1

Metodi~ki priru~nik za crkvenoslovenski jezik

Crkvenoslovenska azbuka
,

,

,

,

,

, , e

,

S, s

,

,

I, i
i
,

,

,

,

O, o,

W, w
()
,

,

,

,

U, ,

,
()
,
h()
T, t

,

,

,

,




e ()

e
,
(h)
,

Z, z
(- )
,

X, x

P, p

F, f

V, v

2
Upotreba i izgovor slova
1) , t [] se pi{e na po~etku re~i, a t u sredini i na kraju re~i: te;
2) u, I |[ u se pi{e ispred suglasnika, I ispred samoglasnika i ispred suglasnika u
re~ima stranog porekla: eau no, eat uIt, Iret;
3) , |[ se pi{e na po~etku, a u sredini i na kraju re~i: tuIt, r;
4) m, a |[ m se pi{e na po~etku, a a u sredini i na kraju re~i: mrw, oa ;
5) o, e, w |[ e se pi{e u sredini i na kraju re~i: ttae , ue at; o obi~no na po~etku:
o , oer; w u re~ima sa predlogom w: wreuatuIt, u stranim re~ima: Iwouu, rtwrIu, u
slo`enim re~ima: utneouo uet, uo o ;
6) v|[, v|[ v se upotrebqava u re~ima stranog porekla posle o, t slovo v se
izgovara kao []: aovo, u ostalim slu~ajevima kao [] i pi{e se sa dijakriti~kim znakom: v orI uq,
v e;
7) e|[, j|[, |[ se upotrebqavaju samo u re~ima stranog porekla: etew,
oatjou, towu;
8) |[ se upotrebqava u slede}im re~ima i od wih izvedenih: n1o, taIt, aor, ae,
n1t, Iu, 1aw, 1uuo, kao i broj 6 .

Dijakriti~ki znaci
1) O{tar akcenat (oksija, akut) { } stavqa se na sve slogove osim na posledwi: o u, 1 no,
ea1uIt, rtuu, ejIa, noua
2) Te`ak akcenat (varija, gravis) { } - stavqa se na posledwi slog: otuuu , tuotu , u .
3) Perispomena (cirkumfleks){ } se koristi za razlikovawe jednine od mno`ine (dvojine):
ue rw o u, ali uu ou, ueu uu, ali u1tt uu.
4) Spirit { } se stavqa iznad po~etnog samoglasnika re~i: u1uuIt, o.
5) { } (spirit + o{tar akcenat) upotrebqava se ako akcenat pada na po~etni
samoglasnik re~i: mrw, ua, ou1, oueteq
6) Apostrof { } (spirit + te`ak akcenat) stavqa se kada je samoglasnik sa spiritom
posledwi u re~i (a i prvi): u, a, t.
7) Titla. Iznad re~i koje ozna~avaju naro~ito po{tovane pojmove se stavqa titla. Postoje dve
vrste titli: a) prosta titla { }: no, tu, ur i b) slovna: slovo-titla { }, glagol -titla
{ }, dobro-titla{ }, on-titla{ }, rci-titla{ }: r t, u o, v aIt, u r, u e r.
8) Pajerak se upotrebqava umesto {t} na kraju predloga ili u sredini re~i izme|u
suglasnika (umesto tvrdog znaka): n 1, qotu, ttquy.

Na ikonama
ey [ Mh/thr tou= Feou= ] u uwIa (Mati Bo`ija)
Na Spasiteqevom oreolu o wu [o( wn] tt u (Su{ti, Onaj koji jeste)

3
Brojevi
osnovni: redni:
o

uu, -o, -e utntu, -oa, -et
n

no, -1, -1 netu, -oa, -et
r

It, u, -u tIu, --a, --t


ttt, -u, -u tnttu, -oa, -et


uat uatu, -oa, -et


mttt mtttu, -oa, -et


tttt ttttu, -oa, -et
u

ott otttu, -oa, -et
e

tnat tna tu, -oa, -et
I

ttat tta tu, -oa, -et
oI

uueuottat{t} utntuuottat, uueuottatu
nI

nouottat{t} netuuottat, nouottatu
rI

uuottat{t} tIuuottat, uuottatu
I

tttuottat{t} tnttuuottat, tttuotta tu
I

uatuottat{t} uatuuottat, uatuotta tu
I

mtttuottat{t} mtttuuottat, mtttuottatu
I

ttttuottat{t} ttttuuottat, tttuotta tu
uI

ottuottat{t} otttuuottat, ottuotta tu
eI

tnatuottat{t} tnatuuottat, tnatuotta tu
r

nottat nottatu
a

uttat{t} uttatu


tttttat{t} tttttatu
u

uattta t uattta tu
j

mttttta t mttttta tu
o

ttttta t ttttta tu
u

ottttat otttta tu


tnatttat tnatttatu


te teutu
t

n1 t1 neteutu, neeteutu


uto uteutu
y

tttto tnteteutu
q

uattw uatteutu
y

mttttw mtttte utu


ttttw tttteutu
U

otttw ottteutu


tnattw tnatte utu
,o

ttaqo ttaqutu
,n

n1 t taqt nettaqutu, neettaqutu
,r

u ttaqt uttaqutu
,u

ott t taqo otoa t taqo
,I

to (10.000)
,

atrtwu (100.000) ,,o atw (1.000.000)



4

Li~ne zamenice
1. lice 2. lice 3. lice(pokazne zamenice)
Jednina
mu{ki r. sredwi r. `enski r.
N.
o
t ou {u} oue {} ouo {a}
G.
tut tut ttut rw rw a
D.
u1, u tu1, u ttu1 u
A.
tut, a tut, a ttut, ta re, u
I.
ue eue teue u u
L.
u1 tu1 ttu1 {u}t {u}t {u}tu
Mno`ina
N.
t nt ouu ouu ou1
G.
uo t no t uy u y u y
D.
uo no u u u
A.
ut, uot nt, not a, uy a a , uy
I.
uou nou uu uu uu
L.
uo t no t {u}uy {u}uy {u}uy
Dvojina
N.
t nt ouo o u1, o uo o u1
A.
ut nt a a a
G. L.
uo no
D. I.
uo o no o uo uo uo



