Li Strobel

Zloin religije
Da li je religija opijum za narod?
Naslov originala: The Case for Faith Uvod RELIGIJA KAO IZAZOV ovek koji iole uvaava razum mora odbaciti biblijsko verova-nje u postojanje Boga. Dord H. Smit, ateista1 Biblijska religija nije iracionalan skok. Kada se objektivno razmot-re, tvrdnje iz Biblije su racionalne i dobro potkrepljene razumom i naukom. arls Kolson, teolog2 Vilijam Frenklin Grejam se vrsto uhvatio obema rukama za govor-nicu. Imao je osamdeset godina i borio se sa Parkinsonovom boleu, ali je ipak upro netremian pogled u mnotvo ljudi na skupu u Indijanapolisu i govorio vrstim i snanim glasom. U njemu nije bilo ni trunke kolebanja, neizvesnosti ili nejasnoa. Njegovo predavanje je u sutini bila ista ona jednostavna i direktna poruka koju je iznosio pedeset godina. Spomenuo je haos i nasilje u svetu, sa akcentom na muke, bol i pometnju u srcima ljudi. Priao je o grehu, o pratanju, o iskupljenju grehova, kao i o usamljenosti, oajanju i depresiji koje tite mnoge ljude, priao je o Bogu. Meutim, mnogi kada vide televizijski prenos gde masa ljudi se moli sa Bilijem Grejamom, oni odmahuju glavom. Sami sebi uz uzdah kau: Kada bi to bilo tek tako! Kad samo ne bi bilo toliko pitanja! Pitanja o Bogu su arlsa Templtona odvela do vrstog stava ogor-e-nog suprotstavljanja religiji (da ironija bude vea, on je nekada bio kolega i bliski prijatelj Bilija Grejama). Poput Grejama, i Templton je nekada davao snane poruke brojnim ljudima po velikim salama i pozivao je ljude da se posvete Bogu. Neki su ak govorili da e Templton na kraju kao teolog i predava zaseniti Grejama. Ali davno je to bilo. Bilo je to pre nego to su se pojavila teka pi-ta-nja. Danas je Templtonova vera iezla pod neprestanim pritiskom istrajne sumnje. Moda i zauvek. Moda.

OD VERE DO SUMNJE Bila je to 1949. godina. 30-ogodinji Bili Grejam nije ni bio svestan da e ubrzo doiveti svetsku slavu i uticaj. Da ironija bude vea, dok se spremao za svoj prvi jevaneoski pohod u Los Anelesu, estoko se borio protiv nesigurnosti i to ne u Boje postojanje ili Isusovu boansku prirodu, ve u najosnovnije pitanje da li moe potpuno da veruje onome to mu Biblija govori. Grejam je u svojoj autobiografiji rekao da se tad oseao kao da ga isteu na spravi za muenje. Ka Bogu ga je vukao njegov profesor teologije, koji je dobro poznavao savremenu teologiju i vrsto se oslanjao na Bibliju. U drugom smeru ga je vukao njegov 4 bliski prijatelj i kolega telog, 33-godinji arls Templton. Templton je, kako sm kae, postao religiozan petnaest godina ranije, poto je sve vie postajao zgaen nad svojim nainom ivota kao sportista u Torontu. Odmah poto se vratio sa jednog nonog provoda u jednom od ozloglaenih striptiz klubova, osetio se bedno i prljavo, otiao je u svoju sobu i kleknuo pored kreveta u mraku. Kako se kasnije prisea: Iznenada je bilo kao da me je neko ogrnuo crnim ebetom. U svaku misao i u celo telo mi se uvukao oseaj krivice. Do mene su jedino dopirale rei: 'Gospode, sii, sii...' A onda: Polako je poeo da se podie teret, teret koji je bio teak koliko i ja sm. Proao mi je kroz butine, trup, ruke i ramena i podigao se. Neizreciva toplina je poela da mi obliva telo. Kao da mi se svetlo upalilo u grudima i iistilo me... Jedva da sam se usuivao da diem, u strahu da ne promenim i prekinem taj trenutak. uo sam sebe kako tiho apatom ponavljam: 'Hvala ti, Gospode.' Kasnije sam mirno legao u krevet, usred 5 blistave radosti koja me je odasvud obasipala. Poto je ostavio novinarstvo i okrenuo se svetenikoj slubi, Templton je sreo Grejama 1945. na jednom okupljanju religiozne omla-dine. Njih dvojica su bili cimeri i nerazdvojni drugovi na odvanom putovanju po Evropi, gde su na smenu izlazili na govornicu na religioznim okupljanjima. Templton je osnovao crkvu koja je ubrzo prerasla svoje prostorije od 1200 mesta. American Magazine je izneo da je on 6 postavio nove standarde masovne evangelizacije. Uporedo se razvijalo i njegovo prijateljstvo sa Grejamom. On je jedan od malo ljudi koje sam voleo u ivotu rekao je 7 jednom prilikom Grejam biografu. Meutim, sumnja je ubrzo poela da izjeda Templtona. Kasnije se on prisea: Ja sam kroz preobraenje proao kao veoma mlad i zelen. Nedostajale su mi intelektualne sposobnosti i teoloka znanja koji su bili neophodni da podupru moju veru kada su kao to je bilo neizbeno poela da me mue pitanja i sumnje... Razumom sam poeo 8 da dovodim u pitanje, a ponekad i pobijam centralne take biblijske religije. KO E TRIJUMFOVATI? Sada dakle imamo skeptinog Templtona nasuprot profesoru teologije, koji je odvlaio svog drugara Bilija Grejama od stalnih uvera-vanja da se Bibliji moe verovati. Njegovi argumenti su bili: Bili, u zaostatku si pedeset godina. Ljudi vie ne prihvataju kao ti da je Biblija nadahnuta re. Vera ti je isuvie naivna. Grejam je kazao: Nisam dobio odgovor na sva pitanja, ali sam preao veliki most, 9 rekao je. Duboko u sebi sam znao da sam dobio duhovnu bitku koju sam vodio u dui. Bio je to presudan trenutak za Grejama. Meutim, za Templtona je takav razvoj

dogaaja predstavljao gorko razoaranje. On je poinio intelektualno samoubistvo, jer je zatvorio sebi um, izjavio je Templ-ton. Prema svome prijatelju je najvie oseao saaljenje. Njihovi ivoti su, sada ve na razliitim putanjama, poeli da se razilaze. Templtonov nain razmiljanja je uinio da mu vera bude protera-na. Ali da li su vera i razum zaista u nesaglasju? Da li je mogue istovremeno biti mislilac i ovek koji veruje u Bibliju? Neki ne veruju da je to mogue. Razum i religija su suprotnosti, odnosno dva uzajamno iskljuiva pojma: oni se ne mogu pomiriti, niti imaju dodirnih taaka, tvrdi ateista Dord H. Smit. Religija 10 predstavlja verovanje bez razuma odnosno uprkos razumu. Profesor teologije Bingem Hanter zauzima suprotno stanovite. On kae: Religija i vera su racionalan odgovor na dokaz da Bog otkriva samog sebe kroz prirodu, ovekovu 11 istoriju, Bibliju i svog vaskrslog Sina. Za mene je budui da sam veinu ivota proiveo kao ateista poslednja stvar koju elim naivna religija izgraena na krhkim temeljima mate i izmiljotine. Potrebna mi je religija koja je u saglasnosti sa razumom, a ne protivrena njemu; potrebna su mi verovanja koja su utemeljena na stvarnosti, a ne odvojena od nje. Potrebno je da jednom za svagda saznam da li biblijska religija moe da se odri uprkos svim preispitivanjima. Dolo je vreme da razgovaram licem u lice sa arlsom Templto-nom. OD TEOLOGA DO AGNOSTIKA Sa Templtonom sam se video oko osamsto kilometara severno od mesta gde je Bili Grejam odrao svoju seriju teolokih predavanja u Indijanapolisu, u modernoj visokoj zgradi u delu Toronta gde je ivela srednja klasa. Liftom sam se popeo do 25. sprata i pokucao na njegova vrata. U ruci sam nosio primerak najnovije Templtonove knjige, iji naslov ne ostavlja nikakvu nedoumicu u vezi sa njegovom duhovnom perspektivom. Knjiga se zove Oprotaj sa Bogom: moji razlozi za odbacivanje hrianske vere (Farewell to God: My Reasons for Rejecting the Christian Faith). Ova knjiga koja vrlo esto ima opor prizvuk nastoji da razori biblijska verovanja, strastveno ih napadajui da su zastarela, 12 evidentno netana i esto, u svojim razliitim oblicima, tetna po pojedince i drutvo. Templton se slui raznim ilustracijama u svom nastojanju da razori veru u Boga iz Biblije. Meutim, na mene je naroit utisak ostavio jedan dirljiv deo u kome je on govorio o stranoj Alzhajmerovoj bolesti, opisujui do tanina na kakav uasan nain liava ljude linog identiteta time to im unitava mozak i pamenje. Kako bi pitao se on Bog pun samilosti mogao da dozvoli da tako jeziva bolest mui svoje rtve i njihove najmilije? Odgovor je kako je on zakljuio jednostavan: ova bolest ne bi ni postojala kad bi postojao Bog pun ljubavi. Ali budui da ona postoji, to je jo samo jedan ubedljivi dokaz 13 da Bog ne postoji. Za ove-ka poput mene, kome je suprugina familija stradala od Alzhajmerove bolesti, bio je to argument koji je nosio znatan emocionalni naboj. Nisam znao ta da oekujem dok sam ekao pred Templtonovim vratima. Hoe li biti onako borben kao to je u svojoj knjizi? Hoe li biti ogoren prema Biliju Grejamu? Hoe li uopte da pristane na intervju? Kada je dva dana ranije u kratkom telefonskom razgovoru pristao na to, neodreeno je rekao da mu zdravlje nije dobro. Medlin Templton se upravo vratila iz bate gde je zalivala cvee i toplo me pozdravila.

Znam da ste doli ak iz ikaga, rekla je, ali arls je mnogo bolestan. ao mi je. Mogu da doem neki drugi put, ponudio sam se. Da vidim samo kako mu je, rekla je. Povela me je uza stepenice sa crvenim tepihom u njihov luksuzan stan, dok su joj za petama ile dve velike i ivahne pudlice. Spava jo od... U tom momentu se njen 83-godinji suprug pojavio iz svoje spavae sobe. Nosio je laganu, tamnosmeu kunu haljinu preko pida-me sline boje. Na nogama je imao crne papue. Njegova sve rea seda kosa bila je malo neuredna. Bio je mrav i bled, iako su mu sivo-plave oi izgledale ivahno i izraajno. Ljubazno mi je pruio ruku u znak pozdrava. Izvinite, molim vas, rekao je, istei grlo, ali mi nije dobro. Potom je dodao: Ja zapravo umirem. Od ega to bolujete? pitao sam ga. Odgovor me je presekao: Alzhajmerova bolest. Odmah sam se setio kako je pisao da je Alzhajmerova bolest dokaz da Bog ne postoji; najednom sam shvatio barem deo motiva za pisanje ove knjige. Imam je ve... da vidimo... ima li ve tri godine? rekao je, podiui obrve i okrenuvi se eni da ga podseti. Je li tako, Medlin? Ona je klimnula glavom: Da, duo, tri godine. Pamenje mi vie nije ono od nekad, rekao je. I, kao to moda znate, ova bolest je uvek fatalna. Uvek. Zvui patetino, ali je istina da sam dobio smrtnu presudu. Pre ili kasnije, umreu od nje. Ali e mi najpre uzeti pamet. Bledo se nasmejao. Bojim se da je ve poelo. Medlin to moe da potvrdi. ujte, ne bih da smetam, rekao sam. Ako vam nije do ovoga... Meutim Templton je insistirao. Uveo me je u dnevnu sobu, ureenu u savremenom stilu i jarko osvetljenu popodnevnim suncem, koje je prolazilo kroz zastakljena vrata kroz koja se mogla videti fantastina panorama grada. Seli smo na dve stolice sa jastuiima i za samo nekoliko minuta Templton je sakupio malo snage. Pretpostavljam da hoete da vam objasnim kako sam od teologa preao u agnostika, rekao je. Potom je opisao dogaaje koji su doveli do rastakanja njegove vere u Boga. To je i bilo ono to sam oekivao. Ali nisam ni sanjao kako e se na razgovor zavriti. MO SLIKE Templton se sada potpuno uneo u priu. Povremeno bih mogao da vidim posledice njegove bolesti, kao na primer kada nije mogao da se seti tanog redosleda dogaaja ili kada bi ponavljao ono to je ve rekao. Ali je najveim delom govorio teno i sa entuzijazmom, koristei impresivan renik, dok se njegov bogat i snaan glas podi-zao i sputao da naglasi odreenu stvar. Imao je aristokratski prizvuk koji je pokatkad zvuao gotovo teatralno. Da li je postojala neka konkretna stvar zbog koje ste izgubili veru u Boga? pitao sam na poetku. Zamislio se za trenutak. Bila je to fotografija u asopisu Life, rekao je naposletku. Zaista? rekao sam. Fotografija? Kako to? Malo je zamurio i pogledao u stranu, kao da u tom trenutku ponovo gleda sliku i prisea je se. Bila je to slika jedne crnkinje u severnoj Africi, objasnio mi je. Suoavali su se sa velikom suom. Ta ena je drala svoju mrtvu bebu u rukama i gledala gore u nebo sa najbespomonijim izrazom lica. Pogledao sam tu sliku i pomislio: 'Da li se moe

verovati u Tvorca punog ljubavi i brige kada je sve to je ovoj eni trebalo bila kia?' Kada je naglasio re kia, digle su mu se guste sede obrve, a ruke pokazale prema nebu kao da je traio odgovor. Kako je Bog koji voli mogao to da uradi ovoj eni? preklinjao je, postajui ivlji i pomerajui se ka ivici stolice. Ko puta kiu? Ja ne; vi ne. On je puta ili sam barem tako mislio. Ali kada sam video tu sliku, odmah sam znao da je nemogue da se to dogodi i da postoji Bog koji voli. Nipoto. Ko bi drugi nego sam zlotvor mogao da ubije ovu bebu i da agonijom doslovno ubije njenu majku - kada je sve to je bilo potrebno bila kia? Zastao je i ostavio da pitanje zajedno sa svojom teinom visi u vazduhu. Potom se ponovo naslonio u fotelju. To je bio vrhunac, rekao je. A onda sam poeo dalje da razmiljam o svetu kao Bojoj tvorevini. Poeo sam da razmiljam o poastima koje haraju po raz-nim delovima planete i ubijaju bez razlike i to vrlo esto i bolno sve ljude, obine, pristojne i pokvarene. I prosto mi je tada bilo kristalno jasno da za inteligentnog oveka nije mogue da veruje da postoji boanstvo puno ljubavi. Templton se doticao problema koji me je muio godinama. U svojoj karijeri novinskog izvetaa, ja nisam samo gledao slike ogromne patnje; esto sam bio i direktan posmatra tih slabih taaka ivota koje su obilovale tragedijom i patnjama satrulele siromane delove gradova u Americi; prljave gradove u Indiji; zatvore za teke prestupnike; sklonita za beskunike i raznorazne tragine prizore. Vie puta sam lupao glavu pokuavajui da uskladim ideju o Bogu punom ljubavi sa izopaenou, tugom i bolom koje sam imao pred oima. Ali Templton jo nije zavrio. Potom su mi misli prele na itav koncept pakla. Majko mila, rekao je zapanjenim glasom, Ne bih mogao ni za trenutak da drim neiju ruku u vatri. Ni za trenutak! Kako bi Bog pun ljubavi, samo zato to mu se ne pokorava i ne radi ono to on hoe, mogao da te zauvek uniti? To ne bi uradio nijedan kriminalac! Znai to su bile prve sumnje koje ste imali? pitao sam ga. Jo i pre toga imao sam sve vie i vie pitanja. Propovedao sam stotinama hiljada ljudi suprotnu poruku, da bih potom na sopstveno zaprepaenje shvatio da vie ne mogu da verujem u to. Verovati u to znailo bi porei um koji posedujem. Postalo mi je sasvim jasno da sam pogreio i tako sam se odluio da napustim sveteniku slubu. Eto kako sam zapravo postao agnostik. Definiite mi ta pod tim podrazumevate, rekao sam mu, poto razliiti ljudi iznose razliita tumaenja tog pojma. Ateista kae da Bog ne postoji, odgovorio mi je. Hrianin i Jevrejin kau da Bog postoji. Agnostik kae: 'ne moe se saznati'. Ne kae da ne zna, ve da ne moe da sazna. Nikada se ne bih usudio da otvoreno kaem da nema Boga. Ja ne znam sve; nisam ovaplo-enje mudrosti. Ali ne mogu da verujem u to da postoji Bog. Oklevao sam da mu postavim sledee pitanje. Poto ste sve sta-ri-ji, zapoeo sam neodlunim tonom, i borite se sa boleu koja uvek ima fatalni ishod, da li... ... se brinem da nisam pogreio? prekinuo me je. Nasmeio se: Ne, ne brinem. A zato? Zato to sam proveo itav ivot mislei o tome. Da je re o povr-nom zakljuku koji bih doneo iz nekog hira, stvar bi bila drugaija. Ali po meni je nemogue nemogue verovati da postoji bilo kakva stvar ili osoba ili bie koje bi moglo da se opie kao Bog pun ljubavi, a koji bi mogao da dozvoli ovo to se dogaa u svetu danas. Da li biste hteli da verujete? pitao sam.

Naravno! uzviknuo je. Kad bih mogao, hteo bih. Imam 83 godi-ne. Imam Alzhajmerovu bolest. Ja umirem, aman! Ali sam proveo ceo ivot razmiljajui o tome i sada neu da se menjam. Ako bi mi, hipotetiki govorei, neko priao i rekao: 'uj, stari, razlog zato si bolestan je Boja kazna zato to si odbio da nastavi da ide putem kojim si krenuo' da li bi mi to ita znailo? Sam je na to dao izriit odgovor. Ne, istakao je. Ne. U naem svetu ne moe postojati Bog pun ljubavi. Netremice je pogledao u mene. Nema anse. ILUZIJA RELIGIJE Templton je provukao prste kroz kosu. Priao je u nepokolebljivom tonu i mogao sam da vidim da poinje da se zamara. eleo sam da povedem rauna o njegovom zdravlju, ali sam imao jo nekoliko pita-nja koja sam hteo da mu postavim. Nastavio sam, uz njegovo dopu-tenje. Dok mi sada razgovaramo, Bili Grejam dri brojne religijske sku-pove u Indijani, rekao sam Templtonu. ta biste rekli ljudima koji su istupili i stali na stranu Boga? Templton je rairio oi. Pa, ne bih im se uopte meao u ivot, odgovorio mi je. Ako neko ima poverenje u Boga i to ga ini boljim ovekom, onda sam ja apsolutno za to ak i ako mislim da su aknuti. Poto sam i sm bio religiozan, znam koliko je to vano ljudima za ivot kako utie na njihove odluke, kako im pomae u rea-vanju tekih problema. Za veinu ljudi je to neopisivo korisno. Ali da li je to tako zato to postoji Bog? Nije. Templtonov glas nije odavao nikakvo sputanje na nii nivo, mada je ipak ono to je govorio podrazumevalo duboku saoseajnost. Da li je to zapravo poenta religie da ponete da se zavaravate kako biste postali bolji ovek? Da sami sebe uverite da postoji Bog da biste stekli motivaciju da podignete svoju moralnost za stepen-dva? Da slu-a-te bajku da biste bolje spavali? Ne, hvala, pomislio sam. Ako je to religija, onda nisam zainteresovan. A ta je sa Bilijem Grejamom? pitao sam ga. U vaoj knjizi ka-e-te da vam ga je ao. O, ne, ne, insistirao je on, protivno onome to je napisao. Ko sam ja da mi bude ao zbog neega u ta neko drugi veruje? Ja mogu aliti zbog tog izbora umesto njega, ako mogu tako da se izrazim, jer je on svoj um zatvorio za stvarnost. Ali da li bih mu eleo zlo? Ne, nipoto! Templton je bacio pogled na jedan stoi u blizini na kome je bila autobiografija Bilija Grejama. Bili je dua od oveka, s naklonou je prokomentarisao. Kod njega nema ni pretvaranja ni licemerja. On je prva klasa od oveka. Bili je religiozan ovek iz dubine due potpuno autentian. On iskre-no veruje i tu nema govora. Kompletna je linost i veran je koliko to jedan ovek moe da bude. A Isus? Hteo sam da saznam ta Templton misli o temelju hrianstva? Da li verujete da je Isus ikada postojao? pitao sam ga. Nema sumnje u to, doao je brz odgovor. Da li je mislio da je Bog? Odmahnuo je glavom u negativnom smislu. To bi bilo poslednje to bi mu palo na pamet. A ta je sa njegovim uenjima da li ste se divili onome to je uio?

On nije bio veoma dobar predava. Priao je suvie jednostavne stvari. Nije o tome razmiljao. Nije doivljavao agoniju zbog najveeg pitanja koje se moe postaviti. A to je? Ima li Boga? Kako bilo ko moe da veruje u Boga koji ini, ili doputa, ono to se dogaa u svetu? I kako vi onda gledate na Isusa Hrista? To mi je delovalo kao sledee logino pitanje premda nisam bio spreman za odgovor koji e doi na njega. Govor Templtonovog tela je postao blai. Delovao je kao da se odjednom osea oputeno i lagodno dok pria o starom dobrom prijatelju. Njegov glas, koji je do tada povremeno imao vrlo britku i neumoljivu otricu, sada je poprimio melanholian i zamiljen prizvuk. Naizgled je opustio svoje dranje i govorio bez urbe, gotovo sa nostalgijom, paljivo birajui rei dok govori o Isusu. On je bio, zapoeo je Templton, najvei ovek koji je ikada iveo. Bio je moralni genije. Oseaj za etiku mu je bio jedinstven. On je sam po sebi bio najmudrija osoba koju sam ikada sreo bilo u ivotu ili u knjigama. Njegova posveenost je bila apsolutna i dovela ga je do sopstvene smrti, na veliku tetu celog sveta. ta bi ovek mogao da kae o Njemu, sem da je bio veliina? Ostao sam zateen: Zvuite kao da vam je zaista stalo do Njega. Pa da. Sve dobro to znam, sve pristojno to znam, sve isto to znam, nauio sam od Isusa. Da... da. I sve estoko! Samo pogledaj-te Isusa. On je kanjavao ljude. Znao je da bude ljut. Ljudi ne razmi-ljaju o njemu na takav nain, ali oni ni ne itaju Bibliju. On se ispunja-vao gnevom pravednika. Brinuo se za ugnjetene i tlaene. Nema sumnje u to da je On imao najvie moralne standarde, najmanje dvoli-nosti, najvie saaljenja, od bilo kog oveka u istoriji sveta. Bilo je i mnogih drugih divnih ljudi, ali Isus je Isus. I da li bi stoga bilo dobro kada bi se svet ugledao na Njega? O, apsolutno! Ja pokuavam a pokuaj je najvie to mogu da uradim da ivim onako kako verujem da bi On iveo. To ne znai da bih mogao da mu itam misli, jer je jedna od najfascinantnijih stvari u vezi sa Njim bila da je esto radio upravo suprotno od onoga to biste oekivali... Templton je iznenada prekinuo misao. Nastala je kratka pauza, gotovo kao da nije bio siguran da li da nastavi. Pokuavao je da se pribere. Mogao sam da vidim da nije liilo na njega da izgubi kontrolu nad sobom u prisustvu nepoznate osobe. Duboko je uzdahnuo i obrisao jednu suzu. Nakon jo nekoliko nelagodnih trenutaka, rukom mi je dao znak da smo zavrili. Napokon je, tiho ali nepokolebljivo rekao: Dosta s tim. Nagnuo se da uzme svoj aj. Srknuo je, vrsto drei olju obema rukama kao da iz nje izvlai toplotu. Bilo je oigledno da je hteo da se pravi da se ovaj otvoren pogled u njegovu duu nije nikada dogodio. Ipak ja nisam mogao da odustanem. Niti sam mogao da tek tako prihvatim Templtonove ubojite, ali iskrene prigovore za Boga. Oni su bez daljnjeg zahtevali odgovor. Kako za njega, tako i za mene. Ubrzo po intervjuu sa arlsom Templtonom krenuo sam kolima nat-rag ka ikagu i vei deo puta proveo u ivoj diskusiji oko mog zagonetnog susreta sa bivim teologom. Iskreno reeno, bilo mi je potrebno neko vreme da sredim utiske. Bio je to neobian intervju koji se kretao od odlunog odbacivanja Boga, pa sve do emotivne izjave o Isusu koga je nekada slavio. Zvui kao da ti se stvarno dopada Templton, primetio je moj kolega u jednom

trenutku. Da, dopada mi se, rekao sam. Bilo je tano da sam se srcem vezao za njega. On gladuje za religijom; toliko je uspeo da prizna. Kao ovek koji gleda smrti u oi, on ima svaki podstrek da eli da veruje u Boga. Postoji neporeciva tenja ka Isusu koja jasno dolazi iz dubine njegove due. A opet tu su i ogromne intelektualne prepreke koje su se pojavile na tom putu. I ja sam, poput Templtona, oduvek bio ovek koji je vodio borbu sa pitanjima. U svojoj bivoj ulozi pravnog urednika asopisa ikago tribjun, bio sam uven po prigovorima koji su poinjali sa Da, ali... Da, mogao sam da vidim da u suenju dokazi ukazuju na odreenu presudu, ali ta je sa ovom nedoslednou, ili onom omakom, ili pak onom slabom povezanou u dokazivanju? Da, moda je tuilac i izneo ubedljiv dokaz za krivicu optuenog, ali ta je sa njegovim alibijem ili time to nedostaju otisci prstiju? Isto je bilo i sa mojim linim istraivanjem Isusa. Krenuo sam kao ateista, potpuno uveren da Bog nije stvorio ljude, ve da su ljudi stvorili Boga u oajnikom nastojanju da objasne ono nepoznato i da ublae strah od smrti koji ih je nadvladavao. U prethodnoj knjizi pod naslovom Isusov zloin opisao sam svoje skoro dvogodinje istra-ivanje istorijskih dokaza koji su me usmerili ka presudi da Bog zaista postoji i da je Isus zapravo Njegov jedinoroeni Sin. (Pregled onoga to sam otkrio moe se videti u Dodatku.) Meutim, to samo po sebi nije bilo dovoljno da bih u potpunosti reio problem. I dalje su postojali ti uporni prigovori. Da, mogao sam da vidim kako istorijski dokazi Isusovog vaskrsenja mogu da idu u prilog presudi da on ima boansku prirodu, ali ta je sa gomilom problema koje to povlai za sobom? Njih sam nazvao Osam velikih prigovora: Ako postoji Bog pun ljubavi, zato onda ovaj svet doivljava tolike patnje i trpi tolike bolove? Ako Boja uda protivree nauci, kako bilo koja racionalna osoba moe da veruje da su ta uda stvarna? Ako je stvarno Bog stvorio svet, zato onda ubedljivi nauni dokazi navode tolike ljude na zakljuak da su za ivot zasluni sluajni procesi evolucije? Ako je Bog moralno besprekoran, kako moe da odobrava pokolj ne-vi-ne dece, kao to stoji u Bibliji? Ako je Isus jedini put na nebo, ta je onda sa milionima ljudi koji nikada nisu ni uli za njega? Ako se Bog stara za ljude koje je stvorio, kako moe da ih tolike preda na veno unitenje u pakao, samo zato to nisu ispravno vero-va-li u njega? Ako je Bog vrhovni stareina u crkvi, zato u njoj ima toliko licemerja i brutalnosti kroz itavu njenu istoriju? Ako me jo uvek mue sumnje, da li je onda i dalje mogue biti religiozan? Ovo su neka od najee postavljanih pitanja o Bogu. Zapravo, ona su i bila neke od tema o kojima je govorio arls Templton u svom intervjuu i u knjizi. I ba kao i kod Templtona, ove su prepreke nekada vrsto stajale i izmeu mene i religije. BITKA SA PRIGOVORIMA Iako sam mogao da se pronaem u mnogim prigovorima koje je izneo Templton, ipak nisam bio toliko naivan da ih sve primim zdravo za gotovo. Bilo mi je jasno da neke od

njegovih prepreka na putu ka religiji to uopte ne bi trebalo da budu. Na primer, Templton je sasvim jasno pogreio kada je rekao da je Isus samog sebe smatrao obinim ovekom. ak i ako se okrenete najranijim i najprostijim informacijama o njemu to su podaci koji se nisu mogli pokvariti kroz stvaranje legendi nai ete da je Isus nesumnjivo video sebe kao transcedentnog, boanskog i 3 mesijanskog. Zapravo, evo jedne ironije: sami istorijski dokumenti na koje se Templton oslanjao za informacije o inspirativnom Isusovom moralnom ivotu su u stvari upravo oni isti podaci koji stalno podvlae njegovu boansku prirodu. Stoga bi Templton, ako je ve voljan da prihvati njihovu tanost u vezi sa Isusovim karakterom, morao da ih smatra verodostojnim i kada tvrde da je Isus govorio da ima boansku prirodu i kada je potom dao potporu toj tvrdnji time to je ustao iz mrtvih. Osim toga, Isusovo vaskrsenje nije moglo biti legenda kao to je tvrdio Templton. Apostol Pavle je sauvao izjavu vere iz rane crkve koja se zasnivala na izjavama oevidaca da se Isus vratio iz mrtvih a tu izjavu razni naunici smetaju u period od 4 24-36 meseci nakon Isusove smrti. To bi bilo isuvie brzo za mitologiju da izmeni istoriju. Zaista niko nikada nije mogao da pronae nijedan primer iz istorije da se tako 5 brzo stvori legenda i izbrie jaku sr istorijske istine. Kao to sam sistematino dokumentovao u Isusovom zloinu, dokaz oevidaca, potvrdni dokaz, dokumentarni dokaz, nauni dokaz, psiholoki dokaz, otisak prstiju proroanskih dokaza, kao i ostali istorijski podaci snano ukazuju na zakljuak da je Isus stvarno Boji jedinoroeni Sin. Da, ali... A ta je sa onim dosadnim pitanjima koja predstavljaju prepreku za Templtona da prihvati religiju koju toliko eli? Ta pitanja su mi uporno dosaivala. Bili su to isti problemi koji su me nekada drali u zabuni i dok sam se vraao kui, neki od njih su ponovo poeli da me gnjave. PUTOVANJE ISTIM PUTEM Moj kolega i ja smo utali neko vreme. Gledao sam kroz prozor u travu koja se lelujala na livadama u tom delu Kanade. Napokon je on rekao: Izgleda da ti se intervju malo neoekivano zavrio. ta ti je Templton rekao pre nego to si izaao? On je u stvari bio prilino srdaan. ak mi je i pokazao stan. Kao da nije hteo da odem. Ali ma koliko da sam pokuavao, nisam mogao da ga navedem na ponovnu priu o tome ta osea prema Isusu. Malo sam se zamislio, pa sam potom rekao: Ipak sam ostao zateen neim drugim to je rekao. Ba kada sam se spremao da izaem, pogledao me je u oi veoma snano rukovao se sa mnom i rekao veoma iskreno: 'Mi smo na istom putu'. Moj kolega je klimnuo glavom. Rekao je: Zaista ste na istom pu-tu. Obojica ste pisci i obojica skeptici. Potom je uz osmeh dodao: I obojica ste isuvie tvrdoglavi da biste prihvatili religiju dok se ne uverite da nije puna rupa. Imao je pravo. Ali zna, njegov um je delovao tako zatvoreno, rekao sam. Uporno je govorio da ne moe postojati Bog koji voli. A opet, u isto vreme je njegovo srce delovalo tako otvoreno. Na odreeni nain mislim da on eli Isusa isto koliko i ljudi koji su doli u Indijanapolis. Jedino to ga on ne moe imati. Barem on misli da je tako. Ne moe ga imati sa svojim prigovorima.

