IGRE POSMRTNOG RITUALA

Igra u posmrtnom ritualu je kod mnogih naroda od davnina imala znaajnu ulogu.1U literaturi vezanoj za nae prostore nema pisanih podataka, ali obredna praksa i usmena knjievnost daju obilje podataka o tome da je igara bilo dosta. Pomeni orskih igara2 javljaju se kao: predstave kola na nadgrobnim spomenicima stecima, deo narodnih pesama, tubalica, igranje u okviru zadunica i zavetina, zapisi igara u BiH i Srbiji. Klasifikacija ove grupe obrednih igara izvrena je po tome da li je igra posveena jednom (odreenom) pokojniku ili su namenjene svim (zajednikim) precima. Igre namenjene jednom pokojniku *Javno se tui za mukarcima, a kui za enama! Igre ili njihovo pominjanje zabeleeni su u sledeim oblastima: - na prostoru jugozapadne Srbije, od Uica do Podgora ouvao se trag igranja u obiaju tuba ( sinonimi: na alost, alba, tui, tualjka, kapa, alost, ini alost). Obiaj se mogao obavljati oko groba, nad komadom pokojnikove odee ( aljina), oko njegovog konja, fotografije, kape, oruja,
1

Egipani i Grci igrali su uz egrtanje tapova i bubnjeva, Persijanci, Feniani, Rimljani, Rusi u okviru pogrebnih sveanosti trizmi. preuzeto iz Vasi Dr O., Promene igranja uz posmrtni ritual na primeru igre Sitan tanac i obiaja tuba, Etnokoreologija-tragovi, Artgrafik, Beograd, 2004,58. 2 Postoje podeljena miljenja o tome da li su u okviru posmrtnog rituala osim orskih, postojale i takmiarske igre? Slobodan Zeevi kae: Takmiarske igre izvodile su se prilikom sahrane ili posle nje.Pobednici pojedinih disciplina dobijali su znaajne nagrade, a katkada bi i nasleivali imovinu pokojnika.Iz pisanih dokumenata, kao i iz postojeih narodnih verovanja, zna se da je ovih igara bilo i u Slovena. One su se izvodile prolikom obreda strave ili trizne, ijih tragova ima i u nas... Videti vie u: Zeevi S., Igre naeg posmrtnog rituala, rad XI kongresa SUFJ...

ili oko osobe koja lii na pokojnika. Najee se tuilo kraj groblja, za vreme zavetine ili preslave, zatim kraj/u kolu, kraj/oko crkve, kraj sofre... U Starom Vlahu, tui se za mladim pokojnikom nad delom odee ili fotografijom, i to na vaaru. Tualjka je kod sofre (ona poinje tuenje, i moe i da sedi), a u elo stanu ene obrazujui polukrug. Rodbina donosi priloge za sofru. Moe biti i muzike, najee klanet. ene tue, muzika svira na alost, a kraj njih igra jedno ili vie kola. Moe se krenuti sa fotografijom kroz vaar, uz pratnju muzike. Dok povorka prolazi, svi stoje mirno, dok se ponovo ne vrate do sofre. U selima Petersko-sjenike visoravni, tuba se vrila na samom grobu, do 40 dana, i to za mladim mukim pokojnikom. Povorku su inile ene iz roda, koje kreu raspletenih kosa, barjaktar i srodnici. Prvo bi lagano koraali oko graoba, a zatim bi izlazili u sabor. 3 Zaglavak i Timok- sahrana mladih ljudi (momka ili devojke) se pretvarala u svadbu. Na nju se pozivalo, delilii su darove, pogaali muziku koja bi svirala do dolaska na grob. Po dolasku na grob, pre ukopavanja sanduka, svirala se rumenka, ali se nije igralo. Dogaalo se da su stari ljudi ostavljali zavet da im se na grobu odsvira i odigra njihova najomiljenija igra (devla, rumenka...)4 Zlatibor i Zlatiborsko-kramanska povr- zabeleeno je i vie tubi na jednom vaaru. Studenica- na Petrovdan, poinje se tuenje od kue, da bi se najavio dolazak tube na vaar. Izabere se neko ko lii na pokojnika, i oko njega se tui.

3 4

Vasi O., Promene igranja..., 61. Vasi O., Vi se vene, mi te dovijamo, Etnokoreologija-tragovi, Artgrafik, Beograd, 2004,8.