Fonetika
Samoglasnici: predwi / zadwi red

,
, g, # , , (@)
h
5
Palatalizacija (umek{avawe)
I palatalizacija je promena r , r w, y m ispred samoglasnika
predweg reda (u, t, t, 1, a}: y mt , ru r ruu, u1r u1wu , a r
a{t}uur i t. d.
II palatalizacija je promena r , r , y t ispred 1 i u koji vode
poreklo od diftonga (od oj, aj): euoy euo tu, w euo t1; uero ueu, w ue1; ro
1 ; taro ta1 i t. d.
III palatalizacija je promena r , r , y t posle 1 i u koji vode
poreklo od diftonga, ali ne ispred suglasnika i samoglasnika zadweg i sredweg reda (, ,
, , ): au r - aut, ruaruua - ruat, teruo - tta .
Gubqewe , t (redukovanih)
U jakoj poziciji e, t t; u slaboj poziciji i se gube.

Jaka pozicija Slaba pozicija
1. ispred sloga s poluglasnikom u
slaboj poziciji: , h
1. na apsolutnom kraju re~i: ,
,
2. u prvom akcentovanom slogu:
, ,
2. ispred sloga sa bilo kojim
samoglasnikom, osim samih , t:
, m
3. ispred sloga s poluglasnikom u jakoj
poziciji: o




Poreklo samoglasnika.
Monoftonzi (potpuni samoglasnici) diftonzi
h (spoj dva nepotpuna samoglasnika)
NM K K K

a, o
e, o
PO L L L
a, o, e

t


6
Diftonzi
Povezanost diftonga sa suglasnicima Povezanost diftonga sa
samoglasnicima
Diftong + suglasnik Diftong + samoglasnik
a, o h a, o (j)
, o (na kraju re~i) , o (j)
a, o (e ) a, o , ,
[]_ []
[] []
[]_ []
[] []
[h] (o) _ (j)
[] (o) (j)
[h] _ #
Difton{ki spojevi spoj samoglasnika sa ili u
ispred suglasnika i na kraju re~i ispred samoglasnika zvuci spoja su
dva nepuna zvuka su se spajala u jedan zadobijali samostalno zna~ewe
, , , + m n , , , + m n , ,...
, , , + m n j , , , + m n , , ,
// //u
// //
// //
/j/ () // ()
#//@
mtwt tao, uerauu uerauta, naot ata.
ne-t-, u-, uu-t-, {uu}-m-u istog korena (koren u//)
crkv. slov. izgled: net, u, uut, uuau{ mu}

Poreklo j (jote)
1) j se ume}e izme|u dva samoglasnika: Juda, Judeji.
Umetnuto j se smewuje sa : , ; j
(#), .
2) Od ispred samoglasnika:
- + j uem ; - +
j new ( nastavak glagola jedn. 1. l.)
- + j ue mtu; - + j
ne wtu (-tu sufiks trpnog participa sada{weg vrem.).
7
Suglasnik sa j
+ j euuu eua reuuu reua
+ j auuu aua eauu u eaua
+ j reuu rea onoo o noo at
+ j aenu u aena neuuu neuat


+ j uutou uum uetu u uem
+ j auou auw neuu new


+ j rur ruou uer uetu
+ j u1r u1wou uetur uetuwt uIt
+ j y mo ta y tat mou

+ j w w tuu tw tw,
wrouu wrowou reew
+ j q ue tur uetu qu uetu u
+ j q tn1uu tn1qo tn1o
, + j q

utr utqtut u {utr-u}, erequeu {er-u}
, + j q etuu eq, tu u q, utrou uq
, + w ero ewIt, uurneuu uurnewou

Uzajamno delovawe dva suglasnika
U slu~aju uzajamnog delovawa dva suglasnika ispada prvi.
0 ruuo u ruu {ru-uu}, tuoute u{tu-u},
nao tt neaettouaott {eu-naott}, uo ou uoa {uo-a},
uattu {uat-u: t} uat a {uat-a},
n1 ou n1 {n1-} n1 tu {n1-tu},
naou na uu{na-uu}
Glagol
Klase glagola
Infinitiv (neodre|eni oblik) glagola predstavqa re~ni~ki oblik: ut u,
u 1 u, to u, auu u, na uu, na ou, tqu.
Ifinitivna osnova se dobija odbijawem nastavka -u od glagola: utu, u1u,
tou, auu u, na uu, naou, t ru.
Osnovu sada{weg vremena predstavqa glagol u sada{wem vremenu u 3. licu jednine
bez nastavka: () tu, auu, naut, nawt, tt.
8
Odre|ivawe klasa glagola
Osnova infinitiva Osnova sada{weg vremena
I klasa na suglasnik -t//e
na1qu {natru}, uattu {uatu} tqu
{tru}, equ {eru}
na1qt, uatt, tt, ewt
II klasa u () //
rotuu, rutuu, nuuu rotut, rutut, nuut
III klasa na samoglasnik j //
uou, uutou, tou uot{uojt}, uumt {uutjt},
tat {tjt}
IV klasa u, 1, o u
naouu, uemou, eaou naou, uetu, eau
V klasa utu, mtu, n11u, u1u, mu

Sada{we vreme
tqu nauu uutou auuu
Jednina
1.
tr nau uum aua
2.
ttmu nautmu uumtmu auumu
3.
tt naut uu mt a uu
Mno`ina
1.
tt naut uumt a uu
2.
ttt nautt uumtt a uut
3.
tr nau uu m a ua
Dvojina
1.
ttno, 1 na utno, 1 uu mtno, 1 a uuno, 1
2.
tto, 1 nauto, 1 uu mto, 1 auuo, 1
3.
tto, 1 nauto, 1 uu mto, 1 auuo, 1
Nastavak 1 u `enskom rodu u dvojini je karakteristi~an za sva vremena.

