1.

Imenovanje ( nomenklatura) dodaje se sufix en

1.0 Nadji najdui niz u kome su oba ugljenika dvostruke veze
H2C CH CH CH2 CH3
2 1 3 4 5

CH3

3-metilpenten
6 7 4

Nadji najdui niz ??

2 3

1.1. Numerisanje vri od kraja koji je najblii dvostrukoj vezi CH2 CH CH2 CH3
1-buten
1 2 3 4

CH2 CH CH CH3
2-buten

terminalna dvostruka veza (terminalni alken)

unutranja dvostruka veza (unutranji alken)

Konstitucioni izomeri
2 3 4 6

Cl

6-hlor-4,5-dimetil-2-heksen

1.3. Supstituenti u alkenskom nizu dodaju se kao prefix uz obeleavanje poloaja u kom se nalaze
CH2 CH
1 2

CH CH3

CH2CH3

3-metil-1-penten

H3C

2 3 4 5

1 6

H3C

6-metilcikloheksen

3-metilcikloheksen

1.4. Odredi i imenuj izomerne alkene

cis
H3C H CH3 H
H3C H C

trans
C H CH3

cis-2-buten

trans-2-buten

H
1 2 3 4 5 6

trans-4-metil-2-heksen

1.4. a) Cis-trans (geometrijska) izomerija ne postoji kod terminalnih alkena

H H

Kod cikloalkena (manji prstenovi) postoji samo cis-izomer

H3 C CH2CH3
trans-ciklodecen

cis-ciklodecen

1.5. Prilikom obeleavanja sloenijih alkena (sa razliitim supstituentima na dvostrukoj vezi) koristi se E,Z-sistem a) E (entgegen) supstituenti sa najviim prioritetom (vanou) sa suprotne strane dvostruke veze b) Prioritet : najpre se odredjuju atomi direktno vezani za = vezu - vea atomska masa vei prioritet C(3) C > H
H3C H C
3

2 CH2Cl

C(2) Br > C

Br

(E) -2-brom-1-hlor-2-buten

c) Ukoliko su isti elementi vezani za = vezu odredjuju se atomi na prvom mestu razlikovanja
C(3) CCH > HHH
5 4 3 2 1

C(2) H3C H H H H3C C 3 2 C CH3 C C HHO > HHC H3C C OH H H

OH

(E)-2-etil-3,4-dimetil-2-penten-1-ol

d) Z (zusammen) supstituenti sa najviim prioritetom (vanou) sa iste strane dvostruke veze

C(3) F> C(H3)

4

F
3

CH3

C(2)
O(CH3) > C(OH)

1 OH

(Z)-3-fluor-2-metoksi-2-buten-1-ol

1.6. = veza u kombinaciji sa drugim funkcionalnim gr. a) hidroksilna (alkoholna gr.) ima prednost nad = vezom

CH2 CHCH2OH
2-propen-1-ol

2 3

OH

Cl 5 4
6

(Z)-3-etil-5-hlor-4-heksen-2-ol
NH2
1 2 3 5 4 5 6 4 3 2 1

3-penten-2-amin

4-heksen-2-on

Kod nezasienih etara alkenski niz je osnova za ime

CH2 CH2OCH3
7. alkenil grupe
H2C CH

metoksieten

H2C

CH CH2

H3CHC

CH

Etenil (vinil)

2-propenil (alil)

1-propenil

H3C cis-1-propenil

C C

metilen

H2C

CH2

CH3CCH
etilen

metilencikloheksan (metilidencikloheksan)

2. Struktura i tip veza kod alkena p-veza

p-veza

s-veza

C
sp2-orbitala

H
120

H H

p p

H H

2p-orbitala

H 121.7 H 116.5 C C 1.076 A H H

1.33 A

Jaina s-veze 108 Kcal/mol; p-veza slabija 65 Kcal/mol (lake se raskida); Alkeni imaju planarnu dvostruku vezu, krute su konfiguracije (spreena rotacija oko veze); stabilni cis- i trans-izomeri; Izomerizacija se vri raskidanjem p-veze na temperaturama > 400C

Slabo polarna jedinjenja (u vodi nerastvorna); rastvorna u nepolarnim rastvaraima (benzen, etar. petroletar.. )