Kada sam stigao kui pomislio sam da u neko vreme moi da se odmorim. Ali, nisam mogao da se oslobodim Templtonovih pita-nja. Isuvie su se poklapala sa mojim linim pitanjima. Zato sam odluio da se vratim i proirim svoje duhovno putovanje u drugom pravcu nego to sam to uradio kada sam pisao Isusov zloin, koji je bio istraivanje istorijskih dokaza za ivot, smrt i vaskrsenje Isusa Hrista. Hteo sam da jo jednom saznam da li postoje zadovoljavajui odgo-vori kada se hrianstvo suoi sa najteim i najkompleksnijim ivotnim pitanjima koja nam neprestano unose sumnju u srce i um. Da li se religija i vera zaista moe odrati pred razumom? Ili e moda rigo-rozno intelektualno istraivanje oterati Boga? Odluio sam da pronaem najobrazovanije i najvatrenije branioce religije. Nije mi bila namera da zauzmem cinian ili antagonistiki pristup time to bih ih spopadao cepidlakim ili trik pitanjima da bi se nekako zaglavili u praznu retoriku. Ovo za mene nije bila igra. Iskreno sam se interesovao da saznam da li imaju racionalne odgovore na Osam velikih prigovora. eleo sam da im pruim veliku ansu da iznesu svoja razmiljanja i dokaze do detalja, tako da na kraju mogu da procenim da li njihove pozicije imaju smisla. Ipak, iznad svega sam hteo da saznam da li je Bog govorio istinu kada je rekao: 6 Traiete me i nai ete me, ako me traite svim srcem svojim. Uzeo sam telefon. Bilo je vreme da se napravi plan i krene na put u potragu za odgovorima. Ni arls Templton ne bi oekivao nita manje. Kao mladi novinar pun ideala, odmah nakon zavrene kole, meu prvim zadacima u ikago tribjunu imao sam da piem feljton u trideset nastavaka u kome bih opisao siromane porodice koje ive u gradu. Odrastao sam u homogenizovanom predgrau, gde je oskudevati znailo imati samo jedan kadilak, a sada sam doiveo da u se u jednom trenutku prebacim u zaputeni deo ikaga, u nematinu i oajanje. Ono to sam doiveo donekle je bilo slino reakciji arlsa Templtona na sliku afrike ene sa mrtvom bebom. Nakon krae vonje od glavne etake zone u ikagu (The Magnificent Mile) uao sam u malu, zamraenu i jadnu ulicu u kojoj je 60-ogodinja Perfekta de Hezus ivela sa svoje dve unuke. Tu su ve bile nekih mesec dana, nakon to im se zapalio prethodni stan prepun bubavaba. Nekoliko sedmica pre toga je krhkoj i boleljivoj Perfekti nestalo novca i dobila je manju pomo u vidu bonova za hranu. Rastezala je hranu i kuvala samo pirina i pasulj sa vrlo malo mesa, i tako za svaki obrok. Mesa je brzo nestalo. Potom i pasulja. Sada je sve to je imala bilo malo pirina. Kada bi napokon sa zakanjenjem stigla socijalna pomo, bila bi brzo potroena na stanarinu i raune i sve bi krenulo ispoetka. Kua je bila skoro potpuno prazna, bez nametaja, kunih aparata ili tepiha. Rei su odzvanjale od golih zidova i hladnog drvenog poda. Kada bi njena 11-ogodinja unuka Lidija u ledeno zimsko jutro krenula peke u kolu do koje je imao oko jedan kilometar puta, nosila bi samo tanak sivi demper preko haljine sa kratkim rukavima. Na pola puta do kole bi dala demper promrzloj 13-ogodinjoj sestri Deni, odevenoj samo u haljinu bez rukava, koja bi se ogrnula demperom u ostatku puta. To im je od odee bilo jedino to su imali. Brinem se o devojicama najbolje to mogu, objasnila mi je Perfekta na panskom. 2 One su dobre. Ne ale se.

Nekoliko sati kasnije, nakon to sam bezbedno stigao nazad u svoj raskoni neboder sa stanom koji gleda na najbogatije delove ikaga, ostao sam zapanjen kontrastom. Ako ima Boga, zato da dobrim i pristojnim ljudima, kao to su Perfekta i njene unuke, bude hladno i da gladuju usred jednog od najveih gradova u svetu? Dok sam sprovodio istraivanje za svoj serijal lanaka, iz dana u dan sam se sretao sa ljudima koji su bili u slinoj ili jo goroj situaciji. Moj odgovor na sve to je bio da se sve vie uvrstim u ateizmu. Tekoe, patnje, bol, ovekova nehumanost prema drugom oveku time sam se svakodnevno hranio kao novinar. Ovo nije bilo gleda-nje u slike dalekih mesta u asopisu; re je bila o direktnom i linom iskustvu iz stvarnog ivota. Gledao sam u oi mlade majke kojoj su upravo rekli da su joj jedi-nu erku maltretirali, osakatili i ubili. Sluao sam sudsko svedoenje u kome se opisuju grozne i stravine stvari koje su inili nad nevi-nim rtvama. Poseivao sam bune i haotine zatvore, te deponije drutva; niskobudetne starake domove gde se mue stari ljudi nakon to su ih ostavili njihovi najmiliji; sobe u pedijatrijskim bolnicama gde se mrava deca uzaludno bore protiv galopirajueg raka; i zaputene delove grada gde su trgovina drogom i ubistva iz kola u pokretu sasvim esta pojava. Meutim, nita me nije toliko okiralo koliko poseta siromanim delovima Bombaja u Indiji. Sa obe strane bunih, prljavih, zaguenih ulica, dokle god je pogled dopirao, stajao je niz straara od kartona, dasaka i grubog platna, upravo pored puta gde bi autobusi i automobili izbacivali izduvne gasove i a. Gola deca su se igrala u otvorenim kanalima za fekalnu vodu koji su bili svuda unaokolo. Ljudi bez udova ili sa deformacijama na telu sedeli su nepomini u praini. Svuda unaokolo su zujali insekti. Bio je to zastrauju prizor, mesto gde se kako mi je rekao jedan taksista ljudi raaju na ulici, proive ceo ivot na ulici, i umru preranom smru na ulici. Potom sam se naao licem k licu sa 10-ogodinjim deakom, koji je imao otprilike isto godina koliko i moj sin Kajl u to vreme. Deaku su se videle kosti, bio je neuhranjen i prljave i neuredne kose. Jedno oko mu je bilo bolesno i dopola zatvoreno; drugo je buljilo bezizraz-nim pogledom. Sa krasti na njegovom licu zaudarala je krv. Ispruio je ruku i promrmljao neto na hindu jeziku; oigledno je hteo novac. Ali mu je glas bio tup, monoton i beivotan, kao da nije oekivao nikakav odgovor. Kao da mu je presuila svaka nada. Gde je bio Bog u toj trulei i prljavtini? Ako je imao mo da u trenutku isceli tog deaka, zato mu je okrenuo lea? Ako je voleo ove ljude, zato to nije pokazao time to bi ih izbavio? Da li je ovo pitao sam se pravi razlog: zato to i samo prisustvo ovakve grozne i srceparajue patnje zapravo opovrgava postojanje dobrog Boga punog ljubavi? SMISAO PATNJE Svako se ponekad suoi sa bolom i tugom. Mome ocu je ivot prekratila srana bolest u vreme kada je mogao jo dugo da poivi i bude uz svoje unuke dok odrastaju. Deurao sam na odeljenju intenzivne nege za novoroenad dok je moja kerkica bolovala od nepoznate bolesti koja je ugrozila njen ivot, a lekare dovela u zabunu. Jednom sam odleteo u bolnicu nakon oajnikog poziva jednog prijatelja iju kerku je udario pijan voza, i drao sam ih za ruke u trenutku kada ju je ivot napustio. Morao sam da saoptim vest deci svog prijatelja da im je majka izvrila samoubistvo. Video sam kako

mi prijatelji iz detinjstva umiru od raka, Lu Gerigove bolesti, sranih bolesti, saobraajnih nesrea. Video sam kako Alzhajmerova bolest razara um drage osobe. Sigurno biste i vi mogli da ispriate sline prie linih patnji. Nedavno smo iza sebe ostavili stolee bez presedana po svojoj surovosti i nehumanosti, u kome se rtve tirana kao to su Hitler, Staljin, Pol Pot i Mao Ce Tung broje desetinama miliona. Mi se ne zapanjujemo toliko zbog toga to je okrutnost na svakom koraku, ali opet povremeno naiemo na priu koja celi taj uas prenese u na lini ivot i od ega ponovo budemo uzdrmani. Takva je, recimo, pria koju sam nedavno proitao o jednom italijanskom novinaru koji je tokom Drugog svetskog rata posetio nasmejanog Anta Pavelia, hrvatskog pronacistikog vou. Paveli mu je ponosno pokazao korpu neega to je liilo na ostrige. Bio je to, kako je on rekao, dar od njegovih trupa dvadesetak kilograma 3 ljudskih oiju. Mali suvenir iz njihovog pokolja Srba, Jevreja i Roma. Mi proitamo takve prie stravine zloine poput holokausta, polja smrti u Kambodi, genocid u Ruandi i sobe za muenje u junoj Americi i ne moemo a da se ne zapitamo: Gde je tu Bog? Gledamo televizijske vesti o zemljotresima i uraganima u kojima nastrada na hiljade ljudi, i pitamo se: Zato Bog to nije spreio? U statistici itamo da jednoj milijardi ljudi u svetu nedostaju najosnovnije stvari za ivot i pitamo se: Zato se Bog ne brine? Moda i sami neprekidno patimo zbog bolnog gubitka nekog koga volimo ili naizgled beznadene situacije, pa se i sami pitamo: Zato nam Bog ne pomogne? Ako je pun ljubavi i ako je svemogu i ako je dobar, onda sasvim sigurno nikakva patnja ne bi trebalo da postoji. Pa ipak, ona je tu. Da stvar bude jo gora, esto nevini ljudi postanu rtve. Kad bi samo zloinci nastradali i kad bi samo prevaranti i smutljivci dobili Parkinsonovu bolest, videli bismo nebesku pravdu u svetu, napisao je eldon Vanoken (Sheldon Vanauken), koji je od agnostika postao religiozan. Ali sada su stvari takve da dobro dete umre od modanog tumora, srena mlada supruga vidi kako joj pijan voza pred oima pregazi supruga i dete; i ... mi bez glasa urlamo na zvezde: 'Zato? Zato?' Spominjanje Boga Boje volje nimalo ne pomae. Kako je dobar Bog, Bog koji voli, mogao to da uini? Kako je uopte mogao da dozvoli da se to desi? A od ravnodunih zvezda ne dolazi nikakav odgovor. Religiozni autor Filip Jensi zapoinje svoju uvenu knjigu o patnji poglavljem koje nosi adekvatan naslov: Problem koji nikako da proe. Ovo nije samo neki intelektualni problem o kome se debatuje u sterilnim akademskim sferama; re je o veoma linom problemu koji moe da nam zavee oseanja u vor i ostavi nas u duhovnoj vrtoglavici dezorijentisane, u strahu i ljute. Jedan pisac je problem bola nazvao znakom pitanja okrenutim naopako poput udice u ovekovom srcu. Upravo ovo je u stvari najvea prepreka za one koji tragaju za duhovnim. Dao sam zadatak istraivau javnog mnjenja Dordu Barni da sprovede nacionalno ispitivanje u kome je postavio sledee pita-nje uzorku ljudi do koga se dolo naunim putem: Ako biste mogli da postavite Bogu samo jedno pitanje, a znali biste da e vam sigur-no dati odgovor, ta biste ga pitali? Najei odgovor, koji je dalo 17% od onih koji su hteli da postave pitanje, glasio je: Zato ima toliko bola i patnje u svetu? arls Templton je takoe traio odgovor na to pitanje. Njegovo povla-enje iz religije je zapoelo sa onom slikom iz asopisa Life na kojoj je ena iz Afrike drala svoje dete koje je umrlo samo zato to nije bilo kie. U svojoj knjizi protiv biblijskog Boga, Templton detaljno govori o tragedijama iz drevne i savremene istorije, a potom

izjavljuje: 'Bog pun ljubavi' nije uopte mogao da bude stvoritelj strave koju opisujemo strave koja se nastavlja svaki dan, koja se nastavljala jo od poetka vremena i koja e se nastaviti sve dok bude bilo ivota. To je nezamisliva pria o patnji i smrti, i budui da je ta pria istinita jer je, zapravo, to istorija sveta oigledno je da Bog pun ljubavi ne moe postojati. Ne moe? Da li prisustvo patnje mora da znai i Boje odsustvo? Da li je ova prepreka ka religiji nesavladiva? Moram li da zabaurim stvarnost punu zla i bola oko sebe kako bih svim srcem verovao u svemogueg Boga punog ljubavi? Za mene kao novinara to jednostavno nije bila nikakva mogunost. Morao sam da objasnim sve inje-nice, sve dokaze i da niemu ne umanjujem vanost. O ovim stvarima sam priao sa Lesli u osetljivom trenutku u njenom ivotu. Ujak samo to joj je umro, a ujni su dali dijagnozu Alzhaj-merove bolesti i raka u zavrnom stadijumu. Potresena tim bur-nim dogaajima, Lesli je bila podozriva prema svakom ko bi poku-avao da joj daje jednostavne odgovore. Ako neko misli da moe sve lepo da umota u lep paketi i da oko njega omota arenu teoloku manu, neka ide negde drugde, upozoravala je. Znao sam da je u pravu. Iz tog razloga sam i pozvao Boston koled i zatraio sastanak sa autorom knjige Kako pronai smisao patnje (Making Sense Out of Suffering) knjige iji je naslov saeto iskazivao upravo ono to sam eleo da uinim. PRVI INTERVJU: DR PITER DON KRIFT Volim da govorim o Piteru Kriftu kao o ne-filozofu. Nije re o tome da on nije filozof; on je u stvari vrhunski filozof i mislilac, koji je doktorirao na univerzitetu Fordhem, zavrio postdiplomske studije na Jejlu, i ima 38 godina iskustva kao profesor filozofije na univerzitetu Vilanova i (od 1965) na Boston koledu. Predaje metafiziku, etiku, misticizam, kao i orijentalnu, grku, srednjovekovnu i savremenu filozofiju, stekavi poasti kao to su lanstvo u udruenjima Vudro Vilson i Jejl-Sterling. Pa ipak, ako biste u sebi zamislili sliku stereotipnog filozofa, to verovatno ne bi bio Krift. Bilo to nepravedno ili ne, filozofe esto zamiljaju kao dosadne ljude, koji govore nejasnim i komplikovanim jezikom, borave izolovani od sveta u svojim akademskim odajama i smrtno su ozbiljni. Nasuprot tome, Krift daje odgovore iz stvarnog sveta na privlaan i ak zabavan nain; njegov nain komunikacije je ivahan, esto sa veoma upeatljivim izrazima; stalno ima na sebi zbunjeni osmejak. Krift je napisao preko etrdeset knjiga, meu kojima su i Ljubav je jaa od smrti (Love is Stronger than Death), Nebo: najvea enja srca (Heaven: the Heart's Deepest Longing), Molitva: veliki razgo-vor (Prayer: the Great Conversation), Pobijanje moralnog relativizma (A Refutation of Moral Relativism), i Prirunik hrianske apologetike (Handbook of Christian Apologetics) (sa Ronaldom H. Taselijem). Njegova kapriciozna matovitost se najbolje moe videti u knjigama Izmeu neba i pakla (Between Heaven and Hell), koja u viziji predstavlja Klajva Luisa, Dona Kenedija i Oldosa Hakslija kako nakon svoje smrti raspravljaju o Isusu Hristu, i Sokrat sree Isusa (Socrates Meets Jesus), u kojoj drevni mislilac postaje hrianin na harvardskoj bogosloviji.

Ono to me je privuklo Kriftu bila je njegova pronicljivo napisana knjiga o patnji, u kojoj on veto dolazi do otkria preko Sokrata, Platona i Aristotela; preko Avgustina, Kjerkegora i Dostojevskog; preko Zvezdanih staza, Zeke od somota (pria za decu) i Hamleta; i preko Mojsija, Jova i proroka Jeremije. Tokom itavog puta stoje klju-evi reenja koji se konano, naposletku i napokon sustiu u Isusu i Bojim suzama. Stigao sam pre vremena i ekao Krifta u hodniku. Ubrzo je doao, upravo sa zatvorenog filozofskog sastanka koji se odrao negde drug-de u gradu Bostonu. Braon sako od tvida, debele naoari i uredno zaeljana seda kosa davali su mu oinski izgled. Seo je za sto i poeli smo oputeno da askamo. Ali sam potom ja napravio zaokret. Nije bilo nikakvog drugog nai-na nego da se Krift direktno suoi sa Templtonovim otvorenim prigo-vo-rima za biblijskog Boga, ije je otelotvorenje predstavljala upravo ona slika iz asopisa LIfe na kojoj je majka grevito drala svoje mrtvo dete u suom pogoenoj Africi. MEDVED, KLOPKA, LOVAC I BOG Suprotstavivi se Kriftu sa onim istim emocionalnim nabojem koji je Templton izneo meni, opisao sam mu sliku, a potom i doslovno citirao biveg teologa: Pomislio sam: 'Da li se moe verovati u Tvorca punog ljubavi i brige kada je sve to je ovoj eni trebalo bila kia?' Kako je Bog koji voli mogao to da uradi ovoj eni? Ko puta kiu? Ja ne; vi ne. On je puta ili sam barem tako mislio. Ali kada sam video tu sliku, od-mah sam znao da je nemogue da se to dogodi i da postoji Bog koji voli. Nipoto. Ko bi drugi nego sam zlotvor mogao da ubije ovu bebu i da agonijom doslovno ubije njenu majku - kada je sve to je bilo potrebno bila kia? ... A onda sam poeo ... da razmiljam o poastima koje haraju po raznim delovima planete i ubijaju bez razlike ... i prosto mi je tada bilo kristalno jasno da za inteligentnog oveka nije mogue da veruje da postoji Bog puno ljubavi. To sam pogledao iz svojih zabeleki. Profesorove oi su bile prikovane za mene. Direktno se suoavajui sa njim, nagnuo sam se nap-red u svojoj fotelji da bih istakao vanost onoga to govorim i rekao prilino optuivakim tonom: Profesore Krift, vi ste inteligentan ovek i vi verujete u Boga koje ima u sebi ljubav. Kako biste vi uopte odgovorili Templtonu? Krift je proistio grlo. Pre svega, zapoeo je, skoncentrisao bih se na ono kada kae da 'nije mogue'. ak i Dejvid Hjum, jedan od najuvenijih skeptika u istoriji, rekao je da je jedva mogue da Bog postoji. To je barem donekle razumno stanovite rei da postoji ma-kar mala mogunost. Ali rei da ne postoji nikakva mogunost da Bog koji je ljubav i koji zna mnogo vie od nas, ukljuujui i nau budu-nost, moe da podnosi takvo zlo kao to Templton vidi u Africi to ja doivljavam kao intelektualnu aroganciju. Tu sam ostao zateen. Zaista? pitao sam ga. Kako to? Kako to najobiniji smrtnik moe da bude siguran da beskrajna mud-rost ne tolerie izvesna kratkotrajna zla u cilju mnogo dugoronijih dobrih stvari koje ne moemo da sagledamo unapred? zapitao se on. Shvatao sam ta hoe da kae, ali mi je trebao primer. Hoete li mi malo elaborirati na tu temu? Krift se zamislio na trenutak. Pogledajte na to ovako, rekao je. Da li biste se sloili

da je razlika izmeu nas i Boga vea od razlike izmeu nas i medveda, na primer? Potvrdno sam klimnuo glavom. U redu, onda, zamislite da je medved uhvaen u zamku i da lovac iz saaljenja hoe da ga oslobodi. On pokuava da zadobije medvedovo poverenje, ali ne uspeva i zato mora da ga gaa uspavljujuim sredstvom. Meutim, medved misli da je to napad i da lovac hoe da ga ubije. Ne shvata da on to radi iz saaljenja. Potom, da bi izvukao medveda iz klopke lovac mora da ga gurne jo dublje u klopku kako bi rastegao oprugu. Ako bi medved u tom trenutku bio polusvestan, bio bi jo vie uveren da je lovac njegov neprijatelj koji je doao da mu nanese patnju i bol. Meutim, medved ne bi bio u pravu. On dolazi do ovog netanog zakljuka poto nije ljudsko bie. Krift je napravio pauzu i pustio da malo razmiljamo o ovoj ilustraciji. Kako, dakle, zakljuio je, bilo ko moe da bude siguran da ovo nije analogija izmeu nas i Boga? Ja verujem da Bog isto pone-kad ini i prema nama, a mi ne moemo da dokuimo zato On to ini, nita vie nego to medved moe da shvati loveve motive. Kao to je medved mogao da poveruje lovcu, tako i mi moemo Bogu. RELIGIJA I PREDRASUDE Zastao sam da razmislim o Kriftovom zakljuku, ali je on nastavio pre nego to sam mu odgovorio. Meutim, time svakako ne elim da umanjim znaaj Templtonovih tvrdnji. On na vrlo iskren nain odgovara na injenicu koja ponekad govori protiv Boga. religija moe postojati jedino u svetu u kome je teko imati je. Ja ne moram da verujem da su dva i dva etiri ili da je sunce u podne u zenitu. Takve stvari se ne dovode u pitanje. Ali Biblija opisuje Boga kao skrivenog Boga. Morate uloiti napor i veru da biste ga nali. Postoje smernice kojima se moete upravljati. 9 Biblija kae: 'Traite i nai ete.' Ona ne kae da e ga svi nai; ne kae ni da ga niko nee nai. Neki e ga nai. A ko su oni? Oni koji trae. Oni koji ga trae svim srcem i koji slede smernice. Uskoio sam: ekajte malo maloas ste priznali da 'ponekad neto govori protiv Boga' odnosno da su zlo i patnja stvarni dokaz protiv Njega. Zar samim tim ne doputate da postojanje zla opovrgava Boje postojanje? Lupio sam akom o njegov sto. Stvar je ree-na! Uzviknuo sam sa ironinim trijumfom. Krift se malo povukao pred mojim nastupom. Ne, ne, insistirao je, odmahujui glavom. Pre svega, dokazi nisu neophodno izvesni ili zakljuni. Ja sam rekao da u ovom svetu postoje dokazi protiv i doka-zi za Boga. Avgustin je to vrlo jednostavno iskazao: 'Ako nema Boga, otkud toliko dobrog? Ako ima Boga, otkud toliko zla?' Nema sumnje u to da je postojanje zla jedan od argumenata protiv Boga ali u jednoj od mojih knjiga ja dajem pregled dvadeset argumenata koji ubedljivo ukazuju u drugom 10 smeru u prilog Bojem postojanju. Ateisti moraju da odgovore na svih dvadeset argumenata, dok teisti imaju samo jedan. Meutim, svako od nas mora da d svoj glas. Religija je aktivna i zahteva odgovor. Nasuprot razumu, koji se verno poklanja pred dokazima, religija se zasniva na iskustvu. Ova poslednja re me je ubola u nerv: Kako to mislite 'na iskustvu'? Pretpostavimo da u ovu sobu ue policajac i kae da su upravo uhvatili moju

suprugu kako ubija trinaest suseda time to im odrubljuje glavu, i da imaju svedoke za to. Ja bih mu se smejao. Rekao bih mu: 'Ne, to je nemogue. Vi je ne znate onoliko dobro koliko je ja znam.' On bi tada rekao: 'Gde su vam dokazi?' Ja bih rekao: 'Moji dokazi su drugaijeg tipa od vaih. Ali postoji dokaz da je to nemo-gue.' Ja imam dokaz na osnovu iskustva. Meutim, moje iskustvo je razumno, jer se zasniva na dokazima koje sam sakupio u svom realnom ivotu. I tako ovek koji poznaje Boga ima dokaze i samim tim i iskustvo zasnovano na tim dokazima koje nema onaj koji ga ne poznaje. ZLO KAO DOKAZ ZA BOGA Krift se zaustavio na nekoliko trenutaka pre nego to je dodao ovu neoekivanu opasku koja se opire svakoj intuiciji: Osim toga, injenica da postoje zlo i patnja moe ii dvosmerno ona se zapravo moe upotrebiti u prilog Bogu. Uspravio sam se u svojoj fotelji. Kako je to mogue? Razmislite sada o ovome, rekao je Krift. Ako je Templton u pra-vu to na ove dogaaje daje tako estok odgovor, to onda pretpostav-lja da zaista postoji razlika izmeu dobra i zla. injenica da on koristi standard za dobro kada osuuje zlo injenica da s punim pravom kae da ova uasna patnja nije onako kako bi trebalo da bude znai da on ima predstavu kako bi trebalo da bude; da ta njegova predstava odgovara neemu stvarnom; i da, samim tim, postoji stvarnost koja se zove Vrhovno Dobro. E pa, to je drugo ime za Boga. To mi je zvualo sumnjivo, poput nekakve filozofske mahinacije. Obazrivo sam sumirao Kriftov zakljuak da vidim da li sam ga shvatio. Hoete da kaete da Templton moda nesvesno svedoi o Bojoj stvarnosti jer time to priznaje postojanje zla on podrazumeva da postoji objektivni standard na osnovu koga ono postoji? Upravo tako. Ako ja jednom studentu dam devetku, a nekom drugom osmicu, to podrazumeva da je desetka pravi standard. Ono to hou da kaem je sledee: ako Bog ne postoji, odakle nam standard dobrote po kome zlo ocenjujemo kao zlo? tavie, kao to je rekao Klajv Luis: 'Ako je svet toliko lo... kako su uopte ikada ljudi poeli da ga pripisuju delovanju mudrog i dobrog Tvorca?' Drugim reima, mora se razjasniti upravo to prisustvo ovakvih ideja u naim mislima to jest, ideje zla i samim tim i ideje dobra i Boga kao izvora i standarda dobrote. Zanimljiv protivargument, pomislio sam. Postoje li drugi naini za koje verujete da zlo radi protiv ateizma? pitao sam ga. Da, postoje, odgovorio je. Ako ne postoji Tvorac, kao ni samim tim trenutak Stvaranja, onda je sve rezultat evolucije. Ako nije bilo poetka ili prauzroka, onda svet mora da je oduvek postojao. To znai da svet evoluira tokom beskonanog vremenskog perioda i da bi do sada sve ve trebalo da je savreno. Evolucija bi imala sasvim dovolj-no vremena da se zavri, a zlo da doivi poraz. Ali jo uvek postoji zlo, patnja i nesavrenstvo a to sve dokazuje da ateista nije u pravu kada govori o svetu. Onda je ateizam, rekao sam ja, neadekvatan odgovor na problem zla? To je lak odgovor moda ak, ako mogu da upotrebim tu re, i jeftin odgovor, rekao je. Ateizam potcenjuje tolike ljude, jer ima snobovski stav da je devet od deset ljudi u istoriji pogreilo za Boga i da su u svom srcu nosili samu la. Razmislite o tome. Kako je mogue da je preko 90% svih ljudi koji su ikada iveli i

to obino u daleko teim okolnostima od nas verovalo u Boga? ini se da objektivni dokazi, ako samo pogledamo u ravnoteu zadovoljstva i patnje u svetu, ne opravdavaju verovanje u apsolutno dobrog Boga. Pa ipak se u Boga veruje gotovo svuda. Da li su svi ti ljudi ludi? Recimo da moete da verujete u to ukoliko ste pomalo elitistiki nastrojeni. Ali moda mi, poput Lava Tolsto-ja, imamo neto da nauimo od seljaka. U svojoj autobiografiji on se suoava sa problemom zla. On je primetio da u ivotu ima vie patnje nego zadovoljstva i vie zla nego dobrog, i da on stoga njegov ivot deluje besmisleno. Bio je toliko oajan da je bio u iskuenju da se ubije. Govorio je da ne zna kako vie da izdri. Onda je, praktino, rekao: 'ekaj malo veina ljudi ipak izdrava. Veina ljudi ivi ivotom teim od moga, pa ipak im je on predivan. Kako uspevaju? Ne uz objanjenja, 11 ve verom.' Tako se nauio od selja-ka i otkrio veru i nadu. Stoga se ateizam zapravo bedno odnosi prema ljudima. Takoe, ateizam oduzima smrti znaenje, a ako smrt nema nikakav smisao, kako onda i ivot na kraju krajeva moe imati smisla? U kontaktu sa ateizmom sve postaje jeftino pogledajte posledice komunizma, tog najsnanijeg vida ateizma na planeti. I na kraju, kada ateista umre i susretne se sa Bogom, on e, umesto nitavila koje je predskazivao, shvatiti da je ateizam bio jeftin odgovor poto je odbacio jedinu stvar koja nije jeftina Boga od neprocenjive vrednosti. PROBLEM LOGIKE Krift je izneo neke veoma zanimljive stvari na poetku, ali jo nismo stigli do glavne teme. Bilo je vreme da preemo na samu sutinu stvari. Izvadio sam neke zabeleke koje sam navrljao u avionu i postavio mu pitanje koje je iskristalisalo sutinu spora. Biblijski religiozni ljudi veruju u pet stavki, rekao sam. Prvo: postoji Bog. Drugo: Bog je vrhovno dobro. Tree: Bog je svemogu. etvrto: Bog je vrhovna mudrost. I peto: postoji zlo. Kako sada sve ove izjave mogu istovremeno biti tane? Na Kriftovom licu se pojavio zagonetni osmeh. Izgleda da ne mo-gu, sloio se. Seam se jednog liberalnog teologa koji je jednom pokuavao da me ubedi da se odvojim od fundamentalista. (Re je o dve frakcije amerikih teologa nastale u 20. veku liberalima i fundamentalistima.) Govorio je: 'Tu postoji logiki problem ti moe biti inteligentan, ili moe biti iskren, ili moe biti fundamentalista, ili bilo koja dva od ta tri, ali ne i sva tri.' A moj prijatelj fundamentali-sta je govorio: 'Ja bih rekao da moe da bude iskren, ili da bude inteligentan, ili da bude liberalan, ili bilo koja dva ponuena, ali ne i sva tri. Nasmejao sam se toj prii. Isti logiki problem imamo i mi ovde, rekao sam. Tako je. Izgleda da morate da napustite jedno od tih verovanja. Ako je Bog svemogu, On moe da uini sve. Ako je Bog vrhovno dob-ro, On onda hoe samo dobro. Ako je Bog vrhovna mudrost, On onda zna ta je dobro. I tako ako su sva ta verovanja tana a biblijski religiozni ljudi veruju da jesu onda bi posledica toga bila da ne moe postojati nikakvo zlo. Ali zlo ipak postoji, rekao sam. Nije li onda logino pretpostaviti da takav Bog ne postoji? Ne, nego bih ja rekao da jedno od ovih verovanja o Njemu mora biti netano, ili ga svakako ne shvatamo na ispravan nain.