Budu}e vreme
Prosto budu}e vreme
Ne razlikuje se od sada{weg vremena, osim po vidu. Budu}e prosto se obrazuje od
glagola svr{enog vida, a sada{we od nesvr{enog: ueynoau u ynoa , ueynoa ; na uu
nau, onau i sl. Promena je ista kao i u sada{wem vremenu.
9
Slo`eno budu}e vreme
Obrazuje se uz pomo} infinitiva punozna~nog glagola i li~nog oblika pomo}nog
glagola (u o, yeq , uou ). Na primer: ro u nta tIa treuo uta; e u
yeqtt ou, u o no uto re.
1.
uo uot uono, 1
2.
u omu uttu u ot uttu uoo, 1 uttu
3.
uot u uoo, 1

Aorist
Pro{lo svr{eno. Obrazuje se od infinitivne osnove uz pomo} li~nih nastavaka.
Na samoglasnik Na suglasnik
jednina mno`ina dvojina jednina mno`ina dvojina
1.
y ye yeno, 1 ey eye eyeno, 1
2. osnova tt to, 1 t ett eto, 1
3. osnova mo to, 1 t emo eto, 1
tqu , nta1 u
jednina mno`ina dvojina jednina mno`ina dvojina
1.
nta1 y nta1 ye nta1 yeno, 1 trey treye treyeno,1
2.
nta1 nta1 tt nta1 to, 1 tt trett treto, 1
3.
nta1 nta1 mo nta1 to, 1 tt tremo treto, 1
Kod glagola II klase sufiks u se ne gubi, ako mu prethodi samoglasnik: uu u
uu y, na uu na uy; a ako datom sufiksu prethodi suglasnik, onda je mogu}e
obrazovawe aorista i sa sufiksom i bez wega: nuruu nu ruy, nurey.
Imperfekt
Pro{lo trajno. Izra`ava radwu koja je data u odnosu prema drugoj radwi, osnovnoj
(izra`enoj, po pravilu, aoristom): Torewt u mrewt uttt ne uu awwnt: may, uI
ay, rueno y, ueoay, towo y, o y.
Obrazuje se od infinitivne osnove i sufiksa o{a posle mekih) +li~ni
nastavci. Sufiks o{a} se uvek ~uva: eauu eaay, qo1 u qoa
y, uaouu u uowuay; ako se infinitivna osnova zavr{ava na o {a}, onda
dolazi do stapawa: uutou uutoy, t1 au t1 ay ..
10

equ teyuu uutou uo u yeu u m u
jednina
1.
ewo y te yuay uuto y uoay yewoy aay
2.
ewo mt teyuamt uutomt uoamt yewmt aamt
3.
ewo mt teyuamt uutomt uoamt yewomt aamt
mno`ina
1.
ewo ye teyuaye uutoye uoaye yewoye aaye
2.
ewo tt teyuatt uuto tt uo att yewo tt aatt
3.
ewo y teyua y uuto y uo ay yewoy aay
dvojina
1.
ewo yeno teyuayeno uuto yeno uoayeno yewo yeno aayeno
2.
ewo to teyuato uuto to uo ato yewo to aato
3.
ewo to teyuato uuto to uo ato yew to aato


Promena pomo}nog glagola biti
sada{we vr. prosto budu}e aorist
svr{. v.
aorist
nesvr{. v.
imperfekt
jednina
1.
tt u uty u1y uay
2.
tu u tmu ut tt {ut} u1 ua mt
3.
tt ut uttt {ut} u1 uamt
mno`ina
1.
tt ut utye u1ye uaye
2.
tt utt uttt u1tt uatt
3.
tt u utmo u1mo uay
dvojina
1.
tno , 1 utno, 1 ut yeno, 1 u1yeno, 1 ua yeno, 1
2.
to. 1 u to, 1 utto, 1 u1 to, 1 ua to, 1
3.
to. 1 u to, 1 utto, 1 u1 to, 1 ua to, 1
11

Perfekt
Pro{lo svr{eno vreme. Zna~ewe: To je svima dobro poznato, to je neosporna
~iwenica. Perfekt ne imenuje radwu kao proces, ve} konstatuje samu ~iwenicu radwe,
podvla~e}i objektivni karakter date radwe: Hwo u uw rttu a tt nee ; nt wt
uot rttu uta y e t t .
Obrazovawe:
Particip na a + ut u u sada{wem vremenu.
Particip na a se obrazuje od infinitivne osnove dodavawem sufiksa a i
nastavaka za rod: uttu ut ta, uttao . uttae, ea uu eaua, eau a
o, eau ae. Koristi se za obrazovawe slo`enih vremena.
jednina mno`ina dvojina
1.
tt tt tno , 1
2.
ut ta, o , e tu uttau tt uttao , u to. 1
3.
tt t t to . 1

Pluskvamperfekat (davnopro{lo vreme)
Davnopro{lo vreme ozna~ava radwu u pro{losti koja je prethodila drugoj radwi u
pro{losti. H u1re w n avt1y uteqtu ueroo t1amt ye U tno
ott tnea ttu, uwt uureauwt u1 yeua.
Obrazovawe: particip na a + ut u u aoristu ili imperfektu.
.
Svr{eni vid
jednina mno`ina dvojina
1.
u1y u1ye u1yeno, 1
2.
ut ta, o , e u1 uttau u1 tt uttao , u u1 to, 1
3.
u1 u1mo u1to, 1
Nesvr{eni vid
jednina mno`ina dvojina
1.
uay uaye uayeno, 1
2.
ut ta, o , e ua mt uttau ua tt uttao , u ua to, 1
3.
uamt uay uato, 1
12



