ETIKA

1. UVODNA PROMILJANJA O POSLOVNOJ ETICI Re etika potie od grke rei ethos to znai obiaj,znaaj,ud i najee je sinonim za moralnost.Eika je sistematino nastojanje da se nae individualno i nae drutveno moralno iskustvo uine smisaonim tako to e se odrediti pravila koja treba da vladaju ljudskim ponaanjem.Poslovna etika je u normativnom smislu nauka o pravilnom postupanju i odluivanju preduzetnika u egzistencijalnim pitanjima,u kojima orjentacija na ekonomsko-racionalne motive nije dovoljna.preduzetnika etika je etika linosti,jer je oveku naloeno da sam sebe ostvaruje,da razvija svoju linost,da sile koje su u njemu dovede do delovanja.Poslovna etika je pre svega etika odgovornosti.Postupati etiki odgovorno znai slediti glas svoje savesti,odgovoriti mu sa da,kad podstie i opominje na injenje dobrog i izbegavanje zlog.Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila i ponaanje u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspenom i profitabilnom biznisu.Etika je prevashodno praktina i usmeravajua,zato to ureuje voljno ponaanje.Ona se deli na optu,teorijsku i posebnu ili primenjenu etiku.Etiku moemo definisati kao sistemsko nastojanje da se nae individualno i drutveno moralno iskustvo uine smislenima tako to e se odrediti pravila ispravnog ponaanja,vrednosti kojima treba teiti,kao i karakterne osobina koje traba razvijati.Poslovna etika predstavlja skup linih i kolektivnih moralnih postupaka koji se koriste tokom svih oblika poslovnih aktivnosti,a kojima se odreuje granica,do koje se moe ii.Poslovna etika je psiholoka dispozicija koja ima tri komponente:intelektualnu,emocionalnu i voljnu. 2. ETIKA STANOVITA Najzastupljenija etika stanovita su: Etika vrlina podrazumeva negovanje jakog internog moralnog kompasa koji usmerava na prave akcije.Aristotelova etika vrline je korisna za odnose sa javnou. Deontoloka etika je etiko stanovite kojim se bave deontolozi.Deontolozi se ponekad nazivaju nekonsekvencionalistimazato to naglasak stavljaju na postupanje po principu ili prema odreenim univerzalnim moralnim vrednostima,bez obzira na dobra ili loe posledice tih postupaka.deontoloko stanovite je zastupanje interesa,odnosno smatra se da je ponaanje etiko ukoloko se uklapa sa postavljenim standardom kao to su profesionalni etiki kodeksi. Konsekvencijalizam razmatra akcije prema posledicama koje izazivaju.Najpoznatija tehnika je utilitarizam,gde se procenjuje ko je pogoen odreenom akcijom i kako,a aktivnosti se procenjuju prema ukupnoj koristi.Jedan od naina rzmatranja posledica je skiciranje mapa koje prikazuju sve kljune aktere i obeleavanje potencionalnih posledica nakon ega se formira strategija.Prema konsekvencijalizmu manipulacija i la su u redu ukoliko oni prouzrokuju vie dobra i javne koristi nego to bi to uinilo saoptavanje istine.Nekonsekvencionalistike teorije su okrenute motivaciji i utemeljuju se kao:Etika utemeljena na dunosti koja se zasniva na teoriji da moralnost podrazumeva vena i nepromenljiva naela koja ljudi moraju da primenjuju na svoje ivote;Etika zasnovana na pravdi je zasnovana na teorijiini drugima ono to bi eleo da drugi ine tebi.Normativne teorije obuhvataju pravila i naela koja odreuju ta je ispravno,a ta nije za odreenu situaciju.Konsekvencionalistike teorije naglaavaju posledice i mogue ciljeve odreenih postupaka i nazivaju se teleolokom etikom.Dele se na:Egoizam t znai da je neki postupak moralno ispravan ako akter slobodno odluuje o njemu da bi ispunio svoje kratkorone elje ili dugorone interese;Ulitarizamse bazira na naelu da je cilj ostvariti,najvee dobro za najvei broj ljudi. Etika piramida nije nov alat ili alternativno filozofski pristup ve nova organizaciona strategija koja omoguava strunjacima za odnose sa javnou da odaberu etiki pristup u dizajniranju,implementaciji i proceni PR kampanja.Piramida se sastoji od sledeih delova:etike namere,etiko znaenje i etiki ishod.Kako bi se uspeno koristila pioramida,prvo je neophodno sataviti listu etikih alata koji e se koristiti.ak i najjednostavniji alati kao to je diskusija sa kolegama moe biti dobar korak. 1

3. FILOZOFSKO-TEORIJSKE PREDPOSTAVKE POSLOVNE ETIKE Moral se najee definie kaoskup drutvenih propisa sankcionisanih unutranjom specifinom sankciom koju sam subjekt primenjuje na sebi zbog moralnih prekraja.Moe se jo definisati kaosistem normi,skup pravila ponaanja ljudi u zajednici,izgraenih na shvatanju zajednice,grupe,klase u pitanju o tomr ta je dobro,a ta zlo odnosno prema emu je zajednica indiferentna.Evoluciom drutvene svesti,moralne norme su se msnjale I prilagoavale nainu razmiljanja I potrebama oveka.Predmet izuavanja etike je moral,moralni odnos izmeu ljudi,odnos oveka I drutva,kao I odnos oveka prema samom sebi.Etika kao nauka o moralu,treba da bude u stanju da permanentno prati moralna shvatanja koja se menjaju sa stalnim razvojem drutva.Ona mora formulisati kriterijume I merila pomou kojih e utvrivati moralnu ispravnost ili neispravnost shvatanja I ponaanja.Poslovna etika predstavlja primenu poslovnih naela etike na poslovno ponaanje.Pod poslovnom etikom se podrazumevaju I principi I pravila ponaanja zasnovani na optoj poslovnoj kulturi,koji dominiraju u meuljudskim odnosima.Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponaanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspenom I profitabilnom biznisu. 4. POSLOVNA ETIKA KAO NAUNA DICIPLINA Poslovna etika moe da se odredi kao posebna nauna diciplina,grana primenjene etike.U odreivanju elemenata poslovne etike neophodno je da se posebnapanja posveti razganienju poslovne etike I bliskih sadraja-drutvena odgovornost I organizaciona kultura.Etika dimenzija drutvene odgovornosti podrazumeva ponaanje I delovajne koje zaposleni,klijenti,zajednica I drutvo oekuju od nekog posla,ak I kada to nije zakonom raegulisano.Osnovni elementi poslovne etike su line vrednosti pojedinacai drutvene vrednosti.Line vrednosti pojedinaca opredeljujue utiu na poslovnu etiku preduzea.Poslovna etika predstavlja granu etike istog nivoa kao,na primer,etika ivotne sredine,etika medicine ili etika naunoistraivakog rada. 5. OBELEJA POSLOVNE ETIKE Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzija ispoljavanja i manifestovanja ,a to su:kolektivna,grupna etika i etika pojedinca.Kolektivna etika ukljuuje etike postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadmenta kompanija koje se odnose na spoljanje subjekte i okruenje,ali i etike odnose unutar samih kompanija.Pojedinac koji ne poseduje elementarne principe line poslovne etike,i ima deficit ukupnih moralnih standarda,uvek je spreman da izvri prevaru i da stavi svoje line interese iznad kolektivnih.Najizrazitije determinante neetikog ponaanja su :lina korist,konflikt individualne vrednosti i organizacionih ciljeva,menaderske vrednosti i stavovi,pritisak konkurencije i kulturne razlike.U poslovanju mnoga etika pitanja spadaju u jednu ili vie od ove etiri kategorije:drutvenu,svih interesnih grupa,kategoriju unutranje politike i lini.U prvom drutvenom odnosno socijalnom nivou reavaju se etika pitanja oko utaje poreza,poloaja odreenih imovinskih grupa u drutvu i dr.Drugi nivo obuhvata odnos izmeu zaposlenih u kompaniji i stejkholdera.Trei nivo predstavlja interna politika kompanije.Tu se polazi od prirode odnosa kompanije i njenih zaposlenih i reavanja etikih pitanja koja proizilaze iz tog odnosa.etvrti je lini i odnosi se na obaveze i odgovornosti zaposlenih u korporaciji.Elementi poslovne aktivnosti su:poslovni kontakti,poslovni odnosi i poslovno ponaanje. 6. POSLOVNI MORAL Moral potie od latinske rei-mos,moris,koja oznaava obiaj ili narav..Moral ini sistem moralnih pravila,odnosno skup normi koje odreuju ovekovo ponaanje u drutvu prema drugim pripadnicima zajednice i prema samom sebi.Karakteristike unutranje obaveznosti morala su:bezuslovnost moral je cilj samom sebi,dobro-vrhovna moralna vrednost,posebno moralno oseanje,trenutno-moral se osea trenutno,autonomnost,gria savesti kao sankcija.Spoljanja obaveznost morala podrazumeva da je moralna norma drutveno uslovljena.Moralne drutvene sankcije podrazumevaju moralni prezir i moralno gaenje.Moral je skup nepisanih pravila i obiaja koji utvruju meuljudske odnose i prosuuju ta je dobro ,a ta zlo.Fenomen morala ine:moralne vrednosti,moralne norme i moralna praksa.Moral se strukturno razlikuje kao:lina moralnost pojedinca,moralni kodeks posebnih drutvenih grupa i preovladavajua etika nekog vremena.Za moral se moe rei da je oblik ljudske prakse,odnos oveka prema 2

svetu,prema drugim ljudimai prema samom sebi.Pojedinac uvia da ne moe opstati kao ovek ako se ne dri morala,zato on osea da je neovek ako ga kri. Razlikujemo sledee tipove moralnosti: Tradicionalni koji se zasniva na autoritetu obiaja i tradicije,on se vezuje za patrijahalna drutva. Utilitarni moral ima stav da moralna dobra,imetak,sigurnost ,mo drave,blagostanje,lina korist stoje iznad svih ostalih principa. Moral vrlina polazi od stava da je u osnovi svakog oveka,kao ljudskog bia,zahvaljujui njegovoj savesti,postoje odreene trajne vrednosti. Imperativni ili normativni moral se zasniva na autoritetu propisa i dunosti Stvaralaki ili delotvorni moral polazi od stava da obeleje moralnosti stie samo stvaranje novih vrednosti u kulturi u drutvu,uvoenje novih institucija,suzbijanje svih ogranienja i dr. 7. ELEMENTI POSLOVNOG MORALA(norma,sud,sankcija) Moral ima tri sastavna elementa:moralnu normu,moralni sud i moralnu sankciju. Moralna norma proizilazi iz sklopa drutva i drutvenih odnosa i sadri zahtev drutva prema pojedincima da se ponaaju na jedan ili drugi nain.Moralne norme se razlikuju na osnovu moralnih principa,i one svakom lanu zajednice omoguavaju konkretno moralno delovanje.One predstavljaju nepisana pravila,i u njima se reguliu odnosi unutar u odreenoj zajednici.Znaajno za moralnu normu je to da u svakodnevnici ovek deli ponaanje na ljudsko,neljudsko,dobro,loe,pozitivno i negativno.Svaka moralna norma predpostavlja jedan mogu nesklad izmeu stvarnog ljudskog ponaanja i onog kakvo bi ono trebalo da bude.Moralne norme ne reguliu samo postojee stanje,ve izraavaju zahtev da se bude bolji.Moralne norme predpostavljaju postojanje moralne svesti,koja se formira i na osnovu koje se vri takvo razlikovanje.Moralne norme ne stvara,drava ve se izgraujukao nepisano drutvena pravila. Moralni sud je u nerazdvojnoj vezi sa moralnim normama.Moralnim suenjem izraava se stav drutva prema ponaanju pojedinca i itavih drutvenih grupa u odnosu na moralnu normu i moe biti pozitivno i negativno.Moralni sud je u uskoj vezi s moralnim normama i stavovima.Moralni sud predstavlja stav drutva prema datom moralnom-konkretnom ponaanju koje moe biti dobro ili loe,valjano-nevaljano,pozitivno-negativno. Moralne sankcije povlai za sobom moralno suenje.Moralne sankcije je nepovoljna posledicaza subjekta koji je prekrio moralnu normu.Postoje dve vrste moralne sankcije:unutranje,lina,gria savesti,i spoljanja,drutvena,oduzimanje izvesnih dobara.Moralne sankcije su mere koje drutvo preuzima zbog konkretnog odgovarajueg moralnog ponaanja. Svet normi obuhvata tri velike oblasti i deli se na:tehnike norme ureuju ljudsko ponaanje prema prirodi,drutvene norme ureuju ljudsko unutranje ponaanje,duhovne norme ureuju ljudsko unutranje ponaanje.Znaaj drutvenih normi je toliko veliki da neki smatraju da su norme ono to razlikuje ljudsko drutvo od drugih drutava,jer iskazuju specifinost ljudskog drutva.Normama se,naime,tite odreene vrednosti.Drutvene norme su pravila ponaanja oveka.Svaka norma ima tri dela:hipotezu-stanje koje treba da postoji da bi se norma primenila,dispozicija-naredba da se neto ini ili uzdri od injenja,sankcija-kaznu koju prekrilac trpi. Smatra se da su etiki kodeksi nastali kao reakcija na drutvene promene,,usled popdele rada i nastanka privatne svojine,ime je dolo do podeledrutva na klase.Tako su stvorene grupe ljudi koje se na razliite naine odnose prema sredstvima za proizvodnju i imaju suprotne interese.Jedini nain da se navedeno ostvari jeste,kroz uticaj drave i normi koje ona propisuje. Moral i obiaj: Moral se obezbeuje nakom drutvenom i individualnom sankcijom i karakterie ga moralna svest o tome ta je dobro a ta nije.Obiaj je drutvena norma koja se odlikuje iskljuivo svojom formom,a nikako sadrinom.Ova forma se sastoji u tome to je to norma koja se stvara dugim ponavljanjem jednog ponaanja u datoj situaciji tako da,posle izvesnog,relativno dugog vremena nastane svest da je ono ubudue obavezno.Tako obiaj dobija i sankciju,kako unutranju tako i spoljanju,drutvenu.Specifinost ove sankcije je takoe u jednom oseanju nelagodnosti,dok se drutvena sankcija sastoji u nametanju tog oseanja.Ovo 3

