8. Pomesni sabori Kanon 37.

Svetih apostola nareuje da se 2 puta u godini odrava sabor episkopa (pomesni sabor), na kome su bili obavezni da uestvuju svi episkopi dotine mitropolije. Trulski sabor je utvrdio vanost ovih kanona koji su postali vani za celu crkvu. U kanonskom pravu, vani su sl. pomesni sabori: Ankira, 314 pod kojim uslovima se mogu primiti u krilo crkve oni koji su se nje odrekli Gangrski sabor 340 u crkvi treba da se sauva sve to propisuje sveto pismo i sveto predanje Sardikijski 434 Utvren je Nikejski simvol vere Carigradski 394 1 kanon samo sabor moe svrgnuti episkopa a ne 2 ili 3 episkopa. Kartaginski- ne postoji pravo albe na odluke Sabora episkopu rimskom i sam Sabor vri reviziju kanona Carigradski sabori 861. i 879. u hramu Svetih apostola (prvo drugi radi svrgavanja Fotija i biranja Ignjatija za patrijarha, utvrdio ikonopotovanje i da je Fotije zakonito bio izabran za patrijarha)i u Hramu Svete Sofije (sveano utvren mir nakon smrti Ignjatija) kanoni koji su tamo doneti uli su u Nomokanon Pomesni sabori doneli su 320 kanona. 9.Kanoni Svetih otaca Svetenstvo, monasi ili vernici su se obraali episkopima, koji su na prostoru svoje eparhije imali zakonodavnu vlast u Crkvi, sa molbom da ree odreeno pitanje. Odgovori na ta pitanja jesu kanonske poslanice, ili Kanoni Svetih otaca (epistolae canonicae). Njih je crkva priznala za opteobavezne, iako oni nisu pisani sa namerom da budu kanoni. Trulski sabor je pregledao Kanone svetih otaca i svojim 2. kanonom je odredio koji od njih imaju opteobavezan znaaj u crkvi. To su sledei sveti oci : od Dionisija Aleksandrijskog iz 3. veka preko Svetog Atanasija Velikog -3 kanona, iveo u Aleksandriji u 4.veku, uio Aleksandrijsku kolu, bio akon aleksandrijskog episkopa Aleksandra, a onda i sam episkop. Bio je jako uen i beskompromisan borac za zatitu Crkve od jeretika, zbog ega je bio u prognanstvu. Nazivan je Veliki, Otac Pravoslavlja, Trinaesti apostol i Svetog Vasilija koji je napisao poznata Monaka pravila do Tarasija koji je napisao Poslanicu protiv simonije. 10. Aleksije Aristin je dao komentar na sinopsis Stefana Efeskog, koji ini kanonski deo Nomokanona Sv. Save. On je iveo u 12. veku u vreme Komnina. Bio je sjajno obrazovan i vrio 3 visoke dunosti u Carigradu. 1 Glavni zadatak njegov, sa dogmatskog stanovita, je bio da doe do tanog smisla kanona i da ga protumai. Ispravljao je sinopsis gde je bio nejasan, popunjavao je nepotpunu sadrinu, utvrivao sankcije gde ih nije bilo, a tamo gde kanon bio jasan, pisao je se razumno. 11.Jovan Zonara iveo u 11,12 veku, u Carigradu,za vreme Komnina, nalazio se na visokim dravnim poloajima, glavnog sekretara Carstva. Primio je monaki zavet nakon to je izgubio enu i dete. Napisao je Hroniku od stvaranja sveta do smrti Aleksija I Komnina 18 knjiga, i Tumaenja na Fotijev Nomokanon druge redakcije. Promenio je redosled prikupljanja kanona u zbornike, prvo po znaaju crkvenog autoriteta koji ga je doneo, pa tek onda po vremenu nastanka . Kada je nalazio na protivrenosti u kanonima, primenjivao je pravila lex posterior derogat priori, in dubio mitius, i apostolski kanon > vaseljenski saborski > pomesni saborski > svetih otaca. Veoma esto se uputao u polemiku protiv uenja rimokatolike crkve, uvek je teio da po svaku cenu doe do istine.Bio je objektivan i nepristrasan. 12.Teodor Valsamon trei komentator kanona, iveo u 12.veku za vreme Manojla I Komnina i Isaka II Anela, bio je akon, i imao visoke poloaje u crkvi. Spor izmeu Patrijarha Mihajla III i Mitropolita
Mnogi kanonolozi su poeli da komentariu zakone iz raznih izvora crkvenog prava zbog protivurenosti kanona, izbacivanja Justinijanovog prava iz Vasilika, dok su na Zapadu to radili glosatori. Za crkveno pravo su od izuzetne vanosti tumaenja Aleksija Aristina, Jovana Zonare(uneti u Zakonopravilo Sv.Save i u slovensku Krmiju) i Teodora Valsamona (sva tri uli u Atinsku Sintagmu). U to vreme su bili u upotrebi sinopsisi skraeni tekstovi kanona, praktini ali esto nejasni i nepotpuni, pa ak i netani. Njih trojica su protumaili sve kanone Pravoslavne crkve saglasno njenim obiajima i crkvenom ureenju.