Zapovedni na~in
Obrazovawe: osnova sada{weg vremena + suf. -u-, -t-.
jednina mno`ina dvojina
u-u , u-
1
ut utno {-n1}
2
uu uut uuo {-1}
3
uu

tqu , tr-
1
t tno {-n1}
2
t tt uo {-1}
3
t



u1u, ue
1
ueu ueu no {-n1}
2
ue u ue ut ue uo {-1}
3
ueu

auu -u, au-a
1
auu auuno {-n1}
2
auu auut auuo {-1}
3
auu


Pogodbeni na~in
Obrazovawe: particip na a + ut u u aoristu svr{enog vida.
Na primer:oqt U Io uttt ut au, I uw tnet auua ut .
jednina
1.
utta, -o, -e ut y ynoau a, -o, -e uty
2.
utta, -o, -e ut ynoaua, -o, -e ut
3.
utta, -o, -e ut ynoaua, -o, -e ut
mno`ina
1.
uttau utye ynoauau utye
2.
uttau uttt ynoauau uttt
3.
uttau utmo ynoauau utmo
dvojina
1.
uttao, -u ut yeno, -1 ynoau ao, -u utyeno, -1
2.
uttao, -u utto, -1 ynoau ao, -u utto, -1
3.
uttao, -u utto, -1 ynoau ao, -u utto, -1
13

@eqni na~in
Obrazovawe: o + glagol u obliku sada{weg vremena ili prostog budu}eg.
U samostalnim re~enicama ima zna~ewe zapovednog na~ina (neka): o t u ta ua
net: o uIut nIt net: o u t neaa nea. U zavisnim re~enicama ima
zna~ewe `eqe, ciqa (da): mrwwt yeqtt, o nea no taen1t; e ye qtmu, o
tene tu1; ... u ta, o ue .
Imenice
Pravopisne osobenosti pade`a (za sve promenqive vrste re~i)
U pade`ima dvojine i mno`ine se radi razlikovawa ovih od pade`a jednine koji se
podudaraju s wima u osnovama i sufiksima re~i umesto e stavqa w, umesto t stavqa , a
gde nema ovih samoglasnika stavqa se perispomena { }; na primer: reneu t oue
instrumental jednine i ou ouw dativ mno`ine; neuu ot
instrumental jednine i o u o dativ mno`ine; u u o u nominativ
jednine i uerw ou genitiv mno`ine. (U slu~aju da u re~i postoji e i t obi~no se
pretpostavqa w.)
U nastavcima mno`ine genitiva wn, n i dativa w, pisawe w i
je obavezno.
U re~ima sa osnovom na {u{tavi suglasnik zbog razlikovawa pade`a u dvojini i
mno`ini upotrebqava se t umesto u; u mno`ini t se obi~no pi{e u akuzativu i
instrumentalu, a u nominativu i vokativu, iako se i sre}e, ali se ~e{}e upotrebqava
perispomena { }, w ili : ue u wu nominativ i vokativ, reneu u wt
akuzativ i instrumental.
I deklinacija
Re~i mu{kog roda na , (na t s refleksom umek{avawa); sredweg roda na e, t.
Tvrda promena Meka promena
jednina
N. o u- tta-e o-t e -t ro -u
G.
ou-o tta-o o-a e -a ro-a
D. ou- tta- o- e- ro-
A. ou-o tta-e o-a e -t ro -u
I.
ou-e tta-e o-t e -t ro -t
L. ou-1 tta-1 o-u e-u ro-u
Voc.
o u-t tta-e o- e-t ro -
mno`ina
N.
ou-u tta-o o-u{-It} e-a ro -u
G.
ou-w n{-} tta- o-t u e-t u ro- n
D.
ou-w tta-w o- e- ro -
A.
ou-t {-wn} tta-o o-u{-t u} e-a ro -u
I.
ou-t tta-t o-u{-tu } w -u ro-u
L.
ou-1y tta-1y o-ty e-ay ro -ty
14
Dvojina
N. A.
V.
ou-o tta-1 o-a w -u ro -a
G. L.
ou- ta- o- w - ro -
D. I.
ou-eo tta-eo o-to e-to ro-to

Tvrda promena na grleni suglasnik Me{ovita meka promena na It
Jednina
N. y- oer- w- uotuI-t
G.
y-o oer-o w-o uo tuI-a
D. y- oer- w- uotuI-
A. y-{o} oer-o w-o uo tuI-t
I. y-e oer-e w-t uo tuI-t
L. t-1 oe-1 w-u uotuI-u
V. m-t oe-t w- uotuI-t
Mno`ina
N.
t-u oe-t w-u{-It} uotuI-a
G. y-wn oer-wn w-t u uo tuI-u
D. y-w o er-w w- uotuI-
A. y-u oer-u w-t uotuI-a
I. y-u oer-u w-t uotuI-u
L. t-1y oe-1y w-oy uotuI-{t}u
Dvojina
N. V. A.
y-o owr-o w-o uo uI-u
G. L. y- owr- w- uouI-
D. I. y-eo oer-eo w-to uotuI-to

Tablica odnosa meke i tvrde varijante imeni~ke promene
ako je u
tvrdoj
promeni
- -
-
-h -
-t (u
vokativ
u)
- (ne u
instrumentalu
mn.).
- (u
instrum.
mn.)
onda je u
mekoj
promeni
- (posle
suglasnika)
- (posle
samoglasnika)
-a
(posl
e
{u{t
avih
i c)
- -
-t
-h -