oseanje nelagodnosti se jasno razlikuje od grie savesti.Vana zajednika crta morala sa obiajem,zbog ega se esto mea s njima,je dugotrajnost.Obiaj je po pravilu slabija norma od morala,ali je ipak dovoljno jakda u mnogo sluajeva,ukoliko je protivan moralu,oslabi njegovo dejstvo,pa ak i da ga sasvim potisne. Moral i religija: Poreklo i osnov morala mnogo ee su se ipak traili u religiji.U poetnim fazama razvoja drutva ukupno ljudsko miljenje imalo je religiozni karakter,bilo je obojeno mistikom,poivalo je na religioznim dogmama. Moral i pravo: Pravo je skup drutvenih normi sankcionisanih dravom,tj.drutvenom organizacijom s monopolom fizike sile,odnosno prinude.Pravo stvara drava,bilo neposredno bilo posredno,tj.sankcionisanjem normi koje je neko drugi stvorio,dok moral stvara neorganizovano,rasuto drutvo.Pravo je uslovna,hipotetika norma,dok je moral bezuslovna,kategorina norma.Iz ovoga proizilazi da pravo jae obavezuje ljude,jer raspolae jaom sankcijom. Institucionalizovanje poslovne etikeje metod kojim se namee etiko ponaanje i sprovodi njegova kontrola. Institucionalizovanje poslovne etike su metodi kojima se namee etiko ponaanje i sprovodi njegova kontrola.Mogu se sprovesti uvoenjem etikih kodeksa ,etikih komisija,programi za sprovoenje etikog obrazovanja,sprovoenje drutvene kontrole i dr.Mnoge organizacije se odluuju za donoenje za donoenje etikog kodeksa kojim odreuju etiko i neetik ponaanje u svom poslovanju.Da bi se uspeno sproveo etiki kodeks ponaanja u organizaciji bitno je da menaderi redovno vre kontrolu njegovog potovanja.Etiki kodeksi se donose kako bi organizacije definisaleprihvatljivo ponaanje svojih zaposlenih a ujedno nametnule visoke standarde poslovanja.sa aspekta konurentnosti etiki kodeksi omoguavaju kompanijama da uporede svoje poslovanje sa poslovanjem konkurenata i najboljim praksama svetskih i domaih organizacija.Poslovna etika prouava primenu linih normi na aktivnosti i ciljeve komercijalnih preduzea i da kao takva ne predstavlja neki poseban morelni standard,ve studiju o tome kako poslovni konteks postavlja svoje jedinstvene probleme pred moralnu linost koja deluje kao predstavnik tog sistema.Poslovna etika moe se podeliti u tri osnovne oblasti odluivanja: 1.Kodifikovano pravo ili zakonski standard(ugraeni u zakonske propise u okviru zakonskog sistema). 2.Personalni standard ili domen slobodnog izbora(nije zakonom regulisanoPa se samim tim ima sloboda slobodnog izbora). 3.Etika ili socijalni standard(sivo podruje koje nije vezano za pisane zakone,ali je odreeno normama ta j dobro a ta loe). Za poslovnu etiku su od znaaja sledei pojmovi: 1.Poslovna tajna je podatak koj se odnosi na poslovanje nekog preduzea,ili drugog pravnog lica,domaeg ili stranog koje je poznato samo odreenom krugu lica i koji ne sme da bude saopteno drugim licima. 2.Poslovni moral je skup trovinskih obiaja,pravila i normi za koje privredni subjekti smatraju da su najprikladniji za regulisanje njihovih meusobnih poslovnih odnosa. 3.Poslovni obiaj su pravna pravila koja imaju svoj osnov pimene u uverenju onih koji ih primenjuju da su celishodne. 4.poslovni obiaji se dele na regionalne,nacionalne i lokalne,kao i na posebne i opte,pri emu se prvi odnose na pojedinu granu privrede. 8. KORPORACIJA I POSLOVNA ETIKA Korporacija je udruenje koje ima status pravne osobe i osniva se da bi se zatitila prava vlasnika i radi zastupanja njihovih interesa.U srednjem veku su to bile organizacije zanatlija i trgovaca koji su u okviru te delatnosti uivali razne privilegije i monopolska prava pa ih je najvie zbog toga buroaska revolucija i ukinula.Korporativni sistem je drutveno i ekonomsko ureenje pojedinih drava koje je organizovano kao zajednica mnogobrojnih korporacija u kojima se povezuju i usklauju interese razliitih klasa,stalea i raznih drugih slojeva.Zaetak korporativnog koncepta javio se u okviru teorije interesnih grupa koja se razvila pod okriljem funkcionalizma.Korporacije su nastale kako radi podele rada tako i radi podele rizika.Dananje korporacije su tolike finansijske imperije da pojedinac gubi vezu sa svojim radnim mestom.Tako radnik lake odbacuje svoj moral jer nema blii kontakt sa svojim preduzeem i radnicima u njemu. 4

9.ZNAAJ KORPORATIVNE POSLOVNE ETIKE Poslovna etika nije peisutna samo u odnosu kompanija i okruenja,ve je vrlo vana i unutar same kompanije.Odnos poslodavca,menadera i rukovodstva meusobno i njihov odnos prema zaposlenima posmatra se kroz poslovnu etiku i moralne postupke.Vaan element poslovne etike je protok informacija.Kada se protok informacija koje su vane za sve u preduzeu zadravaju od strane pojedinca ili grupe i oni tako stiu prednost nad ostalim zaposlenima smatra se da je tu oigledan izostanak poslovne etike.Nedostatak poslovne etike dovodi do poremeajado uobiajenih tokova poslovanja,kako u sredini gde se kompanija nalazi tako i u irem okruenju,a po nekad deluje i na svetske ekonomske i poslovne tokove.Tako se gubi poverenje u poslovanje.Postoji nekoliko dilema korporativne poslovne etike i to: Da li napredak naunog saznanja ,tehnike i tehnologije u savremenom drutvu,dostigavi stepen koji nisu predvideli ni optimisti znai pribliavanje humanosti? Da li je ovekova misao usmerena u pravcu pronalaenja novih mogunosti korienja prirodne energije,kao i u pravcu humanizovanja njegove ljudske sredine? Da li je ovek postao sam sebi manja zagonetka u odnosu na vreme kada su antiki filozofi pokuali da odgovore na pitanja ta je ovek,u emu je smisao ljudskog ivota i koje su vrhunske ljudske vrednosti? Da li su u eri ekspanzije sredstava masovnog komuniciranja kontakti i odnosi izmeu ljudi postali ljudskiji? Etiko ponaanje rukovodilaca(menadera) sa aspekta individualnih faktora linosti i radne socijalizacije modelira se i najvie utie na ostale zaposlene.Ako se oni ponaaju neetiki to je znak da se i dugi mogu tako ponaati.Zato poslovna etika poinje od top menadera.Etika pitanja u poslovanju postavljaju se u kontekstu meuljudskih odnosa unutar preduzea,kao i odnos preduzea prema kupcima,dobavljaima,kao i prema drutvenom i prirodnom okruenju.Prouavanje poslovne etike treba da omogui menaderima da definiu etiki aspekt svojih odluka.Prema Stoneru,postoje etiri kategorije etikog pitanja: Lina(odnos zaposlenih u okviru preduzea) Kategorije unutranje politike(odnos izmeu preduzea i zaposlenih) Interesne grupe Drutveni nivo Pored etikog mogue je definisati i osnovne determinante neetikog poslovanja koje se definiu kroz sledee pojave: a) Lina korist pojedincakoja je esto ispred interesa kompanije. b) Konflikt individualnih vrednosti i organizacionih ciljeva. c) Menaderske vrednosti i stavovi d) Pritisak konkurencije e) Kulturoloke razlike Etika pravila koja kompanija pokuava da primeni su: a) Dranje obeanja b) Dobronamernost c) Pomo drugim ljudima d) Potovanje drugih ljudi e) Potovanje vlasnitva Poslovnu kulturu moemo podeliti na:poslovni moral,poslovno ponaanje i izgled,poslovno komuniciranje i odnose sa javnou. 10.OBLASTI KORPORATIVNE MORALNOSTI I POSLOVANJA Moral je istorijska kategorija,a zadatak etike je da proui istoriju morala.Treba da utvrdi kakav je moral kod razliitih naroda i raznim zajednicama u prolosti postojao i ta je razlog njegovom nastanku i propasti.Ta grana etike se naziva istorija i sociologija morala.Moral se manifestuje u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka i htenja kao pozitivno ili negativno vrednih.Moralni sud ili ocena odnosi se na neki postupak,rasuivanje,dranje,ponaanje ili karakter nekog oveka ili nas samih.Moralna vrednost jeneto to 5

je cenjeno ,vredno,o emu se ima visoko miljenje ili neto podjednako dobro.etiri znaajna izvora koja utiu na formiranje vrednosti i stavova su:pporodica,pripadnost grupi,uzori i drutvene institucije. Roditelji ine prvi i i verovatno najvaniji model ponaanja za decu.Roditelji imaju osnovni uticaj u usaivanju svesti i oseaja za dobro i loe.Neke vrednosti i stavove dete ui disciplinom i instrukcijma,dok neke stie oponaanjem roditelja.Pripadnost grupi je drugi vaan faktor uticaja u moralnom razvoju,posebno meu adolascentima.Najvanije su one grupe sa kojima se sreemo u svom svakodnevnom okruenju.Uzori suone osobe koje cenimo,potujemo i elimo da oponaamo.Oni mogu da nas naue dobrom i loem.Porodica,grupe i uzori imaju snaan i oigledan uticaj na na oseaj za etiku.Drutvene institucije su vaan faktor koji utie na moralni ivot pojedinca. Moralnost ivljenja je jedna od osnovnih oblasti dejstva morala,a obuhvata sve line ivotne aktivnosti oveka osim njegove proizvodne (ekonomske),politike,naune i druge slubene i dobrovoljne drutvene aktivnosti,a to su:porodini odnosi lini odnosi ljudi van rada,ponaanje ljudi na radnim mestima,zadovoljavanje linih potreba,provoenje slobodnog vremena i odmora. Kultura ponaanja je oblik svakodnevnog ponaanja oveka kroz koje se ostvaruju moralne norme ljudskog ponaanja.Kultura govora je naroito znaajna.Spposobnost pravilnog,jasnog i lepog izraavanja svojih misli,bez upottrebljavanja vulgarnih izraza. Utivost je moralni kvalitet koji karakteristie ponaanje oveka za koga je potovanje,uvaavanje drugih postalo norma svakodnevnog ponaanja i navika u obraanju drugim ljudima.Grubost je negativna moralna osobina za koju je karakteristino podcenjivanje i ignorisanje kulture ponaanja,dakle neto to suprotno utivosti i uljudnosti. Maniri predstavljaju sppoljanju formu ponaanja i obraanja drugim ljudima.Manir spadaju u kulturu ponaanja,a regulisani su etikecijom.Ravi maniri stvaraju neprijatnost u sredini i ine nemoguim slobodno i prijatno komuniciranje meu ljudima. Etikecija je celokupnost pravila ponaanja koja se odnose na spoljanji oblik odnoenja prema ljudima.Etikecija je sastavni deo spoljanje kulture drutva. 11.KORPORATIVNI RADNI MORAL(Radni moral) Moralnost u radu je veoma znaajna sfera dejstva morala koja obuhvata sve oblasti drutveno korisne delatnosti oveka.Pojam moralnosti u radu ukljuuje dva osnovna elementa:odnos prema radu-kojima se izraava odnos radnima prema drutvu u celini i norme uzajamnih odnosa meu uesnicama zajednike delatnosti.Odnos prema radu je ekonomska i etika kategorija,koja otkriva kako objektivni poloaj radnika u procesu proizvodnje,formu njihovog uestvovanja u drutvenom radu,tako i njihov subjektivni odnos prema svojoj drutveno korisnoj delatnosti. Definicije radnog morala su svrstane u srodne grupe,pa se tako razlikuju tri pristupa.To su:individualno organsko gledite,kolektivno gledite,gledite pojedinca u grupi u svakom posebnom sluaju. Savo Trifunovi je utvrdio da postoji shvatanje po kome je radni moral sutinski isto to i moral.a razlika je samo terminoloke prirode.On je miljenja da ih uslovno treba podeliti u dve grupe:ona koja radni moral vezuje za radnu grupu i koja moralne odnose u radu stavlja u iri kontekst. Odnos prema normama radnog morala moe biti dvojak.Prve se mogu usvojiti tako da ih uesnik u procesu rada osea kao svoju unutranju obavezu,obavezu koja e motivisati njegovo ponaanje u smislu izvravanja obaveza u procesu rada,ali i u smislu njegovog optenja sa ostalim lanovima radne grupe.Moralne norme,kao i norme radnog morala postoje u svakom drutvu kao i vremenu. Kao norme radnog morala isticane su:kooperativnost,solidarnost,egoizam(negira solidarnost),drugarstvo,poslovni uspeh,status,mo i sl.Ponaanje pojedincau radnoj sredini,pored uslova rada,odreeno je i osobinama svakog pojedinca.Osnovni uslovi za postizanje visokog radnog morala su:pozitivna orjentacija grupe prema radnom zadatku kao tehnolokoj celini,upornost u organizovanju izvrenja i neposrednom izvrenju,entutijazam,otpornost prema fustracijama. Grupa sa niskim radnim moralom moe se prepoznati po afirmaciji sledeih oblika ponaanja:trajna sklonost ka meusobnim konfliktima,velike oscilacije u zalaganju,apatija i pesimistika procena situacije.Pozitivna orjentacija grupe prema radnom zadatku ogleda se u:lanovi grupe ponaaju se i misle kao MI,a ne kao 6

JA,lanovi grupe se meusobno pomau i trude da ujednae radni doprinos,uspeh pojedinca-lana grupe osea se kao zajedniki uspeh. Motivacija je proces pokretanja aktivnosti radi ostvarenja odreenih ciljeva,usmeravanje aktivnosti na odreene objekte i regulisanje naina na koji e se postupiti.Motivi su unutranji inioci koji pokreu na aktivnost.Izvor motiva su potrebe.Potrebe koje izviru iz rada su mnogobrojne i manifestuju se po sledeem redosledu: 1. potreba za sigurnou(najvanija potreba koja se zadovoljava radom) 2. potreba za nezavisnou(radnik tei da bude nezavistan,da bi sam odluivao i sam reavao probleme za koje smatra da je dorastao) 3. potreba za pripadanjem 4. potreba za socijalnim potvrivanjem(radnik svojim radom osea potrebu da pripada nekoj grupi i potrebu da u njoj stekne odreeni status) 5. potreba za aktivnou ,za radom. 12. SOCIO-PSIHOLOKE OSNOVE POSLOVNE ETIKE Preduslov za moralno rasuivanje i ponaanje Etiki kodeksi se obino bave mnotvom pitanja sa kojima se profesije suoavaju.Kodeksi su opte smernice za profesionalno delovanje i obuhvataju sve zabrane i ideale koji se mogu pojedinano procenjivati sa moralnog stanita.Pojedine odredbe profesionalnog kodeksa mogu se osporavati i revidirati i to se ponekad ini.Da bi se postigla profesionalnost u poslovnoj etici i u poslovanju neophodno je da svaki inilac tog poslovanja(svaki radnik)ima svoju samostalnu svest o moralnom rasuivanju i moralnom ponaanju.Za moralno ponaanje vaan je preduslov postojanje samosvesti.Za razvoj moralnosti neophodni su odreeni preduslovi.To su odreene psihike funkcije,koje najpre treba da se razviju kod jedinka,da bi kao kruna svega dola moralnost.U te psiholoke funkcije spadaju:svest,inteligencija i razum,emocije ili oseanja,nagoni,volja i oseanje dunosti.Svest je sposobnost oveka da spozna samog sebe,svoje ja u svetu koji ga okruuje.Postoji graanska svest,drutvena svest,klasna svest itd.Svest u uem smislu rei je psihika funkcija pod kojim podrazumevamo mogunost oveka da misli i osea i da zna da misli i osea,da je svestan injence da misli i osea.Sledei podjednako vaan preduslov za moralno rasuivanje i ponaanje jeste inteligencija,misaona sposobnost oveka.Inteligencija omoguava oveku da shvati prirodu,da shvati pojave oko sebe,da razlikuje bitno od nebitnog i da tako uoava odnose izmeu predmeta i pojava.Pod pojmom nagon podrazumevaju se nasleeni oblici ponaanja specifini za celu vrstu.To su uroeni sloeni mehanizmi ponaanja.Emocije su jedne od najvanijih psiholokih funkcija ovekovog mozga.Vana su za celokupno ljudsko funkcionisanje i poimanje sree.ovek je emocionalno bie i razliite situacije u njemu izazivaju razliite emocije.Emocije su moni pokretai ljudske delatnosti i misli.Pod voljom ili voljnom delatnou u filozofsko-psiholokom smislu podrazumevamo akciju,svrsishodnu delatnost ka ispunjenju nekog cilja.Oseanje dunosti poistie iz nagona drutvenosti. Pozitivno moralno psiholoke osobine: 1. Tolerancija je sposobnost uvaavanja miljenja i stavova drugog makar ih nijednog trenutka ne odobravali. 2. Potovanje potreba drugog je korak dalje u odnosu na toleranciju i podrazumeva uvaavanje posebnih stanja i raspoloenja druge osobe. 3. Pravinost(pravednost)jeste osobina koja se izraava u oceni u smislu postojanja i zalaganja za socijalnu,ekonomsku,moralnu i drugu jednakost. 4. Istinoljubivost je dalje produbljivanje pravinosti i ona podrazumeva glorifikovanje istine,pa makar ona bila i neugodna. 5. Doslednost(upornost)podrazumeva esto zastupanje sopstvenih stavova i ostajanje pri njema,i pored eventualno loeg ishoda po nas. 6. Izdrljivost je napor volje i sposobnost mobilisanja energije u realizaciji svojih elja i moralnih ivotnih ciljeva. 7. Uzdrljivost,samosavlaivanje je sposobnost kontrole sopstvenih negativnih impulsa. 7