Bilo je vreme da se to sazna. Jednim pokretom ruke sam pozvao Krifta da razmotri ova tri boanska atributa da je Bog svemogu, vrhovno dobro i sveznaju i to jedan po jedan, u svetlu postojanja zla. Prvi atribut: Bog je svemogu ta znai kada kaemo da je Bog svemogu? pitao se Krift, a potom i odgovorio na svoje pitanje: To znai da On moe da uradi sve to je smisleno, sve to je mogue, sve to uopte ima ikakve lo-gi-ke. Bog ne moe da ukine svoje postojanje. On ne moe od dobrog da napravi zlo. Dakle, rekao sam, postoje neke stvari koje On ne moe da uini iako je svemogu. Upravo i zato to je svemogu, On ne moe da uradi neke stvari. On ne moe da napravi greku. Jedino slaba i glupa stvorenja prave greke. Jedna takva greka bi bila pokuati sa stvaranjem protivre-nosti, kao na primer dva i dva su pet ili okrugao kvadrat. Klasina odbrana Boga protiv problema zla glasi da je logiki nemogue posedovati slobodnu volju uz nemogunost moralnog zla. Drugim reima, kada je Bog jednom odabrao da stvori ljude sa slobodnom voljom, onda je zavisilo od njih, a ne od Boga, da li e biti greha ili nee. Eto ta znai slobodna volja. Samoj toj prilici, kada Bog odluuje da stvori ljude, svojstvena je mogunost za zlo i, shodno tome, patnja koja iz njega proistie. Onda je Bog tvorac zla. Ne. On je stvorio mogunost zla, a ljudi su sproveli tu mogunost u delo. Izvor zla nije u Bojoj sili, ve u ovekovoj slobodi. ak ni svemogui Bog nije mogao da stvori svet u kome bi ljudi imali istinsku slobodu, a da ipak ne postoji mogunost greha, jer naa sloboda u sklopu sopstvenog znaenja obuhvata mogunost greha. Bila bi kontradikcija besmisleno nitavilo imati svet u kome postoji stvarna mogunost izbora, a da je u isto vreme nemogue izabrati zlo. Pitati zato Bog nije stvorio takav svet je kao da pitamo zato Bog nije stvorio bezbojnu boju ili okrugle kvadrate. Zato onda Bog nije stvorio svet bez ovekove slobode? Jer bi to onda bio svet bez ljudi. Da li bi to bio svet bez mrnje? Svakako. Svet bez patnje? Da. Ali bi to takoe bio i svet bez ljubavi, koja predstavlja najveu vrednost u svemiru. I to vrhovno dobro se nikada ne bi moglo osetiti. Prava ljubav odnosno naa ljubav prema Bogu i prema drugim ljudima mora u sebi sadrati mogunost izbo-ra. Naravno, sa davanjem takve mogunosti izbora dolazi i mogunost da ljudi umesto ljubavi izaberu mrnju. Ali, pogledajte Prvu knjigu Mojsijevu, rekao sam. Bog jeste stvorio svet gde su ljudi bili slobodni, a da ipak nije postojao greh. Upravo tako, rekao je Krift. Posle Stvaranja Bog je rekao da je svet 'dobar'. Ljudi su bili slobodni da izaberu da vole Boga ili da se odvrate od njega. Meutim, takav svet mora biti mesto gde greh stoji kao slobodna mogunost i doista, tu mogunost greha su ostvarili ljudi, a ne Bog. Krivica je u krajnjem smislu na nama. On je svoj deo savreno odradio; mi smo svoje zabrljali. Teolog Harold Kuner dolazi do drugaijeg zakljuka u svom bestseleru 'Kada se loe stvari dogaaju dobrim ljudima' (When Bad Things Happen To Good People). On kae da Bog ipak nije svemogu, odnosno da bi On hteo da pomogne, ali da naprosto nije sposoban da rei sve probleme sveta. On je rekao: 'ak i Bog ima muke da odri haos

pod kontrolom'. Krift je podigao obrvu. Teko mi je da shvatim tako neto za jednog teologa, rekao je. Biblijski religioyni teolozi insistiraju na tome da postoji Bog koji je svemogu i, bez obzira na sve, vrhovno dobro. To pak ne deluje tako razborito kao paganizam, koji kae da ako postoji zlo u svetu, da onda mora postojati mnotvo bogova, od kojih svaki ima ograniene moi; neki od njih su dobri, neki zli, ili pak ako postoji jedan Bog, onda se On suoava sa silama koje nije ba u stanju da kontrolie. Sve do jevrejskog otkrivenja pravog Boga, ovo je bila veoma popularna filozofija. Vi ne mislite tu na Kunerovog boga, rekao sam, vie kao izjavu, nego kao pitanje. Iskreno, u takvog boga teko da vredi verovati. Da li imam velikog brata koji radi ta moe, ali to ipak nije mnogo? Pa koga onda briga? rekao je, sleui ramenima. Praktino reeno, to je isto to i atei-zam. Najpre se uzdajte u sebe, a tek onda moda u Boga. Ne: dokazi ukazuju na to da je Bog definitivno svemogu. Ono to treba zapamtiti je da stvaranje sveta u kome postoji slobodna volja, a nema mogunosti za greh je kontradiktorno a to otvara vrata da ljudi odaberu zlo umesto Boga, nakon ega dolazi do patnje. Ogroman deo patnje u svetu nastaje kao posledica naeg izbora da ubijamo i klevetamo ljude, da budemo sebini, da se odamo seksualnim perverzijama, da krimo obeanja, da budemo bezobzirni. Drugi atribut: Bog je sveznaju Zamolio sam Krifta da pree na sledeu boansku osobinu: Boje sveznanje. On se malo udobnije naslonio u fotelju, a potom pogledao u stranu jo jednom presabirajui svoje misli. Ponimo ovako, rekao je. Ako je Bog sveznaju, onda On zna ne samo sadanjost, ve i budunost. Osim toga, On zna ne samo sadanje dobro i zlo, ve i budue dobro i zlo. Ako Njegova mudrost viestruko prevazilazi nau, kao to i loveva mudrost prevazilazi medvedovu, onda barem postaje mogue nasuprot Templtonovoj analizi da Bog pun ljubavi moe da svesno tolerie stravine stvari poput gladi, jer gleda na due staze i vidi da e vei broj ljudi biti zadovoljniji i sreniji, nego ako bi On odmah udesno intervenisao. To je barem intelektualno mogue. Odmahnuo sam glavom: To je i dalje teko prihvatiti. Deluje mi kao 'hvatanje krivine'. U redu, hajde onda da to i ispitamo, odgovorio mi je Krift. Vidi-te, Bog nam je vrlo konkretno i jasno pokazao kako ovo moe funkci-onisati. On je pokazao kako se i najgora stvar koja se ikada dogodila u istoriji sveta zavrila tako to se dogodila najbolja stvar koja se ikada dogodila u istoriji sveta. Kako to mislite? Mislim na bogo-ubistvo, odgovorio je. Na smrt samog Boga na krstu. U tom trenutku niko nije mogao da sagleda kako bilo ta dobro moe da proistekne iz takve tragedije. Pa ipak, Bog je predvideo da e posledica toga biti otvaranje neba za ljude. I tako je najgora tragedija u istoriji dovela do najslavnijeg dogaaja u istoriji. I ako se tako neto desilo tamo odnosno ako krajnje zlo moe da rezultira krajnjim dobrim onda se to moe desiti bilo gde, pa ak i u naem linom ivotu. Ovde nam Bog podie zavesu i

12

daje nam da bacimo pogled. Na drugim mestima On jednostavno kae: 'Veruj mi'. Sve ovo bi znailo da je ovekov ivot neverovatno dramatian, poput prie iji kraj vam nije nita poznatiji od neke naune formule. U stvari, hajde da krenemo malo dalje tokom te dramatine prie. Zamislite da ste Sotona (ili avo). Vi ste Boji neprijatelj i hoete da ga ubijete, ali ne moete. Meutim, Bog ima tu osobinu da stvara i voli lju-de, na koje pak moete da utiete. Aha! Eto vam taoca! I tako naprosto odete u svet, iskvarite ljude i odvuete neke od njih u propast. Kada im Bog poalje proroke da ih prosvetle, vi ubijete proroke. A onda Bog uradi najneverovatniju stvar od svih moguih poalje sopstvenog Sina i igra po pravilima igre u svetu. Vi pomislite: 'Ne mogu da verujem da je toliko glup! Ljubav mu je pomutila pamet! Sve to treba da uradim je da inspiriem neke od mojih slugu Iroda, Pilata, Kajafu i rimske vojnike da ga oni raspnu'. I to i uradite. I tako On visi na krstu naputen od ljudi, a naizgled i od Boga, smrtno ranjen, da vie 'Boe moj, Boe moj, zato si me napustio?' ta sada oseate kao avo? Imate oseanje trijumfa i osvete! Ali na-ravno, nalazite se u najveoj moguoj zabludi. To je Njegov krunski trijumf, a va krunski poraz. On vam je svoju petu gurnuo u usta i vi sve je ugrizli i ta krv vas je unitila. Dakle, ako to nije neki nakaradan dogaaj, ve paradigma ove-kove situacije, onda kada krvarimo i patimo, kao to je bilo sa Hristom, moda se i sa nama deava ista stvar. Moda je to nain na koji Bog poraava avola. U vreme raspea, uenici nisu mogli da sagledaju kako bilo ta dobro moe da proistekne iz toga; na slian nain, suoavajui se sa borbama, iskuenjima i patnjom, ni mi ponekad ne moemo da zamislimo pozitivan ishod. Ali, videli smo kako je dolo do pozitivnog ishoda u Isusovom sluaju, i zato moemo verovati da e tako biti i u naem. Primera radi, najvei ljudi religije u istoriji kau da su ih line patnje dovele veoma blizu Boga zato je to najbolje to se moe desiti, a ne najgore. Trei atribut: Bog je vrhovno dobro Preostao nam je jo Boji atribut dobrote. Veoma je poznato da se u rei dobro kriju mnoge zamke, zapoeo je Krift, jer ak i u ovekovim aktivnostima postoji tako veliki opseg znaenja. Ali je opet razlika izmeu nas i Boga svakako vea od razlike izmeu nas i ivotinja, a poto ono to je dobro u velikoj meri varira izmeu nas i ivotinja, onda mora da jo vie varira izmeu nas i Boga. Razume se, rekao sam. Ali ako bih sedeo skrtenih ruku i ne radio nita kada bi moje dete pregazio kamion, ja ne bih bio dobar ni u kom smislu te rei. Bio bih lo otac ako bih tako uradio. I Bog ini to isto. On sedi skrtenih ruku i odbija da uini udo kako bi nas izbavio iz opasnosti koje su jo vee od toga da nekoga pregazi kamion. Pa zato da za Njega onda ne kaemo da je lo? Krift je klimnuo glavom: On nam se i ini kao da je lo. Ali injenica da Bog svesno doputa odreene stvari, za koje bismo mi postali udovita ako bismo ih dopustili, ne mora neophodno da govori protiv Njega. Nisam mogao da shvatim njegov rezon: Moraete da mi objasnite zato je to tako. U redu, evo dau vam jednu analogiju u meuljudskim odnosima, odgovorio mi je. Ako bih rekao svom bratu, koji je otprilike mo-jih godina: 'Mogao bih da te izvuem iz

nevolje, ali neu', verovatno bih bio neodgovoran, a moda i zao. Ali mi to inimo svojoj deci sve vreme. Mi ne radimo njihove domae zadatke umesto njih. Ne stav-ljamo ih pod stakleno zvono da ih titi od svake mogue ozlede. Seam se kada je jedna od mojih kerki imala 4-5 godina i pokuavala da udene konac u iglu. To je za nju bilo veoma teko. Svaki put kada bi pokuala, ubola bi se u prst i par puta je pustila i krv. Ja sam je gledao, ali me ona nije videla. Uporno je pokuavala i pokuavala. Moj prvi impuls je bio da odem i da joj pomognem, poto sam video kap krvi. Ali sam dobro uradio to sam se suzdrao, jer sam pomislio: 'Neka je, moe i sama'. Posle nekih pet minuta, konano je uspela. Stao sam pred nju, a ona je rekla: 'Tata, tata, vidi ta ja znam, vidi!' Bila je toliko ponosna to je uvukla konac u iglu da je zaboravila na sav bol. U tom trenutku je taj bol za nju bio neto dobro. Bilo je dovoljno mudro sa moje strane to sam unapred video da je taj bol koristan. E sad, Bog je svakako kudikamo mudriji nego to sam ja bio sa svojom erkom. Tako je barem mogue da je Bog dovoljno mudar da pred-vidi da nam je potrebno malo bola iz razloga koji moda mi ne shvatamo, ali iju potrebu on uvia u neke krajnje dobre svrhe. I stoga On nije zao zato to doputa da doe do tog bola. Zubari, treneri atletike, nastavnici i roditelji svi oni znaju da ponekad biti dobar nije isto to i biti ljubazan. Svakako da postoje trenuci kada Bog doputa patnju i liava nas manjeg dobra i zadovoljstva kako bi nam pomogao da krenemo ka veem dobru moralnog i duhovnog obrazovanja. ak i stari Grci su verovali da bogovi ue ljude mudrosti preko patnje. Eshil je napisao: 'Dan za danom, as za asom/Bol kaplje na srce/Dok protiv nae volje, pa ak i nama uprkos/dolazi mudrost od velike Boje milosti'. Mi znamo da se moralni karakter obrazuje kroz tekoe, preko savlaivanja prepreka, putem istrajnosti uprkos tekoama. Na pri-mer, hrabrost bi bila nemogua u svetu bez bola. Apostol Pavle je svedoio o ovom prefinjenom kvalitetu patnje kada je napisao da 13 'nevolja (patnja) daje postojanost, a postojanost iskustvo, a iskustvo nadanje'. Pogledajmo istini u oi: mi se uimo iz greaka koje inimo i iz patnji koje one donose. Svet predstavlja mainu za stvaranje dua, a sastavni deo tog procesa je uenje, odrastanje i razvoj kroz teka, izazovna i bolna iskustva. Sutina naeg ivota u ovome svetu nije u udobnosti, ve u obuci i pripremi za venost. Biblija nam kae da se ak i 14 Isus 'naui posluanju, po onome to podnese' a ako je to bilo tano za Njega, zato onda ne bi bilo jo tanije i za nas? Krift je pustio da pitanje na trenutak visi u vazduhu dok mu je mozak radio punom parom. Potom je nastavio: Zamislite da nemamo ama ba nikakvu patnju. Zamislite da imamo lekove za sve bolove, slobodnu zabavu, slobodnu ljubav dakle, sve sem bola. Bez ekspira, bez Betovena, bez bostonskih Red Sox-a, bez smrti bez smisla. Postali bismo prava mala neverovatno razmaena derita. To je slino onoj staroj seriji 'Zona sumraka' gde ubijaju bandu pljakaa banke i jedan od njih se budi na paperjastom oblaiu na zlatnim vratima nebeskog grada. Tu mu ljubazan ovek u beloj haljini nudi sve ta poeli. Ali mu ubrzo zlato postane dosadno jer je sve besplatno, a dosadne su mu i prelepe devojke, koje se jedino smeju kada on pokua da ih povredi, jer poseduje sadistike sklonosti. Potom poziva svetog Petra: 'Ovo mora da je neka greka'. 'Ne, mi ovde ne pravimo greke'. 'Zar ne moete da me poaljete nazad na zemlju?' 'Naravno da ne moemo, jer si

mrtav'. 'Onda sigurno treba da budem sa prijateljima na Drugom mestu. Poalji me tamo'. 'O, ne, to ne smemo. Pravila su pravila'. 'Gde sam ja uopte?' 'Nalazi se tamo gde moe da dobije sve to poeli'. 'Ali ja sam mislio da treba da volim nebo'. 'Nebo' Ko je uopte spomenuo nebo? Nebo je upravo to Drugo mesto'. Sutina je u tome da svet bez patnje vie lii na pakao nego na nebo. To mi je izgledalo preterano. Da li stvarno verujete u to? pitao sam ga. Da, verujem. Zapravo, ako ne verujete, onda pokuajte da budete Bog i da stvorite bolji svet po sopstvenoj zamisli. Pokuajte da stvori-te utopiju. Ali ete morati da dobro razmislite o posledicama svega to pokuate da popravite. Svaki put kada upotrebite silu da spreite zlo, moraete da ukinete sve slobode i da od ljudi napravite marionete, to znai da oni onda ne bi imali mogunost da slobodno izaberu ljubav. Vi biste moda mogli da stvorite tako precizan svet koji bi se dopao nekom ininjeru moda. Ali je jedno sigurno: izgubili biste onakav svet kakav bi Otac eleo. MEGAFON BOLA Jedan po jedan zakljuak, i Krift je sve vie i vie rasvetljavao misteriju patnje. Ipak je svaki novi zakljuak povlaio za sobom nova pitanja. Loi ljudi se uvek izvuku iako stalno ine zlo drugima. Valjda Bog ne smatra da je to pravedno, rekao sam. Kako moe da sedi skr-tenih ruku i gleda kako se to dogaa? Zato se ne umea i ne suoi sa zlom u svetu? Nije tano da se ljudi izvuku posle nedela, nije poputao Krift. Odloena pravda ne mora nuno da znai ukinutu pravdu. Doi e dan kada e Bog raistiti raune i kada e ljudi biti pozvani na odgovornost za zloine koje su izvrili i patnju koju su izazvali. Kritikovati Boga to to ne radi ovog trenutka je kao kada bismo proitali neki roman do polovine, a potom kritikovali pisca to nije razreio zaplet. Bog e ljude pozvati na odgovornost u pravo vreme zapravo, Biblija kae da je jedan razlog iz koga On to sada 15 odlae taj to neki ljudi jo uvek slede put ka njemu i tek treba da ga pronau. On zapravo odlae da zakljui istoriju sveta iz svoje velike ljubavi prema njima. Ali zar vam, u meuvremenu, ne smeta oigledna koliina patnje u svetu? pitao sam ga. Zar ne bi Bog mogao da prekrati makar neka veoma uasna zla? Jedan filozof je ovako formulisao svoj argument protiv Boga: prvo, nema nikakvog razloga da se Bog opravda to je dopustio toliko zla umesto mnogo manje; drugo, ako Bog postoji, onda mora postojati takav razlog; stoga tree, Bog ne postoji. Krift je imao razumevanja za taj problem, ali nije prihvatao ovakvo reenje. To je kao kada bismo rekli da je razumno verovati u Boga ako est miliona Jevreja nastrada u holokaustu, ali ne i sedam. Ili ezdeset hiljada, ali ne i ezdeset hiljada i jedan, ili pak 5.999.999, ali ne i est miliona, rekao je on. Kada prenesete uopten izraz 'toliko (zla)' u konkretne primere poput ovih, vidite koliko je to apsurdno. Tu se ne moe odrediti jasna granica. Istina je da postoje neki primeri gde dodue kvantitet postaje kvalitet. Na primer, kljuala voda: jednom kada se dostigne tempera-tura od 100 stepeni, dobijate novo agregatno stanje vodenu paru i tada za gas vae gasni zakoni, umesto zakona tenosti. Meutim, sa patnjom nije tako. U kojoj taki patnja opovrgava Boje postojanje? Ne moe se pronai nijedna takva taka. Osim toga, poto mi nismo Bog, ne moemo rei koliko je patnje potrebno. Moda je svaki pojedinani element patnje u

kosmosu neophodan. Kako to moemo znati? Zasmejao sam se. Mislim da bi onda neko mogao rei: 'Ako ja trpim bol, onda je to previe patnje u svetu!' Krift se nasmejao. Svakako! uzviknuo je. To je taj subjektivni izraz 'previe'. Re je o klasinom sluaju antropomorfizma. Da sam ja Bog, ne bih dopustio ovoliko bola; Bog bi se sigurno sloio sa mnom; Bog je dopustio ovaj bol; i otud Bog ne postoji. Maloas ste rekli da je postojanje izvesnog bola moda neophodno. To ukazuje da postoji smisao patnje, rekao sam. Ako je tako, koji je onda to smisao? Jedna svrha patnje kroz istoriju je da ona dovodi do pokajanja, rekao je. Jedino se nakon patnje, jedino nakon katastrofe, starozavetni Izrael, narodi i pojedinci vraaju Bogu. Opet se moramo suoiti sa tim: mi se uimo teim putem. Da citiram Klajva Luisa: 'Bog nam apue u naim zadovoljstvima, govori u naoj svesti, ali vie u naim 16 bolovima. Patnja je njegov megafon kojim budi ogluveli svet'. I na-ravno, pokajanje dovodi do neeg predivnog do stanja blaenstva, poto je Bog izvor sve radosti i sveg ivota. Ishod je dakle dobar zapravo i vie nego dobar. Jednostavno reeno, ja verujem da patnja stoji u skladu sa Bojom ljubavlju ukoliko dovodi do isceljenja i ukoliko je neophodna; odnosno, ukoliko smo veoma bolesni i oajniki nam je potrebno izleenje. A takva i jeste naa situacija. Isus je rekao: 'Ne trebaju zdravi lekara, nego bolesni... Jer sam ja doao da zovem grenike na pokajanje, a 17 ne pravednike'. Ali dobri ljudi pate isto toliko ili ponekad i vie od loih, rekao sam. To je ono to je tako upeatljivo u naslovu Kunerove knjige 'Kada se loe stvari dogaaju dobrim ljudima'. Kako to moe biti fer? Pa, odgovor na to je da ne postoje dobri ljudi, odgovorio je Krift. ta je sa onom starom izrekom da Bog ne stvara otpad? Da, mi jesmo ontoloki dobri i dalje nosimo Boji lik ali moral-no nismo. Njegov lik u nama je zatamnjen. Prorok Jeremija je rekao: 'Jer od malog pa do velikoga svi se na 18 lakomstvo dae', a prorok Isaija: 'Svi smo mi kao neisti, i sva pravda naa kao haljina 19 neista'. Naa dobra dela su ukaljana linim interesima, a na zahtev da se izvri pravda je pomean sa udnjom za odmazdom. Da ironija bude vea, upravo najbolji ljudi najspremnije shvataju i priznaju sopstvene slabosti i grehe. Mi smo dobra stvorenja koja su se iskvarila, oskrnavljena remek-dela, neposluna deca. Luis je ukazao na to da mi nismo samo nesavreni ljudi koji treba da dorastu, ve i da smo pobunjenici koji treba da se predaju. Bol i patnja su esto sredstva kojima postajemo motivisani da se konano potinimo Bogu i da potraimo Hristovo isceljenje. To je ono to nam je oajniki najpotrebnije. To je ono to e nam doneti vrhunsku radost zato to poznajemo Isusa. Bilo kakva patnja je, kao to e vam rei veliki teolozi kroz istoriju, vredna tog rezultata. KAKO PODNOSITI BOL Naslonio sam se u fotelju i razmiljao o onome to je Krift do sada rekao. Neki od njegovih argumenata su bili jai od drugih, ali barem nije nudio otrcana objanjenja. Njegovi zakljuci su nedvosmisleno vodili u odreenom smeru. Odluio sam da ga pitam za citat Avgustina, koji je rekao: Poto je Bog najvie dobro,

On ne bi dopustio da u Njegovom delu postoji ikakvo zlo, osim ako je On u svojoj svemoi i dobroti hteo da izvede dobro ak i iz zla. Nakon to sam mu proitao ove rei, rekao sam: Da li to znai da patnja i zlo sadre potencijal za dobro? Da, ja verujem da svaka patnja sadri makar mogunost za dobro, bio je njegov odgovor, ali ne ostvari svako taj potencijal. Iz patnje se ne ui, niti izvlai iz nje korist svako od nas; to je trenutak u kome stupa na scenu slobodna volja. Jedan zatvorenik u koncentracionom logoru moe reagovati dosta drugaije od nekog drugog, zbog izbora koji svako ima u tome kako e reagovati na okolnosti. Ali svaki ovek moe da razmilja o svojoj prolosti i da kae: 'Nauio sam lekciju iz te tekoe. U tom trenutku nisam mislio da u uspeti, ali sada sam jaa i bolja linost jer sam podneo nevolju i istrajao u njoj'. ak i ljudi koji nisu vernici svesni su te dimenzije patnje. A ako onda moemo da izvedemo dobro iz zla ak i ako ne uvedemo Boga u perspektivu, moete da zamislite koliko onda vie, uz Boju pomo, zlo moe da se okrene na jo vee dobro. Meutim, uvoenje Boga u perspektivu je povlailo za sobom jo jedan problem: ako On voli ljude, kako onda moe emotivno da podnese neprestane provale bola i patnje? Zar ga to ne bi ophrvalo? Izvadio sam Templtonovu knjigu i proitao Kriftu sledei citat: Isus je rekao: 'Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? I ni jedan od njih nije zaboravljen pred Bogom; ... vi vie vredite od mnogo vrabaca'. Ali ako se Bog alosti nad smru jednog vrapca, kako onda ak i njegov beskrajni duh moe da podnese bolesti, patnje, i smrt miliona i miliona ljudi, ena, dece, ivotinja, ptica i drugih ivih bia, u 20 svakom delu sveta i u svakoj eri otkako je sveta i veka? Mislim da Templton tu antropomorfizuje Boga govorei: 'Ne mogu da zamislim kako bi bilo koji inteligentni stvor mogao to da podnese', rekao je Krift. I da, on je u pravu: mi i ne moemo to da zamislimo. Ali moemo u to da verujemo. Bog zaista tui nad svakim vrapcem i alosti se nad svakim zlom i svakom patnjom. Zato je patnja koju je Hrist pretrpeo na krstu bukvalno nepojmljiva. Ta patnja nije samo neto to smo vi i ja osetili u svojoj smrtnoj ljudskoj agoniji, fizikoj i mentalnoj, ve su se tamo u tom trenutku nalazile sve patnje sveta. Vratimo se sada na Templtonovu fotografiju izgladnele ene u Africi sve to joj je trebalo bila je kia. A gde je Bog? On se poistoveivao sa njenom agonijom. I to ne samo sa njenom fizikom agonijom, ve i sa moralnom. Pa gde je Bog? Zato ne poalje kiu? Boji odgovor je u Ovaploenju. On se sm poistovetio sa celom tom agonijom, On sm je podneo sav bol ovoga sveta, a to je nezamislivo i veoma potresno i jo impresivnije od boanske sile stvaranja sveta. Samo zamislite svaki pojedinani bol u istoriji sveta, sve tako uva-ljano u kuglicu, koju je pojeo Bog, svario, i u potpunosti okusio, za venost. Prilikom ina stvaranja sveta, Bog nije rekao samo 'neka budu lepe ivotinje i cvee i zalasci sunca', ve i 'neka bude i krvi i utrobe i muva oko krsta. U izvesnom smislu je Templton u pravu. Bog je tesno povezan sa inom stvaranja sveta ispunjenog patnjom. Nije On to uradio mi smo to uradili ali je on ipak rekao: 'neka postane takav svet'. I da je to uinio i onda samo seo i skrstio ruke i rekao: 'ne zanima me, to je tvoja greka' iako bi bilo savreno opravdano da uradi tako ne vidim kako bismo mogli da ga zavolimo. injenica da je otiao dalje od same pravde i potpuno neverovatno preuzeo svu patnju na sebe, ini ga toliko dragim da odgovor na patnju glasi... Krift je pogledom prelazio po sobi u potrazi za pravim reima. Odgovor glasi... kako moete da ne volite to bie, koje je otilo dodatni kilometar, koje je praktikovalo i vie nego to je prialo, koje

je ulo u na svet, koje je pretrpelo nae bolove, koje se rtvovalo za nas usred nae tuge? ta je vie mogao da uradi? Ja sam rekao: Onda, praktino, odgovor na Templtonovo pitanje kako je Bog mogao da podnese svu tu patnju glasi On ju je i podneo. On ju je i podneo! izjavio je Krift. Boji odgovor na problem patnje je da je On siao dole, upravo usred patnje. Mnogi religiozni ljudi pokuavaju da 'izvuku' Boga iz nevolje zbog toga to postoji patnja; meutim, Bog je samog sebe takorei 'stavio' u nevolje na krst. I stoga je praktian zakljuak da ukoliko elimo da budemo sa Bogom, onda moramo iveti s patnjom, ne smemo da izbegavamo krst, bilo u mislima ili na delu. Mi moramo ii tamo gde je On, a krst je jedno od mesta gde se On nalazi. Kada nam poalje izlazak sunca, mi mu se na tome zahvaljujemo; a kada nam alje zalaske i smrt i patnju i krst, mi mu se i na tome zahvaljujemo. Nakostreio sam se: Da li je stvarno mogue zahvaljivati se Bogu za bol koji nas snae? Da. Na nebu emo upravo to i initi. Rei emo Bogu: 'Mnogo ti hvala za ovo malo bola koji nisam shvatio u tom trenutku, i za ono malo bola koji nisam shvatio u tom trenutku; sada vidim da su mi ti bolovi bili najdragocenije stvari u ivotu'. ak i ako ne oseam da sam sada u stanju da to uradim, ak i ako ne mogu iskreno da kaem Bogu usred bola: 'Boe, hvala ti za ovaj bol', ve umesto toga moram da kaem: 'Izbavi me od zla', i to je savreno ispravno i iskreno pa ipak verujem da to nije poslednja re. Poslednje rei molitve 'Oe na' nisu 'izbavi nas od zla', ve: 'Tvoja je sila i slava'. Zaista smatram da bilo koji prilino zreo religiozan ovek moe da se osvrne na svoj ivot i prepozna odreene trenutke patnje koji su ga mnogo vie pribliili Bogu nego to je ikada ranije mislio da je to mogue. Pre tog dogaaja, on bi moda rekao: 'Zaista ne vidim kako iz ovoga moe da izae bilo ta dobro', ali nakon to izae iz te patnje, on kae: 'Ovo je fantastino. Nauio sam neto to nikada nisam mislio da u nauiti. Nisam mislio da moja slaba i nepokorna volja moe imati toliku snagu, ali mi je Bog svojom milou u momentu dao tu snagu'. Da nije bilo patnje, sve ovo ne bi bilo mogue. Bliskost Bogu, slinost Bogu, i to ne samo oseanje bliskosti Bogu ve i ontoloka stvarna bliskost sa Bogom, dua koja nalii Bogu sve ovo veoma efikasno proizlazi iz patnje. Spomenuli ste nebo, rekao sam. A Biblija i govori da su naa stradanja u ovom svetu laka i trenutna u odnosu na to ta e Boji sledbenici doiveti na nebu. Kako se nebo uklapa u celu ovu priu? Kriftu su se rairile zenice. Da nije toga, teko da bi uopte bilo ikakve prie. Isecite sve delove Novog zaveta koji govore o nebu i ostae vam veoma malo. Jedan religiozni autor je rekao: 'U svetlu neba e i najgore stradanje na zemlji, i ivot pun najsvirepijeg muenja na zemlji izgledati kao samo jedna no u zaputenom hotelu.' Ova izjava je teka, ak zapanjujua! Ali ovaj autor nije govo-rio iz nekakvog izolovanog balona u kojem toliko nas ivi; ona je to rekla jer je prola kroz mnoga stradanja. Apostol Pavle koristi jo jednu neoekivanu re u slinom kontekstu kada poredi zemaljska zadovoljstva sa zadovoljstvom poznavanja Hrista. On je rekao da su njegove privilegije kao rimskog graanina, kao fariseja nad farisejima, kao visoko obrazovanog oveka, po zakonu besprekornog dakle, sve ove privilegije, u poreenju sa time to 21 poznaje Hrista, 'smee'. To je veoma jaka re! Na slian nain, u poreenju sa venim poznavanjem Boga, u poreenju sa prisnou sa Bogom koju Biblija naziva duhovnim bra-kom, nita drugo nije bitno. Ako put do toga

vodi kroz muenje, u tom sluaju muenje nije nita u poreenju sa tim. Svakako da je muenje enormno samo po sebi, ali u poreenju sa ovim, ono nije nita. Stoga bi odgovor Templtonu bio: da, savreno ste u pravu kada kaete da je fotografija sa Afrikankom neto neuveno. To to nema kie i sama ta glad su zaista po sebi neto neuveno. I u izvesnom smislu odgovor nije u tome da pokuavamo to da shvatimo; jedan od odgovora je da pogledamo u Boje lice i uporedimo te dve stvari. Na jednom kraju imamo ovu muku, kao i sve druge muke sveta; na drugom kraju imamo Boje lice lice Boga koji stoji na raspolaganju svima koji ga trae usred svoga bola. Boje dobro i Boja radost e naposletku prevagnuti nad svim patnjama pa ak i nad radostima ovoga sveta. MO BOJEG PRISUSTVA Bilo mi je drago to je Krift vratio razgovor na enu sa Templtonove fotografije. Nisam hteo da se intervju suvie udalji od nje. Ona je predstavljala olienje problema patnje i stajala kao moan predstavnik jedne milijarde siromanih ljudi u svetu. Kad bi ona sada bila ovde, rekao sam Kriftu, ta biste joj rekli? Krift se nije dvoumio. Samo je rekao: Nita. Trepnuo sam u neverici: Nita? U svakom sluaju, ne u prvi mah, rekao je. Pustio bih je da ona pria meni. Osniva jedne organizacije za osobe sa viestrukim invaliditetom kae da radi za te osobe iz veoma sebinih pobuda: one ga ue neemu kudi-kamo vrednijem nego to bi on ikada mogao da ih naui. Naime, ue ga ko je on. To zvui sentimentalno, ali je istina. Jedno od moje etvoro dece ima blai invaliditet, i od nje sam nauio vie nego od ostalo troje. Nauio sam da sam i ja hendikepiran i da smo svi hendikepirani, i kad sluam nju to mi pomae da shvatim sebe samog. I zato je prva stvar koju treba uraditi sa tom enom da je sasluamo. Da budemo svesni nje. Da vidimo njen bol. Da osetimo njen bol. Mi ivimo pod relativno udobnim staklenim zvonom, a na bol gledamo kao posmatrai, kao na filozofsku zagonetku ili teoloki problem. To je pogrean nain posmatranja bola. Ono to treba uraditi sa bolom je ui u njega, biti jedno sa tom enom, i tek onda ete se nauiti neemu iz bola. Zapravo, znaajno je to to veina prigovora na postojanje Boga zbog problema postojanja patnje dolazi od spoljanjih posmatraa kojima je ivot prilino lagodan, dok oni koji stvarno pate, skoro u 50% sluajeva, od svoje patnje postanu jo vie religiozni. To je pojava koju su mnogi pisci primetili. Nakon opsenog istraivanja na temu patnje, Filip Jensi je napisao: Kada bih odlazio u posetu ljudima ije su patnje daleko nadilazile moje... iznenaivali bi me efekti tih patnji. inilo se da patnja ima jednake 22 anse da uvrsti veru kao i da poseje klicu agnosticizma. kotski teolog Dejms S. Stjuart je rekao: Upravo su posmatrai, odnosno ljudi koji stoje spolja i posmatraju tragediju, oni iz ijih redova dolaze skeptici; nisu u pitanju ljudi koji se nalaze u areni i koji poznaju patnju iznutra. I doista je injenica da su ljudi koji su najvie patili na svetu 23 dali najsjajnije primere nepobedive vere. Zato je to tako? pitao sam Krifta. Njegov odgovor je bio jasan: Slobodna volja. Ima jedna pria o dva rabina u koncentracionom logoru. Jedan od njih je izgubio veru i govorio je da nema Boga; drugi