15
II deklinacija
Imenice `enskog i mu{kog roda na o, a.
jednina
Tvrda promena Meka promena Me{ovita
prom.
N.
wtu-o r-o ta-a tI-a uem-o
G.
wtu-t r-u ta-u tI-u uem-u
D.
wtu-1 -1 ta-u tI-u uem-u {1}
A.
wtu- r- t a- tI- uem-
I.
wtu-e r-e ta-t tI-t uem-t
L.
wtu-1 -1 ta-u tI-u uem-u
V.
wtu-e r-e ta-t tI-t uem-t
Mno`ina
N. V.
wu-t r-u t a-u tI-u uwm-u
G.
wtu- r- tta-t t I-u { -tu} uem-
D.
wtu-o r-o ta-a tI-a uem-o
A.
wu-t {-} r-u t a-u tI-u { -tu} uem-t {}
I.
wtu-ou r-o u ta-a u tI-a u uem-ou
L.
wtu-o y r-oy ta-a y tI-ay uem-oy
dvojina
N. A.
wu-1 -1 a-u tI-u uwm-u
G. L.
wu- r- a- tI- uwm-
D. I.
wtu-o o r-o o t a-ao tI-a o uem-oo

16
III deklinacija
Re~i `enskog i mu{kog roda na t (mu{ki rod je bez refleksa umek{awa).
jednina

`enski rod mu{ki rod
N.
o uen1-t u -t
G.
o uen1-u u-u
D.
o uen1-u u-u
A.
o uen1-t u -t
I.
o uen1-I u-t
L.
o uen1-u u-u
V.
o uen1-t u-t {-u}

Mno`ina
N. V.
ouwn1-u u-It
G.
o uen1-tu u-I u {-t u}
D.
o uen1-t u-
A.
ouwn1-u u-u
I.
o uen1-tu u-tu
L.
o uen1-ty u-ty
Dvojina
N. A. V.
ouwn1-u u-u
G. L.
ouwn1-I u-I
D. I.
o uen1-to {-to} u-to

17
IV deklinacija
Re~i ~ija se osnova zavr{ava na biv{i diftong.
mu{ki r. sr. r. `enski r.
jednina
N.
rotu-t ua tren-t
G.
rotu-t utu-t t rn-t
D.
rotu-u utu-u trn-u
A.
rotu-t ua tren-t
I.
rotu-t utu-t tren-I
L.
rotu-u utu-u trn-u
mno`ina
N.
rou-u {-Ia} u tu-o rn-u
G.
rotu-Iu utu- trn-t u
D.
rotu- utu- {-w} trn-o
A
rou-u utu-o rn-u
I.
rotu-tu utu-t t rn-ou
L.
rotu-ty utu-1y trn-oy
dvojina
N. V.
rou-u uu-u rn-u
G. L.
rotu- utu- ren-I
D. I.
rotu-to {-to} utu-to {-o o} t rn-oo
Imenice sredweg roda u lokativu mno`ine se pi{u sa -1y: w ntt1y, w
o taa 1y.
18
Promena zamenica
Meka promena:
mu{ki r. sred. r. `enski r.
jednina
N. eu et ea
G. etrw eta
D.
et et u
A. eu, etre et e
I.
eu et
L.
et etu
mno`ina
N. eu ea ea
G. euy
D.
eu
A. ea , eu y ea ea , eu y
I.
euu
L.
euy
dvojina
N. A. ea eu eu
G. L. e
D. I.
euo

19
Tvrda promena
mu{ki r. sredwi r. `enski r.
jednina
N.
eu et, e oa, o
G. erw ea
D. e eu
A.
eu, ere et, e ,
I. 1 e
L.
e eu
mno`ina
N.
Iu {u} oa, o ta, t
G.
1 y
D. 1
A.
ta, 1y oa, o ta, t, 1y
I. 1u
L.
1 y
dvojina
N. A.
o 1 , o 1
G. L.
w
D. I.. 1o

Po mekoj varijanti se mewaju: ne u, tne u, rI u, I u, tt u, e , uurIu, u1 e,
uue , uo m, no m; po tvrdoj uu, ou, on, to , ntar, rorI u {ro r},
orIu {or}, aur, reaur, eaur, re, u1re, uure .
Pridevi
kvalitativni eutu ou, oaet t1a, nttero reo
odnosni rItuo orutuuoa, tnauutu tea
prisvojni tu uwIu, e rtut, taa onoo aa
Kratki pridevi (obrazovawe)
tvrda varijanta meka varijanta
mu{. r. eu- t taen1-t tuu-t u u-u
`en. r.
o eu-o a taen1-o tuu-a u-a
sred. r. e eu-e t taen1-t tuu-t u-t

20
Promena kratkih prideva (imenska promena)
Tvrda promena
jednina
mu{ki rod sredwi rod sredwi rod
N.
- -e -o
G. -o -o -t
D. - - -1
A. - {-o} -e -
I. -t -t -e
L. -1 -1 -1
V. -t -e -o
mno`ina
N. V. -u -o -t
G. -ty -ty -ty
D.
-t -t -t
A. -t {-ty} -o -t
I. -t {-tu} -t {-tu} -tu
L. -ty -ty -ty
dvojina
N. A. V. -o -1 -1
G. L. - - -
D. I. -to -to -to

21
Meka promena
jednina
mu{ki rod sredwi rod `enski rod
N.
retuetu-t retueu-t retue u-a
G. retueu-a retueu-a retueu-u
D. retueu- retueu- retueu-u
A.
retuetu-t{-a} retueu-t retue u-
I. retueu-u retueu-u retueu-t
L.
retueu-u retueu-u retueu-u
V.
retuetu-t retueu-t retuw u-a
mno`ina
N.
retuwu-u retuwu-a retuw u-u
G. retueu-uy retueu-uy retueu-uy
D.
retuwu-u retuw u-u retuwu-u
A. retuwu-u {-uy} retueu-a retuw u-u{-uy}
I.
retuwu-u {-uu} retuwu-u {-uu} retuwu-uu
L.
retueu-uy retueu-uy retueu-uy
dvojina
N. A.
retuwu-a retuw u-u retuwu-u
G. L. retuwu- retuwu- retuw u-
D. I.
retueu-uo retueu-uo retueu-uo