8. Iskrenost je sklad rei i dela,misli i oseanja,unutranjih tenji,otvoreno iznoenje sopstvenih misli. 9. Samokritinost je stav prema samom sebi. 10. Humanost podrazumeva ovekoljublje,razvijanje ovenosti i poverenja prema ljudima. 11. Skromnost 12. Potenje 13. Altruizam je nesebina spremnost da se pomogne drugom oveku bez razmiljanja i oekivanja koristi. 14. Drueljubivost je osobina kroz koju se najbolje iskazuje humanost. 15. Kolektivnost je iri oblik drueljubivosti. 16. Solidarnost podrazumeva podravanje istih ili slinih stavova svojih kolega i zalaganje za njih. 17. Hrabrost 18. Odgovornost je spremnost da se priznaju greke i snose odgovarajue sankcije. 19. Disciplinovanost spremnost da se prihvate pravila ponaanja. 20. Radinost je glorifikacija rada. 21. Dostojanstvo podrazumeva uvaavanje sebe. 22. Uzvienost je odreen stav ponaanja i uvaavanja sopstvene linosti 23. Ljubaznost je sposobnost da se u meuljudskom kontaktu ispoljava ljubav prema svakom oveku. 24. Plemenitost(velikodunost) 25. Samoportvovanje je sposobnost da se svoji napori stave u slubu optih ciljeva. 26. Smernost je kombinacija trpeljivosti,skromnosti,ednosti sa primesama stida kao pozitivne moralne kategorije. 27. Dareljivost je sredina izmeu rasipnitva i tvrdiluka. 28. Trpeljivost oznaava snagu podnoenja svakodnevnih problema 29. Psiholoko-moralna zrelost(moralna istota) Negativne moralno-psiholoke osobine: 1. Sujetnost je osobina pri kojoj ovek stalno trai priznanje,hvalu i velianje. 2. Oholost(uobtaenost) karakteristie ubeenja o svojoj nestvarnoj veliini. 3. Naduvenost sadri sve osobine oholosti u potenciranje grubog i prezrivog odnosa prema okolini. 4. Egoizam podrazumeva borbu po svaku cenu za vlastito dobro 5. Zavist je postojanje negativnih emocija prema osobi koja postie neki uspeh. 6. Zloba je kada ne elimo ostvarenje neke nama bliske osobe ve joj elimo zlo. 7. Pakost je uivanje u tuoj nesrei. 8. Ljubomora je kada ima vie ljubavi prema sebi nego prema partneru. 9. Lakomost(pohlepa)je odsustvo koeih mehanizama 10. Mrzovolja,gnev,agresija,bes 11. Mrnja 12. Dvolinost(licemerstvo) je neiskenost obogaena zaviu,zlom i pakou. 13. Malodunost je odsustvo energije,volje i esto u prelomnim trenucima. 14. Pohota nezasienost ugodnou. 15. Cininostle elja da se drugi ismeju. 16. Osvetoljubivost je potreba da se osvetimo nekome za nepravdu i zlo koje nam je naneto. 17. Uliznitvo(poltronstvo)se odnosi na komunikaciju sa licima sa autoritetom. 18. Podlost podrazumeva elju da se prikriveno i za rtvu neoekivano naini teta nekoj osobi. 19. Karijerizam je ponaanje koje je posveeno realizaciji sopstvenog socijalnog uspeha po svaku cenu. 20. Koristoljublje podrazumeva glorifikaciju koristi 21. Parazitizam su osobe koje su sklone da uivaju u plodovima tueg rada. 22. Tvrdoglavost je uporno ostajanje kod svojih stavova. 23. Verolomstvo(izdajstvo) 24. Tatina je potreba da se uvek bude u pravu sa konsekutivnom pohvalom i priznanjima. 8

25. Tvrdiluk(srebroljublje) je odsustvo spremnosti za rtvovanje. 26. Malograantina je odsustvo uzvienosti. 27. Inertnost(umalost)je odsustvo borbe za vie humanije ciljeve ivljenja 28. Kleveta je podcenjivanje drugog sa idejom osvete. 29. Demagogiija je izvedena laljivost i obmana drugog 30. Laljivost je namerno iznoenje neistine i predstavlja krivino delo.

II DEO
1. POJAM POSLOVNE ETIKE Poslovna etika je deo primenjene etike i mogla bi se opisati kao primena etikih vrednosti na poslovno ponaanje.Primenjuje se na sve aspekte poslovnog ponaanja,od stratekih odluka do ponaanja prema kupcima i dobavljaima.Poslovna etika nastala je iz razmatranja odnosa izmeu ekonomije i morala,razmatranja moralnog statusa ekonomskih postupaka i praksi i moralnih svojstava trinih odnosa karakteristinih za ekonomiju u kojoj veliki znaaj ima privatna svojina i iroka ekonomska sloboda.U poslovnoj etici susreu se dve perspektive:etika i poslovna.Etika perspektiva polazi od moralnih vrednosti:potenja,pravde,pouzdanosti,poverenja,prava i dunosti,svega onoga to se moe oznaiti kao dobro ili kao ispravno u moralnom smislu.Poslovna perspektiva polazi od ekonomskih vrednosti:koristi,dobiti,trokova,cene,efikasnosti i konkurencije. Upravljanje poslovnom etikom moe doneti znaajne koristi preduzeu.Etiki programi pomau da se zadri moralnost u turbulentnim vremenima,ojaavaju timski duh,motiviu zaposlene i pomau da se promovie pozitivna slika preduzea u javnosti.Etika prouava moral,odnosno istrauje ovekov kriiko-vrednosni odnos prema postupcima drugih ljudi i samom sebi sa stanovita dobra i zla. Biznis je aktivnost putem koje se ljudska bia meusobno povezuju radi razmene dobara i usluga uz uzajamnu korist.Biznis nije sam sebi cilj,ve sredstvo pomou kojeg se ljudi udruuju.Menaderi koji se nalaze nie na hijerarhijskoj lestvici,esto u elji u elji da pokau svoje vrednosti za organizaciju mogu doi u iskuenje da se koriste neetikim sredstvima.Ktenje etike i najuglednije komapnije moe dovesti u nepovoljan poloaj,pa a,zbog donoenja nekih neetikih odluka,protiv njih se moe pokrenuti krivini postupak.Izazov etike u internacionalnom biznisu je veliki jer se muntinacionalne kompanije susreu sa brojnim sloenim problemima.Poslovna etika istrauje utemeljenost,izvore i poreklo moralnih vrednosti,kriterijume i instrumente moralnog vrednovanja i prosuivanja u svetu poslovanja kako bi se rasvetlio smisao i iznalo reenje moralnih dilema i konflikata koje proizvodi ovekovo delovanje u korporaciji i koje proizvodi korporacija u odnosima sa drugi subjektima privreivanja. a) Pod poslovnom etikom se podrazumeva i organizaciona i korporativna kultura koja se odnosi na pravila etikog ponaanja,osnovne vrednosti sistema,etike principe i specifina etika pravila koja kompanija nastoji da primeni b) Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i principi i pravila ponaanja zasnovana na optoj i poslovnoj kulturi,principi i pravila koja dominiraju u interpesonalnoj komunikaciji. c) Pod poslovnom etikom se podrazumeva i poslovna komunikacija koja je nastala iz odnosa poslovne kulture i etike u poslovanju d) Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrednosti moralnog ponaanja,kao i norme etikog ponaanja pretoene u kodeks profesionalnog ili poslovnog ponaanja,ili u poslovni bonton. Poslovna etika uopte moe se podeliti u tri osnovne oblastii odluivanja:izbori u okviru zakonskih propisa,izbori u okviru ekonomskih i socijalnih pitanja izvan granica zakona i izbori koji podrazumevaju davanje prednosti sopstvenog interesa. Poslovna etika predstavlja skup linih i kolektivnih moralnosti postupaka koji se koriste tokom svih oblika i sadraja poslovnih aktivnosti,a kojima se odreuje granica do koje se moe ii,a da te aktivnosti,odluke i postupci ne izazovu nepovoljne odnose unutar korporacije i ire u njegovom okruenju,da se ne stvore nepotrebni trokovi. 2. PREDMET KORPORATIVNE POSLOVNE ETIKE Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponaanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspenom i profitabilnom biznisu.Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim 9

etikim principima,njihov sadraj se izraava sudovima o dobrom i loem,uspenom i neuspenon poslovnom ponaanju,a njihov cilj je da se svi uesnici u poslovnim procesima obavezu na etiko ponaanje.Poslovna etika istrauje utemeljenost,izvore i poreklo moralnih vrednosti ,kriterijume i instrumente moralnog vrednovanja i prosuivanja u svetu poslovanja kako bi se rasvetlio smisao i pronalo reenje moralnih dilema i konflikta koje proizvodi ovekovo delanje u korporaciji i koje proizvodi korporacija u odnosima sa drugim subjektima privreivanja.Ameriki poslovni sistem esto se opisuje kao slobodno preduzetniki.Dokaz u odbranu slobodnog preduzetnitva snano se oslanja na zrelost,inteligenciju i odgovornost onih koji dejstvuju unutar datog ekonomskog sistema.Slobodno preduzetniki sistem stavlja vrednosni naglasak na dobit,jer se profitabilan preduzea i osnivaju zarad dobiti.Jo dve vrednosti amerikog poslovnog sistema jesu pragmatinost i efikasnost.Poslovna etika kritiki reflektuje sledea sutinska pitanja sveta poslovanja,to ujedno ine i predmet korporativne poslovne etike: a) Pitanja moralne odgovornosti i slobode oveka kao lana korporacije-prema sebi,drugima na poslu,okruenju i zajednici b) Pitanja uspostavljanja moralnog subjektiviteta korporacije-unutar korporacije,prema okruenju,deoniarima,klijentima,bilo da se radi o vrednovanju lojalne i nelojalne konkurencije,kao i vrednovanju sukobljenih interesa prema drugima. c) Pitanja drutveno-socijalne odgovornosti korporacije koja se odnose na kulturno-istorijski identitet sredine/zemlje u kojoj korporacija posluje,uz uvaavanje obrazovnih,ekolokih,sportskih duhovnih,religijskihi obiajnih potreba datog okruenja. Predmet korporativne poslovne etike koji obuhvata svet poslovanja konstituie se kao rezultat delanja oveka u korporaciji i korporacijskog privreivanja i uspostavljanja poslovnih odnosa sa drugim korporacijama,koji mogu biti:lokalni,regionalni,nacionalni i internacionalni.Sa stanovita mesta poslovne etike u drutvu,moe se smatrati valjanim podela na:sistemsku i funkcionalnu.Sistemska poslovna etika tematizuje odnos izmeu morala,ekonomije,politike,prava,religije i razmatra se u sklopu ukupnog drutvenog ureenja date zemlje,dok funkcionalna poslovna etika u prvom planu razmatra moralno poslovanje same korporacije.Predmet korporativne poslovne etike je skup moralnih pravila ponaanja u svim poslovnih aktivnostima usmerenim ka uspenom i profitabilnom biznisu.Poto je poslovna etika uvek bila pod jakim uticajem drutva i okruenja u kome se razvijala,drutvo je,sa svojim organizacijama i institucijama,svojom kulturom,navikama i sistemom vrednosti,stvarno odgovarajue pravno i politiko okruenje koje je na nju uticalo. 3. METODOLOKE DIMENZIJE I OBLICI ISPOLJAVANJA KORPORATIVNE POSLOVNE ETIKE Metodoloke dimenzije poslovne etike Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja,a to su kolektivna,grupna etika i etika pojedinca.Kolektivna etika ukljuuje etike postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadmenta kompanija koje se odnose na spoljanje subjekte i okruenje,ali i etike onose unutar samih kompanija.Na drugoj strani,pojedinac koji ne poseduje elementarne principe line poslovne etike i ima deficit ukupnih moralnih standarda,uvek je spreman da izvri prevaru,da stavi svoje line interese iznad kolektivnih,zakonskih,iznad normi obiajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa,da narui poslovnu klimu i atmosferu. Optimistiko gledite se zasniva na onim elementima savremenih drutvenih procesa koji ukazuju na sve veu mogunost usavravanja oveka i drutva.U tom optem usavravanju neizbeno je i usavravanje morala.Prva varijanta optimistikog gledita je da e moral uvek postojati s tim da e sve vie jaati,i treba oekivati da se drutveni i lini moral potpuno poklope i da e drutvene sankcije postati nepotrebne,jer se oekuje da e unutranja sankcija,gria savesti ,odnosno pretnja njome,biti dovoljna da do prekraja ne doe.Po drugoj varijanti ovog gledita moral e izeznuti jer e postati potpuno savren,a ovek e i sa i bez morala raditi upravo ono to moral zahteva. Pesimistiko gledite ukazuje da e moral u budunosti sve vie slabiti te da e na kraju potpuno izeznuti,jer e po jednoj varijanti negativni inioci savremenog procesa dovesti do vraanja oveka na ivotinju.Po drugoj varijanti sve vei razvoj tehnike dovee do pune fukcionalizacije i racionalizacije oveka,koji e biti 10

