1

VERTIKALNA SIGNALIZACIJA

Knjiga Vertikalna signalizacija autora Zdravkovi P., Stani B., Vukanovi S., i
Milosavljevi S., u izdanju Saobraajnog fakulteta u Beogradu 2003.god. je posluila
kao osnov u pripremi ovog teksta. Naredni tekst je nastao kao rezultat saimanja
originalnog teksta i dopune pojedinih taaka sa novim saznanjima. Odreene
korekcije u pojedinim iskazima su izvrene da bi se broj strana sveo na predvienu
meru a da se time sutina ne izmeni.


POJAM VERTIKALNE SIGNALIZACIJE

Vertikalna signalizacije se moe definisati kao skup posebno kodiranih oznaka
namenjenih uesnicima u saobraaju, koje se, u odnosu na saobraajne povrine,
lociraju u vertikalnoj ravni. Tako formiran skup oznaka prezentiran je uesnicima u
saobraaju pomou razliitih saobraajnih znakova. Njihova osnovna namena
proistekla je iz potrebe da se upravlja kretanjem po mrei. Drugim reima,
saobraajni znakovi se mogu tretirati kao jedno od tehnikih sredstava za regulisanje
i upravljanje saobraajnim tokovima. Posmatrano sa aspekta upravljakog sistema,
saobraajni znakovi predstavljaju tzv. spoljne elemente sistema, a posmatrano sa
aspekta korisnika saobraajnog sistema, vertikalna signalizacija moe da se tretira
kao sredstvo lokalnog regulisanja saobraaja za kretanje po saobraajnoj mrei.

S obzirom da je namena vertikalne signalizacije proistekla iz potrebe da se upravlja
kretanjem po saobraajnoj mrei, ona je, prema lokaciji, jedno od najvie
eksponiranih sredstava za regulisanje i upravljanje saobraajem. Posmatrano sa
aspekta regulisanja saobraaja, njen znaaj ogleda se u injenici da korisnicima
prenosi neophodne informacije o dozvoljenim brzinama, uslovima prioriteta i reimu
kretanja na pojedinim segmentima saobraajne mree. Drugim reima, ona
omoguava da se kretanje kanalie i usmerava prema unapred definisanom reimu
saobraaja odnosno da se dinamiki, peaki i stacionarni reimi saobraaja definiu
i sprovedu i u praksi. S druge strane, pojedine grupe saobraajnih znakova
omoguavaju orijentisanje na mrei, to je posebno znaajno u velikim gradovima i
tzv. "otvorenim deonicama puteva". Tako primenjena vertikalna signalizacija
omoguava efikasno voenje saobraajnih tokova prema odreditima i ciljevima
kretanja.


PODELA VERTIKALNE SIGNALIZACIJE

Vertikalna signalizacija se moe razvrstati odnosno podeliti na vie naina, zavisno
od karakteristika koje posmatramo. Najee, vertikalnu signalizaciju
1
delimo prema
funkciji znakova, njihovom znaenju, stepenu standardizacije i nainu izrade, kao i
prema stalnosti informacija na znakovima.

1
Prva Konferencija evropskih ministara transporta ustanovila je protokol koji je potpisan u Briselu 17. oktobra
1953. Potpisalo ga je 18 zemalja (meu njima i Jugoslavija). Kasnije su odrane jo dve. U Beu 1968. i enevi
1973.


2

a. Funkcionala podela odreena je evropskom konvencijom o putnoj signalizaciji, a
slina podela prihvaena je i u jugoslovenskim standardima.

Osnovu ove podele ine funkcionalne karakteristike pojedinih znakova odnosno
grupa znakova u okviru vertikalne signalizacije. Na taj nain dolazimo do sledee
podele znakova vertikalne signalizacije:
znakovi opasnosti,
znakovi za regulisanje prvenstva prolaza,
znakovi za obeleavanje prelaza saobraajnica i pruga u nivou,
znakovi zabrane (ogranienja),
znakovi obaveza,
znakovi obavetenja,
znakovi zaustavljanja i parkiranja, i
dopunske table.

b. Podela prema znaenju sigurno je najpoznatija i najrairenija, a esto se oznaava
i kao osnovna podela znakova vertikalne signalizacije. Ona je u naoj zemlji
definisana Zakonom o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima i Pravilnikom
o saobraajnim znakovima na putevima
2
i izgleda ovako:
znakovi opasnosti,
znakovi izriitih naredbi (zabrane, ogranienja, obaveza),
znakovi obavetenja, i
dopunske table.

Ve na prvi pogled moe se uoiti da izmeu funkcionalne podele i podele prema
znaenju nema bitnih razlika i da je funkcionalna podela detaljnija, jer izdvaja u
posebne celine znakove za regulisanje prvenstva prolaza, ukrtanje saobraajnica i
pruga u nivou i znakove za regulisanje zaustavljanja i parkiranja.

Podela znakova vertikalne signalizacije prema znaenju grupie sve znakove u etiri
grupe, povezujui znaenje i oblik znakova (znakovi opasnosti su trouglastog oblika,
izriitih naredbi krunog oblika, obavetenja krunog, kvadratnog i pravougaonog i
sl.). Iako te razlike formalno nisu uoljive iz same podele, one su veoma znaajne, jer
izmeu znaenja znakova i njihovog oblika postoji direktna veza odnosno, bolje
reeno, oblik pojedinih grupa znakova blie odreuje vrstu poruke koju prenose
korisnicima.

c. Podela prema stepenu standardizacije grupie znakove u tri celine, zavisno od
stepena standardizacije geometrijskog oblika znakova, njihove veliine, simbola,
natpisa i boje. Ta podela izgleda ovako:
znakovi sa potpuno standardizovanim geometrijskim oblikom, veliinom,
simbolima, natpisima i bojama (ova grupa znakova uvek ima tano utvren
grafiki sadraj),

2
Slubeni list SFRJ broj 48, septembar 1981.

3

znakovi sa delimino standardizovanim geometrijskim oblikom i bojom. Simboli i
natpisi se projektuju prema potrebi i mogu da budu standardizovani, ali se po
pravilu izrauju prema posebnim projektima i ne mogu se naruivati po unapred
pripremljenom katalogu. Tipian predstavnik ove grupe znakova su znakovi
putokazne signalizacije,
znakovi sa nestandardizovanim geometrijskim oblikom, veliinom, simbolima,
natpisima i bojom. Ova grupa znakova je karakteristina za tzv. peaku
signalizaciju i druge specifine oblike signalizacije.

d. Podela prema nainu izrade je podela koja u sebi sadri karakteristike materijala
od kojih su znakovi izraeni. Tako, na ovaj nain znakove moemo svrstati u tri
grupe:
Obini saobraajni znakovi nemaju nikakav izvor svetlosti i obino se koriste
samo za signalizaciju u zatvorenim prostorima (fabrike hale, dvorita i slino).
to se tie njihovih karakteristika (rade se iskljuivo bojenjem podloge), one su
vrlo skromne i, prema vaeim propisima, ne mogu da se primenjuju na
putevima i gradskim saobraajnicama, jer su nedovoljno uoljivi sa daljine,
posebno u nepoboljnim vremenskim uslovima i nou.
Osvetljeni saobraajni znakovi mogu da budu sa unutranjim ili spoljanjim
svetlosnmi izvorom. Vrlo dobro su uoljivi i vidljivi, ali zahtevaju posebnu
tehnologiju izrade i posebne instalacije prilikom postavljanja, to znatno utie na
njihovu cenu odnosno cenu postavljanja i odravanja. Poseban problem je
njihova osetljivost na mehanika oteenja i neophodnost redovnog i detaljnog
odravanja.
Reflektujui saobraajni znakovi najee se koriste kako zbog izuzetne
uoljivosti i vidljivosti kao i efekata koje postiu na putu i lakog i jednostavnog
postavljanja, tako i zbog jednostavne tehnologije proizvodnje. Kod ovih znakova
lice znaka izrauje se od retroreflektujuih materijala ija svetloodbojnost
dostie takav nivo da se pribliava ak i osvetljenim znakovima.

e. Podela prema stalnosti informacija je sledea:

vertikalna signalizacija sa stalnim sadrajem znakova, i
vertikalna signalizacija sa izmenjivim sadrajem znakova koja je danas sastavni
deo ITS sistema.

Vertikalnu signalizaciju sa stalnim sadrajem karakterie injenica da se na jednoj
signalnoj poziciji nalazi znak ije je znaenje konstantno od trenutka postavljanja do
uklanjanja. Moe se rei da je to najei sluaj primene elemenata saobraajne
signalizacije.

Kod vertikalne signalizacije sa izmenjivim sadrajem, na jednoj signalnoj poziciji
mogue je menjati znaenje znaka u zavisnosti od zahteva saobraaja i izabrane
strategije upravljanja saobraajem. Ova vrsta signalizacije tek stie svoje mesto u
primeni i ve se pokazuje potreba da se na pojedinim takama saobraajne mree,
gde je korisnicima potrebno u razliita vremena ponuditi razliite informacije,
postavljaju znakovi sa izmenjivim sadrajem.
OSNOVNI PRINCIPI I ZAHTEVI VEZANI ZA SAOBRAAJNU SIGNALIZACIJU


4



a. Osnovni principi

Signalizacija
3
treba pravovremeno i kontinuirano da savetuje, upozorava i usmerava
uesnike u saobraaju. Ona mora u svakom trenutku jasno i nedvosmisleno da ukae
korisnicima sistema kojim delom saobraajne mree mogu ili treba da se kreu kako
bi doli do eljenog cilja, koje manevre treba da izvre da bi njihovo kretanje bilo
efikasno i bezbedno, kako za njih same, tako i za ostale uesnike u saobraaju. Iz
toga sledi da se osnovna namena signalizacije ogleda u sledeem:
signalizacija omoguava da se ostvare zahtevi projektovane strategije
regulisanja saobraaja,
signalizacija ukazuje uesnicima u saobraaju na postupke i nain ponaanja u
cilju obavljanja bezbednog kretanja,
signalizacija treba da omogui laku i pravovremenu orijentaciju na mrei i svim
manevarskim povrinama, kao i lako utvrivanje poloaja u odnosu na eljeni
pravac kretanja,
signalizacija traba da doprinese stvaranju sigurnosti kretanja svih uesnika u
saobraaju i stvaranje poverenja u sistem regulisanja saobraaja.