je odrao svoju veru i govorio: 'Bog e nas izbaviti.' Obojica su stajali u redu za gasnu komoru. Rabin koji je verovao u Boga pogledao je oko sebe i rekao: 'Bog e nas izbavi-ti', ali kada je doao njegov red da ue, poslednje rei su mu bile: 'Nema Boga.' Nakon toga je rabin koji je bio izgubio veru u Boga i konstantno potkopavao veru prvom rabinu, uao u gasnu komoru sa molitvom 'ema Izrael' na usnama. Opet je poeo da veruje. Slobodna volja, i to u oba smera. Zato neki ljudi u izgladneloj Africi ili koncentracionim logorima ponu da veruju u Boga, dok neki pak izgube svoju veru? To je misterija ljudske nepredvidivosti. Vratimo se na ovu enu, odgovorio sam mu. Rekli ste da bi trebalo da je sasluamo i da reagujemo na njene patnje, to zvui kao dobro reenje. Ali mora biti i vie od toga. Da, rekao je on. Trebalo bi da prema njoj budemo kao Isus Hrist, da joj sluimo, da je volimo, uteimo, zagrlimo, plaemo sa njom. Naa ljubav bi kao odraz Boje ljubavi trebalo da nas podstakne da joj pomognemo, kao i ostalima koji pate. Krift je pokazao prema hodniku. Na vratima imam strip sa dve kornjae. Jedna od njih kae: 'Ponekad bih htela da ga pitam zato dozvoljava toliku bedu, glad i nepravdu, kada ve moe neto da uradi po tom pitanju.' A druga e: 'Bojim se da Bog ne postavi isto pita-nje i meni.' Oni koji imaju Isusovo srce prema ljudima koji pate treba da sprovedu svoju veru u ivot tako to e im olakavati patnje tamo gde mogu, tako to e biti od nekakve pomoi i tako to e na praktian nain primeniti njegovu ljubav. Taj strip me podsea na nain na koji Bog voli da preokree pita-nja, prokomentarisao sam. Da, On to stalno radi. To se dogodilo i Jovu. Jov se pitao ko je to Bog, jer je delovalo kao da je Bog kosmiki sadista. Na kraju Knjige o Jovu tog klasika za sva vremena u vezi sa problemom patnje Bog se napokon pojavljuje sa odgovorom a odgovor se sastoji u pitanju. On Jovu kae: 'Ko si ti? Jesi li ti Bog? Jesi li ti napisao ovaj scenario? Jesi li prisustvovao kada sam postavljao zemlji temelje?' I Jov shvata da odgovor glasi: ne. To ga je zadovoljilo. A zato? Zato to sada vidi Boga! Bog mu ne pie knjigu. On je mogao da napie najbolju knjigu o problemu zla koja je ikada napisana. Umesto toga, on se Jovu lino prikazao. I to ga je zadovoljilo... Da! Mora da ga zadovolji to je ono to e nas zasvagda zadovoljiti na nebu. Mislim da Jov stie predukus neba na kraju Knjige o Jovu, zato to se sree sa Bogom. Da mu je Bog poslao samo rei, to bi znailo da bi Jov mogao da pokrene dijalog i da postavi Bogu jo jedno pitanje, pa bi onda Bog dao dobar odgovor, ali bi Jov sledeeg dana postavio novo pitanje, pa potom i jo, dan kasnije, jer je Jov bio filozof prepun pitanja. To bi se oteglo u beskraj. ta je moglo da stavi taku na to? Upravo Boje prisustvo! Bog nije dopustio da Jov pati zato to mu je nedostajalo ljubavi, ve zato to je on bez daljnjeg voleo Jova, kako bi ga doveo do momenta susreta sa Bogom licem u lice, to predstavlja vrhunsku sreu za oveka. Zbog patnje je u Jovu nastala velika praznina i tada su Bog i radost mogli da je ispune. Kada posmatramo meuljudske odnose, ono to moemo videti je da ljudi koji vole ne trae objanjenja od onih koje vole, ve njihovo prisustvo. I ono to Bog jeste, u sutini, i jeste prisustvo doktrina o trojstvu kae da se Bog sastoji iz tri osobe koje su prisutne jedna za drugu u savrenom poznanju i savrenoj ljubavi. To je razlog zato je Bog beskrajna radost. I onoliko koliko budemo uestvovali u tom prisustvu, i mi emo imati beskrajnu radost. I to je ono to ima i Jov ak i onda kada je do gue u blatu, ak i pre

nego to natrag dobije bilo ta od svojih dobara ovoga sveta samo kada moe da gleda Boga licem k licu. Kao to sam rekao, ovo ima logike ak i meu ljudima. Recimo da Romeo i Julija imaju mnogo dublju i zreliju ljubav nego u ekspi-rovoj drami. Recimo da je Julija ono to Romeo najvie eli na celom svetu. I recimo da je izgubio sve prijatelje i sve imanje, da krvari i da misli da je Julija mrtva. A onda ugleda Juliju kako ustaje i kae: 'Gde si, Romeo? Ja nisam umrla, a ti?' Je li Romeo potpuno srean? Da. Potpuno srean? Da. Da li ga je uopte briga zato to krvari i zato to je sav iscepan i u bednom stanju? Nipoto! Njemu je mnogo vanije da bude u zajednici punoj ljubavi, ma i iveo u nekakvoj straari, nego da bude razveden, a da ivi u luksuznoj vili. SVAKA SUZA JE I NJEGOVA SUZA Bilo je potpuno jasno da se kreemo ka vrhuncu naeg razgovora. Naznake koje je Krift dao na poetku naeg intervjua sada su se pribliavale zajednikoj taki i ja sam mogao da osetim sve jau strast i samouverenost u njegovom glasu. eleo sam da vidim ta jo nosi u srcu i kako se ispostavilo, nisam se razoarao. Dakle, odgovor na patnju glasi, rekao sam u pokuaju da sumiram dokle smo doli, da odgovor uopte nije ni potreban. Tako je, naglasio je on, nagnuvi se napred kako bi istakao svoj argument. Poenta je u Onome koji donosi odgovore u samom Isusu Hristu. Nije poenta ni u gomili rei, ve u jednoj jedinoj Rei. Nije poenta u dobro satkanom filozofskom argumentu, ve u osobi. Jednoj jedinoj Osobi. Odgovor na patnju ne moe biti puka apstrak-tna ideja, jer tu nije re o apstraktnom problemu; re je o linom problemu. I taj problem trai i lini odgovor. Odgovor mora biti neko, a ne samo neto, jer je sa ovim problemom povezana i jedna osoba Gde si, Boe? Ovo pitanje je gotovo odjeknulo kroz njegovu malu kancelariju. Zahtevalo je odgovor. Za Krifta, odgovor postoji, i to veoma stvaran. Zapravo, to je ivi Odgovor. Isus je tu i sedi pored nas u najniim takama u naem ivotu, rekao je on. Jesmo li slomljeni? I on je bio izlomljen, poput hleba, zbog nas. Jesmo li prezreni? I on je bio prezren i odbaen od ljudi. Da li uzvikujemo da ne moemo vie da podnesemo? I on je bio vian patnji i dobro upoznat sa tugom i bolom. Da li nas ljudi izdaju? I njega su izdali. Da li su nam odnosi sa naim najmilijima doiveli krah? I on je voleo ljude, pa bio odbaen. Da li nam ljudi okreu lea? I od njega su sakrivali lice kao od gubavca. Da li on silazi u svaki na pakao? Da, silazi. Iz dubine nacistikog logora smrti Kori ten Bum je zapisala: 'Ma koliko duboka bila naa tama, On e biti jo dublje.' On ne samo da je ustao iz mrtvih, nego je promenio i znaenje smrti i samim tim i svih malih pojedinanih umiranja patnji koje nagovetavaju smrt i sainjavaju njen sastavni deo. Njega su otrovali gasom u Auvicu. Izrugali su mu se u crna;kom naselju. Rugaju mu se u Severnoj Irskoj. Zarobljen je u Sudanu. On je neko koga volimo da mrzimo, a ipak je On odabrao da nam uzvrati ljubavlju. Svaka suza koju prolijemo postaje njegova suza. Moda ih On jo nije obrisao, ali e ih obrisati. Zastao je, a njegov samouvereni ton izraavanja je preao na kolebljiv. Na kraju krajeva, Bog nama daje samo delimina objanjenja, rekao je polagano, kao da glasom slee ramenima. Moda je to zato to je video da bolje objanjenje ne bi bilo dobro za

nas. Meni nije poznato zato. Kao filozof, ja sam po prirodi stvari radoznao. Na ljudskom nivou, ja bih eleo da nam je On dao vie informacija. Tada me je pogledao direktno u oi. Ali jeOon znao da Isus predstavlja i vie od objanjenja, vrsto je rekao. On je ono to nam je stvarno potrebno. Ako vam je prijatelj bolestan i umire, najbitnija stvar koju On eli nije objanjenje; On hoe da vi sedite pored njega. Vie nego bilo ega drugog, uasavao bi se da mora da ostane sam. Dakle, Bog nas nije ostavio same. Krift se naslonio nazad u fotelju i opustio. Ostala je jo samo jedna stvar koju je eleo da mi kae. I zato ga, kazao je, ja volim. KAKO IZVUI DOBRO IZ ZLA Posle manje od sat vremena, u kolima je vladala tiina dok smo ili mokrim bostonskim ulicama nazad ka aerodromu. Moj prijatelj Mark Herinder koji u Bostonu ivi ve dugo vremena, ljubazno se ponudio da me odveze do Kriftove kancelarije i vrati nazad. Dok sam kroz prozor gledao ni u ta odreeno, u glavi sam razmiljao o celom intervjuu. Najvie sam se od svega pitao kako bi Afrikanka odgovorila na duboke misli ovog filozofa. Mark je tokom itavog intervjua sedeo u kancelariji i predano nas sluao sa drvene stolice prislonjene uza zid. To za njega nije bila neka tema za zaludne filozofe. On je prekinuo tiinu u kolima. Tano je, rekao je. ta je tano? pitao sam ga. Ono to je rekao Krift tako je. Znam da je tako. To sve proivlja-vam. Nekoliko godina ranije desilo se da je Mark istio sneg ispred svoje garae kada mu je ena rekla da hoe da pomeri kola i da zato pripazi na njihovu kerkicu. Kada je auto krenuo nazad, najednom su se nali u najgorem komaru koji roditelji mogu da zamisle: njihovu nedavno prohodalu bebu pregazio je toak. Kao i Afrikanka, i Mark zna kako izgleda drati u rukama dete koje umire. Iako nisam mogao da priam sa ucveljenom majkom iz Afrike, mogao sam da priam sa Markom. Markovo oajanje je na poetku bilo toliko duboko da je morao da moli Boga da mu pomogne da die, da mu pomogne da jede, da mu pomogne da funkcionie u najosnovnijim stvarima. Inae je bio para-lisan bolnim emocijama. Ali je ipak sve vie poeo da osea Boje prisustvo i njegovu milost, toplinu i utehu, i veoma polako su, vremenom, njegove rane poele da se zaceljuju. Nakon to je doiveo Boga u ovom trenutku kada mu je to bilo najpotrebnije, Mark e iz ovog ogromnog iskuenja izai kao druga linost: naputa svoju poslovnu karijeru i upisuje se na bogosloviju. Kroz ovu patnju iako je nikada ne bi birao, iako je bila uasno bolna i iako ga je u tom trenutku potpuno izbacila iz koloseka Mark se pretvorio u nekoga ko e ostatak svog ivota posvetiti donoenju Boje samilosti drugim ljudima koji su usamljeni u svojem oajanju. Kada je prvi put stao za propovedaonicu, Mark je mogao da se poslui sopstvenim iskustvom sa Bogom u ambisu tuge. Ljudi su bili oduevljeni jer mu je sopstveni gubitak doneo posebnu sposobnost uvida u stvari, kao i saoseajnost i kredibilitet. Na kraju je na desetine ljudi odgovorilo rekavi da i oni hoe da poznaju tog Isusa, tog Boga suza. Sada su druga srca bila isceljena jer je Markovo srce bilo slomljeno. Iz oaja jednog branog para moe izai nova nada za mnoge druge ljude.

Ponekad se skeptici rugaju Bibliji i govore da Bog moe da uini da iz naeg bola izae dobro ako budemo trali prema Njemu umesto od Njega, rekao je Mark. Ali sam ja gledao kako se to deava u mom ivotu. Osetio sam Boju dobrotu kroz ogroman bol, a nijedan skeptik ne moe to da porekne. Boga koga porie skeptik je onaj isti Bog koji nas je drao za ruku u dubokim, tamnim mestima, koji nam je uvrstio brak, produbio veru, pomogao nam da se vie oslanjamo na Njega, dao nam jo dvoje dece i ispunio na ivot novom svrhom i smislom, tako da i mi moemo da budemo od pomoi drugima. Obazrivo sam mu postavio pitanje: Da li bi voleo da si imao vie odgovora o tome zato uopte dolazi do patnje? Mi ivimo u rasturenom svetu; Isus je bio dovoljno iskren da nam kae da emo 24 imati iskuenja i nevolje. Sigurno da bih voleo da znam vie o tome koji su razlozi. Ali je Kriftov zakljuak taan konaan odgovor predstavlja Isusovo prisustvo. Zvui patetino, znam. Ali samo ekaj kada ti se svet rui, filozofija i teologija ti ni ne trebaju onoliko koliko ti treba realnost Hristovog prisustva. On je i bio odgovor za mene. On je bio upravo taj odgovor koji nam je trebao. Postojanje bola i patnje predstavlja snanu optubu protiv Boga. Meutim, pitanje glasi da li su ti dokazi dovoljni da ga i osudimo. Mislim da su Kriftove vete analize i analogije obavile veliki deo posla u uklanjanju ove ogromne prepreke na putu ka veri, ali su ipak ostali mnogi drugi prigovori. Ovo je bio samo poetak dugog putovanja i otkria i ja sam odluio da se uzdrim od konane presude sve dok se ne suoimo sa svim preprekama na putu ka religiji i veri i dok se ne iznesu sve injenice. U meuvremenu, istaknuti britanski teolog Don R. V. Stot, koji je priznao da je upravo patnja najvei izazov za biblijsku religiju, doao je do sopstvenog zakljuka: Ja lino nikada ne bih mogao da verujem u Boga da nije bilo krsta... Kako bi ovek, u stvarnom svetu punom bola, mogao da potuje Boga koji je imun na bol? Ulazio sam u mnoge budistike hramove u raznim azijskim zemljama i s potovanjem sam stajao ispred Budine statue sa ukrtenim nogama, sklopljenim rukama, zatvorenim oima, misterioznim osmehom na usnama, daljinom koja mu se oslikavala na licu odvojen od svake agonije ovoga sveta. I svaki put sam posle izvesnog vremena morao da se okrenem i odem. I u svojim mislima ja sam se umesto Bude okretao ka onom usam-ljenom, presavijenom i izmuenom liku na krstu, sa klinovima zabodenim kroz ruke i noge, raskomadanim leima, iaenim udovima, obrvama koje krvare od uboda trnja, sasuenim i nesnosno oednelim ustima, liku baenom u tamu koju je i Bog napustio. To je Bog koji je za mene! On je ostavio po strani svoju imunost na bol. Uao je u na svet od krvi i mesa, suza i smrti. Propatio je za nas. Nae patnje postaju podnoljivije u svetlu njegovih. Nad ljudskim patnjama i dalje se nadvija znak pitanja, ali mi preko njega sasvim samouve-reno stavljamo drugu oznaku, a to je krst koji simbolizuje boansku patnju. 'Hristov krst... je jedini nain da Bog opravda sebe samog u ovakvom svetu' kao to je na. Imao sam prilike da posmatram kako se optuenici mue i preznojavaju u toku svedoenja na sudu i oseaju kako im se oma pravde lagano zatee oko vrata. Oni pokuavaju da se laima izvuku iz teke situacije koja ih je snala. Izmiljaju gotovo nemogue prie u uzaludnim naporima da nau objanjenje za dokaze koji ih terete. Smiljaju oigledno lane alibije; bacaju krivicu na nevine ljude; poku-a-vaju da diskredituju policiju i tuioce; piu neku novu istoriju; poriu stvari, stvaraju zbrku i pokuavaju da obmanu sudiju i porotnike. Ali postoji jedna taktika koju nikada nisam video: da optueni tvrdi da je razlog iz

koga su se njegovi otisci prstiju stvorili na oruju kojim je izvreno ubistvo taj da se nekako, iz nekog neobjanjivog razloga, dogodilo Boje delo i tajanstven, neponovljiv i natprirodan dogaaj zbog koga su se njegovi otisci prstiju iznenada pojavili na mestu koje on nikada nije dotakao. Jednom je optuenik pokuao besmislenu odbranu, iznosei sumnjive tvrdnje da je visok eer u krvi nekako kriv za njegovo kriminalno delo, ali ak ni najsmeliji optuenik ne bi smeo da pokua da se brani udima. Zato? Jer mu niko ne bi verovao! Na kraju krajeva, mi smo savremeni ljudi iz ere nauke, koji ive u treem milenijumu. Ne prihvatamo sujeverje, magiju ili direktan uticaj nekakvog nevidljivog boanstva. Uvoditi uda u tvrdnje bi bilo toliko oevidno besmisleno da ni najoaj-niji optuenik ne bi pribegao takvoj strategiji. Jednom sam video kako dvojica komiara i maioniara pozivaju 10-ogodinjeg deaka iz publike i pokazuju mu dugaku traku od poliestera, koju su potom zavezali u vor i presekli po sredini. Potom su veoma pompezno protresli traku i gle uda! ona je opet bila u jednom komadu. ta misli? pitao je maioniar deaka. Da li je to bilo udo ili maioniarski trik? Deak se nije dvoumio. Maioniarski trik, samouvereno je odgo-vo-rio. Izgleda kao da je i obino dete dovoljno pametno da shvati da kada nismo u stanju da potpuno shvatimo ta je to izazvalo neki misteriozni dogaaj, ipak i dalje bez sumnje postoji racionalno objanje-nje izvan domena udesnog. Iz svog razgovora sa agnostikom arlsom Templtonom saznao sam da je mnogo godina ranije odbacio svoju veru u uda. Nai praoci su unutar granica svog iskustva nastojali da objasne tajne ivota, obino pripisujui neobjanjive stvari delovanju jednog ili vie bogova, polubogova i zlih duhova, napisao je. Ali je definitivno vreme da se ostavimo primitivne spekulacije i sujeverja i da ivot posmatramo u racionalnim 3 pojmovima. Ima naunika koji se slau sa ovim i predviaju da e napredak znanja napokon slomiti veru u natprirodne dogaaje. 1937. godine je jedan nemaki fiziar rekao: Vera u uda mora korak po korak da odstupi pred postojanim i vrstim napretkom naune 4 sile, a njen konaan poraz nesumnjivo je samo pitanje vremena. Ateista Riard Dokins, profesor javnog poznavanja nauke na Oksfordskom univerzitetu i pisac knjige Sebini gen (The Selfish Gene), veruje da nam se to vreme brzo pribliava. Mi radimo na tome da ... potpuno shvatimo svet i sve to se u njemu 5 nalazi, rekao je u jednom televizijskom intervjuu. To znai da e kao i kod magino sastavljene vrpce kod onih maioniara, i sada biti gle uda! nee biti nikakve potrebe da se pozivamo na uda kako bismo objasnili ono to je pre toga bilo obavijeno velom misterije. Moe li, pak, neko biti nauno obrazovan, a da ipak veruje u postojanje uda? Moja vera se moe sumirati ovim paradoksom: verujem u nauku i verujem u Boga, rekao je nuklearni fiziar Hju Zifkin. I nameravam da nastavim da svedoim i za jedno i za 6 drugo. On i mnogi drugi naunici ne vide nikakav konflikt izmeu svoje profesije i zakljuka da je Bog koji ini uda odgovoran za stvaranje i odravanje svemira. Da li je ovo jedan vid svesnog poricanja? Moe li ovek da odbaci patuljke i vile kao matu, a da u isto vreme prihvati hranu sa neba (manu), Hrista roenog od device, kao i Hristovo vaskrsenje kao isto-rij-ske dogaaje u koje se moe verovati? Ako uda

predstavljaju direktno krenje zakona u prirodi, kako onda razuman ovek moe da veruje da se ona uopte mogu desiti? Znao sam da je Vilijam Lejn Kreg racionalan ovek. Bilo mi je poznato i da se slui svojim znaajnim intelektualnim kapacitetima kako bi odbranio ideju da je Bog intervenisao i da jo uvek intervenie u svetskim deavanjima putem svojih uda. Pozvao sam ga i pitao da li bi bio voljan da mu postavim nekoliko pitanja na ovu temu. Svakako, kazao je. Samo izvolite. Pribeleio sam podui spisak pitanja i rezervisao let za Atlantu. U avionu sam razmiljao kako bi drevni ljudi let avionom verovatno smatrali udom. Kako bi se inae moglo podii u vis pedeset tona metala prkosei zakonu gravitacije? Mora biti da se iza toga krije nevidljiva ruka Boja! Danas ljudi znaju mnogo vie. Poznaju zakone aerodinamike i mlazni pogon. Ali da li je nae nauno i tehnoloko znanje zaista uinilo zastarelom svaku veru u uda? I da li e Kreg moi da iznese ubedljive dokaze da ovek moe ostati iste svesti i zdrave pameti, a da u isto vreme tvrdi da postoje uda? DRUGI INTERVJU: DR VILIJAM LEJN KREG Prva moja reakcija kada sam video Bila Krega bila je neverica. Nije vie bilo njegove brade, koja mu je 23 godine davala izgled ozbiljnog intelektualca. Na licu mi se sigurno moglo videti da sam okiran. Napunio sam pedeset godina, objasnio mi je, pa sam proslavio to i obrijao bradu. Kreg me je niz stepenice doveo do svoje kancelarije, koja je bila lepo sreena prostorija u kojoj su bili upadljivi radni sto od tamnog drveta i police od poda do plafona sa uredno poreanim redovima knjiga i naunih asopisa. Ja sam seo u udobnu fotelju, a Kreg za svoj sto, u konu kancelarijsku fotelju koja je glasno zakripala. Kreg je mnogo pisao o udima, a naroito o Isusovom vaskrse-nju. Meu njegovim knjigama su Racionalna vera (Reasonable Faith), Saznajte istinu o vaskrsenju (Knowing the Truth about the Resurrection), Istorijski argument za Isusovo vakrsenje (The Histo-rical Argument for the Resurrection of Jesus) i Ocena novozavetnih svedoanstava za istorinost Isusovog vaskrsenja (Assessing the New Testament Evidence for the Historicity of the Resurrection of Jesus), a zasluan je i za knjige U odbranu uda (In Defense of Miracles), Postoji li Bog? (Does God Exist?), Isus pod rafalnom paljbom (Jesus Under Fire) i Intelektualci otvoreno govore o Bogu (The Intellectuals Speak Out about God). Stekao je doktorat iz filozofije na Univerzitetu u Birmingemu u Engleskoj, kao i iz teologije na Univerzitetu u Minhenu, a trenutno je profesor filozofskih istraivanja na Teolokom fakultetu Talbot. lan je devet profesionalnih udruenja, ukljuujui i Ameriku religijsku akademiju, Drutvo za biblijsku knjievnost i Ameriko filozofsko udruenje, a aktivno pie za mnoge strune asopise iz oblasti religije, filozofije i nauke. Bez brade i u farmerkama, Kreg je izgledao za deceniju mlai od svojih pravih godina, sa prodornim plavim oima, smeom kosom zaeljanom u stranu i brzim i entuzijastinim smehom. Dodirivao je podbradak verovatno mu je nesvesno nedostajala brada dok je paljivo sluao moje prvo pitanje, koje je, istina, ve u sebi sadralo potekoe. U redu, dr Kreg, vi ste inteligentan i obrazovan ovek, zapoeo sam. Recite mi: kako moe savremena i racionalna osoba jo uvek da veruje da se od device moe roditi

beba, da ljudi hodaju po vodi, a da leevi ivi ustaju iz grobova? Kreg se nasmeio. Interesantno je da ba spominjete Isusovo roenje od device, odgovorio mi je, jer je za mene to bio glavni kamen spoticanja da postanem religiozan. Smatrao sam da je to potpuno apsurdno. Zaista? rekao sam. I ta se dogodilo? Kada sam prvi put uo ovu biblijski poruku kao tinejder, ve sam znao biologiju. Znao sam da je, da bi bila istinita pria o tome da je Isus roen od device, Y hromozom morao biti stvoren ni iz ega u Marijinoj jajnoj eliji, jer Marija nije posedovala genetski materijal za raanje mukog deteta. Za mene je to bila totalna izmiljotina. Jednostavno je bilo besmisleno. Niste jedini, primetio sam. I drugi skeptici imaju problem da to shvate. ta je bilo dalje? Kreg se zamislio na trenutak. Pa, ostavio sam to pitanje malo po strani i svakako postao religiozan, iako nisam stvarno verovao u to da je Hrist roen od device. Ali mi je onda, nakon to sam postao religiozan, palo na pamet da ako stvarno verujem u Boga koji je stvorio svet, onda bi za njega bila deja igra da stvori Y hromozom! Rekao sam Kregu da mi je zanimljivo to to je postao religiozan uprkos sumnjama u vezi sa doktrinom koja je tako vana kao to je ova. Verujem da su autentinost Isusove linosti i istinitost Njegove poruke bile toliko jake da su jednostavno nadjaale bilo koju preostalu sumnju koju sam imao, odgovorio je. Pritesnio sam ga pitanjem: Zar niste srljali u neto to niste u potpunosti prihvatili? Ne. Mislim da ovo moe biti dobra procedura, rekao je. Vi ne morate dobiti odgovor na sva pitanja da biste doli do religije i pove-renja u Boga. Samo treba da kaete: 'Teina dokaza ukazuje na to da je u pitanju istina, pa u tako, iako nemam odgovore na sva pita-nja, verovati i nadati se da e odgovori doi na due staze'. I to se kod mene i dogodilo. Da li ovek mora da ostavi po strani svoje kritiko rasuivanje da bi verovao u neto tako malo verovatno kao to su uda? Kreg se ispravio u svojoj fotelji i podigao kaiprst kako bi istakao ono to e rei. Jedino ako verujete da Bog ne postoji! naglasio je. Tada bih se sloio uda bi bila apsurdna. Ali ako postoji Tvorac koji je zamislio i stvorio svet, koji ga iz asa u as odrava u postojanju, koji je odgovoran za same prirodne zakone koji upravljaju fizikim svetom, onda je svakako razumno verovati da su uda mogua. UDA NASUPROT NAUCI Ve smo preli na intervju, ali se jo nismo zaustavili kako bismo definisali pojmove. Znao sam da je vano da se pre svakog daljeg ispitivanja sloimo oko toga ta znai 'udo'. Ljudi prilino neprecizno koriste ovu re, rekao sam. Osvrui se na ono to sam do tada uradio tog dana, dodao sam: Na primer, ja bih mogao da kaem: 'Pravo je udo to sam doleteo u Atlantu' ili 'Pravo je udo to sam pronaao vau kuu'. Da li bi to bila previe neprecizna upotreba ove rei? Da, mislim da je pogreno govoriti o tim stvarima kao o udima, rekao je. Tu je jasno re o prirodnim dogaajima sa prirodnim posledicama.

Kako vi onda definiete taj pojam? Kreg je s preciznou iskazao svoju definiciju: U pravom smislu rei, udo je dogaaj koji se ne moe proizvesti prirodnim uzrocima koji su prisutni u vreme i na mestu gde se taj dogaaj odvija. Dok je izgovarao definiciju, ja sam je u sebi ponavljao da bih je dobro zapamtio. Razmislio sam o njoj nekoliko trenutaka pre nego to sam nastavio sa onim to sam smatrao narednim loginim pitanjem. Ali, zar onda ne postoji kontradikcija izmeu nauke i uda? upitao sam. Filozof i ateista Majkl Ruz je rekao: 'Religiozni naunici veruju da je svet zapoeo udom. Ali uda stoje izvan opsega nauke, koja po svojoj definiciji prouava prirodne pojave, koje se 7 mogu ponoviti i kojima upravljaju odreene zakonitosti'. Obratite panju da Ruz ne kae da uda protivree nauci, ukazao je Kreg. On kae da uda stoje izvan opsega nauke, a to je dosta razliito. Mislim da bi se religiozan ovek koji veruje u uda u tome mogao sloiti sa njim. On bi mogao da kae da uda, precizno reeno, stoje izvan oblasti prirodnih nauka ali to ne znai da su ona protivrena nauci. Pokuao sam da shvatim tu razliku. Moete li da smislite jo neki slian primer? pitao sam ga. Kreg se zamislio na trenutak pre nego to je dao odgovor. Pa evo, na primer etika se nalazi izvan oblasti prirodnih nauka, odgovo-rio mi je. Nauka ne donosi etike sudove. Tako da ja ne moram da iznesem prigovor na Ruzovo tvrenje. On kae da cilj nauke jeste da traga za prirodnim objanjenjima i da samim tim uda stoje izvan carstva nauke. Pre nego to sam stigao da postavim jo jedno pitanje, Kreg je rekao jo i ovo: Trebalo bi ipak da dodam da se moete baviti teistikim vidom nauke. Na primer, postoji itav pokret ljudi kao to su matematiar Vilijam Dembski i biohemiar Majkl Behe, koji putem principa izvode zakljuak da postoji Inteligentan Tvorac svemira i 8 biolokog sveta. Oni ne tvrde nita proizvoljno iz racionalne i naune perspektive putem dokazivanja zakljuuju da mora postojati inteligentan Tvorac. Znai, rekao sam, vi se ne slaete sa velikim skeptikom Dejvi-dom Hjumom, koji je definisao uda kao krenje prirodnih zakona. Da, apsolutno. To je neispravno poimanje uda, rekao je on. Vidite, prirodni zakoni imaju implicitne uslove ceteris paribus to na latinskom znai 'pod uslovom da su sve ostale stvari neprome-njene'. Drugim reima, prirodni zakoni pretpostavljaju da nikakvi drugi prirodni ili natprirodni inioci ne utiu na funkcionisanje opisano tim zakonima. Moete li mi dati primer za to? Kreg je prelazio pogledom po prostoriji u potrazi za ilustracijom. Konano se zaustavio na jednoj ilustraciji koja je bila na samom njegovom telu. Evo, na primer, prirodni je zakon da se kalijum pali u dodiru sa kiseonikom, objasnio mi je. Ali ja u svom telu imam i kiseonik i kalijum, pa ipak ne sagorevam. Da li to znai da je prisutno udo i da ja krim prirodne zakone? Ne, jer zakon samo kae ta se dogaa pod idealnim uslovima, pod pretpostavkom da nema uticaja drugih faktora. Meutim, u ovom sluaju postoje drugi faktori koji spreavaju sagorevanje, pa do njega ne dolazi. I tu nije re o krenju zakona. Slino tome, ukoliko postoji natprirodni faktor koji deluje u prirodnom svetu, onda vie ne postoje idealni uslovi opisani zakonom. I tu zakon nije prekren, jer on u sebi

ima taj implicitni preduslov da nita ne sme uticati na spoljne uslove. Rekao sam Kregu da me njegovo objanjenje podsea na razgo-vor koji sam vodio nekoliko godina ranije sa Dejmsom Morlendom, poznatim filozofom koji je napisao knjigu Hrianstvo i priroda nauke (Christianity and the Nature of Science). On se posluio ilustracijom zakona gravitacije, koji kae da e neki predmet, ako ga ispustite, pasti na zemlju. Ali, kako kae, ako sa drveta padne jabuka i vi pruite ruku da je uhvatite pre nego to padne na tlo, vi time ne krite i ne poriete zakon gravitacije; vi ste se samo umeali u situaciju. Da, na to sam mislio kada sam spomenuo uslove ceteris paribus, rekao je Kreg. Zakon gravitacije kae ta e se dogoditi pod idealnim uslovima, bez prisustva prirodnih ili natprirodnih inilaca. Hvatanje jabuke nee ukinuti zakon gravitacije i nee zahtevati formulaciju novog zakona. Re je naprosto o delovanju oveka sa slobodnom voljom koji zaobilazi prirodne principe koji su operativni u ovom konkretnom sluaju. I to je u sutini ono to Bog radi kada ini uda. To mi je zvualo logino. Meutim, znao sam da bi neki naunici ipak odbacili uda kao puko sujeverje. Odluio sam da krenem dalje ovom linijom ispitivanja. STVARNA BOJA DELA Pitao sam Krega ta misli o predvianjima nemakog fiziara da e se vera u uda neizbeno povui pred napretkom nauke i o opasci biologa Riarda Dokina da e naunici jednoga dana shvatiti kako funkcionie svemir i tako prevazii potrebu za uvoenjem uda u objanjenja. Kregova reakcija me je iznenadila. Mislim da su u pravu, izjavio je. Podigao sam pogled sa svojih beleki, mislei da je moda pogreno razumeo pitanje. Molim? rekao sam. Da, zaista, bio je uporan, mislim da su u pravu u onoj meri u kojoj se neki sujeverni ljudi slue udima kao izgovorom za neznanje i pokazuju prstom na Boga svaki put kada neto ne mogu da objasne. Mislim da je dobra stvar to e nauka istisnuti takav vid uproenog rezonovanja. Ali to nisu uda o kojima ja priam. Ja govorim o dogaajima preko kojih biste, na jedan principijelan nain, mogli legitimno da zakljuite da je u njihovom procesu uestvovao natprirodni faktor. Ta uda ta stvarna dela Boja nee biti istisnuta napretkom nauke, jer ona ne crpe svoju snagu iz ljudske neprosveenosti. Ta uda su potkrepljena brojnim naunim i istorijskim dokazima. Majkl Behe ini upravo to u svojoj knjizi Darvinova crna kutija (Darwin's Black Box). Behe istrauje 'neumanjivu sloenost' u prirodi organizme koji nisu mogli da evoluiraju korak po korak postepenim darvinovskim procesom prirodne selekcije i genetske mutacije. Naravno, on ne kae samo da je ovo nauno neobjanjiva stvar. On prua principijelan zakljuak u prilog Inteligentnom Tvorcu na osnovu onoga to se vidi iz dokaza. I to je racionalno. Njegovi zakljuci se temelje na vrstoj naunoj analizi. Kregova rasprava o dokazima za uda me je podstakla da mu postavim pitanje o jo jednom zakljuku koji je izveo Hjum, skeptik iz kotske iz 18. veka i ovek koji je u istoriji bio najuveniji po svojoj sumnji u uda. Hjum je rekao da su dokazi za uniformnost prirode toliko ubedljivi da ih nijedan dokaz za uda nikada ne bi mogao pobiti, rekao sam. Na primer, pogledajte u vaskrsenje. Imamo hi-ljade godina

jedinstvenog dokaza da se umrli ljudi jednostavno ne vraaju iz mrtvih. Tako da Hjum kae da nema tih dokaza koji bi prevagnuli nad tom ogromnom pretpostavkom. Kreg je odmahnuo glavom. Ne postoji protivrenost izmeu verovanja da ljudi uglavnom ostanu u grobu i da je Isus iz Nazareta ustao iz mrtvih. Religiozni ljudi zapravo veruju u oba. Suprotnost tvrdnji da je Isus ustao iz mrtvih nije da su svi ostali ljudi ostali u grobu, ve da je Isus iz Nazareta ostao u svom grobu. Da biste raspravljali protiv dokaza vaskrsenja, morate izneti dokaze protiv samog vaskrsenja Isusa Hrista, a ne dokaze da od svih ostalih ljudi niko nikada nije ustao iz groba. Zato mislim da je njegov argument naprosto pogrean. Dodue, sloio bio se sa Hjumom da je prirodno vaskrsenje Isusa iz mrtvih, bez bilo kakvog boanskog ina, veoma malo verovatno. Meutim, to nije pretpostavka. Pretpostavka glasi da je Bog podigao Isusa iz mrtvih. Ova pretpostavka ne govori nita protiv prirodnih zakona, koji kau da se mrtvi ljudi po prirodi stvari ne vraaju u ivot. SPECIFINI DOKAZI Iako sam mogao da shvatim ta Kreg hoe da kae, hteo sam da krenem jo dalje tim putem. Neki kritiari kau da je Isusovo vaskr-senje specifian dogaaj i da stoga zahteva specifine dokaze, rekao sam. Zar takva izjava ne deluje donekle prihvatljivo? Da, zvui kao zdravorazumsko tvrenje, odgovorio mi je. Ali se moe pokazati da je netano. Kako to? Zato to bi vas takav standard odvratio od verovanja u sve one dogaaje koje prihvatamo na racionalnom nivou. Primera radi, ne biste poverovali kada biste uli na vestima da su brojevi izvueni na lotou bili 4, 2, 9, 7, 8 i 3, jer bi to bio veoma malo verovatan dogaaj. Verovatnoa za tako neto bi bila milione i milione na prema jedan, i samim tim vi ne bi trebalo da poverujete u to to ujete na vestima. Pa ipak, mi oigledno verujemo da smo racionalni kada zakljuujemo da je to istina. Kako je to mogue? Teoretiari verovatnoe kau da morate uporediti koja je verovatnoa da se dogaaj nee desiti sa verovatnoom da bi dokaz bio ba takav kakav jeste pod uslovom da se dogaaj nije odvio. Kreg je ovu reenicu toliko brzo izrekao da je moj mozak imao probleme da je primi. Uf, rekao sam i podigao ruku. Moraete da malo usporite i da mi date primer. U redu. Pogledajte ovako: ako su vesti tane sa velikom verovatnoom, onda je vrlo malo verovatno da e netano preneti koji su brojevi izvueni na lotou. To predstavlja protivteu bilo kojoj maloj verovatnoi da e ti brojevi biti izvueni, tako da bi s vae strane bilo prilino racionalno verovati u ovaj vrlo malo verovatan dogaaj. Na isti nain, ma koliko malom smatrali verovatnou u vezi sa Isusovim vaskrsenjem, ona svoju protivteu ima u maloj verovatnoi da grob bude prazan, da se Isus javlja ljudima po vaskrsenju i da se dogodi iznenadna promena kod prvih uenika, pod uslovom da uopte nije dolo do Isusovog vaskrsenja. Shvatate li ta hou da kaem? Da, rekao sam, ta ilustracija mi je razjasnila ta je hteo da kae. Koliko god Isusovo vaskrsenje skepticima izgledalo malo verovatno, to se mora uporediti sa tim koliko bi bilo malo verovatno imati sve ove razne istorijske dokaze za njega pod uslovom da se ono nikada nije dogodilo.

