An&

orncruosrrc cenrnnd, o,r,f,

Aoct^o

SavetovaliSte ishranu iAnti Aging Medicinu za

MALA F]ZIOLOGIJE SKOLA

PROGRAMHRONO - ISHRANE ZA POCETNIKE

dr Ana Gifing

srerogoEka BEOGRAD 25, T.6foni;01133,t4730,0113246563;Mob. 064S20 tet: 5530, E,mit ofi@@dtflnq.@m

ww.dlgiflng.com w.anli.qngdijagnoslika.rs

lilgh

a n e o . or e - e o v o e r i F r i e f o o

oi,a,1rxj.1..rqJl

..,ris

obkti nziologije ishEnc, erdoklinolosiF, bioheniFi biofizike.

ovaj p@Eranje pri ove vNle ftCishovan n nasoj zcmlji, a Fdinstaen po ronrello pomazesvakomroveku da ostvtri ide.lnu tezinu istowemenosa posrizanjom idealnog Prci^odjcviaegodiinjesisklstvaidkolovanjaunajznaiajnijinrsvelskimcenirima.kaoi saadnje najveiin inenina dananrjice mnosiDobiastina sa u Anti Asins Medicire, odnosno bedicine koja sebavi uspomjen p$csa staFrls. Resistrcvanjeu srbiji 2009, i lat{tnm podDu ivofri sod FRONO ISSR-ANA dr GIFINC jer.iero Nai cilj F dasvakidovek dobije osnouoaede o nrtciji nFsovos olEarizma, znanle osnov oeuvania zdravljr vitalnosti. i Posnm hronoishaneomocudava se bez vclik rnuke,a kBlko vrene, naure da principizdwe ishrane, pnvilnog izboa nanrimic.i dobrih kohbimcijr Elidirin normicai koji se no$ prinsniti na svin geogr.fskim sn da i duzinma, u svd{oj piiljci,u skoli, poslu, kuie.naotinoruili poslovnoh na kod pr(ova\ju. je Narodiio baaaja. po toinestosc sra piavilamog! p nenitiumuler pomdice sio sc i d@anogu aeona rmo povilno usneriti ka cilju da imju dus i zdravzilot. Oni koji su obdleliod nadesijih savEmenih bolesllDretaboLizna l0 do to dana a smanj u vrcdnosriholsterols, trisLicer i icdera. uj ida Realtali pokeuju 100%uspeh kod svihonih koji su se poiudili da naureosno!.e Prc3ranne lodfuuDeva bnja|je kalorija. marnje ianinrics i odredjivaDjc kotidina jclovnici. k& ni zadatirecepti.NapLoti!. tilozortd prcsrma je u iome hrde, ne postoje da svaki dovekdobije znalc koF ie biti osnova njecovusopsivenu inicijalivu. ti(o\i.o. sr,tr eL !J\odnsro/i om nrir-ir.riJ PNsran fukcidiie Do sawim dnsom pnncipu,a lo je nhan po slikenrijskoD indek$rndmtuica, kao i kiselo bdoil ftuihu Ovo znaii da jc nocrie.jesli visokokaloridnu u neograniacnin hranu kolidinana. alida set)Iitomnapmve rcslikcije! U okvnunajeg centm dija$rostiku, za obavljamo neophodne sve dijagnostidke procedur u cilju utvdjivanjaposlojedeg zdovsrvenoe sianja.a zatiin u toku viaemesednih koNuralihih pEgledai kontrolapntino posrignnt @itat Prednost prcgrama hJonokhtueF u tone lLo senilGdanejavlja tarouani jo-jo efetat (slbljenF-vd.anje rezino,a metaboriiki poEmedaji rnj,r,lavaju. e Uslova pridenubvospllsranajc smo pGtojeje zljei dobre voLje semstoudii da jednogdoveka Svakoko nauii ove pincipe ina obarezu obudinajmanF da pmrilu hono hhrane daseoseiadobrc jejoi nekor ponosaol i lto I

svak nba dn inra dovoljno aanJa da sbi ostval zdravlje da se bavi pEventivo'n, odnosro spEdav.njen nasituh bolesr i. Uz Frograft, n.! tnn bkara preporuduje odrdFnu koDbineiju vitlmina i ontiokidanasa. nineala i minokiselina, iskljudilo piema Ezllrarina diljanih dijaslostidkib procedura,3 prepmti se nabavijaju u svin apotekma. Ovi lrotokoli jetru, ruvaj!' FankEss melabolidkin ubeavajurezulrate, detoksikuju od oscilscija i je individualna omosuiavaju bajnost FosLignnLihelbkata. Nolo u p,oglDu 'Lpm- iz isDrnamofotin. es. Osnona ideja za rezim ishme po satici, potekla je od frmcuskog lekda Alain Del$osa, koji je resistovao svoj prosrd 1936.godine.PEn]r@je brjne lbnfle u svetudo sada, u mscn cenlruprlncnjujeno pllsm prllagodjen a nalinr pacijhlimr od Snako novo iskuslvo u plalsi p$lek1i! sodila nan je ohogudilo da krenano mjkvalitetnti progtu, saapsolutnin uQehon, jer ovaj prosramn porpunostiodgovm svakondoveku, sno ga i reghhlali n avomobliku. ato Tekslkoji iete ovdeiictije p o i r o d' a - s ' . n o cr , L ^ r ! a r ' . eo d . 5 0 0 a .j e T b p

svaka 'nasnadelija naies ikiva (koja s ave adipocir)jo psfekhro orsmihvana niko ihbnka sa24iofirin radnin vrendoto, Zadatakove ltbrike je da pioiaede i saduvi a zalin pFma potrebi i odobodi rea(e go'i : dabrrc -alo relo.rrbddo \irn dne niri ere4crh lpobebda

Masno tkivoje od vilalnoe znadaja oreanizan. za znaii,tEba sv.kako e! imlmo,ati da sanou odredFnon procentuj svrhiviiakje netan. dokje i sMki lcii erbilaklos rkiva los,jerjepoveansamnocim netaholidkin ihomronskim polrneddjinE botestimx. i Mchrnizrm nigonilrro.ja nisrog tkiva Da bi IomnalesvojeEzeryc, masieiolije uzinajuiz kNind.e kiselirre iscicrc, ko.ii seunose hroo'n (nezabonvinodase3eierinalae u skoro svakoj nanirnici. sresa pre u ceEatijm4 adnosno zilaricma-laenici,heljdi, ran. phind\jeimu, zobi.itd.zatifru loau,slatkiinnavelikonbrojupovri.). i Mrsneaolijes! dobroolrenljeneielije za ovu ulog! i jjnajuvrto naFrednnoserlji! i snton 2 pumpanje salapljeje, odnosno i sktadiilenjenasri. Nalon pwe faze, o.lnosnofaz upumpavanja, aeaere masnc i khelihepreuzinra dirava amia enzina koji ponazn ! ddljoj loiryodnji velikih nroleklla,poaalih kao Sllorcni(rigliceridi skladii(e speoijalna se u skladiSta unurar msne ielije. ceo ovaj loslupak.jednieovarod nraneglNnog diisenla: inn,lina,horDrona koga Ludi h.la Cim se nivo iNulina po!e{a,a to se dciav. p1i svakoDuosu tnnej frns.e ielijc dobijsju konxnd!:skladistil Znaai, kad sod nestopojedeDo(iabuk!, zelenusalaiu,kuvanuial'garopn. lnictl. hleb, piE loonpir ili aokoladu), procesi svi rkladinenja mastiser(juduju, R krovemeios + d d L t s \ r a . i a 7 d , \ d ru . r o/ d u ' d . . v J L ,d n ! . r e r , d t , r , .o \ t , I s c e t i j l s k , , /aDodirc,r ^oi.lbr'!'i.lo.f e / o .e l D o g - 1 " j . . E r oi 1 - t | ^ r i i Insulin,hormonodgn\orun skln.litrnjc za masti U naiem orgdizmu sve sto se odnosina sLvddje cnEije funkciontie pefekrlo. sve dokjenai dneui;lanr nonnalan. Inredju mnogih paEnelam, ono 3lo olde l)oniqjemo kao nomralni ritam je ukntko sledeae: budjenjc 8 6aov! izjutmiaspivanlenajksnijedo pomaii lnoie.je i do ob'lka u tokudan4uperiodu iznedju8hi20h.. Nivo nNuhm u tol<u satubi tre6alodanonnalnoposti$c ti naksinnna (!kz lika ili 24 vrna),jedaD svakonob.okur pri zatnn nakon minrLta nivononnalno 60 podi.je se orsj da smanjujej morano ali zapmtitidaefekat poveianje vredno$i irNuhn!1Gjc oko3 sata do n,Idn unosa bilo koje hane.
Tn sata n.Ion lzinftja hJde, kad pEstare dejstvo signdla sklarliSienja n.sti, 'jclija zpodinje pripreftezaoslobadjanjc masti,a laj proces zovciipoiiza. se

ovo oslobadjmje masnoia izmasnih ielija sedessva dalko henzivDjje bl'e, ukoliko i postojivea potrcba eneryrjom (kreranje, a nzidkaaktivrosr).

Stva poslajuloie kadscDoEneti nasntaDrunosaI obFka dnelno. zasto? Ilijedemodeslo-trkraiem intorvalu i saIa, prcs od ili kadeno obroke. j ednu Ni d drurunaviku motabolizam.e n.i op$ital O ovone{ejoi bni govodmalo klsiije. Stetrod !zinunja "sricl{lli.a'' Z. rktivi..ju{i signxl2r lulenje insulin! uoDitenije DorroDan lompletan oDrolq dovoljnojetrn.t'jcdan nlogaj nchehranc.da bi ovaj Dro.d zapoico. Tada nasno nlsti, &ltc dobijlju naloe z! snadiitenjr. Tog nenutkr prcstajcoslobadjonjc zntvrrrjn s $r {elijsktryrrr. i zrpoinrje liposenezr, odnosno, ael'jr Dolinje dt Ovo je jedan od Ezloca zaito uzinrmje g.ickalica imedju otDka pnualkuje ili nagonilavdje nasnoglkivq ili pak ne dozvo!avada snraano do nekeZeljene rezine. Ako ieliino da suimo, pNa stvarkoju trebada undino je da se v1alinonnosu regddih oboka, i to - tri u tok! dana. Clavnukivicn za nneonilavr.je telesne lezineupavo snosidearganizacijau telsnom jznedju.btuka. dcso's ckaDle" Dri$dnorritnuunolenjahane,kaoi Na zalost, dana je olo jedd od najreliih po1de{ajs navikama savremenoe u kod od najlo6eg badajaje ovo s@aDje prinle.itikod dece, Dauditi da ncjedu narkise, ih dipsili bilo kojug ck3licu rcsularnoe van obNka, ovosdodnosi nabombone ali i vode, Zalb s napominjedaje od najvoice oao znadaja spreditibal dece? kod postoje Z.ito danns voon, gojrznhdecx? 6c jc nm.og rkivasukod decejos nfluvijaE. zovuscpre{dipocni. ore delijeinajr osronaDpoiencij za udnozxvdj en. al Jedm od reloga zano dolazi do gojaznostikod dse je, izmedju svih drugih i upravo ovlj mehaniam unnotavanja delijazbogpoveiane F.htbe skladiStenjanasri. Deca koja preterano isto jedu, srvaL.juosrobnu k lidinu m6ti i ponbaza je skladistcnlen sLlorene re telesnendli velika Dedijelelo sc postandx se ndne 6elijelbrdo rumnotnvaju, kldx s jednom a mnoze.ve GLije- adipocir.i, Dji[ovbbj ostmeuvekisLi kasniie iivoru,parajvotikj i u bbj adip.cira sklldilli relikukolidtuL masti. Decrkojr suu peioduraoja bilantjava. beznaslaga manoia,u slavnom odraslon u zivotnon dobu nenaju DDblem sa viikor lezine, nduprot dece koju su bila

debel,rrra.a nrof oeinjsR. .ob . o,, J 80o! tr.Jjelsind, pmDte,o od..e rdealnu rc:inu tr odmsL.h.l.hn

Kod ljudikoji sugojbi od dcdijes umn4 potencijat skladistel.ion je dareko za msli \e:i 'ceo\uddi oJ rdqi..,nr r'' oi goivoi..a.e,-.,eoo\e.d,oobnl f J J ' f o r t as m s \ o ' n o | k i o k v ' o ' r o d n i : hD o . , e , a , O . i I d , , , o r L . r mogim bolsrina u Zivotu, daleko vile nesovdnjacikoii su iDraLi nornalnulelesnu teziN u detinjsn{(visok yca pitisak,lederna bolssl, botesr i kvnjh sudou j druco). Naravno, poznaio je da su najsiainiji loketaii gulreradc. odnosnolankeasa m izludilanje iNulina,upao prostiae'jeri betiledcr,ztrljleier. rned, (a njth inrau nd veoma velikom bNju naninicai s ckalica, posororo statkiia. j u keiapu, ati kojjdeca toliko volO, km i hidrcsenihlane biljne nanoie (r njih nra u prxkliinosvakoj jDa iz posnim u kohdinai dr ). Ne smqmo crickalici kese. pecivu. zabohviri Deke v$ra voca koF imaju sposobnon b@g i velikos izludivanja nsulina G@zdF,lubenica, Napici,kaoi{o su kafai dajsadodarinr iedeDm(ili reitsikin zasladjivadent rneljajLl nasciklusskhdiilenjri oslobadjanja nsli. roini sokovir*odje spadaju katesoriju I ' s , . : n i . r o e - b a/ o p g r - e o L o o r o a . . . p " e b r o 4 i e r p . e o \ s i i i I e . d i 4 r d !o -.re/.\o:brcj .e!erFbJAL qne.i. J Fn i

PoEdlzimsja sriokalica, dnLginajden:i ponmeoxj navikana hhnnije preskakajrie u u praksi, nnogihp&ijenala U nasoj od dujemo nedorudkLLju,inr i slededjh da ali izavx: ie vedemm uopiiejefje ro zdr,vijq ujltN jedemsmo voie; Fojedendo 2 ks voda svali da.r nikadne sticnem rudarr uopnenejedem da neso.najstadF mijc dajedun uvede I l itd... svovo nije dobro,uop$e nije dobol I -u oigani.nudoveka skoro je se nill. nijeizinenilo vreft.a kad pdmiliwidorekbio od lovaci kad nije Drao mnogo je Fzliditih iamnnicau slakodncvnoi ishrani. Svakako doilo do odEdjenih nininalnih promena cenelskon ! kodunakon p1laskx ioyekaiz nonadskognadinaliloh (k!d je sno lovio) u miniji ;ivot sa uzgajmjon vooe i bobice dvni loacijeli kadnnu if,ali ulov,tojesl.kadnisuDroELi nabavc su da rneso. drugesn?nc, S ljudi koji su se bavilipoljollivredom osimnesajeti i Fzro su p o / , 1 . ? i . s i . e ' . n .o s s c . r o \ o g i { r o D l o I p o J o t r . L g o o o . r ' d h L v . a e Na ovon saaeju iz stonje se bazn: teorija isln"ne po krannn srupana.rni lovct su j imaliO krvnuerupu, kasnijeje a d03lo p.ohem,jerse do nenjaoinadijr zivora khrana. 5

e.ergij! od uneloenes4 A krhx g.dpa dok Polo j leoriji,O knna erupa srvlF odlidnu imarelikooplekdenje nesx. olgaoi2maod lpak, lode sunro sebi,nikBkone dajegDdivne elhente olojhn, za tunkcionisanje Do su ecai unurDinjih o'da, neophodni prolei.iimasli.voiejepozoljiojestinnceno i u odredj ulmc u toku dana,a to F. !o zakonunzioloeije lj udskocorcsizna oko I ? eno ' 1 . s l .o r o n . e | . o o J oi , e . e : 1 " : | J r j e , i (najve':i veliki problennx${e kod ljudi koji izb*alaju dorudak brcj). ili uzinaju (lto !com. m.lu koliiinuhnnc njnrru. $no voae iakodje iLi cesto duFmo). o olonre droasnauenicl zDajuskorosve i he postojivide ni irajndja sumnF u opmvdho$unosa.dfdjenih, vepnalisokokdorijskh nmnnida,lpnvo ujuiru, npnvo je nivo kortizola, hornona budnosti,u naimr knotoku najvisi i kadaje ludenje kad U bm penodu je lEtabolizdn najsnatniji, mjbr;i i naFiksniji. oscaamo. organian priFEna endgiju 2 svenaie dncvneardiho$i. Stasezrpr.yo dogodi lod preshoiinonnostraDeujubu? jli Nivo hom6m kotizohjeveliki, u kraind je blaga hDoslikemija, kodmnocih ljudi lako nro:da i ne osedanonikakvuslad, nai ,eludaci ceodisstivri sisien sesprnada prini hJanr Fa poainjosapredodfdFnin izlLdivxijcn odredjmih supssnci koje ftba Akiviraju se brcjni lomonsko en2inski nehmihi koji sluie u stvannju reolhodne gije ener zarad $ca, n iti'ja i mozsa(i svih unutmlnjil orean.r. Tada s najbolje

Todanripreskoiino (iii olaj obrok. ilijos sore,popijenokalue ledemm jo! Drogo got od togr popijemo kcfusavelrddkim zdhdjiladem)i timc bukvalno akljudano svavmtxnanalimmdnim delijama, {ojesrndipocilimd, apodinjuiftenzivan prcces one zdiliie svojih poslojeijil Ezervi DeophodEene|ijezarad orgda.

.ledan atavistidki,odnosno drehi piincip nm Fnvi veliku nuku jedini u prasiravnrena, kddsiorek jejeo svakidan(ajos mijc rn putana dan), prdili. bila je jed.a Frnodnalomklefttika mas.ih ielija: tuivanje nadir da ' ro' J ro? J u\li aal.ir'.oriri.ewirnsLoin/r"dLtun,eFdpr' rmr Kadadc bilo Ndohog un;sahree, odnosno nes4 aktivnibipostajalisamo sintetiluii enzinri, jest nmtoilc u oamiznu kojc su bile sFosolne i od DajnanFbobice to da ili voakekojr bi sepojela,mpEve neohodne enerEelskc zalihe,odnosno !161.