Nuno je da signalizacija, najire posmatrano, bude to kvalitetnija pa, s toga, mora
biti realizovana prema sledeim principima i zahtevima:
PRINCIP VREDNOVANJA - proces kontakta korisnika i saobraajne
signalizacije je kratkotrajan i realizuje se u samo nekoliko sekundi. Iako je tako
kratkotrajan, to je, u sutini, vrlo sloen proces koji, pored ostalog, ukljuuje i
vrednovanje svrsishodnosti ponuenih informacija i naredbi. To nas obavezuje
da korisnike oslobodimo svih suvinih ili loe koncipiranih informacija.
PRINCIP KONCENTRACIJE - sve informacije koje nosi signalizacija moraju biti
funkcionalno razdvojene kako bi korisnik mogao da se koncentrie na poruku
koja je za njega relevantna. U sluaju istovremene potrebe za vie informacija,
signalizacija mora biti izvedena tako da se to postigne bez izlaganja korisnika
posebnim naporima.
PRINCIP SELEKCIJE - efikasnost pojedinih podsistema, kao i celokupnog
sistema saobraajne signalizacije, zavisi od selektivnosti. Selektivnost
ponuenih informacija znaajno utie na njihovo brzo, pravovremeno i pravilno
razumevanje. To se mora postii pravilnim projektovanjem, izvoenjem i
briljivim postavljanjem svakog elementa, nosioca informacije.


b. Osnovni zahtevi

Osnovni zahtevi koje vertikalna signalizacija treba da ispuni mogu se sagledati ako
analiziramo proces kroz koji korisnik prolazi dok je u kontaktu sa porukama koje
signalizacija prenosi. Ukratko, korisnik koji prilazi nekom od znakova vertikalne
signalizacije trebalo bi, bez smanjenja brzine kretanja, da prepozna informaciju pre
no to bude u stanju da proita njenu poruku, da je zatim shvati i sa poverenjem

3
Pojam kojim opisujemo sve vrste znakova i oznaka u drumskom saobraaju.

5

prihvati i, najzad, da ima dovoljno vremena da donese odgovarajuu odluku i
preduzme akciju pre no to stigne do mesta na koje se poruka odnosi. Vreme koje je
vozau potrebno za svaku od ovih faza zavisi od brojnih subjektivnih i spoljanjih
uticaja, kao na primer atmosferskih, saobraajnih ili uslova okruenja, ali i od
kvaliteta, naina postavljanja i sloenosti poruke svakog znaka posebno. Ovi zahtevi
mogu se definisati kao:
ZAHTEV ITLJIVOSTI - svi elementi vertikalne signalizacije moraju biti dobro i
lako itljivi, to se ostvaruje primenom adekvatnih projektantskih normativa,
ZAHTEV RAZUMLJIVOSTI - saobraajni znakovi treba da budu tako koncipirani
i prezentirani uesnicima u saobraaju da su poednako razumljivi svim
kategorijama uesnika u saobraaju,
ZAHTEV JEDNOBRAZNOSTI - signalizacija treba da bude jednobrazna, bez
obzira na kom delu saobraajne mree treba da funkcionie,
ZAHTEV UNIFORMNOSTI - sva mesta koja imaju slina obeleja i funkcije
moraju da budu na isti nain opremljena signalizacijom,
ZAHTEV JEDNOSTAVNOSTI - signalizacija treba da bude na onom nivou
detaljnosti koji obezbeuje njenu punu efikasnost. Treba izbegavati suptilne
projektantske finese, jer ih korisnici u veini sluajeva ne mogu ni uoiti niti
razumeti. Zadovoljenje zahteva jednostavnosti omoguie i vii kvalitet
realizacije u proizvodnji signalizacije,
ZAHTEV KONTINUITETA - podrazumeva da uesnik u saobraaju mora biti
kontinuirano informisan na svim delovima mree po kojoj se kree,
ZAHTEV UOLJIVOSTI - signalizacija mora da bude uoljiva ne samo u svim
vremenskim uslovima, ve i u uslovima svog neposrednog okruenja (drvee,
stubovi rasvete, razni objekti, druga signalizacija i sl.). Ispunjenje ovog zahteva
zavisi u velikoj meri i od naina odravanja signalizacije u periodu njene
eksploatacije.
ZAHTEV KONSTANTNOSTI - sigurno je da je najzanaajniji zahtev koji se
postavlja pred saobraajnu signalizaciju da saobraajni znakovi moraju da
zadre potpuno isti izgled to se tie oblika, veliine i boje u dnevnim i nonim
uslovima. Drugim reima, svaki saobraajni znak mora potpuno identino da se
vidi u nonim i dnevnim uslovima.

Sloene zahteve koje upravljanje saobraajem postavlja pred saobraajnu
signalizaciju mogue je u velikoj meri zadovoljiti ako se obezbedi puna primena
naunih saznanja iz itavog niza disciplina da bi se ispunili osnovni estetski, ekoloki,
ekonomski i drugi zahtevi. Pored toga, nuni su i napori da se standardizuju postupci
projektovanja i izvoenja odnosno izrade signalizacije.


"ITANJE" SAOBRAAJNIH ZNAKOVA

U toku vonje, kada je jedan od osnovnih elemenata dinamiki aspekt doivljavanja
signalizacije, ispred vozaa je zatitno staklo na vozilu, koje je istovremenoi
ograniavajui elemenat percepcije saobraajne signalizacije. U ukupnom vremenu
vonje, koje se uglavnom sastoji u kontrolisanju putanje kretanja vozila, signalizacija
zauzima samo oko 10% ukupne aktivnosti vozaa. Zbog toga je vrlo vano da se


6

ostvari kvalitetan kontakt izmeu vozaa i poruka koje prenosi signalizacija.



Slika 1

Kontakt izmeu vozaa i vertikalne signalizacije, u toku vonje, realizuje se u nekoliko
sekundi. Ako posmatramo ponaanje vozaa na jednom delu saobraajne mree,
moe se konstatovati da se "slika" ispred njega menja svakog trenutka, a da su u
vidnom polju vozaa u svakom trenutku osnovni objekti panje pojedini elementi
saobraajnice i signalizacije. Izgled vidno polje vozaa prikazan je na slici 1.

Vidno polje vozaa formira se na osnovu mree fiksacionih taaka i osnovna
karakteristika mu je da se sa poveanjem brzine suava, to znai da je sa veom
brzinom panja vozaa skoncentrisanija na ue polje (slika 2).



Slika 2

Istraivanja polja panje pokazala su da se unutar polja panje mogu pojaviti zone sa
guim rasporedom fiksacionih taaka, emu je sigurno uzrok neki saobraajni znak
ili neki neuobiajeniji elemenat puta.

Ako se analizira kontakt vozaa i elemenata vertikalne signalizacije, moe se uoiti
da je to proces koji se sastoji od tri faze (slika 3).



7



Slika 3
UOAVANJE predstavlja otkrivanje i najmanje povrine koje ljudsko oko moe
da otkrije u kontaktu sa okolinom.
PREPOZNAVANJE predstavlja raspoznavanje znaka po boji i obliku, to
omoguava da se prepozna vrstu poruke na koju se nailazi. Ova faza je
direktna posledica oblika znaka, boje njegove osnove, kontrasti sa okruenjem i
osvetljenosti znaka.
ITANJE predstavlja najznaajniji deo itavog procesa, jer u tom periodu
saobraajni znak mora svojim azbuno-numerikim oznakama da vozau
prenese unapred pripremljenu poruku. Ova faza procesa traje samo neznatno
due od prve dve, ali je znatno komplikovanija od njih. U ovoj fazi do izraaja
dolaze oblik i veliina azbuno-numerikih oznaka, meusobni raspored i oblik
elemenata znaka, kao i kontrast izmeu osnove znaka i elemenata na njemu.


a. itljivost saobraajnog znaka

Na itljivost saobraajnih znakova, kao to se vidi, utie veliki broj faktora. Njih je lako
svrstati u nekoliko grupa, zavisno od uticaja na itljivost znaka. Naravno, njihov uticaj
je razliit i esto moe skoro potpuno da umanji efikasnost znaka, onemoguavajui
njegovu itljivost.

Pored optih faktora koji utiu na itljivost saobraajnog znaka, ostaje veliki broj
propratnih, svakodnevnih uticaja na vozaa, a koji mogu znatno da smanje kvalitet, a
time i efikasnost signalizacije kao to su:

UMOR, STRES pa i alkohol, ZAPRLJANO ZATITNO STAKLO ili ZAPRLJANA
SVETLA, POLOAJ i STANJE ZNAKA.

Efikasnost saobraajnog znaka moe da se posmatra kroz ispunjenje nekoliko
osnovnih zahteva. To su:
1. Odgovarajua veliina znaka i simbola u direktnoj su zavisnosti od znaaja puta
i brzine koje se ostvaruju na njemu.
2. Boja znaka je bitna, jer se i njome definie vrsta poruke koja se prenosi
korisnicima. Pored toga, vrlo je bitno da se koriste uvek iste, odgovarajuim
standardima, definisane boje.
3. Svetlosni kontrast direktno utie na itljivost znaka, pa je neophodno da se


8

uvek ostvaruje maksimalna kontrast izmeu boje podloge i boje elemenata na
njoj. Meutim, to nije dovoljno, pa je potrebno voditi rauna da se obezbedi i
kontrast izmeu boje osnove i boje okruenja, kako bi znak bio jasno uoljiv.
4. Visina slova i simbola i razmak izmeu njih imaju poseban uticaj na itljivost
znaka. Jasno je da se manja slova mogu tee itati od veih, ali ni veliina slova
ne moe da ide u nedogled, jer direktno utie na veliinu znaka. Zato je ovaj
element predmet prorauna na bazi brzine kretanja vozila i uslova
itljivosti. Pored toga, na itljivost znaka moe da utie i razmak izmeu slova
odnosno simbola.
5. Broj informacija posebno utie na itljivost znaka. Vozau nije mogue preneti
veliki broj informacija u kratkom periodu koliko traje itanje znaka. Znakovi sa
velikim brojem informacija postaju neitljivi, a time i nerazumljivi. Kao optimalan
broj obino se uzima 5 - 6 informacionih jedinica, s tim to se kod putokaznih
znakova strelica i, eventualno, rastojanje do odredita, uzimaju kao
informacione jedinice
4
.
6. Osvetljenost znaka direktno utie na vidljivost znaka, posebno u nonim
uslovima. Ostvaruje se ili ugradnjom svetla na znaku ili primenom
visokokvalitetnih reflektujuih materijala. Naravno, primena svetla ili drugih
materijala mora da bude paljivo odabrana kako ne bi dolazilo do
preosvetljenosti i potpune neitljivosti znaka.
7. Odravanje saobraajnog znaka mora da se vri redovno i kvalitetno i vrlo je
bitno iz dva razloga. Najpre, dobrim i redovnim odravanjem znakova
obezbeuje se uvek dobra vidljivost znaka. Pored toga, redovno odravanje
znaajno utie na vek trajanja saobraajnog znaka, to, sa ekonomske take
gledita, nikako ne moe da bude zanemareno.


REFLEKTUJUI SAOBRAAJNI ZNAKOVI

Reflektujui saobraajni znakovi ine grupu znakova kod kojih je lice znaka izraeno
od posebnih, reflektujuih ili, da budemo precizniji, retroreflektujuih materijala.


Princip delovanja retroreflektujuih materijala

Nou se predmeti mogu videti ukoliko emituju ili reflektuju veu koliinu svetlosti i
boje u odnosu na okruenje. Za reflektujue materijale interesantniji je ovaj drugi
fenomen.

Refleksija je fizika pojava zasnovana na fenomenu da svetlost dolazi sa nekog
izvora na predmet, ne izazivajui nikakve hemijske ili fizike promene na njemu, i
odbija se od njega. Jaina svetlosti koja se odbija zavisie od jaine svetlosti koja
pada na predmet, ali i od vrste materijala od koga se odbija. Od sve tri vrste refleksije
koje poznajemo: ogledalska, difuzna i retrorefleksija (slika 4), za saobraajnu
signalizaciju najinteresantniji je sluaj retrorefleksije. To je fenomen ija je osnovna
karakteristika da se odbijena svetlost vraa prema izvoru svetlosti, upadni i izlazni
uglovi su identini. Na taj nain se ostvaruje i osvetljenost znaka.

4
Informacionu jedinacu predstavlja svaka informacija koja se daje vozau (strelica, natpis, broj puta...)

9

a. ogledalska refleksija b. difuzna refleksija c. retrorefleksija


Slika 4

Da bi se ostvario efekat retrorefleksije, koriste se sferini (sitne staklene kuglice) ili
prizmatini reflektori. Inae, princip retrorefleksije vrlo je jednostavan. Posle
dvostrukog prelamanja sa ogledalske povrine, zrak se vraa u istom smeru odakle je
doao tj. prema izvoru svetlosti.


a. Sferini reflektori

Sferini reflektori (slika 5, a i b) su staklene kuglice vrlo malog prenika, koje imaju
svojstvo da usmeravaju zrake u istu taku, dok je poloaj ie odreen indeksom
prelamanja stakla. Ukoliko materijal ima indeks prelamanja dvostruko vei od indeksa
okruenja, dolazee svetlo bie fokusirano na povrinu kuglice.

