su to sopstvena deca ili kreiranje pozitivnih promena koje e pomoi razvoju i dobrobiti drugih ljudi. 80. PROFESIONALNI RAZVOJ, ZADOVOLJSTVO POSLOM I RAZVOJ LINOSTI 81. BRANI STATUS, RODITELJSTVU RODITELJSTVO I SOCIJALIZACIJA U

Roditelji se po roenju deteta suoavaju i prihvataju viestruke zahteve: gajenje deteta, odnosi sa partnerom i zahtevi posla. Smanjuje se vreme koje su partneri nemenjivali jedno drugome, zajednikim ili individualnim slobodnim i socijalnim aktivnostima. Potrebno je upoznati deje potrebe, njegov ritm sna/budnosti i naina ponaanja deteta u budnom stanju, tehnike za njegovo smirivanje kad je uznemireno. Istraivanja pokazuju da se veina roditelja efikasno prilagoava navedenim zahtevima. Pokazalo se da pojedinci, koji su imali veih tekoa prilagoavanja na partnera pre roenja deteta, imaju vee tekoe i sa prilagoavanjem na roditeljsku ulogu. Roditeljska uloga ima formativnu funkciju utie na proirivanje pojma o sebi, u koji se sada ukljuuje pojam sebe kao roditelja. Faze kroz koje prolaze roditelji su: - stadijum oblikovanja (period trudnoe, priprema za roditeljsku ulogu) - stadijum neovanja (prihvatanje uloge roditelja, formiranje afektivne vezanosti) - autoritativni stadijum (do este godine, kritiko preispitivanje sebe u ulozi roditelja) - integrativni stadijum (kolski period do adolescencije) - nezavisni stadijum (suoavanje i prihvatanje samostalnosti adolescenta) - odlazni stadijum (dete odlazi u svoju kuu, pokuaj revitalizacije partnerskih odnosa) 82. ETAPE RAZVOJA I KRIZE PORODINIH ODNOSA Fenomen porodice i porodinog ivota dugi niz godina je predmet interesovanja kako drutvenih, tako i prirodnih nauka. Tokom evolucije ljudske vrste i razliitih oblika organizovanja ivota, porodica je nastajala i menjala svoju strukturu, organizaciju uloga, sistem vrednosti, nain komunikacije, a time i interpersonalne odnose svojih lanova. Porodica kao sistem prolazi kroz svoje razvojne faze, pri emu svaka od njih predstavlja nove i drugaije ivotne izazove. Za ouvanje porodine funkcionalnosti, neophodno je aktiviranje individualnih, ali i porodinih adaptacionih mehanizama za organizaciju i uspostavljanje novih odnosa izmeu njenih lanova, odnosno adekvatno prilagoavanje oekivanim i neoekivanim ivotnim situacijama. Svaka faza ivotnog ciklusa porodice je i potencijalna krizna taka

ukoliko se porodica ne prilagodi razvojnim potrebama svojih lanova i ako ne uspostavi strukturu koja je odgovarajua za funkcionisanje u toj fazi. Ovako kompleksan proces funkcionisanja porodinog sistema i prolazak kroz specifine faze razvoja naziva se ivotni ciklus porodice. Razvojne faze porodinog sistema zapoinju brakom i nastavljaju proces ciklinog smenjivanja kroz osam razliitih faza i to: Poetna porodica Porodica sa malim detetom Porodica sa pedkolskim detetom Porodica sa kolskim detetom Porodica sa adolescentom Odlazak dece od roditelja Postroditeljska porodica Ostarela porodica Poznavanje i razumevanje procesa koji se odvijaju u razvojnim fazama porodinog ivota, lanovima porodice moe pomoi u prilagoavanju i razvijanju adekvatnih ivotnih vetina potrebnih za noenje sa novim izazovima i razreavanje kriznih situacija koje pojedino razdoblje donosi, a posebno za uspean prelazak iz jedne u drugu fazu ciklusa. Kriza je sastavni deo i individualnog i porodinog ivota, pa su stres i ivotne promene neizbene. Kriza u porodici nastupa onda kada se povea koliina unutarporodinog i/ili spoljnog stresa. Unutarporodini stres je oekivan u svakoj razvojnoj fazi porodinog sistema, a stresogeno mogu delovati i prijatni i neprijatni ivotni dogaaji, odnosno sve ono to menja ustaljene porodine sadraje. Spoljni stresogeni uticaji odnose se na promene uslovljene ekonomskom krizom, promenom kulturolokog ambijenta u kojem porodica egzistira, rat i sl. Reakcija porodice na kritine dogaaje i nain ispoljavanja krize zavisi od karakteristika svake porodice, njenih prethodnih iskustava i naina prevazilaenja problema, intenziteta stresa i sl. i na taj nain je mogue posmatrati funkcionalne nasuprot disfunkcionalnim porodinim sistemima. Funkcionalne porodice bezbolnije prolaze kroz razvojne faze ivotnog ciklusa, obzirom da ee koriste kreativnije mehanizme za razreavanje konflikata ime uspevaju savladati potekoe i sa manje tetnih posledica. Kriza u porodici postaje problem u situacijama kada se njeni lanovi iscrpljuju u sukobima, a posebno u dugotrajnim situacijama stresa, to onda zaustavlja njen prirodni evolucijski razvoj. Porodine krize mogu se posmatrati kao razvojne - vezane za promene tokom ivotnog ciklusa i prelaska iz jedne u drugu fazu, ali i nerazvojne koje se mogu javiti u svakoj fazi ivotnog ciklusa. Svaka razvojna faza u ivotnom ciklusu porodice predstavlja moguu kriznu taku ukoliko se porodica ne prilagodi razvojnim potrebama svojih lanova. Nerazvojne porodine krize nisu uzrokovane razvojnim zadacima i promenama, ve nepredvidljivim ivotnim dogaajima kao to su bolest, smrt i dr. i tada se moe govoriti o nevoljnim porodinim krizama. Nasuprot tome, u funkcionisanju porodinog sistema mogue su situacije u kojima su prisutne dugotrajne, pritajene potekoe u meuljudskim odnosima, najee partnerskim, i u tom sluaju su u pitanju voljne porodine krize. 83. ODNOS PROFESIONALNOG I PORODINOG IVOTA KOD ODRASLIH 84. RODITELJSTVO I KONTINUITET LINOG IDENTITETA ODRASLIH