Na Iaj .aiin pfioda sepostanlada unedaeneryije?j md $4 mozea, jeiE , svih osratih or8ana bude iazeho velikai takojeoinosuien zivor! srnnzadatnn uslovina. Niit re ! telu ioleka nije indnilo ni sadrkod ljudi u sedinanr,ede ishrana mje pnllm. ne o$u lmN u zadaton bioloikon rihru, relo to pfcpoziaje kao !rek'ju i odnrah zapodnrje bmjne mehanjae odbFne ciljuustede u enersrje. Znati,.akonjednospreskodenosobroka,svojloFdjedeniokaylje(panakartobioihl salate, djc!rck ili jabuka), lileshlko se iskoristi, osl.hk saiuvai uskladi*i, a baz.hi metabolizar selqrorijIerjesve10deo za ljudi. !.iodnog nagona pEzivljavejetu ovo se odnosi dusolrajne na navike kojeiovek ina, a m zllosl, mediciDa broln ina dokee da ovi drevnilincid i dalje ftnkcionisu,jcr nikako ne snremo zaboDvino da da dm6 u svetu inavise od 315nilionaljudi kaji paLe gladi. od nsuprorFeko nitiiddu ( p o n l l i n d u r o ' r . i r r l i a . db o o r ' t r o I r r d 4 e . t . h c ; o d l n it . " e o - ' p ' I p ' L hranonutrici.ie rosu polqnvnti u svakodnevnoj nrcdicinskoj phksi. Kadje po$ u pitollu,a Eovorino pnvon postu, ne o nodemofividlenjLL o po$a e a unoserjen nminica kaoSto bilji sirsauda biljnisir hapnt rure piteodtFDpnn, su ili kolaao. biljnosslaga ild.. motesere6idaon predstavlja veonla dobo dls,errie l Posnih Trcb. datde 40 dlna{nekaae,a ziloje ro. osimu Elisioznom snislu,opravdtuou i ntdicinskom. opisaaenro nalo keerijeu delu o necnk&1indijetdmo)i poslrrEba da podjumeva nanji kalonjsld unos (nikato ne lodmnneva za$du frlel.ih proizvoda biljnh siFvitua,pavlake slaEa- bilj.im, ili nesa broJnnn i zanenanaza ncso. @Doraznim kalodrnimpiiam! ili sojiirinr iniolma), tonzx$iranlenlelike kolidine losr bi trebalo budeodricoirle, Dikako da posl{ilanje kuliu kuvaltaj isprcba\qje a bmlnihposlastica... nal(on Jer u suoiavano sa tenodr posla, nasojpEksi se najiesae pac'jentina koji su dobili na tczini,unestoda su izcnbili i dijasnostikujemo nivo t o e r . o l oi d o d \ ap d , 6 . o op p o o , n I ' - | o a i r c c r o s r i v o Takodjc,jedini pravi nadin ozbiljnos di3ienjaolganlzDaje apmvo posl koji podramcra unolenje lode u rrsjanju I - 3 daia,.aj!i!e 5 danai posle 5amo od desa lrebalagano pn uvesti najpre iednuhranu, sle oshlenarnimice. ovxt posts note ali obaviti iskljudivo uzDediciNku konllolu ipraaede $rane od lekm. K,ko sernxs 0slohidt! i7 n,snedelije? Dok s Fdne sthne ntrro tkivo skladiid nast, ono isto rako,sredonr n5, takodjei po oQuslanast kojuje prthodno uskladiitilo. ovo je dtugi ds prlcsa obqbcdlcnja cncail c za fuikcionisaue ljudskosoryanizna. Kao $o sno Ekli, tu6ne 6elije,odnosno adipociti-su ukladilril velike molekule,kojj se - \ d ' : " r - , d r w o r -- p . . j a h" o . t o v e' | " r . i . e . o . L 1 . . r \ o a r t . Da bi scovi nolekuliotpustili kry,potrcbno u injerubili unaijedelove(nslcetidine mognnapustili zdrav\ neoale{en! n4nu 6elij!,.e postoji nika|aamagidno m6aza.ili '1

supsl.nca moze koja dovenidorosada m6na Ghja izbaci sloj Mdrzaj, osimukoliko se Tajm smanjenja nasnoaaje opei ! edimiDa, posebno eMin! lipMi, koji je odgolord liprj, e.zin koji FzluZe msiroiu senaldi d md@j iehji, lii je }oFuno Deaktima je hohon insllin lnsuhn u vedoj koncentracijiu kvi, jer sv.jon aktivnoidu, sve dok hornoniNulin dnck.o blokiRnd enznna el Ipu ziadi, sve v,ne dok jedeno i gickafro, homon iroulin wedno radi povljeiju enersetskih, masnih rezefloam,. enzim kojirazlaie mdnoie iztih naiihmasnihrezdvi ne tunkcioniie uopite Ne posroji teoijskanognanosl izsubimo miligram dn i masti ni panavljano, sle dokje hornoninsulinaktivd, a onF maksinalioakivdjo! 2 3 srta nakon sv*og pslednjeszaloeaja sno pojeli(ie sanro koji obroka, ijednosjedinos vei Homoni koji akliviLajLr ipodsridu aldivnost enzima lipaze, npravo onoeemimakoji.an sma.jule nasne depozitesu adrdalin i n ndrenarn! tzkozvsi streshomoni. Oni se orpu<hju najveiojm*i p|i fizidkojakivnosri u stanjina u ili stesa:Loplora,lrladnod!, li2iaka agresija. nentalni srrs...). Aktilnln izlLtenin slreshamonina, win lipazarolaze noleLal riglicenda u noje {ielove i specijahnn bioloikin kljuCemorvsa izlaznawala adipocila,te se ove, sada sasvin malepailiklle otpultaju u kra, Ovi deliii sezovumasne kheline glicerol. nasne i Te kiseline zaprvo sluiekaonriSi6no Kad seu kni nadjuDrasne kisclinei sliccrcl, postojedve allenative: -ilidemobitifi2iakiakrivniinalinii!i4iiesagoretieneqjjukojaimFponudjcna, -ili deDro nzidkjncaklivni, nasnoldselinc Clicml ie oslatiu kaoroku.paie bid ove i ubtn msno tkivo, kojeF zapmvo biololka fabrika,preuzeliovd elenentei u svon delu zareciklazuj rebansfonhari ponovo rrislice de i uskladisriti, ovajput u delukoji u ali shii zaskladiital oF ada. e jednaogroma stalnih sv.I.dnevninr ponavljanjen oros prlcesa Doze se uskladilti koLidila oipadnog tualerijala, ove supsla.ce.isu a viie zdravo n6no lkivo, vei jedna nrlsa poa bioloskog,3li i indusftijskogotlada, koji seveona teskouklmja. Tc naslage najieiie onena stomaku, su srrukui bokovina, vedma rvrdokoneza su jetrinih cnzimndiklrro Mssre kiselinedelon odlr! i ! jelru, gde se uz pomod p,lvarjuut,igiice de.tada oni nuilaju sednskirigliceddii nalaze u slobodnol se s cirk aciji. K.d s! poyilcni trisliceridi u k.vi. to je porzdrn zn,k dr nc posroji liliil{r .l{ti/noq u/ iJo\ rrncnu rorcirnu troi.vo,lnju 'n.'h0dr.

Svalo pove,jarje vrednosli Lriglicerida iholestcrclajo siguLan znak i suslerade. pankreaa. odnosno NAIOMENA: IZMEDJU oBROLA MOnA DA PRODJE ]VIINIMALNO rl) OPTIMAI,NO4 SATA!

Prnvorrcnz! verbrnjc Kaoatosmovideli. nasne 6elijesufantasliilni proia,odjadiiuva eneijeneophodne i yca i misiia. Ali, mano rkivo nc elihiie iz organizma m klji nadin za rad ni nagomihu mst. To Fde nasirnisiii.. oni su osnovra maainikoja sasorwa nast i pltvdaF u en{siju nophodnu zakEtanF. Ne postoj pGebia1!jna: i pokrenuri osnorno.ie nisiie j na$r nastase seprirodnift ie Poznato da posLojiodEdjenbrcj !udi, kaji u svon sciom iilaju p Ddnu zajriu od F slihporemeaajau merabolinu nasri,to sezovegeretski poLinorfizan.0a nemajLl kako prcblena u netaboliznu f,asri, oni no$ nnari idedlnu relesnutczinu i bez mrogo fizidke skivnosli, pri tom mogrjestihnoso i dakvrlo nezdravo, a po stedano bilo koft nulricionGtilkom pdncipu. Ovo,na zalost, i!*dovodi do @nih zdravsrvenib porefte,aja, poiev<iod zivoine dobi iznedju 55-60 eodin4 pa bez obztu na 10 kolilo se 'ni Natili nalim lEthoddn ztrravljem, svelosenavike, sra.ijoj uz u dobi ieno sesuodtri ozbitjnjnpfobtenlinra sa koji Fzultulumelabolidknn poreneiajimr, poyiienim knnin pririskom nasiarko$ iti Efeldvne tirburning yotbe inlenzivne vetbelisu naain daseoslobodinro viskan6nih o$tass.

Znmo dasenomno lokenuti, ali i to nomno ud i Fmenro. - Kad i kako sevezbaje Latodje veona bitno. T kjc u rone, ksko imatinajle6u koiisrod vdbanjauklapanjenr nzidkeaklivnosri I ftavo !reme a verbtuF je ono kd se msns aelije sprejnlju da zapoanuproces oslobadjdl 661i. a N lreba da vezbmo n hne lad lomon insulinjoi uvek blokim onzin lipazu, lo jest dok rftje stvenje n6ti, a to F vrene 2 do 3 sa{anakon obNka. sen ito je lorprio 9

neenksno,nozc bili opteredLiuic vanje uneiehnne. mosuie a lsFo.ii daimanro koDtraelekal tdlinrodasmdano. ukoliko hkorisLlno pnradno najakLivnijiperiod za lipolizu, odno$ror&laga.je ins$roia (nivo totrizola ujuh jc iajviii nnedjn ? i 3 saii, konizol Ic tak zdi homon budnosti,a lada je znadi nivolktivacije i svihnaiihZivornih funkcij!najviii. Najboljevreme avezbuje ujutu, xpredondka Stalistika kaze: ljudikoji pri'nenjuju prinoip ovaj dineupravo najleaiproce.ar o.ih k ji i.raju idealnutelesnu telinu. I to bezikakvenruke. ovejLfarnje veube moojrL umereiei preftasavelina a poercnD ujutru bili snucnjako, F trisli (ilo vedinaLjL'di $naln !@ma zdraviin),jer naion vcu i kvnlm sldolitua htba najn&j o 3 eh nakonbudjenJa posticnupun kapacitet, nije dobb preopteEtili yce pa da leiin napodnau to wome. Slatistika loze da .ie pDcentualno dalekovedi brcj julrc nego bilo kojdrugo izre.adnih sml1i usled oplereierja u lokulrdanja tuo sr$ u u Oslaliremini za vezbmjcsu pr rudksili DE vedere. ovo poslednje najgora ali F alie$alivaNarnhF je prepoNdLjivo vdbanjeFdne 9 sati uvede ,tuzlozisu brojni, jedln od $zlo8a je 3lo rnn postupkomleltadki od.zavanlonale nadbubE:ne:lezde .ltivnid, a lo vodi u luonidonsind'!'n strM, koji ksnije, n*on nekoliko gddindove p$ksedovodi b6jnih potomeiajr lelu,a presvesaporemeiaju do u inunileta). Teikevdbe Gpri|t aerobik) bizokp'aznezalihengljenih hid'ita,odrcsno slikosenaiz jell i dovedu amoE, kojj dalje dovodido niza noiaboiilkihpo,medaja, do koji 'rzultujuakljuaavxijebduvenih vntnnasnihdelija duvanjcm i zaliha nasti{naae tlo ovc ieakevezbe pEpoznsjekaopElnju, a ne ke stimulmsl), r s dnge slide, alotan pld poveiava polrebu bos.nr hrre. Sedera za Ovojejakoloie,F s nsne aLihe.isunipodcle lopili,a nai rnozak konandu daje da namno lnti novuhEnu dabi sezastitili unutalnliorgani obozbedila svi i neophodna NaterelosestEteikipipEna zataj unos, bd obznajeli tadailine.pokedu svi pa ni se mehanizriza pncesstlaEnjanasti.Uz ovajefekar, aemo mi d.brjrti na tetini,ilk i akobldenrojelisamo prcsno polrie nxko. intenzivnds rreniDgainali niskokaloricnr i Ovojejedanod razloga zaalo seovevezbe su pokazale neclikdne, kao osin lto BoCu bili olasne srcekod sojlznihljudi.koji podinjLL vetbaju saveiina z da vidFnin na F TV. zr eliminacrju potrobnoIc masti, vczbali duze polasata kontinuitetuto samjvile od u i gdeiemo nrdksnnslno 50%'na snna lopicileta, k hog posiederi lgljenehidde iz Ezewi teld TdltMa nore biti dobar izboi.ali iskljucivo sftuani uz nddzorprofesionalnoglrcrcra. Po mosi'r istFzivdjin4 bzi ho{t (5,5 do 7,5 hm^ar) je dao najelik4niie rezulrareu odL'vinjL' zdmvlj.i to aCta rbcdljivo. l0

zene rrebada imaju .ajnimje 4 saraaktivneFkracrjeu lokujeti.e scdniccnuik&ci 3 sta (ovoF zbo8Elikc u nivon ts{ostdona tr kri). Ali. ftkreacija podrauuDeva ne hodade oko 3 km/b,zroir lae a ietnjane spada od u ovu pridr (!ehm psasval{i guramkolicq letsn sapnjabljicom ]ro sradu. olo su dan, samo nekiod odgovoGnapilaoja o nzidkoj aklivnosli).. zrito sunnogedijcteneuspeine? jednoglas.i sravu mnoge Dan6 $r druinjacia Duhiciju u da dtek koF pEporuduju nedoroljno obmalani Lekariilipriudeni donose srete laici, !i!e nesosiodajukorisrSlo surestiklivni.ie, su<reidije.l zbosviie @loca,{lo mehlatnih, liziikih. ro to Sro je PoseLrno besnislenoEdili kslbLiisla etikciju koja rraje do 28 dana,kako vecina dijetskih rerina,na z.rosr, piedtate. rdeatnaje rDjanju najtuanje dara,jef s a u od 40 lo lrere lase telo ! porpunostildLagodi na ovu reslrikcrju i dalcko bolje odreasuF kasnijepri rovm&u nauobicajenikalorijski unos. ponovo Slasedosadjar dEni p rcipocuvanja erergije rxd e a i srih dtugih a nalih Kad n.osino nrmje hanc, nale telo to lrepozDaF kao !relnju, u Dkx od 48 sati se rmmjujebaalni netaboLizam rcomabib pornemo lunkcionileno i ni da odlidno na 'stdLivnonikalonjskom j. unoslj na koliko nizak on bio. Buatni merabolizan endgebkl nivo m kome fu*cioniiu nasi orgdi $ce, pluia, cre!., jera, tc'noEcrlacijaitd, bcz akiiuosli miiiaa, zDaii u ftiru. odredreau kotidiru tmne nolmo uret', dabi relo tivelo, Kad smanlido unosluane, tadanalaclicsinrlanorakosto.iti izgftimo deitou reiini (llo na ialostpodruuievasnraojenje nidi,jncmase kolidiDe i vodeizdelija),ili idmo snmjdF oLinna (atoIebolje,jdto znaiidasno snanjilizap*nrnru tcla inasrosrkiva, kojennamaluspecilidnu pa tezinu. namvaeamarlje garderobd, posraje koja sovoriod za lo lrenre sno non stopgladii i nwozni, al nnsDro zeljeneraltate Zalin dolazi pftokret, pEslaFno sa dljetcn (da li snro pomenuti da su ispitivaja pokDtla daje brojdje k.lorij4 odnosno mernje koliJine unete hrane snazan okidad stesakodaovekfr) i vFtimosevedem, odnosno kalorijskon hosu. Fretholinom Ali... obmuto pncesa od snmjenja b,alnog neLatrolizma. sedelxvrfttativno koli bao jcrrc, phix i s,! r dfusih unutrasnjih u cilju zaltitc e.dgije a Bd y!s, mozsa. oana} sadnm leba, umesto srLi, 43 najmanje sedoice senalotelopodesinanovo 4 da stanle i ds seporeaavEdnostbazslno8 netabolizma. . Znaii. pEthodno uobidajeo! koliiina luanekoju smojeli, pGrajepcvelika u ovon periodu; dolazi duvMogjojo efekra nri, neeino no yalimd izsubtjen., i tada do i vei d o d Ao r o ' r r i n . o ' r l o r - , d I o , a r . p o .o r 'I . p " d j c . . . n Bitnoje aati kojenminice dolodedo lasoDilalanja masliivainoje kakopamcho upotrcbili saanJau vezisalaaliletonr nhimica

je Najbolje promeniti konFlel.onacin istuane, naFaritipravu kombinaciju lmne,ali pi lom nikakood loer nc psviti nauku,kojanodi ka slEsu. i Olo zvuli komplikovanoti.i se dx je jako re*o, x zaFrNoje .eato .ajlakle 3lo nozono zasebe nradino. da asladjivala... AsFariani drugi Splmennla san muije dijet pica,r lide se vcatadLih vo{tadki 6ladjivdi su jol snaznii okidaii izludivmjainsulina prostos, od brzoe StasezapEvo deiala:ni popijenro dijetpiaeili kfu za zasladjivaden... insulina nivo porasre, mi u krvi nemafto nikakav unostakoaanog nov bzog se6eix koji odjednoh a jerje treba senctabolise. odjednoD da S.d zbhjeni i prnkreas msne ielije, i rrostaju Podinje akiv.cija brojnih honnonacnznna, kokoneposroji i s niltaznadxjno kffotola u (lo trebada seobaci u fabiku za stv{oje eieije, ponolo dohzi do rrnnciDa reakc'je prolnju p]kljdd daki zlurimo .a ini 2aklj![anosvanoguda vratanadelija a n@li, na neko areme. Aspetam jc najkarce'oseniji Doznaliasladjivad, a njeeor indeks ki*losije,10, apsolunro najveiiodsvihnmrinicd[oje unosimo. Znadi, uslovno redono,zdmvije je popili slalko pide, nego ono sa leltadkid z4ladjiradern. zaista Aii, us!o\4io 1 je Porrcbno biri opreansavihnidnna! srneiem obliku,ndbodicina kojojpise bq postoji sedera susar ili frcc, UVEK dodal.kzaskdjilada lto su aspetdl' so$itol, kao Zbogjedne dobreosobinein*tore, iajzlnvijc jc un6ni hj leder,jednro fiuktozq od svilr ledee ne dovodido snainoslorBstanivoainsulim. Takodjo, pono!. sekod naspojavio pirodli asladjivad, STivlA, roje biljni ekstmk, neDa kancercseriheiekata,ne aktivil" pankeas,plLts,izuehlo je bzna supstuc4 p! delljei kio zaititnikinruniteta. Ce(o se u dijelama snanju.je unossporihleaffa (akoasne low ca.b diels,odnosno smeFnF unosa usljenih hid'ltau iduhleba, ceEalija, skobai drueog), posledidno lio poloianju potrebe unosoh brih aecera, dop'nrosi 2a odnosno, naseielije podinju p$ccseu cilju zasrite odedjene metabolidke energije, r&. da umsto d3 smanjimo lipogenezu, podstak.rro (zakljuiawnje slvaunje masri, mije opet lrata adipociix).