Optiki centar odgovara centru kuglice. ina daljina zavisi od prenika kuglice i
odnosa prelamanja materijala od koga je kuglica izraena, u ovom sluaju stakla, i
izraunava se prema sledeem izrazu:
) 1 n ( 2
r n
f

=

gde je : f - ina daljina merena od centra kuglice,
n - indeks prelamanja materijala u odnosu na vazduh, i
r - poluprenik kuglice.

Na primer, sa indeksom prelamanja 1,5 za obino staklo, jednaina pokazuje da je
izraunato da f bude 1,5 puta r odnosno rastojanje jednako 0,5 r iza kuglice (slika
5a). Ukoliko je indeks prelamanja 2.0, ia upadnog svetla nalazi se tano na zadnjoj
povrini kuglice. Da bi se dobila ogledalska refleksija, reflektujua povrina morala bi
da bude postavljena u iu (slika 5b). Tada se svetlost odbija ponovo kroz kuglicu i
vraa se paralelno sa upadnim zrakom.
vazduh vazduh
staklo staklo
reflektujuca
povrsina
reflektujuca
povrsina
O
a. b.
f
f
40 mm 10 mm


Slika 5
Ako je indeks refleksije 2.0, upadni zrak svetlosti pada tano na zadnju ivicu kuglice,


10
kao to je prikazano na slici 5b.

Sferini reflektori mogu biti svrstani u dve kategorije:
veliki sferini retroreflektori (maije oi), i
mikro retroreflektori (retroreflektujua folija).

Reflektujui elementi mogu biti rasporeeni jedan do drugog, formirajui na taj nain
veu reflektujuu povrinu. Inae, sferini reflektori su najstarji reflektori korieni za
izradu materijala za saobraajnu signalizaciju. U kasnijoj produkciji pojavljuju se
prizmatini reflektori, koji imaju vei koeficijent reftrorefleksije.


b. Prizmatini reflektori

Princip rada prizmatinih reflektora prikazan je na slici 6. Oni se esto nazivaju i
kubini ili "ugao kocke".



Slika 6

Svetlosni zrak sukcesivno pada na tri povrine, postavljene jedna prema drugoj pod
uglom od 90
o
, i vraa se paralelno upadnom zraku. Pojedini prizmatini reflektori
naslanjaju se jedni na druge, formirajui na taj nain vee jedinice.

Sa optike take gledita, prizmatini reflektori su daleko savreniji u odnosu na
sferine i poseduju vrlo veliki koeficijent retrorefleksije.

Prizmatini reflektori se danas izrauju od plastinih meterijala (akril, polikarbonati,
alhidi). Prvenstveno se koriste na kolima, smerokazima, za "maije oi", kao visei
elementi za zatitu peaka, oznake na zadnjem delu kola, na markerima, itd.

Za izradu materijala za saobraajne znakove koristi se tek od nedavno (desetak
godina) i svetlosni sjaj koji kod materijala sa ovim reflektorima daleko nadmauje
materijale sa sferinim kuglicama. ak se po svojim svetloodbojnim karakteristikama
pribliava osvetljenim saobraajnim znakovima.



Osobine retroreflektujuih materijala

11

Retrorefleksiju karakteriu odreene karakteristike kojima se definie kvalitet
materijala za saobraajne znakove, a samim tim i kvalitet znakova. Osim toga, one
pomau da se razume i objasni delovanje retroreflketujueg materijala i da omogui
da se meusobno uporeuju.

a. UPADNI UGAO koji se formira izmeu upadnog zraka i ose upravne na ravan na
koju znak pada (slika 7).

ravan upravna na reflektjucu povrsinu
upadni ugao
upadni zrak
reflektujuci materijal

Slika 7

Ovaj elemenat je vrlo znaajan kada se govori o "uglovnosti" refelektujuih
materijala. Posebno je znaajan za sluajeve kada je znak postavljen visoko iznad
kolovoza, na desnoj bankini dalje od ivice kolovoza ili na levoj strani kolovoza kod
vietranih puteva.

b. UGAO OSMATRANJA je ugao koji nastaje izmeu upadnog i odbijenog zraka do
posmatraevog oka. Ovaj ugao naziva se jo i "divergentni ugao" (slika 8).

Za ovaj ugao je znaajno da treba da bude to manji, jer dobar retroreflektujui
materijal mora da odbije zrake direktno prema izvoru svetlosti u obliku kupe.

posmatra
svetlosni
izvor
reflektujuci metreijal
ugao (divergencija) posmatranja

Slika 8

c. KUPA REFLEKTOVANE SVETLOSTI je praktino snop reflektovane svetlosti koja


12
dolazi do posmatraa (slika 9).

Ova kupa mora da ima vrlo mali ugao i on se kree oko 3
o
.

svetlosni
izvor
KUPA
reflektujuci materijal

Slika 9


d. JAINA RETROREFLEKSIJE (RETROREFLEKTIVNOST) oznaava koliinu
reflektovane svetlosti. Ova svetlost se meri kandelima (reflektovanim) po luksu
(upadnog svetla) na kvadratni metar (reflektujueg materijala) i oznaava se sa
cd/lux/m
2
.

Pored ovih fotometrijskih karakteristika, za materijal je isto toliko vano da ima
odgovarajue kolorimetrijske karakteristike. Drugim reima, to znai da se koordinate
boja na materijalu nalaze u kolorimetrijskom opsegu za tu boju
5
.


VRSTE RETROREFLEKTUJUIH MATERIJALA

Retroreflektujui materijali koji se koriste za izradu saobraajnih znakova u najveoj
meri izrauju se sa sferinim reflektorima (staklene kuglice).

Staklene kuglice su izuzetno malog prenika (od 0,01 do 0,1 mm) i ima ih oko 80
miliona na jednom kvadratnom metru materijala. Savreno prozirne staklene kuglice
zalivene su u postojan i transparentni materijal koji moe da bude bezbojan (srebrno
beo) ili obojen. Ovako dobijeni materijali imaju debljinu izmeu 0,14 i 0,22 mm i
proizvode se u svim bojama koje se koriste u saobraajnoj signalizaciji
6
.

U ovom trenutku u primeni se nalaze tri tipa retroreflektujuih materijala:
Materijal Klase I,
Materijal Klase II, i
Materijal Klase III.


5
JUS Z.S2. 330 - Boja za saobraajne znakove. Boje za saobraajne znakove su definisane posebno za sve
vrste znakova i to tako da su data polja (zone) odreene boje u kojoj mora da se nalazi boja na znaku. Svako
definisanje boje u taku (dve koordinate) nema smisla, jer je izuzetno teko pogoditi ba tu boju.
6
U praksi se ovakav materijal naziva folija.

13
Meunarodna komisija za osvetljenje (CIE) i Komitet 80 Meunarodne organizacije
za standardizaciju (ISO) sanckionisali su za sada samo dva tipa retroreflektujueg
materijala. Materijali klase III jo nisu klasifikovanu, ali je njihova klasifikacija u toku.
Ista nomenklatura materijala prihvaena je i u JU standardima
7
. Treba napomenuti da
se esto, u praksi, ovi isti materijali pojavljuju pod svojim komercijalnim nazivima.
Tako se esto, Materijal klase I naziva "Ininjering folija" (Engineering Grade),
Materijal klase II "Haj intenziti folija" (HI Intensity Grade), a Materijal klase III
"Dajamond folija" (Diamond Grade).

Kada je re o materijalu koji nazivamo Klasa III, on je definisan detaljno u Tehnikoj
komisiji za nove proizvode evropske unije
8
.


a. Materijal Klase I

Materijal Klase I poznat je jo i kao materijal sa ulivenim soivima. To predstavlja i
glavnu karakteristiku ovog materijala, jer su mu reflektori (staklene kuglice) zalivene u
transparentnu plastiku.

U poprenom preseku (slika 10) moe se videti sastav materijala. Gledano odozgo na
dole, tu je transparentna plastika sa ulivenim staklenim soivima, zatim reflektujui
sloj (obino od pare aluminijuma vrlo velike istoe), plastini nosa, lepak koji se
aktivira pritiskom ili pri velikoj temperaturi i zatitni papir.



Slika 10

Transparentna plastika ovde ima trostruku ulogu, jer spreava kontakt vazduha i
atmosferilija sa soivima, spreava uticaj sunevih zraka na smanjenje refleksije, a
istovremeno predstavlja i deo optikog sistema materijala.

to se tie jaine retrorefleksije materijala Klase I, ona iznosi oko 70 cd/lux/m
2

(mereno na srebrno-belom materijalu).
b. Materijal Klase II

7
JU standard Z.S2 330 - Boje za saobraajne znakove.
8
Comon Understanding of Assessment Procedure (CUAP) - Microprismatic retroreflective sheetings - for a
European Tehnical Approval according to Article 9.2 Construction Products Directive 89/106/EC


14

Materijal Klase II poznat je jo i kao materijal sa soivima u kapsuli. Ovde soiva
nisu ulivena u plastiku ve su nalepljene na platini nosa, a njihov gornji deo se
nalazi u vazduhom napunjenoj kapsuli koja je zatvorena transparentnim plastinim
zatitnim slojem (slika 11). Pored toga, povrina materijala zatiena je posebnim
slojom ("top coat") koji materijal titi od tetnih uticaja sunca, atmosferilija ili drugih
polucija iz okruenja.

Slika 11

Ovaj materijal pripada materijalima visokog sjaja i u praksi je lako prepoznatljiv, jer
mu povrina izgleda kao da je izdeljena saastom ili slinom strukturom (to su nosei
zidovi koji obezbeuju vakuumski prostor ispod povrinskog sloja. Inae vrednost
retrorefleksije iznosi oko 250 cd/lux/m
2
(mereno na srebrno-belom materijalu).

c. Materijal Klase III

Materijal Klase III (uslovni naziv dok ne bude zvanino usvojen od strane CIE), je
prizmatini reflektujui materijal predvien za izradu saobraajnih znakova koji
moraju biti uoljivi sa velikog rastojanja. Izrauje se u dve varijante: materijal za
gradske uslove i materijal za otvorene deonice puteva. Materijal sadri prizmatine
reflektore nalepljene na plastini nosei sloj i predstavlja nadgradnju Materijala Klase
II. Popreni presek kroz materijal prikazan je na slici 12.

Slika 12


15
Materijal Klase III je prvi materijal sa prizmatinim reflektorima. Ta injenica donosi
nekoliko specifinosti koje je potrebno znati da bi se razumelo njegovo delovanje i
nain primene. Vrednost retrorefleksije mu je vrlo visoka i kree se oko 800 cd/lux/m
2

(mereno na srebrno-belom materijalu).

Zbog svoje strukture, ovaj materijal je neto deblji u odnosu na druge materijale, to
stvara posebne probleme u procesu proizvodnje.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE RETROREFLEKTUJUIH MATERIJALA

Retroreflektujui materijali se uporeuju uglavnom preko tri osnovne karakteristike.
To su:
Osvetljenostt - retrorefleksija
Trajnost, i
Uglovnost


a. Osvetljenost - Retrorefleksija

Osvetljenost znaka predstavlja jainu odbijene svetlosti koja se vraa prema izvoru
svetlosti.
70
250
Kl asa I Kl asa I I
cd/ l ux/ m
2


Slika 13

Uporeujui materijal Klase I i Materijal Klase II (Materijal Klase III jo nije
klasifikovan) moe se videti da je osvetljenost Materijala Klase II skoro 3,5 puta vea
od osvetljenosti materijala Klase I (slika 13). Sa starenjem, ta razlika postaje jo vea.

Ova karakteristika retroreflektujuih materijala vrlo esto se poistoveuje sa
koeficijentom retroreflkeksije. Posebo zato to se iskazuju u istim jedinicama.

Koeficijent retrorefleksije R' predstavlja kolinik dobijen deljenjem svetlosne jaine (J)
retroreflektujueg materijala u smeru posmatranja, proizvodom ostvarene


16
osvetljenosti (E) na reflektujuu povrinu, a na ravni upravnoj na pravac upadne
svetlosti i njene povrine (A)
9
.
R
J
E A
' =

Koeficijent retrorefleksije izraava se kao cd/lux/m
2
(kandela po luksu po metru
kvadratnom).

