Auto sveice

http://www.auto-delovi.org/saveti/kako-radi/auto-svecice/
Izvor: Brisk.rs 20.08.2012.

Prva sveica datira jo iz davne 1860. godine, kada ju je tienne Lenoir koristio u svom prvom motoru sa unutranjim sagorevanjem.
Takoe, javljaju se i kao patenti jo nekih nama poznatih naunika kao to su Nikola Tesla (U.S. Patent 609,250 za sistem paljenja 1898. god.), Frederick Richard Simms (GB 24859/1898 1898. god.) i Robert Bosch (GB 26907/1898 1898. god.). Pronalazak prvog komercijalno odrivog visokog napona sveice, kao jednog dela magnetnog sistema za paljenje od strane Bosch-ovog inenjera Gottlob-a Honold-a, (1902.) omoguio je usavravanje motora sa unutranjim sagorevanjem. Dalja usavravanja se pripisuju sledeim naunicima: Albert-u Champion-u, Lodge brai, Kenelm-u Lee Guinness-u, koji je jedan od osnivaa KLG brenda.

ta je auto sveica i emu slui?

Sveica ima zadatak da obezbedi stvaranje varnice u velikom dijapazonu temperature i pritiska koji vladaju u cilindru. Gornji deo tela sveice izraen je u vidu estougaonika pomou koga se vri privrivanje sveice. Na donjem delu se nalazi navoj pomou koga se sveica uvrte u glavu motora. Telo sveice se izrauje od kvalitetnog elika. Temperatura sveice ne bi trebalo da bude nia od 500C, ali ni via od 800C, jer dolazi do uvijanja elektroda, to ima za posledicu samozapaljenje radne smee. Kroz sredite sveice prolazi centralna elektroda i dolazi struja visokog napona, dok bona elektroda predstavlja uzemljenje. Zazor izmeu ovih elektroda iznosi 0,5-1,1 mm. Postoje sveice sa dugim i kratkim navojem. Sveice su jedna od znaajnih komponenata motora, a opet retko ima pravilnog objanjenja o ovom vanom delu svakog motora. Ljudi esto kupuju jeftine i neodgovarajue sveice mislei da one obavljaju jednak posao kao i svaka druga sveica. Za 150 godina sveice su pretrpele razna poboljanja, najvie primenom naprednih i paljivo odabranih materijala. Njihova namena i princip rada ostali su isti, ali su se uslovi rada znaajno pootrili. Sveice su konstrukciono prilagoene odreenom motoru i njegovim radnim uslovima. One moraju pravovremeno stvoriti i do vie hiljada jakih varnica u minuti, pritom pouzdano palei smeu. Taj zadatak treba da ispunjavaju dugi niz kilometara,

zatvarajui prostor sa agresivnom sredinom, gde temperatura moe biti preko hiljadu stepeni, a pritisak premaiti 50 bara. Zbog raznolikosti konstrukcija benzinskih motora, kao i njihovih uslova i reima rada, razlikovae se i toplotno optereenje koje sveice trpe. Ali u svim motorima zahteva se isto: sveica ne sme prei temperaturu od oko 850 da ne bi dolo do samopaljenja smee, ali opet mora biti dovoljno ugrejana da bi se na njenom vrhu sagorela gare, za ta treba da ima temperaturu od oko 450500. Idealno bi bilo kada bi motor stalno radio u istom reimu, to u vozilima nikako nije sluaj, pa odvoenje toplote sa sveice mora biti precizno usklaeno da bi se ona mogla prilagoditi svim pa i ekstremnim reimima rada motora.

Toplotni broj auto sveice

Toplotni broj sveice je mera brzine odvoenja toplote sa vrha sveice i iskazana je brojem u oznaci tipa sveice. Tzv. tople sveice imaju manje odvoenje toplote sa vrha i namenjene su motorima kod kojih se mogu oekivati umerena toplotna optereenja. Nasuprot njima, hladne sveice mogu bre da odvode toplotu, pa su prema tome namenjene ugradnji u toplotno optereenije motore. Pod uslovom da motor nije