1

Leontija u pogledu primene prava, i odluka cara i Senata, bio je povod da sam car i patrijarh zatrae od Valsamona da napie tumaenja na Nomokanon i da pokae koji zakoni od onih sadranih u Nomokanonu vae jer su i u Vasilikama, koji su to zakoni koji nemaju pravnu snagu jer se ne nalaze u Vasilikama. U svojim tumaenjima je otro kritikovao rimokatoliku crkvu, i ukazivao je na antikanonske pojave u praksi Carigradske patrijarije. U poreenju sa Zonarom nije bio toliko objektivan i smeo, ali je njegov rad bio potpuniji jer je imao njihova tumaenja koja je po potrebi dopunjavao. Njegovo tumaenje kanona Sv. Sava nije koristio za Nomokanon jer je Valsamon bio opiran i sklon da caru pripisuje prava crkvenoupravne prirode i u nadlenosti iskljuivo crkve. 13. Zakonopravilo Svetoga Save - jedan od najkompletnijih pravnih zbornika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i jedno od najznaajnijih knjievno-pravnih dela Svetoga Save - prireen pre autokefalnosti crkve 1219. (kada je organizovao episkopije, svakom episkopu je dao primerak Zakonopravila) - u literaturi poznat pod imenom Krmija od krma na amcu. Sam Sv. Sava je delo nazivao Zakonopravilo, koja u potpunoti odgovara grkoj Nomokanon. Naziv Krmija je doao od Rusa i tokom 19.veka se odomaio. Do nas nije stigao original, sauvano je 11 rukopisa, najstariji je Ilovaki iz 1262. i prema njemu je prireeno fototipsko izdanje objavljeno 1991, sadri 400 strana i nalazi se u Arhivu Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Kanonski deo ini Sinopsis Stefana Efeskog iz VI veka i tumaenja istog A.Aristina, koje ponekad zamenjuje punim tekstom kanona ili Zonarinim tumaenjima, dok Valsamonove komentare zaobilazi, jer su u suprotnosti sa njegovim ubeenjem da crkva treba da bude samostalna. Korien je i Nomokanon iz 883. g. i drugi nomokanonski zbornici. On je slobodno rasporeivao grau,negde je skraivao, negde proirivao izvorne tekstove. Podeljen je na 64 glave, a na zasedanju 1939.g. Sveti arhijerejski sabor je prihvatio predlog Zakonodavnog odbora da Zakonopravilo vai kao oficijalni kanonski zbornik Srpske Crvce dok se ne zameni novim. 14.Zbornici Zapadne crkve I. Zbornik Dionisija Malog VI vek prvi kanonski zbornik na zapadu. Sadi : Kanone Svetih Apostola, prva 3 vaseljenska sabora i 5 pomesnih sabora, zbornik kanonskih naredbi 8 rimskih papa koje su oni donosili sa saborom episkopa u Rimu. U VIII veku pridodato mu je jo nekoliko dekretalija. Poklonio je papa Adrijan I caru Karlu Velikom 774. i tako je dobio ime Dionisijevo-Adrijanova zbirka, i ubrzo postao zvanian u Franakoj. II. Pseudoisidorove dekretalije Collectio Hispana polovina IX veka ima 3 