Tabela 1. Vrednost koeficijenta retrorefleksije
Vrsta
materijala
Ugao
posmatranja
Upadni
ugao
Najmanja vrednost u cd/lux/m
2
koeficijenta
retrorefleksije za materijale za saobraajne
znakove, a merene pri svetlosnom izvoru A

Crvena Naran uta Zelena Plava Bela
Klasa I 20' 5
o
10 20 35 7 2 50
2
0
30
o
0,4 0,8 1,5 0,3 0,1 2,5
Klasa II 20' 5
o
25 65 122 21 14 180
2
o
30
o
0,4 0,8 1,5 0,3 0,1 2,5
Klasa III 0,33 5
o
94 206 312 63 50 625

Koeficijent retrorefleksije predstavlja znaajnu karakteristiku svakog materijala koja
definie kvalitet materijala. U tabeli 1 prikazani su koeficijenti retrorefleksije materijala
Klase I, Klase II i Klase III, merene po evropskim standardima, to znai da je ugao
posmatranja 20' (0,33
o
) i upadni ugao svetla 5
o
.

Kada pominjemo merenje retrorefleksije, treba rei da postoji vie naina merenja
refleksije i najpoznatija su dva: ameriki i evropski. Razlika izmeu njih je primena
razliitih uglova posmatranja i upadnog zraka svetlosti. Tako, merenje refleksije se
vri:
primenom ugla posmatranja 0,2
o
i upadnog ugla -4
o
(ameriki standard), i
primenom ugla posmatranja 0,33
o
i upadnog ugla 5
o
(evropski standard).

Rezultate dobijene primenom ova dva metoda, naalost, nije mogue direktno
uporeivati. Preporuka je da se sva merenja vre primenom istog metoda i da se
rezultati prikazuju samo u jedinicama izmerenim po vaeoj metodi merenja.

b. Trajnost

Trajnost materijala igra znaajnu ulogu u odravanju poetnih parametara..
Istraivanja su pokazala da je Materijal Klase II, nakon deset godina eksploatacije,
skoro tri puta sjajniji od materijala sa ulivenim soivima. U trenutku kada Materijal
Klase I zadri 50% svoje osvetljenosti, Materijal Klase II zadrava svih 80% pri
jednakim uslovima eksploatacije (slika 14).

6
JU standard Z.S2 330 - Boje za saobraajne znakove.

17
Kl asa l l
Kl asa l
300
250
200
100
70
2 4 6 8
Godi ne
cd/ l ux/ m
2
10


Slika 14

Rezultati trajnosti su prikazani za Materijal Klase I u punom obliku, dok je za Materijal
Klase II trajnost data na osnovu laboratorijskih istraivanja, jer taj materijal i Materijal
Klase III nisu dovoljno dugo u upotrebi da bi se trajnost bila prikazana na osnovu
rezultata dobijenih na terenu.


c. Uglovnost

Uglovnost predstavlja karakteristiku koja esto opredeljuje primenu jednog ili drugog
materijala. Ova injenica je vrlo znaajna kada se radi o znakovima na levoj strani
puta ili ukoliko znakovi moraju da budu postavljeni daleko na desnoj bankini.
Istraivanja su pokazala da je ovde Materijal Klase II u dalekoj prednosti, jer pod istim
uglom posmatranja od 30
o
Materijal Klase II ima osvetljenost od 150 kandela (cd),
dok je osvetljenost Materijala Klase I samo 30 kandela (slika 15).

70
150
Kl asa I Kl asa I I
100
cd/lux/m
2


Slika 15



18

PUTOKAZNA SIGNALIZACIJA

ISTORIJAT PRIMENE PUTOKAZA

Vrlo je teko precizno rei kada je zapoelo postavljanje putokaza, odnosno znakova
koji bi korisnicima ukazivali ili bi ih upuivali na eljeni pravac. Sigurno je da su
primenjivani jo pre no to su se pojavila bilo kakva prevozna sredstva. Jo dok se
kretanje obavljalo jedino peaenjem. Tada su to bile oznake na drveu, posebno
rasporeeno kamenje ili neki drugi znakovi koji su ukazivali na pravac kretanja. Sa
porastom broja kretanja, poveava se potreba i za upuivanje korisnika do odreenih
odredita ili na ukazivanje korisnicima na mesta du puteva, ali i za usmeravanjem na
neke od njih. Pojavljuju se i prvi znakovi putokazne signalizacije. Iako je i davno pre
toga bilo pojedinih oznaka za kretanja kola, koija i drugih prevoznih sredstava, za
najstariji putokaz za koji se zna, smatra se putokaz namenjen biciklistima (slika 16).
Udruenje holandskih biciklista postavilo je jo daleke 1894. godine nekoliko drvenih
stubova du puta Roterdam - Utreht, namenivi ih ljubiteljima biciklizma.


Slika 16

Razvoj putokazne signalizacije bio je najbri tamo gde se automobilska industrija
najbre razvijala.

Naravno, dalji razvoj automobila, putne mree i poveano kretanje ljudi i roba dovodi
do sve kompleksnijih i sofisticiranijih naina prenoenja poruka i definisanja
informacija koje su potrebne vozaima da se sigurno, bez straha da e zalutati, kreu
do eljenog odredita. Tada se i definiu sistemi prenoenja poruka, iji razvoj ne
prestaje ni danas. Nacionalna zakonodavstva definiu oblik, veliinu i sadraj
znakova vertikalne signalizacije.

19
Na slici 17 prikazan je savremeni znak putokazne signalizacije, sa naih prostora,
izraen prema odredbama JU standarda.



Slika 17

Danas je u strunoj literaturi prisutna podela sistema za voenje saobraaja na tri
nivoa:

I nivo: Standardna putokazna signalizacija,
II nivo: Jednosmerni sistema za komunikaciju sa vozaem, i
III nivo: Dvosmerni sistemi za komuniciranje sa vozaima.

U ovom poglavlju bie detaljno prikazan prvi nivo koji je i najzastupljeniji u praksi.
Drugi i trei nivo prikazani su u delu Nove tehnologije.


SISTEM VOENJA SAOBRAAJA

Voenje saobraaja mogue je ostvariti na vie naina, gledano sa stanovita
elemenata kojima se korisnicima prenose potrebne informacije. U najveem broju
sluajeva, a tako je definisano i naim standardima, primenjuju se dva sistema:
voenje saobraaja po nazivima odredita, i
voenje saobraaja po brojevima putnih pravaca.

U primeni je, najee, kombinacija ova dva sistema koji, po karateristikama,
praktino predstavljaju isti sistem, jer oba koriste nazive odredita, brojeve puta i
oznake putnih pravaca. Razlika nastaje samo u shvatanju ta je prioritetna
informacija.

Voenje saobraaja iskljuivo pomou brojeva puteva, u nas se ne primenjuje.

Osnovna karakteristika sistema voenja po nazivima putnih pravaca su nazivi
znaajnih odredita i administrativnih centara na putevima odnosno pogranina
mesta, luke i slino, do kojih ovi putevi vode kao i popularni nazivi pojedinih puteva.

Brojevi putnih pravaca koji su vezani za vaeu kategorizaciju putne mree, ovde se
javljaju samo kao dopunske informacije.

Razdvajanje putnih pravaca vri se bojom osnove znaka, a osnovu ini kategorizacija
puteva.


20

to se tie sistema za voenje saobraaja po brojevima i oznakama putnih pravaca,
prioritetnu informaciju predstavlja broj ili oznaka putnog pravca. Uz to se moe nai i
naziv putnog pravca. I ovde se primenjuje razdvajanje putnih pravaca bojama osnove
znakova, ali se ona odnosi na najveu kategoriju putnog pravca koja se istie ovom
informacionom jedinicom, pa je neophodno uvoditi jo neke dopunske oznake (simbol
autoputa ili puta rezervisanog sa saobraaj motornih vozila) kako bi informacija bila
potpuna. Na taj nain moe da doe do izvesnog nagomilavanja informacionih
jedinica koje, u izvesnim trenucima, mogu da predstavljaju tekou za razumevanje
poruka.

Voenje saobraaja u naseljenim mestima ima svoje osobenosti. U principu, uz
korienje ova dva sistema, moe da se izvede na tri naina, zavisno od veliine
naseljenog mesta i poloaja saobraajne mree, odnosno ta e biti prioritetna
informacija koja e biti preneta korisniku. To su:
voenje po orijentirima, unutar naseljenih mesta (gradova)
voenje po izlaznim putnim pravcima, i
kombinovano voenje.

Voenje saobraaja po orijentirima unutar naseljenih mesta (gradova) primenjuje se,
po pravilu, u velikim gradovima i predpostavlja:
postojanje veih izdvojenih gradskih celina ili vorita koja imaju opte poznate
obeleene nazive, i
postojanje obilaznih saobraajnica visokog ranga na kojima se vri distribucija
na gradsku i vangradsku saobraajnu mreu.

Unutar gradske teritorije, voenje saobraaja vri se prema gradskim orijentirima, za
potrebe orijentacije unutar grada, i prema obilaznim saobraajnicama, za izlazak iz
grada. Obino se to radi primenom naziva izlazne saobraajnice ili se koristi oznaka
"svi pravci", a dalje se saobraaj vodi jednim od usvojenih sistema. Da bi ovaj nain
voenja bio svima jasan i razumljiv, neophodno je da budu jasno definisani
unutargradski orijentiri.

Ovakav nain voenja saobraaja je najkompleksniji, ali zato i najsadrajniji u
pogledu koliine informacija.

Voenje saobraaja po izlaznim pravcima primenjuje se u manjim gradovima, sa
malim brojem izlaznih pravaca i pod uslovom da se njihovo povezivanje ostvaruje
direktno posredstvom gradskih saobraajnica. Naravno, i ovde postoji mogunost
oznaavanja pojedinih unutargradskih odredita.

Kombinovani sistem primenjuje se obino u gradovima srednje veliine u koje se
stie vie jasno formiranih ulazno-izlaznih pravaca, ali koji nemaju obilazne
saobraajnice. Nain kombinovanja zavisi od specifinih uslova koji vladaju u gradu
odnosno od karaktera saobraajne mree i postojanja ili nepostojanja gradskih celina
koje se mogu obuhvatiti posebnim pojmom.



21
Uporeivanjem dva osnovna sistema voenja saobraaja, moemo da zakljuimo
sledee:
sistem voenja po nazivima putnih pravaca ima oigledne prednosti, jer se
voenje ostvaruje primenom opte poznatih pojmova-naziva i za razumevanje
informacija nije potrebno posebno poznavanje saobraajne mree,
izdvajanje puteva razliitih kategorija odgovarajuom bojom osnove
saobraajnog znaka predstavlja takoe znaajnu prednost, jer je relativno
jednostavan, jasan i razumljiv sistem oznaavanja. Osim toga, neposredno je
vezan za primenu boja za znakova za voenje saobraaja, to predstavlja
sastavni deo poznavanja saobraajnih propisa.

Nepogodnosti ovog sistema javljaju se prilikom primene u naseljenim mestima i,
najee, to su:
oteano snalaenje za strance i korisnike koji ne poznaju ulinu mreu odnosno
tranzitne putnike ije poznavanje geografije ireg podruja grada predstavlja
problem,
veliki broj informacija u gradovima gde se sustie znatan broj putnih pravaca, pa
se javlja "preoptereenost" znakova informacijama, to moe da izazove
tekoe u snalaenju.
oznaavanje puteva nazivima, uz diferencijaciju bojama osnove znakova,
zahteva poveane dimenzije znakova, to bitno utie na cenu putokazne
signalizacije.