roscbM kalegoja nsmirnicaje koja u sebinm dhkurabilne ona nasnoce, ddi seo d p$izvodina, zr k je sedonedrvnovemvaloda nisu itetne (narsarin, 6iljni !lag, biljnin biljnapavlaka, biljni sn itd.,) Najsavreneiijin ne'odanaF ipak dokemo je da je 3lci3os$ma pri bosu ovin .arnrica. le m.sti sezovn rrnN dasti, a posroje pnodni irori i sintetska srpa.

t2

Do skara se snatmlo da sL ilehe nannlice oacno nleso I Dunonasno rdeko, pd je veLiaana ulogahagarinau ishrani, nauka ati, ipakkazc: mnogo ne|nijeind6tLirskl ru pmtvedene nansfrasti,od prirodnih. poaedaraj! ODc ni$ rakozvanos loteg(LDL), a snizavalLr ralroreos dobrog(HDL) holestercla. nilo U svetuje zapodela bo$a da se zakoron resuliie zalraDauloza naminica koje sadde nm nsli (Kanada), u Aneici postoji zibmna kori!6erjx rakvih 0amnnica tr restoAiDa, a u Danskoj je odavno regnlisan J,lpis o p$.onlu lEns masti u imimicdna (nmle od 2%). Ove masli s dobijsju hidrosenizovdjen i drusnn indusrijskin prccsina pErade nmimica biljnosForekla, Iftriste s za poduz*je rFjnostipeciva, stdkisa,slanih g[ckalica, bMe lntue, ina ih u svin supamaiz kesice sriD konzavisanin N d ' c ' / . o . e m a r c n ' . . r o . i oo s e .r.c ' b I n , l e .! , c l a .L . i , . D . e d

"'o

Preporukaje sedetaljno dr prodi sasrav namnrice je indqsrrijski neke koj, pr!izredena i da seprovcriproce.al soddaja l'?ns mxsli(ne smebni vediod 2%, madajedaleko najboljedaneI osrojiuop!re). Znadi: !idino dau sastavu iim prcizvodr bitjDa nekalo d!e hidrcscDizovana rnasnoia, budesienal oprez talost, demo (na a to lideli .a reoinavclikon brojuproizvoda, mi sno do sada naiin prodavnicanra u plnaili ssmomaloprcidodan. kojiinapiseradan ?rcreini-!el.nierin(: trff r bozidhikon+rukrij! Prcteini. odnosno beLardeline, snabdevaju rDrino telo kiselinma, kojeob*bedjujuLdt, adZavanjei reparisdje- odlosno pofl"rljaije lkn!, a takodF $ fundamenhbnizvor vitalnih supsl$ci: eflin4 hoDnon4 neuro nansnitera i td.. Nasetclo nili prcirodi, niri skladiliipDknre, ukoliko unosinomaloili rc unosino uoFsleprcleine. nale telo podinjeda rugradl\ie sopstvcno mitian. rkivo. do bi obcbediloo&edjene anino kiseline neophodne rad sra i unutrliDlih za o1'8ana, i kao Unos prcteinajc vise neco nuian, p'!ce!a unosa oko ls po kilosrahq oada po je najnovijin kliniikim ispitivejima,ovd mos ipak nora biti oko 1,6s po kilosmru U cNenon mer i u piledeni iulcefr belon nsu se nataze vetikekoncenracije kamozim,anino kiseline procese, koja uliic na misaone mzvoJmozgx, rspomladF pbes slaEr.ia mozgaj a u oblik! slplenrenlacijc da.as se obaveao koristi kao pomodnilek lenpijiautizma dece,kaoi legereijanskol u kod u ishnni. s drugeslnne, niliiima je neophodna anino kisehrada pmlilno rade,ovo se ova naroditoodolsi naau cij!$ianogniijia, Niro kamozina soanjiza67%dostarosne se dobiod70 sodina. bi sre bilo zdEvoi Da 3xl1!noi supslmca noD unositi ova putensuplemenlacije. se ll

Jo! uvek trtrjenedoumica oko konzumimja ctrenogmes!, mnogi nuticionistisu prctivnici qjeeoveuF.lrebeu isrnmi. jff Hono Gluana kazeda iDaktreba unosiriurnerene koliiinecrvenos nesa. lo noze da brdeviSekoisno n%o itetno. (ne OeranidcD.je neophodioje unosa kod bolcsnika bolu.jLr parkinsonove koji od bolesti a sadanisupoaata. abmjeno, vei o$anidem) i drusaosranlinjr

yca Cojtnost negltivno utldenamnose, dobrcpoznale nadine. ilo N operedenje i kao kflnih sudovx,poDst kvnog p4tisk4 Lalozmloopasnihnatenja u cEvina, oteiava i Emeii runkorjeradaunun"Snjil oryana(retF, raDloeas,bubrezi),ugrouava netabolicke procesei dovodido poEmeaajalunkcijii slrDktuizClobova u ikosliju,itd. ali, danas oDsezna pokazaladnekru povczanosl su ispitivanja iznedjudebljine coveka i skmdenja njegovog:ilolnog vekaputeinjednoe donedavno poznaL.g mdo nebani2da, kojLm Daie sopstveno nnsno aelije'lodr|onxjgendski malqijalkoji presudno odEdjujc duiinu naieg,lvolnog veka. Na osnovn radovrdokrora Tim Spdctom, narf.ikd iz St. Thons Hospital londonu u koji.je pruirvljudi senehku sliuktuu i paloloska optereaenja blizanaca doSlo do se geierskih zapanjujuiih rezulrah ponnlanjd 2alisaklko kod sojabe decei o hLo i kod gormih odElih lojednuca (LxnceLMedicalJournal. Rezullaii objavljeni $nrdooj su ! periodici presvega), kanije a studije objasile nolekulamo-biolotku su i sirurtru pbblenu skradenja tvotnos veka ErioRavussin, izBionedici.skg lslrazivadkog cennau Baton (LA)je s svojnn Rouec. tinrom porvdioEzulrate Londona. iz Kao posledica nnocih istmtivanja.Mstavljenje st dni rim Da Medicnxkom U.iverznetu u Ncw JoNeyju u SAD, gde su ciljdo hpnivmi genetskizapisi kod nckoliko hiljlda ljudi, kakononnalne iclesneietine, t6lo i kod gojaarih. je Vrednost BMI (body fra$ index,Fjan koji sene prevodi,x do nedavno pEdstavljao pouzdan iudikalor k lidin! relesne za frdsnod),preko30, bilaje fallor u dennisanju .redna ovihstud,ja, od niroritoznadajmzadalju sudbiruleorijeo kademtivohom veku ljudije oballjenana l25 zcna, kojihjepDko20%bilo sojrnih (inalesu L od sojenih ribo,to jski tesLovi podn^nevali konrlerne biohmjjske, ibmololke uatize, kao su jedne i analiz! posebnc strukrue unutar ielija belihlndh zmcq kojasezoveretonda. je a poznata po tome ito predstavlja pcifeni dco rJonozona nolekula koji nosi na! ukupan genetskj Dateijal.

Teromemje (D rakozv4oj Hajaikovoj reorlji o stdiju) z4rurra za rFjanje nases zivola, taro lto se! nobenrLrdelijskedeobe, skmti ze odrcdjm! duzinu ona Kadase6elije rkivapodele onolikibrcj pura, (najdesie a kolikonamjepriroda poddita izmedju43 i 54 puta),ielija dalje ne noze da se dlij js se teloneF poFuno skarna i b d s e l : j a L a ' r .d u 7 b ' 0 1 d r r r . k d d d o l d /d o T i o , C J 1 r ' ' lstuzivmjejelolzalo jednuzakonitostkojaseodnosilanaispn esojaznezcnc. Teloneresojunih tena su bile starisdikizoadajno kraie neco reloDrere Zenasa nomalnontelesnomrezinon. Kasmjahtrazivnja su poivdila da s ovo odnosii na d{u (eojazra decainaju kraae leronrere svojin vdnFk4. od Ubzo nakon ovib istruivanja. 2005 sodine, otkiveno je da se u kai sojaaih ljudi j i n d @ z n a c a j n o ! i ! i n i r oe d m c h o n o n a , p o w i v u l e p t i q r ( o g a l u i e m d n e i e l i j c . Ovaj homon oddFnnn nenanizmina skraiuje telomse (ovoje slidanmehanizankao llo i duvaDski dluje smislu dim u skrldeda relonera) rqulrarisulodstakti Ovi Svclsla zdravnvenu Orssniaciju akcijuidanas ogomnanovdana na se sredslva ulazu rerpiju u decci prevqtivu sojaznosti uopite. cojazne s druce si8ne.naudnik Kolunrbijskog sa Univerznch UsA, RrdolphL. Leibet u kaze, da su lkdani raltati htaziveja veona FDrclcrivni. alj da ne monju obavezio znaiitida ae svi cojaai ljudi. ili oni sa slmdeniin lelorneEma. osudjeni ro da biri na nnd mhdi.On ostavlja nogudnost dajerdne neophodno zxdeoh.uLidito.hko daje moeuoe se kod nekihludi aelijedelesporije, iakojc mocninosl da pa ieprcdlkcije tnanjena. nozedaseoiekujeprosedre duzina zivota. kpitiveja sn takodjepokazal.da i kod decei kod odEslih osoba, subili sojaq ll koji zatin ostvadli i oluvali oprinalnu teiinu, olaj fakor rizika esoluhro ne posloji. Masno lkivoje bomonski akivno lkivo i lonrln se kao nezavhnafoanacila.Ako ga inmd u vlsku,naudide nam,ako masnooe inam. u normalnom pFcentu, dulaie Das, ovog ako lkivainamonanjenesoibneba,opeldenanDauditil Koji pokrznrelji sojaznosti?

Kad k.reno gojen, mislimona ro da je BMI rovekapreko30. Radi pEiaosti je odtdjivmja stQena uhmFnosri, dizajnirana tabelabody fla$ index a (bodi nas indekt pokojojsemozemo veomabrooLjenlisatikakra nlmF kolidiram6ti, dovoljno je znatinlsutezinu lhinui l&o 6etoo orjeDlisatiu sedetu i se kom skale nddino. Jednostavno odredjivade rrcdnoslijeslcdeic retinuu kilosrunna podelinosa ole visinoin Denina (nap1nnd, ! osoba ?0 ks, avisokajsL34,dabisnoodndilibody ina ma$ index. podelinowedn.st70 sa kvadrat visine,184x1.84, n dobrjmo vrcdnost 24.61) cojaa je wakaasoba kojainraBMI pEko 30, a pttemo uhhnFna slakaosoba F je kojaina BMi preto24,9; nomalno uhrmjmsvako imaBMI iznedjul3 5 ; 24.9, ko I arcdrostBMlisrodlS.5jerakodjelarolotkaigovorinanrdajeupitaDluporhaqenost. t5

De6 je BMI lpal preldidjen faltor i pokzalo s da j }otreLrnouaditi mroso plciznije ispitiv.dc saslava da bi se odEdio ialdor gojuno$i (!r slega to note tela .noeudnilnBodyanalizator tela). Nekoko irra dobar vodeu ielijam! mozeimative,ji miiidnisdstav nomnlndkolidiiru i bodymasindd od.sobekojr inadnoso viic masno6a imMje misiinenuse, paje ova net! postala neupoftbljtva. Jedna meridla psiholoika slddijaiz 1993eodine (4.500veona sojaznih ispiranika) otkila je da 82% sojazninludi scbevidi tao polunjenn, nalo koDulenrnijuosobui ne prepo2naje medju goFznih se siluetana iznedjuviSe osobr.Kadabi hpitivxii pokaali siluetu dolidnog ispitanika fotografiji sihlLL oa tr2 normalno ubranjene osobe, 79% iak j ispitanikaoGovam daje u pitmln folo montaza, ef sebene mogulEFzmti kao veliku Cesto u praksi i morcno d i izjavck o lto su: obozanno sd debela, poeunosam ve6ix{dok@nojeusvimozbiljnijiinneuFnzioloikimispililejina,dxjekodgdjenib Ljudilucenje honrona itie zr skord 35%isFod ndmulnos niloa,!a izsleda, ovakva da DepEyvnon raspolo:enju podlesne 73?% gojaznih ljudi, a lite od 60% pncijdara Boapnnati nedituentozru dtidcplrsivnu teEFijull Znadi,ako zanenximoizjrve pojedi h gojmih ljudi. pokNajnoda shvarimo daje gojrnost izuzehro komplckna lsonaretlo izlediva i BOLEST. olabolesrseneodnosi samo obolclog, ukljLtuje M ve,j dlravu porcdicu mdno njegovu i i r Lijareljsko okuzenje. yc6r Dokroro je dagojazni go.jazoost daje bolest Francnziza kaiu kojaoduziina ljudi nisusEnre zadololnc i osobe. Ndbolji Eultati u k'"piji sojunosti so dmas postiiu kombinovanlen individn.rnih dtclx i slplemenard vEdajuravnolczu neurolmnsmirerskoj koji u funtciji u nozgu,lo jest,vFdanjem oseddja ede i ndosri Principillrono - ishrrne U rDemrnnhionoishraneje osnolnog od aadajaprineniliznanja medicinskoj o srmi kojase zole tuonobiologl.jn, o v,.ti nanrnnic., isko stljivosti, i o renenu kad se lao clcmcnti skladiite, kad se eDe'?etske a Ezcfle alplllaju iz adilocita, odnosno idnih Vei sana dobnn konrbircvmjen ovih pincipa, mi nlaino zdFv pristup istuai i time ponEzemouspostavljuju Drnoteie u naGn netabolih!, kao i relesnoj tezini tolaF ideal.azinas. IljL'tNiclijenaleglelaahtevajucndgijuitsdan6ne6elijeotpuirajuusuadiltenunast daleto hkie nego kld ka ijeulok! dana. bilo

Idealno vrcDc za lnos rmir oau3laju,je uFavo ulurn.

ca kole lako i bEo daju mdsiju i Iako se skladilre i

To su t8ljeli lidrali (]neb,nzne cftrlte im{Liiivo, njskosrc h er

nostxc kr.lnrJr,

Dlimnmcijtr doruilo je nrjtcti ooeudi preliriaj u nhra ,jer jod'noju1lrnji urN hranealdivirr mNre delle da bsz oldevanja ispuitrju iz srog ikladiSti nasti i ro A \ o . n u o p , e j a . c r o o o o \ r . . o f ' o . r _, y . d . j J I r o i r o d p o o . J o o o 1 ' r .n..3o iobad,ei,re/e. /\"'. i . . oL o r o t o / o t " r " " o , . t , . o r i \ . nanavlja saskradisrenjm,FrF nuro nenanovos zab 3ro unosa hdr.jnih supsta;i. U\er- e hotro dtu& . r "l'o 'o. ':. 'i i bior-od .a je .o vrr" .Jd Fto prto..o

NaSe ielije su ! veier4jnn salitua zonorne leoF, (knizot. ho.no. budnosli vei i se nmgo nanjeludi,poreojeda seludi hamonsna) ljeiijepo tiniji manieg i otFoE, rude a L p i n - e a eT a d a b t r d r ' r . a ' a re r o p o n , N . s d . I o.o -,.a.e. -obeI lor ..r.;'od i / o i . o ' , . o r s . ,: o r - p o - o r ,, o b r o . e o r g d / d f o ' . n i c d d' d i - . h r i i r n \ ' p F , - . c r r x o - ' - . n e \ r e n e n I L J t o : Ako uvece s6emo m6rcde i seoero. smo upmvo mi dodati nereljalanaljfr aelijama da uskladisle kstm Dast,lalnonavEme kadonero i inadc rade, (!dje onobndjxlle i ral r osinbo'?T.bc/obr',-d. 'Jl ivr. / ob\tatrom -il -.-c e n i . o { o o | \ r o . . i \ - E N i o o . -x m o 4 nivo honizola, jesl utidcno.a uspouvanje dnocpadarivoa kotuzola hai i 10 prn u odlazemo luierle drugihneophodnih hornod4 koji leslvujiL Eparaciji. o odnosno ielija i phvljenju zdravog inuniteta). lophaci Najlakiinadnr izbegreno probtefreje da svc pridrtjvanje trhosa In"oeod 3 prta ! toku dana, 3h do 20h,sa pauzonod 4 sta ianediLL (od obDk ) a iafodirdjevazno rokr u p p t o d r . a1 4 i \ e . L o r c n u i lt.rd,ii LLp .r. NAPOMENA: POSLEDNJI oBROK U TOKJ DANA MOnA BlTt NAJMANJE 1 SAT PRE ZASPNIANJAI

NetoleFDcija prda odredl din konponentama hrfte, k& i atersiiskercatrcijena hnn! nogr s aesto unon,lDnosri, Clalobotje Netolcmcijaia Javiliu oblikumcdaja nd |nioliko dugo Benfta un6nm hanu koju ne podnosjno dobb, jaUja F gubick dnsne motivacije i Edne endgije umor, niercni lolovi u zslobovin4 resobe sa venlenr, pllnene nakozi,vlloglavica, ar,aa deprssij{sojsznost. klrcinoili, ie6enra

t1

IakoMo je priloda poda La polencrjalno moi da prtpo2nnno neDozeljnu hmru i daje izbegavdo,kro i dd nesresno lzinmo od! kola nm odgo!!h, ddas je na talosL, teito DrepozMlioveprnodnepodsvesDe sisnale. Naide, od rdog detinjrs4 ni sno zapodeli nal prL L skEienje zilohog veka, opteredivanjen bbj n srickalicamu, lela slslki3iDa, brbn lunon, hraDonpunon konzeru$da i Desticida.... olo dolodi do uspava.osLi sve nalih pri@dnihmeh&izhd i vrlo bEo prslajemo Ptpoaajmo one.annnice koje tlba datbegavmo. da Dan6 je tehnologija tolikonapEdovala, i .ajopanijenaninicelEpoznljeno kuodd jei naisladje. sadodaLim 2adinida bojama nmimice postaju i ove veonapinmljile I4rogemnirnicenasprilukusvojimzvodljivim ukusima, naroaito opasni sn slatkasii i slbi dodaci. Izbxcivxnje$ hra.ekojune roleriSemo Jobro, vile od dveneiinesludajeva, n doLuido nestanka avstvenih zdr tcsobr kao sto supovisenholeslerol, visok priinal itd. oraainjenica ituaveliki2.arrj,jeinad govori nozenro z{tdvipemellim da biti lnoson Ali, Iqko dnmsbili pldchn? Malo.jeonihkoji ois! probali kEmpiteili hambuBer kioskaia doskn.. lampite, sa ali istolakoditamobrojnerekrove zdravoj i o hnni u svin dnevnjn nounama. I po.edsvesa toca,maioje pozmloda uolite niie lakonapdni predlog idealm za svrLdcorek nnajedinsiven zapis.PEma ron aphu se odvijajuye nale seneiski fizioloskefnnkcijo, a svrkako se ovo odnosina tuelabolizan i iskorntUivostnxnimica u je cilju stveranja oueije lednom dovekn a stvamnje eneisije odcovoEjuiajedna vsra nmim,cxj nekom rlrucom, pondicedakveonra sasvindruBa vsta. UDulafjedno desto postoje rdlike r sposobnosti iskois{eirl!nimnnic!. DelinicijrHbno hl,unc Hmn. nur cija je srana Dedicine koja se bavi dilcleiikon i indiliduahin rctmon ishaDeprema2*onnosrinra pircdnih hova lLLdenja hornonai enzimau naleq olganiznu. Jcdno$avno rereno, svakonaovekujepotrebDo kdisti odredjeno da vste nannnicdu uzLidno dobadana, bi dihova iskorislljivosr srvdanFeneryije da za bila mjvei4 a srvdanjeoq,adnos p'i ton najmnF. natdijala Pnndip hrcno nuxicrje je osnisljm od slrdc d. Alain Delabosa, fi".cuskog nltncioniste srcdironosandsserih dvadesetog a zatimje u tokndestiia veka, sodina godiradop nosonnndgibsveakih naulnikanenjdo oblik. jcr U naioj yedni Ie lesko pineniti prog,am & Delabos-a, vcliki boj ljudi nna poreitiene vrednostiholesterclq icde'i i eoFaosl, pa je noEo prelr'peti nnoge jog dodahcizhene, dabi daorczultate.