85. SOCIJALNA INTERAKCIJA U PORODICI SA DECOM KOJA SU ODRASLA Veina mladih odraslih uva redovne i este kontakte sa roditeljima, kvalitet odnosa sa njima se jo unekoliko poboljava u poreenju sa odnosima u adolescenciji, a posebno, kad mlada odrasla deca fomiraju svoju porodicu. Veina pojedinih roditelja je u srednjoj odraslosti u odlaznom stadijumu roditeljstva. Nalazi pokazuju da je kvalitet i brzina prilagoavanja po odlasku dece u pozitivnoj korelaciji sa znaajem drugih socijalnih uloga i stepenom zadovoljstava partnerom. Roenje unuka veina odraslih ocenjuje kao znaajan pozitivan socijalni ivotni dogaaj. Uloga babe i dede i preovlaujue aktivnosti menjaju se sa uzrastom unuka. U odraslom periodu se pojedinci potepeno usmeravaju na svoje roditelje koji stare, posveuju im vie vremena i panje i preuzimaju odreene mere odgovornosti za njih, pa koliina razliitih vrsta pomoi dece roditeljima sa godinama raste. Kvalitet odnosa meu osobama srednje i pozne zrelosti i njihovih roditelja se povezuje sa kvalitetom njihovih odnosa u prolosti i sadanjosti. Nalazi istraivanja pokazuju da veina odraslih dobrovoljno vodi brigu o svojim roditeljima sve dok im objektivne okolnosti to doputaju. Odrasli, koji ive u zajednikom domainstvu sa roditeljima, za koje brinu, doivljavaju vie nesporazuma sa njima, nego oni, koji sa roditeljima ne ive zajedno. To se dogaa najee zbog razliitih naina voenja domainstva i stilova ivljenja, ali i zbog promena linosti roditelja u poznoj starosti. 86. PRESTANAK PROFESIONALNOG ANGAOVANJA. PENZIONERSKI STATUS Socijalna mrea, koju je uspostavio u srednjoj odraslsosti, pojedinac pokuava da zadri i nakon odlaska u penziju. Meutim, vrlo brzo se suoava sa redukcijom druenja i potrbom prilagoavanja kada izgubi prijtelje, jer smrtnost u tim godinama raste. Penzionisanje je tesno povezano sa razvojnim zadatkom preoblikovanja identiteta i socijlnog poloaja, jer pojedinac penzionisanjem gubi jednu od znaajnih socijalnih uloga. Dolazi do preraspodele vremena i energije na aktivnosti u drugim ulogama koje je zadrao. Meutim, ta preraspodela zahteva i preoblikovanje identiteta. Za stare osobe je ouvanje finansijske nezavisnosti veoma znaajno. Penzije su ogranien finansijski prihod, pa stare osobe poinju briljivije i dugoronije planirati, postaju tedljiviji. Stare osobe uglavnom ele da to due ive relativno samostalno u svom domu. Jedna od psihosocijalnih tekoa nakon penzionisanja moe biti usamljenost. To je period u kome se poveava verovatnoa gubljenja partnera i pojedinih prijatelja. Narastajuu socijalnu usamljenost stari u prilinoj meri kompenzuju redovnim susretima i izletima u drutvu penzionera i odrvanjem estih kontakata sa prijateljima. 87. REAKCIJE NA STARENJE U RAZLIITIM KULTURNIM SREDINAMA 88. STAV PREMA SMRTI U KULTURNIM SREDINAMA

89. PROMENE ODRASLIH

INTELEKTUALNOSTI

EMOCIONALNOSTI

KOD

Nalazi pokazuju da u poznosj starosti opada sposobnost deljenja panje, zadravanja panje na vie stvari u isto vreme i kontrola panje. Ovo opadanje je povezano sa smanjenjem brzine procesiranja informacija. Meutim, nalazi ukazuju da se tekoa deljenja panje pojavljuje samo kada stari reavaju kompleksne misaone zadatke, dok ih u svakodnevnim aktivnostima to smanjenje obino ne remeti. Opadanje panje tee postepeno pa pojedinci naue kako da to kompenzuju, koje informacije moraju u odreenom kontekstu traiti, i koji stimulusi ih ometaju. U poznoj odraslosti senzorno pamenje se zadrava, a slabe radna i dugorona memorija, posebno za nedavne dogaaje i za planove aktivnosti koje eli da izvede u budunosti. Koliina informacija koju pojedinac moe zadrati u radnom pamenju blago opada. Meutim promene u radnom pamenju zavise od nivoa sposobnosti i aktivnosti pojedinca. Nalazi pokazuju da se sposobnost skladitenja informacija sa starou bolje odrava nego sposobnost reprodukcije. Sposobnost dugotrajnog pamenja za podatke iz prolosti kod starih ostaje na doslednom nivou Promene na psihikom planu koje se pojavljuju kod ostarelih osoba su dobroudna zaboravnost, neraspoloenje, angrizavost, nespokojstvo, strah, sumnjiavost, neraspoloenje, oseanje usamljenosti i odbaenosti, apatija, depresija...