Sistem voenja saobraaja po brojevima i oznakama putnih pravaca je ekonominiji
to se tie veliine znakova, ali u sluajevima razgranate putne mree javljaju se
problemi razdvajanja putnih pravaca. Prednost ovog sistema lei u injenici da je
tesno povezan sa vaeim sistemom oznaavanja putnih pravaca, ali mu to
istovremeno predstavlja i znaajan nedostatak, jer predpostavlja dobro poznavanje
oznaavanja putnih pravaca odnosno, kako se to obino kae, brojeva puteva.

to se tie nae zemlje, za voenje saobraaja primenjuje se sistem voenja sa
nazivima naseljenih mesta iz vie razloga. Najznaajniji su:
tradicija oznaavanja putnih pravaca prema nazivima odredita koja potie jo
od vremena karavanskih puteva, kada su putevi dobijali nazive prema nazivima
hanova ili usputnih karavanskih stanica,
oznaavanje puteva brojevima i oznakama uglavnom nema tradiciju niti je
poznato da bi bilo efikasno u primeni. Korisnicima ak nisu dostupne ni retke
putne karte sa ubeleenim brojevima puteva, na kojima se, osim evropskih
puteva, ubeleeni brojevi i ostalih puteva,
voenje saobraaja iskljuivo pomou brojeva puteva i oznakama putnih
pravaca nije mogue ostvariti kao samostalan sistem.







22
PRENOENJE INFORMACIJA POMOU SAOBRAAJNIH ZNAKOVA

Prenoenje informacija korisnicima, tanije izbor naina njihovog prenoenja,
predstavlja ujedno i prvi korak u definisanju sistema i naina kontaktiranja sa
korisnicima, ali istovremeno i definisanje oblika i izgleda saobraajnih znakova.

Prenoenje poruka korisnicima, kako je to definisano JU standardima, vri se
primenom sledeim elementima:
naziv odredita ili putnog pravca (natpis),
simbol (strelica, piktogram), i
boja osnove znaka.

Korienjem simbola i drugih elemenata koji se koriste i u drugim oblastima
komuniciranja sa korisnicima postie se vei stepen usaglaenosti u komuniciranju,
pa se tako stvara jedinstven sistem korienja elemenata za komuniciranje sa
korisnicima.


VOENJE SAOBRAAJA

U praksi, a to je prihvaeno i JU standardima, poznata su dva sistema voenja
saobraaja zankovima putokazne signalizacije:
voenje saobraaja po smeru kretanja, i
voenje saobraaja po saobraajnim trakama.

Prvim nainom oznaava se samo smer kretanja, ne vodei rauna o korienju
saobraajnih traka (na vietranim putevima). Naime, oznaava se samo nain
kretanja prema odreenom odreditu.

Drugim nainom, pored smera kretanja, oznaavaju se i saobraajne trake koje treba
koristiti za kretanje eljenim smerom. Naravno, ovaj nain voenja namenjen je
vietranim putevima. Njime se korisnicima ukazuje, na prilazima raskrsnici ili na
mestima gde se pojavljuje vei broj saobraajnih traka (ravanje), na saobraajne
trake koje treba koristiti za kretanje do odreenog odredita.

Meutim, uslovi koje namee nain regulisanja saobraaja, sluaj regulisanja
saobraaja svetlosnim signalima, posebno ukoliko se ovi postavljaju iznad kolovoza,
zahtevaju kombinovanje ova dva naina voenja saobraaja. Ipak, takve sluajeve
trebalo bi svesti iskluivo na uslove kada su saobraajne trake meovite (dozvoljeno
kretanje pravo i skretanje iz iste saobraajne trake) i kada su saobraajni znakovi za
voenje saobraaja kombinovani sa svetlosnim signalima.

Voenje saobraaja na putevima sa raskrsnicama u nivou

Voenje saobraaja na obinim putevima, kako se obino nazivaju putevi sa
raskrsnicama u nivou, definisano JU standardima, predvia etiri stepena
obavetenja. To su:


23
prethodno obavetenje I stepen
obavetenje o prestrojavanju II stepen
obavetenje o skretanju III stepen
potvrdno obavetenje IV stepen

lll stepen
OBAvESTENJE O SKPETANJU
ll stepen
OBAvEESTENJE
O PPESTPOJAvANJU
l stepen
PPETHODNO OBAvESTENJE
lv STEPEN
POTvPDNO OBAvESTENJE

Slika 18
Svaki od ovih stepenova ima odreenu funkciju u sistemu koja je, uglavnom,
sadrana u njegovom nazivu, kao i odreene grupe znakova koji su nosioci
informacije za svaku od tih funkcija (slika 18).

a. Prvi stepen obavetenja

U prvom stepenu obavetenja (slika 19) koristi se znak "raskrsnica" (ovaj naziv,
mada zakonski sankcionisan, terminoloki je pogrean i esto stvara zabunu. Vie bi
odgovarao naziv "predraskrsna tabla"). Ovi znakovi su pravougaonog ili kvadratnog
oblika, sa ematskim prikazom saobraajnog vora na koji se odnose. Na njima se
put, kojim se prilazi raskrsnici, uvek ucrtava odozdo na gore, a svi kraci raskrsnice,
osim prilaznog, zavravaju se strelicama, pored kojih se ispisuju nazivi odredita na
tom pravcu, rastojanja do njih ili brojevi puta. Na linijama poprenih pravaca mogu se
umetati saobraajni znakovi ogranienja (dozvoljena irina, visina i teina vozila).
Osim toga, na znaku se oznaava i udaljenost do saobraajnog vora. To se upisuje,
uvek u metrima, na dopunskoj tabli ili ispod prilaznog pravca, na samom znaku

Zaj e~ar

Slika 19


24

b. Drugi stepen obavetenja

Drugim stepenom obavetenja (obavetenje o prestrojavanju) uesnici u saobraaju
dobijaju obavetenja na prilazu raskrsnici o nameni pojedinih saobraajnih traka
(slika 20).
U drugom stepenu obavetenja koriste se znakovi za prestrojavanje sa nazivima
naseljenih mesta (III-11.1). Ovi znakovi su, takoe, pravougaonog oblika i imaju
vertikalno ucrtane strelice prema poloaju, broju i nameni saobraajnih traka. Vrhovi
strelica mogu da budu vertikalni, kosi ili horizontalni, zavisno od naina kako se
nastavlja kretanje kroz raskrsnicu.



Slika 20

Nazivi naseljenih mesta ili simboli vozila kojima je saobraajna traka namenjena,
ispisuju se uvek iznad strelice, a mogu da budu zajedniki i za vie strelica, prema
nameni saobraajnih traka.

c. Trei stepen obavetenja

Treim stepenom obavetenja (obavetenje o skretanju) uesnicima u saobraaju
direktno se ukazuje na mesto skretanja i smer kojim treba da se kreu do eljenog
odredita.

U ovom stepenu obavetenja primenjuju se strelasti putokazi i putokazne table.
Strelasti putokazi su znakovi pravougaonog oblika sa strelastim zavretkom (slike
21), a mogu da budu levo i desno orijentisani. Mogu da imaju natpise sa jedne i druge
strane, i to najvie dva reda teksta. Pored naziva odredita, na njima mogu da se
upiu jo i broj puta i udaljenost do odredita. Pored natpisa, na njima se mogu nai i
simboli, samostalno ili u kombinaciji sa natpisima.



Slika 21


25
Putokazna tabla je pravougaonog ili kvadratnog oblika, sastavljena od najvie tri polja
koja oznaavaju smerove: pravo, levo i desno (posmatrano odozgo na dole). Taj
raspored ostaje uvek isti, bez obzira na znaaj putnog pravca ili odredita koje
oznaava (slika 22). Na putokaznim tablama mogu da se upisuju nazivi odredita do
kojih se korisnici upuuju, broj puta i rastojanje do odredita. Mogu da se postavljaju i
piktogrami, samoatalno ili u kombinaciji sa tekstom.



Slika 22

U sluajevima kada se putokazna tabla postavlja iznad kolovoza, samostalno ili u
kombinaciji sa svetlosnim signalima, svako polje putokazne table postaje samostalan
znak. To praktino znai da se od jedne putokazne table, za postavljanje iznad
kolovoza, dobijaju najvie tri nova znaka (slika 23).




Slika 23

U ovakvim sluajevima treba voditi rauna da se radi o voenju saobraaja po
smerovima, a ne po saobraajnim trakama i da su ovi znakovi namenjeni iskljuivo
ovom nainu voenja saobraaja, a nikako za naznaku preraspodele saobraajnih
traka. Drugim reima, to znai da e se na prilazu raskrsnici, ukoliko nema nikakvih
reimskih ogranienja, nai tri znaka, bez obzira na broj saobraajnih traka na prilazu
namenjenih pojedinim smerovima kretanja.




26
d. etvrti stepen obavetenja

etvrtim stepenom obavetenja (potvrdno obavetenje) uesnicima u saobraaju
daje se potvrda pravca kretanja nakon prolaska kroz raskrsnicu. Na taj nain se
uesnici u saobraaju obavetavaju o naseljenim mestima na putnom pravcu kojim
se kreu.

Interesantno je da se napomene da je ovaj znak nosilac sistema putokazne
signalizacije na putu. U nekim zemljama sadraj ovih znakova definie se na nivou
standarda. Time se eliminie raznolikost izbora odredita koji e biti ponueni
korisnicima, ali predastavlja i nemogunost postavljanja nekih odredita koja su
znaajna samo za usko lokalni nivo.





Slika 24


U ovom stepenu obavetenja koristi se znak "potvrda pravca". To je znak
pravougaonog oblika na koji se upisuje najvie etiri naziva odredita kao i
udaljenosti do njih, ali i broj puta. Ukoliko se upisuju nazivi odredita i na putnom
pravcu koji se odvaja od glavnog, nazivi tih odredita upisuju se uvek iza mesta od
koga se novi putni pravac odvaja (slika 24).

Ovakav sistem voenja saobraaja omoguava da se primeni na svim kategorijama
puteva. Naravno, ne treba zaboraviti da pojedini stepeni obavetenja, zavisno od
geometrije prilaza raskrsnici i geometrijskog izgleda raskrsnice, mogu da budu
izostavljeni ili udvostrueni (ponovljeni).

Svaki od stepena obavetenja moe da bude postavljen u sklopu sistema za voenje
saobraaja, ali se moe postaviti i kao potpuno nezavisan elemenat, jer u sebi sadri
dovoljno informacija za prenoenje poruke korisnicima. Na ovaj nain ostvarena je
puna fleksibilnost sistema za voenje saobraaja i stvorena je mogunost da se
sistem ili pojedini njegovi elementi primene na svim putevima, raskrsnicama i da u
svim situacijama imaju isto znaenje.




27
Voenje saobraaja na autoputevima

Voenje saobraaja na autoputevima je specifinije u odnosu na ve opisani sistem
voenja saobraaja.

1
0
0
0

m
I
Z
L
A
Z
lv etepen
POTvPDNO
OBAvESTENJE
lll stepen
OBAvESTENJE O SKPETANJU
ll stepen
OBAvESTENJE
O PPESTPOJAvANJU
l stepen
PPETHODNO OBAvESTENJE

Slika 25

Ta specifinost sastoji se u razliitim elementima koji se koriste za projektovanje
znakova. Rezultat toga je i razliit izgled znakova u pojedinim stepenima
obavetenja, kao posledica posebnog naina regulisanja saobraaja, reima
odvijanja saobraaja na autoputu i geometrijskih karakteristika saobraajnih vorova.

Za projektovanje znakova koji se koriste na autoputevima i putevima sa raskrsnicama
u vie nivoa primenjuju se drugaiji elementi za projektovanje u odnosu na ostalu
putokaznu signalizaciju. Razlog tome su graevinski elementi na tim putevimanain
kretanja na njime i vrste poruka koje ovi znakovi moraju da prenesu uesnicima u
saobraaju.
Pored toga, putokazna signalizacija za voenje saobraaja na autoputevima sa
elementima za autoputsku signalizaiju, primenjuje se samo na trasi autoputa. Na
svim prilazima autoputu (rampe, nadvonjaci...) sa bonih pravaca, primenjuje se
signalizacija sa elementima za puteve sa raskrsnicama u nivou. Isti princip mogao bi
da se primeni i na ostale sluajeve gde na glavnim pravcima postoje raskrsnice u vie
nivoa.