18

OrJjrvim ? \ !'

r ' e d n o . d \ d , J o n m e r . r . d r j , . e d eo N o d . " nadtu dula jti vnda

llrcno hhrMa je jcdlni retin isfi@e toji n. ledna jcdno{are

?rlnenon principa hrcno ish1tr se bez velile nuke, tmjDo subi vi!d( kitoFama, a ukoliko u seien, hoiesroll; i aGlicqidau kni ovajje losroji poEmeiaj udnostina rdin jedini pravi terapljski izbor za postizsqje noinalnih yednosti j spredal;nje nstanla dijabetes4 bolestisrca,kFnih sudova Dralisnitela, i Niie isloakoujednodobaddajedemo vsrur!&e kojuprcnanatem rldnomriLnu p izludivarja homona i enzina ne noieno iskoistiti u ro odrcdjenodobados, s nosli bNno inati velikukonstdasnojc pojelinekoliko rmije iti ka rje sari Na! netaboljzamjc dingovd od srrde nomom i enzim kojr se iztuduju u okliru odredjnihoryana,a ovo ludenjeje uvek ueDtnski odredFno i to ne prena najnn indiyiduarnin navikama,!e{ po zakonuuniveratnos rna danai Ndi. O,aj Lnail je predslayljen slsdecnn: izlazaksunca, podne, posle podne, alozak$rnca, nod. diktir; i On to kako 0eizgledatinal individualnibiotoskirtta . oe'gr p po,ro JL e e eit. . \trqe T. oil -rGbj odFdi"rc r Lc r l | | L ' i j e . o ' ; e . o . . h s L a d b i \ d a , i e e e g - b l t , . . n x | d , . r d c p oa / b ovi inletualisu liziololki. znari prnodoi,nqvesni i odEdjenisu zapisonu nalen Hrma koju pojedehosenikakone mo;e uDotEbitizadtukno sLvddje energij c. D d b r a . r o c , n i n o g' n - n t r a , o - a o b d t . { \ ' o o r l r l i e o o r . e b r]o . : e \ d e l F ' r d s t u b v T s F . e n 'E o j d o p o l b r , n o t c i o \o,.-.et,ddo 4ogl koisdi daljea stlahF odsovaduieg obtiha enqsiie. NekienziniseliSeizlucuju ujuiro. nekiu podne. poslepodne neki itiuveie. Ilomofl se tlkodje izluCujuu dnevnon fitnu, naprinirj Fno ujuno seizludrje najveia koliiina koltizola i insulin4 dok semelatoni homon sla Iurj sano uvede noiu. n, i P o i e o ' rT L i F , e f , . r o o r o ' z e L o l . o , E L o r F d j e nd o o ,o d . d o . , a v a e . r . o 1 - [ e d r s e . d r a i . c ' o i . o d o b , d d ' . o r n oo d . o i i n o v c p " , o R e fizioloike reztue oryanizba u cilju korisdenjare mmirnjce a stvdanjc potrebie Kadpojedeno neodsovmjucu hmnu odredjeno dana. zbunjujemonale,ezde u doba mi koje |!de bitne homone zaakivnost naies orsanizna.hZnno od njih dr seaktivimju i u nEme kadseonepriiodno odna aju. Kadseusled nepEvilno lojavi nedovoljDo lih i ncadekvaho tLdenje enzi,na_ dotazi.Lo srelki u netabotizb! kojevodc u hroniiDebotestii eojDnost. Klinidkijedokeno daje !o{e posrelan izbora jL(ro.s testenina !ede.Nili ie Mma z vo.e pohEbno L'jutro, inafro fiziololku nni mogudnosl saiskoisrimo pdli naiinu da ha

t9

(a to dobadana. lsto lako, testenina vedeujimili noinirnsatima ovo F alsoluho u greikau ishrani) oajaelia namnlje pdetm izborukolikoinmo viiak kiloglrm,Ior moguinosr dxje isko.istifro stvtuanje za eneijepFkidno ne posloji ovodobadma, u pB tunihd, koF vre ouj lsled Driodnognedostark! odgovdjucih enzima, svega Pdroda poslxrala na! orsaniz.m se da nedljivoi n! najboljimosu,jinadil iskoristisvaku je jedeno u wme kad F fizioloska fukcija hnnu koju r oFdemo, ali snro ako diCe{ivnog rogrelm izborlrme ! odredjmo dobadma dovodl sistemr odgolanjLtia. dostvalanjn meiaboliakoe otpadx anlvanostiieLija i ol?aoima nastaju razne freiabolidke Ovo !.ehenomizeiva $zne bolesiiorgmizna.P svega, (seicarabolsl, usledisopljivdrja Dankrcasa, porened.j lipidnosnatusa bolcsri poveirnje vrdnosrit'igliceidai hole$c$lar krviikaoposledicaologa, nastajubolesri sm i hanin sudova, vhok prilisak, ali i pEmm stdnjc, roii maligniteli,dcecnerativni Naide{dr viJljivaposledi.d bko i etSde n ishrni.ie pojavagojdosti, k*o op3re, pdcljalne (Mlapljanje nasnihiepozilR odrcdjeDin u delovida lela). I<adpojedemo rek{ lr.nu koju ne moieno da koristibo a str.nnje energijo, ni jc Nldndiitino u obliknmrs.ih ntrsl.gtr,2r ncl! drngnpilikn. Pbblm nastaje zbogLoga ovanskladislena lto mas.ola niksdnijesusvnn dista, ona vei pravisadodacimarelabolidkog kojaseu nstem orexniznu oipada. ovxnano,a sekao (akland korGtinapmvinadirr nik!!rije, u nudajevimakad tebaloda seodobodiiz bi dcpoziia ciljustva{njahdije u Dodatno opteEienje za mi orsanian je lo sto ni nastavino sa lnoson hhne u pogre$1o vFnq Daosim sto se nakrpljeno nrsnoia nikadne iskorhti,ni dod,jeno je novukolidi.uu skldiita NrEVnd,od$lvo fizidke llrtivnosii okidad nsravljaije a talorenja nsnoia,jd miliii za svoj1ad korkie leliku kolidn eneije, semasnode p6 leo'nr l*o nakupljaju lludikojinisufizidkiakrirni kod Ako pokcncno miliae ni snr. uradilivedidooposlaa na3pravilan ndabolizami srvranJe silude tela koja odsovm nasojprnodioj koNlitdciji.P ldna konstirucija dorekajedvslo izteenulo,ane nnihvoidebeLo telo. Ualci prckonene tetine, pdjrvekoj. predslavlja izuzenro velikiproblem doveka lod u jc *eiu $ Ezroliki. mada iajcciie n pnanjuskup!i!e faktoD(navike, psinoloika $tuktumlid.osti, kultrno okruzenje itd) Nasiedlese jo! uvek nalodi kao vaian hkror ! nastanla sojaaosti, nada se sv,ke u nxkondulixta nekenovestalistiike analize, Ic olaj da Codine hemtu'i obFvljnje, micrj rMije p lidnopreuveLidan. jc Bit"r ainjcnica dr s! nlril(c u poslcduislr.ne utrtrtrr jedne porodiccveona g0jrznosli. Tnairjatruzroinihtrdstrnkd

2A

MnosereonF o ndtaDlu Eojmosti su dmasaltlelDe u swmeioj nednini. osraje Ali, riijenics da je od pEsudnos aacaja a razvoj sojaznoni. kao i a ndranlk mogoblrjnih oboljenja.ip* bitan izbor lnane. Rerinrh'ono ishrde zabmjujeuos smo nekoliko v$ta mnirnica.no znadida veliki izbo. hme na rapolagmju. Ovaj p ncip jc pE s,esa opiti zivorni pincip, a njesovo pral<likovaje je potrebnosdo n.lo -aDJa i zdravos uuna Narodilo povolje kod decc,rrudnicai slaih ljudi. U hrononut tinom .etidu ncnr! ograniienja i{oliiini nanrimicl. slatkjljm iti u masnod.h,,Ne postojiDroj.njekalorij,, ncn. spisko!.receprro diniDa. po Hrono islMnon kod gojanih, zaveomahatko une (oko 4 nedeljc),bezikakve nr*e, dovodi upadljivog do retine(u pmksiimamo studajeve gubiika od ivite cubitkareldsne - 3 ks n6noaa).Osin subirka od 10kg, madajenajdeiie oko 6 ilasoaa, ovajnetod sulile izgled siluete, nate telo posraje oblikovano prdla !rcdjenoj - fiziotoikoj jahade konslitucijilzm:en stomak, pantalone, velik! zaditica, debetd butnre Disu ird, pokeatelj nlse konstitu.ije, rer: posledicancp$rilne ishEne i Dros! se rcsulhati za Dakdeo F da odredjdr sta hEne ne odsovar sd{oj konstituciji D. bni$ h6no odndili v t{ hodotipa, pnmenjrFno takoame anrFponelrijsre nq, kojc nam n Praksiola&isvajuindividualniDdstup. Na lriner, dokuanoIedasuviickuvanos povrd! u ishrnni(Sarsarepa, ceter, cvckt., paikrnnr,bomn(a, krohpir.,itd) doyodido pojaveiirokih l{ukova, srviie nesr n ish.rni doyodido snanjenjaDolov., butinrirtom.ka i Dtrg0g j lovcdnnjrramena koia, nnogo sk.obr (rcste nq laonpir, blcb) dovodido pojrle relikos srudnog stoh.kt. butiDa' zndnjicc(! zavisnosti Dol. i godim starost),ild. Da bkno 0d Fuzdano znali koja usta brane odsolam nainn pacijenhna, ni obavtja'no test in'oled l- ,eldm ' LBod) .n:li. ea or Drotr p .sLo-. Pren. trrncusldmrutorin!, rolike se greike Dnve bsi '.oson vrsren.mirnicr kojeneodgovrraju norloloiloj kar*re.htici miss tela. Doskon.jebilaakuelna iloona-adajna ulogakrnih gnrprr nadinu ishEne izboru i nhimica alije nap!3tena sanimainom autom je, koji seistejavnoodrekao Eo 2OO? Dr.litd D Adanoje 1996 ob.javio n nja knjiea, pFU kojesebaveovon teDom Codine ovaj lektr zanird svoju rtulju (ovo je zapnvo rorija njcsovoe oca, srdd pedeseiak o odredenih ksnih supa savstamanamiinica. Prerns tcoriji.vsta sodlna) slacanju roj belandevina senslaziu hrani(lektini) kole ponah se kao iz.zirai:benijske ftalcrje u dodi sabelandsvinama knnihielija iovom reakcilonr na!ih doLzido oitc'ienja ietija Budu,ji sunalekrue delijc da razlidile kn'negrupc ABo shlenx)odrede.a hfana Grne debukvalm zanekeljude pHknljati lek, a za drqe otoa, snan" dr D Admo. Zane&azadosledno prinenjivdjeovesratesrjejedaljeu tomeiio Driipaknisnosvi i ,1 kdDe srupe. Dokudo je da je vaqiacija unuttu svare kdne gape Nti unutd izvanrednovelika. Najveia zamerk0 ove corije .je potpuno uopsiaaanjeljudskog or8aniha u pogledu varcnja belanievina: ljudi kflne giupeA Lrilrebalo budu svi da 2I

lqeteijanci Belandevine mesaza pipadnike kane erupeA pEdslavljaju okidai u iz nastanku katnronra, na Drimer,dok iitrice 2akmu gtupl O predstrvljajui2vor IMih luonidnih bolesti uzlkovanih padomnnunitdo. lrema klinidkim slxdijama. dodedno gnLpaDa produtlva iivot slarislidki prinEnjilsrje dijeletike asnovane nu krvnim niii hdajno,.ili gadokdzaro skncuje. Kaostojc redeno. DAdamo sel avio odEkaoovesvoF tdrijc 2006.sodine d1 ?rrvila Hiono- ishnno Kad se pailjiro bim vftme obroka i lnta namimicakoju unosiho, vile ne dolei do skladislenjanasnoia u odredjenimzonamatels i time se obliL tela za kral|j une nsja. P oriteri u dnevnom r.sporedu obroka su na dorudtu i ludku, koji su i n{reade r . ' . . . ' . . t ob.vozno Jc jcsti njrtm obr0k bogrr zivotinjslih nrsno{{na i sporovlr.iiD ugijenim lddmtinu GeMlijc I'leb,titarico lzmedjusvalros oDrolotreDilo bi da prodjenajnanje3, a 'dorlnojevile od Nc pNloje og.rnicehjrD kouiini umsa lrranq ier sesdnro odrcdjen!hmna nzim, u odredjeno dobadana zrbranjcn jc unos svih saznonib pidr koja srdrie ieaere iti veilrlke zNhdjivrle (com Coln, Sprile, Tonic, Cou cole ze.o, cnorgchk! pid!, zrsildjenivodnisokovj drugo) i Nc prepo.uiuje se kombinovrnjcproteinoi ugljenih hidrata z. ruiak i veieru.ovoje nogu{osnno njutro za doruank (griclolic! ) izDdju0b.okd(svE) Zabranjene svovrste su Vodci suvovodesene jedeujufro, niti uveic,kno ni d.tldii - l0kolndan, primer, ved3nn0 iznedj! 16 i 13 lNovr, po zinskon raiunanjuvrcmena (zuii od 17d019 dlsovr po lernFn raiuninjr vrcnenx) Tcstcrnu scnesmejest'uveie(pNte,pic!, hleb,sendvilj,.) Hlob,tesfcninc, pirinri i sroobnrpoyrda (krompir)sejedn najkNnijedo 1s (raylje nleko nije hrrnr lr0jr Uudi nogn lrko variti. ! iako sei dalje oko togapoleniie dams n svetu, horo ishnr! gn tr potptrnosti zdb.r.jujc, no pijo sc,nfti sestrvljr n kafu.Dozvoljcnojc nlcLo korktiti po.ekadn nekin jelnnx,. kiselo kuyatrim Dlekoi sireyisn dozv0ljeni nrrsoriqi biljni sireyi(osin tolu - sojinoss'.n),biljha prvlEka.biljDi !la& pekarsk.pecivi,kro ito su pogaiico, k.oasdni $t tako?anf.h$masti t itd hronoi5l'rJnrneLlo^oljr\0 trponebu 0vil,nnmi'nicr

MLEKo kavlje senestavlja! kafu ili daj,ne pije se,nodernanedicina ovo mleko ne smatraljudskoh hreon, ni nemamo adeklat|e euine koji f,ogu da r@loie belardeline nleka.!ase trorganizmu iz talote olFadni produkti. je drslionikoji pijumieko vedim Dokeno gvozdja u koliinrana imajL, snanjenje u krvi i bojne simptone alersrja.. Krallj Dleko NrrE iaor kalcijma. jer avrj nineral nemozemoapso$ovatilKalcijun senalazi dNgimnamiflric0na daleko r u vedoj koliiini,naprineru slSenonr pe*unuga

22

je 'ma l4 puta viie,a apsoQcjja porpnalTEbanaponenuti d.jeu &hin vEmenina bilopopulamonitiinasarecikobiljemleko.znalosedakrlytjemtckoaoveknemo:eda svailvsta ikolidina prareinakojaseu njenunal4ije osbmm pmorem zan6 disestihishlem, nenasnoaal a j Utuesto osunaulek jedite kiselonleko, jo gu seteskovari, narodiro onajsamanje.itj bezmo.o6a.jeribadosLa skroba sebismtka senalo taklevadiboljekodsti. u NA?OMIINA: UKOLXO ?OSTOJI WLIKI DEFICIT NIASNOCA U ORGANIZMU I MALA TDLDSNA T]IZINA, PRIMENJUJE SE DRUCACIJI PROIOKOL ISIIRAIIE. SA VEOMA CESTIM KONTROLISANJEM IN.BODY SASTAVA TELA. U }-DdDRNJM dASO-"'IMA SE TADA PRETORUdUJA IJNOS CEREALIJA, NAJiESEE TRIN'A, KUKURUZA I INTECRALN' TESTENINE. Da b ljor.o bd' .1i re/l . ddo . ibole A,rl'rb. po -b o e oo" r .c- .d " r e l o c d i c 1 4 b o u O \ op o h v l r e v o r . u o r . i i v e j e o i . - m o n ! . r o F hkotisriti stvaFnje za enqije ia ielijskon njlou bezaternih ostatxka.kojenaminice a U pnksi Anti Aginc hedicine, nsjielie se primeiljuje nekiod biordonanrDih resrova odrdjiaanja netohFDclje na hnin, a ne Estnanje iz krai, po lonnin stulana, jer se zahleva individualnijilrntup. Najlonatij i i veoDatrazenF MoRA biorezonantni a nri sa obavljano na aparadna test, MoRA super i Cotury. Pdncip delovanF ovos ap{ata Ie osnilljar i dizajiimn od shne najpouddrije8 svetskog proizvodjsda pcjs Dejkqs, lidqa tr p.ouaaunju biopolenci.ialaorsdizma, Ionpmiie Metuonik. Nije dololjnobitiumqei ijestiponralo svesa od ilerovatjdaiejn. bitiritalni_ zdEvii d u g o . n i .\ , p , o r \ d o l a / " r r - o dr o . 1 . 1 o e e i\"...nt.i -oorocr.f"r". : samo ! vreme kad nal oryanizan tu luuu t*o aari i bog3to koristi. Nakor nekog
q-'e1s..onodd

o o s t o n h \ o ^ q o p " e d- . ' i

an

a6at tip

i.