prepravljan za trke ili neto slino, u njemu bi trebalo da budu iskljuivo sveice koje su
preporuene od strane proizvoaa nije bitna toliko marka sveice koliko ostale karakteristike. U oznaci tipa sveice kriju se podaci vezani za toplotni broj, prenik i duinu navoja, oblik elektroda i podaci o materijalima od kojih su sainjene, kao i neke druge relevantne informacije. Radi tumaenja oznaka i izbora sveica koriste se katalozi i uporedne tabele razliitih proizvoaa, jer oznake sveica nisu unificirane. Hladnija sveica od predviene nee imati kobne posledice po motor osim zaprljanja same sveice. Ali, pretopla sveica za taj motor i njegove uslove rada moe dovesti do tekih oteenja motora, kao to je progorevanje ela klipa usled abnormalnog sagorevanja! Vano je znati da sveice ne proizvode toplinu kao to veina misli, nego je otklanjaju. Sveica radi kao prenosnik toplote, tako da odvodi neeljenu toplotnu energiju od komore za sagorevanje u sistem za hlaenje. Toplotna vrednost se definie kao mogunost sveice da raspri toplinu. Toplotna vrednost sveice nema nikakve veze sa voltaom koja prolazi kroz sveicu. Mera toplotne vrednosti se odreuje sa nekoliko faktora: duinom sredinjeg keramikog izolatora, mogunou upijanja i prenoenja topline i materijala od kojih je napravljena centralna elektroda.

Radni vek kada ih zameniti?

Na intenzitet habanja bone i centralne elektrode sveice utiu materijal od kojeg su nainjene, vrsta motora, gorivo koje se koristi (benzin/plin) i radni uslovi. Prva faza habanja sveice je zaobljenje ivica elektroda, a zatim dolazi do poveavanja zazora. Zato sa preenim kilometrima poinje da raste napon potreban za nastanak varnice,

optereujui elemente sistema za paljenje. Proizvoai sveica tvrde da je normalno poveanje zazora zbog habanja od oko 0.10 do 0.15 mm na preenih 10000 km. Sveice kakve danas poznajemo na prvi pogled ne razlikuju se mnogo od prvih sveica, koje su svetlo dana ugledale dvadesetak godina pre pojave prvog automobila. Intervali zamene klasinih sveica koji se preporuuju razlikuju se u zavisnosti od vrste vozila, vrste goriva, oblika i materijala elektroda sveice. U svakom sluaju, sveice se moraju zameniti pre nego to pone izostajanje paljenja u pojedinim cilindrima. To ne znai samo pad snage nego i poveanje potronje goriva, kao i optereenje sistema za paljenje vie nego to je propisano. Korienje sveica do kraja njihovog radnog veka nije ekonomski opravdano, jer nesagorelo gorivo i produkti nepotpunog sagorevanja mogu otetiti katalizator, ija cena mnogostruko nadmauje cenu jednog kompleta sveica, a moe doi i do oteenja delova sistema za paljenje.

Zazor elektroda i njegovo podeavanje

Zazor sveice je najmanji razmak izmeu bone i centralne elektrode. Zazor se podeava pomeranjem bone elektrode, ukoliko je to predvieno. Manji ili vei zazor od potrebnog loe utie na rad sveice, time i samog motora. Merenje zazora moe se uraditi sa lisnatim merilom (pijunima). Vei zazor kod sveica koje imaju bonu elektrodu iznad centralne, moe se smanjiti laganim kuckanjem vrha sveice o vrstu i istu podlogu. Poveanje zazora je malo sloenije i iziskuje primenu sile, ali tako da se nikakav alat ne odupire o keramiki izolator niti centralnu elektrodu.

Postupak zamene
Za zamenu sveica nije potrebno biti visoko kvalifikovani mehaniar, ali kao i kod ostalih radova na motoru, moraju se potovati potrebna pravila struke da bi se izbegle neeljene posledice po motor. 1. Kablove sa sveica skinuti hvatajui ih za kapice (ne vui kabl) 2. Uzeti ispravan i odgovarajui nasadni klju za sveice, da bi se izbegla oteenja sveice ali i okolnih elemenata motora 3. Oistiti okolinu sveice komprimovanim vazduhom, neistoa ne sme dospeti u cilindar 4. Kada neka sveica prua otpor odvrtanju, ne koristiti prekomernu silu. Ako je malo krenula napolje, naneti antikorozivno sredstvo na navoj, pa je uvrnuti nazad i ostaviti neko vreme. Navoj u aluminijumskoj glavi se lako moe otetiti odvrtanjem na silu! 5. Novu sveicu lagano spustiti u cilindar i paziti da ne udari o dno kako ne bi poremetila zazor 6. Stezanje se vri oprezno i prema uputstvu proizvoaa. Svakako, sveice ne treba stezati prejako (max 1/16 kruga za konusne sveice max 1/2 do 2/3 kruga za sveice sa ajbnom).