Poto se ovde radi o saobraajnicama visokih kategorija, sa elementima koji
omoguavaju velike brzine, u sistemu voenja saobraaja na autoputevima obavezno
je da se pojave sva etiri stepena. Ponekad neki od njih i udvostrueni (slika 25).

a. Prvi stepen obavetenja

U prvom stepenu obavetenja koristi se znak "predraskrsna tabla za izlaz" (slika 26),
a postavlja se na 1000 metara od take gde poinje traka za izlivanje i znak
"predputokaz" (slika 27), koji se postavlja na 500 metara od take poetka trake za
izlivanje.



28


Slika 26 Slika 27

b. Drugi stepen obavetenja

U drugom stepenu obavetenja koriste se "putokazi za izlaz" i postavljaju se na
mestu gde poinje traka za izlivanje. Ovi putokazni znakovi postavljaju se uvek na
portal i to tako da je levo uvek znak koji oznaava smer pravo, a na desnoj strani
znak koji oznaava skretanje desno (slika 28a i 28b).


Slika 28a


Slika 28b

c. Trei stepen obavetenja

29

U treem stepenu obavetenja koristi se "tabla za oznaavanje izlaza", ali ovde je
mogue primeniti i znak "putokaz" na kome su oznaena odredita do kojih se stie
preko tog izlaza. Ovi znakovi postavljaju se na vrh razdelnog ostrava na poetku
izlazne trake (slika 29).



Slika 29
d. etvrti stepen obavetenja

Na kraju, u etvrtom stepenu obavetenja, koristi se znak "potvrda pravca", koji se
postavlja na 500 metara iza poslednjeg prikljuka.


Voenje saobraaja na putevima sa raskrsnicama u vie nivoa

Pored autoputeva, gde su sve raskrsnice obavezno u vie nivoa, ovaj tip raskrsnice
pojavljuje se, zbog geometrijskih karakteristika puta ili neophodnosti da se skretanje
ulevo ostvaruje najpre desnim skretanjem, i na ostalim kategorijama puteva. Tako,
moemo da ih vidimo i na putevima nieg ranga.

lv stepen
POTvPDNO OBAvESTENJE
lll stepen
OBAvESTENJE O SKPETANJU
ll STEPEN
OBAvESTENJE O PPESTPOJAvANJU
l stepen
PPETHODNO OvBAvESTENJE


Slika 30

U ovakvim sluajevima koriste se znakovi koji se postavljaju na autoputevima
(obavezno i jedino mogue desno skretanje), ali sa znatno skromnijim elementima.

Raspored znakova na putevima sa raskrsnicama u vie nivoa prikazan je na slici 30.
Budui da se ova vrsta znakova postavlja uvek na portalima, za znakove na putevima
niih kategorija mogu da budu postavljeni na poluportalu ili na bankini.

PRIMENA ZNAKOVA PUTOKAZNE SIGNALIZACIJE


30

Svi znakovi za voenje saobraaja, predvieni za primenu u razliitim stepenima
obavetenja, primenjuju se razliito, zavisno od kategorije puta. Na taj nain
izbegnuto je da se u svim stepen obavetenja primenjuju uvek i na svakom putu.

Osim toga, ve izgledom i sadrajem ovih znakova, korisnicima se sugerie
kategorija puta na kome se nalaze ili na koji se upuuju.

Na ovaj nain obezbeuje se efikasnost signalizacije, jer bi preteranom primenom
znakova stvorili kod korisnika oseaj nesigurnosti. Pored toga, razliite kategorije
puteva zahtevaju i razliit stepen obavetavanja korisnika.

U principu, autoputevi i putevi sa raskrsnicama u vie nivoa moraju uvek da imaju sva
etiri stepena obavetenja. Neto drugaija situacija je na putevima sa raskrsnicama i
vie nivoa koji nemaju pun autoputski profil. Tada, u treem stepenu obavetenja
moe da se postavi samo znak za oznaavanje izlivanja (desno skretanje) i to na
poluportalu. Na takvim mestima ostavljena je mogunost i da se znak postavi na
bankini.

Na putevima sa raskrsnicama u vie nivoa, ali samo sa jednom kolovoznom trakom,
koristi se takoe autoputska signalizacija, ali sa skromnijim elementima znakova
(visina slova). Na ovim putevima obavezno je da se postave I, II i IV stepena
obavetenja, dok u I stepenu moe da bude samo jedan znak.

Putevi rezervisani za saobraaj motornih vozila moraju da imaju uvek I, III i IV stepen
obavetenja, a II ukoliko ima vie saobraajnih traka.

Magistralni putevi moraju da imaju I i III stepen obavetenja, II stepen ukoliko ima
vie saobraajnih traka, a IV po potrebi. Kada se radi o regionalnim putevima, oni
mogu da imaju sva etiri stepena obavetenja, ali obavezno moraju da imaju III
stepen.

to se tie raskrsnica u naseljenim mestima, na njima, u principu, mogu da se
postave sva etiri stepena obavetenja, ali zbog ogranienog prostora i same
geometrije raskrsnica i njihovog okruenja, to nije mogue. Meutim, obavezno je da
imaju III stepen. Pored toga, na njima se obavezno pojavljuje i drugi stepen ukoliko
na prilazu raskrsnici ima vie saobraajnih traka.


BOJA OSNOVE ZNAKOVA PUTOKAZNE SIGNALIZACIJE

Boja osnove znakova putokazne signalizacije predstavlja jedan od znaajnih
elemenata opteg informisanja korisnika, jer im prua informacije o kategoriji i
kvalitetu puta na koje ih upuuju. Samim tim, ukazuje im i na nivo usluge koji mogu
da oekuju na tom putu.

Ipak, najpre mora da se poe od opteg pravila primene boja. Naime, da bi se
obezbedila kontrast izmeu boje osnove i boje ostalih elemenata na znaku, uvek se
koristi kombinacija tamne osnove i svetlih elemenata odnosno svetle osnove i tamnih
elemenata.

31

Za saobraajnu signalizaciju koriste se, kao osnovne boje: zelena, plava, uta, braon
(smea) i bela. Crvena boja se koristi za oznaavanje opasnosti, a crna za
oznaavanje elemenata na znakovima gde su boje osnove svetle.

Pravilnikom o saobraajnim znakovima na putevima predvieno je da grupa znakova
za voenje saobraaja, ako se odnose na autoput, ima osnovu zelene boje, a ostale
elemente bele boje. put rezervisan za saobraaj motornih vozila (a nije autoput) boja
osnove je plava, a boja ostalih elemenata je bela, ostale puteve, boja osnove tih
znakova je uta, dok je boja ostalih elemenata na znaku crna. Osnova bele boje sa
ostalim elementima crne boje rezervisana je za znakove sa pojmovima lokalnog
karaktera (delovi naselja, stadion, terminali, turistiki objekti lokalnog znaaja...). Za
turistiku signalizaciju koristi se iskljuivo osnova braon (smee) boje, dok su ostali
elementi bele boje.

Posmatrajui sistem za voenje saobraaja koji je definisan JU standardima i
primenjuje se u nas, boja osnove znakova putokazne signalizacije odreuje se na
sledei nain:
boja osnove znakova "strelasti putokaz", "putokazna tabla", "putokaz za izlaz",
"putokaz za prestrojavanje iznad kolovoza" i " predputokaz za izlaz", odreuju
se prema kategoriji puta na kome se odredite nalazi,
boja osnove znaka "raskrsnica", "prestrojavanje vozila sa nazivima naseljenih
mesta" i "potvrda pravca", prema kategoriji puta na kome se znakovi postavljaju,
i
boja osnove znaka "tabla za oznaavanje izlaza" uvek je plave boje.

Ukoliko se odredita, koja se oznaavaju, nalaze na putevima razliitih kategorija, a
moraju da se nau na istom polju putokazne table, koristi se umetnuta osnova (slika
31) i to tako da e se nazivi odredita biti ispisani na osnovama koje odgovaraju
kategrijama puteva na kojima se ona nalaze. Za umetnutu osnovu uvek se koristi
boja koja odgovara putu nieg ranga.


Slika 31



32


ODREIVANJE VELIINE SLOVA

Kao posebno znaajan elemenat itljivosti na znakovima putokazne signalizacije je
visina slova, koja istovremeno predstavlja i osnovni elemenat na osnovu koga se
odreuju ostali elementi znaka. Posebno ukoliko se posmatra, a to je jedino ispravan
put, dinamika komponenta odvijanja saobraaja.

Visina slova se proraunava ili se, opet na osnovu prorauna, propisuje za odreene
situacije odgovarajuim standardima. Ukoliko se pogleda kako je u drugim zemljama
Evrope uraeno, pronali bismo vrlo razliite vrednosti, mada se skoro svi sluajevi
baziraju na slinim polaznim elementima. Inae, postoji vie naina prorauna visine
slova koji, vie ili manje, koriste iste elemente i parametre za proraun.

U osnovi, proraun visine slova bazira na eksperimentalno dokazanoj injenici da se
slovo visine 1 cm vidi sa rastojanja od 6,2 m i na principu reagovanja ljudskog oka.



Slika 32

Na osnovu odnosa veliina iz slike 32 moemo da formiramo sledei izraz:

H:1 = BD: L

L
BD
H = (1)

Drugi uslov dobijamo iz dinamike kretanja vozila pri nailasku na znak putokazne
signalizacije i injenice da se itanje poruke odvija u tri faze: uoavanje znaka,
identifikacija i itanje.

itanje znaka, videli smo, predstavlja najznaajniji deo celog ciklusa i odvija se od
trenutka kada itanje postane mogue do trenutka kada znak (bilo da se nalazi na
portalu iznad kolovoza ili na bankini) nestane iz vozaevog vidnog polja. Nama je u
interesu da itanje bude to due, to se postie veom visinom slova, ali se ne sme
ii ni time u krajnost, jer visina slova direktno utie na veliinu znaka.

Na slici 33 ematski je prikazan sluaj kada se znak putokazne signalizacije nalazi
iznad kolovoza (ispod je prikazan sluaj kada je znak na bankini).



33


Slika 33

Iz ovog odnosa dobijamo:

B BC CD = +

BD t V a ctg = +

Zamenom u obrascu 1, dobijamo:

H
t V ctg
L
=
+


gde je:

L - rastojanje sa koga se vidi 1 cm visine slova,
V (m/s) - brzina vozila (obino se usvaja dozvoljena ili raunska brzina),
t - vreme itanja (izraunava se prema posebnom obrascu),
a - rastojanje od visine vozaevog oka (1,10 m) do vrha putokazne table,
(Ako se radi o znaku na bankini, ovo rastojanje se meri od poloaja
vozaevog oka do dalje ivice saobraajnog znaka.)
- ugao pod kojim putokazna tabla nestaje iz vidnog polja vozaa. Za
znakove iznad kolovoza iznosi oko 8
o
, a za znakove na bankini oko
10
o
.

Kao to je reeno, vreme itanja znaka, drugim reima vreme koje voza provede
izmeu taaka A i B, izraunava se prema posebnom obrascu, razvijenom u Velikoj
Britaniji
2

t N = + 0 31 1 94 . .

gde je N broj informacionih jedinica na saobraajnom znaku.


2
Road Research Laboratory, Crowthorn, London, V. Britanija


34
Pod informacionom jedinicom podrazumevaju se nazivi odredita, udaljenost do
odredita, strelice, broj puta, simboli... praktino sve oznake, nazivi i simboli koji se
koriste za prenoenje poruka korisnicima sistema.