dela, hronoloki rasporeen, sadri 50 kanona svetih apostola, 60 dekretalija rimskih episkopa, kanoni sabora i nekoliko lanaka u kojima je falsifikovano pismo o poklonu cara Konstantina rimskom papi (imperator, dvorac, Rim,Italija i sve zap. zemlje). Trei deo su dekretalijepo IV do VIII veka koji su uglavnom falsifikati.Cilj mu je bio da uzdigne autoritet rimskog episkopa nad neogranienim vladarom Franake. Od XV veka je obraivan zbornik i dolo se do injenica da je u njemu mnogo falsifikata i anahronizama. III. Corpus iuris canonici kompletan zbornik kanonskog prava Rimokatolike crkve kao izvor prava Rimokatolike crkve, ostao na snazi do 1917. Decretum Gratiani,Liber sextus, Clementina,drugi dekrerali reavani odnosi o kojima sude crkveni sudovi. IV Codex iuris canonici 1917.-1983. proglaen za zvanini zbornik rimokatolike crkve. Sastoji se od 5 knjiga, odredbe su u obliku savremenih lanaka ili paragrafa sa nazivom kanona. V Codex iuris canonici - 1963. je sazvana komisija za preureenje Zakonika, koja je radial u 4 faze i 1983. papa Jovan Pavle II je potpisao konstituciju Sacrae disciplnae leges, kojim je proglasio novi Codex iuris canonici.Ima 7 knjiga i 1752 kanona.

15. Patrijarh Patrijarh imaa titule: Arhiepiskop peki, Mitropolit beogradsko-karlovaki, Patrijarh srpski. Za patrijarha moe biti izabran svaki eparhijski arhijerej koji ima najmanje 5 g. arhijerejske slube.Posle izbora episkopa ikog Germana za patrijarha 1958.g. Sveti arhijerejski sabor je odluio da on bira patrijarha. Najkasnije u roku od 3 meseca od upranjenja patrijarkog trona, SAsinod saziva SAsabor i odreuje datum izbora patrijarha. Sednici prisustvuje najmanje 2/3 lanova SAsabora meu kojima su eparhijski arhijereji i vikarni episkopi. Predsedava najstariji arhirejej po hirotoniji. Odsutni arhijereji mogu u pismenoj formi da ovlaste nekoga da glasa za njih, ali jedan moe da ima svoj glas i jo jedan. Biraju se 3 kandidata, kada se dobiju, njihova imena se ubacuju u koverat,peati se i ulazi se u Patrijarijsku kapelu. Oni se postave na asnu trpezu.Jedan svetenomonah koji se priprema postom i molitvom uzima jedan koverat, predaje ga predsedavajuem koji objavljuje izabranog patrijarha. Sutradan na Svetoj arhijerejskoj liturgiji u Sabornom hramu je ustolienje novoizabranog patrijarha. Patrijarh alje svim autokefalnim pravoslavnim crkvama mirno pismo, i svi koji ga priznaju odgovaraju. Prava: 1.asti nosi belu panakamilavku s krstom i panagiju svih srpskih svetitelja darovane Dimitrijuprvom srpskom patrijarhu Peke patrijarije. Obraa mu se sa Vaa Svetosti. Obavezno ga pominju arhijereji na bogosluenjima. Predsednik SAsinoda,sabora, Pat.saveta i up.odbora. 