savreno programiran pa tu nee biti potreban moral jer e se ovek podvrgavati jedino tehnikoinstrumentalnim normama. Odredite granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadera,ali i za sve zaposlene ljude.Granice mogu biti u okviru zakonskih normi i pravila,zatim u okviru dobrih poslovnih odnosa i navika u ekonomskom i socijalnom prostoru,i u okviru linih pozicija i situacija u odnosu na druge sa kojima se dolazi u poslovni ili ljudski kontakt. Teorijsko-metodoloki pristupi poslovnoj etici Postoje tri teorijsko-metodoloka pristupa etici: a) Teorijski pristup-podrazumeva teorijsku analizu,objanjenje i razumevanje morala b) Normativni-odnosi se na spoznaju normi dobrog,pravinog i ispravnog c) Praktino-normativni-znai njihovu aplikaciju u praksi Mogue je razlikovati i: a) Socioloki pristup-koji insistira u identifikovanju socijalne funkcije moralnosti b) Filozofski-znai spoznaju sutine etike,odnosno morala c) Psiholoki-pristup se bazira na socio-psiholokim osnovama etike,odnosno morala i moralnosti. Mikro-etika u svetu poslovanja je,naravno,u velikoj meri deo tradicionalne etike-priroda obeanja i drugih obaveza,namere,posledice i druge implikacije radnji pojedinaca,utemeljenost i proroda razliitih,individualnih prava.Makro-etika obuhvata ira pitanja o pravdi,zakonitosti i prorodi drutva,to e rei da je u vezi sa socijalnom i politikom filozofijom.Poslovna etika se prouava u etiri nivoa:mikro,mezo,makro i meunarodnom. Metodoloke faze razvoja poslovne etike Prema Lowrence Kolbergu razvoj etike ima est faza i moe se podeliti u tri nivoa moralnog zakljuivanja. Prvi nivo:predkonvencionalni.Na predkonvencionalnom nivou pojedinac je zaokupljen sobom.pojedincu su nametnuta eksterna pravila.Prva faza:postupci pojedinca prosuuju se s aspekta pokoravanja i izbegavanja kazne.Druga faza:Pojedinac je svestan potreba dugih,ali ga motivie lini interes. Drugi nivo:konvencionalni.Na konvencionalnom nivou pojedinac je sposoban sagledati situaciju s aspekta(npr.porodica,nacija,stale) drugih.Trea faza:pojedinac se nastoji uklopiti u pravila grupe.etvrta faza:pojedinac je zaokupljen poretkom u drutvu i njegovim pravilima. Trei nivo:postkonvencionalni.Na postkonvencionalnom nivou,Zakoni i pravila drutav se dovode u pitanje i redefiniu u odnosu na opta moralna naela.Peta faza:pojedinac uvaava drutvene ugovore i uzajamne obaveze.esta faza:pojedinac zasniva postupke na optim etikim naelima(pravednost,jednakost,potenje...)koja primenjuje na sve pojedince i grupe. 4. METODE I TEHNIKE POSLOVNE ETIKE Metod etikog rezonovanja U poslovanju su praktino potrebne smernice kako rezonovati etiki.Smernice pomau menaderima i zaposlenima u sledeem: a) Kako identifikovati prirodu etikog problema b) Kako se odluiti za smer akcije koji je najprimereniji u smislu dobijanja najboljih etikih rezultata. Postoje tri metoda etikog rezonovanja.To su: a) Utilitaran metod.Kritian faktor je poreenje dobitaka i gubitaka,to se jasno moe videti u sledeoj dilemi:da li da preduzee zatvori staru fabriku ili da pomeri proizvodnju u modernu fabriku koja se nalazi na drugom kraju zemlje. b) Metod prava.To je kategorija po kojoj je odreena grupa ovlaena za neku akciju,odnosno za ponaanje na odreen nain. c) Metod pravednosti.Pravda je zadovoljena kada su beneficije i odgovornosti ravnomerno rasporeeni prema nekom prihvaenom pravilu. Metod poslovne etike Kao metoda naune discipline poslovna etika razlikujemo tri dela:logiki deo(pravila i norme istinitog miljenja),nauno teorijski ili epistemoloki deo(osnovna nauno-teorijska saznanja i kategorijalno-pojmovni okvir od znaaja za predmet istraivanja),i metodsko-tehniki deo koji obuhvata 11

metode(posmatranje,eksperiment,induktivno istraivanje uzroka,teorija dokazivanja i opovrgavanja)tehnike(instrumenti,tehnike postupka u istraivanju)kao i niz radnji na organizovanju i realizaciji istraivanja.Sobzirom na predmet razlikujemo sledee elemente:opti deo usmeren na definisanje osnovnih pojmova,hipoteza,sudova,modela naunog zakljuivanja,uz istraivanje valjanosti i istinitosti pojedinih stavova.Poseban deo metodologije usmeren je na istraivanje metoda za razumevanje predmeta. Za poslovnu etiku kao naunu disciplinu znaajne su sledee naune metode:statistika metoda,metoda modelovanja,pozitivistika metoda,metoda razumevanja,komparativna metoda,metoda idealnih tipova,strukturalno-funkcionalna metoda. Metode i tehnike istraivanja u poslovnoj etici obuhvataju proveravanje postavljenih hipoteza,putem:naunog posmatranja,naunog eksperimenta,metoda istraivanja uzroka,kibernetikih metoda,drutvene realnosti. Nauno posmatranje se u metodologiji kao naunoj disciplini kaja prouava opti metod,odnosi na ulno opaanje,saznanje stvarnosti,dakle,re je o obliku,prikupljanja injenica neposrednim posmatranjem neke pojave,praenjem toka dogadjaja,i njegove vremensko-prostorne i strukturalnofunkcionalne determinisanosti.Koriste se razni vidovi posmatranja:pojedinano posmatranje i grupna ili masovna posmatranja.Mogua su tri tipa prikupljanja podataka putem neposrednog odnosa,posrednog posmatranja:posmatranje bez uestvovanja,posmatranje sa uestvovanjem i posmatranje preko posrednika,odnosno kompleksno posmatranje,neposredno posmatranje,masovno posmatranje i posmatranje pojedinanih sluajeva. Nauni eksperiment je nain prikupljanja podataka kada se pojava ili proces,podstie eksperimentalnom injenicom radi proizvoenja eksperimentalne situacije u datoj sredini i datim uslovima.S obzirom na predmet ove naune discipline,mogue je realizovati eksperiment u prirodnim uslovima.Posle dve faze:predeksperimentalne i eksperimentalne.U treoj posteksperimentalnoj fazi evidentiraju se i mere rezultati eksperimenta,obrauju se podaci,priprema izvetaj i razmatra mogunost neposredne primene rezultata istraivanja..Korienje eksperimenta ne ograniava se samo na predhodno izreeni model,ve otvara mogunost i potrebe drugih modeliteta:ex post facto eksperimenta,simulacioni eksperiment i modelni eksperiment je de facto. Metod istraivanja uzoraka,odnose se na indukativno istraivanje uuzroka putem pet poznatih Milovih kanona istraivanja:metoda slaganja,metoda slaganja i razlike,metoda korelevantnih varijacija,metoda ostatka. Drutvena realnost.Ova metoda istraivanja,poput predhodne,polazi od projektovanja modela dinaminog sistema,uz postupak objanjavanja izradom odgovarajuih hipoteza,odnosno,provere postavljene hipoteze u praksi. Hipoteze se proveravaju u drutvenoj praksi koja se poima kao kibernetski dinamiki sistem.U ovom delu naunog saznanja povezuje se:istina u funkciji prikupljanja injenica,teorijski i empirijski deo svake naune discipline. Pored ovih koristimo i sledee tehnike prikupljanja injenica:ispitivanja i intervju,statistiko-matematike metode,sociometrija i merenje kao i dveoperativne metode sakupljanja podataka;analizu sadraja dokumenata i studiju sluaja.

III DEO
1. PRINCIPI,PRISTUPI I NAELA KORPORATIVNE POSLOVNE ETIKE Principi poslovne etike razvijeni su 1994.god.u vajcarskoj u saradnji poslovnih lidera iz Evrope,Japana i SAD-a,a zasnivani su na dva osnovna etika ideala-kajoiju i liderskom dostojanstvu.Japanski pojamkajoiznai iveti i raditi zajedno za opte dobro.Definisanje moralne vrednosti i stavovi predstavljaju komponente etikog ponaanja.etiri znaajna izvora,direktno utiu na nae formiranje vrednosti i stavova:porodica,propadnost grupi,uzori i drutvene institucije.Identifikujemo pet etikih principa:potovanje autonomije(svaki pojedinac ima pravo da izabere kako e voditi svoj ivot sve dok njegovi postupci ne ugroavaju dobrobit drugih ljudi),ne initi zlo drugima(primarni etiki princip;ne 12

nanositi ni fiziko ni psihiko zlo),initi dobro drugima,biti pravian i biti pouzdan.(samo tako e te biti dostojni poverenja). Ustvari re je o pet principa etike moi u organizaciji: a) Svrha(organizacija je voena vrednostima,nadama i vizijama i one nam pomau da odredimo ta je prihvatljivo,a ta neprihvatljivo ponaanje. b) Ponos(ponosni smo na nau organizaciju i nas) c) Strpljenje(verujemo da e nas pridravanje etikih vrednosti dovesti do dugoronog uspeha). d) Istrajnost(posveeni smo etikim principima). e) Perspektiva(Lideri mogu da procene put kojim idu i procene kako e tamo da stignu). Postoje deset etikih greaka koje treba izbei u poslovanju: 1) Lagati ili na bilo koji nain netano predstavljati injenice o aktivnostima kojim upravljam. 2) Okrivljavati druge za svoje greke 3) Odavati line ili poverljive informacije 4) Dozvoljavati ili ne ukazivati na prekraje bilo kojih dravnih ili lokalnih zakona i pravila 5) tititi nesavesne radnike od disciplinskih mera ili otputanja sa posla 6) Podravanje ili ne prijavljivati krau ili zloupotrebu onoga to pripada preduzeu 7) Zatakavati albe i negodovanja 8) Prikriti udese i ne prijavljivati zdravstvene i bezbedonosne rizike 9) Zanemarivati ili kriti obaveze prema klijentima 10) Prikazati tue ideje kao svoje. U savremenom poslovnom svetu postoje sledei principi poslovanja od znaaja za korporativnu poslovnu etiku:racionalizacija,proizvodnost,ekonominost,likvidnost i rentabilnost. Racionalizacija je dinamian pojam,usmeren na povezivanje i usklaivanje svih proizvodnih faktora,vremenski i prostorno usklaivanje pojava i dogaaja,pri emu se racionalinost vee samo za sredstva ali ne i za izbor ciljeva.Njome se postie poboljanje i ubrzavanje toka rada,smanjuju se gubici,ostvaruju se poboljanja na svim podrujima rada. Na proizvodnost rad utie niz faktora kao:opti(klima,geografski raspored resursa,porezna i kreditna politika,potreba za radnom snagom i kretanje radne snage i dr),tehniki i organizacijski(kvalitet sirovina,stepen iskorienja kapaciteta,racionalna upotreba opreme,raspoloiva koliina strojeva po radniku i sl.) i ljudski faktori. Ekonominost je nastojanje da se usmeri panja na napore sticanja potrebnih dobara uz to nie trokove.U principu svako nastojanje da se manjim ulaganjem ostvari to vea korist,predstavlja postupak koji nazivamo privreivanje,a prema Amonu to znai tri stvari: a) Ostvariti odreeni prihod sa to je mogue manjim utrokom ili odreenim utrokom to je mogue vei prihod b) Ostvariti raspolaganje ogranienim spoljnim raspoloivim korisnim stvarima c) Ostvariti odreeni prihod sa to je mogue manjim utrokom ili s odreenim utrokom to je mogue vei prihod,a pritom se prihod sastoji u raspolaganju ogranienim,spoljnim raspoloivim korisnim stvarima. Likvidnost je zahtev preduzeu u svakom trenutku tj sposobnost da moe da udovolji svojim obavezama. Rentabilnost vlastitog kapitala se meri odnosom uspeha i vlastitog kapitala i ukupna rentabilnost odnosom uspeha i kamate na tui kapital prema ukupnom kapitalu.Osnovni cilj preduzea je da ostvari to vei profit. Principi komparativne poslovne etike dele se na opte i posebne Opti principi su:odgovornost sveta poslovanja,ekonomski i socijalni uticaj sveta poslovanja,poslovno ponaanje,potovanje pravila,podrka multilateralnoj trgovini,obzir prema okruenju i izbegavanje nezakonitih radnji. Posebni principi:potroai,zaposleni,vlasnici investitori,snabdevai,konkurenti i zajednice. Korporativna poslovna etika prouava primenu moralnih normi i vrednosti na aktivnosti i ciljeve predizea odnosno,korporacije i organizacije. 2. TEORIJSKI PRISTUP POSLOVNOJ ETICI(SAD I NEMAKA) 13