Kada se prorauna visina slova, svi ostali elementi slova, prema jasno utvrenim
pravilima i odnosima, lako se definiu. Naime, ljudsko oko normalne otrine vidi sa
indeksom 1 i sposobno je da razlikuje predmete koji se vide pod uglom od 1
0
.
Primera radi, slovo koje ima stub irine 1 cm odgovara visini slova od 5 cm i moe se
videti sa rastojanja od 30 m.

Ovde treba napomenuti da su slova i svi njihovi elementi, prema JU standardima,
raeni u odnosu na visinu 1/7 H, pa ukupna visina slova uvek iznosi 7/7H, a malih
(osnovne linije) 5/7H. Osnovni konstruktivni elemnti slova definisani su u odnosu na
1/7H i 1/6H.

to se tie visine slova za pojedine znakove putokazne signalizacije u sistemu za
voenje saobraaja, JU standardima tano su definisane njihove vrednosti na osnovu
prethodno prikazanog prorauna. To je bilo potrebno da se uradi kako bi visina slova
bila unificirana za pojedine kategorije puteva, jer bi nastalo opte arenilo ako bi se
za svaku situaciju vrio proraun visine slova na bazi dozvoljene brzine.

Razmak izmeu slova

Razmak izmeu slova predstavlja vrlo znaajan faktor, od koga u velikoj meri zavisi
itljivost znakova putokazne signalizacije.

U okviru JU standarda za saobraajno pismo
3
detaljno su date vrednosti
proraunatih razmaka izmeu slova i to za sve standardizovane visine slova.
Razmak izmeu slova, kao to je reeno, posebno se proraunava tako to su slova
grupisana prema njihovom obliku leve i desne strane slova i uvek se posmatra odnos
dodirnih strana dva susedna slova. Prilikom prorauna vodi se rauna o najisturenijim
delovima slova.

a. Pismo

Za projektovanje znakova putokazne signalizacije koriste se etiri vrste pisma koja su
detaljno definisana JU standardima. To su:
Latinino pismo normalne irine (JUS U.S4 201),
Latinino usko pismo (JUS U.S4 202),
irilino pismo normalne irine (JUS U.S4 203), i
irilino usko pismo (JUS U.S4 204).

U okviru pisma normalne irine standardizovano je sedam osnovnih grupa visina
slova (70, 140, 210, 280, 350, 420 i 490 mm) i tri meuveliine (105, 175 i 245 mm),
dok je za usko pismo standardizovano pet osnovnih grupa (70, 140, 210, 280 i 350
mm) i tri meuveliine (105, 175 i 245 mm). Slova koja se tretiraju kao meuveliine

3
JUS U.S4 201, JUS U.S4 202, JUS U.S4 203 i JUS U. S4 204

35
imaju isti tretman u primeni na saobraajnim znakovima kao i ostala slova, a svrstana
su u posebnu grupu samo zato to se njihova visina ne zavrava deseticom.

Odmah treba uoiti da su sve visine slova deljive sa 7. Tako, ukupna visina slova
iznosi 7/7, a visina malih slova 5/7. Naravno, postoje izuzeci kao to su slova , , p,
g..., ali i tu je, sa izuzetkom velikih slova sa kvaicom, ukupna visina slova 7/7.

Standardima su definisane sve veliine neophodne za konstrukciju i izradu svakog
slova, ali i za proraune razmaka izmeu slova.

U tabeli 1 (u standardu za slova
4
) definisane su irine svih slova i brojeva, a u tabeli 2
date su sve dimenzije za konstrukciju slova i brojeva. U tabelama 3, 4, 5 i 6 prikazani
su koeficijenti pomou kojih se izraunavaju razmaci izmeu slova odnosno brojeva i
to za razliite kombinacije: samo mala slova, levo slovo veliko desno malo i samo
velika slova. Ova poslednja kombinacija ne postoji kod uskog pisma, jer standardima
nije predviena mogunost ispisivanja natpisa samo velikim slovima uskog pisma. Na
kraju, u tabeli 7 (5 za uska slova) date su proraunate vrednosti koeficijenata iz
tabela 3, 4, 5 i 6 za sve visine slova, s tim to su za pojedine visine slova izraunati
razmaci izmeu slova za sluaj da se znak postavlja na autoputu. Sve vrednosti
prikazane su i proraunate u odnosu na visinu slova.

b. Strelice

Za sve strelice, a koristi se vie tipova, zajedniko je da se svi njihovi elementi
izraunavaju prema visini primenjenih slova.

Kod izbora i primene strelica za razliite vrste znakova putokazne signalizacije vrlo je
vano da njihova upotreba bude adekvatna tim znakovima, jer je to jedan od bitinih
elemenata opredeljenja da li znakovi pripadaju autoputskoj signalizaciji ili signalizaciji
na ostalim putevima.

Za projektovanje znakova putokazne signalizacije koriste se sledei tipovi strelica:
tip I, tip II i tip III na putokaznim tablama i na nekim znakovima na autoputu,
tip IV, tip V i tip VI za znakove putokazne signalizacije na autoputevima, i
posebne strelice za znakove "raskrsnica" i "prestrojavanje sa nazivima
naseljenih mesta".

Strelice tipa I, II i III koriste se na sledei nain:
strelica tipa I koristi se na poljima putokazne table koja oznaavaju smer pravo,
levo i desno, kada se na polju nalazi samo jedan natpis,
strelica tipa II koristi se za oznaavanje smerova levo i desno na poljima gde su
dva ili tri natpisa, i
strelica tipa III koristi se za oznaavanje smera pravo na poljima gde su dva ili
tri natpisa.
Strelice tipa IV, V i VI koriste se na sledei nain:
strelica tipa IV koristi se na znakovima iznad kolovoza za voenje saobraaja

4
Standardi za slova dati su u prilogu knjige


36
po saobraajnim trakama,
strelice tipa V koristi se na znaku "raskrsnica" na autoputu, kada je na polju
kojim se oznaava skretanje samo jedan natpis, i
strelica tipa VI koristi se na znaku "raskrsnica" na autoputu kada su na polju
kojim se oznaava skretanje dva ili tri natpisa.

Strelica na znakovima "raskrsnica" na putevima koji nemaju autoputske
karakteristike, koristi se bez posebnih uslova.

c. Ostali elementi

U ovu grupu elemenata za projektovanje znakova putokazne signalizacije ubrajaju
se:
irina ivice,
irina okvira,
radijus okvira,
umetnuta osnova,
piktogrami, i
irina ivice na mestu dodira osnova razliitih boja.

irina ivice (k)

irina ivice je razliita za pojedine znakove putokazne signalizacije, ali moe da se
svede na nekoliko veliina. Na "strelastim putokazima" ivica iznosi 10 mm i
predstavlja elemenat individualizacije znaka u odnosu na okruenje.

Na "putokaznim tablama", znakovima "raskrsnica" i "prestrojavanje sa nazivima
naseljenih mesta", irina ivice je 45 mm.

irina okvira (d)

irina okvira se proraunava i u direktnoj je zavisnosti od veliine znaka. Neto
drugaije pravilo se primenjuje za znakove na autoputu, gde se okvir takoe odreuje
prema veliini znaka, ali se odreuje na drugaiji nain.

Na putokazima, irina okvira zavisi od primenjene visine slova za natpise. Za
"putokazne table", znakove "raskrsnica" i prestrojavanje vozila sa nazivima naseljenih
mesta", irina okvira, d, proraunava kao:

d
A B
=
+
1 5
2
, %

gde su: A - ukupna irina znaka i B - ukupna visina znaka.

irina okvira se izraunava tako to se postave sve dimenzije koje se direktno mogu
izraunati (visina slova, duina natpisa, razmaci, strelice...) i na taj nain se dobija
privremena vrednost A i B. Tada se izraunava irina okvira i tako se dobijaju
konane vrednosti A i B (pre zaokruivanja).

VERTIKALNA SIGNALIZACIJA NAMENJENA PEACIMA

37

Signalizacija namenjena peacima primenjuje se na mestima gde nema saobraaja
motornih vozila odnosno u zonama prestanka kretanja motornih vozila i zapoinjanja
peakih kretanja.
Po sadraju, ova signalizacija moe da bude potpuno slobodne forme, ali moe da
bude komponovani i od standardizovanih elemenata, pa ak i sami znakovi mogu da
budu standardizovani u pogledu sadraja, elemenata i njihovog poloaja na znaku.

Ovi znakovi se najee grupiu kao:
signalizacija u peakim zonama, peakim i trgovakim ulicama,
signalizacija na saobraajnim terminalima i sportskim objektima, i
signalizacija u ostalim objektima.


SIGNALIZACIJA U PEAKIM ZONAMA

Signalizacija namenjena peacima u peakim zonama predstavlja deo eksterijera i
sastavni deo urbane opreme. Njen sadraj pokriva veliki broj zahteva za
obavetavanjem korisnika o nainu kretanja, o sadraju pojedinih delova peakih
prostora, zatim o sadrajima i atrakcijama pojedinih objekata. Isto tako, prua
informacije o korienju javnog prevoza ili upuuje do pojedinih taaka mree gde se
ostvaruje kontakt sa drugim vidovima transporta.

ini se da je ova grupa signalizacije namenjena peacima i najslobodnija u smislu
biranja i prezentiranja informatikih sadraja na znakovima. Na slici 34 prikazan je
primer mogue grafike interpretacije sadraja znakova.


Slika 34

Ovu grupu signalizacije karakterie izrazit dizajnerski pristup. Formirani grafiki
kodovi su istovremeno i sa autorskim obelejima, ali je slaganje informacija
podvrgnuto izvesnim pravilima koja se potuju kod projektovanja standardizovane
vertikalne signalizacije. Drugaije reeno, slaganje informacija potuje principe
vrednovanja, koncentracije i itljivosti, kao i zahteve jednobraznosti, uniformnosti i
slino.



38
Na slici 35 prikazani su znakovi koji bi se mogli koristiti za oznaavanje stajalita
JMPP-a.
BUS STOP
JGP
JGP
Ped voznje
Stajaliste

Slika 35

Ova vrsta informacija je viestepena (najee petostepena), sloena u vertikalnom
kodu. Obino sadre sledee informacije:
grafiki simbol, oznaka prevoznika,
broj linije,
naziv stanice,
ema linije,
grafiki simbol prevoznog sredstva, i
prostor za posebne informacije (red vonje, veze sa drugim linijama...).

Na znaku su etiri sutinske informacije za korisnika: broj linije, naziv stanice, ema
linije i prevozno sredstvo. Broj linije stavljen je na prvo mesto, jer predstavlja
najznaajniji podatak. Treba napomenuti da slaganje i raspored informacija
predstavlja zadatak koji reava saobraajni inenjer-projektant. Znakovi namenjeni
peacima moraju da budu tako dimenzionisani da se na terenu mogu lako uoavati
(slika 36)


39
Prvi polazak 4.30
Zadnji polazak 23.30


Slika 36

Informatiki podprogrami kojima ovi znakovi pripadaju odnosno tehnoloki koncept
sistema signalizacije predatavlja zadatak koji reava saobraajni inenjer-projektant.

Ovakvi infromatiki podprogrami razreavaju se, po pravilu, za svaki lokalitet
posebno. Vizuelni identitet razreava dizajner izborom jedinstvenog grafikog koda i
izborom boja.
Ove znakove treba da karakteriu i visoka estetska svojstva, jer oni doprinose lepoti i
prijemivosti ambijenta u kome su locirani.


SIGNALIZACIJA NA SAOBRAAJNIM TERMINALIMA I U SPORTSKIM
OBJEKTIMA

Signalizacija namenjena peacima moe uslovno da se podeli na signalizaciju na
otvorenim prostorima i na signalizaciju koja se koristi unutar objekata. U prvom
sluaju moe da se govori o parkovima, trgovima, poslovnim centrima otvorenog tipa
i slino, dok bi u drugu grupe bili svrstani najpre terminali, garani i parking prostori i
sportski objekti.