'

llo

e \ c e n o p o . . o - o l i l o . " n e( o. . o n , I e b a I r o n t

"J

'rao-.arr

NAPOMENA: NE TRD]}A SE BOJATI KOLICINE HRANtr KOJU JEDEMO. A(O JE JEDEMO U PR{VO VROME I U PRA\4LNOJ KOMBINACI,fl

Pni koDk koji Oavino u ciljn pmvilne pimeDe txlno nu6rivnos principa l u sledeaeh:porebnoje smiriri akivmst pekre64 odnosno da sutterade, bise nNulnska aktlmostnomalizoval.,pa je prepoilkada se iajnmje dve do deririsodtuice (d j dD. i duzd izishFneiskljnde v4re slatkisa sve (holail. keks, iokolade, ldeljnoF voie Zbos loga llo nleko u ielncu pravi smdvice,zvanekaeinati, kole spdavaju Esorlclj! h.osih mineralaj rnleko slakakohkljuiuje iz ishrade svavrmeni. i mteahi sc a ati prcizvodi sanofr podetku josurr,kaikavalji *efi. i svaka u plograna, naioaiio vsta

'))

U okviru ovih srula, do?oljdo je u oaom leriodn koDumiti i nanimice toF p'dstavljajuIZUZITKD : dzema dijabeticm,bezikalvogdoda{og leced ili zasladjivaia, nosndejekoristili dofraii lprzen ili ukuvaD dzen, ali u desa ne snefro slavii ni Seder frullozu nili z6hdjilade 0 do 2 Nra nedeljno) kiselo mleko - 4 lula nedeljno, procenat 2 nasoda do 1.2 - puier {b6lac) l0 do25gdnemo - hnu dodalu biljne dnjeve, vddu,salaLedorbe i cneno!ino, l iasau rokudanr (ove nanimice usled posebnetehnoloSkeproizvodnje, ili osobine ne rnete m! NAIOMENA: Izbeglyajtemmi.dice koj sadr;c skrnene bne leferq dilnosno dodat beli ie{er u toku tchnoloikoep0stuplo Droidodnjc. T0 si nusti, rnzne lclnp. ild. cirajre dekl.raciiclll !rhuljicc, kortrOel6!

OBROCI DORUCA( - 0y0j o najratniji obrck !! | je jer Dorudak kapnalDi obrok, ovaj obrokdefinilesve6elijske turkcijeu oanihu Ako .iste spremnidn nrcdotcdorutuk kao obryean i n.jlrzniji d.cvni obrok vi nistsprrvi kandidatza prinenu lrono rnlrilivnos .eiima,jer nedete innti reliono jer Idealan dorudak lrebdobi tis ssdrzinasti, belanderine i spoEiedere (tnarice), je mi orcanizatupnbsodjen da smo ujoL6 tuote dobrc vairi i iskorisiiti konlinacije ore qrzim koji udesivuju indabotGdrju prcizvodnja ujur'! je najve.a u m6oih nanirnica (lipde). Od lndukata netaboliznn nrsrij konije se Doir, u loku sia svafajunovi i zaceljuju oie{eni zidovidetija. Ujullo seDDizvodilarozvmi endoseni hoiesrenl u jctri, neophodd za sintezuhomrona i za mnoged.useturkcije, a $asio':e u j anFn obDku pomzu da se sinlelae ( kvaliterm ( dobe ,) holesrerol. Ukolikokrozdu:evrcme ujulrone u.osinonrs.o6etivotinjskos porckla, poveiava se prcdukcijalipopbteina niskegustins odnosno, taLozvaroslosegbolestc$|.. ovaj LDL, lo! hdlestercl, umcstoda ndestluje altiti i obnavliarlju u ielija n*es o'sanizma, nap'ltiv,udeslvujemnoeibzalaljdskin piocesina Dodlozatrje u i oksidaciji dobodnin ndikaliDa, pa se ubzya prcc6 starnjai smnn in tojara Drosih oboljenja (kdcinoni, bol6li srcai hhih sndova visok pdtisak, ateroskle$a..). Ujuro je zmdaFa Fkrecija i flzina koji nctaholilu unerebetandeviDe, le i pa iskonsdjivostpbteina Lakodje dobra(ovi proteini iz hime se kasnijekoftk u s$annju sadrzaja nalihielij!). ovo znaai das ujulro n.Crjestijaja,siEvi,iunkai slidno. UjulroF sekr*ija homoia i$ulina najiSa u tokudana, ovo velikohrderje x insulina odsovaravelikom i ludenju konizola, homonabMnosti, koji rakodF ujurro ina najvilu koncentractuu olanizN u toku dda. Kortizol svojon akrivnoltu pdodno dodatno utrde povcaanjo na lrednosliie6eF u kNi, Znadaj ovogrje u tone iro obanavedeoa homonaujutn kopljujL'pa.kiea oliko unosima bzolaredc sedcre 0ncd,bcli 3cief. yo'je i naroJiloveghike aladjivade). Da bi se pankreas altilio od oscilacija ludenju u potdno.jo ulutlr unosni nNulnra, spo, odnosnoslot{e ie,jere (inlegralni hleb, psso, heljdu, ild), a ne brc. odnosno proste seierc(med,oLriiaD ieier voie). Spo setjeri ne plqvaqiu bzo u slukoa se (ae&ir kM), kaoslojeto sluaa.j unelinbrzin leiernna podenusuobev$lc icicra sa dobile soj poldami naiv. Brzisederi velikom se bzinon pErlardr n gluko?i(ae,ern kdi), pd oaa pojavaizuiva novo i/$ilanje insulinaiz sustcrade (pankrexsa), <to wnenon is@ljuF on bit u zlezdu i dovodi do pojave koja se zove insulinskr E stencija pFdijrbets i 25

Osnn zabludeda su lode i med .ajzddeijo nafuimhea juto, Lu jc i liroko J o l- J u \ " , 1 ' / r l " L t \ , . : o d l i c D . , i e r " a e c e r cflJ".,r' vBla veslalkih zdladjirada. Siaviie, dalko Pove,jano lLtenjeinsulina iazila i svaka llLdenjx insulina datijednanalajedinica de aspartana neso snlznijlsisnal po\6anje za velikakaiih obidnog belogie,jem.Frukloa F jedini brzi 3eder koji ne prolocn pankcas velikoluaenje tukto2avodiiie6ef,vocei daljenije dobtu nn insulina.Iakoje drugih v6ta btih aedera dajusnazan loji sisnal izborzajltro, jer I osdujejo3 nekoliko postojiiazeie koje se liCe iosulim. Prena mmBim autoriina. lankEdu za LLLdenje fiuktozom. pipEme dzehova dodatag bez aedcm, sadodatom ili Telmoloiki Dostupdk ovospFiaoda omosuiuje dobfuiskoftlljilost,kaoi na|tr nehost,paje sladoknscina dozvoljenodaujrt'!jedu ole dtddove. pilrokoli ($eiom)koji savduju roia ujutro sve rcdj dijetcrski i unos iprepod.. ositu (kod nekihljudi loae ujulroje povedane i energije nerutnosose6aj! bo,inosti naleta takodjci rituali podsrrek bolju stolicu),nikalva koristnelosloji. Sano steta. a M6node koF ojutro uresemo pulenr h,e ae nz.okdvati da sd si.lea l6tozvd.g endoeonog lolesie$la {LrClahon LDL, odnosnolosc8) smmji !a nininun. Ovakav prhtup snizavawednosli holesteDlau kryi i faktorc rizika za nastarakbolesti di.jetetski ' . J n . 1 ' d o \ , ' l ' o s , ! D ' o , oJ r " . . d j k ' o r n e r o i i o . \ - . . r 5 liniuom, iioje izvaredna tonbinacija Od piis su preporudLjivi ddevisadodalim biljni za podizanjeinuniieta. Olo iije zbog,kao !l,o sevarje, bogahtvalimuna vitaminon c, veij zbos tosa ito linun tr olaanizmupravi bazuusrcdinu(linu Ie kiseloeuhso, ali n Lokuvdenjaoslavljatakoamibhipepeo,ftoFnjegovdnajrroljdosobina),!svelloje 6aao dnckno produzam2ivol I vitalnosl NajlaalitctJiji odnos lda I l<iselina hnrmi u bi rebalo dabude80%bazai 20% naninic a ki selog osta*a. Kao slo je rcdcna,!o.e nijc pozclno Fsti ujur'!, FL osii lto na! orsbizm neba nirakvu koist ujrtro od nFsa, zbos slabogizrudivada enzimakoji udesrlujuu varenju !oda.lelkd sa i vanmo. Iako mnosinut.icionhli dsljepreDoruduju voia ujul'!, i unos pronenite .avike ddasl Nova preForDka alo ovo dinile, Sverske Zdravstvene O'Bsniac'jeje e u dijdctskim da rezimiina vo,jezabnniujrtasjein obrokul Klinidkije dokr$o ds se redolnin unosonsleteg loia ujuft parnoeaspolako iscryljuje, a islastva tr ?raksi pokaztrjuda $ kod svih ljtrdi koji rjulo jedr sad. vode, telesna terinane noie dovesti idealne v,ednosii. postoli do Iako tod nekihpacijen.ta jo,jo efekd je dFmatii!tr. tezineza!,ene vodnihdijeta,onF privrms. a subital< Dogotiqjro konzumiLanje kolidinuvoij! veijilr uluro i prpodnc, mnoCih kod ljrdi dovodi do p.jale lre dijabetesa i sledsrveno 3e{eme bolesti srlr1jen u zivornondobu, adea kojajdlu vi3eloea u svakodobadaia, a ndodnoujulrcsu iajdes{e grupidecesa u vedontelesnon ldioom. Skoro dveL2rbodvljadaje voie = slatkisl to saviie svako I v$la rulidilih lcdonod dokolade, prinft. m Dorulak rEbalo rraje minuta danebude bi da 30 i kasnije ll satipE podft. od Ako sepojaviglxdu preFodnevnim satiha,posleobilnog Drmje ili obilnog dorudka, a znanodx ncicno bili ! froerdnosli &jedemo do kasnih sati,ssvin je u lopodnevdh 76

Edu ponovili unoslree, slidandorudku,ne klsnije od I 3 dasola.Na Fnmer, ukotilo smo a dondakpojelitost sa pureFmj iure6imp$ina iti stidm. ptu kisetomleko_ moreno ponovnid. ll ilsova ovakavobmk. ali bez konbin v&ja hlebaijakjh prcteina, znali nrotmo pojeslitost sa l]urercDi kiselomLeko. sa o iuEia prs! ili (pile6apNs, js nhka, peieDica. sasvezohpaprikojn,lurnavcen idno.rti projusa itd) PRIMERI JELO\NTKA ZA DORIIdAKI (o!o supimc ko.iiF odnos napcriod poienre nakon reslrikdocjporrebnoje a uskladirj prine saliston nanimica Io testuintoG$n ije naInoul one Dobb je popiti povrncno slet sok od lonotud:e Gvez Fdjmi sk je dkalan, odnosnobqros pH dok je Fslerizow t iselog pl.t, sto Ie nopovotjnoza oreaitdn, dusotDjno zaliseljavaDje oretuizma dorodidoslabljdjatnuDos shiena,a vedma ieno do pove6ejatclsne dinE. Ovo F jedino voaeosnn linma koF Je dozvoljeio powoncno unositi ujutn,jer imaveoma malukolidituvo6nos seieE,a verjkukotiiinu izvesnih eMim koji olaksavajuaadje (pondvtjam, ujurroje prirodna sekroijaenzina koji udestvuju vdntu voia minimalm) u l) Tostiran j$ inlegElnihleb ftleb trebarostnad, se radaakivnosrkvas.r s,uji ili rnltavljmle odta!aqe ideatns ili lezine), mastac, puleri Fon'ili,ito olal{ava odnosno kiselo nleko (josurt heba izbegavati,jer tehnoloiki postupaku paizlodnji j;guda dovodido nzloloikereakcije oreanianu, I rakodaje nlogude swaranje n6nih nGlasa na $otuaku i bokovina, a kod nuakaracadesloi na podbmlku).TakodFje dozvold i o irm Ieb , n'r.on Jra on oe/ sc!.rrLaboj te i/oo o/"r be ,td(\oj

2) tslenlasa ferasnon ili kdljnn nrladnn snob,kiseto rleko {ukoljko losroji .e p6blemsaviikon tdine).
lrKillool--ro.nos | [a'a" .ojbE. 'a.., o (..e6B ,le\. d1.3 r.,!o,d ,o.e

4) Pzetu jaja,nore i visejaja,a I tom s|l.a.j! trcbauklonirirunmu (dovoljm u jc tokusedfrice 4 zu@ncs, dok za unosbetanaca postoji ne nikatlo o$anidede), Dojesri ..FTenorii veiorn.'Itor J.l. p i:.-.ort{. id5) Musli,kiselo 6leko ili vo6nijoeun polremcno za {m$li i voinijostrnsepreporaujL doruiak.iakone pripada.iLr pEvomhrononutritiwom doruaku iz psiholojkih razlogaj neae naudili sepovremeno ako pojcde, nozedo.eiiadolotjnvo punocukus! onjh a kod koli sunaviklinaovaka! ukus), 6) Tostsapuleroniiunkom,zuiisir- knikavnlj, tFpht. cnud4kketonteko, hastalac 7) Kajnak, lost,ivdo klvda jaja ( I -2 cela.ostalaba tunaEa), kiselonleka, pdsdajz 3) P'oj! s snon Gdno ukotikone postoj poveianateiina i n4ne ruslage) i 9) Pitanaplohi (kon zagibanicu pituseprenaze svdim mrdenjmFjim imladijr ili sa $rcD,zatvori u oblikukvadrala se ilitrcuclai ispii nanalo ulja).

27

pelenicd Pm!k! !unk., pileie i iunde snrdi su dozvoljene, takodje, bi hebalobni ali optzm sanannnicaDa kao ito su paStete, \,nile i reknn suhonesnatinFoi2vodinaukoliko znano ne raaan i ndiliva. sastrv kolidinu Ovosu samo bi ]lnmei, a zasvakoe bilo ideallo odreditiindividualnilistuI! Nc h eb, zaboraviti divneulese neldhnaDirnicnkojc nozeho ndblyiti u srakoj u hrancit0 su hunrusi. bhln pastei nnogo togr d.ugog,ovo ddte Ptudrvniti2drlye bili idenlnrkonbi.rcij:r ztrdo,uirk uz nnsnoieiirotinjslog Do.eldn. RUaA( Dtrnjdrjobrterij.

Zu rudak lEbajc$i beln.revi.e zilorinjskog biljnosporeklx, ili povdekaoizvorspodh geiera llaklna i nikad, nikadnetuba pojesii i bai mbidajen oLrlik deserta odmah nakon IQko nd netabolizam tunlcioniie ldini dda i ! Snazra skrecij! enzina koji rsre belandevino Pl.lede i enznnamilue koji Is varlnjeskobaiglikosena(idealno rremea unos bclturcvina skroba), ili Domaze

zapocinje prorcina ieliju. kao i poveianje u proreinskih rcze i i Fo.es usradnjc olldavanje iinunog odbEnrbenos (stvaanF siscma i
Kakojc rulak rikodano puirjcdcbatorija. jer ovajobrokne bi rrebalo pnskak.ti, se .eslo deiava da se uveie enercijaneopnodna tunkcionisdjenalih oresna za ndohadjuje poreianin uoson I! me, stoje lole zaodtavanje idealneLetine Dobro a rudxkje$iFdrnFdinstven obrok,bocalbelanderiDna, ili m6o, Fr ribu F ovenanimice obezbedjLi!unosvitmina ra$vorljivih u vodi, gvozdja,cin}4 selena, i sli arnilokiselinatiozina i dptofana. Da bi doslodo dobreapsoacije,Dikadm tr.ba uzeti krvuog pov$a pr8iae u odnosu meso ibu. Oro se.eodnosinabrckole, na lili kupus. p$kelj,blitvu, spmli. kelerabukddol. i obaveznohbaizbcgavan deserte mjnanje dva sotanakonrudka. redna dalacNenog vim je idealna vde.je (ukoliko za namob$k nijc bio sadinjen od ugljann hidrah). lvenlualiro serno:e koDnnimti jedna lsra vo'ja, sarvrdena nakon oboka Gamokd je rclcsnalczin. s{abilizoyana), nasvakali dd deriri dsna. ali Mesoje Dosnaezameniti proteinnnu biljaka(p6!lj, soja,socivo), iz preba hdrcj pocenip$teinskog sasla!a. Iako Dostojcmnogobrcjnidijetelski pini, kao i relika u stavovina n ncionGtapo pitanjD konbinocija .mnnica, sano jedd .etin ishsrvenodajeodlidnereznlrale: r J m . e l o l b n r . ' j e L r o o b r o ( ' . b l o d d . e ' t r i ll i e . e r a I loki-;dri ..e I ' o 1 d i\ e i ' . ' 1 i . r o b r - a ' p o l . d '. o o o i r d . o .a o , e o l d . d o s .iu1t r p godinndd:\ da se organizan nelabotitkioChriod ioksina natuptjenih usledlojog i spoognclabolishja konbirovdih naninica.

23

je ledino vremekM je kornbinacija mosuda. i poteLjm juim. Tadajc akiwost dak erzimavcomaznaJajna ijedinoujut! nepostoji konpeiicijr oviheDin! u votrju. Kombinovtulje jer belondernra i usljenih hnLra{a svaeo u drusodoba dana dobfo, s nije enzinNka akivnostza .jihovo lmnje i Detabolisanl poklapa, ne naprottr, dot.zi do bloknanja akinosti jednogenzim od strunedruaoa. ac jedna !6ta namimica pa uspolitiva'$je druee vLstcNaide3aejc rsrozen.varnje usljeronidrab1ih nannnicr pa tcstenina) lve nannnice ostaju dusou oevnod h2kru dovodeii rruijcnjx do i 0rleb, Varenje belande!ina podi/e khelostzeludainos soka,a ia kiselost zaustavlja laenje je jestietoo belaDievine sano0gtjene ugljonih hidFta. Bolje ili hidEte. U tcske konbindcije spadaju: iniclas kompirinri ieso i hlcb,mso itcstciinx(lzxiF, lpnsetesaneson, b.sakr od konrpira), banoa i josullr TEbxlo bi izbesavari s Erasak neson.Belandevjne prisulne Dlcku,snevima ffnma(anra i onepisutncu neN, ne u i id! zojedno. ove FNe u srunenimss EporcdujLroko trelnierirra tz mcsa,
o.cfogi3 3'. k oo' v,o\r.4.