2.svetenodejstva naalstvuje na svim bogosluenjima, osveuje sveto miro, hirotonie sve koji su izabrani za vikarne ili eparhijske arhijereje. 3.pravo reprezentacije predstavlja SPC pred crkvama, dravom, stranim dravama i na sveanostima. 4.pravo uprave postavlja slubenike, upravlja crkvama u inostranstvu gde nema eparhije,daje odsustva episkopima van eparhija. 16. Sveti arhijerejski sabor je najvia zakonodavna i sudska vlast u SPC. Predsednik je Patrijarh, a lanovi svi eparhijski i vikarni episkopi. Redovno zasedanje je jednom godinje izmeu Vaskrsa i Duhova, i saziva ga SASinod. Kvorum je postignut natpolovinom veinom, a kada se biraju patrijarh i episkopi onda je potrebna 2/3 prisustvo. Odluke se donose veinom. Poslovnikom o radu, odreeni su odbori:5, svaki ima predsednika i referenta.Zapisnik vodi najmlai episkop. Svi potpisuju zapisnik posle itanja na narednoj sednici. Mogu se na sednice radi strunog miljenja pozivati svetena i svetovna lica, ako su pravoslavne vere. Zakonodavna vlast: donosi Ustav SPC, nastavni plan i program veronauke,Brana pravila i pravila za ivot monaha i monahinja, ureuje sva obredna pitanja;osniva bogoslovske i monake kole, zavode za izdavanje knjiga, ustanove za siroad, vaspitne i dobrotvorne ustanove; bira eparhijske i vikarne episkope,rektore bogoslovija, SAsinod (lanovi, glavni sekretar). Kao sudski organ u 1. instanci sud nesuglasice arhijerej:SAsinod:patrijarha, a u 2. sve to je odluivao SAsinod u 1. instance +ublaava kazne izreene od Velikog crkvenog suda. npr. doivotna zabrana svetenodejstva, lienje svetenikog ina + sa iskljuenjem iz crkvene zajedn. 17. Sveti arhijerejski sinod je najvia izvrna (upravna i nadzorna) i sudska vlast u svom delokrugu. ine ga: patrijarh predsednik, 4 episkopa koje bira SAsabor, na 2 godine, a svake godine dolaze nova dva lana, obavezno se biraju i 2 lana zamenika u sluaju spreenosti nekog od njih. Kljuno mesto u administrativnom smislu ima sekretar SAsinoda, koji vodi zapisnike sednice. Sednicama presedava najstariji mitropolit ili episkop lan.Odluke se donose jednoglasno ili veinom glasova. Kada je patrijarh spreen da upravlja Crkvom, to vri Sinod. On vri sl. dunosti: 1) uva uenje PC o veri i moralu,stara se o irenju vere, suzbija praznoverje,predrasude, loe obiaje;2) vodi nadzor nad bogoslovskim kolama 3)imenuje zaslune ordenom Svetog Save; 4) saziva SAsabor i priprema njegov rad; 5)Prosvetni odbor priprema sve ono to se odnosi na crkvenu prosvetu 6) sl.list, izdavaka delatnost, prevod. Kao sudska vlast on raspravlja meusobne nesuglasice episkopa, kanonske krivice episkopa, disc.krivice nastavnog osoblja i svojih organa.