Zato, zakljuio je Kreg, postaje prilino racionalno verovati u dogaaj kao to je udesno Isusovo vaskrsenje. Osim toga, ja to i ovako posmatram: ako Bog stvarno postoji, u kom bi onda smislu doista bilo malo verovatno da bi on podigao Isusa iz mrtvih? Ne pada mi na pamet nijedan. Da li ste nekada videli nekog skeptika koji postaje religiozan zbog kvaliteta i kvantiteta dokaza za Isusovo vaskrsenje? pitao sam. Kreg je iskolaio oi. O, da, svakako! rekao je. Nedavno sam upoznao oveka koji je postao religiozan napustivi takozvani pokret 'slobodne misli'. On je posmatrao vaskrsenje i zakljuio iz dokaza da je Bog podigao Isusa iz mrtvih. Naravno, drugi lanovi iz tog pokreta su ga zasuli drvljem i kamenjem. On je rekao: 'Zato su toliko neprijateljski nastrojeni? Ja sam samo sledio principe slobodne misli, i evo gde su me doveli dokazi i razum!' Zasmejao sam se. Hoete li da kaete da neki ljudi iz pokreta 'slobodne misli' i ne razmiljaju tako slobodno kao to bi hteli da predstave drugim ljudima? Iskreno reeno, odgovorio mi je, mislim da su mnogi skeptici zatvorenog uma. Poto sam i sm bio bivi skeptik, primetio sam istu stvar. Mislite li na injenicu da neki od njih na samom poetku odbace ak i mogunost da doe do uda? pitao sam. Upravo tako, rekao je Kreg. Logiari imaju jedan izraz: 'zakljuivanjem do najboljeg objanjenja'. To znai da imate korpus podataka koje treba objasniti, a pored toga imate i opseg raspoloivih mogunosti ili raznih objanjenja za te podatke. Vi treba da odaberete koje bi objanjenje iz tog opsega, pod uslovom da je tano, najbolje objasnilo podatke koje prouavate. Neki skeptici, pak, uopte ne doputaju da se u tom opsegu raspoloivih mogunosti nau natprirodna objanjenja. Shodno tome, ukoliko ne postoji prirodno objanjenje nekog dogaaja, njima ne preostaje nita drugo do neznanja. Tu se radi o predrasudama. Ako se izuzmu neki dokazi ateizma, nema opravdanja da se iz opsega raspoloivih mogunosti izbacuju natprirodna objanjenja. Ukoliko ih smestite u taj opseg, onda morate biti otvoren i iskren istraiva kako biste videli koje je najbolje objanjenje za bilo koji dogaaj. ISUSOVA UDA Recimo da ste vi iskren istraiva, rekao sam, nadovezujui se na njegovu poslednju misao. ta biste traili kao uverenje da se neko udo dogodilo? Morali biste uzeti u obzir brojne kriterijume. Morali biste da istraite i da vidite da li se neto ne moe objasniti u terminima prirodnih sila koje su delovale u to vreme na tom mestu. Takoe biste pogledali i u religijsko-istorijski kontekst. Hteo sam da razradim ovu ideju konteksta. Hjum je rekao da ako bi se istoriari jednoduno sloili da je umrla engleska kraljica, pa da se potom iva pojavila mesec dana kasnije, onda bi on teio tome da prihvati bilo kakvo objanjenje osim toga da je Bog tu uinio udo. Pitao sam Krega koji bi bio njegov odgovor na to. Ja bih se sloio da je udo bez konteksta samo po sebi nejasno, odgovorio je Kreg. Kontekst uda nam moe pomoi da saznamo da li je ono od Boga ili nije. Na primer, kraljiinom ponovnom oivljavanju nedostaje svaki religijski kontekst i to bi onda u sutini bio ogoljen i nerazjanjen izuzetak. Ali sa Isusom to nije sluaj. Njegovi natprirodni podvizi su se odigrali u kontekstu

prepunom religijskog znaenja jer je On inio uda i isterivao demone kao znak dolaska Bojeg prisustva u ovekovu istoriju, i ona su sluila kao potvrda autentinosti njegove poruke. A vaskrsenje dolazi kao vrhunac njegovog jedinstvenog ivota i slube i njegovih radikalnih tvrdnji da poseduje boansku vlast, zbog ega je i raspet na krst. Eto zato nam Njegovo vaskrsenje daje razloga da zastanemo i zamislimo se, dok bi nas kraljiin povratak u ivot samo zbunio. Stoga je religijsko-istorijski kontekst kljuan za razumevanje udesnih dogaaja. Ali sam ja insistirao dalje: Da li je Isus zbilja inio uda? Zbog ega ste uvereni u to? injenica je da danas veina kritiara Novog zaveta priznaje da je On inio ono to bismo mi nazvali udima. Razume se, moda nee svi oni i verovati da su ovo bila autentina uda, ali pojam Isusa iz Nazareta kao udotvorca i isterivaa duhova predstavlja sastavni deo istorijskog Isusa koga danas kritiari uglavnom prihvataju. U tom trenutku se Kreg okrenuo i izvukao registrator sa police iza stola. Prelistao je nekoliko strana dok nije doao do onoga to je traio. Proitau vam citat Rudolfa Baltmana, koga priznaju za jednog od najskeptinijih novozavetnih kritiara ovoga veka: Hrianska zajednica je bila uverena da je Isus inio uda i priali su mnoge prie o njegovim udima. Veina ovih pria iz jevanelja su legendarnog karaktera ili su makar obavijene velom legende. Ipak, ne moe biti sumnje da je Isus inio dela, koja su, po njegovom shvata-nju i shvatanju njegovih savremenika, uda; drugim reima, dogaaji koji su bili posledica natprirodne boanske kauzalnosti. On je bez sumnje isceljivao 9 bolesne i isterivao demone. Kreg je zatvorio registrator. ak i Baltmen kae da uda i isterivanje demona pripadaju istorijskom Isusu. U Baltmanovo su se pak vreme ove prie smatrale legendarnim zbog navodnog uticaja grko-rimske mitologije na jevanelja, ali danas teolozi shvataju da ovog uticaja apsolutno nije bilo. Oni sada veruju da se uloga Isusa kao udotvorca mora razumeti u kontekstu judaizma u Izraelu u prvom veku, gde se savreno uklapa. Zapravo, zakljuio je, jedini razlog da budete skeptini u to da su ovo bila autentina uda umesto psihosomatskog isceljenja bio bi filozofski da li verujete u to da su ti dogaaji mogui ili ne? Sama istorinost dogaaja ne dovodi se pod sumnju. UDA I LEGENDE Zakljuci ovih teologa su bili korisni, ali ja sam hteo vie od toga. Koji je konkretan dokaz da je Isus inio uda? pitao sam. Deo tog dokaza je da se ovi dogaaji nalaze u svim slojevima jevaneoskih izvora. Na primer, udo kada je nahranjeno pet hiljada ljudi nalazi se u svim jevaneljima, tako da imate nezavisna, viestruka svedoanstva za te dogaaje. Ni u jednom od izvora ne postoje ni naznake za nekakvog Isusa iz Nazareta koji nije inio uda; stoga je veoma verovatno da se sve to odnosi na istorijsku linost Isusa Hrista. tavie, sve se odlino uklapa u jevrejski milje. Bilo je i drugih jevrejskih isterivaa duhova i udotvoraca koji su bili pre Isusa. To za mene nije bilo dovoljno. To to je samo nekoliko ljudi reklo da se dogodilo neto neobino kao to je hrana za pet hiljada ljudi ne mora neophodno da znai da je istina, rekao sam.

U odreenom smislu je veoma individualno pitanje toga ta e za vas biti ubedljivo, odgovorio je on. Mislim da moemo sa pouzda-njem rei da ne postoje nikakvi drugi razlozi za sumnju u ove izvetaje osim filozofskih. Drugim reima, ako verujete da Bog postoji, onda ne postoji dobar razlog da budete skeptini prema ovim dogaajima. Ali, dodao bih i ovo: kada je re o centralnom udu u Novom zavetu Isusovom vaskrsenju imamo veoma dobre argumente da sa pouzdanjem zakljuimo da je to zaista bio istorijski dogaaj. Vidite, dokaz vaskrsenja je mnogo, mnogo jai od dokaza da je, recimo, Isus uinio udo kada je iscelio slepog oveka u Jevanelju po Jovanu 9. glava. Imate izobilje podataka u vezi sa praznom grobnicom, sa pojavljivanjem vaskrslog Isusa Hrista, kao i sa tim kako su uenici poverovali da je dolo do vaskrsenja. Zar nije verovatnije da su zapisi o Isusovim udima zapravo bili legende koje su nastale mnogo godina nakon Njegovog ivota? pitao sam. Ateista Dord Smit kae: 10 'Kad idemo od ranih ka kasnijim jevaneljima, neka uda se sve vie preuveliavaju'. On ovo stvaranje legende ilustruje poreenjem Jevanelja po Marku 1. glava, gde pie da su svi dolazili Isusu i da su mnogi bili isceljeni; Jevanelja po Mateju 8. glava, koje kae da su mnogi prilazili Isusu i da su svi bili isceljeni; i Jevanelja po Luki 4. glava, gde stoji da su svi prilazili Isusu i svi bili isceljeni. Kao to je rekao istoriar Aribald 11 Robertson: 'Ovde smo svedoci procesa nastajanja legende'. Kreg je napravio kiseo izraz lica. Taj argument je prilino neozbi-ljan, rekao je, jer pisci jevanelja ne koriste rei 'svi' i 'mnogi' onako kako bi to stajalo u policijskom izvetaju. Ostavio je registrator i uzeo Bibliju, otvorio Novi zavet i traio prstom taj stih. Naao ga je u Jevanelju po Marku 1,5 i naglas proitao: Sva Judejska zemlja i Jerusalimljani izlaahu k njemu ispovedajui grehe svoje, i on ih krtavae u reci Jordanu. Eto. Razmiljajte sada malo o tome, rekao je. Pie da je Jovan Krstitelj krtavao svu Judeju i sav Jerusalim. Stvarno? Ba svu Judeju? Ba ceo Jerusalim? rekao je Kreg glasom koji je odavao lanu zapanjenost. itava provincija je ostala bez naroda koji je otiao na reku Jordan i ba svi su bili krteni sva deca i svaka starija osoba? Pa, oigledno da ne. Ovo nije izraz koji treba itati doslovno, kao policijski izvetaj. A sada, da se vratimo na zapise koje ste ranije spomenuli ta je centralna stvar u njima? Jasno je da je to bilo da je mnotvo ljudi prilazilo Isusu da ih On isceli i da izgoni neiste duhove, i za to postoje mnoga svedoanstva. injenica je da se svi ovi zapisi apsolutno slau meu sobom da je Isus inio uda i da su tome prisustvovali mnogi ljudi. Dodao je jo i ovo: A vano je zapamtiti da za najvee udo, vaskrsenje, znamo iz istorijskih istraivanja da nije bilo ni izdaleka dovoljno vremena da se razviju legende i uklone jaku sr istorijske istine. MUHAMEDOVA UDA Pod pretpostavkom da postoje istorijski dokazi da je Isus zaista inio velika dela koja su oevici smatrali za uda, ta je onda sa udima u drugim religijama? Za kritiki nastrojenog Hjuma, uda iz razliitih religija meusobno opovrgavaju mogunost da budu dokaz istine. Primera radi, islamska tradicija kae da se Muhamed popeo na nebo na mazgi, da je

iscelio slomljenu nogu svom saputniku, da je hranio velike grupe ljudi sa malo hrane, da je pretvorio granu drveta u ma, kao i da je bio zasluan i za druge natprirodne podvige. Ako su i on i Isus inili slina uda, rekao sam Kregu, zar onda to ne oslabljuje Isusovu jedinstvenost i ne porie uda kao dokaz za njegovu istinu? Kreg je naborao elo. Mislim da se to zasniva na pogrenom vienju Islama, rekao je malo neodluno. Ispravite me ako greim, ali kada itam Kuran, u sutini i ne nalazim mnogo uda, osim navodne udesnosti samog Kurana. Tako je, odgovorio sam. Osim nekoliko spornih odeljaka, mislim da teolozi uglavnom tako i tumae Kuran. Ali, ja sam rekao da se o ovim udima govori u islamskoj 12 tradiciji, gde ih ima u ogromnom broju. Kreg je prebirao po glavi i onda se prisetio. A, da, tako je uda se spominju u takozvanom Haditu, rekao je. I evo ta je tu bitno: islamska tradicija se javlja stotinama godina nakon Muhamedovog ivota i stoga se ne moe uporediti sa Jevaneljima, koja su napisana za ivota prve generacije, kada su oevici jo bili ivi. Na primer, u Prvoj Korinanima 15. glava, izvetaji o Isusovom vaskrsenju potiu iz prvih pet godina nakon tog dogaaja. Samim tim, re je o sveim podacima koji nisu mogli doi kao posledica nastanka legende. To se jednostavno ne moe uporediti sa ovim legendarnim priama o Muhamedu koje su se nakupile mnogo, mnogo godi-na kasnije u islamskoj tradiciji. Da li mislite da je od znaaja to to sam Kuran ne stavlja akcenat na uda kod Muhameda, dok Biblija to ini kod Isusa? Moda, u smislu da kasnije izgleda kao da je za Hadit bilo bitno da izmisli uda za Muhameda. On nikada za sebe nije tvrdio tako neto. U sutini, ove prie ilustruju kako nastaju neistorijski podaci putem uticaja legendi kroz vekove, nasuprot Jevaneljima, gde su zapisi o udima deo najranijeg slojeva izvornih podataka. Ipak sam ja i dalje oseao protivrenosti. Ukoliko je za uda bitno neposredno objavljivanje, onda je sigurno da Mormonova knjiga prolazi taj test. U njoj imate tvrdnje o udima koja se prenose ubrzo nakon to su se navodno dogodila, a vi ih ipak ne biste prihvatili kao istinita, rekao sam. U ovom sluaju je re o najobinijoj prevari Dozefa Smita, koji je stvorio mormonizam, odgovorio je Kreg. Zanimljivo je da su Smit i njegov otac, dok su iveli u Njujorku, bili opsednuti traganjem za zakopanim blagom Kapetana Kida. A ta potom Smit tvrdi da je naao? Zlatne tablice od anela Moronija; potom oni nestaju navodno su uzeti na nebo i niko ih vie nikad nije video. Ono to tu imate u poreenju sa Jevaneljima, jeste jedna detalj-no razraena obmana, sa oiglednim iskrenim uverenjem tih ljudi u ono to objavljuju. Problem kod mormonizma je u sutini problem kredibiliteta zbog nepouzdanog Dozefa Smita i oiglednog nedostatka potkrepljujuih dokaza. Nasuprot Jevaneljima, iji kredibilitet arheologija veoma dobro potvruje, arheoloka otkria nikada nisu potkrepila Mormonovu knjigu. LINA STRANA UDA Moja diskusija sa Kregom je do sada bila stimulativna, ali je ostala iskljuivo na intelektualnom nivou. Hteo sam da preem malo vie na lini nivo, kako bih ispitao teren iza Kregove naune linosti i kako bih povezao pitanje uda sa njegovim linim

ivotom. Ipak, oklevao sam. Tokom mojih godina poznanstva sa Bilom Kregom primeivao sam da ima izvesne zdravstvene probleme sa kojima se suoava. Na primer, kad bismo se rukovali mogao sam da osetim da mu je desna aka pomalo ispupena. Iz pristojnosti nikada sa njim nisam zapodenuo razgovor na tu temu. Sada, kad smo ve analizirali ovu temu, njegov oigledan problem je postavljao muno pitanje koje vie nisam mogao da ignoriem: ako Bog moe da ini uda, zato onda nije iscelio oveka koji mu je toliko posveen kao to je to bio Bil Kreg? Zapoeo sam obazrivo: ujte, Bile, rekao sam, vi verujete da Bog jo uvek ini uda, zar ne? Ja ne bih porekao da se uda mogu desiti i danas, rekao je Kreg. Meutim, dodao bih da nema razloga da oekujemo da budu onoliko esta ili oigledna kao to su bila kod Isusa. uda se nekako ee dogaaju uoi velikih trenutaka u istoriji spasenja, kao to su izlazak Izraela iz Egipta ili Isusova sluba, a On je na svoja uda gledao kao na znake upuene narodu da dolazi carstvo Boje, a na to to isteruje demone kao na znak svoje moi da uniti sile tame. Kaite mi onda ovo, ljubazno sam rekao. Ako Bog vas voli i ima tu silu da vas isceli, zato vas ne oslobodi vaih zdravstvenih tegoba? Kreg nije delovao kao da ga je uvredilo ovo pitanje. Naslonio se na drugu stranu fotelje, potom nagnuo napred, a glas mu se promenio od profesorskog tona ka malo linijem i blaem. Apostol Pavle je imao neto to je nazvao 'alac u mesu', za koji se triput molio Bogu da ga ukloni, zapoeo je Kreg, a Boji odgo-vor je bio da mu je njegova milost dovoljna i da se njegova sila usavr-ava u slabostima. Taj odeljak mi stoji kao uteha u linom ivotu. Malo je pogledao u stranu, moda da bi odluio koliko toga da kae. Kada me je ponovo pogledao, otra i elina jaina njegovih plavih oiju je smekala do ranjive iskrenosti. O ovome ne govorim mnogo otvoreno, rekao je, ali ja imam uroenu neuromiinu bolest koja izaziva progresivnu atrofiju u ekstremitetima. U mom sluaju ona je prilino blaga. Mnogi ljudi sa ovim sindromom moraju da na nogama nose metalne ine. Oni su potpuni invalidi. Ja sam prilino srean to moj sluaj nije tako teak. Da li ste se molili za udo? pitao sam ga. Klimnuo je glavom. Kao mlad u veri molio sam se Bogu da me isceli. Ali On to nije uinio. Iako mi je bilo jasno iz njegove pragmatine boje glasa da nije traio saaljenje, ja sam ipak saoseao s njim. Vi ste razoarani, rekao sam, a rei su mi izletele vie kao konstatacija nego kao pita-nje. Na licu mu se pojavio blagi osmeh. Li, znate li emu se divim? pitao me je sa oiglednim oseanjem uenja. Kada posmatram svoj ivot, Bog je ovu bolest upotrebio da uoblii mene i moju linost na tolike divne naine. Poto nisam mogao da se bavim atletikom, da bih uspeo u neemu dospeo sam u akademske vode. To to postojim kao strunjak za religiju zaista mogu da zahvalim ovoj bolesti. Ona me je primorala na misaoni ivot. Takoe je psiholoki uticala na mene dajui mi ogroman podstrek da uspem. Navela me je da steknem orijentaciju prema uspehu i cilju, to mi je pomoglo da uinim mnogo toga u ivotu. Tako da sam zaista na delu video, i to veoma lino, ono to je apostol Pavle

rekao da se njegova sila usavrava u slabostima. Da ste mogli da budete isceljeni, da li biste to i eleli? Nasmejao se. Recimo da bi sada to moda bilo lepo, poto sam nauio lekcije! rekao je. Potom mi je dao i ozbiljniji odgovor koji je bio odjek preanjih komentara Pitera Krifta o patnji. Sa druge strane, prilino sam se privikao na nju. Kada pogledam unazad, mogu iskreno da kaem da mi je drago to me je Bog usmerio na ovaj ivotni put. On moe da upotrebi ak i loe stvari u ivotu kako bi doao do svog konanog cilja i svrhe. To ne znai da te stvari nisu loe one zaista to i jesu. Ali su sve one pod Bojim suverenitetom. ak i dobro moe da proizae iz zla. VERA U BOGA UDOTVORCA Bil Kreg nije nekakav suvoparan teoretiar; on je ovek iji svakodnevni ivot sadri njegovu religijsku filozofiju. ak i kada se suoava sa veoma realnim problemom sopstvene patnje, on dolazi do potvrde da su mu verovanja na mestu. Sve je poduprto vrhovnim uverenjem u racionalnost biblijske religije religije ija je sutina u udu nevienih razmera. Jednu od svojih najpopularnijih knjiga naslovili ste 'Racionalna vera', rekao sam, ali postoje skeptici koji bi to nazvali kontradikcijom. Pruio sam ruku u torbu, izvukao knjigu pod naslovom Kritike protiv Boga i okrenuo poglavlje Religija i razum. To poglavlje je napi-sao ateista Riard Robinson, filozof koji je zvanje stekao na univerzitetima Oksford i Kornel. Proitao sam Kregu citat koji sam pre toga podvukao: Biblijska religija se ne sastoji samo u verovanju da postoji Bog. Njena sutina je u verovanju da postoji Bog bez obzira na to kakvi su dokazi za to. 'Imati veru', u biblijskom 13 smislu rei, znai 'naterajte sebe da verujete da postoji Bog bez obzira na dokaze'. Zatvorio sam knjigu, pogledao u Krega i pitao ga: Kako vi posmatrate ovu interakciju izmeu vere i razuma? Da li su te dve stvari zaista kontradiktorne, kao to insistiraju kritiari? Kreg je zapoeo definicijom. Vera je uverenje ili posveenost za ono to smatrate da je istina, odgovorio mi je. Razlog zato neko misli da je biblijska religija ispravna moe se razlikovati od oveka do oveka. Za nekog, taj razlog moe biti zato to Bog govori njegovom srcu i u njemu stvara uverenje da je to istina. Ja svakako verujem da je to validno. Za nekog drugog, pak, moda je vie stvar u upornom intelektualnom istraivanju dokaza koji ga dovode do istog zakljuka. Ali nijedan od te dvojice nee doi do vere sve dok ne pone da ivi na osnovu vere ili posveenosti za ono to misle da je istina. Kada veru shvatamo u ovim kategorijama, moemo videti da je potpuno usaglaena sa razumom. Kada sam zamolio Krega da razradi tu temu, on se zamislio na trenutak, a potom mi ponudio ilustraciju iz sopstvenog ivota. Zapoeo je: Nedavno sam imao operaciju transplantacije ronjae, ali im su te rei izale iz njegovih usta, nasmejao se. Jo jedan zdravstveni problem je zaista zvuao kao nadodavanje u svetlu naeg prethodnog razgovora o njegovom zdravlju. Kreg je slegao ramenima. ena mi kae da

sam medicinsko minsko polje na dve noge, rekao je uz smeh, ali i najzdravija osoba koju zna. U svakom sluaju, pre nego to sam bio spreman da dam da mi bilo ko operie oi, Den i ja smo sve detaljno pregledali da bismo pronali najboljeg hirurga za operacije ronjae u zemlji. Istraili smo, gledali u dokaze, kontaktirali smo ga, priali sa njim, i konano, nakon to smo se uverili na osnovu dokaza da je on najbolji, dobio je moje poverenje i dopustio sam da mi operie oi. Moja vera ili po-ve-renje u njega zasnivali su se na dobrim dokazima koje sam video iz njegovih kvalifikacija i kredibiliteta. Na isti nain, kada je re o verovanju u Boga ili u uda, mnogi ljudi se odlue na taj in poverenja i posveenja nakon to su se uz pomo dokaza uverili da je biblijska religija ispravna. Ne krene svako tim putem, ali svakako da postoje ljudi koji krenu. I to je logian i racionalan pristup koji se koristi razumom i ne porie ga. Tematika dokaza je otvorila vrata za temeljno pitanje koje se prosto nametalo da ga istraimo. Kreg je neprestano govorio o injenici da ako Bog postoji, da je onda razumno verovati da su uda mogua. I dok to samo po sebi ima smisla, za mnoge ljude stvar zavisi od onog veoma velikog ako. Kakav vas potvrdan dokaz uverava da postoji takvo stvorenje koje ini uda? pitao sam ga. Moete li mi dati neke vrste razloge za verovanje u boanskog Tvorca i u utemeljenost biblijske religije? Kreg je klimao glavom sve vreme dok sam izgovarao pitanje. 1986. godine sam sluao predavanje na kome je Elvin Plantinga izneo mnotvo dokaza za verovanje u Boga. On je danas moda najvaniji biblijski filozof, a to predavanje je bilo sjajan prikaz 14 teistikih argumenata, odgovorio mi je Kreg. Bacio sam pogled na sat. Kako bi bilo da privedemo razgovor kraju sa pet glavnih argumenata? predloio sam. Dobro, rekao je. Naveu vam argumente za Boga koji su meusobno dobro 15 povezani u smislu da podupiru i naglaavaju jedni druge. Kreg je zasukao rukave na koulji i udobno se namestio u fotelju. Kao autor lanka Boje postojanje i poetak sveta (The Existence of God and the Beginning of the Universe) i koautor knjige Teizam, ateizam i kosmologija Velikog praska (Theism, Atheism, and Big Bang Cosmology), on je svoje argumente zapoeo tamo gde bi se i moglo oekivati. Prvi razlog: Bog daje smisao nastanku svemira Kako filozofski, tako i nauno, rekao je Kreg, izneo bih tvrdnju da su svet i vreme zapoeli u jednom trenutku u konanoj prolosti. Ali poto neto, ne moe tek tako da nastane ni iz ega, onda mora postojati transcedentan uzrok izvan prostora i vremena koji je stvorio svet. A je li svet nastao u onome to nazivaju Stvaranje? pitao sam ga. Upravo tako. Na to nam ukazuju brojni nauni dokazi. Meutim, to predstavlja kljuan problem za skeptike. Kako kae Entoni Keni sa Oksfordskog univerziteta: 'Zagovornik teorije stvaranja, barem ako je on ateista, mora da veruje da... je svemir 17 nastao ni iz ega i sam po sebi'. Kreg se zasmejao. Naravno, neto to nastaje ni iz ega ne zvui logino! Li, vi ste u

naem intervjuu dosta citirali uvenog skeptika Dejvida Hjuma. E pa, ak i on je rekao: 'Ali mi dopustite da vam kaem da nikada nisam iznosio tako apsurdno tvrenje da bilo 18 ta moe da nastane bez uzroka'. Ovo priznaju i ateisti. Primera radi, jedan od najistaknutijih ateista u savremenoj filozofiji, Kaj Nilsen, jednom je rekao: 'Zamislite kad biste videli knjigu ispred sebe... a onda me pitali ta je izazvalo nastanak knjige, i da ja na to odgovorim da nije nita 19 izazvalo njen nastanak, nego je nastala sama od sebe. Vi to ne biste prihvatili'. I on je apsolutno u pravu. Ipak, razmislite o tome: ako mora postojati uzrok za malu knjigu, zar onda nije logino da e postojati uzrok i za veliki univerzum? Bilo je to pitanje za koje je izgledalo da mu odgovor nije potreban. I kako biste onda ukratko iskazali ovaj prvi argument? pitao sam ga. Kreg je prstima izbrojao svaku od sledeih stavki koju je izneo. Prvo, ta god nastaje poseduje svoj uzrok. Drugo, svemir je nastao. I otud, tree, svemir poseduje svoj uzrok. Kao to je napisao istaknuti naunik Artur Edington: 'ini se da poetak predstavlja nepremosti-vu tekou, osim ako se ne saglasimo da ga jasno posmatramo kao 20 natprirodni dogaaj'. Prekinuo sam ga. Dobro, to ukazuje na Tvorca, ali da li nam govo-ri ita o Njemu? U sutini, da, govori, odgovorio mi je Kreg. Mi znamo da ovaj natprirodni uzrok sam mora biti bez uzroka, nepromenljiv, vanvremenski, kao i nematerijalno bie. Koja je osnova ovih vaih zakljuaka? Mora biti bez uzroka, jer znamo da ne moe postojati beskonana regresija uzroka. Mora biti vanvremenski i samim tim nepromenljiv, barem bez univerzuma, jer je stvorio vreme. Osim toga, poto je stvorio i prostor, mora nadilaziti prostor i samim tim biti po svojoj prirodi nematerijalan. Javilo se oigledno pitanje koje se moralo postaviti. Ako sve mora imati svoj uzrok, ko je ili ta je onda prouzroilo Boga? rekao sam. ekajte malo uopte nisam rekao da ba sve mora imati svoj uzrok, odgovorio mi je Kreg. Premisa glasi da ta god nastaje mora posedovati svoj uzrok. Drugim reima, 'bie' ne moe nastati iz 'nebia'. Poto Bog nikada nije nastao, njemu nije potreban uzrok. On nikada nije nastao. Rekao sam mu da to zvui sumnjivo; kao da pokuava da napravi specijalan izuzetak za Boga. Samim ateistima je nekada bilo veoma komotno da tvrde da je univerzum vean i da ne poseduje svoj uzrok, odgovorio je on. Problem je to oni vie ne mogu da se dre tog stanovita zbog savremenih dokaza da je univerzum zapoeo Stvaranjem. Zato oni ne mogu da iznesu legitiman prigovor kada ja iznosim isto tvrenje o Bogu On je vean i ne poseduje svoj uzrok. Drugi razlog: Bog daje smisao sloenosti univerzuma Tokom poslednjih 35 godina, rekao je Kreg, naunike zapanjuje otkrie da poetak Stvaranja nije bio neki haotian, primitivan dogaaj, ve naprotiv veoma organizovan dogaaj, za koji je bila potrebna ogromna koliina informacija. Zapravo, od samog trenutka kada je zapoeo, univerzum je morao da bude fino podeen do nezamislive preciznosti da bi nastao ivotni oblik kao to smo mi. A to veoma ubedljivo ukazuje na

postojanje inteligentnog Tvorca. 'Fino podeen' je subjektivan izraz, rekao sam. Moe da znai mnogo toga. ta vi pod njim podrazumevate? Evo, rei u to ovako, rekao je. Nauno govorei, mnogo je verovatnije postojanje univerzuma koji bi spreio nastanak ivota, nego univerzuma koji bi potpomagao ivot. ivot stoji u ravnotei na otrici ileta. Kao primer je citirao Hokingove spise. On je izraunao da bi se svemir da je u poetku samo jedan njegov parametar bio manji za samo jedan u sto hiljada miliona 21 miliona delova pretvorio u vatrenu kuglu. Kreg je brzo preleteo preko liste jo nekoliko neverovatnih statistikih podataka kako 22 bi potkrepio svoj zakljuak. Izmeu ostalih: Britanski fiziar Pol Dejvis (Paul Charles William Davies) zakljuio je da je verovatnoa da poetni uslovi pogoduju formiranju zvezda to je neophodno za planete, pa tako i ivot jedan prema jedinici iza koje sledi barem hiljadu milijardi 23 milijardi nula. Dejvis je takoe procenio da kada bi se jaina gravitacije ili slabe sile promenila za 24 samo jedan deo u desetki iza koje sledi sto nula, ivot nikada ne bi mogao da nastane. Postoji oko pedeset konstanti i veliina na primer, koliina upotrebljive energije u svemiru, razlika u masi izmeu protona i neutrona, odnosi osnovnih prirodnih sila i proporcija materije i antimaterije koje se moraju uravnoteiti do matematiki 25 infinitezimalnog stepena kako bi bio mogu bilo kakav ivot. Sve ovo, kazao je Kreg, umnogome podupire zakljuak da se iza Stvaranja nalazi inteligencija. U stvari, u drukijim objanjenjima jednostavno nema logike. Primera radi, jedna teorija se zove 'prirodna nunost', koja kae da postoji neka nepoznata Teorija svega koja bi objasnila kako svemir funkcionie. Drugim reima, neto u prirodi je uinilo nunim da stvari ovako ispadnu. Meutim, taj koncept pada u vodu kada ga dublje prouite. Prvo, svako ko tvrdi da svemir mora omoguavati ivot iznosi radikalnu tvrdnju koja zahteva snaan dokaz, dok je ova alternativa samo puka izjava. Drugo, postoje drugi modeli svemira koji se razlikuju od naeg, stoga mora biti mogue da je svemir bio i drugaiji. I tree, ak i ako su prirodni zakoni nuni, ipak morate da imate poetne uslove koji su postavljeni na sam poetak i na osnovu kojih ovi zakoni mogu da deluju. Pa ipak, ovo nije bila jedina mogua alternativa. Prekinuo sam ga kako bih izneo drugaiji scenario koji je na povrini delovao ubedljivo. A ta je sa mogunou da je fino podeavanje svemira rezultat iste sluajnosti? pitao sam ga. Moda je cela stvar samo veliki kosmiki sluaj kolosalno bacanje kockica, da se tako izrazim. Kreg je uzdahnuo. Li, rei u vam ovo: preciznost je tako krajnje fantastina i tako matematiki frapantna, da je prosto smeno smatrati da je to mogla biti sluajnost. Tim pre to ne govorimo samo o jednostavnim odnosima verovatnoe, ve o onome to teoretiari nazivaju 'specifinom verovatnoom', koja iskljuuje sluajnost van svake razumne sumnje. Ja nisam bio spreman da napustim mogunost sluajnosti. A ta ako je postojao beskonaan broj drugih svemira koji su postojali odvojeno od naeg? pitao sam. Onda bi verovatnoa glasila da e jedan od njih imati ispravne uslove za odravanje ivota a to je upravo ovaj u kome mi imamo sreu da se nalazimo. Kreg je ve uo tu teoriju. Ona se zove Hipoteza o mnogim svetovima, rekao je.