Dugi pridevi (obrazovawe)

tvrda varijanta meka varijanta
mu{. r.
eu+u=eutu tuut+=tuuIu uu+u=uIu
`en. r. euo+a=euoa tuua+m=tuuaa ua+a=uaa
sred. r.
eu+=euet tuut+t=tuutt ut+t=utt

Obrazovawe: zamenice + pridev u kratkom obliku;
U promeni je dolazilo do jedna~ewa samoglasnika, a onda i do slivawa:
euo+re>euoore>euore>euorw
eu+e>eue>eue>eue i t. d.
22
Promena dugih prideva (zameni~ka deklinacija)
Tvrda promena

jednina
mu{ki rod sredwi rod `enski rod
N. V. -tu -et -oa
G.
-orw -orw -ta
D. -e -e -1u {-eu}
A.
-tu {-ore} -et -
I. -t -t -e
L. -1 -1 -1u {-eu}

mno`ina
N. V. -Iu -oa -ta
G.
-ty -ty -ty
D. -t -t -t
A.
-ta {-ty} -oa -ta {-ty}
I. -tu -tu -tu
L. -ty -ty -ty
dvojina
N. A. V. -oa -1u -1u
G. L.
- - -
D. I. -to -to -to

23
Meka promena
jednina
mu{ki rod sredwi rod `enski rod
N. V.
tuu-Iu tuu-tt tuu-aa
G. tuu-arw tu u-arw tuu-Ia
D. tuu-t tuu-t tuu-tu
A. tuu-Iu {-are} tuu-tt tuu-
I. tuu-u tuu-u tuu-t
L. tuu-t tuu-t tuu-tu
mno`ina
N. V.
tuu-Iu tuu-aa tu u-Ia
G.
tuu-uy tu u-uy tuu-uy
D. tuu-u tuu-u tuu-u
A. tuu-Ia {-uy} tuu-aa tu u-Ia {-uy}
I. tuu-uu tuu-uu tuu-uu
L. tuu-uy tu u-uy tuu-uy
dvojina
N. A. V.
tuu-aa tu u-Iu tuu-Iu
G. L. tuu- tuu- tuu-
D. I. tuu-uo tuu-u tuu-uo

24
S osnovom na {u{tavi suglasnik
jednina
mu{ki rod sredwi rod `enski rod
N. V.
uuq-Iu uu q-tt uu q-oa
G. uuq-orw uuq-orw uuq-Ia
D. uuq-t uuq-t uuq-tu
A.
uuq-Iu {-ore} uuq-tt uu q-
I. uuq-u uuq-u uuq-t
L. uuq-t uuq-t uuq-tu
mno`ina
N. V.
uuq-Iu uuq-oa uuq-ta
G.
uuq-uy uu q-uy uuq-uy
D. uuq-t uuq-t uuq-t
A.
uuq-ta {-uy} uu q-oa uuq-ta {-uy}
I. uuq-uu uuq-uu uuq-uu
L. uuq-uy uu q-uy uuq-uy
dvojina
N. A. V.
uuq-oa uuq-Iu uuq-Iu
G. L. uuq- uuq- uuq-
D. I. uuq-uo uuq-uo uuq-uo

Obrazovawe stepena pore|ewa
ntt-er- ntt ntm-m
tm rau-er- rau raua-tm
tao-er- tao taow-m
1um uer-o- uer uer-o-1mu
{oum} rot-tu- rot rot-{t}u-1um
ntt-er- ntt ntt-e-oum

25
Pridevi koji obrazuju stepene pore|ewa od drugih osnova:
m. r. sr. r. `. r.
ntaurIu uea-Iu uea-t, uea-tmt uea-tmu
uea-tm-Iu uea-tmtt uea-tmoa
na q-Iu naq-t, na q-mt naq-mu
na q-m-Iu naq-mtt na q-moa
e utu a -Iu a-mt a-mu
a -mIu a-mtt a-moa
uaorIu u-Iu u-t, u-mt u-mu
u-mIu u-tt, u-mtt u-moa
oatu u-Iu tu-tmt tu-tmu
tu-tmIu tu-tmtt tu-tmoa
atu re-Iu re-mt, re-1t re-mu
re-mIu re -mtt re -moa

26
Participi
Aktivni particip sada{weg vremena
Obrazovawe
Osnova sada{weg vremena + sufiksi - q- (-q-) ili -aq-(oq) za glagole IV
klase.
I: uttu, uttt utt q-; ntu, ntt ntq-; uattu, uatt
uatq-, uotu, uott uotq-; uaorou, uaot uaoq-
II: nuuu, nuut nuuq-; truu, trut truq-
III: 1 aou, h_g 1 aoq-; tuoto u, ~ tuoto q-,
tao u, #~ {ta wt} taoq-
IV: eauu, eau eaaq-; 1 u, u a q-, utu, uu
uaq-; tuou, tuu tuaq-; uetu u, ue tu uetaq-.
Nastavci nominativa jednine
infinitiv m. i sr. r. `. r.
I
uttu utttu uttqu
II
teyuu teyut teyuqu
III
uou uoa uoqu
IV
eauu eaa eaaqu
V
u1u utu uqu
m. i sr. r. `. r.
I, II, V
-t -q-
III
-a -q
IV
-a -aq- (-oq-)
Nastavci kratkih i dugih aktivnih participa sada{weg vremena
mu{. r. sredwi r. `enski r.
kratki -tu, -a, -q- -tu, -a, q-t -q-u
dugi
-tu, -au -q-tt -q-oa