Teske inedeae su konrbnracije: m zarui eorso.zola; riba hambu8cr snomtbeso sa ili ribapripEmljeni Fllacii svinjske na kob6ices! sodiromipi'inadmeso: i pir.ilad vino. i Kaoltoje redeno, varenje skrobnih nafrimi.a(resFnnra. ziiarice, bahane. kroftpn,id) Lnii alkalnu sedinui zausravlja ulisusLlu khclihnaleiji. naprtmervoia, se sokola odagnLtua, hnunai sirieta. vina. Jela pirini:a istovreneno od uz konzumimjealkoh.lAhaoi alkolrolno uz kroftpir, pi'ja ldeninu hlebnc nogu biti u dobon odrosu. ili Voie nakon lesteoine pir.ifta, i ili ali ' e o i .k . e d J l u r . . . f l r r p r r c o b mo n b r . " . j " .p Tedeninaslatkiiinisndobmkonbi0rijarakodje, i Zeludrc o b,zolariseiere akouz v njihnhmokonzumn"liniihdrugo. akojeteLudac auet varcnjem Ali, rei hrane. leieri jesli Doraju,is dekaju dodunarcd Zolovoie isla&isc da nikad Lri ne rrebalo uz ili nakor obbka.Teikekonbinacijcr svaslanajehr kornLrjnaciji s dezertom ilivoied. Slalkiie i voie tnba ko.zuDrinri izncduslahih ob$k4 a neodnrah posle nji! (a idcalno vrene od Je,ksostol iedeno 16do 18dasova). Pogrind kombinacija nmiDica neie nikadadoveslido ealn. odtive leriie i najvqolariijedeweneno'n dovesri olanizmdonnogitrbolesti (osobe obotcle raka od debelas cE$ dalup.dntak suuvekjelimeso h1c6om krnpnonrj kaoi meso da sa ili u kombin&ii sahsteninama). je Povnie zdravo. ftba loditi rliuna da F kulanjemneijx glikem.jski, ali odnosno, slalki indeks. Ovaj indeks predstavljabzinn kojon 6te nivo seiem u hyi posle uzmanlaodredeneyBte odnosrc, hnnej toje bzina porastanivoa insllinaL krri nakor uindjd odFlje h .animica. clil<enijski indeksodreduje v6ta scida (koja sc natzi tr luni), koiiiinadjje{nih !lakana toj hranii.adinapripreme u rune powie dobijakoEkri stikeobiirog lciera. Unosom Knvanjen, kuvane iasaepe ili celera priner, brzose podize na nivo lecera k.vl, pa sledstvenoniro in$rlina. ! i To wendonr iscDljuje paiklasj osinltodov.di i dopoFsta praksi telstretezine. aesto u duFmoizFvu:jedon eno kulanopovriei nik ko dasmdanri rellke Oveje posledica 29

da$ ndl odobadja ielija,vei nasuprct, da iz dini skriuosriinsulina. nedozvolsva koji seinst nakupi 6elijarna. u dasdlmo. Krompnjc.amirnicakoju oiiotLeba naro oghil iti ! ishDniukolikoZeliho izilenjen, ni ne podseana omj od pE 20 sodnra. da Don6je krcmpirloliko senerski Sb sd izdenilo? zdislino & postoji u krcnpiru jedns nals nhka bise4 sano lio se i'lenjerinsom se sv*i biserzovemidon, a u njenu sendde blljni leioi. GenelsKn postislo unestojedne bisera anidola,ujedm klmpn note da stane od da, maleniske ndjmmje txklih ognica. dajevelidinakrompna 100 a ostals isla, i dGte_ieiere. Moino Kuvanjenr pr;errjdm, rftidoiski bhtri pucaju oslobadjaju i ori jedemo3e6er. je raskuvaniji jeduii ovaj krompir,mi pDkddno slobodno da re6i Sto (klonpir pn) ili p'iariji (rornftit). to je 3eier r veaoj kolidini dostupan i mi na!.rsaniam.(]onpn kuvsn lju$iFjoi i najbolji u izbor optereaujenojoiviSe i a ObLlkkaoStojehanbuEeru reniiki, pomrrii cocacolajesigunozlodin naleielol nespominjemo com colabeztcdera nijansu za od obidne,jtrjeadadjena Dd daF eora o p 4 1 ao r . k o ' / a . . m l p 1 1 h . a s . r Danasje sve vile zasrdelo odEdjirmje lrednosti hree pEsa kalorijskoj vrednosii. D.kzdo je dannoge nmnnice koje inaju malu kalorijskuvrednosr nogu inari aeona visokslikenijskiindeks, bezobzna rizak ene.sehki na unos, noZedo6idostvarmja, Da nnosio snxnjenjanaioda. jesti p'sno(laEaEpu i celernarodilo).dok nnoaa drusapovda lreba PovdeF idealno sanro tra*o skuvlti napari. Palkanaliz supedijabelidtuinikakone trebad! jedu, Idelne .anihice r oneCijielikemijski indeks pFhzi 45.D.brojd kohbinovali ne nmihice niskos i visokos slikcnjj skos indeka (na kaj u Drirudnika labelc) $' lbgEm hrtno ishmre podruumeva i k mbinovdje nannnioa vkokos slikenijskos indeka i lalozvanos njskos elikenijskos punFnja, a! to je Edmet koji seabndjuje u indilidualni rokuprogramolianoleka rs, dabi soosrvdio su koncept isluane. ldealrc ulmo (ali ne i obaveao vrmc) n nrdakje ihedj u I i i 15dasova. Tstarinu tdajcsli u mejim kolii:inana nesoilo bi obicno U Frakrikujero. danina kad Fdemo testennru,nebalo bi snarlili uos pmieina (i ujuto i uvede) da bkno jld omogu6ili boljuereelsku iskorisrljilosr ugljenih hidraia da ne bhno blokiFli ili i je$i dva danazaedorn, nsporili rel3bolizan. Testminunikakono bi xlbalo PonlvljaDo, tad jedeno tdteninu, nikrko ne neba da pmlino konbinaciju sa nsotu (ovo znxci da nije dobD jesri luanje, frusata od konpna, spasete neso[, pitu od sa jela). obbk koli u sebisadrt naminicebogate nesa i slidna poteinimai ugljelin hidmlina 6e biokiEli merabolizan tunkcionisarje i orsma za larcnje,doncic mo osiaj lennc, umom,uspavmo$i i usporenosti. delijskon nivou de dodido stvaalja Na lelikih koliliDaotpadrcg mlterijala, dezalrovad ito rkiva,u cevinx ie sehrea drgo vdni, nasla'ic nikro oitedeiija, devremenon koja dovesti pojave do ozbiljnih oboljenja osn.vix podeln namnnicaje belandeline sk$bnenarnimice i na Kad tazeno da ne tEba konbinovati ove !^lo nmidicaj ta podrDuheva da se sloobne Daninice

3n

(kmnpir, sve iilaric,hleb,testenina, piriirad, pasulj,gzlak, sodivo, solinomleko i jocut, rotu soj,n sir, bse4 sla&e h*kq snrokve,itd) ne nelaju sa Lreaftevinama Gvehre m$a, iba, jaj4 siftri, sini nuar, iid). u jrjeru je ,umanceskmb, a belance jestieno zsjutrc je ovananihica dobrAsli zavete ft. tada dobrc Jebelftdelina. F Koncenlrolba belandcvinala hdna se moraodvojiti posebne ! belanievina$c obroke, MoZese melatisr svim povrdenosin sa kro pircn. cralkon, sodirom, bonDijom i slidiiil (i cerc.lijmakaolto F Edeno, spadajupi nai, p$so.kukuruz, tu i pienica ird), ! idealna kombjnacijaje saFlodolitiin iglaviiastir porrdem. Krcnpirje snazna skrcbnn naDimica, aruliku od sraikaili pirindr. Pninad mozeponekad se (n konbnroaati akon postizdja idealnetetine) saslabiiin pNreinina (nba),Betandevinasia hranxseobaveno jedc bez Neb4 testdine, ili bilo koje drusezitadce Takvi obroci se lako pipEnaju i Posle ovogobroka ncdcmo se asetiti momo,lroDro bezvotjno. i -Ako telino dapoboljiano varcDle, iston ob$ku 6enojesti u sanojednu vrsfd belandevina(znaii. iiba, kaoi D6o i sn,ribai sirsuteze nso kombinacije vaEnje, a ovo Sa belanievin.naaefto wekjestidosrasalatc, Da':emo izbesavati. koncenlovahifr je koja odliaan iaor !lakana, Pftnaslidninosobnrama ibiololkolvrednosti, povriesemoze svsra{i ieti grupc: u L korenato, knolasio i lDkovii6to - sarsaNpa. ceter,Friun, Daituak, cvskta,rcLkva, rotkvice, krompir, ren, didoka,cbiibeliluk,pr@iluk, vlaaac 2. slavid$to(kLpusasto)lhnato- kupus, i kelj, kelj pupdar, kinski kelj, Iisnati kelj, bmkole,keleraba, karfiol, zelenasalaIa, blnla. spa.di, mdii. komomd, ixbxrban, 3. nahunato(lquminoze) boFnij!,p6ulj. s$sak,sodivo, soja, bob. bamija -landajz, plavipatlidzM, 4. plodovilo papnka, kBstavac, dinja,lubenica, tihicc tikva, ponckad.jedobro ova podela namolaklati ie izbornamnnica $ sld;umedjusobno. koje da se i izborpovria u ishdi slatepEmanavede.oj podeli,najbolje konbinsije su jerlo onosudala grupej unutsrdve idealnu nhorisrljivosr hrane. PRIMERI JELOVNIi<- ZA RUiA(: l) Pilcda supa, beznenine, klasidno mpnljena (m leEzusene irosi kuvana zele.) pe,iuna piletina iz suFe,sa sdlon i/ili renon, salataod svete rhdane sa dosrasvezeg ialgtrepe iceleE,zadinjcnasamalo sokaod hnuna 2) Kuvani mkd kupN sajunetimn (kupus, strsdepaj nalo ljute sveze paprike).U ovom oboh iije rclika grelka pojesli rnalo kuvane srgdepe, jer topus nna osobiru naminncc sa trlozvmin ncgativnin kalo.ijskinr urcson Iako sc hrono ishranane obzire 'nnoso kilorije.kaoitoF 'lnije rcdcno. konbiDlcrja na ola neieizuvaripon$ tczinei vec napmtiv, nakon olakvog obske nna,:eDou ndrednih24 sata par srotim l1

belo,pd ronovabeloshka, 3) Piloiebslo mesos. pap korn i blim lukom (pilede nakor l0 min. dinsrdnlrdodali pd crenih blbnra heaenihna konade. dinstalijoi dol prilog balzmikon izadi.skinuljemjeodlidan ndomekh),zelmasalalasa 4) Tcstedra sa paFdajzonri bosiljkon, zeleDasalala,ili melallna vilo naih salata (hrastov cNeni i zele.i), malo radiid i tualonrkolo,nadevod balanrika poh List, senhi zaci.skoe ulj.) Sto in.njesirietal kaiidice nesoprodiBlalinoluku paprikaOapike ispeiiu renrii oljuilili,mleleno s) Musakaod rcd u red ili p.rihku, zadinili dodali i mslobibdr, Forediaii posudu iseienih Faprika, i zape,ji paprikom, ntliti sauinuienimjdjetom i nalo kisele mcsa, zarlsilisu ild, Favlake u reni) ovo jelo ne sneju jc$i osole koje imaju Prekondnu iezinu,F konbinrcija pavlake tonsdd Punomasno pavhG i mssa odsovaraj!6ai elenlualno mosuumesto rije nneko.Iarroje konbinacijx m6a, jaja i pavl,lie te!k4 ovojclo se lako v{i zbos kiselo sa mcsom, mzlik!uvaFnj!F dodaikapapdksi Kadnusakuneprdvino pirindemi luka. 6) SDiclasa povrdetoi s.laton (moze i k.nt.adla, ako "MoILA test intolemclje na nr htun doaolj0va upotrebusvinjetine), nlju seispzi izlupma lnicla, losbno s giluje (tikvice,p3tiidrrn.paprika, ili se prcdinshDekood povraa polria itd, Desavina p.mdajz sa kaiiol, spana,j), salata krzslarcem bDle!i, prokelj, (pilede dinstali ulju,malovode na dodati, izrsditineso i u ?) l,ilerirasslnnunom beLo, vina,nalo pilede $De do&ti hnunovsok,iliu Lreloc tignj stavni beliltLk, lrodi.ftri, piletinu i jo! dalo dinstrti), a one toji inaiu idmlnu ili kocku, n dobijeni sos vmtiti (pirinad pilefiom, 6uretinon i sa teiiru, moie se camiratisa nato kuv.noEpirnrna ribon nc blokila u polpunostiakivnost digestivnihenzin4 ali pirinadsvilako ne treba odlidno uz ovo jelo kombinourisa takozvminjahnr nsima, kao stoje Edeno), F dddati brokole Fmkelj, i zelena salatasa zadnrinra pavlakc, slalke tolclina nladim sa 3) do$aod karfiolailibrokola, zadinjenn sapolaaale polriern(meso kocke isFoiisasvihslrtur,dodali i zalitisabelin so iseieno ktupne 0! pamdrjz zai:ine tinijan.per3un, poklopiti ostaviti na vinoil, dodali i majdin!dusica, i glavicaluka krupnosedenog, hlade lagdoj vrtli oko lola sata,dodarinekoliko joi botuiju i kLNatijoil5 ninulaj. 3daepe, kuvati l5 ninul4 zalin dodali cmiak,!a OvoFlo je nalo lezakonbinaija, ali jc veomallasno i noze biti nahpezi lovFmeno. (mdinjen 9) Paenlo i kuvani kartiol saDro rnal6 sa beloe luk!),salota powie cmi luk, Sarearepu. belogluks,iseckati l0) Sddivo cdenomvinu (isedi u oen vodei nialoslanine, zcleno solilo alili cruenirvioom- napolakg ideoko 5 dl, dodati jos ]0 minuta na laeoroj vatri, kuvar. kad provd dodEli povl..e i slaninu, kuvali pdlun ild). obave2nododxLi zddinskog linijan, lovor. .lo bilja, iprMillk iseCi, ll) Aromalidno sodivo(cmi luk. sdgarepu slanir! proplzni,dodali jmede swe ili !ode, polrie i dinslati dodati oko 3 minuta. umeiatisodilo- zeleno, jelo) vezu zeleni,paite 12)juncia nLpa(jednosLavno piprenu, ukusnoi zdravo zx jLmciinea supu, cmi.zadiniMesoiz supe shlbm, Enon i pov en uz salaiu, sa u Iuk

32

svu ne d.davati testsnine,smo dosLasreteg pe$una. Uncsta kuvane aa'laepe, posllzili Enddu sveiu salinuDovin sokom. 13)Musaka pei:uraka, od kupussalah(polaks ianrpinjona. gatu kronpiG.M 300 cnon ll|ku izdinstati pedurkeiseckxneha listiae, posoLiri. pobibcriri dodaliseckan i periuD, kulanek@mpiEoljlitiri i iscii 0n kolulole,u plehu'djati rd krcmpiE,rcd lanpinjona. prelitisaumuaenift i sar.u rcflri .jajima kiselonpallakon,peiiokopoln 14)PunFna pamdajza, oprati babure, tapdka bs ures (10 babuq 400 s LJonrpiD,2 izvaditisencnle j posolitiih unuha, DaEDdati komF i diNhti sa na luk! dok ne onekla, do{tati so, biber,jedan iseckanlddajz, malo vode i nadevon puniri babure, iznedjubabunsraviti pamdajz, drusiheckan nalilivodedopolovnre peii lhinc babum, u rfln na oko lso sleleni, lri kraju u'rutiti rekoliko jdjr sa nulo bDlna i jcdnim jogurlofr 100 s. prclili Faprikd ijo! desetil DiiNr! onavili da s npeie (lajeF kombinacija shobn iunraDcei prorcina koji ne opkiuF belatrce,p! je ova konbiieiia s lftnpimn dazvoljena). 15)llj$kavica, grilovano povfe. salata (iscckati siho dve slavicecnog i dva dcna june,e tueso, belogluka mleveno ok! ]rola ks sjediniti hkon, doJalinalo soda sa bika bone- jednakaiika, so, biber,alevepa?nke,osbvni da odsrol u iizideru dv, sdla, i odnaseoblikovati nauljenim rukam i peiinaroniljuili risaDju) lljskavice Ne lrebdahorarili sle vreleFaurnkajone se nrosukombinovxti sa nesom i sa i usljenin hidnlna, pa kakoje dzoro dobtr izbor takoje i biftek sa pilosom od jestivijei rl]osnije Pujde p4rike su daleko ukolikoih pnnnno sano sa neson ili dlnslanim luku,ilis$no DFkuvanim na pirindeD, vaiia sla pozrats ovo domadrjcln u kojinasei'udekombinLie pninac inesol IZINA - nrlo slrtkoszodovoljstva Kakofunkcioni! inerabolizam popodnevrin naS u sarinu,mjniilje Dilo izludilaDja insulina, orsani svi nde na maksimalnoj srazi-a oro tbli naaLr nkuF.umdiju. Ovaj ulrosak energije dovodi ztrom, pajei:esta pojaladasefizioloikim do pulenprcmetlajr i korntezaline poteinau ciljukoDpenzacije eneryije zapnvilan metabolizaD Da bisno spEdiliovajunllak proteina, dolro je u lopodnwnimsatinapojesri nelto slatko, lada bi lrebalo da unosnno bLze se,jerc koji su i^dr bze ene.s,je, time spre.alaDo pforeina lrosenje iElaksnamd olganianr, nozat dobija s dodrhu ehergiju AkoF olaj 'nedjuobok boeal iusljenohidratnod emrsijom iOmesa3 polinczdiienim '', 'i ' I elimx + Fb.. I u da o'. ero zJmv d, h r k o r : r n o d o . o . c r o i i l r d a r d e d l m . , - . ' i o i . , - l e d " . p o ! e \ 0 .o l , o . . jc crna, koje nevoli,moze pojede aLi d! imlednu, ukoliko imrslabilizovanu {I)rcloruka tnjnr relesru tezinu), i.tegialnikekr sa dokoladoo suicnnn ili loicnr. vo,jnijoeun, badem, lesnik, vo6m salala Slaeon slatkcpavlake Suvesnrokve idealna sa od ird,, su jer zaknska, im.jLL leoi1avisokupH vEdnost, odDosro nniu kN broon]. pd uriiu iift