Pod saobraajnim terminalima podrazumevamo tzv. terminale daljinskog saobraaja -
aerodrome, eleznike stanice, autobuske stanice, putnike luke i slino.

Informisanje putnika i ostalih korisnika na terminalima (pa i u nekim drugim javnim
objektima) predstavlja znaajan problem u komuniciranju pruaoca usluga, s jedne
strane, i korisnika, sa druge strane. Neophodno je da se korisniku, od trenutka kada
ue na terminal ili doe u zonu terminala, ponudi poseban sistem voenja i
informisanja kako bi bio blagovremeno i dobro informisan. To znai da e biti siguran
i bezbedan, poteen svakog lutanja i frustracija na putu do eljene take u terminalu
ili u javnom objektu.

Projektovanje ovakvih sistema informisanja ne sme se svesti samo na jednostavan
problem signalizacije ili rasporeda znakova obavetenja odnosno nekih drugih
instalacija koje bi sluile za informisanje korisnika terminala. Najpre je potrebno dobro
razmotriti ponaanje ljudi njihove potrebe i njihove psiholoke karakteristike kako bi
se ostvarilo dobro komuniciranje sa korisnicima i izbegle neeljene psiholoke
reakcije pri susretu sa komplikovanim instalacijama kakve se sreu na terminalu.


40

Ukoliko informacija nije korektno formulisana ili nije postavljena da je pravovremeno
uoljiva, javljaju se neeljene reakcije kod korisnika:
putnici (korisnici) se gomilaju ispred altera (ne samo altera informacija) sa
pitanjima zaposlenima (ovo je najuoljivije na aerodromima), prekidajui na taj
nain radni proces na alteru, to dalje dovodi do gubljena vremena i
obostranog nerviranja. Posledica toga je potreba za veim brojem slubenika na
alteru i nezadovoljstvo putnika.
putnici i posetioci se skoro bezglavo i nepotrebno kreu po zgradi terminala, to
dovodi do gomilanja ljudi na pojedinim takama ili prostorima, a to se efikasnim
sistemom informisanja moe izbei. Posledica toga je potreba za dodatnim
prostorima u zgradi.

Sistem informisanja na terminalu sastoji se od nevizuelnog i vizuelnog komuniciranja
sa korisnicima. Nevizuelno komuniciranje obuhvata govorne informacije (razglas,
informacioni punktovi sa unapred snimljenim informacijama koje putnik sam aktivira,
informacioni telefoni) koje mogu da budu dopunjene pisanim informacijama
postavljenim na vidna mesta radi podseanja i smanjenja oseaja izgubljenosti koji se
u ovakvim prilikama javlja kod korisnika. Ovako pisane informacije predstavljaju
posebnu pomo hendikepiranima sluhom, strancima i drugim korisnicima koji su
hendikepirani u psiholokom i vizuelnom smislu.

Vizuelno informisanje korisnika, kako su ispitivanja pokazala, daleko je uspenije od
nevizuelnog, posebno govornog. Ova vrsta infromisanja koristi fizike i arhitektonske
osobenosti objekta za orijentisanje korisnika i posetilaca.

Prilikom projektovanje vizuelnih informacija obavezno se vodi rauna o tri osnovna
parametra:
korisniku odnosno posetiocu, sa svim njegovim osobenostima, ukljuujuu
njegove psihofizike karakteristike i mentalne sposobnosti,
znaku, ili nekom drugom sredstvu vizuelnog komuniciranja, i
poloaju znaka, ukljuujui fizike karakteristike okruenja u kome se znak
nalazi.


Parametar: korisnik

U oblasti upoznavanja ovekovih karakteristika u odnosu na sva vizuelna
komuniciranja uz specifino regovanje pri susretu sa okruenjem na termninalima
uraen je znaajan broj istraivanja: poev od percepcije do prolaznih memorija.
Upravo ove poslednje pokazale su se kao vrlo dragocene u prihvatanju ali i
podseanju na informacije koje je korisnik ve prihvatio. Pokazuje se da je pamenje
u prolaznoj memoriji u direktnoj vezi sa prepoznatljivou i jednostavnou ponuenih
informacija

Poznato je, ne ulazei u diskusiju o psiholokom faktoru vizuelnog komuniciranja, da
nespokojstvo od nepoznatog umanjuje mo raspoznavanja, pamenja i sposobnost
seanja na ta utiu iskustvo, da li se putuje samostalno ili u grupi, godine starosti

41
kao i trenutno fiziko stanje korisnika. Faktor nespokojstva od nepoznatog pojavljuje
se kao znaajan inilac u formiranju sistema komuniciranja, pa ga treba maksimalno
eliminisati uproavanjem naina komuniciranja izmeu pruaoca usluga i korisnika,
ime se poveava sigurnost korisnika i njihovo jednostavno upuivanje na
organizovanu mreu kretanja.


Parametar: znak

Znak je drugi parametar i u vezi sa njim takoe je uraen veliki broj istraivanja koja
se odnose na njegove karakteristike i specifinosti. Slino znakovima putokazne
signalizacije, istraivana je njegova prepoznatljivost, itljivost, vrsta i veliina slova za
natpise na znaku, broj informacija na znaku, poloaj znaka, kontrast kao i druge
karakteristike vezane za maksimalnu efikasnost znaka. Posebna panja poklonjena
je boji osnove znakova, jer dobar broj (oko 8%) stanovnitva ne razlikuje boje. Ova
injenica nametnula je reenje da se za boju osnove i natpise koriste kontrastne boje,
a nikako boje koje su po hromatskim karakteristikama bliske, ime bi se umanjila
vidljivost i itljivost znakova, a kod ljudi koji ne razlikuju boje stvorilo posebne
tekoe.

Istraivanja su pokazala da su svetli simboli na tamnoj podlozi mnogo uoljiviji u
uslovima slabije osvetljenosti, dok se kombinacija tamnog simbola na svetloj podlozi
bolje vidi u srednje i dobro osvetljenom ambijentu. Ovo treba imati na umu posebno
kada se radi o znakovima bez teksta, gde je ceo znak simbol.
Istraivanja o broju informacija na znaku pokazala su da na znaku ne bi trebalo da se
pojavi vei broj informacija od est, to predstavlja maksimalan broj infoirmacija koje
ovek moe bez naprezanja da razume i akumulira u vremenskom periodu koji mu je
u ovakvim prilikama obino na raspolaganju.

to se tie natpisa na znakovima, za dobru uoljivost i itljivost poruka posebno su
znaajna tri uslova: odgvorajua visina slova, razmak izmeu slova i tip slova.

Visina slova direktno utie na udaljenost sa koje se moe proitati poruka na znaku.
Obino se visina slova odreuje iz eksperimentalno dokazane injenice da se 1 cm
slova vidi sa udaljenosti od 6,2 m, ali se moe i proraunati.

Razmak izmeu slova nije uniforman i definie se za svako slovo posebno, a zavisi
od oblika susednih strana dva susedna slova. Neadekvatan razmak moe bitno
uticati na vizuelno smanjenje visine slova i, naravno, na itljivost natpisa.

Izbor vrste slova vrlo esto moe da bude presudan za itljivost informacije. Najee
se koriste slova tipa UNIVERSE i HELVETICA (grupa GROTESK pisma) koja
poseduju jednostavnost i dobru itljivost. Meutim, treba znati da je prilikom
istraivanja ustanovljeno da kod izvesnog broja slova i brojeva esto dolazi do
zamene i to obostrano ili u jednom smeru. To su:


Obostrano Jednosmerno
O i Q C za G
T i B Y za D


42
S i 5 H za M ili N
I i L J,T za I
X i K K za R
I i 1* B za R,S ili. B

Slova oznaena zvezdicom ine 50 i vie procenata ukupnih greaka.

Ukoliko se za ispisivanje natpisa koristi irilino pismo, broj zamena jednosmerno ili
obostrano je znatno manji. To su uglavnom sledei sluajevi:

Obostrano Jednostrano
P i L za
W i Q
A i D

Generalno, moe se rei da su blok slova itljivija u odnosu na druga slova, a najbolja
itljivost se postie kod bloka slova ija je irina oko 60% njihove visine.


Parametar: poloaj znaka

Poloaj ili raspored znakova takoe utie na njegovu uoljivost i itljivost. Jedan od
bitnih elemenata koji se mora uzeti u obzir jeste ovekovo doivljavanje prostora, to
je bitan uslov za pravovremeno uoavanje znakova.. Znaajnu ulogu igra i psiholoki
efekat ulaska korisnika u javni objekat ili terminal, pa tome treba prilagoditi i raspored
informacionih znakova.


Slika 37

Za izbor mesta postavljanja informacionih znakova znaajno je drati se odreenih
principa i pravila:
znaku se mora pronai takvo mesto da korisniku bude dobro uoljiv i lako
prepoznatljiv,
ukoliko se postavljaju po vertikali (slika 37a), bez obzira na znaaj informacije,
znak sa strelicom pravo (gore, polulevo-gore, polulevo-dole) mora da se nae
na vrhu, u sredini znak sa strelicom levo i na kraju znak sa strelicom desno
(poludesno-gore, poludesno-gore),

43
ukoliko se postavljaju po horizontali (37b), levo e se nai znak sa strelicom
levo (polulevo-gore, polulevo-dole), u sredini je znak sa strelicom pravo i desno
znak sa strelicom desno (poludesno-gore, poludesno-dole).

Poloaj znakova posebno je znaajan na aerodromima, autobuskim i eleznikim
terminalima gde je koncentracija putnika velika i, po pravilu, ima vrna optereenja u
vreme polaska aviona, vozova odnosno autobusa.

PROJEKTOVANJE ZNAKOVA

Projektovanje znakova na terminalima i u znaajnim objektima nosi sobom
sukobljavanje dve vane karakteristike ove signalizacije. Naime, od ove signalizacije
oekuje se da bude neuobiajena i upadljiva i da se savreno uklapa u ambijent kako
bi time doprinosila estetskom izgledu ambijenta, s jedne strane, i da bude to
svrsishodnija korisnicima, s druge strane. To u znaajnoj meri moe da utie na
univerzalnost signalizacije i njenu razumljivost. Tenja mnogih projektanata je da za
svaku priliku smisle nove piktograme, slova, pa ak i oblike znakova. U nekim
sluajevima to ima smisla, ali u veini ne.

Sigurno je da se ova signalizacija ne moe u potpunosti podrvrgnuti krutim pravilima
standardizacije, ali je neophodno da se pojedini elementi znakova standardizuju
(slova, piktogrami), a da se njihova primena prepusti projektantima.

Informaciona signalizacija na terminalima (posebno na onima koji imaju meunarodni
karakter) najblia je mogunosti standardizacije [4]. Takav jedan sistem definisan je i
JU standardima
11
.

Znakovi informacionog sistema namenjenog peacima obino su pravougaonog
oblika i sastoje se od naziva odredita, piktograma i strelice, ali znak ne mora uvek
da ima sva tri elementa. Najmanji sadraj su dva elementa na znakovima za
upuivanje (od kojih je jedan uvek strelica) i jedan element na znakovima za
oznaavanje odredita. Kada se na znaku nalaze i piktogram i strelica, oni e se uvek
nalaziti na suprotnim krajevima znaka.

Znak, gledano s leva udesno, ima polje za strelici odnosno piktogram, zatim polje za
natpis i na kraju polje za piktogram odnosno strelicu. Takav koncept omoguava
veliki broj kombinacija razliih informatikih elemenata (slika 38).

Slika 38

Strelice na znakovima koji se koriste na terminalima su standardizovane i imaju oblik
prikazan na slici 39. Strelice su posebnog oblika u odnosu na putokaznu signalizaciju
kako bi se individualizovala ova vrsta znakova. Pored toga, doputa se, u posebnim

11
JU Z.S4. 341


44
prilikama, korienje i atraktivnijih i posebno definisanih strelica za pojedine elemente
informacione signalizacije.



Slika 39

Ostali principi projektovanja isti su kao kod standardne putokazne signalizacije.