Hoking iznosi ovaj koncept. Evo u emu je problem: ti drugi teoretski univerzumi za nas su nedostupni i stoga ne postoji mogui nain da pruimo bilo kakav dokaz da je to istina. Re je isto o konceptu, ideji, bez naunog dokaza. Istaknuti britanski naunik i 26 teolog Don Polkinghorn nazvao ju je 'pseudonaukom' i 'me-ta-fizikim nagaanjem'. A pomislite na ovo: kad bi to bilo tano, to bi onemoguilo racio-nalno ponaanje, jer biste mogli da date objanjenje za sve bez obzira na to koliko malo verovatno postuliranjem beskonanog broja drugih univerzuma. Nisam u potpunosti sledio tu liniju rezonovanja. ta podrazume-vate pod tim? upitao sam. Kad biste, na primer, delili karte u igri pokera i svaki put sebi podelili etiri keca, ne bi mogli da vas optue da varate, bez obzira na to koliko je malo verovatna takva situacija. Mogli biste samo da kaete da se u beskonanom ansamblu univerzum moe pojaviti univerzum u kome svaki put kada ovek deli karte, podeli sebi etiri keca i samim tim blago meni! upravo sam ja u tom univerzumu! ujte re je o istoj metafizici. Ne postoji stvaran razlog za vero-vanje da postoje takvi paralelni svetovi. Sama injenica da skeptici moraju da iznesu tako bizarnu teoriju je zato to fina podeenost svemira snano ukazuje na Inteligentnog tvorca a neki ljudi e postaviti bilo kakvu hipotezu kako bi izbegli da izvedu takav zakljuak. Znao sam da je ova zadivljujue precizna ravnotea u svemiru jedan od glavnih faktora koji je doveo Patrika Glina, strunjaka obrazovanog na Harvardu, do toga da napusti ateizam i postane religiozan. On u svojoj knjizi Dokazi za Boga (God: The Evidence) razobliava alternativne teorije kao to su kvantna mehanika i bebeuniverzumi i dolazi do ovog zakljuka: Danas konkretni podaci snano ukazuju u pravcu hipoteze o Bogu... Oni koji hoe da joj se suprotstave nemaju ispitivu teoriju koju bi izneli, ve samo spekulacije o nevidljivim univerzumima, ispredene iz bujne naunike mate... Da ironija bude vea, slika univerzuma koju nam donosi vei deo napredne nauke dvadesetog veka je blia po svom duhu viziji iznetoj u 1. Knjizi Mojsijevoj u Bibliji nego bilo emu to je nauka 27 ponudila od Kopernika naovamo. Trei razlog: Bog daje smisao objektivnim moralnim vrednostima Kreg je na samom poetku saeto sumirao svoju sledeu stavku: Trei faktor koji ukazuje na Boga jeste postojanje objektivnih moralnih vrednosti u svemiru. Ako Bog ne postoji, onda ne postoje ni objektivne moralne vrednosti. To je, dakako, povlailo za sobom pitanje ta podrazumeva pod objektivnim vrednostima. Kreg je brzo dodao i definiciju i ilustraciju. Objektivne moralne vrednosti imaju validnost i obavezuju nezavis-no od toga da li bilo ko veruje u njih ili ne, objasnio je. Primera radi, oznaiti holokaust kao neto objektivno pogreno znai rei da je on greka iako su nacisti smatrali da je to ispravna stvar. I jo uvek bi bio greka ak i da su nacisti pobedili u Drugom svetskom ratu i uspeli u ispiranju mozga i unitenju svakoga ko se ne bi sloio sa njima. Ali, ako Bog ne postoji, onda moralne vrednosti nisu objektivne na ovakav nain. Odmahivao sam glavom. ekajte malo, upao sam. Ako hoete da kaete da ateista ne moe imati moralne vrednosti ili iveti u osnovi moralnim ivotom, onda se ja sa tim

ne slaem. Ja imam prijatelja koji ne veruje u Boga, ali je on isto ljubazan i paljiv ovek kao i mnogi religiozni ljudi koje poznajem. Ne, ja ne kaem da neko mora verovati u Boga kako bi iveo moralnim ivotom. Pitanje glasi: 'Ako Bog ne postoji, da li postoje objektivne moralne vrednosti?' A odgovor glasi: 'Ne'. A zato ne? Zato to ako nema Boga, onda su moralne vrednosti samo proizvod drutvenobioloke evolucije. To zapravo misle i mnogi ateisti. Prema filozofu Majklu Ruzu: 'Moral ne predstavlja nita veu bioloku adaptaciju nego ruke, noge i zubi', a moral je 'samo jedno pomono sredstvo za opstanak i reprodukciju... svako dublje znaenje je 28 iluzorno'. Ili, ako ne postoji Bog, onda je moral samo pitanje linog ukusa, slino izjavama poput: 'Pasulj je ukusan'. E pa, nekima jeste ukusan, ali drugima nije. Za to ne postoji nikakva objektivna istina; re je o subjektivnom pitanju ukusa. Isto tako, rei da je ubijanje nevine dece pogreno bilo bi samo iskazivanje linog ukusa, kao kada biste rekli: 'Ja ne volim ubijanje nevine dece'. Poput Ruza i ateiste Bertrana Rasela, ja ne vidim nijedan razlog da smatram da je u odsustvu Boga, moral kojega razvija ovek Homo sapiens objektivan. Na kraju krajeva, ako ne postoji Bog, ta je onda tako specijalno u ljudskom biu? Ono je samo sluajan nus-proizvod prirode koji je tek nedavno nastao na siunom zrncu praine izgubljenom negde u bezoseajnom univerzumu i osuen da zauvek iezne nakon relativno kratkog vremena. Sa ateistike take gledita, neki inovi, kao na primer silovanje, mogu biti drutveno tetni, i tako su postali tabu u toku ljudskog razvoja. Ali to ne dokazuje da je silovanje zaista pogreno. Zapravo, moe se zamisliti i da se silovanje razvilo kao neto to je korisno za opstanak vrste. I tako, bez Boga ne postoji apsolutna razlika izmeu dobrog i loeg koja bi se nametala naoj savesti. Meutim, svi mi u dubini due znamo da, u stvari, objektivne moralne vrednosti itekako postoje. Sve to treba da uradimo da bismo to uvideli je da prosto sebi postavimo pitanje: 'Da li je maltretiranje deteta zabave radi zaista moralno neutralan in?' Ubeen sam da biste rekli: 'Ne, to nije moralno neutralno; zaista je pogreno initi tako neto'. I to biste rekli sa potpunom sveu o Darvinovoj teoriji evolucije i svemu ostalom. Dobra ilustracija za ovo je pismo za prikupljanje novanih priloga koje je 1991. poslao Don Hili, izvrni direktor Amnesti internenala, u kome kae: 'Piem vam danas jer mislim da delite moje duboko uverenje da zaista postoje neke moralno apsolutne vrednosti. Kada je re o muenju, ubistvu koje odobri sama vlada, nestancima pojedinih 29 ljudi... sve ovo su neuvene stvari za svakog od nas'. in kao to je silovanje i zlostavljanje dece ne predstavlja samo ponaanje koje je nekim sluajem drutveno neprihvatljivo jasno je da takav in predstavlja moralnu gadost. On je objektivno pogrean. A stvari kao to su ljubav, jednakost i samoportvovanje su zaista dobre u objektivnom smislu. Mi sve to znamo u dubini due. I poto ove objektivne moralne vrednosti ne mogu postojati bez Boga, a nema sumnje u to da one postoje, onda logino i neizbeno sledi da i Bog postoji. etvrti razlog: Bog daje smisao Vaskrsenju

Kod ovog etvrtog razloga je Kreg rekao da e malo promeniti br-zinu. Rekli smo da ako imamo dobre razloge da verujemo u Boga, onda moemo da verujemo i u uda, kazao je. Ja vam dajem razloge koji ukazuju na Boje postojanje. Ali i sama uda mogu biti sastavni deo sveukupnog argumenta u Boju korist. To je, na primer, tano kada je re o Isusovom vaskrsenju. Ako se Isus iz Nazareta zaista vratio iz mrtvih, onda u rukama imamo boansko udo i, samim tim, dokaz za Boje postojanje. Zamolio sam Krega da ukratko ponovi zato veruje u istorijske dokaze koji ukazuju na taj zakljuak Ali, naglasio sam mu, nemoj-te pretpostaviti da je Novi zavet nadahnuta Boja re. On se zarad svog odgovora sloio da smatra Novi zavet obinim skupom dokumenata na grkom jeziku iz prvog veka koji mogu podlei analizi kao i bilo koji drugi drevni spisi. Postoje bar etiri injenice oko Isusovog ivota koje su opte prihvaene meu novozavetnim istoriarima irokog ranga, zapoeo je Kreg. Prva glasi da je Isusa, nakon to je bio raspet, u grob sahranio Josif iz Arimateje. Ovo je vano jer znai da je mesto groba bilo poznato kako Jevrejinu, tako i hrianinu, pa i Rimljaninu. Kakve dokaze posedujete za to? pitao sam ga. Isusov pogreb je zabeleen u izuzetno starim informacijama koje je apostol Pavle 30 uneo u svoju prvu poslanicu crkvi u Korintu. Ove informacije se mogu smestiti u period od pet godina nakon Isusove smrti, i stoga nemaju karakter legende. Osim toga, pria o pogrebu je deo veoma starog materijala koji je Marko iskoristio u pisanju svog Jevanelja, a njegovoj prii nedostaju simptomi legende u nastajanju. Ne postoje nikakvi tragovi bilo kakve paralelne prie o pogrebu. tavie, bilo bi neobjanjivo da bilo ko izmisli Josifovo uee, poto je on bio lan Sinedriona koji je osudio Isusa. Druga injenica glasi da je u nedelju nakon raspea grupa Isusovih sledbenica njegov grob zatekla prazan. To potvruje rano Pavlovo pismo Korinanima, koje podrazumeva da je grob ostao prazan, kao i Markov veoma stari izvorni materijal. I tako opet imamo rana i nezavisna svedoanstva. Ali imamo i mnogo vie. Primera radi, prii o praznom grobu nedostaju znakovi ulepavanja svojstvenog za legende, a najraniji poznati jevrejski odgovor na objavu Isusovog vaskrsenja podrazumeva da je njegov grob bio prazan. Osim toga, izvetaj glasi da su ene zatekle prazan grob. Meutim, svedoanstvo ena se smatralo toliko nepouzdanim da one nisu mogle da svedoe na jevrejskim sudovima. Jedini razlog za zapisivanje tog veoma nelagodnog detalja o enama koje su otkrile da je grob prazan jeste taj da su pisci Jevanelja verno beleili ta se stvarno dogaalo. Trea injenica glasi da su u vie navrata i pod razliitim okolnostima, razliiti pojedinci i grupe ljudi prisustvovali Isusovom javlja-nju iz mrtvih. To priznaju gotovo svi strunjaci za Novi zavet iz nekoliko razloga. Primera radi, spisak oevidaca Isusovog vaskrsenja koje je apostol Pavle dao Korinanima predstavlja garanciju da je to tih pojavljivanja i dolo. Imajui u vidu rani datum tih informacija i lino poznanstvo apostola Pavla sa dotinim ljudima, ovo se ne moe odbaci-ti kao legenda. Takoe, i prie u Jevaneljima pruaju viestruka i nezavisna svedoanstva o tim pojavljivanjima. ak i skeptiki novozavetni kritiar Gerd Lideman zakljuuje: 'Moe se uzeti kao istorijski izvesno da su Petar i uenici nakon Isusove smrti bili u prilici da im 31 se Isus pojavi kao vaskrsli Hrist'.

etvrta injenica glasi da su prvi uenici iznenada i iskreno poeli da veruju da je Isus ustao iz mrtvih uprkos svojim naklonostima da veruju upravo suprotno. Jevrejska verovanja su iskljuivala mogunost bilo ijeg ustajanja iz mrtvih pre opteg vaskrsenja na kraju sveta. I pored toga, prvi uenici su iznenada poeli toliko vrsto da veruju da je Bog vaskrsao Isusa da su bili spremni i da umru za to verovanje. Strunjak za Novi zavet Luk Donson je rekao: 'Za stvaranje takvog pokreta kao to je bilo najranije hrianstvo 32 potrebno je proi kroz nekakvo snano iskustvo koje je u stanju da promeni oveka'. U redu, rekao sam. ta onda vi mislite, koje je najbolje obja-njenje za ove etiri injenice? Iskreno reeno, ne postoji apsolutno nikakvo naturalistiko (prirodno) objanjenje koje bi se uklopilo, odgovorio mi je. Svi dananji teolozi odbacuju sve stare teorije kao to su teorija da su uenici ukrali telo ili teorija da Isus nije bio stvarno mrtav. Ja lino mislim da je upravo najbolje objanjenje isto ono koje su dali oevici: tj. da je Bog podigao Isusa iz mrtvih. U stvari, ova hipote-za lako prolazi svih est testova koje koriste istoriari u odreivanju koje je najbolje objanjenje za zadati korpus istorijskih 33 injenica. Peti razlog: Bog se moe neposredno doiveti Kreg je rekao da ova poslednja stavka nije toliko argument za Boje postojanje, koliko tvrenje da moete znati da Bog postoji kada ga neposredno doivljavate, nevezano za bilo kakve argumente. Filozofi ovo zovu 'prava bazina vera'. Kreg je pogledao direktno u mene. Li, dopustite mi da vam ilustrujem ovaj koncept jednim pitanjem, rekao je. Moete li da dokaete da postoji spoljanji svet? To pitanje me je zateklo. Razmislio sam o njemu jedan trenutak i nisam mogao da iznesem nijedan logiki sled argumenata koji bi neosporno utvrdio tako neto. Nisam siguran kako bih to mogao da izvedem, priznao sam. Tako je, odgovorio mi je on. Vaa vera u realnost spoljanjeg sveta je 'prava bazina vera'. Vi ne moete da dokaete da spoljanji svet postoji. Na kraju krajeva, mogli biste da budete obian mozak u posudi koga neki ludi naunik stimulie elektrodama tako da samo mislite da vidite spoljanji svet. Morali biste ipak da budete ludi da mislite tako neto. Zato je ova 'prava bazina vera' u spoljanji svet potpuno racionalna. Drugim reima, ona je s pravom ukorenjena u naem iskustvu. Na isti nain, u kontekstu neposrednog iskustva Boga, racionalno bi bilo verovati u Boga na pravi bazian nain. I ja sam proao kroz takvo iskustvo. Tako su ljudi u biblijskim danima poznavali Boga. Kao to je napisao Don Hik: 'Za njih Bog nije bio pretpostavka koja dopu-njava silogizam, ili ideja koju je prihvatio razum, ve iskustvena 34 stvarnost koja je njihovim ivotima davala znaenje'. Ali, ubacio sam se, ta ako i ateista kae isto to da i on ima 'pravu bazinu veru' u nepostojanje Boga? Onda ste zapali u orso-kak. Kreg mi je odgovorio: Filozof Vilijam Olston kae da u tom sluaju religiozan ovek treba da uini sve to je mogue kako bi se naao zajedniki teren, kao to su logika i empirijske injenice, kako bi necirkularnim argumentom pokazao ije je stanovite 35 ispravno.

To sam i pokuao da uradim u ova druga etiri argumenta. Ja na pravi bazian nain znam da Bog postoji i nastojim da to pokaem apelujui na opte poznate injenice iz nauke, etike, istorije i filozofije. Te injenice kada se meusobno poveu obrazuju snaan argument u prilog Bogu i biblijskoj religiji. KUCNI NA VRATA Video sam kako Kreg kao iz rukava navodi svoje razloge za veru u Boga i primetio da pokazuje spokojnu samouverenost u ono to go-vori. Pre nego to smo zavrili, hteo sam da doem do sutine onoga to je stvaralo tu samouverenost. Evo, kada sedite ovde i u ovom trenutku, da li vam je, u dubini due, poznata injenica da je u Bibliji istina? pitao sam ga. On je bez kolebanja odgovorio: Da, poznata mi je. Kako to u krajnjem smislu moete zasigurno znati? U krajnjem smislu, nain na koji biblijski religiozan ovek stvarno zna da je u Bibliji istina je tako to biblijska religija potvruje samu sebe kroz svedoanstvo Bojeg Duha, 36 rekao je. Sveti Duh apue naem duhu da pripadamo Bogu. To je jedna od Njegovih uloga. Drugi dokazi, iako su i dalje validni, u sutini to samo potvruju. Kreg se zamislio na momenat, pa me je pitao: Sigurno znate Pitera Grenta? Rekao sam mu da ga znam, jer sam njegov prijatelj. Dakle, rekao je Kreg, on je dao sjajnu ilustraciju kako ovo funkcionie. Zamislite da idete prema kancelariji da vidite da li vam je tu ef. Vidite da mu je tu auto na parkingu. Pitate sekretaricu da li je unutra, a ona vam kae: 'Da, sad sam priala sa njim'. Ispod vrata njegove kancelarije vidite traak svetla. Oslukujete i ujete njegov glas dok telefonira. Na osnovu svih ovih detalja imate dobar razlog da zakljuite da vam se ef zaista nalazi u kancelariji. Meutim, mogli ste i da uinite neto sasvim drugaije. Mogli ste da odete do njegovih vrata, pokucate na njih i lino se susretnete sa efom. Dokaz da su kola na parkingu, sekretariino svedoanstvo, svetlo ispod vrata, glas koji razgovara preko telefona u tom trenutku bi sve ovo i dalje bilo validno, ali bi dobilo drugorazrednu ulogu, poto ste se sada lino videli sa efom. Na isti taj nain, kada smo se sreli sa Bogom, takorei licem u lice, svi argumenti i dokazi za Njegovo postojanje iako su i dalje savreno validni dobijaju drugorazrednu ulogu. Sada oni samo potvruju ono to nam je sam Bog pokazao natprirodnim putem preko svedoanstva Svetoga Duha u naim srcima. A da li taj neposredni kontakt sa Bogom stoji na raspolaganju svakome ko ga trai? Apsolutno. Biblija kae da Bog kuca na vrata naeg ivota, i ukoliko ih otvorimo, susreemo se i lino upoznati sa njim. On kae u Bibliji, u knjizi Otkrivenje 3,20: 'Evo stojim na vratima i kucam. Ako ko uje glas moj i otvori vrata, ui u k njemu i veerau s njim i on sa mnom'. Kreg je pokazao na diktafon koji je snimao na razgovor. Danas smo puno razgovarali o udima, rekao je u zakljuku. Nee biti preterivanje rei da je najvee udo od svih lino poznavanje Boga i posmatranje kako menja neiji ivot. Pruio sam ruku i iskljuio diktafon. Znao sam da je Krift u pravu iz svog linog iskustva sa Bogom nakon mnogih godina ivota provedenih u kaljuzi nemorala kao ateista. Na osnovu toga kako mi je Bog promenio ivot, stavove, odnose sa ljudima, motive,

brak i ivotne prioritete kroz svoje veoma realno i neprekidno prisustvo u mom ivotu, u tom trenutku sam shvatio da su uda kao to su mana sa neba, Isusovo roenje od device Marije i njegovo vaskrsenje na kraju svega u stvari samo deja igra za takvog Boga. Istrani organi su oajniki tragali za bilo kakvim materijalnim dokazom koji bi osumnjienog Ronalda Vilijamsona doveo u vezu sa brutalnim ubistvom koje je tri godine pre toga okiralo stanovnike mirnog mesta Ada u dravi Oklahoma. Imali su mnogo problema u sastavljanju vrstog argumenta protiv Vilijamsona, koji je estoko poricao da je zadavio 21-ogodinju Deboru Karter. Do sada se njihov jedini dokaz sastojao od svedoka koji je video Vilijamsona kako pria sa Karterovom ranije te iste veeri kada je usmrena, Vilijamsonovog priznanja da je jednom sanjao da ju je ubio i svedoanstva jedne pritvorenice koja je tvrdila da ga je ula kako pria o zloinu. Oigledno je da je policiji trebalo vie dokaza ako su hteli da ga osude. Napokon su detektivi pronali klju reenja. Jedan ekspert je uzeo etiri dlake koje su pronaene na telu rtve i na drugim mestima na popritu zloina, prouio ih pod mikroskopom i zakljuio da se uklapaju sa uzorcima dlake uzetih sa Vilijamsona, prema jednom novinskom izvetaju. Budui da su tako nauni dokazi potkrepili njihove pretpostavke, istrani organ je uhapsio Vilijamsona i doveo ga na sud. Nije prolo mnogo vremena i sudija je utvrdio da je nekadanji igra bejzbola kriv za ubistvo i poslao ga u samicu za smrtno osuene. Poto je jeziv zloin konano razreen, stanovnici Ade su skupa odahnuli. Pravda je zadovoljena. Ubica e platiti svojim ivotom. Meutim, postojao je jedan velik problem: Vilijamson je govorio istinu da je nevin. Poto je dvanaest godina istrunuo u zatvoru od kojih je devet ekao na pogubljenje DNK analiza na mestu zloina je utvrdila da je neko drugi poinio ubistvo. 15. aprila 3 1999. Vilijam-son je konano puten na slobodu. Ali ekajte malo ta je sa dokazom iz uporeenih dlaka koji je ukazao na Vilijamsonovu krivicu? Ako je njegova dlaka pronaena na mestu zloina, zar to nije znailo da je on poinio ubistvo? Odgovor je uznemiruju: dokazivanje pomou dlake pretenduje da moe mnogo vie nego to je zaista sluaj. Novinski izvetaj je prenebregnuo neke veoma vane detalje. Dlaka sa mesta zloina nije se stvarno uklapala sa Vilijamsonovom. Kriminolog je samo zakljuio da se dlake meusobno slau. Drugim reima, njihova boja, oblik i sastav izgledali su slino. Otud moe biti da dlake sa mesta zloina potiu od Vilijamsona ili da pak moda dolaze od nekog drugog. Daleko od toga da analiza dlake moe dokazati optube podjednako dobro kao otisci prstiju; nju ak neki pravni analitiari nazivaju pseudo-naukom. Porotnici esto uju svedoanstva koja impresivno zvue i govore o neemu to deluje kao nauno validan dokaz, pa zakljue pogreno da to potvruje krivicu optuenog. Poznato je da ak neki tuioci, u rasplamsaloj borbi u sudnici, pogreno predstavljaju ili neosetno 4 prenaglaavaju vrednost analize dlake tokom svojih konanih argumenata. U Vilijamsonovom sluaju, federalni sudija je dokazivanje preko dlake nazvao nauno nepouzdanim i rekao da nikad nije ni trebalo koristiti ga protiv optuenog. Ono to je jo vie zabrinjavajue jeste da je u poslednjih tridesetak godina dokazivanje uz pomo dlake upotrebljeno protiv osamnaest osuenika na smrt kojima je posle toga 5 izreena presuda o nevinosti.

Sluaj Ronalda Vilijamsona primer je koji jasno pokazuje kako pravda moe da omane. Njegova neopravdana osuda pokazuje kako porota moe da donese olake zakljuke koji nisu realno opravdani stvar-nim naunim injenicama. I u izvesnom smislu, Vilijamsonova pria je paralelna sa mojim linim ispitivanjem jednog od najmonijih naunih dokaza koji se uobiajeno koristi protiv Bojeg postojanja. DARVINOV USPEH Iako je bilo mnogo toga to me je dovelo do gubitka vere, moglo bi se rei da sam poslednje ostatke vere u Boga izgubio u gimnaziji na asovima biologije. To iskustvo je bilo toliko upeatljivo da bih mogao da vas odvedem do same stolice gde sam sedeo kada sam prvi put nauio da evolucija daje objanjenje za nastanak i razvoj ivota. Posledice su bile jasne: teorija arlsa Darvina eliminie potrebu za natprirodnim Tvorcem pokazujui kako prirodni procesi mogu da objasne rastuu sloenost i raznolikost ivih organizama. Moje iskustvo nije bilo neuobiajeno. Strunjak za religiju Patrik Glin opisuje kako je krenuo slinim putem koji se zavrio u ateizmu: Ja sam rano stao na stranu skepticizma, kada sam prvi put uo za Darvinovu teoriju evolucije i to, verovali ili ne, u katolikoj koli. Odmah mi je palo na pamet da je ili Darvinova teorija tana ili da je pak tana pria o stvaranju sveta u 1. Knjizi Mojsijevoj (Postanje). One nisu obe mogle u isto vreme da budu tane i ja sam ustao iz klupe i to i rekao sirotoj sestri-nastavnici. Tako je zapoela duga odise-ja od pobonosti, vere i prakse koja je obeleila moje detinjstvo prema sve jaem sekularnom i racionalistikom 6 pogledu na svet. Uopteno se smatra da je pitanje evolucije zavrena pria. Darvinizam ostaje jedna od najuspenijih naunih teorija koje su ikada objavljene, kako je izneo asopis Time u 7 svom pregledu drugog milenijuma. Po arlsu Templtonu jednostavno je van svake 8 rasprave da je sav ivot rezultat beskrajnih evolutivnih snaga. Biolog Fransisko Ajala rekao je da je Darvinov najvei uspeh to to je pokazao kako je razvoj ivota rezultat prirodnog procesa, prirodne selekcije, bez bilo kakve potrebe da 9 uvodimo Tvorca u objanjenje. Majkl Denton, molekularni biolog i lekar iz Australije, sloio se da je Darvinizam raskinuo ovekovu vezu sa Bogom i samim tim ga pustio 10 da lebdi u kosmosu bez cilja. Jo je dodao: to se tie hrianstva, pojava teorije evolucije... je bila katastrofa... Nestajanje vere se verovatno moe vie pripisati propagiranju i zagovaranju darvinovske verzije 11 evolucije u intelektualnim i naunim krugovima nego bilo kom drugom faktoru. Ba kao to govori udbenik Evoluciona biologija: Spajajui neusmerene promene bez cilja sa zaslepljenim i bezobzirnim procesom prirodne selekcije, Darvin je teoloka 12 ili duhovna objanjenja ivotnih procesa proglasio izlinim. Britanski biolog Riard Dokins govorio je u ime mnogih kada je rekao da je Darvin omoguio da ovek postane 13 intelektualno ispunjen ateista. U stvari, istaknuti evolucionista Vilijam Provajn sa Kornel Univer-ziteta otvoreno je priznao da ako je darvinizam taan, onda postoji pet neizbenih implikacija: nema dokaza da postoji Bog; ne postoji ivot posle smrti; nema apsolutne osnove za ispravno i

pogreno; ne postoji krajnji smisao ivota; i ljudi uopte ne poseduju slobodnu volju. Ali, da li je darvinizam taan? Svoje formalno obrazovanje sam zavrio ubeen u to da jeste. Kada sam, pak, na svom duhovnom putu krenuo u carstvo nauke, poeo sam da se oseam sve nelagodnije. Da li je, kao u sluaju sa dokazom preko uporeenih dlaka kod Vilijamsona, i dokaz za evoluciju pretendovao da dokae vie nego to je stvarno u stanju? to sam vie ispitivao ovaj sluaj, to sam vie shvatao da zanemarujem znaajne pojedinosti u elji da to pre donesem sud, to me je podsetilo na ono suenje za ubistvo u Oklahomi. Kada sam detaljno ispitao stvar, poeo sam da se pitam da li su prenagljeni zakljuci darvinista stvarno opravdani vrstim naunim injenicama. Kako sam ubrzo otkrio, ovde nije bila re o sluaju religije protiv nauke; ba naprotiv, problem je bio u nauci protiv nauke. Sve vie biologa, biohemiara i drugih naunih istraivaa i to ne samo hriana poslednjih godina iznosi ozbiljne prigovore na teoriju evolucije, tvrdei da se njeni veliki zakljuci ponekad zasnivaju na tankim, nepotpunim ili pogrenim podacima. Drugim reima, ono to na prvi pogled izgleda kao nepobitan nauni argument u prilog evoluciji poinje da se rasplie prilikom poblieg ispitivanja. Nova otkria tokom proteklih trideset godina navode sve vei broj naunika da se suprotstavi Darvinu uz zakljuke da je iza stvaranja i razvoja ivota stajao Inteligentan tvorac. Rezultat ovih ukupnih nastojanja da se istrai elija odnosno da se istrai ivot na molekularnom nivou jeste jasan, glasan i prodoran povik 'plan!' rekao je biohemiar 15 Majkl Behe sa Lehaj univerziteta u svojoj pionirskoj kritici darvinizma. Potom je rekao: Zakljuak inteligentno osmiljenog plana ivota prirodno proistie iz samih injenica a ne iz svetih knjiga ili verovanja verskih grupa... Opiranje nauke u prihvatanju zakljuka da je ivot inteligentno isplaniran... nema opravdano utemeljenje... Mnogi ljudi, ukljuujui i mnoge vane i vrlo uvaene naunike, naprosto ne ele da tu bude 16 bilo ega drugog osim prirode. Poslednja reenica je opisala mene. Bio sam i vie nego srean da se drim darvinizma kao izgovor za odbacivanje ideje Boga tako da bih mogao da bez zapreka nastavim da radim po svom planu i programu u ivotu bez moralnih ogranienja. Ipak me je neko, ko me dobro poznaje, jednom opisao kao ljubitelja istine. Moje obrazovanje u sferi novinarstva i prava tera me da kopam ispod raznih miljenja, spekulacija i teorija, dovoljno duboko sve dok ne doem do vrste stene i vrstih injenica. I ma koliko pokuavao, nisam mogao da okrenem lea upornim nedoslednostima koje su potkopavale temelj Darvinove teorije. PRVOBITNA DETEKTIVSKA PRIA Svako e priznati da je evolucija tana do odreene mere. Neporecivo je da postoje varijante u okviru vrsta ivotinja i biljaka, to daje objanjenje zato postoji vie od dvesta razliitih rasa pasa; krave se mogu ukrtati kako bi davale vie mleka, a bakterije mogu da se prilagoavaju i razviju otpornost na antibiotike. To se zove mikroevolucija. Meutim, Darvinova teorija ide mnogo dalje od toga i tvrdi da je ivot nastao pre mnogo miliona godina sa prostim jednoelijskim organizmima i da se potom razvio putem mutacije i prirodne selekcije u ogromno mnotvo biljnog i ivotinjskog sveta koji nastanjuje ovu planetu. Ljudi su se pojavili od istog zajednikog pretka kao i ovekoliki
17