.t.l

Svevste naptlaliasu dozvoljme voini sokovi bczdodatogleCer4kafa, biljni ili voini K{ka mponenau lezi sakrton: KrIa naprallda ka6n4ilak ina }iseli pH. Veonra tama kafa ima ndjLr kiselost ali Ic ukus sorak Mnogo kafe noze dovsti na! pajepEporuka seognniii unos orsanizamstanjc ! aizc0osnnnnitei.. da ovosukusnoe napitk!nanajvise iolje.Poasrojedaosdbe kojeiinsjulloDiini pmblensaslabijin d\ inbitlom pijr dostakafe, da Kalunbi lrebalo ptefro sadodatkom mlek!,nili nldka pL.lu a Dozcsedodali u malakolidina sciera ffukioze soinon!e[o. ili Mleko u llahu (svak! vNh nlekd - kavlje, sojino, pniniano, orsno itd..) s u postupktr piotvodnje pralmpFtv.$ u nmnnicl t jaje potenc'jalno tehnoloskoin !'dna zd nai orsanizam. Tehmloiki loslwak pBvljenja prala se batr na lenijskoj hi.Lfoeonizxcijinas.o6a,ilidirdkhonlulicnjuvisoketempeFtur.Obamqrjajusfillturu nanrnniceu orsaniznu i takoprera{enanamimicspodize dobodnih nivo radikala, atojd poLhc'jrlni uzdknnosih oLroljsja. proizvodnje SavEnrena tehnoloeila nmc je posortala knjen 20. vekaiizgled doveka i njogovozdmvlje.B'q od lreko nriljja'dusojaznihljudi na plmeti je vise nego aLarmanlan, a procenal obolelih netrbolidkfibolesti znadajiro od mstesv*e eodine. Teskojcu danatnjoj ponudi izabdi 0veknajzdnlijenrmimice polrebanje i velikitrud, ali seovaj Irud viiestruko isplati,jerje lakie i lepie biti zdrav,negobiti boleslan, Kad biraino voie. opetje pamehobntui prena bzini kojomuneto!o podiZe nilo secera krvi Posebno u obEtite Daznju slikemijski indeksvsna oniljene posleiice, a na apr.vo povr6x- IubeniceiSadponislite iia radifro slor orEeiznn kad uveden*on dobre reiercpojedcmo parvelikih kohada ovoaslatkog otova. Idmlnoucne 2a ovaj nedjuob'lkje iznedju 16 i 18 dasova zitoskonr^dlnarju !o
.'-ner.odio.roi/Fd' i0aJov porerdq dl JL

\.EdEId\

Doinrjoodnof

period Uledezapoi:injo odftoraoanihq uveliko se snizavanivo kortizolr, homond budnoslj. insuLinnje nilo niak. poleianojeluaenje nekihdisesti$iheMina. Idealna brra za veieruje izborlskih prcleiD i salate (kaoi nekihpovrdqkojanisu skrobna), iaor vlakba.. kao Poainic od regererBcije pe delijai nvaranje Dovihaelijd lnuni sGten se akivim i Vcaornji obDk lrebada budehgan.jer nasorsanian nema mosuijoost se bori sa da teskom obilnom ili hranom kojupojedero uvede. Ovoje !rernea unosvkkana(koji 0c nasaililitr Lku ditave roii) i polineasiicnih mas.ihkselinx(nasne be kao3losuskuia,losos, i drage), tuna obavearo trebaj6li ih sa sezonskin salalmx prelildin hladnocedjenin uljinl' koF su bosat! poljnczasicenin Bsnodama

D , ' C i , b o r h o ' J r o o o o l r a \ a " 1 , . ( e d e i i o t v r ,u o i . l r dr, , r ' . : ? t e , x , / i MjeLi, jlj kx\d. r.d ' uo bcd. d\e t .i.p$.:. ...nc zadn!enih balTdri kom i hladno cedjennn Lima. u Kolikoje preskakaie dorudkaodluiujuie pojaw brojnih a mcrabolidkih u DoEDredaja je orsanizmu,loliko akcenrovanje vet odtudujuie neuspeh na za mnosih dijela, i kao a nstanak telsue fieure koja ne odsovan naloj bazicnoj koNrnriji (uveianje slotoak!, adnjice,jlhaiepanlalone. uve6arle delaruku zena kod ird) soarjeg Idealno vrneaveieru jeoko 19dasova, mada nroeuda su ive,a odstupanja k4nije na vreoe,jedino treba voditindunadalEme iznedjuleieE i zaspivdjn bude ne kradc;d I sataiJer se u snu upoFva mctaboiizMi,tunosi enzimi sl(oropr6rajLrda se tiLde sva i tua ostalenesva.ena duso arenena ovo dovodi do talozenj. potkdnrih mosnoija, i ali ozbiljnih oboljenjanakondusosodilnjlhsrelaka! hhjei PruMERI JELOI'NIKA ZA VE'ERU: l) Tuqjevina mesavircm sa salala (hrastov zelena lht, sltara, mdid.nato rukote, saLanl prliti balanrikom, uljemi bosiljkon)
)rP bJo fc' qi o.ol /,.' ;e'i Jno$ nalooao" trt ...r.a, oob r.e

3) crilovaDo neso(rilede iursae), jalg&pa belo ili neiavinasalata, Endara 4) Pilcia slata s avokndon dirjom).belo meso (ili zaljti sakonr timlDa(veohaje ' k r ' o . l a d . e r I e o l o n o dp o r o r o d t e p o . o . . o o i b .i . - p - . , . . e , i . rt . l r i " . rJ . o 5 lo n i i p . d L { , e e i r - v - ./ e l " ' a i " . ,o p , ' , ,.jeo, F d o d d i n l o d ir l r i . e c e . r t . t , ' i e . : t r i . c p r , o . a . , a ' o i e , e r " L L F p a p . . i . e . i d o d a r J l o a . o k a di Jd i n i e .l o . ' r h , i . ' . o t i c i a . n o 7 a . o e . i ' \ " . , i , . r r eh'na), jasnoF daovo nije .,lasana konbinacija hnre,,, ali je u rcdu povremeno inari i 5) Ribatht upomomndzitum soku, mes.linasalab(ntete lislaispedj ipretirisasokotu od lomorandze, na lagdoj vahi prcdinsratijoi ? 3 mjnuta, suan"d sa meiarnrom hesa(6uElina. pilerim iti junetnra) O Burserod nnevenog MlelenoDesose posoti, pobiberj, doda nralo se kiselevode daposlane Fsnsita. Ruke prcnazn se utjdd,fomrim sepljeskavis lakosepdi. Svesalate odliaa. i su pdlos. 7) Grilovano povrde (plavipatlidzd, pmkelj, itd) DaDnka Prime. k8koseDravi izuzetno zdrry. neianinnsalata: zelenasaiaia, hrastov (crvcni zeleni). list i en,iivij!, ndiJ c.veni, nkota opmsedobD, ocede,pomelaju i osbve u iisroj najlon kesi tr firideru ovalro nogu da sroje do 3-4 dda i da ostanu sveze. dintu se shvi odeovanjrir kotidijra U pretijese sa satate. balzmikon,lladno cedjerim uljen i bosilj]<on, doda /a lolidiceseota, se m.to bibem, nekoliko ae.ipadajza presederih pola nekoliko Da kockicaavokad4 iakesemeDki pota od suncokrera, bundeve sitnoseckan i beti luk, polado jednosdena. Satata izgleda iaffiedno I takavjoj je i ukus,a p ton predstalljanajzinviji moguii obrok. U olako l5

tunjevina i2 spEmljenu salatLr nogtrsedodalari'xznenaDrimice, lro sukuvanajaja, kao piletina, v*tenladih sireva. konzerye. sedena auLeiina, ibalisl ili osliaili neke picuili lestenin!, Akd uledepojedemo sendvia. losL, lmoncplodice, musli, dodali sino nckolikonanih tlobuta .a nai stonak,zadnjicq buline ,td. koji Neti ljudi imajunetaboljzam doze veora dusololeisatir.ac srcikeu GhFni. reljeoohidmtnonobDkn i kol<a koh il1 Mnogi nladiii i devojkedesro dodaj vedemje'n u dak Uvekseselile mleko reosraniieniN ! koliinrama.lrilon nnoei i4ledajLr i dobro. pamii rcdenicojednogdrvenoenzioloea:reloI lzgledodemo dobF i ose6ademo2dnvo se laj nomdrL sebozi^ze&a pojavi sv.kone ko jc dueosreiio svedoFdnos nornento.A u izboruhranei vrenenu obo|j. Deklaracrje, odnosno nalelnice na lojedinim nmnricanra su ituE ili napisue potrebna nevercvatno nrahn fontovina, zakoje $r ponokad Fonaealai iajoatijd oku. Pr.ahajtes,ak! dklar&ij u, to j s od oeror.og znaiaja,Ecino, naruo8im lbiaodima icmo vidcti da imajLr svorr saslalunleko u pFhu tost hleu dvopekintegFlni u Iiskviti, supe kesice, iz biljni ilag,jogunid.. ovol a nijo dobmnMimica za sveone koji tuaju intolemciju na klavlje nneko,a ova inroreancijaje mjdeiia u nasojpmksi. Ovdedakinespdmirlemo emulgxt i pojdivde nkusa, ni o$ile hidrogenizovde re kro liiljneDasDoie. svcskupa ilo uoplle nijeDoieljno isbraDrl u za poboljia.je inuno8sistema, bnajtetiljnedaFvc, koji su brzni,a ne lodneili cnre, kojisukkeli,obrvezno dod.jLe od linuna(kojiosiavljabuDi kao3lojo E[eno). sok lae Suve smokve, sutcnc maslinc, rcndo celer, mashovo !lje, svez pednn, rrdadajz, kEsralac, llavi Ftlidian, brokoli, kupus, largat])d, crd i beli luk, jabuke, lubenice. k.jsije.krpine,ribizle,16ru sbo nekeod narimica kojenan pomaiuu borbiprotiv (iersu baac ). iniekcijo Ono 3lo nxnrodmd:ejeslede6e: pivo,coca.ola,kiki ki, orlsi, kafa,3eder, iokolada, kedap.majoncz,bnnnice,boroviice,kukLruz,sodivo,!Ljile,kd{ao.senfidtugo, rlko i dans postoje bune mspLale vezi saznadajem u holcst&ola naslbku sdanih u b.lesri.medicinski snuinjacisve liie dohze do szmnja da bas mje lako opMiri holeslcrol srlane za proble,ne savremenog dovekrRenltati mnosih savrenenih studija su i dllje nedoded',i izburjLiL'di.

llolesterolje alkohoi velike nolekuhke iezine. kojise Foiaodiujeirii nekim iehjana u organiznuznsdajovoBjediirierrj!je velikiz. tilol aovcka, najbihjjerloge veonra a holeslerola slcdoiel $ obezbedj ivanje irteg tda d;lijskos zidai stabihrosr svihdclijarorganizfru

l6

on Je lrkusor kortikosterid4 odnosnood {e8a so dalje sinre*u homoni koli nan onogu6avajuzivol i tunkionisaije u shrsdm situacijaina,kio i pEkuNor tesbsrerona, esl'!3enai pmgesterona, mjvaznijil homona u repodukciji i vitalnoni. holesleNlje pre1tu6orvitamnraD, litBmina ftstvorljivog u nr6rira, neopbodnos u za3lilineMos sisrema, odrza!ai1ju zdDvih kostrjui iniliinos tonlsaj viraminD udestvujeupioizvodnjiinsuLiM,meiabolimuninenlaioimunomodsovoruoreanizmn. Klinilkije dok@noje da lilamin D sprciava nstanakknrcinona pankredaj debelos cE\ i dojke,ali i drusih malisnnek -zuine soli,kojeomoguiavaju leenF nasti,naFavljene odholesiolla su holestall jc neophodan nozdanu aktilnost, Fr sFroniNki receptoli u nozsu ne a tnnkcioDisu njega. bez {ajdino nleko ssdrzivhokniloholesremla,FrF ajednosazsidnim o\ msno{a a izmlekaodvitalnoc arailja a Esl bebe nzvoj nozga, i Ll vr @oe .rro n:vler ,T4 t;..?'"" r'1i"o\d polencilalna ulosau Fzvojulorcnabc - stcane bolesri! iakoje podjednak nrdija brcj koF por,. iu dar |oqo' .or-.ej i..ned r\o, o. -rc'. i dio.! lLa h. r skv(e. f . dF..o'c . na-p d z . o J . d r a 'r d o r o ' J r c o o t . s p o . \ . 0 r J 'j , "r' osoba koje in.lu ndmalie ili Diske udnosti ukupnog holesteola, S drusesrtuq u Dnosin zenqma zapadne Evope sesvin fusttrcinn, starjjio od 55 jedm od Egistlvoih statina,odnosrolekova koji snizalajLr prepisuje vrednosli sodina ydanihbole{i. holesterolai sesnarEprerentivom nastanka ovo od peije.arauvelikoj Biteiji Gtudilajc PEienje obuhvdtih 20.536 ispitanika), doveto do sd.anja daje pro@nlul$o nraqiibrcj obolelih etanih bolesli s'xpi kojaredovno od u uznnaslati.ej u odnosu kontblnu grDu,odnosno olinosuna onekojc nc piju slrtine. na u zanerkakojsje ubzo usledila bibnskin j nnosim svehkinnaraninknrsovima je u je ozbiljno znalajrcalraraovesrrdije. Nainej starisrikl obunvarila bukvalm Fol.juljala sve ispitanike koji su podvBnuti tempiji slatinima, bez obzin kakve su vEdnosti holenerol! kod njih bile pre usr6LavljrljabFplje. Takoda se zaphra ne aa hdno kolikoseteapijonr uiicalo fakorerizikq aakni koLikojeflklorlizikaiznosio na uditavoj Kriti ari terapije statinimadeso Fotuiiju zrhuktalLr farnaccutsku industdu i fabikovmje indikacijaza p nenu odndjcnih lckola, Fje i ovakvahitika nsila svojc neslou itampii nruanim &sopisifta. Dan6 sesc vile Ihatn teoija dr v.ednoit hoLsrerolau kai ne igra glahu utoguu nastanku prctklih sodina,sovorcu priloe to'ne ndanoB oboleda. Studijekoje su mdjene da F osnov.i klvac za nfitajar.ie lkkova, odnosnonasldgau harin sudovinra, aFljenjski prcces sledstveno i ogte{enje zidovnkrynihsudola, kao poslcdica velikog -Iednosravnih Presve8a unosbuih prosrih ledemili kakoihjos nazivano GlaLkiii, med, beLiieder,zL|li3er, vode nO dolodi do poremedaja netaboliznau nalen 37

oisanizmu. Unos ovih seder dorodi do povedane akirnosli sujterade, odnosno jallja $ iscrpljenost vredne pdkeasa i nako. kadeg ili dutugvremeia, ove tlezde. Nilo ie,jera kwise podize svssoteze u i lradananormalnuvrednosr. Povedanje aeden u popovedadx poznaloe losholcsicrol kwi dovodi vrdnosti LDL holesterola, kao Nedavnoje otlaiveno sc nolekuliholeslerola d0 oiteiuj! kadseizlazu velikojtoplotii processe odvija i u oanizmu svakogiovek4 ali i u oksid0ciji Oksidacijski pretuanbenoj rehnologiji, naoaitojevisoka vrednosr oksidisanog holesterolableku u u prahu,kao i u naminricama su duBoteanidkiobEdjivane koje na DDhuijajimR u visokn lenperaLma {pl'2hje u aiEzi). ovo se takodjeodnosi na nidrtgdi2ovdje biljnih 'nasnoia,a njih ima u skorosvakojDaminici koju &n6 kouuhiramo (marsarin, biljni !lag, biljni sir',srickalice supeiz kae, pekaskaleciva itd). Svecki stmdtuii dxju preporukn& senora smaDjiiivrednosthid$gmizovdih biljnih manoaau iehnoloiki obradjenim naDnricamr, maksimum 2% Kod n.s se ova ns od ne poltuje,a lelko da cemou prodavnici lideti i jeder proiaod na iijoj Fporukr deklaracij sloji kdan proccmtolih nasnoia. i je Holeslerol birdneleme.ru ,paftdnju, odnosno pop8vlja'rju oiteienjaielija usled '!mih zapaljeds on je stalnopisutm u cnkuhciji, a njeeovasekonnrFcija Darolilo poveda nestu oileijeDjanekogikiva, k@ nonnalunaFaljenski odgovororganizha. na Ako se u orsanizmu slvara vcia kolidina oksidhane fome holestesla (usled ulicaja slobodnlhrdikala), ili seputemlnme unosiovr foma holesteola,unesto da holsterol procesAdoLui paDdoksulno oiteie.ja ozdfavljujctkivo na m$tu nekogzapaljenskoe do Lkiva T:ko se stvaraju i piakovi, odrosno naslasc u kflnin sndovin4 koje dalje konp$nituj! ciftul&iju. S druge smnq posroje bbjni dokazi da ralae okidisde fomeholesterolaunnoCnnlkivimxdovodedopojalemslisnitet!usledoikdenjaielija Holestdll jc ipak sano jedar od ndke{ za laktore nzika od iasrajdla kotundd bolesti sadasezna nomalne i da vrcdnosii holeslerolakNinikalo rc znade u snanjenje nzikaodi.fr*la ili notd$og udaa.ZapEvo, Clnistie Dr Balletlde, saBaylorCollege of Medicnre kardioroe najvedinbrojcfr objalljqrihsrudijau kojimaje elavii sa le zaklj!6* da osobe kojesu imajeinfa& ili mozdani !dar, daku preko50% sluiajela niNuopltein,le poviienevEdnosti holesteDla. Dans F jo! uvek iejasnou kojoj ndi je ishrea hocata n61ira dobn ili loia za orgdiam. verovlnro posrojiveliki zDdaj u senehko.j strlkl!tri {elij!. Iedm od pdmera je sledcii:$mo!.ici selenroe jedu u proseku delaIndrje hrMu koj, ima l? put! viie jedu slarviici jdnih kajela hdije, a u piosku tivotinjskih masnoaa. onekoju od ifraju7 puir nunji bFj obolelib srtenih od bolesti IFncuijedu hmu bagxLu zasiieonn mxslin4 ukljuiujuiji puter,jaja. sirele, dzigericu i ydani oslalo. ipak,u resionima se padjo suldijadrgeica redoho konzunira, a i sde udarje zastupljen 80 .a 100.000 u ljudi, za Fzlik! od recino 315na 100.000 ljudi u Amricii gde je uvedeno sistcmski smanjcnje tudnoio u svim prebJarbenin proiaodina (u n+onorLi d! F o])na cojazrostu SAD raslapoporcionalnosnanjflju