Pristup predmetu istraivanja poslovne etike je razliit.Ameriki pristup je funkcionalni(korporativni i karakterie ga pragmatinost,moralni individualizam,optimistika slika o oveku i nepoverenje u institucije.Ameriki teoretiari orjentisani su na konkretne probleme,i zato ne posmatraju etiku i ekonomiju kao dve suprotnosti.Evropski pristup,razmatran na nemakom govornom podruju,je zasnovan na Kantovom kategorinom imperativu,na ambivalentnoj predstavi oveka,kritikom stavu prema kapitalizmu i moralnom kolektivizmu.Za nemake teoretiare antagonizam izmeu etike i ekonomije se ne moe zanemariti,a institucijalizovana etika ima prednost nad individualizovanom etikom.Sa stanovita sistemskog pristupa,poslovna etika tematizuje odnos izmeu morala,ekonomije,politike prava,religije i razmatra se u sklopu ukupnog drutvenog ureenja date zemlje dok funkcionalna poslovna etika u prvom redu razmatra moralnost poslovanja same kompanije.Sistemska poslovna etika blia je deontolokim etikim koncepcijama dok je funkcionalni pristup blii ulitarizmu. Etika poslovanja se u SAD razvila ranije nego u Nemakoj.Kao to smo ve istakli,nastala je iz pokreta Socijalna odgovornost.Sredinom osamdesetih godina prolog veka poslovna etika se razvila u samostalnu disciplinu i uvedena na mnoge univerzitete kao nastavni predmet.Uzroci za ovako intezivan razvoj su mnogobrojni.Sa razvojom tehnologije ameriko drutvo je sve vie zapalo u moralnu krizu.Dolo je istovremeno do porasta kriminala,nesigurnosti,socijalnih razlika i finansijskih afera.Mogue je izdvojiti etiri osnovna pravca razvoja poslovne etike u SAD: 1) Etika analizom stejkholdera(sutina pravca je da se pronae ravnotea izmeu akcionara i ostalih interesnih grupa ravnotea izmeu profita i etike). 2) Etika drutvenim ugovorom(sutina pravca je da se odnosi izmeu etike i ekonomije posmatraju sa stanovita teorije ugovora.Ugovori polaze od toga da ugovorne strane imaju dve elje:da zadovolje svoj eindividualne interese i da budu deo drutvene zajednice,koja e biti odraz njihovih kulturnih i linih vrednosti.Da bi se to ostvarilo potrebno je da se obe strane pridravaju v5rednosti.Sankcija je gubitak reputacije kao i neformalne snkcije koje drutvena zajednica sama postavlja). 3) Etika nepristrasnou i osobenou(pravac posmatra odnos izmeu etike i ekonomije ne kao teorijsku postavku ve kao odnos koji prevashodno zavisi od konklretnih situacija). 4) Etika organizacijom(polazna osnova ovog pravca je da se etika i ekonomija ne nalaze u konfliktu). U Nemakoj su bile dominantne kole poslovne etike kao to su: 1) Etika obavezama,vrlinama i dobrima(zaetnik je Petar Koslowski koji svoji teoriju zasniva na aristotelovoskoj tradiciji oraktine filosofije kojom se etika,politika i ekonomija posmatraju kao jedna celina). 2) Etika interesom i institucijom(osniva je Karl Homann koji smatra da su etika i ekonomija ravnopravne discipline i da se nalaze u antagonistikom odnosu.Po njemu drutvo funkcionie kao skup autonomnih subsistema,koji su razvili sopstvene zakonitosti i ispunjavaju samo one zadatke zbog kojih su stvoreni). 3) Etika izuzimanjem(zaetnik je Steimann koji etiku posmatra pre svega na mezo nivou tj nivou preduzea. 4) Etika refleksijom(Habermasova etika refleksijom u ravni diskursa frankfurtske kole pradstavlja osnovu teorije Petera Urliha J.Habermas najveu panju posveuje donoenju zakona tj.moralnih normi i pravila koje ne donosi pojedinac ve svi zainteresovani i oni se donose putem konsensa) 3. TEMELJNE VREDNOSTI KORPORATIVNE POSLOVNE ETIKE Vrednost poslovne etike,na makro planu,ogleda se pre svega moralnom vrednovanju ekonomskog sistema u kojem se odvija poslovna delatnost,odnosno biznis.Prema nekim tumaenjima,ameriki sistem karakterie pragmatinost,moralni individualizam,optimistika slika o oveku i nepoverenje u institucije.Korporacija je naroita slika entiteta.Glavni razlog usredsreivanja na velike korporacije je u tome to su one najee bezline,mone,ali pri tom mogu biti uzronici kako pozitivnih stvari,tako i velikih teta.Bezline s jer ih najee vode menaderi koje akcionari unajmljuju da vode kompaniju.PoDonu Maralu korporacija je vetako bie,nevidljivo,i postojee jedino u premiljanju zakona.Glavna osobina korporacija je da imaju samo ogranienu odgovornost,to zaklanja korporacijske deoniare ili vlasnike od line odgovornosti.Moralna odgovornost se obino pripisuje pojedincima i oni je obino na sebe 14

preuzimaju.Meutim shvatanje korporacije kao moralne osobe,na drugoj strani,polazi od toga da korporacije deluju shodno racionalnompostupku donoenja odluka.Ako je za pojedinca normalno da nekog diskriminie onda je to normalno i za korporaciju.Kada moralno osuujemo neku radnju,elimo i druge postai da je moralno osude ili izvre pritisak da se greka ispravi ili promeni dati nain ponaanja.Jedan od metoda da se to postigne je potroaki bojkot.Bojkotom se pokuava izvriti pritisak na neku kompaniju da promeni ono to se smatra nemoralnom praksom ili poslovnom politikom.Prva opta obaveza koja se namee korporacijamakao glavno ogranienje je da korporacije imaju obavezu da ne povreuju druge,to uostalom vai i za sve druge moralne delatnike.Ovo se ponekad nazivamoralnim minimumomkoji korporacije moraju da zadovolje.Druga opta obaveza se odnosi na to da korporacija ima moralnu obavezu da ne potkopava slobodu i vrednosti datog sistema,od obaveze da se ne prima mito do obaveze da se ne stvara monopolistika praksa.Trea opta obaveza se tie potenja u transakcijama,koje je bitno da bi,sistem opstao.etvrata opta obaveza zahteva da se ugovorne strane ponaaju u skladu s ugovorima koje sklapaju. 4. NAELA POSLOVNE ETIKE Svrha je prvo naelo.Nju objanjavaju kroz odnos savetnika i rukovoditelja jednog preduzea koji se nalazi u etikoj sumnjisvrhom smatram vae namere-neto prema emu uvek teite.Svrha je zbivanje.Ona daje smisao i sadrajnaim ivotima.Primer svrhe je ivot u kom vredi vaa re,znai da ste spremni uiniti ono to ste obeali. Ponos.Samo potovanje je vrlo znaajno.Zdravo je i opravdano da ovek ima dobar oseaj o sebi i o svojim dostignuima.Neki ljudi imaju previe ili premalo ponosa. Strpljenje je kad imamo jasnu svrhu i na ego je pod nazorom.Razlog zbog kojeg ljudi esto skreu sputa je pomanjkanje vere,a s pomanjkanjem vere postaju nestrpljivi.injenica je da je dosta teko imati strpljenja u dananjem svetu trenutnog zadovoljenja.Kada ovek ima strpljenja,odmah dobiva i drugaiji pogled na ivot.Vano je shvatiti da ne moramo ba uvek i po svaku cenu dobiti odmah ono to poelimo. Upornost je etvrto naelo moi etike.Strpljenje je potrebno ali bez upornosti ono nije dovoljno da bi se realizovao uspeh.U smislu etikog ponaanja,upornost znai ne odustajati od svog stajalita. Perspektiva je sposobnost da se sagleda ono to je zaista vano u bilo kojoj situaciji.Ako bi smo svih pet naela prikazali kao toak,onda bi perspektiva bila osovina oko koje bi se sva etiri naela okretala.Sa perspektive se mogu nadgledati sva etiri naela. 5. OPTI PRINCIPI KORPORATIVNE POSLOVNE ETIKE Jedinstvo,meuzavisnost,red,stalnost,pripadnost,ravnopravnost,adaptibilnost,solidarnost,odgovornost,motivis anost,kontrola,tehnologinost,objektivizacija,holistinost,sistemnost,standardizacija,inovativnost,efikasnost,tr inost,planiranje,istraivanje,informisanost,opremljenos, profesionalizacijarazvojnost,decentralizacija,autonomnost,integracija,disciplinovanost,hijerarhinost,finaliza cija,formalizacija,rigoroznost,kvalitet,optimalizacija,bilansiranje,profitabilnost,interesnost,zatita,interdiscipli narnost,povezanost,promenljivost,razliitost,uzronost,posledinost,stabilnost,dinaminost,intenzivnost,sklad nost,komunikativnost,dominantnost,selektivnost,prioritetnost,metodinost,postupnost,ponovljivost,pouzdano st,blagovremenost,inicijativnost,strunost,kreativnost,merljivost,evidentnost,obaveznost,pravinoat,konkuren tnost,jednostavnost,razumljivost i loginost. 6. MORALNI PRINCIPI OD ZNAAJA ZA KORPORATIVNO POSLOVANJE 1) Voluntaristiki princip polazi od subjektavistikog principa po kome je ovek duan da izvrava svoj moralni izbor nezavisno od bilo kakvih socijalnih zakona i drutvenih normislobodnoodreujui svoju moralnost polazei samo od sopstvenih interesa. 2) ovekomrzatvo je jedan od principa amoralizma i zasniva se na ugnjetavanju,svakovrsnim pritiscima,pa ak ubijanju drugih ljudi. 3) Optimizam je takvo gledanje na opti tok istorije prema kome uvek postoji mogunost pribliavanja stvarnosti idealu dobra-koje u konanom ishodu trijumfuje nad zlom,a pravda nad nepravdom. 4) Meliorizam se odnosi na mogui odnosdobra i zla u razvoju sveta i upuen je na prevladavenje krajnosti koje sa sobom donosi pesimizam 15

5) Fatalizam je takav pogled na svet po kome je sve unapred odreeno od boga i ovek nije u stanju nita da promeni. 6) Individualizam sastoji se u moralnom postulatu da je pojedinac osnova svih kretanja u drutvu i sam odreuje zakone svoje moralnosti bez ibzira na socijalnu sredinu. 7) Individualizam se vezuje za graansko drutvo i vodi poreklo od sofista i tvrdi da je ovek mera svih stvari. 8) Patriotizam definiemo u najoptijem znaenju kao ljubav pojedinca prema svojoj otadbini. 9) Egoizam se definie kao ivotni princip i moralna osobina koja oznaava davanje prednosti vlastitim interesima u odnosu na drutvene interese. 10) Altruizam po socio-filozofskom odreenju jeste moralni princip koji znai potiskivanje sopstvenog egoizma,kao i nekoristoljubivo sluenje blinjem,spremnost da se rtvuju vlastiti interesi u korist drugih. 11) Portvovanost obuhvata dobrovoljno rtvovanje svojih interesa radi interesa drugih ljudi,u ime nekih ideala ili postizanja opteg postavljenog cilja kome se stremi. 12) Hedonizam suprotno asketizmu,jeste nastojanje da se doe do zadovoljstva,a izbegnu neprijatnosti i patnje. 13) Asketizam je moralni princip koji ljudima izriito propisuje odustajanje od zemaljskog blaga i zadovoljstava. 14) Puritanstvo je nain ivota za koji je karakteristina krajna strogost obiaja,asketsko ogranienje potreba,protest protiv bilo kakve raskoi i udobnosti,kao i partrijahalno odnoenje u porodici i braku. 15) Rigorizam jeste preterana strogost,nepopustljivost u pitanjima morala i naelnosti 16) Stoicizam je moralni princip ivota koji zahteva asketsko ograniavanje potreba,strogo potovanje moralnih zahteva ak i u nepovoljnim uslovima,mirno podnoenje udaraca sudbine 17) Utilitarizam je princip ponaanja koji se izraava u podinjavanju svih postupaka postizanju materijalne koristi. 18) Moralni nihilizam se odnosi na stav u realizmu oveka prema moralnim vrednostima drutva,njegovim moralnim normama,principima i idealima,uz evidentno nepriznavanje postojeih drutvenih autoriteta. 19) Amoralizam proglaava nemoralnost legitimnim nainom ljudskog ponaanja,ispoljen kroz cinizam,ovekomrzatvo,toleranciju nemoralnih postupaka drugih,kao i kroz nihilizam individualistiki nastrojene osobe. 20) Makijavelizam obuhvata oznaavanje naina delovanja oveka iji se princip ponaanja sastoji u korienju bilo kakvih i nemoralnih sredstava radi ostvarivanja postavljenih ciljeva. 21) Trudoljubivost kao moralnu osobinukarakterie subjektivni odnos linosti prema svojoj radnoj delatnosti koji se ispoljava kroz koliinu i kvalitet postignutih rezultata. 22) tedljivost je moralna osobina koju karakterie brian odnos ljudi prema materijalnim i duhovnim dobrima i svojini. 23) Tvrdiluk je moralna osobina koja se izraava kao naroit odnos prema predmetu svojine kada se on smatra blagomm,a njegovo ouvanje samo sebi cilj. 24) Karijerizamje negativna moralna osobina koja karakterie ponaanje i linost oveka koji celokupnu svoju drutvenu delatnost potinjavanapredovanju u slubi. 25) Koristoljubivost je negativna moralna osobina koja karakterie ponaanje i motive oveka koji razmatra i usmerava sve svoje postupke i odnose sa drugima sa stanovita line materijalne koristi. 26) Parazitizam je negativna moralna osobina koja oznaava praznim nain ivljenja,odbijanja i izbegavanja drutveno korisnog rada.

IV DEO
1. TIPOVI POSLOVNE ETIKE(OPTA I POSLOVNA ETIKA) 16

Poslovna etika podrazumeva principe i pravila ponaanja zasnovane na optoj i poslovnoj kulturi i oni dominiraju u interpersonalnoj komunikaciji.Poslovna etika podrazumeva i poslovnu komunikaciju,a nastala je iz odnosa poslovne kulture.Poslovna etika podrazumeva i vrednosti moralnog ponaanja i norme etikog ponaanja.Pored svih definicija etika je i nauka o moralnoj ispravnosti ljudskih postupaka koji su u skladu sa principima prirodnog uma.Razliiti oblici etike se razlikuju po svom: a) Stepenu optosti:opta i primenjena b) Predmetu prouavanja:bioetika,politika,poslovna,pravna,novinarska,inenjerska,kompjuterska,ekol oka itd. c) Utemeljenju:religija,tradicija neke zemlje ili drutvene grupe,ideoloki sistem,prirodne,uroene sklonosti. Etika nastoji da utvrdi nain ivota u skladu sa ciljevima i svrhom ljudskog postojanja..Postoje tri povezane faze etikog istraivanja koje su uobiajeno poznate kao deskriptivna etika,normativna etika i metaetika.Sve tri ine ono to se ponekad zove opta etika,za razliku od posebne. 1) Deskriptivna etika je tesno povezana s antropologijom,sociologijom i psihologijom i veoma se oslanja na njihSastoji se od prouavanj ai opisivanja morala ljudi,kulture ili drutvene zajednice.Uporeuje i protivstavlja razliite moralne siteme,kodove,prakse,verovanja,naela i vrednosti.obezbeuje osnovnu grau koju normativna etika mora da objasni,i nudi probno merilo za razmatranu moralnost naroda i drutva,s kojim normativn teorija mora manje ili vie da se saglasi. 2) Normativna etika na celini koju obezbeuje deskriptivna etika,i pokuava da obrazuje i opravda jedan na tome zasnovan moralni sitem.Ona uglavnom nastoji da otkrije,razvije i obrazloi osnovno moralno naelo ili naela,ili osnovne moralne vrednosti,koje nalazi u moralnom sistemu datoga drutva.Normativna etika pokuava da u povezanu celinu uklopi razliite norme,pravila i vrednosti morala datog drutva.Takoe nastoji da otkrije temeljna naela iz kojih se mogu izvesti posebne norme i trudi se na raznorazne naine da obrazloi naelo moralnosti. 3) Metaetika trei je deo opte etike,blisko je povezana sa normativnom etikom.Metaetika je prouavanje normativne etike i do izvesne mere i normativna i deskriptivna etika obuhvataju sobom izvesnu metaetiku delatnost.Ponekad je zovu analitika etika zato to se zanima za analizu.Metaetika se bavi znaenjem moralnih termina.Takoe prouava logiku moralnog rasuivanja.Analiza moralnog rasuivanja,obuhvata razjanjavanje i vrednosno procenjivanje predpostavki i ispitivanje valjanosti moralnih dokaza. Opta etika teorija daje briljiv i sistematian pristup moralu,pristup koji nalazi paralele u svakidanjem ivotu i u raspravi.Ona raspravlja i analizira one vrste moralnih argumenata koji se koriste u obinom jeziku i svakodnevnom ivotu ,u novinama i asopisima,i u knjigama i napisima o moralnim problemima.Otud je ona praktina disciplina sa praktinim znaajem. Posebna etika optu etiku primenjuje,najpre,na reavanje posebnih problema,a potom na istraivanja morala specijalizovanih podruja ljudskog truda.Prvo se ponekad zove kazuistika.Kazuistika je umee reavanja tekih moralnih problema,sluajeva ili nedoumica briljivom primenom moralnih naela.Kazuistika koristi naela i norme koje je razvila i obrazloila opta etika.Poslovna etika kao polje odreena je meudejstvom etike i biznisa.Poslovna etika je nacionalna,internacionalna ili globalna,kao i sam biznis,i ne omeuju ga nikakve proizvoljne geografske granice.Ako razmatramo poslovnu etiku u amerikom kontekstu,ia njenog zanimanja na makro-planu je moralno vrednovanje ekonomskog sistema amerikog slobodnog preduzetnitva,i njegovih moguih alternativa i modifikacija.Druga ravan moralne analize-danas,ravan koja privlai najvie panje-jeste prouavanje biznisa unutar amerikog slobodnog-preduzetnikog sistema.Moralno procenjivanje pojedinaca i njihovih postupaka u ekonomskim i poslovnim transakcijama ine treu ravan istraivanja.Kako biznis sve vie postaje meunarodni i globalan etvrta ravan analize je internacionalna i ona se bavi delovanjem amerikih i drugih multinacionalnih kororacija i uslovima 17