27
Aktivni particip pro{log vremena
Obrazovawe: infinitivna osnova + suf. -{}m-, -n{}m-.
infinitiv m. i sr. r. `enski r.
Na suglasnik
nttu nt nt mu
uattu uat uatmu
tqu tr trmu
equ er ermu
uu mt mtmu
uoau uotu uotumu
na u nt nt mu

Na samoglasnik
uou uon uonmu
nu 1u nu 1n nu 1nmu
rtu rtn rtnmu
IV klasa ( u u j ispred {m})
eauu eaun eaunmu
u tuetu u u tue mt{m} u tue mmu
euu ew ewmu
Uutu u Uu q Uu qmu
utaeuu utaeat utaeatmu

28
Kratki i dugi nastavci aktivnih participa pro{log vremena

mu{. r. sred. r. `enski r.
kratki -, -n -, -n;-mt, -nmt -mu, -nmu
dugi
-tu, -ntu -mtt, -nmtt -moa, -nmoa

Promena kratkih aktivnih participa sada{weg vremena (imenska promena)

mu{ki r. sredwi r. `enski r.
jednina
N.
nea, -a q-t nea-, -a q-t neaq-u
G. nea q-o neaq-u
D.
neaq- neaq-u
A. nea q-, -o neaq-t neaq-
I. neaq-u neaq-t
L.
nea q-t neaq-u
mno`ina
N.
nea q-t nwaq-o neaq-a{-t}
G. neaq-uy
D.
neaq-t
A.
neaq-oa, -uy nwaq-o neaq-a, -uy
I. neaq-uu
L.
neaq-uy
dvojina
N. A.
nwa q-o neaq-1 neaq-1
G. L. nwa q-
D. I. nea q-to

29
Promena kratkih aktivnih participa pro{log vremena
mu{. r. sredwi r. `enski r.
jednina
N.
nu1n nu1n nu1nm-u
G. nu1nm-o nu1nm-u
D. nu 1nm- nu1nm-u
A.
nu1nm-o nu1nm-t nu1nm-
I. nu 1nm-u nu1nm-t
L.
nu1nm-t nu1nm-u
mno`ina
N.
nu1nm-t nu1nm-o nu1nm-a{t}
G.
nu1nm-uy
D. nu1nm-t
A.
nu 1nma, uy nu 1nm-o nu1nm-a, uy
I. nu1nm-uu
L.
nu1nm-uy
dvojina
N. A.
nu1nm-o nu1nm-1 nu 1nm-1
G. L.
nu1nm-
D. I. nu1nm-to

30
Promena dugih aktivnih participa sada{weg vremena (zameni~ka promena)
mu{ki r. sredwi r. `enski r.
jednina
N.
neau neaq-tt neaq-oa
G. neaq-orw neaq-Ia
D. nea q-t neaq-tu
A.
neaq-Iu {ore} nea q-tt neaq-
I. nea q-u neaq-t
L.
neaq-t neaq-tu
mno`ina
N.
neaq-Iu nea q-oa nea q-ta
G.
neaq-uy
D. nea q-t
A.
neaq-ta {-uy} neaq-oa neaq-ta {-uy}
I. nea q-uu
L.
neaq-uy
dvojina
N. A.
neaq-oa neaq-Iu neaq-Iu
G. L.
neaq-
D. I. nea q-u

31
Promena dugih aktivnih participa pro{log vremena
mu{ki r. sredwi r. `enski r.
jednina
N.
nu1ntu nu1nmtt nu1nmoa
G. nu 1nm-orw nu1nm-Ia
D. nu1nm-t nu1nm-tu
A.
nu1nm-Iu {ore} nu 1nm-tt nu1nm-
I. nu1nm-u nu1nm-t
L.
nu 1nm-t nu1nm-tu
mno`ina
N. nu1nm-Iu nu1nm-oa nu1nm-ta
G.
nu1nm-uy
D. nu1nm-t
A.
nu1nm-ta {-uy} nu1nm-oa nu1nm-ta {-uy}
I. nu1nm-uu
L.
nu1nm-uy
dvojina
N. A. nu1nm-oa nu1nm-Iu nu1nm-Iu
G. L.
nu 1nm-
D. I. nu1nm-uo

Trpni particip sada{weg vremena
Obrazovawe: osnova sada{weg vremena + sufiksi:
I (V) -e-; III -t- (-~-); IV -u-
uotu uote, -o, -e; -tu, -oa, -et
uattu uate, -o, -e; -tu, -oa, -et
tqu tre , -o, -e; -tu, -oa, -et
n1 tu n1 e, -o, -e, -t; -tu, -oa, -et
uou uott{uo~t}, -o, -e; -tu, -om, -et
tuotou tuotott{tuoto~t}, -o, -e; -tu, -oa, -et
uutou uumtt{uut~t}, -o, -e; -tu, -oa, -et
naou na wtut {na~ut}, -o, -e; -tu, -oa, -et
auuu auu t, -o, -e; -tu, -oa, -et
ynoauu ynoaut, -o, -e; -tu, -oa, -et
uutuu uetu t, -o, -e; -tu, -oa, -et
eauu eau t, -o, -e; -tu, -oa, -et
mtu m e , -o, -e; -tu, -oa, -et
n1 tu n1 e, -o, -e; -tu, -oa, -et
32
Trpni participi sada{weg vremena 3. i 4. klase sa sufiksom -t- , -u- u
nominativu i akuzativu jednine imaju nastavak -t zbog razlikovawa od oblika 1. l.
mno`ine: ntauott, tut, ali utte; na pr.: Htau ut ueuuott m t ru,
n1 e ne Itu ur .
Trpni participi pro{log vremena
Obrazovawe: infinitivna osnova + sufiksi:
-u- posle -o, -1
uou uou, -o, -e; -tu, -oa, -et
nu1u nu1u, -o, -e; -tu, -oa, -et
-tu- ispred suglasnika u u IVra.
uttu utttu, -o, -e, -t; -tu, -oa, -et
nu1u nu1u, -o, -e, -t; -tu, -oa -et
tqu tt u, -o, -e, -t; -tu, -oa, -et
uetuu uemtu, -o, -e, -t; -tu, -oa, -et
neuu newtu, -o, -e, -t; -tu, -oa, -et
eauu eatu, -o, -e, -t; -tu, -oa, -et
-- posle -a, -1, -u, -t, - u re~ima sa osnovom jednakom korenu.
uoo, a; u1 ; uu, utuu; rt, t; wu...