Okolina Zajeara i Resave- pominje se mrtvako kolo, alno kolo za mladog pokojnika; pretpostavlja se da je u pitanju omiljena igra pokojnika ili neka iz lokalnog repertoara: vlaina/danca. Osim tube, u okviru obiaja namenjenih jednom pokojniku, javljaju se i: - deljenje ora, u prolosti se izvodilo za Uskrs, i namenjeno je za umrle u proloj godini. Ovaj obiaj je zabeleen u severoistonoj Srbiji, tanije oblastima Klju i Negotinska krajina. Na sred sela, koje najee nosi naziv majdan na prvi, drugi ili trei dan Uskrsa u sredite sela je dolazila porodica koja deli oro pred mrak. Donosili su namirnice, svee i sve ono to je potrebno za deljenje ora. Kada bi u sredite sela doli i svirai onda bi se poelo sa igranjem. Kolovoa ovog kola bio bi najblii srodnik umrlog, i poevi igranje nosio je uramljenu sliku umrlog, granu okienu darovima ( cvee, ratluk, keks, marame, maramice...).Do njega bi igrala bliska roaka umrlog, a na kraju bi takoe bio blizak rod pokojnika koji je nosio ogledalo i fotografiju pokojnika. Ko god od prisutnih ue u kolo da igra dobija bi sveu, kolai sa rupom u sreditu, maramu ako je ensko, ili maramicu ako je mukarac. Kada kolovoa po trei put doe do mesta sa koga je poveo kolo zapale se svee koje svi dre u desnoj ruci... Igranje se nastavlja, kolo se neprestano iri, i obino se igra po nekoliko sati. To igranje stalno istog igrakog obrasca, tuna i razvuena melodija koja ga prati, plamici svea koji lelujaju zajedno sa igraima i muziarima, dovode sve uesnike u jedno neobino stanje, nestvaran zanos, tako da ne iznenauje njihovo verovanje da u tom deljenju ora uestvuje i umrli -

odnosno njegova dua, i da zbog toga treba due igrati jer je ovo deljenje ora umrlom i namenjeno.5 Poslednjih decenija ovaj obiaj se odrava u letnjem periodu (sv. Ilija, Preobraenje...), zbog injenice da veina stanovnitva radi u inostranstvu, i potrebe da u ovom obiaju uestvuje cela zajednica, to na Uskrs nije izvodljivo.
-

pomana sa kolom, ili davanje poduja, kada se obavezno

odigra jedna igra iz lokalnog repertoara. Moe se nameniti i ivoj osobi, ukiliko ona izrazi takvu elju.
-

namenjivanje igre pokojniku, vezano je za sela Porea, i obavljalo

se za pokojnike koji su i za ivota igrali, na prvom javnom veselju posle njegove smrti. Rodbina pokojnika bi ugovorila da kolo povede osoba koja nije u alosti, a oni se pobrinu za plaanje muzike. Kolovoa, koji nije u srodstvu sa pokojnikom, nosi njegovu fotografiju, pekir, sveu i torbu sa darovima ( keks, kolae, bombone...). Onda lagano povede kolo ( dancu kod Carana, vlainu kod Ungurijana ), i ko god se uhvati dobija darove, u zavisnosti od pola. Verovalo se da sa njima u kolu igra i dua umrlog.6 Za posmrtni ceremonijal znaajna je i igra s i t a n t a n a c, koja se

u vreme zapisivanje nije vie izvodila u okviru posmrtnog rituala, ve na poselima i prelima. Pretpostavlja se da se u prolosti ova igra izvodila oko umrlog ili nekog njegovog linog predmeta. Igru ine dva dela: u prvom
5

Vasi O., Tragovi obrednih igara u svadbenom i posmrtnom ceremonijalu severoistone Srbije, Etnokoreologija-tragovi, Artgrafik, Beograd, 2004, 54. 6 razlika izmeu obiaja deljenje ora i namenjivanje igre pokojiniku je to se prvi praktikuje za svakog umrlog do godine dana, na odreen praznik Uskrs/ sv. Iliju i sl, dok se drugi izvodi na na prvom javnom skupu posle njegove smrti, i samo za one koji su i za ivota igrali.

delu je kolo otvoreno ili vrsto zatvoreno ( cip kolo vrsto povezani igrai, zagrljeni ili spletenih ruku), a u drugom delu se kolo izvre, tj.igrai su leima okrenuti centru kola.

Prvim delom se pomae dui da se pridrui precima, a drugim delom, u kome se kolo okree naopako, kao i smer suprotan od onog u veselju, je nain na koji se ivi tite od demona. Istovremeno se igrom iskazuje strah i zatita i uspostavlja veza izmeu ivih i mrtvih.7 Za melodiju ovih kola se ne kae da se peva, ve da se broji. Koreoloki obrazac je jednostavan: obino koraanje ( desno-bono/koso-napred), a u Bosni je ova igra namenjena svim precima i ima trotaktni obrazac.
7

Vasi O. Promene u igranju ..., 58.