trgovine,raspodelom dobra i posla,upotrebom,zloupotrebom i pranjenjem izvora prirodnih bogastava;ulogom biznisa u globalnom zagrevanju;unitavanju tropskih kinih uma i drugim aktivnostima koje ivotno utiu na oveanstvo kao celinu. 2. PREDUZETNIKA POSLOVNA ETIKA Etika trai naine orjentiranja i principe ljudskog delovanja.Preduzetnika je etika pre svega etika odgovornosti.Postupati etiki odgovorno znai slediti glas svoje savesti,odgovoriti mu sa da,kad poti i opominje na injenje dobrog i izbegavanje zlog.Preduzetnika je etika u odreenom pogledu deo podruja privredne stike iako poneka problematika drutveno-politike prirode,kao u vezi s problemom obrazovanja,prerasta ono ekonomsko.Preduzetnika je etika pre svega etika odgovornosti.Postupati etiki odgovorno znai slediti glas svoje savesti,odgovoriti mu sa da,kad podstie i opominje na injenje dobrog i izbegavanje zlog.Moderno preduzetnitvo,a time i etika,je povezano i sa savremenim tehniko-tehnolokim razvojem iji su osnovni pravci:stalno usavravanje sredstava za rad,najee kao mehanizacija i automatizacija tehnolokih procesa;promene u predmetima rada,pre svega u smislu razvoja i primene brojnih novih matreijala,usavravanja kvaliteta produkcionalnih materijala i racionalnog korienja sirovina i materijala primenom novih tehnolokih procesa;stalno usavravanje postojeih i razvoj novih tehnolokih procesa,posebno onih s kontinualnim tokom,i onih kojih imaju uslove za automatizaciju;razvoj korienja postojeih i novih primarnih izvora energije;optimaliziranje tehnoloki proces s gledita zatite ivotne sredine i reciklae sirovina;usavravanje postojeih i stvaranje sve veeg broja novih proizvoda uz naputanje zastarelih. Preduzetnitvo se definie kao retroaktivni proces iji su osnovni elementi:kreiranje i definisanje biznis ideje;ocena i operacionalizacija biznis ideje;realizacija biznis ideje;procena potencionalno novih ansi.Preduzetnitvo je i stvaranje vrednosti putem stvaranja organizacije,poto preduzetnici otkrivaju,pronalaze,iznose na videlo,ozakonjuju i na druge naine jasno pokazuju neki novi proizvod,uslugu,transakciju,resurs,tehnologiju i/ili trite koji imaju vrednost za neku zajednicu ili trite.Opte karakteristike vezane za mogue oblike upravljanja zajednikim radom,kod preduzetnike grupe mogli bismo grupisati u sledee tipine modele: 1) Autokratski modeli obuhvataju sve one sisteme upravljanja i rukovoenja gde je celokupna vlast koncentrisana kod jednog oveka,koji se nalazi u vrhu hijerarhijske piramide 2) Oligarhijski model upravljanja i rukovoenja za svoju osnovu imaju koncentraciju vlasti kod manje skupine vlasnika ili njihovih zastupnika koji sainjavaju vrh hijerarhijske piramide u organizacionoj postavci 3) Poliarhijski modeli su zasnovani u tome to se upravljke funkcije i vlast rasporeuje na vie ljudi u strukturi organizacije,odnosno na grupu nosioca vlasti koja upravlja i u ime i za raun veeg broja uesnika u ostvarivanju cilja organizacije. 4) Demokratski modeli zasnivaju se na uvaavanju linosti svakog pojedinca koji uestvuje u obavljanju zajednikih radnih aktivnosti,koji ulae sve svoje kreativne i inovativne sposobnosti u razvoju date preduzetnike firme. 5) Liberalni modeli podrazumevaju slobodno ponaanje lanova date organizacije ,dakle,najpotpunije se uvaava linost svakog lana organizacije,njegovi interesi i sosobnosti za obavljanje odreenih radnih funkcija,uz dva mogua modaliteta:usmerenje ka konceptu organizacije,odnosno odricanju svakog autoriteta,zakonitosti,prirodnog,pravnog i svakog drugog vida poretka. 3. PROFESIONALNA ETIKA POSLOVANJA Profesionalna etika kao skup pravila o ponaanju pripadnika odreene profesije daje pisana,ali i nepisana pravila ponaanja:odreivanje i sprovoenje naina ponaanja prema klijentima;pravila ponaanja prema kolegama;pravila o potovanju zakona i propisa u profesiji.Za odbranu profesije potrebno je da njeni pripadnici tite svoje pripadnike i da se sami vladaju po profesionalnom kodeksu.Pod pojmom profesionalni etiki kodeksi podrazumeva se pisani dokument,kojim se jasno preciziraju etika naela i obaveze pripadnika profesije.Tendencije specijalizacije dovela je do toga da grupe ljudi koji poseduju specijalizovana znanja iz odreenih oblasti ponu da se smatraju profesijama i da tee i bogatstvu koje se vezuje za profesije.profesionalizam i profesija sa stanovita etike,pokreu posebne probleme.Rapidan rast ine te 18

probleme jo urgentnijim.Pripadnici profesije tee da se okupe i organizuju u profesionalne organizacije i udruenja kao to radnici tee da se organizuju u sindikate.Uloga profesionalnog udruenja je da unapreuje interese profesije,da slui kao forum za diskusiju i da iri informacije koje se odnose na profesiju.Ako pripadnici profesija i profesionalnih udruenja ne uspevaju da upravljaju kako valja svojom profesijom,to podriva osnou poverenja drutva u profesiju i osnovu njene autonomije.Moralna obaveza pripadnika profesije ne svodi se samo na delovanje pojedinaca.Pripadnik neke profesije ima obavezu da vodi rauna i o ponaanju ostalih pripadnika svoje profesije,da pomae u menjanju oprofesionalnih struktura,da brine o uticaju profesije na drutvo.Pripadnik profesije mora se pridravati najviih merila profesionalnog ponaanja;ne sme da dopusti da materijalna dobit i nezavisnost njegove strune procene u vezi sa svojim klijentom.Ako profesionalni kodeks treba da poslui kao dokument na osnovu kojeg jedna profesija polae prava na autonomiju od neprofesionalne drutvene kontrole koje podleu druge grupacije,takav kodeks bi onda trebalo da ima sledee karakteristike: 1) Kodeks treba da bude regulativan,to znai da je neumesno da on sadri i ideale. 2) Kodeks treba da titi opti interes i interese onih kojima profesija prua usluge. 3) Kodeks ne sme biti okrenut samo interesima profesije. 4) Kodeks treba da bude sasvim odreen i poten. 5) Kodeks mora da sadri pravila,procedure i mehanoizme za njihovo sprovoenje. Etiki problemi u privatnoj profesionalnoj praksi mogu da se analiziraju na sledei nain: 1) Etiki aspekti profita u profesiji-privatna profesionalna praksa postoji nesumnjivo zbog elje za profitom 2) Etiki problemi samoreklamiranja-informacije o sopstvenom radu moe i treba da se da kako bi potencionalni korisnici znali koju vrstu pomoi,kada i gde mogu da potrae i dobiju. 3) Etike zamke poslovne konkurencije-elja za bogaenjem kod nekih pripadnik aprofesije je toliko izraena da se mnogi ne obaziru na etike propise u vezi sa odnosom prema svome kolegi potencijalnom konkurentu na slobodnom tritu. 4) Etiki problemi dvojnog rada-privatno i u dravnoj ustanovi-pripadnici nekih profesija prema postojeim propisima mogu da rade pored svog redovnog rada i privatno kao dodatna delatnost. 5) Naplata profesionalne usluge u privatnoj praksi svome kolegi-jo jedna dilemina situacija moe da se pojavi u privatnoj praksi,a dilema glasi:da li naplatiti usluge svom kolegi?. Obaveze prema sebi: 1) Prva i najvanija obaveza svakog oveka pa i pripadnika profesije je da uva svoje zdravlje,jer ukoliko je pripadnik profesije bolestan jasno je da on san nee biti fitiki i mentalno sposoban da na najbolji mogui nain udovolji zahtevima svoje profesije. 2) Sledea obaveza pripadnika profesije prema sebi je izgled i ponaanje prilikom vrenja svoje profesije,ali isto tako i ponaanje u privatnom ivotu. 3) Obaveza pripadnika profesije prema sebi je i obavljanje i usavravanje svog znanja.Mora delati u skladu sa najnovijim dostignuima moderne nauke. 4) Pripadnik profesije ima pravo na adekvatnu zaradu koja e mu omoguiti da ivi u blagostanju jer je to logian uslov da on onda svoj posao radi na najbolji mogui nain. Dunosti pripadnika profesije prema svojoj profesiji: 1) Prvi rizik je da se pripadnik profesije ogrei o svoju struku je tehnologizaciji profesije. 2) Pripadnik profesije moe da se ogrei o svoju struku kada radi ono to ne zna,ne ume ili za ta nema ni minimalne uslove za rad.Njegova dunost je da se bori za optimalnije uslove rada. 3) U skladu obaveza prema profesiji kojom se pripadnik bavi,mora imati i dunosti i obaveze prema ustanovi u kojoj je zaposlen.

V DEO
1. SOCIJALNA ODGOVORNOST I ETIKA POSLOVANJA Socijalnu i drutvenu odgovornost moemo definisati kao obavezu menadmenta da definie skup odluka i da sledi kurs akcije kojima se zadovoljavaju odreene drutvene vrednosti i ciljevi.Korporativna drutvena ili socijalna odgovornost trenutno je najdinaminiji,najkompleksniji pojam i poslovna praksa,subjekt sa kojim 19

su suoeni poslodavci.Pojam se odnosi na posveenost kompanija prema etinom ponaanju i doprinoenju ekonomskog razvoja,demonstrirajui pritom potovanje prema ljudima,zajednicama,drutvima i okolini.Drutvena odgovornost se u najprostijem moe definisati kao odgovorno privatanje stvarnoszi da nismo sami,i da pored nas postoje i drugi koji imaju sva prava da posluju.Bez obzira to postoje dva ugla posmatranja socijalne odgovornosti,neki od neizostavnih razloga zato je socijalna odgovornost neizostavni deo savremenog menadmenta su:savremene organizacije predstvljaju sastavni deo drutva u kome egzistiraju,a velike po veliini imaju poseban znaaj za okruenje;raste zadovoljstvo i poverenje potroaa.Socijalna i drutvena odgovornost pre svega podrazumeva menadersku filozofiju koja vodi rauna ne samo o ekonomskom,ve i drutvenim i socijalnim efektima donesene odluke.Osnovna naela na kojima poiva drutvena odgovornost vezuje se za poetak dvadesetog veka i amerikog industrijalca Endrju Karnegija.On je ustanovio dva osnovna principa:princip milosra i princip preuzimanja odgovornosti.Po principu milosra zahtevalo se od onih srenih lanova drutva da pomau onima manje srenim,a to su nezaposleni,bolesni,stari i ostali koji mogu da podpadnu pod tu kategoriju.Ta pomo je mogla da se usmerava direktnim putem ili na indirektan nain kroz institucije,kao to su crkva,razni pokreti i drutvo u celini.Drugi princip se bazirao na tome da bogati pojedinci predstavljaju uvare na samo svojih imetaka,ve celokupnog drutvenog bogatstva.Oni dalje tim bogatstvom treba da upravljju na taj nain da ga to vie uveavaju.Ovaj princip je esto bio predmet kritika.On istie koncept neograniene odgovornosti,odnosno potrebu menadera da vode rauna o irim drutvenim interesima i blagostanju,a ne jedino i iskljuivo o profitu organizacija.Kada je ponaanje korporacije po savesti ,onda se za nju moe rei da je drutveno odgovorna.Socijalno odgovoran menadment nastoji da slui ili zatiti interese grupa pre nego svoje.Postoje etiri tipa odgovornosti kompanija:poslovna odgovornost,moralna odgovornost,pravna odgovornost i drutvena odgovornost.Drutvena odgovornost je zasnovana na sledeim premisama:organizacije treba da trae profit ali igrajui u okviru pravila;organizacija treba da se ponaa u skladu sa potrebama pojedinih stejkholdera;sa drutvenom snagom dolaze drutvene odgovornosti. Istorijski periodi razvoja Istie se da je socijalna odgovornost prola kroz etiri istorijska perioda razvoja.Period maksimiranja profita.On je najdue trajao i to od industrijske revolucije do 30-ih godina dvadesetog veka.Nakon njega je period menadmenta poverenja i traje do 60-ih godina kada nastupa period aktivizma.Period koji ima najvei stepen socijalne odgovornosti i osetljivosti na potrebe ire drutvene zajednice je period socijalne osetljivosti. 2. POLJA KORPORATIVNE SOCIJALNE ODGOVORNOSTI 1) Ouvanje reputacije i dobrog imena organizacije Uvaavanje socijalne odgovornosti dovodi do podizanja reputacije i imida organizacije.Misli se i na poklanja nje panje razvoju i unapreenju kvaliteta proizvoda i usluga.Ukoliko je kvalitet na visokom nivou,mislei na sveukupni kvalitet organizacije,reputacija organizacije je osigurana.Misli se na potovanje etikih i moralnih kodeksa,gde se poslovna etika stavlja ispred profita. 2) Jaanje socijalnog i drutvenog sistema u kome organizacija posluje Podrazumeva podsticanje promena usmerenih ka stalnom ostvarivanju visokog nivoa kvaliteta ivotne i radne sredine,bezbednosti ljudi u eksploataciji proizvoda,visok kvalitet drutva u celini. 3) Jaanje ekonomskog sistema i sistema veza sa okruenjem Svaka organizacija je otvoren,dinamian sistem.Ekonomski sistem,kao skup razliitih elemenata zadovoljava ljudske potrebe,od egzistencijalnih do luksuznih potreba i potreba duhovne prirode.Poveanjem rasta potreba organizacija mora biti spremna da zadovolji potrebe trita,u cilju poveanja materijalnih dobara. 4) Orjentacija ka poveanju zadovoljstva zaposlenih poslom koji obavljaju Obzirom da organizaciju ine ljudi koji ine jedan od najbitnijih faktora organizacije,zadovoljavanje njihovih potreba,poboljavanje uslova rada,poboljanjem meuljudskih odnosa,motivacijom zaposlenih kroz stimulacije,unapreenja,uvoenje pozitivnog takmiarskog duha,potovanjem etikih principa i brigom o njima,sveukupnom socijalnom brigom zaposlenih,organizacija unapreuje i sebe samu. 5) Potovanje zakonskih propisa i izbegavanje negativnih zakonskih posledica 20