18.Veliki crkveni sudm je vrhovna crkvena sudska vlast za 1)krivice svetenika, monaha,svetovnjaka 2)crkveno-brane sporove unutarnje uprave koji ne spadaju u sudsku nadlenost SAsabora i sinoda. Sedite je u Patrijariji. ine ga: 3 episkopa (lanovi Sinoda), predsednika, 2 poasna lana svetena lica, 2 zamenika postavlja Sinod. lanovi ne mogu biti srodnici do 4. po tazbini do 2.stepena. Kvorum: kad su prisutni predsednik. 4 lana i referent, a odluke se donose veinom, glasanje poinje od najmlaeg lana suda. Odluuje o izuzeu sudova, sukobu nadlenosti sudova, i o izuzeu VCS. U drugom stepenu odluuje kao apelacioni sud u odnosu na odluke ECS,ex off/po molbi. Ex off. razmatra samo presude ECS koje glase na ponitenje braka i presude sudova po krivicama svetenstva oba reda, pr. gubitak slube, zabrana svetenodejstva,lienje sv.ina+iskljuenje. Prvi predsednik mitropolit Gavrilo Doi.Kartaginski pomesni sabor za suenje episkopu 12 episkopa (sprovedeno u suenju Dionisiju), sveteniku-6 episkopa i njegov episkop, (ne primenjuje se)akonu 3 episkopa (primenjuje se kada VCS odluuje po presudi ECS). 19.Eparhijski arhijerej ima punu jerarhijsku vlast u poslovima vere i morala, svetenodejstvovanja i arhipastirskog staranja u svojoj eparhiji. Nema premetaja episkopa sa eparhije na eparhiju, to je kanonska norma. Za eparhijskog i vikarnog arhijereja (episkopa) moe biti izabran onaj: 1) koji ispunjava sve kanonskozakonske uslove za to; 2) koji je zavrio Bogoslovski fakultet; 3)Srbin pravoslavne vere; 4)koji je svojom slubom i ugledom stekao opte uvaenje i pokazao sposobnost za poloaj arhijereja. Njih bira Sveti arhijerejski sabor kojim predsedava patrijarh, na kome moraju da budu prisutne 2/3 svih eparhijskih arhijereja, predlae se 3 kandidata i bira se jedan, ako se glasovi u uem izboru jednako podele, odluuje patrijarh. Na svetoj arhijerejskoj liturgiji se vri hirotonisanje i ustolienje, izdaje se gramata koju potpisuju patrijarh i svi lanovi Sinoda. Eparhijskom i vikarnom arhijereju su potinjeni svi organi u eparhiji i on ima svu vlast u svojim rukama prema kanonskim propisima. On sam postavlja zamenika, njega izdrava eparhija. Ima pravo uenja svetenstva i naroda reima,delima., pastirskim poslanicama; pravo svetenosluenja naalstvuje na svim bogosluenjima u eparhiji; rukopolae sve koji dostojni akonskog i prezviterskog reda; pravo upravljanja- postavlja zamenika, namesnike,akone,svetenike; reava brana pitanja,predlae odlikovanja;daje blagoslov za gradnju; pravo sudske vlasti-sudi a)svetenicima za disciplinske krivice opomena,ukor,epitimija, zabrana svetenodejstva do 1m.b) vernicima-kazne privrenmenog lienja pojedinog prava u Crkvi.Sve odluke su konane i izvrne.Ublaava kazne do ,izreene od Eparhijskog CS. 21.Paroh Parohija je zajednica pravoslavnih koji su pod duhovnim rukovodstvom parohijskog svetenika, i ine je od 300-500 domova (zasebnih pravoslavnih porodica). Na elu parohije je paroh, koji bez znanja i doputenja nadlenog organa ne moe napustiti parohiju. Njih postavlja episkop. Jedna Crkvena optina npr. Zajear moe imati vie parohija. Vie parohija moe imati jedan hram, a ako ima vie hramova, jedan je parohijski a ostali podruni. Ako ima vie svetenika pri jednom hramu, episkop postavlja stareinu hrama.Parosi su odgovorni za rad stareini hrama,arhijerejskom namesniku i eparhijskom arhijerejeju. Rukopoloenje: Onaj ko eli da se rukopoloi mora da: zavri Bogosloviju, zavri vojsku i bude oenjen, a za enidbu mu treba blagoslov od episkopa. Onda se molbom obraa episkopu, a on odreuje dan rukopoloenja prvo u in akona, a onda prezvitera. On saoptava hram i mesto za koje ga rukopolae, a to ini nakon obavljene prakse. Privremeni paroh: posle 3 godine je duan da poloi praktian ispit za stalnog parohijskog svetenika (sss) ili 2 godine (vss). Privremeni paroh moe biti premeten od strane episkopa, a stalni po molbi, pristanku i presudi ECS.Onda mesto stalnog paroha se popunjava steajem. Paroh ima obavezu da uredno slui sva bogosluenja, da za potrebe vernika vri sve svete tajne i molitvoslovlja, da se brine o religioznom vaspitanju parohijana, a naroito omladine. Oslovljava se sa Oe. Nemaju platu, ve ive od inodejstva koja vre za potrebe svojih parohijana