2.1. Relativna stabilnost alkena

Odredjuje se pomou toplote hidrogenizacije dvostruke veze (to je ona koliina toplote koja se oslobodi prilikom hidrogenizacije =veze)
CH3CH2 C H CH3 C C H H C H CH3 H H2/ Pt CH3CH2CH2CH3 DH = -30.3 Kcal/mol

terminalni alken
H2/ Pt CH3CH2CH2CH3
DH = -28.6 Kcal/mol

CH3 C C H

H CH3

H2/ Pt

CH3CH2CH2CH3

DH = -27.6 Kcal/mol

2.2.Manja toplota hidrogenizacije- alken stabilniji

H R R R2C=CR2> R2C=CHR > C=C > C=C > RCH=CH2> H2C=CH2 R H H H R

Stabilnost

raste

1. Hiperkonjugacija (preklapanje s-orbitala C-H veza iz alkil grupa sa p-orbitalom) stabilizuje vie supstituisane alkene R2C=CR2

R C H C

H R
trans

R C C H

R H
cis

Sterno nagomilavanje i odbijanje alkil grupa sa iste strane dvostruke veze smanjuje stabilnost cis-izomera

3. Dobijanje alkena
3.1. dehidrohalogenovanje halogenalkana u baznoj sredini

H CH3 H3CC C CH3 H Br

C CH2 H3CCH C C2H5OH, 70C CH3 H3CCH2

70 % 30 %

C2H5O Na

- +

CH3

H3C

Saytzev-pravilo

Eliminacija H vri se sa onog ugljenika koji ima manje vodonika

mehanizam

C2H5O
baza

H H C H3 C C

CH3 CH3 Br
Na

-C2H5OH
-Na Br

H C C H3C

CH3 CH3

+ -

2-metil-2-buten

Prelazno stanje je alkenskog karaktera, to vodi nastajanju stabilnijeg vie supstitusanog alkena

3.2. dehidratacija alkohola u kiseloj sredini (vri se po Saitzev pravilu)

OH H3CC CH2CH3 H
H2SO4 100 C

H3CCH CHCH3
80%

H2C CHCH2CH3 HOH

20%

4.0. nukleofilni karakter p-veze

H H

H H

p-veza elektronski oblak iznad i ispod s-veze pojaan elektronski naboj nukleofilna je

Nukleofili (Nu) su negativni i u elektronima bogati molekuli: anjoni OH-, X-, RO- i Lewis-ove baze

NH3, ROH...
Imaju afinitet ka pozitivnim i u elektronima siromanim (deficitarnim) esticama

Elektrofili (e) su pozitivne estice (H + karbokatjoni , R3C + joni metala, polarizovan halogen) i molekuli , sa nepotpunim oktetom kao to su Lewis-ove kiseline (BH3), karbeni ( CH2) 5.0.Reakcije alkena 5. 1. Redukcija katalitika hidrogenizacija 5. 2. elektrofilna adicija 5. 3. oksidacija

5. 1. Redukcija katalitika hidrogenizacija

CH3H CH2

H2/PtO2 1 atm., 25 C ili H2, Pd/C ili H2/Raney Ni

H3CCH2CH3

H H

C C
H

C C H

elektrofilna adicija na dvostuku vezu Nuklefilna p-veza podlee: 5.2.1. napadu halogena (X2) 5.2.2. napadu protona(H+)
5.2.1.elektrofilnom adicijom halogena na = vezu dobijaju se vicinalni (susedni) dihalogenidi

C C

X X

X C C X
vicinalni dihalogenid

Br Br C C Br2/CCl4 C C

Br Br C C

I faza: nastajanje ciklinog bromonijum jona

Br

Br C C Br

Br C C Br

II faza: Nukleofilni napad Br-, sa suprotne strane od prstena (anti adicija)

Adicijom halogena na cikloalkene dobijaju se trans-dihalogenidi (anti-adicija)

Br Br2/CCl4 Br

5.2.2. Elektrofilnom adicijom protona (H + ) na dvostruku vezu nastaje karbokatjon kao intermedijer (adicija HX, HOH/H+,H2SO4..)