14

majmuni. Naunici ovu sporniju teoriju nazivaju makroevolucija. Ono to mi je na poetku zadavalo probleme bio je mali broj fosil-nih dokaza za prelaze izmeu razliitih ivotinjskih vrsta. ak i Darvin je priznao da je nedostatak ovih fosila moda najoigledniji i najozbiljniji prigovor ovoj teoriji, iako je samouvereno predviao da e ga budua otkria ipak opravdati. Premotajmo sada film na 1979. godinu. Dejvid M. Rop, kustos Fild muzeja nacionalne istorije u ikagu, rekao je: Sada se nalazimo oko sto dvadeset godina posle Darvina i zna-nje fosilnih podataka se veoma proirilo. Sada posedujemo dvesta pedeset hiljada fosilnih vrsta, ali se stvari nisu mnogo promenile... Sada imamo jo manje primera evolutivnog prelaza nego to 18 smo imali u Darvinovo vreme. Ono to fosilni podaci definitivno pokazuju je da se u stenama navodno datiranim na oko 570 miliona godina iznenada javljaju skoro sva ivotinjska kola (glavne grupe organizama) i to potpuno formirana, bez ikakvog traga evolutivnih predaka koje 19 oekuje darvinisti. Ova pojava daleko vie ukazuje na Tvorca nego na darvinizam. To nije i jedini argument protiv evolucije. U svojoj knjizi Poreklo vrsta, Darvin je takoe priznao: Ako bi se moglo pokazati da je postojao bilo kakav sloen organ koji se nije uopte mogao formirati broj-nim, sukcesivnim i malim promenama, onda bi se 20 moja teorija defini-tivno raspala. Prihvativi taj izazov, Beheova nagraivana knjiga Darvinova crna kutija pokazala je kako su nedavna biohemijska otkria donela brojne primere upravo ovog tipa neumanjive sloenosti. Meutim, ja sam se specijalno zanimao za mnogo temeljnije pita-nje. Bioloka evolucija se eventualno moe odvijati jedino nakon to ve postoji neki vid ive materije koji se moe kopirati, a potom i uslonjavati putem mutacije i opstanka najprilagoenije jedinke. Hteo sam da se vratim jo dalje i da postavim ono kljuno pitanje ljudskog postojanja: gde je ivot uopte nastao? Poreklo ivota vekovima dovodi u zabunu i teologe i naunike. Za mene je najudesnija stvar - egzistencija, sama po sebi, rekao je kosmolog Alan Sendid. Kako 21 je mogue da se neiva materija organizuje i pone da razmilja o sebi samoj? Zaista, kako je mogue? Darvinova teorija pretpostavlja da se nei-ve hemijske supstance, ako imaju na raspolaganju adekvatno vreme i okolnosti, mogu same po sebi razviti u ivu materiju. Nesumnjivo je da je ovo stanovite vremenom postalo veoma prihvaeno kod ljudi. Ali, da li postoje bilo kakvi nauni podaci koji bi podrali takvo verovanje? Ili moda, kao i kod dokaza uporeivanjem dlaka na suenju za ubistvo u Oklahomi, u toj analizi ima previe spekulacije, a premalo vrstih injenica? Znao sam da ako bi naunici mogli ubedljivo da dokau kako ivot moe da nastane jedino kroz prirodne hemijske procese, da onda nema potrebe za Bogom. Sa druge strane, ako dokazi pokazuju u drugom smeru prema Inteligentnom Tvorcu, onda e se sruiti itava Darvinova evolutivna kula od karata. Ova detektivska pria o poecima povela me je na put u grad Hjuston u dravi Teksas, gde sam iznajmio auto i njime proao kroz sela i stone farme do mesta Koled Stejn u kome se nalazi teksaki univerzitet A&M. Niz ulicu, nedaleko od kole, pokucao sam na vrata kue jednog od najuticajnijih strunjaka za nastanak ivota na planeti Zemlji. TREI INTERVJU: DR VOLTER L. BREDLI

Volter Bredli je 1984. uzburkao javnost kada je kao koautor izdao knjigu koja je postala presedan; knjiga pod naslovom Misterija porekla ivota (The Mystery of Life's Origin) je bila beskrupulozna analiza teorija o nastanku ive materije. Iznenaenje je izazvalo to to je za nju predgovor napisao biolog Din Kenjon sa dravnog univerziteta u San Francisku, ija je knjiga Bioloka predodreenost (Biological Predestination) pre toga iznela argument da hemijske supstance poseduju u sebi sposobnost da evoluiraju u ive elije pod odreenim uslovima. Nazvavi Bredlijevu knjigu ubedljivom, originalnom i uverljivom, Kenjon je zakljuio: Autori veruju, a ja se sa njima slaem, da postoji fundamentalna greka u svim dananjim teorijama o hemijskom poreklu 22 ivota. Od tada Bredli mnogo pie i govori na temu postanka ivota. Doprinos je dao za knjige Najobinije stvaranje sveta (Mere Creation) i Tri take gledita na Stvaranje i Evoluciju (Three Views of Creation and Evolution), dok su on i hemiar arls B. Tekston napisali poglavlje Informacije i poreklo ivota za knjigu Hipoteza o Stvaranju (The Creation Hypothesis). Meu neto strunijim lancima bio je koautor Statistikog ispitivanja spontanog reanja aminokiselina u proteinima, objavljen u asopisu Poreklo ivota i evolucija biosfere (Origins of Life and Evolution of the Biosphere), to pokazuje njegovo bavljenje istraivanjima na polju porekla ivota. Bredli je doktorirao na prouavanju materijala na teksakom univerzitetu u Ostinu i bio je profesor mainstva na teksakom univerzitetu A&M dvadeset etiri godine, kao i ef katedre etiri godine. Kao strunjak za polimere i termodinamiku, obe oblasti od kljunog znaaja u raspravi o poreklu ivota, Bredli je sada direktor Centra za tehnologiju polimera na univerzitetu A&M i do sada su mu odobrena sredstva za istraivanje u ukupnom iznosu od etiri mili-ona dolara. Bio je konsultant za korporacije kao to su Dau kemikal, 3M, B. F. Gudri, Deneral Dajnemiks, Boing i el Oil, a bio je i struni svedok u oko sedamdeset pet pravnih sluajeva. Osim toga, lan je i nekoliko naunih drutava. Prijatnog glasa i skromni Bredli oputeno vodi razgovor oteui sporim teksakim akcentom; veoma je posveen porodici. Njegovo dvoje dece i petoro unuadi ive svi jedni drugima u blizini u Koled Stejnu i esto se viaju. Zapravo, njegova ena En, kerka eron i unuci Rejel, Denijel i Elizabet su i ruali zajedno sa nama u lokalnom restoranu posle naeg intervjua. Kao naunik koji vodi rauna o preciznosti, Bredli na pitanja odgovara paljivo sastavljenim reenicama, vodei rauna o nijansama i o tome da ne prenaglasi svoje zakljuke. S potovanjem govori o evolucionistima sa kojima ve godinama raspravlja, ukljuujui i poznatog profesora hemije Roberta apira sa Njujorkog univerziteta, koji je Misteriju porekla ivota nazvao vanim doprinosom koji na jednom mestu iznosi 23 glavne naune argumente koji pokazuju neadekvatnost dananjih teorija. Samo tri meseca nakon to je otiao u penziju iz teksakog A&M, 56-ogodinji Bredli je bio leeran i srdaan kada smo seli za sto u trpezariji. Bio je komotno obuen u svetloplavu duksericu, farmerke i bele arape bez cipela. Od poetka je bilo jasno da se spremio za na razgovor: pored njega je stajala uredno naslagana gomila istraivakih radova. Kao pravi naunik, hteo je da bude spreman da podri sve to govori. Da bih postavio temelj razgovoru, zapoeo sam ga osvrtom na samog Darvina. Njegova teorija evolucije je nastojala da objasni kako jednostavni oblici ivota mogu da

se tokom duih vremenskih perioda razviju u sve sloenije, rekao sam. Ali to ignorie vano pitanje kako je ivot uopte postao. Koja je bila Darvinova teorija za to? Bredli je uzeo jednu knjigu kada je poeo da daje odgovor. Vidite, on zapravo nije imao predstavu kako je ivot nastao, rekao je Bredli, stavljajui naoare za itanje. 1871. godine je napisao pismo u kome je malo spekulisao na tu temu to ak nije bila ni hipoteza, ve samo iznoenje nekoliko ideja. Tada je proitao Darvinove rei: esto se kae da su sada prisutni svi uslovi za prvo stvaranje ivog organizma, koji su oduvek mogli biti prisutni. Ali ako (i, da, koliko je veliko to ako) bismo mogli da zamislimo u nekoj toploj barici, sa prisutnim svim onim solima amonijaka i fosfora, svetlou, toplotom, elektricitetom, itd. da se hemijski stvara sloen protein spreman da proe kroz jo sloenije promene, danas bi takva materi-ja bila trenutno unitena ili bi je neki drugi agens apsorbovao, to nije mogao da bude sluaj pre nego to su stvorena iva 24 bia. Zatvorivi knjigu, Bredli je rekao: Dakle, Darvin je bio prvi koji je izneo teoriju da je ivot nastao iz hemijskih supstanci koje su meusobno reagovale u nekakvoj 'toploj barici'. Po njemu, to zvui prilino prosto, primetio sam. Darvin je moda potcenio taj problem jer se tada uopteno smatralo da se ivot nekako prirodno svuda razvija, odgovorio mi je. Ljudi su verovali da e se crvi spontano razviti iz trulog mesa. Meutim, istovremeno sa objavljivanjem Darvinovog 'Porekla vrsta', Franesko Redi je pokazao da se u mesu koje se dri dalje od muva nikad ne stvore crvi. Potom je Luj Paster pokazao da vazduh sadri mikroorganizme koji se mogu namnoiti u vodi, pruajui tako iluziju spontanog nastanka ivota. On je na Sorboni u Parizu objavio da se 'nauka o spontanom stvaranju nikada nee oporaviti od 25 smrtnog udarca u ovom jednostavnom eksperimentu'. Bredli me je pustio da dobro to zabeleim u glavi pre nego to je krenuo dalje. Ali su onda tokom 1920-tih godina neki naunici rekli da se slau sa Pasterom da se spontan nastanak ivota ne deava u kratkom vremenskom rasponu. Meutim, oni su postavili teoriju da ako biste imali milijarde i milijarde godina kao to je pokojni astronom Karl Sagan voleo da kae onda bi se moda ipak i mogao dogoditi. I to je, zakljuio sam, osnova za ideju da se neive supstance mogu spojiti u ive elije ako imaju dovoljno vremena. Upravo tako, rekao je on. GRADIVNI ELEMENTI IVOTA Rekao sam Bredliju da sam u gimnaziji i na fakultetu uio da je prvobitna zemlja bila prekrivena barama punim hemijskih supstanci i da je imala atmosferu koja je pogodovala nastanku ivota. Uz energiju iz munja, hemikalije iz ove prebiotike orbe su se u periodu od vie milijardi godina povezale i nastao je jednostavan oblik ivota. Od tada je evolucija preuzela kormilo. Ko je dao koncept takvog scenarija? pitao sam. Ruski biohemiar Aleksandar Oparin je 1924. predloio da su se sloeni molekulski nizovi i funkcije ive materije razvili iz jednostavnijih molekula koji su pre toga postojali na prvobitnoj zemlji, rekao je. Potom je 1928. britanski biolog D. B. S. Haldejn postavio teoriju da je dejstvo ultraljubiaste svetlosti na prvobitnu zemljinu atmosferu

izazvalo zgunjavanje eera i aminokiselina u okeanima, i onda se konano iz ovog prvobitnog buljona pojavio i ivot. Kasnije je dobitnik Nobelove nagrade Herold Jurej izneo da bi prvobitna zemljina atmosfera pogodovala nastanku sloenih organskih molekula. Jurej je bio savetnik doktora Stenlija Milera na Univerzitetu u ikagu, a upravo je Miler odluio da ovo i eksperimentalno proveri. Milerovo ime mi je zvualo potpuno poznato. Seam se da sam u koli uio o njegovom eksperimentu koji je bio prekretnica i u kome je on u laboratoriji simulirao atmosferu prvobitne zemlje i potom pustio elektrino pranjenje kroz nju kako bi simulirao efekte munje. Ubrzo je otkrio da su se stvorile aminokiseline gradivni elementi ivota. Seam se kako je moj nastavnik biologije prepriavao taj eksperiment sa velikim entuzijazmom, rekavi da je u njemu zakljue-no i dokazano da je ivot mogao da nastane iz neive supstance. Taj eksperiment je pozdravljen kao kljuni korak napred u to vreme, zar ne? pitao sam. O, apsolutno! rekao je Bredli. Sagan je rekao da je ba taj eksperiment najznaajniji korak u uveravanju mnogih naunika da je verovatno da ivot u kosmosu 26 postoji u izobilju. Hemiar Vilijam Dej je rekao da eksperiment pokazuje da ovaj prvi 27 korak u nastanku ivota nije sluajan dogaaj, ve da je bio neizbean. Astronom Herlou epli je rekao da je Miler dokazao da je 'nastanak ivota u sutini automatski 28 biohemijski razvoj stvari koji prirodno nastupi kada se ispune fiziki uslovi za to'. To je svakako bilo impresivno. Da li je to reilo problem? pitao sam. Teko, odgovorio je Bredli. Evolucionisti su neko vreme bili u euforiji. Ali je postojao veliki problem u vezi sa eksperimentom koji je ponitio njegove rezultate. U koli nikada nita nisam uio o tome da je Milerov eksperiment bio pun greaka. U emu je bio problem? pitao sam. Miler i Oparin nisu imali nikakav stvaran dokaz da se prvobitna zemljina atmosfera sastojala od amonijaka, metana i vodonika, koje je Miler koristio u eksperimentu. Oni su svoju teoriju zasnovali na fizikoj hemiji. Hteli su da dobiju hemijsku reakciju koja bi bila pogodna, pa su tako predloili da je atmosfera bila bogata tim gasovima. Oparin je bio dovoljno pametan i znao je da ako zaponete sa inertnim gasovima kao to su azot ili ugljen-dioksid, neete dobiti nikakvu reakciju. Razrogaio sam oi. Bila je ovo beskrupulozna kritika Milerovog eksperimenta. Hoete da kaete da su karte bile nametene da bi dobili rezultate koje su hteli? pitao sam, s nevericom u glasu. Praktino, da, odgovorio je. Kakva je stvarno bila atmosfera na prvobitnoj zemlji? pitao sam. Od 1980. godine naovamo, naunici NASE su pokazali da prvobitna zemlja nikada nije imala nikakav metan, amonijak ili vodonik, rekao je on. Ona se, umesto toga, sastojala iz vode, ugljen-dioksida i azota a apsolutno je nemogue dobiti iste rezultate eksperimenta sa tom smeom. Jednostavno nee uspeti. Noviji eksperimenti potvr-uju da je tako. Naslonio sam se nazad na naslon stolice, zapanjen implikacijama onoga to je Bredli otkrio. Na trenutak sam oiveo seanje na nastavnika biologije, koji je delovao tako potpuno ubeen da je Milerov eksperiment potvrdio hemijsku evoluciju ivota. Svakako da se u njegovo vreme tako mislilo. Sada su nova otkria sve promenila pa ipak postoje

itave generacije bivih studenata koji jo uvek ive pod utiskom da je problem porekla ivota razreen. Znai, onda je nauni znaaj Milerovog eksperimenta danas ..., zapoeo sam, oekujui od Bredlija da dovri moju reenicu. ... nikakav, rekao je. Kada se u udbenicima predstavlja Milerov eksperiment, trebalo bi biti dovoljno iskren, pa rei da je on bio za-nim-ljiv za istoriju, ali ne i 29 preterano bitan za to kako se ivot stvarno razvio. Oteo mi se tih zviduk. Analogija sa suenjem za ubistvo u Oklaho-mi se pokazivala ak mnogo tanijom nego to sam mislio. SASTAVLJANJE ELIJE Pre nego to smo krenuli dalje, mislio sam da je vano shvatiti neke osnovne stvari o ivoj materiji da bismo odredili da li je razumno verovati da ona moe biti proizvod spontanih hemijskih reakcija. Ponimo tako to emo definisati razliku izmeu ivog i neivog sistema, rekao sam Bredliju. ivi sistem mora obavljati bar tri stvari: pretvarati energiju, uvati informacije i razmnoavati se, rekao je. Svi ivi sistemi to rade. Ljudi takoe obavljaju ove tri funkcije, iako ih bakterije obavljaju mnogo bre i efikasnije. Neiva materija to ne ini. Ponovo se priseajui Darvinovog vremena, pitao sam: Da li je Darvin smatrao prostu ivu materiju na primer, jednoelijski organizam prilino jednostavnim? Da, nesumnjivo ga je smatrao takvim, doao je odgovor. Darvin verovatno nije mislio da bi bilo previe teko stvoriti ivo iz neivog poto se jaz izmeu ta dva njemu nije inio prevelikim. 1905. godine je Ernst Hekel opisao ive elije kao obine 30 'homogene globule ispu-njene plazmom'. U to vreme nije postojao nain da se vidi sva kompleksnost koja postoji unutar elijske membrane. Meutim, istina je da je jednoelijski organizam komplikovaniji od bilo ega to smo bili u stanju da stvorimo putem superkompjutera. Jedan ovek je veoma matovito iako prilino tano opisao jednoelijski organizam kao fabriku sa visokom tehnologijom, sve skupa sa vetakim jezicima i sistemima za dekodiranje; centralnim memorijskim bankama koje uvaju i daju impresivnu koliinu informacija; preciznim sistemima kontrole koji upravljaju automatskim sklapanjem sastavnih delova; mehanizmima kontrole rada i kvaliteta koji tite sistem od greaka; sistemima sklapanja koji koriste principe prefabrikacije i modularne konstrukcije; kao i kompletnim sistemom za umnoavaje koji omoguava organizmu da se umnoi zapanjujuom brzinom. To je veoma impresivno, rekao sam. Ali moda su jednoelijski organizmi komplikovaniji danas zbog injenice da su se razvijali i evoluirali kroz vekove. Moda su prve elije stvorene na prvobitnoj zemlji bile mnogo prostije i samim tim lake za stvaranje. Hajde da prihvatimo tu teoriju, doao je Bredlijev odgovor. Ali ak i kada pokuate da zamislite kako bi izgledala ta minimalna elija, to i dalje uopte nije tako jednostavno. ta bi sve bilo potrebno da se izgradi ivi organizam? pitao sam a onda, pre nego

to je Bredli i zaustio da d odgovor, brzo dodao: A da on ostane jednostavan. Dobro, rekao je on, proiavajui grlo. U sutini kreete sa aminokiselinama. One se javljaju u osamdeset razliitih vrsta, ali se samo njih dvadeset nalazi u ivim organizmima. Samim tim je problem u tome da se izoluju samo prave aminokiseline. Potom se te prave aminokiseline moraju meusobno povezati ispravnim redosledom kako bi se napravili proteinski molekuli. Setite se onih plastinih modela kojima se igraju deca morate da sloite prave aminokiseline pravim redosledom da biste naposletku dobili bioloku funkciju. To to sam zamislio kako se deca igraju plastinim igrakama uinilo je da ceo proces izgleda recimo, kao deja igra. To ne zvui suvie teko, rekao sam. I nije teko, ako se koristite inteligencijom da reite problem i ako svesno birate i slaete jednu po jednu aminokiselinu. Ali, ne za-bo-ravite da govorimo o hemijskoj evoluciji. Njome ne bi upravljala nikakva pomo iz spoljanjeg sveta. A postoji i mnogo drugih faktora koji komplikuju celu stvar, a koje treba imati u vidu. Kao to su? Primera radi, drugi molekuli imaju tendenciju da bre reaguju sa aminokiselinama nego to aminokiseline reaguju meusobno. Sada ste suoeni sa problemom kako da eliminiete te strane molekule. ak i u Milerovom eksperimentu, samo se 2% materije koju je stvorio sastojala od aminokiselina, pa biste tako imali i mnogo druge hemijske materije koje bi zakoile ceo proces. Potom imate jo jednu komplikaciju: postoji jednak broj levih i desnih izomera aminokiselina, a samo su levi zastupljeni u ivom svetu. Sada morate da izdvojite samo njih da biste ih povezali pra-vim redosledom. Takoe vam trebaju i prave vrste hemijskih veza naime, peptidne veze na pravom mestu kako bi protein mogao da se savije u karakteristian trodimenzionalni oblik. U suprotnom on nee funkcionisati. To je slino sa slovoslagaem koji uzima slova iz kutije i pravi slog onako kako se nekada to runo radilo. Ako nad itavim procesom upravlja intelekt, onda nema problema. Ali ako samo nasumino budete birali slova i slagali ih sluajnim rasporedom ukljuujui i naopako postavljanje, i postavljanje unatrake kakve su onda anse da ete dobiti rei, reenice i pasuse koji e imati bilo kakvog smisla? Tako neto je veoma malo verovatno. Na isti nain se moda i jedna stotina aminokiselina mora poreati tano odreenim redosledom kako biste napravili molekul proteina. A ne zaboravite da je to tek prvi korak. Stvaranje jednog molekula proteina ne znai da ste stvorili ivot. Sada morate da spojite itav skup molekula proteina moda njih dve stotine sa tano odreenim funkcijama kako biste dobili tipinu ivu eliju. Uuu! Tek sada sam poinjao da shvatam koliko je to ogroman izazov. ak i da je Miler bio u pravu za lakou s kojom se mogu proiz-voditi aminokiseline u prvobitnoj zemljinoj atmosferi, ipak bi proces njihovog spajanja u molekule proteina i potom spajanje ovih u funkcionalnu eliju bili neto nezamislivo. U ivim sistemima, nastavio je Bredli, uputstvo koje je potrebno u sastavljanju svega nalazi se u DNK. Svaka elija svake biljke i ivotinje mora imati molekul DNK. O njemu moete razmiljati kao o malom mikroprocesoru koji upravlja svime. DNK je u veoma bliskoj saradnji sa RNK u kontrolisanju ispravnog nizanja aminokiselina. Ona moe da ovo izvede putem biohemijskih uputstava odnosno informacija koje su zapisane na DNK. To je povuklo za sobom oigledan problem. A odakle dolazi DNK? pitao sam.

Stvaranje DNK i RNK bi bio jo vei problem nego stvaranje proteina, odgovorio je. One su mnogo sloenije, a postoji i mnotvo praktinih problema. Primera radi, sinteza kljunih delova DNK i RNK nikada do sada nije uspeno izvedena osim pod veoma malo verovatnim uslovima koji ni najmanje ne nalie onima na prvobitnoj zemlji. Klaus Doze sa Instituta za biohemiju u Maincu u Nemakoj je priznao da su tekoe u sintetisanju 31 DNK i RNK 'u ovom trenutku neto to ne moemo ni da zamislimo'. Iskreno reeno, poreklo jednog tako izuzetno ureenog sistema koji je kako bogat informacijama, tako i sposoban da se reprodukuje predstavlja apsolutnu prepreku za naunike koji prouavaju poreklo ivota. Kao to je rekao dobitnik Nobelove nagrade ser Frensis Krik: 'Poreklo ivota se ini gotovo udesnim: toliko je uslova potrebno 32 zadovoljiti da bi se on pokrenuo'. Uprkos tome, naunici pokuavaju da iznau matovite teorije u pokuaju da objasne kako su biopolimeri (kao to su proteini) uspeli da se sastave samo sa pravim elementima (aminokiselinama) i jedino pravi izomeri (levi izomeri aminokiselina) spojili jedino uz pomo pravih peptidnih veza iskljuivo ispravnim redosledom. Odluio sam da pitam Bredlija za njegovu analizu najpoznatijih hipoteza koje su predlagali naunici u prolosti. Prva teorija: sluajnost U koli sam uio da ako bi supstance imale dovoljno vremena da reaguju u toplim baricama prvobitne zemlje, onda bi naposletku ono to je malo verovatno postalo verovatno i nastao bi ivot. Meutim, imajui u vidu Bredlijev opis toga ta bi sve trebalo da se desi, jasno mi je bilo zato je ova teorija izgubila podrku tokom proteklih godina. Naunici su nekada verovali u ideju da sluajnost plus vreme donosi ivot, jer su takoe verovali u teoriju venog stanja svemira (steady-state), rekao je Bredli. To je znailo da je svemir besko-nano star, a ko zna ta je sve moglo da se dogodi ako biste na raspolaganju imali beskonano vreme? Meutim, sa otkriem pozadinskog zraenja 1965. godine, u kosmologiji je teorija stvaranja postala sve dominantnija. Loe vesti za evoluciju su bile da je to znailo da je svemir nije beskonano star. Skorija istraivanja su potvrdila da Zemlja takoe nije veoma stara. Ali, upao sam, ta ako je Zemlja stara par milijardi godina. Onda se mnogo toga se moe dogoditi za pet milijardi godina. U stvari, to i nije toliko dugo kao to mislite. Zemlji bi u tom sluaju trebalo mnogo vremena da se ohladi do temperature na kojoj je mogao da se odri ivot. Na osnovu otkria mikrofosila, ak i evolucioni naunici sada procenjuju da je vremenski razmak izmeu zemlje koja dostie pravu temperaturu i pojave prvog oblika ivota bio navodno samo oko 400 miliona godina. To nije dovoljno vreme da doe do hemijske evolucije. U stvari, Siril Ponamperuma sa Univerzi-teta u Merilendu i Karl Vouzi sa Univerziteta u Ilinoisu tvrde da ivot moe biti star isto koliko i Zemlja i da je do njegovog postanka 33 dolo moda ba u isto vreme kada je dolo i do roenja planete. I ne samo da je i vreme bilo prekratko, ve je matematika verovatnoa da doe do sastavljanja ivog organizma tako astronomski mala da niko vie ne veruje da se sluajnou moe objasniti nastanak ivota. ak i kada biste optimizovali uslove, opet ne bi uspelo. Kad biste uzeli sav ugljenik u svemiru i stavili ga na zemljinu povrinu, omoguili mu da stupa u hemijsku reakciju najveom moguom brzinom, i ostavili ga

tako milijardu godina, anse da se stvori samo jedan funkcionalan molekul proteina bile bi jedan na prema 10 sa 60 nula. Te verovatnoe su toliko beskonano male da ih ljudski um ne moe pojmiti. U odnosu na to dobitak na lotou izgleda kao sigurna stvar, naalio sam se. Apsolutno. Behe kae da bi verovatnoa da se spoji samo stoti-nu aminokiselina da bi se stvorio jedan molekul proteina pukim sluajem bila jednaka verovatnoi da ovek sa povezom preko oiju pronae jedno oznaeno zrnce peska negde u prostranstvima 34 pusti-nje Sahare i da to uini ne samo jednom, ve tri puta. Frederik Hojl je to slikovito iskazao kada je rekao da je ovaj scenario verovatan isto koliko i tornado koji pree preko otpada i sluajno sastavi potpuno ispravan boing 747. Drugim reima, praktino govorei ta verovatnoa je ravna nuli. Eto zato ak i ako neki ljudi koji nisu obrazovani u ovoj oblasti i dalje veruju da je ivot sluajno nastao, naunici jednostavno u to vie ne veruju. Druga teorija: hemijski afinitet Poto su bez daljnjeg odbacili sluajnost kao objanjenje za posta-nak ivota, naunici su se okrenuli drugoj teoriji, koja kae da mora postojati neki afinitet unutar samih aminokiselina pomou kojeg bi se one spontano povezale pravilnim redosledom i izgradile proteinske molekule iz kojih se sastoje ive elije. Ova ideja je postala popularna nakon knjige izdate 1969. iji je koautor bio Kenjon, a u kojoj se tvrdi da je nastanak ivota zapravo moda bio biohemijski predodreen zbog ovih specijalnih 35 afiniteta u hemijskim vezama. U stvari, istraivai su prouavali Atlas strukture proteina i redosleda aminokiselina kako bi utvrdili da li se odreene aminokiseline po odreenom afinitetu smetaju do odreenog suseda. Posmat-rali su deset proteina i izveli eksperiment u prilog validnosti ove hipoteze. To zvui kao prihvatljivo objanjenje, rekao sam Bredliju. ta ne valja sa njim? Iako to u tom trenutku nisam znao, ovo pitanje sam postavio nauniku koji je bio deo tima koji je pobio tu hipotezu 1986. Napisali smo kompjuterski program koji analizira ne samo deset proteina, nego svaki od dvesta pedeset proteina iz 'Atlasa', odgovo-rio je Bredli. Rezultati su pokazali nepobitan zakljuak da nizanje proteina nema nikakve veze sa hemijskim afinitetom. 36 Shodno tome, ta teorija je doivela poraz. ak je i Kenjon, kao jedan od njenih najveih zagovornika, odbacio tu ideju. Trea teorija: sposobnost za spontano nizanje Ova teorija dolazi pod zastraujuim nazivom: neravnotena termodinamika. Koncept praktino kae da neki sistem pod odreenim uslovima, ukoliko se energija prenosi kroz njega prilino velikom brzinom, postaje nestabilan i onda e se zapravo preurediti u alternativni i neto sloeniji oblik. Primer toga bi bilo isticanje vode iz kade. Na poetku, molekuli vode jednostavno neureeno padaju niz cev. Ali na kraju isticanje postaje mnogo ureenije kada molekuli spontano obrazuju vrtlog. Neki naunici tvrde da bi ova sklonost molekula za urednijim poretkom mogla predstavljati analogiju za to kako se priroda spontano organizuje pod odreenim okolnostima, rekao sam Bredliju.