U okviru poslovanja organizacija postoje zakonski propisi koji se moraju potovati.Pravna odgovornost podrazumeva zadovoljavanje odreenih drutvenih zahteva,koji svoju osnovu dobijaju u pravnoj regulativi. 6) Ekoloka pitanja Za razvoj drutva u celini dominantan znaaj ima razvoj i obezbeenje sistema kvaliteta zatize ivotne sredine. 7) Javne i drutvene usluge-pomo raznim organizacijama kao to su Crveni krst,humanitarnim organizacijama,izviaima,planinarima i dr. 8) Obnova i razvoj drutva-pomo nezaposlenima,bolesni i nemonim lanovima drutva kroz razne socijalne programe i dobrotvorne akcije. 9) Obrazovna i medicinska pomo-borba protiv puenja,bolesti,droge,aktivnosti na zatiti zdravlja i dr. 10) Konzumerizam-podrazumeva potrebu menadera da stalno oslukuju glas potroaa i anticipiraju njihove potrebe. 11) Pomo umetnosti,kulturi sportu i zadovoljavanje razliitih drutvenih potreba 12) Fer odnosa prema zaposlenima-o kojem smo do sada ve govorili 13) Korektan odnos prema investitorima i finansijskim organizacijama-obuhvata vie pitanja kao to su uredno izmirivanje dospelih obaveza,plaanja kamata i glavnica na dug,spreavanje trgovine hartijama od vrednosti na finansijskim tritima na bazi poverljivih,jo neobjavljenih informacija. 14) Podravanje razliitih socijalnih programa-kao to su borba protiv rasne,verske i nacionalne diskriminacije,pomo siromanima i zemljama u razvoju,borba protiv gladi i bolesti,reavanje pitanja svetskih dugova i dr. Ko je kome odgovoran u poslovanju? Po shvatanju nekih autora postoje est kategorija subjekata kojima su organizacije odgovorne:vlasnicima,zaposlenima,potroaima,lokalnoj zajednici,drutvu,meunarodnoj zajednici. 3. MODELI KORPORATIVNE ODGOVORNOSTI Drutvena odgovornost podrazumeva obavezu menadmenta da pravi izbore i preuzima akcije koje e doprineti dobrobiti i interesima drutva i preduzea,to je pojam novijeg datuma,u teoriji menadmenta prihvaen 60-tih godina prolog veka.Razvoj drutvene odgovornosti obuhvata dva modela:stockholder i stakeholder.Stockholder model,ili klasini ekonomski model smatra da je osnovni cilj preduzea ostvarivanje to veeg profita.Kako j ono u privatnom vlasnitvu,njegov je osnovni cilj ostvariti to vei uinak i poveati bogatstvo svojih vlasnika akcionara.Stakeholder model ili socioekonomski model polazi od toga da je preduzee socijalno-ekonomski entitet,iji je zadatak osim maksimiziranja profita i doprinos razvijanju drutva kroz proizvodnju i zapoljavanje.Ekonomski model:proizvodnja,eksploatacija resursa,trino utemeljenje,ekonomski povrat resursa,individualni interesi i mala uloga drave.Socioekonomski model:kvalitet ivota,ouvanje resursa i sklad s prirodom,drutvena kontrola trinih odluka,uravnoteni ekonomski i drutveni povraaj resursa,zajedniki interesi i regulativna uloga drave.Jedan drugi pristup,drutvene odgovornosti nudi takoe tri osnovna koncepta: 1) Profitni koncept koji polazi od toga da je glavna odgovornost menadmenta i menadera biznis i pravljenje,odnosno maksimizacija profita. 2) Stejkholderski koncept,predstavlja noviji koncept koji zagovara da d menadment mora voditi rauna o uticajima aktivnosti preduzea na njegove stejkholdere i uvaavati njihove interese u procesu odluivanja. 3) Drutvena mo/drutvena odgovornost,polazi od toga da preduzee i biznis moraju imati odreenu odgovornost zbog posedovanja snage. U organizaciji se idui od dna prema vrhu organizacione piramide drutvena odgovornost moe iskazati po sledeim nivoimaekonomski,pravni,etiki i dobrovoljni ili filantropski nivo.Kao specifina podruja drutvene odgovornosti najee se navode sledea:briga za potrae,briga za zaposlene,briga za ivotnu sredinu i briga za drutvo u najirem smislu. 21

U stvarnosti,poloaj stejkholdera i akcionara u korupciji,pre svega,zavisi od nacionalne pravne regulative,tradicije i obiaja,ali svakako i od individualnog pristupa svake kompanije. 4. PROFESIONALNA ETIKA I ODGOVORNOST(PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH) Obaveze radnika prema sebi 1) Prva i najznaajnija obaveza svakog radnika i oveka,jeste da uva svoje zdravlje,jer ukoliko je radnikbolestan,jasno je da on sam nee biti fiziki i mentalno sposoban da na najbolji mogui nain udovolji zahtevima svoje profesije. 2) Druga obaveza radnika prema sebi je izgled i ponaanje prilikom vrenja svoje profesije,ali,isto tako i ponaanje u privatnom ivotu. 3) Obaveza radnika prema sebi je i obnavljanje i uveanje sopstvenog znanja. 4) U svakoj profesiji zarada je veoma vana.Svaki radnik treba da zaradi dovoljno novca da bi mogao da pristojno ivi i da dalje dobro radi. Obaveze radnika prema svojoj profesiji 1) Ova obaveza profesionalnog radnika najbolje se moe objasniti kroz primer lekara. 2) Dunost radnika je da se bori za optimalnije uslove rada. 3) U sklopu obaveza prema profesiji kojom se bavimo moemo posmatrati i dunost i obaveze prema ustanovi u kojoj je neko zaposlen. 4) Radnik svooje radno mesto i poloaj u preduzeu ne sme iskoristiti kao oblik za dodatnu zaradu ili neki drugi vid iskoriavanja.

VII DEO
1. TEHNIKE ETIKIH POSLOVNIH AKTIVNOSTI U biznisu veina etikih problema potpada pod jedan od nivoa,pri emu pripadanje jednom od njih ne iskljuuje istovremeno pripadanje drugom.Prvi nivo se moe nazvati,drutvenim,odnosno socijalnim.Na ovom nivou se reavaju pitanja osnovnih institucija u drutvu,gde je na prvom mestu drava sa problemima utaje poreza,zatim razmatra poloaj odreenih imovinskih grupa u drutvu,odnos prema pojedinim rasama itd.Drugi nivo se moe nazvati poslovnim,i obuhvata odnos zaposlenih u kompaniji i stejkholdera.Ovde se postavljaju pitanja na temu ophoenja kompanije sa spoljnim grupama,gde su na prvom mestu kupci,odnosno odgovornost kompanije ugraena u svaki prodat proizvod,zatim dobavljai,banke,akcionari itd.Trei nivo se moe nazvati nivoom unutranje politike i ovde se razmatraju odnosi izmeu kompanije i zaposlenih u njoj.etvrti nivo je individualni,odnosno lini nivo,tako da se ovde analiziraju pitanja obaveza i odgovornosti zaposlenih kao ljudskih bia i radnika u preduzeu. 1) Kontrola pristupu informacija.Informacije su ila kucavica organizacije.Kontrola nad pruanjem poverljivih podataka drugima je najznaajniji vid upotrebe organizacione moi. 2) Izgraivanje povoljnog utiska.Ljudi koji su zainteresovani da poveaju obim kontrole koji imaju u organizaciji,esto rade i na izgradnji imida pokuavaju da se pobolja utisak koji e se ostaviti na druge. 3) Pribavljanje podrke drugih.Da bi se uspeno uticalo na ljude pokazalo se da je korisno da se obezbedi podrka drugih radnika organizacije. 4) Optube i atak na druge.Jedna od najpopularnijih taktika u opticaju u igri organizacionih politikih aktivnosti je optuba i napadanje drugih kada se neto loe dogodi. 5) Uspostavljanje veza sa drugim daleko uticajnijim od sebe.Ne postoji direktniji put da se doe do moi,od uspostavljanja veze sa ljudima koji imaj vie moi i uticaja.

VIII DEO
1. PRAVILA U POSLOVNOM PONAANJU FIRME PREMA FIRMI U kontaktu firme prema firmi odgovornost je na pojedincu.Kako on treba da se ponaa kada predstavlja firmu: 1) Potujte hijerarhiju,jer svaka firma ima svoju hijerarhiju.Prilikom prvog susreta,jasno treba staviti do znanja funkciju koja se obavlja,kao i o hijerarhijskom poloaju.Vizit karta je obavezno sredstvo za 22

buduu komunikaciju.Treba takoe utvrditi hijerahijski poloaj sagovornika kako bi se odredio dalji tok komunikacije i nivoa formalnog ponaanja. 2) Budite lojalni prema svojoj firmi.U sluaju neslaganja sa poslovnom politikom kue,nikako to ne iznositi javno.time se ugroava imid kompanije i lini ugled. 3) Hvalite svoju firmu.Treba biti dobar ambasador svoje firme.Uvek naglasiti pozitivne strane u poslovanju kompanije. 4) Kako sa reklamacijama?Reklamacije koje mogu biti pismene ili usmene imaju nekoliko pravila:prijem reklamacija treba uvek potvrditi u najkraem roku;reklamacije treba posmatrati sa aspekta poslovnog partnera koji je upuuje;odgovori na reklamacije treba uvek da budu utivi,odluni i kompletni;ukoliko to okolnosti zahtevaju,treba se izviniti 5) Minsko polje u pregovorima.Mnogi kontakti izmeu dve firme vezani su za pregovore. 6) Poverljivi materijal.Sporazumii o poverljivosti,kojima se tete prava poslovnih partnera,sve vie postajuu praksa,jer je sve manje firmi koje su spremne da se oslone na potovanje ljudi sa kojima posluje. 7) Ponaajte se asno.Norme asnog ponaanja zavise od zemlje,vremena,poslovne i ljudske etike. 8) Morate znati da gubite.Ne zavravaju se svi pregovori sa ishodom prihvatljivim za obe strane.Treba znati gubiti i iz takve situacije izai jo vri i motivisaniji za nove radne pobede. 9) Ponaanje prema poslovnim partnerima.firme teko steknu dobru reputaciju a loe se jo tee otarase. 10) Potovanje zajednikih interesa.Mnoge firme svoju saradnju sa dobavljaima smatraju privremeno a istovremeno sumnjaju u lojalnost svojih kupaca.Posledica ovoga je da se svaki posao obavlja u manje prijatnoj atmosferi nego to je u dugoronom interesu obe strane. Integralni elementi poslovnog odnosa firme prema firmi su:tri obeanja koja formiraju osnovu poslovnog odnosa;etiri dimenzije modela poslovnog odnosa. Veina preduzea daje obeanja potencijalnim kupcima putem eksternog marketinga,tj.marketing napora usmerenih ka kupcima,dobavljaima i ostalim steikholderima van organizacije. Postoje etiri kljune dimenzije poslovnog odnosa: a) Obavezivanje predstavlja elju da se nastavi odnos i nastojanje da se osigura njegov dugoroni uspeh.Vano je da se odnos nastavi,kako bi partneri mogli da izvlae koristi koje odnos donosi svakom od njih. b) Empatija-sposobnost da se situacija posmatra iz perspektive druge strane,uivljavanje u njeno psihiko stanje-je jo jedna kljuna emotivna karika u uspostavljanju odnosa. c) Reciprocitet je proces uzajamnog poputanja,koji postaje mrea obaveza meu stranama u odnosu,povezujui ih sve vre. d) Poverenje

IX DEO
1. KORPORATIVNA KULTURA Korporativna kultura je sistem predpostavki,vrednosti i verovanja koje dele lanovi jedne organizacije,a koja je izgraena njihovim viegodinjim zajednikim radom i iskustvom.Postoji opta saglasnost da korporativnou kulturu ine statusni simboli,tradicija,rituali,argon,fiziko okruenje i participacija.Postoje tri nivoa korporativne kulture-primarni faktori,proklamovane vrednosti i osnovne predpostavke. Znaaj organizacione ili korporativne kulture proistie iz njenog uticaja na poslovanje i poslovne rezultate preduzea.Organizaciona kultura se moe definisati kao:sistem predpostavki,verovanja,vrednosti i normi ponaanja koje su lanovi jedne organizacije razvili i usvojili kroz zajedniko iskustvo,koji su manifestovali kroz simbole i koji usmeravaju njihovo miljenje i ponaanje.Definicije organizacione kulture obuhvataju sledee elemente: 1) Sadraj.Organizacionu kulturu ine elementi kongitivnih struktura i simboliki elementi. 2) Socijalni karakter 3) Efekti.Organizaciona kultura usmerava ili odreuje svest i ponaanje ljudi. 4) Nain nastanka.Organizaciona kultura nastaje i kroz proces socijalne interakcije lanova organizacije. 23