Ove reakcije su regioselektivne:

+ + e (H ) napada i vezuje se za manje supstituisani C nesimetrine dvostruke veze (Markovnikov pravilo)

CH3CH CH2 H

Adicijom halogenvodonika na nesimetrine alkene dobijaju se vie supstituisani halogenalkani

Cl CH3CH CH3

Cl-

CH3CH CH2 H Cl
HCl

CH3CH CH2 H d+

d+

CH3CH CH2 H
2 karbokatjon

CH3CH CH2 H

1 karbokatjon

Elektrofilna adicija H na = vezu vri se uz stvaranje stabilnijeg karbokatjona

Redosled stabilnosti karbokatjona + + + + R3C > R2CH > RCH2 > CH3 1 3 2 Redosled reaktivnosti alkena u adiciji HX (CH3)2C=CH2 > CH3CH=CHCH3 > CH3CH=CH2> CH2=CH2 > ClCH=CHCl

CH3 + CH3 C +I +I CH3 +I

Grupe sa +I efektom koje odbijaju elektrone stabilizuju elektron-siromane estice (radikal i karbokatjon)

Kako to one ine?

H H H C C C

H H

Hiperkonjugacijom

C
H

karbokatjoni podleu skeletnom premetanju u cilju nastajanja najstabilnijeg intermedijera

(CH3)3CCH CH2 HCl
3,3-dimetil-1-buten

C CH CH3 CH3 CH3

H3C

H3C CH3

CH CH3 CH3

1,2-premetanjem alkil gr. 2 postaje 3 karbokatjon

ClCH3

(CH3)3CCHCH3 Cl
2-hlor-3,3-dimetilbutan

+ CH3 C

CH CH3

Cl CH3
2-hlor-2,3-dimetilbutan

Adicija sumporne kiseline: sekvencom (redosledom) reakcija: i adicija H2SO4; ii hidroliza dobijenog hidrogensulfatnog estra nastaju vie supstitusani alkoholi

CH3 H3C C CH2

2-metilpropen

i H OSO3H

CH3 H3C C CH3 OSO3H ii H2O D

CH3 H3C C CH3 OH 2-metilpropanol

Elektrofilna hidratacija: Adicija HOH katalizovana sulfatnom kiselinom

CH2

HOH, H

CH3

H2O

OH CH3

metilencikloheksan

1-metilcikloheksanol

Adicija HBr u prisustvu peroksida vri se radikalskim mehanizmom (dobijaju se alkil-halogenidi suprotno Markovnikov pravilu)

RO OR
RO

hn

2 RO
RO H Br (E)

HBr

H3C CH CH2
Br H3C CH CH2

Br

H3C CH CH2 Br
2radikal

HBr

H3C CH2 CH2Br

+ Br

Dimerizacija: odvija se u kiseloj sredini

CH3 CH2 H3C izobutilen

H CH3 C H3C CH3

CH3 H H3C CH2

CH3 CH3 H3C C CH C CH3 3 1 5 4 2 CH3 2,4,4-trimetil-1-penten

H

CH3 H2C CH3

CH3 H3C C CH2 CH3

CH3 C CH3

Oksidacijom alkena pomocu KMnO4 pri pH 7 dobijaju se

vicinalni dioli (-OH gr. su na susednim C-atomima)

OH O HO 2 H2O Mn Mn MnO2 0 C OH O O O O nastaje ciklicni cis-1,2-cikloheksandiol istovremeno estarski intermedijer ucesce 3 elektronska para oba O vezana sa iste strane prstena
VII

Sa peroksikarboksilnim kiselinama (RCO3H) alkeni se prevode u epokside (oksaciklopropane)

CO3H Cl m-hlorperbenzoeva
MCPBA

CH3CO3H ili H2O2/CH3CO2H

H3C C C H3C

H O H H

C O

CH3

H3C C C O

C OH

CH3

H3C cis-2,3-dimetiloksaciklopropan

Oksidacija uz fragmentaciju C=C veze (molekul se prevodi u dva manja molekula karbonilnog jedinjenja)

KMnO4 (CH3)2C CHCH3 pH < 7

2-metil-2-buten

H3C O H3C O

CH3 OH

KMnO4 pH < 7 i O3 ii Zn, H2O

Ozonoliza alkena

COOH cikloheksan COOH dikarbonska kis CHO cikloheksandial CHO

R R C CH2

O3

R R O CH2 O O

R R O

O CH2 O

Zn/H2O

Elektrofilna adicija O3 uz stvaranje ozonida

R O R
R R C CH2

O CH2

Redukcija ozonida, raskidanje C=C veze i nastajanje aldehida ili ketona