l8

5 d r ' " e s ' m e .o o ^ a r o i e d d o . er . v r e ' ! l @ i . a p F . . . r I e , t a . al j cd o rI r d , /ndie Bhkd.!a -r.oJ obroa oiEk 'o ' r' D oo.c.drc \'.o-ori to.eJ Ujut oseu nasen orcaniaru intenzivno izhduj! enzimi pomaiu ko.ji vaEjrje mastjolo je idoalno vreme nnosiho da viSe na$roiazivolinjskoc (jaja,sir,kajmak, surk. DoEkla nd),jer s ujeti ba! !jun! sinletis holesteDl,l<ada unesenro:ivodiske hasnoae. mj jehi ddo sorivo da ona sinrerise vile HDL, odnosnodobroghole$ercla,a kad njih ne unesemoiona sintetile nnogo viie LDL, odnosnoloies holeste$la. Ovo se dosadja usled sl,aldwih rulika n poeteduCnsrinelipoprcreina,dobar hotesterotina leliku Ar e r r i r Li i e d r c r , \ ' oe . e ' o . / o q d ' e F o \ o g o b i l d i e p o \ r ! r o i o . \ o ,o o . o ! \ o l " q . o l i " d o a l ug d . 1 u , l : i o $ s . n r e .eo ob t o . J ( \ o g i . c r J J s r preskalGllem Osimovosa, dorudka, sdno@drazujeno ni honnoE,iiji F nilo najlBi rjuto (tdntil i insulin), !a unesto da Donazdo stvaEnje zagrit ih mate{ia u orsadnu i da poditemo imuitelj hi dodahro Enetimo ovajproces omosuixlano i sivardje msdh sklrdiila n oddjedn delovimarela uz komlrohiovanje inunirek Nlsrlli m6ni depoziti kGnije reSko se ukLlnjaju, aktivnosr a tronona koje luaeove nane ielije raste rime i dodarno remeli nelxboliam. Na nivoholestqllase nom tempijski delovati, snnslu u snizavanja ukupnih vdnosri. poveianja HDL vrednoslismanjenjalDL i vrednosti. staLini su lek izbora kod visokin vrednostihole$e'ola, ali Ie Frepotukada se pokusa poniii nofrahravrcdnostFrnodninpureD. Ni uz Dajbolji dijeHskirczim, deslo ipnkn0enrogude vrediosti ove pribliziri idealnitu. Ncophodno je odnan po diiasmstikoveju hile rolcstednemije uvesri p'leFn suple'ndlactej odnosno svali prijent bi bebaloda uzituaodEdjenepircdne prepade koji ltidu naEsulaciju netsboliana holsste$lr lrc svcga ru preparati oiakiavajujet Fd, detujudi i,,bmivanF su koji na toksina. atim itni vitamini ko.jiudestwju metabolizmu, u dninokiselinc omoguaavaju koje s1!am{e dodatne eneryiie,ninerali koji lonai! eMiDske akrihosti i drgo. Na osnow nivoa slobodnih radikala u ldvi, uednosti biohdlijskih maliza henatoloihogprcnla, odredjuje intijvidual rczin, izbor i donHjc prepxrala. se Tenpi.ia povildlh udnosti holstdola porlreumeva pluviln! kofrbinacr.jupElarara tao ato su Omegal, E yita nra, C ritmha, selena,grupe dngih drioksiddara, je aninokkeli.ei druso.Obavdna reia fiziikB akiilnsr, jer uz dijelehkirezin i suplenrentactu. poveiane a bez fizidke aktivnosti, ftzulrotimosu skromni. biii Bzi nodI e najbolji fiziake vid akrivnosli. Reeulaciju uednoslih.lesreolamoiemoodekiwiivec a nesecdda. odnosHDL i LDL sporije seresulhati; de aliprihpravDom Eiimu, reo 2a2 d.I msEa, ovajodnos samavrednost holestemla nefradanditoveliki znatajr ddxdjivorjuf.kroE rizikaa nastanak bolesli odrcdjivanja bez vrdnostislobodDih radlkrla c Eakrivnos i pDteina u l9

kfli Ndavno, d.ddno odredjivdje i bioknpaciteta tNne plum dalnrcdno nelhlile je slobodnc radikale, lisoko Ealtivne pdiknle koje naqr nale delije, od velikoe dijagnosliako p'ngnosliikosznadaja. pEeleda podrazmelaju da se uvedeobaveao Nove pEp.nlke za kvdlitdt sisLemalskih odEdjivanje slobodnil mdikala,a defi.itivno, ni bez sazndja o ovin vrednoslina,ne vitamin, kmoli ozbiljne bismo snreli uzimamo da nijedan a antioksidalivne i DEpaate sporlske supledenle. uzimamo Ako pEF&ale, ne bmo nivo slobodnih a Edikalaniti plaznc zx njil$vu neunalizaoiju, Dasbiokapacilet mjvcrcvahi.jc icmo viaenastodili, pornoer nego nusenr o|ganiznu. Nclto 0lc[cru, nrlo oiedcrnojbolati poveianje S"i"".bol$lje poEmeiaj inetaboliima kojikarakedse dusolrajno 3eicrau kL!i.a lanajcuslcd ludenjxhonrnainsuli.a Foreneiajx ve6jc .edeno daje tuulin veomovaiun homon koji se proizvodi panlreasu, u n lakozvsdr belaaelilama. imaulogu kljDra propulranje za On 3e!eEu svenase ielijc. Kadp'slojiieiemabolest, znadi susteEda noze daproizvede to da ne d.voljnoinsulina kojibiomoguiiodasavleoerkojilneseoohra.onr, iz kviu misiiei dncedeuje Dredje kojepFveener3iju. ovxjseiernemoze predje {elijei dasepretvoiueneLciju, Kad da n nrkplja ser kNi. hyi simptom oboljenjoFpoviien nilo reiemI kvi, a nxkon dueg vrerlena, neminovno nasfaj!o3tcicnja nervima, m otnom dnu, u bubreznna, knnim Da bi ljudsko relo nornalno funkcionisalo,potELrnanu je oierelja. Zn poi^odnju energlF telu jc potebna hra.a EnqgijLr liudsko telo prciaodi u ,jelijama. Za stvdnnF endgije potftbni su ugljeni hid,.!li, masti i beknacvinc (protein!). Usljeni hidEti su lajbolji izvor cnolgijcza orgbizd. lzvor leljenih hidratasD r m i m i c e k a o ! 1 o s u b no , p i r i n a d . r a a s s h o b r a p o v n j 4 v o i e , r h e l e i e f e i d r u g o . Clukozaje osnoui izvo.ene.gije ljudsko z ielo.OM je uskladiilcnaujeftii hisiiima u obliku slFlance koju naziaanoslikogen,r koji sluzi kao "Ezewa enersije'. Ghkoza u kn dolMi t hFne (od ueljenih hid'aia) i iz jer (reztuaslukoze iz osim lto sklldilti,jet$ proizvodimalc kolidine scdera(p,.ces proiaodDje rMiva se Nilon lbEka, usljeni lid$ti iz sistoDazavanjo nlazeu ka, a putan lcvi odlu e do Neknndelijanu (rnisiine polrcbna pono6dabi primile inasnedelijc)jc scddiz kfli i je takodjelorbna pomo6a processkladtteda hkorhiilc sa z srvdanje energiie. Ieli secera obliku koji se2oveglikogd. u l6!lin, homonpankeasa sLlzikaokljndkoji oem o!! pomoina lrata i omoeu6Lje 3eicru izkdi ddudeu ieLije.

CelijeFave enqiju ,i woj Ed od ieiera kojije ponro6n tnsutnra usaou njih i olaj pn@s sfrejrF nivo seitra u krvi, vraaaj sa nanonalne vrednoni. uci i t r r i n o s t r . - e p . o i ; An ! o e - . L p . 4rl 'ed r'.i . lje ia' ir. r,o nedijaiom p&ces!kkori(alanjasecemj dfugesrFoeizidk aktiv.ost s nnarjujeIvo podize stLes niyoiedera. alkoholna piiasnitavajunivo a ieicm,odno$oghkoze kFi. u Zaito posrrjctoo slupi kadjedenoslatkile? veoba loznatibntmskinauanik Patdck Eolfo,djeobjavio deseli.e nx $rudnih rekslova veoma o lo3churicaju tskoaanihbzih sedem ishDni(beli izuriieicr, mcd,kotadi, I jrd), runisdecerealije muslisadddarkonneda,Seieraililoaa Jedna velika studijn velikoj Bntaniji, u mdjena nokoliko na biljada dece ikolskos uzmsta jepokrila daje u srupidece kojaneko.nllisanojedu nalkitei svevNrebrzihseieR,u p'lsckunivoinleliEencije a2s poena (ovojestvamo dt veoma zutLalilt) loi Dokaano je da s Fri dusorFjnoj i obilnoj konanmciji statkiga,kod ludi u nozgr. laanijeu sinapsama onogu{avaju koje konurikacijuiztuedjLL mo:danih ielija (line osivsLujuiinis&ne pl!c6e). poj.vljuF taliozver do$,linkins tanonen Seer ! kri polazi nozdan! barteruivezojese za belandevi're leza sinaptidkih (konunikacianil kdala), a novonastala vezase zovepNteoslikm. vrencnon sesrlara paudinasta nraterije izmedju visesindpsi. belandevnrasti po$aje put 2adeLrtjarj nozdani nnpuls sporj a sve to uspoDvansaonc lokovc. snanjuje intelisenciju i dovodi do rde javlja nhogo ni.je kod LjLdikoji konzumiraju Dokumo F da s dencncila vede koliiinese'jcn,auskoNi0% scjavija nladljivosnanjqjei elieencije,sna izjava i a dr petd Rose$a. psihaloga uniyezitera BdsloLu sa u dobija !i!e smisla <eierprzi sv Profesor6sdd Reavs sa univedteta Stanfod u Kaliionriji je doiao do renltaia koli dajLr leoma mradne pmenoze. Naine,25% zdBih ljudi u pbsekr inujL'neki oblik poremeiajaakrihosti insu[ra, upnvo zbog rekanlJolisane upotrebeslarkisa.ovo jc ujodno pmcenat i fakton rizikaza nastanak porcnodaja o,,biLjnos nernboliznn ie6eF. znadi. slaki4 tipoQum zdrav aolek ina rizik daraaijc ozbiljna olteienja organizna usledkoiildj. hnre kojassdr prcslc<cierc. zi Porenedaj melabolizma lederaje prozhr i kao Fdan od ufoJnikx nanankdili poEoddjannogihpsil'jatljskihbolesri, dpNsije shizotiemje. Cdl Plcifcr, od do Dr osnivai cenlra zr isnaiivanjemozsa u PLinstaliq F dokeo da je poremeial trelabolizmaieed uzrch za nestabihost pacijenaixob.let$ od rhi^finije KonzmacijrieieF posoLsava bolesr te nere,ddteEpija do postaF nedovoljna. Dovodi doa8resivnos psilotidtril] fobija, kiza i samoubilaikih isrupa,lzovos FzLoaa lomimja je, ia naposledrrjcm svetskon koner$upsjhijarda, saopateile uFolEbnleder dato dnF u islnmi izuzelfu loia za ndralne tuikcte i alsaluino abDnjena kod svih pacilcnara koji inaj! nckipsihijd{ski I oreineiaj.

puL Loacnjc dcpresijo iokoladom tortomjesisuDn ujoi veiu'lepresij i ulll je Foznato da iecerr ish.Mitoii na3e litlminskerezerve dovodiorsaniamu stonje i mzliaitih avitaninoz. kaiinlca miu B litminsku rczqn u prccsu Jedna ieieraje ve6ddlolj.a da iskoristi p ba postaju defioitami. suizualno aEdejni neene Oni z nernboli2n4 ovi vnnmini .ltihosli. aklivnosli,ijihovo sma'lenjc Hneri moidaDe CocaCola iDa u svom sadriajtr sfinisani kukuruzni situp kao aladjivad. Af,erikmci godina poveanost sujoi prenekoliko dokazali dnekrDu iznedjuoros ieieF i nNtanka je zato polulalad, dizajnjra oblik zeF i pEdslavi visokos loleste$la. Konpdrja no! je dodati asparran unkovaa pajaw nekoliko kaoveourazdFvu varjanru. Na Zalost, ss podizBDls hiljxdanorih dijabolidda dedijon u nalsru uAre ci. Nakon ozbiljne tutbei pomlo Fonmila fomulacij! i sadse kompanijaje suoden! ogromnom sa oditetonr, prifllmr oblik sr zadadjivadcmpo inenu slevia. Pokuiajte pDnaii Dodatak najednojdekl&aciji aaii) toliko 2apdvoc.ca cola (bar na pozndojedanala konzerva Prenra Nzavisnnn istuazivadknn centfina, kokakolesadrii eklivalnelod 9,5 k!!i!ica idinhanog seiera Raduhajre dalje sanil Svakiplt Lid kokakole.vi ne popili z.pravodesetak katiaica nslopljenog lopijetc nalu k nzervu pije !e6eEukafeinu. Kod nassedesto i pEko I litarovospiia,z.udi,polili sleoko l0 malih kaairica drorljenog belog le{ed. znaloii lolikoje 1ou granrima?

Ako potijno 2 lilrd kokr k le, pojeli sno 300 grxtua.astopljeNg 3er:eE, da nismoni ! pomenulikolidinu kofeira pri tor oFasnaFosledicr slatkih otovaje pojava \dcehebolesii, kod Ljudikoji a obole,lonoji perilcrnih velika opasnostod oiteienja nerava, aliismag ozga. je Medieinski Daziva ieijernubolest "di.belesnellitus. Tffnin prcle.ano tookre'rje,Fi \nellits"aadi Dred. 0 diabetcsznari

pobajLdiF{ijentovumokraiu. U prcllostisu dokloridijaemstikovali dijabeles Sladak lkns uina porvdivaoje dijlsnozu. sihptdni diFbstesa: desloi obilno nokcnjo, zed,glad,gubnakna tczini, mor^labosi, zanagljenvid. Najdel[e $L 'nnosobrcj]resreike u ish'ani, si,s i Lose alohc mlike uzok nmtmka dijabetesx 2. Dngon'ajdunosbzih ieiem GlaLkiii, tip voae,med) ujulro i uvede, lFkonena tezim, alkololizan i sirs n&avaju iscpljivmje pukleas4 odDosno g0slerade i izzivaju Mslamkie6enre bolesti.

42

Rizik zapojavu sederne bolestije naroditoaisok osob!kojeinaju inaslenan.seu kod pEdelu nrukai storoka, visokpritisak ipolilene mlsnoieu krvi.Ako pi olone pono.ji ' i < o n r ! \ e I r o e r i' p o m d . i . i l e " r l ' e ( o l ( o p d\' " Ma$re nasl.sena stomaku biohenijskiveomeakiihe. Ovi m6no6a tudi razne su supstuce! koji su pnvi hkozvari henjjski medijrtori za $zvijanle lparnih prccesa (cR?, iL 6 itd, nO. Kad se kaie upalni prcces, ovon p'itikoD se nisti na ruvoj paloloikihpromena kmim sudorina.u aelijana.m ubzailo srarrje, na Ddtanak seieme pojalunaligninbolesti sveovo,a i nnroso bolesli, drleih polalaje Lduual zapaljenske eakcije u orsdnzmn. smmjoje Letine, pre svega je a masnih n$las! na stonaku od liralnos znxdaja za sralos ko ina ovajpobler P'qon'kr je da na ih. da DeFdle:eno pLimamljiliin uklsimaslarkisa. nan oni svttakonogunaudiri moao viis nego s olercnalidoeda. ilo Pbgran Hrcno isltrme je lako diajnim da nikada ne dolazi do zndnje za slarkin, tatoaani sugar cravinssyndronse neie jnviti ukolikosmo u Esuanm Eznacina Ovazudnja Fvlj! u svakohslutajuzbognepFvilnih s ob$ka,iesrocunosa starkjja, jcdolo uveietesto, ndodiloukoliko hlcbili cokoladu. Mi posresno verujemo 6e nnin u tenutku kad .an d$ie ruke,ili se podncho da pqoJavati, pooooinekikoladii. smonbedFni nanF paoleier i daF to jedini jer da ZapBvosmonoliin uzimanjem ieiduj kolad4meda u tomrrenorku itd nspFvilipralr patnj! za naiu jlru i panlcs i po8oriali sbo tuerabolizam Slukoze.Uvek morano ponrhliti na to ib radino naleb teluj lie svesaDozsuj svaki put kad pojedeno ncjlo

Cltkerbijski indeks nrmirn rn

l5 It l5 I5 I5 l3 22 23 27 21 I0 12 32
ll

t5 39 l9 39

lmegr. pirinad tntegr.hle! Belatestcnina Pknrez Bdda Cvekk kuvana Polubelilieb Beli pifiord Kukuruz I<eks,biskviti Ituvmikonpn MIed. dokolada Zitarice 3edercm sa Belihleb BeliSeler Kukur pahuljice

50 50 s5 55 60 65 6s 70 70 70 70 7a 70 7A '75 85

tukice
StulaEpa lavana

85
85

Med Klompirpne Belitost Pekn^ki lond. lalkanat Napolitanke Maltoza

90 90 95 95 101 109 Ll0

Srji";

22 22 25 32
))

l6

iaka br.nn reikcii.,:STo i4Ss iEsTr

bilDi iajevi(nana. kahilic4 zelefi s u \ e n o r \ e t s u \ ot r r o z d j c 5 sokoviod (s nalvi(el Fovrcr Earcpl

lubenical (visokCl), Duigo

sLev,aprirodnizasladli!.4

Udcrenob'zn.rerkciiir

STo VISE JESTI

Dasljnovo laneno ulie, ulie srs lopusikselikupN (alinei tu'iita)

poinodr,J DrJxlrrre, Lrcsnic e

h J d e m[ n r I b n z ' \ l ] o ' r l

\mna risokabazDa rcakcija doblrje lintr. (iakojc khclogLkus.)rlod.vali biljrnn daje!ina i vadi, lubenica vnok sLikcnijski iina indeks. i,r'zehro d.prin.si povcianju

$ r u r j af,m m s r n d o c .o n o j e n o b

uncrcnorisdcrxkciir:

TTANJEJI5TI

i n F q ' J n Jr e . k n i n ri z r J i c e kojrL'ijrvo rd6e (ne baden,

STO IIANJD JI'STI !I!

od tEslenina belosbmina

yqitaakizskdjivadi Gsparian,eha.) pirlr (ptl do 0.5) alkoholna

gd@abcalkoholna piia

juntina*, srinictina*, iaqniet'nrt konreeisma tunai sddina

tu*ia (nev,ri zakiselikuput q!l p, nri

procesimn scndvid sjr indrnriiski a

' nelt i .ib trebn .bayczno j$ti uz lr.ae nrnirnice, a nc sr kronpnom, bejin pirinaenrbelin hlebod,pivon itd... cisdete inaju vona nizak!H, odnos.o,veona su kisclei sLv@jukisetu$dinu u kei

U sinptomc prekanemog acidileta nogu seubtujiri: niak nivoenolgtej lNnidni umor, sistenskakadidljaza, Feliooeno stvtrmje slui, lisrsle prehladc infokcije,sinuttis. i neflozd, irilabilnost,hhki nokti, suvalosa i koza,stvraje cisti, slavoboljc,bolnl zslobovi i trliift, neunis, nisii.i bolovi i grievi. ssifiris, tumo , kaFinoni, air na

NAMIRMCEKO'E TROSE 1138(AIOiIA ZA VA]LENJE NEGO5TODONOSE I P R T P O R lI J S D A S L N O S L ( I O \ 4 \ E , I L R V R \M o D o K V A P I M o C A\ O\, NAMRNIC! POvRiE - kolinine osmidene nisu
SPARCLA PL{VI PATLTDZAN

BROKOII
KUPUS

TIK!A PR,{ZILUK
ZELINA SAI-ATA

I'4RTIOL
S\,GZCELER

SVEZAC\,KL{ RqIK\,1C! BOI'AN]JA ROTKVA

CiKOR]JA
!OIOCNICA BPII TUK

KIL{STA\'AC
LOSOS SARDNE

ZELENI CAJ CRNI aAJ (veaaamo dakolidim non bii