Korporativnu kulturu definiemo kao:svest i ponaanje lanova neke organizacije zasnovano na zajednikim predpostavkama,vrednostima i normama koje su oni prihvatili u procesu interne integracije i eksternog prilagoavanja organizacije i koje izraavaju kroz materijalne,semantike i bihevioristike simbole sa odreenim porukama i znanjem.Korporativna kultura ima najvie zajednikih elemenata sa sledeim pojmovima:filozofija preduzea,etika preduzea,identitet preduzea i organizaciona kultura. Organizaciona kultura ima dve osnovne dimenzije:formalnu-koja je vidljiva golim okom i neformalnu-koja nije ba oigledna.Najvaniji faktori organizacione kulture su:simboli,prie-odnose se na istinite dogaaje,heroji-likovi koji su okarakterisali odreene periode u ivotu,slogani,vezuju se za fraze,reenice i izraze,ceremonije-razliiti dogaaji. Organizaciona kultura nastaje u procesu grupnog reavanja problema sa kojima se suoavaju lanovi jedne grupe ili organizacije.Sadraj organizacione kulture se moe podeliti na kongitivnu i simboliku komponentu.U kognitivne elemente kulture spadaju:verovanja,vrednosti,oekivanja,predpostavke,etika,oseanja,znaenja,neformalna pravila,nain miljenja,pogled na svet.Simboliki elementi kulture su:jezik,argon,prie mitovi,legende... Osnovni kongitivni elementi kulture su:predpostavke,vrednosti,verovanja i norme ponaanja.Korporativna kultura odraava zajednike vrednosti,uverenja i namere zaposlenih koji utiu na individualno i grupno ponaanje.Edvard ajn smatra da postoji tri nivoa kulture koji su:primarni faktor,proklamovane vrednosti i osnovne predpostavke.Najvanije faktori kreiranja korporativne kulture je lina filozofija i ponaanje glavnih ljudi kompanije.Kao i sa svakom stvari,injenicom,dogaajima,koja je sloena i kompleksna,i korporativnom kulturom se mora upravljati i planirati.Takvo upravljanje se naziva menadment korporativne kulture,koji se bavi sledeim pitanjima:promenom kulture,pojaavanje kulture,upravljanje promenama i razvoj privtenosti. 2. KORPORATIVNA KULTURA I ETIKA POSLOVANJA Participativna korporativna kultura ima sledee karakeristike:poverenje u podreene;otvorenost i komunikativnost;orjentacija rukovodilaca prema zaposlenima;grupno reavanje problema;autonomija u poslu;zahtevi za visokim rezultatima.Nasuprot otvorenoj participativnoj kulturi,imamo zatvorenu ili autokratsku kulturu.Ova kultura insistira na strogom formalnom lancu nareivanja,individualnom a ne timskom radu,smanjenom broju menaderskih nivoa i uskom rasponu menadmenta.U ovoj kulturi radnici rade ono to im je nareeno.inioci korporativne kulture ukljuuju ponaanje pojedinaca i grupa,stil voenja,veliinu organizacije,sistem nagraivanja,toleranciju,motivaciju i simbole.Razvoj kulture u organizaciji se posmatrakao proces,budui da se korporativnom kulturom moe upravljati i da ona treba da predstavlja deo stratekog cilja.Po jednom shvatanju,najvaniji elementi korporativne kulture su: 1) Organizacione vrednosti predstavljaju sve ono to je dobro za preduzee i to bi se moralo i trebalo dogoditi.Izraavaju se kao svrha,misija ili strategijski ciljevi preduzea. 2) Organizaciona klima je radna atmosfera koje je izraena iskustvom i shvatanjima zaposlenih,odnosima meu zaposlenima,odnosima prema organizacionim vrednostima.Ova klima utie na motivaciju,produktivnost,kreativnost i inovacije.. 3) Menaderski stil predstavlja ponaanje rukovodilaca i uprave preduzea prilikom obavljanja njihovih poslova. Kljuni faktori koji ine osnovu svake korporativne kulture i omoguavaju kreiranje ovog procesa su:kultura koja se vezuje za osnivaa kompanije;kultura se formira na osnovu iskustava koje organizacija ima u kontaktu sa eksternim okruenjem;kontakti izmeu grupa pojedinaca u okviru organizacije ine osnov za nastanak kulture.Korporativna kultura ima svoju snagu koja se meri intezitetom uverenja,jainom emotivne veze lanova,za kulturne sadraje,obimom kulturnog sdraja.Bitna karakteristika korporativne kulture je da se stvara dugo i ostaje i nakon to njeni stvaraoci vie nisu u organizaciji.Ona je osnovni deo formalne i neformalne socijalizacije svakog novog zaposlenog kojim se upuuje u pravila kao to su nain oblaenja,nain donoenja odluka i liderstva,ponaanja koja se toleriu i ona koja su nepoeljna ili slina. 3. PREDUZETNIKA KORPORATIVNA POSLOVNA KULTURA Poslovna kultura se deli na:poslovnu kulturu poslovnog ambijenta;poslovnu kulturu preduzea.

24

Poslovna kultura pojedinca i grupe se zasniva na optoj kulturi,i to kulturi usmene i pismene komunikacije,kulturi govora i lepog ponaanja,ali ona uzima u obzir i sledee elemente:poslovni moral;poslovno ponaanja i izgled;odnosi sa javnou. Preduzetnika kultura se definie kao organizovani i upravljaki fenomen izveden iz koncepta organizacione kulture i preduzetnikog ponaanja.Preduzetniku kulturu oblikuju sledee varijabile organizacionog konteksta:strategija,organizaciona struktura,stil liderstva i poloaj preduzetnike funcije.Korporativna kultura se ispoljava kroz:vrednosti,norme i afekte.

X DEO
1. POSLOVNO KOMUNICIRANJE I POSLOVNA ETIKA Komunikacija predstavlja vetinu koja se u poslovnoj komunikaciji mora nauiti kako bi komunikacija bila uspena.Vetine poslovne komunimacije obuhvataju:pozitivno opaanje,poverenje,zajednike karakteristike,stavovi,vrednosti,iskustvo,jezik,predasude,informacije,nacionalnost,samopouzdanje,aktivno sluanje,razliitost,starosnu dob i obrazovanje.Vetine komuniciranja moraju se potovati,jer su pretoene u pravila ponaanja i obiaje. Pravila ponaanja relevantna za interpersonalne komunikacije 1) Lepa re i lepo onaanje,otvaraju sva vrata.To vai za dobro poslovno ponaanje koje se zapravo samo nadograuje na kultivisano i civilizovano opte ponaanje.Ko komunicira sa razliitim ljudima mora imati irok spektar poslovnog ponaanja i sposobnost brzog procenjivanja sagovornika.Smirenost je vrlo vana osobina za poslvno ponaanje.Veoma je vano stei i razviti originalne manire u ponaanju.Treba imati svoj identitet i stil u voenju razgovora.Za stvaranje dobrog poslovnog ponaanja neophodna je stalna analiza sopstvenog ponaanja. 2) Pravila u ponaanju poslovnog sekretara u komunikaciji: ta dobar poslovni sekretar nikad ne radi: - ne intimizira se sa kolegama i poslovnim sardanicima - ne pria ono to nije za priu - ne dorukuje za radnim stolom - ne pije alkoholna pia - ne ogovara sardnike,direktora ili prijatelja - ne gestikulira previe,ne govori i ne smeje se preglasno - ne poviava ton u telefonskom razgovoru - ne koristi nepristojne i pogrdne rei - ne dozvoljava da ga poslovni sardanici ili bilo ko isprovocira - ne uputa se u prepirku i svau. Dobar poslovni sekretar mora uvek da bude: - uredan,ukusno odeven,oeljan,a ako je ena treba da je lepo naminkana - mora da je namirisana - fiziki sve i odmoran - moderno odeven - vedar i radno raspoloen - komunikativan na sebi svojstven nain - poslovno kreativan,operativan i dostojanstven,a ne ulagivaki podreen. U poslovnom svetu uobiajila su se tri osnovna oblika komuniciranja: 1 usmeno 2 telefonom 3 pismeno 1 Mali podsetnik za voenje poslovnog komuniciranja: - Sagovornika gledajte u oi i sauvajte vedar izraz lica. - S vremena na vreme ga oslovljavajte prezimenom,odnosno imenom. 25

Ne upotrebljavajtenegativne predznake uvoenja u razgovor,kao to su Izvinjavam se ja bi rekao...,Oprostite uzeo bih vam malo vremena,Neete zameriti ako kaem re,dve...,Moje veliko dugogodinje iskustvo nesumnjivo potvruje...itd. - Zadrati uljudan ton tokom celog razgovora-ne omalovaavajte sagovornika. - Nemoj te biti ironini ni sarkastini na primedbe svog sauesnika. - Ako sagovornik razgovara svama s visoka,nastojte sauvati mirnou i ne uzvraajte istom merom. - Usresredite se na argumente svog partnera i nikako ih nemojte unapred odbacivati. - Poputajte na sitnicama,imajte strpljenja i posvetite panju bitnim pitanjima.Nastojte dobro objasniti,zato ne moete prihvatiti razloge druge strane. - Klonite se preterane opirnosti-razlikujte bitno od nebitnog. - Autoritetima nemojte podilaziti,ali potujte njihov ugled u drutvu. - Nikad nemojte dopustiti da neslaganje preraste u raspravu,a rsprava u sukob.Sauvajte svoje raspoloenje i dobre manire do kraja.Upamtite:U poslovnom ivotu nema mesta ljutnji. - Po zavretku razgovora,uljudno se oprostite.Ako je prisutan jedan ili manji broj sagovornika s kojima se ne viate svaki dan,pozdravite se rukovanjem,a ako je broj prisutnih veliki,tada e te sd rukovati samo sa organizatorom(domainom) i s onima koje dobro poznajete.Ostale ete pozdraviti s Dovienja ili Zdravo i pritom se malo nakloniti,kako bi to bolje uoili va pozdrav pri odlasku. - Nikada se pri kraju satanka nemojte izvinjavati na nain:Oprostite to sam vam smetaoiliIzvinjavam se to sam vam uzeo dragoceno vreme i slino,jer ovakva izvinjenja nisu primerena poslovnom oveku. 2 Upoznavanje i predstavljanje U poslovnim kontaktima posebno mesto zasluuje nain upoznavanja.Najbolje je,ako je to mogue,da se osobe koje se jo meusobno ne znaju upozna tree lice.Kod predstavljanja treba uvek predstaviti po poloaju mlau osobu starijoj po poslovnom rangu.Ako su po poloaju jednaki,ili nema velike razlikepredstavlja se po godinama mlaa osoba onoj starijoj.Uobiajeno je da se mukarac uvek prvi predstavi eniosim u poslu.Prilikom predstavljanja moderator razgovora e izgovoriti ime i prezime,a prema potrebi i funkciju u preduzeu:gospoa Mitjana Prokopi,na novi sekretar i gospodin Boris Opai,generalni direktor.Prilikom pozdrava-starija osoba po rangu,odnosno po godinama,pruie prva ruku mlaoj osobi.Ako se u nekoj situaciji predstavlja vie ljudi,tada se zbog praktinosti ne mora rukovati-dovoljan je pogled u oi i manji naklon.Kod svakog upoznavanja i rukovanja potrebno je sagovornika pogledati u oi.Stisak ruke neka bude vrst,ali nikako u stilu odmeravanja fizike snage.Ruku sagovornika,naroito prilikom prvog upoznavanja,nije potrebno predugo zadravati,a niti njome tresti i slino.Ovom prilikom,kao i kod svakog drugog susreta,vano je ovaj mali obredpopratiti osmehom i pokazati na taj nain svoju srdanost.Ako nema onih treih koji e izvriti upoznavanje,uobiajeno je da se dvoje ljudi upoznaju meusobno na nain kako je to,po poloaju ili starosnoj razlici,uobiajeno.Uvek je posebno vano upamtiti ime,odnosno prezime sagovornika.Izbegne li to naoj panji,pogledaemo lratko na posetnicu,a nee biti pogreno ako ih zamolimo da ponove svoje ime i prezime. 3 Posetnice i predstavljanje Podsetnica(vizit karta)je lina karta poslovnog oveka.Svaka vizit karta sadri znak,naziv,adresu,broj telefona,mobilnog telefona i teleksa,odnosno telefaksa kompanije,ime prezime i funkciju onoga kome propada.Obiaj nalae da se vizit karta(posetnica)preda odmah po upoznavanju,odnosno po predstavljanju.Ako sastanku prisustvuju vei broj ljudi tada neemo deliti posetnice.Ali e ovom prilikom pridoli,ako ga ne predstavi domain ili organizator sastanka,rei svoje ime,prezime i funkciju.Prilikom veeg sastanka na kojem ima vie nepoznatih lica,uobiajeno je da voditelj sednice ili predsedavajui-pre no to neko zapone sa diskusijom,najavi dotinog tako da kae njegovo ime,prezime i organizaciju koju predstavlja.Predhodno se ovo lice,svako mora diskretno javiti predsedavajuem za re.Ako nema lica koje e obaviti predstavljanje,diskutant to moe uiniti sam pre nego zapone izlaganje.Ovakvo predstavljanje je uobiajeno na masovnim sastancima na kojima ni predsedavajui ne poznaje sve prisutne. 4 Jo nekoliko rei o bontonu u razgovoru: 26

Ne treba priati o onome to se ne razumemo-ljudi koji su spremni upustiti se u razgovor o svakoj temi,na kraju ne veruju ni ono u to se zaista razumeju. - Nije dobro uvek nametati svoje ja,a naroitone snagom svog autoriteta. - Oni koji svoje saradnike oslovljavaju sa tri neka se neljute ako im uzvraaju na isti nain(s Ti,a ne na vi). - Oni koji se ale na tu nain mogu oekivati da im bude uzvraeno istom merom. - Nije pristojno iznositi intimnosti o drugima,kao ni pojedinosti iz privatnog ivota svojih kolega i koleginica. - Potapalicama preuzetim iz ulinog argona te psovkama nema mesta u poslovnom razgovoru. - Nije loe naglaavati svoje poreklo i kolsku spremu sa ciljem isticanja u drutvu. - Neumesno je burno reagovati kod razmimoilaenja u razlici miljenja. - Nije lepo upadati drugima u re. - Prilikom dolaska u drutvo treba pozdraviti prvi-bez obzira na starostnog doba,ranga ili godine slube. - Osobe bitno starije po godine i poloaju ne obiavamo oslovljavati imenom-osim ako one to dopuste,odnosno same skrenu panju na to. 5 Ljubljenje. U arapskim i slovenskom svetu je ljubljenje prilikom pozdravljanja vrlo esto gest srdanosti i prijateljstva.Popraeno je zagrljajem posebno kod ljudi koji se ve dugo znaju.U znatnom broju sluajeva to nije pravo ljubljenje ve bliski zagrljaj prilokom kojg lice prilazi pored lica.U novije vreme ovaj obiaj moemo primetiti na zapadu.Ljubljenje tokom dodele priznanja i u razliitim drugim sveanim situacijama vrlo je esta pojava.Iako se time eli izraziti visoki stupanj srdanosti ili prisnosti valja imati na umu i neke dileme oko toga: - Ako ste voditelj sveanosti zapoeli ste ljubljenje morali bi nastaviti jer bi neki u protivnom mogli krivo protumaiti nedostatak isto takvog znaka srdanosti(iako,nasuprotno tome,nekima to nee biti krivo). - Ne bi ste smeli diskriminaciju i deliti poljubce samo mladim devojkama,a starijim ne ako ste ve tako zapoeli. - Uvek imajte u vidu higijensku stranu operacije ljubljenja(idealno za prenoenje raznih virusa i sl.). - Ako se kolebate izmeu ljubljenja i srdanog stiska ruke radije se opredelite za ovo drugo reenje. - Ako u poslovnom ivotu uvek procenite jel je to ugodno onoj /onima drugim osobama. 6 Nekoliko napomena u vezi sa temom seksualnog uznemiravanja: - Imajte na umu da svaki znak panje nije seksualno uznemiravanje.Prigodni poljubac ne moe se smatrati uznemiravanjem. - Zbog loih namera nekolicine neuviajnih mukih klanova neke radne grupe,nebi trebalo zatvarati vrata svakom flertu i ponekoj aluziji na ugodne trenutke to ga donosi ensko odnosno muko drutvo.Treba imati na umu da u firmama rade i privlane devojke i neoenjeni mladii koji su puni ivota,pa njihove uzajamne aluzije sa merom dobrog ukusa mogu biti uvodom u zrelu vezu.. - Neka bude jednaki kriteriji u pristupu problemu i onda kada ena usmerava mukarcu razne pogodnosti u poslu kroz ponude fizikog zbliivanja. - Prostote i razne neumesne potapalice ipak runije zvue ako ih izgovara enska osoba.Neeljenog dodijavanja se moe osloboditi:hladnim dranjem,otvorenim razgovorom sa osobom koja dodijava,razgovorom sa viim predpostavljenim ili kadrovikom te advokatom koji moe donuana pismeno upozoriti. - Molbom nekome od kolega da vam pomogne razgovorom sa napasnikom. - Osiguranjem muke pratnje. - Molbom za premetaj u neku drugu sredinu ili promenom firme.

27

28