Nepromenqive vrste re~i
Predlozi
I. ou zbog, obi~no dolazi posle re~i na koju se odnosi: H u tt
utuonuuu U nt1y utut etrw ou.
II. 1 aa (radi, za) uvek dolazi iza re~i na koju se odnosi:
Haet uot 1aa U nt uIa.
III. Be ponekad se upotrebqava kao predlog: Beomo u
aronoa ne uaoroa.
IV. B1tw se ponekad pi{e kao dve re~i: Poett wt v1 n
utoau 1tw ueoao tu.
V. ue u zna~ewu za: rauo ue u1; posle: ue Ity uty
netou.
VI. U, od: oatt Uteu rt U utttunty; uu U not.
33
VII. w ima nekoliko zna~ewa:
) u: w o a1 ut a tu n1 tu
) u svoje ime: w ttu1 au t raoreatmu
) s: w uotw1 eawtu tt wau wou
) preko, posredstvom: w rua1 u1tent1 ure uu u1tt
) pri, uz: u ueat ttu w tta1y tneuy.

Veznici
oqt 1) ako, 2) iako, 3) li,
ili
ueutwt jer, zato {to
1wt radi toga, zato eutwt dok
owt zato euot ali
out zato {to ue stoga, tako
uuwt i ne


Re~ce
uw pa, ba{, upravo o zar

Uzvici
~u|ewe w, wat uveravawe u
`alost nt, ey prekor o

Prilozi
vremena:
ntu uvek uoru ponovo
ut jo{ ne uutuw uvek
re ubudu}e ueta1u posle
mesta:
t1 w ovamo Uuwt odakle
enow ovamo uu1 drugde
oewt kuda re1 gore
row kamo ea dole
na~ina:
ouIt odmah wou (o u) tajno
ut rau mo`da, mogu}e je ntt uzalud, bez razloga
uzroka: ntr zbog ~ega, za{to
osobine: a1 uw lepo, pristojno
ut boqe
koli~ine: aurw koliko
auwt svaki put
34

Kvalitativni prilozi za razliku od odgovaraju}ih kratkih prideva u sredwem
rodu imaju na kraju umesto slova e, t w, 1: eteuue, rouut su pridevi,
eteuuw, rouu1 prilozi.
Zna~ewa re~i mrw
mrw je mnogozna~na re~. Osnovna zna~ewa su slede}a:
1. mrw je veznik sa uzro~nim zna~ewem. Prevodi se re~ima jer, zato {to, stoga:
uenu wtta u t utuo ut tt taa u w tueno uIa re tae mota u uenure mota, mrw
ueru1nota uo ua ur. po ueu ta r o nta taa U utwwt o uenu wta ntu
wun qIu ue nttatuu1u . U rw e u tt u ut mo: e u uenta1 u teo mota.
2. posle glagola raoreaou, nu1u, o1u, n11u i sli~nih mrw
uvodi zavisnu re~enicu sa zna~ewem dopune i odgovara na{im veznicima {to i da: H ouIt
o1 n Iu t y e tneu mrw o rw Iu uetmaa n ttu1, tt u: e tI
a uetmaatt n toy nomuy;. He o n1 tt, m rw nao tt u ot tu a n1ttrIu
uo tau Uuqo u r1yu .
3. mrw ima poredbeno zna~ewe; na srpski se prevodi re~ima kao, nalik i sl.: H
ouIt netyea U net , nu 1 onea qota uu to , u y o mrw re aua, tyea qo uo ut.
Wntemota uo a to tnea, m rw at n netyuqoau u tro au.
4. Veznik mrw{mrewt} uvodi zavisnu re~enicu sa zna~ewem posledice, pritom je
glagol u zavisnoj re~enici u infinitivu, a logi~ki subjekat je izra`en imenicom ili
zamenicom u dativu. Prevodi se m rw u tom slu~aju veznikom tako da: H wotemota ntu,
mrewt tao uta u r ttu1 ra qt: e tt tIt ; H uttt ua n1tuo
ntau ro: nw aut wt naunoyta n reouat, mrw wt uerwouta .
5. Ako re~ mrw stoji ispred broja, onda mo`e da ima zna~ewe oko, pribli`no:
Eay wt mmuy, m rw ttt ttaqu.
6. mrw uvodi direktni govor i u prevodu se izostavqa: H eaamt re uerw,
ra a: mrw qu ea uo reuuu1 tt, o uumt neaewu mu uo u 1.




35
Bibliografija
1. Jeromonah Alipije (Gamanovi~). Gramatika crkvenoslovenskog jezika, M., 1991.
2. A. A. Pletwova, A. G. Kravecki, Crkvenoslovenski jezik, M., 1996.
3. G. A. Haburgajev. Staroslovenski jezik, M., 1986.
4. M. B. Popov. Uvod u staroslovenski jezik, Sankt-Peterburg, 1997.
5. N. Karinski. Hrestomatija staro-crkvenoslovenskog i ruskog jezika. 1:
Najstariji spomenici, S.-Peterburg, 1911.