Zabeleena je u jugozapadnoj Srbiji Petersko-sjenika visoravan, Stari Vlah, Moravica, Zlatiborsko kremanska povr, Uika Crna gora, Raa i Poeka kotlina; Bosna ( alostivo kolo), Lika (krivo kolo). U pesmama se pominje kao kolo naopako. * Opte injenice iz skorije prakse: danas se tui uz fotografiju i zvona; njiu se levo-desno. * sve igre za jenog umrlog izvode se do godine dana. Posle tog perioda, igra se za pretke! Igre posveene precima * Ono to razlikuje igre za pretke od igara posveenih jednom pokojniku je ta to igre posveene precima sadre kapiju ili vrata kola. Turopolje- zabeleeno je nono igranje oko vatre koje je posveeno precima. Igraju je bosonoge i gologlave igraice sa raspletenom kosom, na Boi. Stari Vlah- obiaj se odravao u vreme zavetina, od Spasovdana do Trojica. Krstonoe su se okupljale na jednom od groblja (zove se na zbor, na vratnicama groblja). Pripremano im je posluenje (pie, utipci), i onda kreu u obilazak groblja. Na elu povorke je svetenik, iza je predsednik sela, barjak nosi najbolji konjanik. Povorka obilazi sva groblja i preitavaju mrtve tj. pominju sve umrle . Obilaze i malo mesta van groblja. Vraaju se na zborite, i tu kraj groblja prave igranku koja traje celu no: goste se, piju i tada ne vae zakoni kola! Severoistok Srbije- u selima ovog kraja postoje odreeni dani kada se igralo za pretke, za sve umrle jednog kraja. Ono je povezano sa igranjem oko vatri koje se pale u sreditu sela, za Mladence, Poklade i za praznike tokom Uskrnjeg posta. To je tzv. rana ili priveg, i veruje se da kraj vatre dolaze i
6

mrtvi da igraju sa ivima. Tada se igra, preskae se vatra, i na kraju se nagarave i naputaju mesto ne osvrui se. Osim lokalnog repertoara, ovom prilikom se izvodi i posebna igra marga-pljeka. Izvode je mukarci, bez odreenog obrasca i muzike pratnje. Igrai formiraju zmijoliku liniju, drei jedni druge za lea i vijugaju oko vatre. Cilj igre je da igra koji je na elu ubaci poslednjeg igraa u vatru. Danas je to aljiva igra koja ima zabavnu funkciju, meutim, upravo to ubacivanje poslednjeg igraa u vatru u sutini predstavlja trag nekadanjeg rtvovanja precima.8 Igre za pretke su se izvodile i za zavetine, zadunice, sve imaju kapiju ili vrata kola. Poznate su pod nazivima: - p l e t i t a n a c; p l e t i k o l o; z a p l e t i k o l o, e v o j k o; z a p l e t i k o l o, J o v o; - u Bosni i Hercegovini: lj e l je n o v o k o l o9; J e l e n i n o k o l o - Stari Vlah i Rudnik: e lj e n a k Na Peteri preobraa u prolee. b r d o; b r d o e lj e n o v o. su igrane za vreme smene godinjih doba, kada se zima

8 9

Vasi O., Tragovi obrednih igara..., 55-56. U bosni je sauvan veliki broj nadgrobnih spomenika na kojime je predstavljena igra sa jelenom kao kolovoom ili enom koja jae jelena. Postojanje jelena kao svete ivotinje ili boanstva iji je atribut jelen, poznato je celoj evropskoj preistorijskoj religiji. Teriomorfna boanstva, kao rodonaelnici, nastala su u totemizmu. U sledeim epohama razvoja religioznih shvatanja, ta boanstva postepeno dobijaju ljudski oblik ali ne gube vezu sa ivotinjom. Ona su dimorfna, jau na ivotinji ili su predstavljena zajedno sa njom. ivotinja najzad postaje samo atribut ili simbol boanstva u ljudskom obliku...

10

11

12

* Primeri su uzeti iz rada Vasi O., Znaaj figure vrata kola u igrakom nasleu Junih Slovena, Zbornik radova Dani Vlade Miloevia Banjaluka, 2006, Akademija umetnosti Banja Luka, Muzikoloko drutvo Republike Srpske , Banja Luka, 2006, 59-76. Ove igre su, po miljenju prof. Vasi, pripadale posmrtnom ritualu i bile posveene precima

13