On je bio veoma dobro upoznat sa ovom hipotezom. Problem je taj to je nivo organizacije o kome govorite prilino mali. ak je i Ilija Prigoin, termodinamiar koji spekulie o ovoj teoriji, nedavno priznao da 'i dalje postoji jaz izmeu najkompleksnijih struktura koje mi moemo da napravimo u neravnotenim situacijama u hemiji, i sloe37 nosti koju nalazimo u biologiji'. On je u pravu. Uporedite vrtlog u kadi sa nezamislivom kompleksnou koju sam opisao u stvaranju ive materije i videete da postoji neverovatno velik jaz. Drugi naunici su izneli ravnotenu termodinamiku kao drugo mo--gue reenje. Na primer, ako se voda rashladi, pretvorie se u led. Mo-lekuli u ledu su ureeniji od haotinih molekula u vodi. Neki na ovo ukazuju kao na jo jedan nain na koji priroda ureuje sebe samu. Meutim, Bredli je odbacio ovu teoriju iz slinog razloga. Opet vam je, rekao je, potreban veoma mali broj informacija za stvara-nje kristala leda u poreenju sa velikim brojem informacija potrebnih da se aminokiseline poreaju i stvore molekule proteina. Eto zato ni ova teorija nije doivela veu popularnost. Bredli je rekao da postoji znaajna razlika izmeu poretka koji se nalazi u nekim neivim stvarima i specifine kompleksnosti ivih elija. Kristali leda poseduju odreeni poredak, ali je taj poredak jednostavan, ponavlja se, i ima u sebi malo informacija, neto kao kada biste celu knjigu ispisali reima volim te, volim te, volim te milion puta. Nasuprot tome, sloenost koju vidimo u ivoj materiji poseduje veliki sadraj informacija koje tano govore kako pravim redosledom sastaviti aminokiseline, poput knjige ispunjene smislenim reenicama koje prenose odreenu priu. Nema sumnje da energija moe da stvara jednostavne ureene strukture. Kao primer, moete videti talasast pesak na plai i zakljuiti da su nastali delovanjem talasa. Ali ako biste u pesku videli rei Don voli Meri i nacrtano srce sa strelicom, znali biste da to nije stvorila sama energija. Zato istaknuti teoretiar informacija H. P. Joki kae: 'Pokuaji da se povee ideja poretka ... sa biolokom organizacijom ... moraju se gledati 38 samo kao igra rei koja se ne moe odrati pred paljivim ispitivanjem'. etvrta teorija: klice iz svemira Poraeni naoigled nesavladivim preprekama za hemijsku evoluciju na zemlji, neki naunici ukljuujui i Krika, jednog od dvojice naunika koji je otkrio DNK iznose ideju da su gradivni elementi ivota doli odnekud iz svemira. Hojl i Vikramasinge spekuliu da su estice veliine ivih elija mogle da dospeju do zemlje, a da ih atmosfera ne spri. U kosmosu bi mogao da ih zatiti tanak sloj grafitne praine od razornih zraka ultraljubiaste svetlosti. Ovu teoriju je potkrepilo otkrie aminokiselina u poznatom meteoru Murison koji je pao na Australiju 1969, kao i u jo jednom meteoritu koji se sruio na Antarktik pre 39 nekih 3,8 milijardi godina. Krik i Lezli Ordel su otili jo dalje, tvrdei da je spore ivota moda namerno poslala na zemlju nekakva napredna civilizacija, moda, kao to neki spekuliu, sa namerom da 40 od zemlje naprave pustinju, zooloki vrt ili kosmiki otpad. Sve to zvui prilino bizarno, rekao sam Bredliju. Ali to moda ipak nije toliko bizarna ideja kao ideja da je Bog sve stvorio. Bredliju se na licu otkrilo gnuanje od ovog pristupa. injenica da naunici istupaju

sa ovakvim vrstama nastranih predloga pokazuje da naprosto nisu u stanju da zamisle bilo kakav nain na koji bi ivot mogao da se prirodno razvije na zemlji, i u tome su u pravu, rekao je. Svia mi se kako je to izrekao Filip Donson: 'Kada naunik Krikovog kalibra osea da treba da prizove u pomo nevidljive vanzemaljce, vreme je da se 41 zapitamo da li je polje prebioloke evolucije zapalo u orsokak'. Najvea rupa u ovoj teoriji je da ona ne reava problem porekla ivota, objasnio je Bredli. Razmislite o ovome: ako kaete da je ivot nastao nedge drugde, to samo preseljava problem na drugu lokaciju! I dalje postoje iste prepreke. Iako je to svakako bilo tano, ja sam video i drugu mogunost. Moda bi neka druga planeta imala atmosferu sa amonijakom, metanom i vodonikom, koja bi vie pogodovala nastanku ivota, rekao sam. ak i da je takav sluaj, odgovorio je, kako su se ove amino-kiseline i proteini sastavili u ivu materiju? U pitanju je problem informacija kako ispravno poreati atome i taj problem je nezavisan od atmosfere. ak i ako su meteoriti doneli aminokiseline na zemlju, i dalje se suoavate sa problemom njihovog vezivanja. Kao to je rekao A. Dovije u 'Fotohemijskom poreklu ivota', ova teorija je 'povrna 42 hipoteza, okolianje u kome se nastoji da se izbegne osnovni problem porekla ivota'. ak ni Stenli Miler ne gaji simpatije prema ovoj teoriji. On je asopisu Discover rekao: 43 'Organska materija iz kosmosa to je smee, bez daljnjeg'. Bredli je uzeo jedan izvetaj o meunarodnoj konferenciji naunika koji se bave poreklom ivota odranoj jula 1999. i proitao mi odlomak: Pre zavretka drugog dana konferencije, istraivai su morali da se sloe da ako su ivu materiju doneli vanzemaljci 44 to nije moglo da obezbedi sve neophodne prebiotike molekule. Izvetaj potom kae da je evolucionista apiro prouavao meteor Murison i da je pokazao da bi bone reakcije potpuno spreile da se od bilo kojih prebiotikih molekula u meteoritu ikada 45 spontano obrazuju molekuli ivota. U meuvremenu je, dodao je Bredli, Kristofer iba, planetarni naunik u NASI, rekao da iako iz svemirskih letelica dobijamo potvrdu da u kometama u svemiru postoje izvesna organska jedinjenja, 'pri ovim brzinama od bar 15 - 25 kilometara u sekundi, temperature koje se postiu prilikom sudara su toliko velike da se na kraju sve mogue 46 spri'. Osim toga, ak i ako su uspeli da stignu do zemlje, opet imate problem kako da se spoje u ivu materiju. Peta teorija: gejziri u okeanu 1977. su naunici u istraivakoj podmornici Elvin, 800 metara ispod povrine Pacifika zapadno od Ekvadora, otkrili neobine hidro-termalne gejzire na morskom dnu. U njihovoj blizini je bilo mnogo ce-vas-tih crva, koljki i bakterija, iji su primaran izvor energije sumporna jedinjenja iz gejzira. Od tada su pronaeni na desetine gejzira na raznim lokacijama ispod mora. Ovo je navelo Deka Korlisa, pomorskog biologa koji sada radi u jednom NASA centru, na zakljuak da su moda ovi gejziri nekada obrazovali sredinu u kojoj je mogao da nastane ivot. Sutina u termalnim izvorima je da pruaju dobar, bezbedan i neprekidan proces kojim moete ii od veoma jednostavnih molekula sve do ivih elija i primitivnih 47 bakterija, rekao je on asopisu Discover.

Neki popularni asopisi, u kojima se mnogo toga spekulie, a iznosi malo konkretnih stvari, zagovaraju ovaj koncept. Meutim, kada je pisac i naunik Piter Radecki upitao za ovo istraivaa porekla ivota Milera, dobio je otvoreno neprijateljski odgovor. Hipoteza o gejzirima je potpuno gubitnika. Ne razumem zato uopte razgovarati o 48 njoj, rekao mu je ljutiti Miler. I Bredli je bio skeptian kada sam mu spomenuo ovu teoriju. Istina je da gejziri mogu da prue neobian izvor energije koji bi mogao da podstakne neke supstance da postanu reaktivne, rekao je. Meutim, ovde se uopte ak ni ne spominje problem vezivanja. Ova teorija nita ne pomae da se razrei problem kako dolazi do spajanja gradivnih elemenata ivih organizama ispravnim redosledom i sa ispravnim vezama. tavie, rekao je, iz eksperimenata Milera i Defrija Bade sa Univerziteta u Kaliforniji u San Dijegu moglo bi se zakljuiti da bi visoke temperature ovih veoma vrelih gejzira pre unitile nego to bi stvorile sloena organska jedinjenja. Kako je objasnio Bredli, Sada se smatra da sva voda u okeanu u odreenom intervalu procirkulie kroz ove gejzire. Ako biste najzad i uspeli da dobijete neke molekule koji bi postajali vei i sloeniji, oni bi bili toliko osetljivi da bi ih unitila ta visoka temperatura kada bi prolazili kroz gejzir. To znai da bi se vremenska skala za hemijsku evoluciju drastino smanjila. Gejziri bi vas vratili na sam poetak stvari i to u prilino kratkom intervalu a to bi delovalo protiv razvoja ivota. esta teorija: ivot nastao iz gline Jo jedna hipoteza koju u skorije vreme popularizuju mediji je tvrdnja kotskog hemiara A. G. Kerns-Smita da je ivot nekako nastao u glini, ija kristalna struktura je 49 imala dovoljnu sloenost i nekako pogodovala sjedinjavanju prebiotikih supstanci. Kakav je taj pristup? pitao sam Bredlija. U izvesnom smislu bi glina mogla da pomogne, jer molekuli slabo reaguju u vodi, a povrina gline bi im pruila manje vlanu sredinu, odgovorio je Bredli. Ali, kako bi glina mogla da bude u stanju da prua informacije koje su potrebne da bi se supstance poreale na pravi nain? Najvie to bi kristali gline mogli da urade je da pruaju informaciju o redosledu na veoma, veoma niskom nivou, i ona bi se stalno ponavljala. To je poput knjige koju sam spomenuo maloas u kojoj milion puta stoji napisano 'volim te, volim te, volim te'. Da li tu ima poretka? Da. Ima li puno informacija? Ne. Upravo to i jeste kristal nita vie od mnotva istih prostih informacija. Njemu u velikoj meri nedostaje spe-cifi-na kompleksnost koja je potrebna ivoj materiji. ak i Kerns-Smit priznaje da u ovom konceptu ima problema. On je 1991. priznao: 'Niko nije uspeo da pretvori ilovau u bilo ta nalik evoluciji u laboratoriji; niti je bilo ko 50 u prirodi pronaao bilo ta to lii na organizam baziran na glini'. NAJRAZUMNIJI ZAKLJUAK Naunici koji se bave poreklom ivota uvek iznova ostanu kratkih rukava kada pokuaju da postavljaju teorije kako su supstance mogle da se razviju u ivu materiju. Nedavno su neki pokuali da uz korienje kompjuterskih modela pokau kako su se moda odvijale hemijske reakcije na prvobitnoj zemlji, ali ovi scenariji jedino funkcioniu ukoliko se kompjuter programira da eliminie neke od nepremostivih prepreka sa kojima bi se supstance sigurno srele u stvarnom svetu.

Kada je neki naunik u Institutu u gradu Santa Fe, gde su vrene neke kompjuterske simulacije, prokomentarisao: Da je Darvin na svom stolu imao raunar, ko zna ta bi sve otkrio, strunjak za poreklo ivota Don Horgen je kiselo dodao: Da, stvarno ta: 51 arls Darvin bi moda otkrio mnogo toga o kompjuterima, a vrlo malo o prirodi. Poto toliko teorija pada u vodu kada se temeljno preispita, pitao sam Bredlija za lino miljenje u kakvoj se situaciji nalaze ateistika istraiva-nja porekla ivota. Nema nikakve sumnje da se ateistika nauka, barem u ovom trenutku, nalazi u orsokaku, odgovorio je on. Nema vie onog optimizma iz 1950-tih godina. Atmosfera na meunarodnoj konferenciji o poreklu ivota iz 1999. je opisana kao tmurna puna 52 frustracije, pesi-mizma i oajanja. Niko vie ne glumi da bilo koja alternativa prua razuman put kojim je ivot spontano nastao iz prostih supstanci, preko proteina do osnovnih oblika ivota. Bredli je ispruio ruku, uzeo knjigu i brzo pronaao deo koji mu je trebao. Klaus Doze, biohemiar koga smatraju za jednog od glavnih strunjaka u ovoj oblasti, prilino je dobro rezimirao situaciju, rekao je Bredli i proitao njegove rei: Nakon preko trideset godina eksperimentisanja na poreklu ivota u oblastima hemijske i molekularne evolucije mi smo pre doli do bo-ljeg shvatanja koliko je ogroman problem porekla ivota na Zemlji, nego to smo pronali reenje za njega. U sadanjem trenutku se svaka diskusija o glavnim teorijama i eksperimentima na ovom 53 polju zavri pat-pozicijom ili priznanjem da nita ne znamo. 54 Bredli je nastavio: apiro iznosi snano tvrenje da su sve sadanje teorije propale. Krik je frustrirano izjavio: 'Svaki put kada piem rad o poreklu ivota, zakunem se da 55 neu napisati sledei, zato to ima previe spekulacije, a premalo injenica'. ak je i Miler, etrdesetak godina nakon svog uvenog eksperimenta, to veoma ublaeno iskazao asopisu Scientific American: 'Problem po-rek-la ivota se pokazao mnogo teim nego 56 to sam ja, a i veina drugih ljudi, oekivali'. Sluaj je hteo da, negde u isto vreme kada sam imao intervju sa Bredlijem, od otvorenog evolucioniste sa Harvardskog univerziteta Stivena Deja Goulda zatrae da napie esej za asopis Tajm da li e naunici ikada rastumaiti kako je nastao ivot. Rezultat toga je bio neodreen i dvosmislen tekst koji je mnogo toga nagaao, ali se ni u jednom trenutku nije primakao iznoenju jedne hipoteze kako je ivot uspeo da nastane 57 iz neivog. ta moemo da uradimo sa tom naunom pat-pozicijom? pitao sam Bredlija. To umnogome zavisi od line metafizike, rekao je on. apiro kae da sigurno postoje neki prirodni zakoni koje jo nismo otkrili, a koji e nam na kraju pokazati kako je ivot prirodno nastao. Ali u nauci ne postoji nita to garantuje prirodno objanjenje kako je nastao ivot. Nauka je neutralna po pitanju ishoda. Teko je zamisliti nove prirodne zakone, poto e oni imati karakteristike saglasne sa ve postojeim zakonima. Koja je onda, pitao sam, vaa lina najbolja hipoteza? Bredli nije odmah dao odgovor. Preleteo je pogledom preko hrpe istraivakih radova, oklevajui na momenat pre nego to je ponovo pogledao u mene. Kada su nam se pogledi sreli, nastavio je. Ukoliko ne postoji prirodno objanjenje, a ne ini se da postoji mogunost da se ono nae, onda verujem da valja razmotriti natprirodno objanjenje. Mislim da je to

najloginiji zakljuak na osnovu dokaza koje posedujemo. To je izgledalo kao velik ustupak za oveka koji je nauno obrazovan. Za vas nije problem da kaete da izgleda da je najbolje objanjenje u postojanju Inteligentnog Tvorca? Apsolutno nije. Mislim da ljudi koji veruju da je ivot nastao prirodnim putem moraju da imaju mnogo vie vere nego ljudi koji logino zakljue da postoji Inteligentan Tvorac. ta smeta da vie naunika izvue taj zakljuak? Mnogi i jesu izvukli taj zakljuak. Ali nekima stane na put njihova lina filozofija. Ako su unapred ubeeni da ne postoji Bog, onda e oni, ma koliko ubedljivi bili dokazi, uvek rei: 'Saekajte malo i mi emo pronai neto bolje u budunosti'. Meutim, taj argument je metafiziki. Naunici nisu nita objektivniji od bilo koga drugog. Svi oni pristupaju pitanjima poput ovog sa svojim predrasudama. Brzo sam uskoio: Da, ali i vi ste doli sa predrasudom da Bog postoji. Bredli je klimnuo glavom. Da li je to predrasuda?... Mene bi verovatno zadovoljilo i manje dokaza. Ali je ono to sam otkrio apsolutno obilje dokaza koje ukazuje na Inteligentnog Tvorca. Znai vi mislite da injenice uverljivo ukazuju na postojanje Tvorca? Uverljivo je suvie blag termin, odgovorio je. Dokazi su apsolutno ubedljivi. 'Uverljivo' znai da je neto verovatnije da bude nego da ne bude, dok 'ubedljivo' znai da zaista morate da se napregnete kako ne biste doli do tog zakljuka. Ali to zvui tako..., rekao sam, malo zamuckujui dok sam traio pravu re, nenauno izgovorio sam konano. Ne, naprotiv, odgovorio je Bredli, to je veoma nauno. U toku proteklih sto pedeset godina, naunici se koriste argumentima zasnovanim na analogijama sa stvarima koje razumemo u cilju formulisanja novih hipoteza u novonastalim oblastima naunog rada. I upravo je u tome stvar. ZAKLJUIVANJE UZ POMO ANALOGIJA Metod analogije je u 19. veku opisao astronom Don F. V. Herel, koji je napisao: Ukoliko je analogija dve pojave veoma slina i upadljiva, a istovremeno je i uzrok jedne od njih veoma oigledan, onda teko da je mogue odbiti da se prizna delovanje 58 analognog uzroka u drugoj analogiji, iako ona sama po sebi nije toliko oigledna. Kako se to moe primeniti na pitanje porekla ivota? pitao sam Bredlija. Ako mi moemo videti pisane informacije pa bila to slika na zidu peine ili roman sa nekog veb sajta i ako iza njih stoji nekakva pamet, zar onda to ne bi bilo tano i za samu prirodu? rekao je Bredli kao odgovor. Drugim reima, ono to je ifrovano na DNK u svakoj eliji svakog ivog stvorenja su prosto i jednostavno pisane informacije. U engleskom jeziku se koristi abeceda od dvadeset est slova; u DNK postoji hemijska abeceda od etiri slova, koja se razliitim redosledom spajaju i obrazuju rei, reenice i pasuse. Sve to obuhvata sva uputstva koja su potrebna da bi se upravljalo nad funkcionisanjem elije. Oni belee u kodifikovanom obliku uputstva kako da elija napravi protein. To funkcionie ba onako kao to i nizovi slova iz abecede funkcioniu u jeziku. Dakle, kada vidimo pisani jezik, moemo na osnovu iskustva da zakljuimo da ono ima svoj inteligentan uzrok. I moemo se legitimno posluiti analognijom i logikom i

zakljuiti da su ogromne sekvence informacija u DNK takoe posedovale inteligentan uzrok. Samim tim, to znai da je ivot na zemlji doao od 'nekoga' umesto iz 'neega'. Nije se moglo porei da je ovo bio moan i ubedljiv argument. Bredli kao da je razmiljao o njemu nekoliko trenutaka pre nego to je izneo jednu ilustraciju koja bi vrsto prikovala ono to je zakljuio. Da li ste gledali film 'Kontakt'? Svakako, rekao sam. Snimljen je prema knjizi Karla Sagana. Tako je, odgovorio je on. U tom filmu naunici paljivo posmatraju nebo da bi nali znake inteligentnih stvorenja u svemiru. Njihovi radioteleskopi hvataju samo umove sluajne zvuke iz svemira. Logino je pretpostaviti da iza toga ne stoji nikakva inteligencija. Potom jednog dana ponu da hvataju prenos prostih brojeva, a to su brojevi koji se mogu podeliti samo samim sobom i jedinicom. Naunici tada zakljuuju da je previe malo verovatno da postoji prirodan uzrok koji stoji iza takvog niza brojeva. To sada vie nije bio samo neureeni um; to su bile informacije, odnosno poruka sa sadrajem. Iz nje su oni zakljuili da iza nje stoji inteligentan uzrok. Kao to je i sam Sagan jednom rekao, 'prijem jedne jedine poruke iz 59 svemira' bi bio dovoljan da znamo da tamo negde postoje inteligen-tna bia. To je zakljuivanje putem analogije znamo da tamo gde postoji inteligentna komunikacija postoji i inteligentan uzrok. Bredli me je netremice gledao iznosei svoj zakljuak. A ako je jedna jedina poruka iz svemira za nas dovoljna da zakljuimo da iza nje stoji inteligencija, ta je onda sa obiljem informacija koje sadri DNK svake biljke i ivotinje? rekao je on istiui to povienim tonom. Svaka elija u ljudskom telu sadri vie informacija nego to ima u svih trideset tomova enciklopedije 'Britanika'. Svakako je onda logino izvesti zakljuak da ovo nije sluajan proizvod spontanih procesa u prirodi, ve nepogreiv znak Inteligentnog Tvorca. Bio je to argument bez odgovora. Onda je, rekao sam, poreklo ivota Ahilova peta evolucije. Tano. Kao to je kazao Filip Donson: 'Ako darvinisti hoe da dre Tvorca na 60 distanci, onda moraju da prue prirodno objanjenje porekla ivota'. Li, oni to nisu u stanju da urade. Uprkos svom njihovom trudu, nisu ak pruili nijednu jedinu mogunost koja bi ak izdaleka delovala logino. I nema izgleda da e je ikada pruiti. U stvari, sve ukazuje u drugom smeru nepogreivo ukazuje ka Bogu. Danas je potrebno mnogo vere da biste bili iskren naunik koji je ateista. JA PRAVIM MOLEKULE Pukim sluajem se desilo da je malo pre toga u oblinjem Hjus-tonu odrao govor nano-naunik Dejms Tur, profesor na Katedri za hemiju i Centru za nanonauku i nanotehnologiju pri univerzitetu Rajs. Sa doktoratom iz organske hemije na univerzitetu Perdju i post-doktorskim radom na Stenfordu i na univerzitetu u dravi Viskonsin, Tur se nalazi na glavnom frontu prouavanja molekularnog sveta. Napisao je preko sto etrdeset lanaka na temu tehnolokog istraivanja i autor je sedamnaest patenata u SAD. Ja zaraujem za ivot pravei molekule, rekao je kada se predstavljao. Ne moete ni da zamislite koliko je teak taj posao.

Cilj njegovog izlaganja nije bio da zaseni publiku opisima svojih najnovijih visokotehnolokih napora u cilju pohranjivanja ogromne koliine informacija na mikroskopskom nivou, to bi zamenilo silikonske ipove koji su glomazni u poreenju sa njima. Umesto toga, cilj mu je bio da opie neto drugo to je otkrio dok je sve dublje i dublje zadirao u zadivljujua uda na molekularnom nivou: otiske prstiju Inteligentnog Tvorca. Ja sa strahopotovanjem gledam ta je On uinio kroz svoju tvorevinu, rekao je. Samo amater koji ne zna nita o nauci moe da kae da vas nauka odvlai od religije. 61 Ako zaista prouavate na-uku, ona e vas pribliiti Bogu. Kakva ironija, pomislio sam. Nekada me je elementarno poznavanje nauke o evoluciji gurnulo ka ateizmu; sada je sve bolje poznavanje nauke o molekulima uvrivalo moje uverenje u Boga. Poput sluaja sa ubistvom u Oklahomi, moja prvobitna presuda se zasnivala na manjkavim dokazima koji su doveli do manjkavih zakljuaka. Ideja da bi neureeni procesi nekako mogli da budu zasluni za pretvaranje mrtvih supstanci u celokupnu sloenost ivih orgnizama svakako, kao to je mikrobiolog Denton zapazio, nije nita vie i nita manje od velikog mita kosmogeneze savremenog 62 doba. asopis Time nije bio u pravu: Darvin nije ubio Boga. Naprosto postoji previe jakih indikacija a naroito u udesnoj sloenosti ne-vid-ljivih atoma i u nesvakidanjem hemijskom jeziku kodifikovanom na dvostruku spiralu DNK koje potvruju da je Tvorac iv i zdrav. Proavi kroz detektor metala i pored uniformisanih uvara u Beloj kui, mogao sam da osetim atmosferu iekivanja. Uprkos naporima da se predstavi kao da se nita naroito ne deava, bilo je jasno da se deava neto veliko iza kulisa. irio se skandal sa Monikom Levinski, a pritisak je bio sve vei na predsednika Klintona da prizna sve pre nego to specijalni tuilac Kenet Star objavi svoj dugo oekivani izvetaj. Klinton je zakasnio na doruak pola sata i seo ba meni preko puta. Imao je iznuren izraz lica sa umornim i podbulim oima. Pitao sam ga kako je, budui zabrinut za njegovo zdravlje. Ostao sam budan do tri sata jutros, odgovorio je blago promuklim apatom. Novinari su se buno gurali za mesto u zadnjem delu prostorije, fotoaparati su kljocali, a olovke i notesi su bili spremni. Klinton je ustao i napravio nekoliko koraka do govornice. Nad prostorijom je zavladao tajac. Nestala je njegova uobiajena razgovorljivost. Moda danas neu tako leerno da priam kao to sam to radio proteklih godina, rekao je manjem skupu verskih voa. Ostao sam do prilino kasno sino da razmiljam i molim se za to ta treba danas da kaem. Izvadio je naoare da proita ono to je napisao na paretu papira. Usledila je njegova najpotresnija i najdramatinija izjava otkako je vest o njegovoj aferi procurela u medije. Mislim da ne postoji previe matovit nain da kaem da sam sagreio, rekao je sa suzama u oima i bolom na licu. Meni je vano da svako ko je povreen zna da je tuga koju oseam iskrena pre svega i najvanije, moja porodica, potom i moji prijatelji, moje osoblje, moj kabinet, Monika Levinski i njena porodica, kao i ameriki narod. Od svih njih traim oprotaj. Kajem se... Potrebna mi je Boja pomo da postanem ovek kakav hou da budem.

Ovde je, dakle, stajao najmoniji ovek sveta i govorio kako mu je slomljeno srce zbog svog strahovito nemoralnog odnosa sa bivom staistkinjom. Sve njegove ekonomske inicijative, svi napori u spoljnoj politici i socijalnom programu su sada pali u zapeak. Na centru bine sada je bilo surovo i ubedljivo pitanje karaktera. Od politiara ljudi oekuju da poseduju dobar javni imid i da ga glancaju do visokog sjaja izjavama za tampu u svoju korist i visprenom retorikom, ali se njihov stvarni karakter esto otkrije u linim odlukama daleko od svetlosti reflektora. Nema sumnje da su moralne odluke oveka iza kulisa njegova brana vernost i osnovna iskrenost u odnosima sa ljudima bitne za to kako e voditi narod. Na kraju krajeva, upravo takve stvari i otkrivaju kakav je neko u stvarnosti. Dok sam bio ateista, smatrao sam da religiozni ljudi mogu da podue politiare nekim trikovima u izgradnji dobrog imida. Religiozni ljudi bi se neumorno koncentrisali na odreene privlane aspekte Bojeg karaktera Njegovu ljubav, milost, pratanje, saoseanje ali bi zanemarivali ili ignorisali delove Biblije za koje bi se reklo da otkrivaju neto problematinije aspekte Njegovog karaktera. Kada se usredsredi panja na retko spominjane starozavetne prie o pokoljima i drugim krvoproliima masovnih razmera, na Boga se iznenada gleda u drugaijem svetlu. Poput Klintona, ija je veto napravljena javna linost doivela krah nakon to su dokumentovane verodostojne prie o vanbranim aferama, i imid Boga kao blagonaklonog boanstva punog ljubavi dovode u pitanje prie o naizgled surovom i osvetnikom postupanju. Da li ove brutalne prie otkrivaju pravi Boji karakter? I ako otkrivaju, da li On zasluuje da ga potujemo? arls Templton ima svoje miljenje o tome. Bog iz Starog zaveta je u potpunosti nenalik Bogu u koga veruje veina religioznih ljudi, rekao je on. Njegova pravda je, po savremenim standardima, neuvena... On je jednostran, mrzovoljan, osvetoljubiv i 3 ljubomoran za ono to je njegova privilegija. Ateista Dord H. Smit se slae s tim. Starozavetni Bog je napravio impresivan spisak zloina, rekao je. Biblijski Bog je lino voleo da direktno istrebljuje veliki broj 4 ljudi, obino putem bolesti ili glau, i to vrlo esto za prilino neobine prestupe. Smit voli da citira nekadanjeg predsednika Tomasa Defersona koji je rekao da prie iz 5 Starog zaveta otkrivaju da je Bog surov, osvetoljubiv, hirovit i nepravedan. Ovo pitanje nas dovoljno uznemirava, ali osim toga postoji jo jedna dodatna stvar koju treba istraiti. U ocenjivanju Bojeg karaktera, i kritiari religije i sami religiozni ljudi citiraju Bibliju kao izvor svojih informacija. Ali da li je ona stvarno verodostojna knjiga? Nije li Biblija prepuna kontradikcija i nedoslednosti koje potkopavaju njenu pouzdanost? Zar savremena arheologija ne dovodi u pitanje biblijske reference istorijskih dogaaja? Zar ona nije pre zbirka matovitih le-gen-di nego precizan opis Tvorca sveta? Ova dva problema Boji karakter i pouzdanost knjige koja nam navodno govori o njemu bili su kljune prepreke za mene kao duhovnog tragaoca. U to vreme sam se zatrpavao knjigama i lancima u pokuaju da doem do nekakvog pametnog zakljuka. Kamo sree da sam tada mogao da uradim ono to radim upravo sada: da sednem i intervjuiem strunjaka koji je jedan od najpoznatijih i najboljih branilaca religije u svetu. ETVRTI INTERVJU: DR NORMAN L. GAJSLER

Norman Gajsler moe biti ilav i zastrauju uesnik u debati kad pone da deklamuje biblijske stihove, arheoloka i nauna otkria i istorijske dogaaje da bi pobio oveka koji je reio da diskredituje religiju. Njegovo enciklopedijsko pamenje i ustar nain izlaganja impresioniraju mnoge kritiare ve dui niz godina. Meutim, ja sam doao kod drugaijeg Normana Gajslera prijatnog glasa i blage naravi u njegovu skromnu, ali prijatnu kancelariju na Teolokom fakultetu u arloti u dravi Severna Karolina. On je dekan tog fakulteta. Bio je leerno odeven u aren demper preko plave koulje na dugmie. Smekao se i imao zdrav smisao za humor. Ipak, ubrzo se laserskom jainom fokusirao na probleme za koje sam preao pola drave da bih mogao da razgovaram sa njim. Gajsler je, kao vrlo plodan i nagraivan autor, napisao, bio koautor ili uredio preko pedeset knjiga, ukljuujui standardnu literaturu kao to je Opti uvod u Bibliju (General Introduction to the Bible), Nepogreivost (Inerrancy), Uvod u filozofiju (Introduction to Philosophy), Filozofija religije (Philosophy of Religion), Kad skeptici postavljaju pitanja (When Skeptics Ask), Kad kritiari postavljaju pitanja (When Critics Ask) i Kad sektai postavljaju pitanja (When Cultists Ask). Jedan od njegovih najnovijih poduhvata je ambiciozna Bejkerova enciklopedija hrianske apologetike (Baker Encyclopedia of Christian Apologetics) na 841 stranici, koja sistematski obrauje teme od apsolutne istine do zen budizma. Nakon studija po raznim koledima i fakultetima, Gajsler je doktorirao filozofiju na univerzitetu Lojola u ikagu. Nekada je bio glavni profesor za filozofiju religije na jednoj bogosloviji, kao i profesor sistematske teologije na drugoj. lan je nekoliko filozofskih, naunih i religijskih drutava. Gajsler mnogo putuje po svih pedeset drava SAD i dvadeset pet drava na est kontinenata i dri predavanja o dokazima za religiju i debatuje sa dobro znanim skepticima kao to su humanista Pol Kurtz. Zato sam znao da nema mnogo anse da ga potpuno zateknem nekim pitanjem. Meutim, doao sam naoruan nekim od najteih problema od svih. Poto smo seli jedan preko puta drugog u braon kone fotelje, izvukao sam papir na kome sam pribeleio jetke rei uvaenog amerikog patriote ija kritika religije je postala legendarna. 1794. godine je, zapoeo sam, Tomas Pejn napisao u knjizi 'Doba razuma': 'Svaki put kada proitamo odvratne prie sa raskala-nim razvratom, nemilosrdnim i izvitoperenim pogubljenjima, neumornom osvetoljubivou, koje ispunjavaju vie od 6 polovine Biblije, bilo bi doslednije nazvati je delom demona, nego Bojom reju'. Pogledao sam u Gajslera da vidim da li se trgnuo na aoku Pejnovih rei. Ovo je estok izazov, rekao sam. Kako biste mu vi odgovorili da on danas sedi ovde? Gajsler je namestio svoje naoare, a potom zapazio uz osmeh: Pre svega, rekao bih da je ba teta to nije imao Bibliju. Kada je napisao prvi deo knjige 'Doba razuma', nije je imao. Ali na stranu to, ja mislim da on brka dve stvari: ta Biblija belei i ta Biblija odobrava. Dajte mi neki primer te razlike, rekao sam. Evo, na primer, Biblija belei Sotonine lai i preljubu kralja Davida, ali ih ne odobrava, objasnio je. Tano je da u Bibliji ima puno bizarnih pria. Knjiga o Sudijama belei kako je silovana ena, potom iskasapljena na dvanaest komada i po jedan komad 7 poslat svakom izraelskom plemenu. Meutim, sigurno da Biblija to ne odobrava.

Drugo, mislim da Pejn iznosi netane stvari. U Bibliji ne postoje nikakva nemilosrdna i izvitoperena pogubljenja koja bi zapovedio Bog. Podigao sam ruku u znak protesta. David je nazvan ovekom po Bojem srcu, a Biblija opet govori kako je on muio svoje neprijate-lje, istakao sam. Kae i ovo: 'natera ih pod testere i pod brane gvozdene i pod sekire gvozdene, i sagna ih u pei u 8 kojima se cigle peku'. To mi zvui surovo i nemilosrdno! Samo polako, upozorio me je Gajsler. Ovakav prevod otvara vrata za pogrena tumaenja. U nekim prevodima se bolje prenosi izvorno znaenje na hebrejskom jeziku, i recimo da bi preciznije glasilo da David 'izvede narod koji bejae u njemu i stavi ga da radi kod testera, i sa gvozdenim pijucima, i sa gvozdenim sekirama, i upotrebi ga za rad u ciglanama'. Re je o radu, a ne o muenju, i taj rad je prilino human u poreenju sa okrutnostima koje su sprovodili njegovi neprijatelji. Osim toga, ovo je jo jedan sluaj da Biblija neto zabelei, ali ne mora da znai da to i podrava. Aha! pomislio sam. Brzo sam se presabrao i krenuo dalje. Na stranu taj odeljak, ali u Starom zavetu i dalje ima puno krvoprolia, rekao sam. Zar ne postoji velika razlika izmeu veoma esto okrutnog Boga iz Starog zaveta i Boga punog ljubavi iz Novog? Gajsler se nasmeio. Zanimljivo da me to pitate, odgovorio mi je, jer sam upravo zavrio sa prouavanjem svakog mesta na kome Biblija koristi re 'milost'. Naao sam da se ta re u Bibliji javlja oko tri puta vie u Starom nego u Novom zavetu. Potom sam prouio re 'ljubav' i naao da se javlja otprilike isti broj puta i u Starom i u Novom zavetu, tako da imate isti naglasak na ljubav u oba zaveta. Da ironija bude vea, dodao je, mogli biste da tvrdite da Bog vie sudi u Novom zavetu nego u Starom. Na primer, Stari zavet veoma malo govori o kazni, ali Novi zavet itekako govori o tome. Onda znai nema evolucije u Bojem karakteru? 9 Tako je. U stvari, Biblija i kae: 'Jer sam ja Gospod, i ja se ne menjam'. U oba zaveta imate identinog i nepromenljivog Boga Boga koji je toliko svet da ne moe da gleda greh, a opet Boga ije srce puno ljubavi, milosra i saoseajnosti eli da izlije oprotaj na sve one koji se pokaju. Saoseajnost? Pomislio sam. Milosre? Doao je trenutak da se dotaknemo same sri problema sa Bojim karakterom. BOJE NAREDBE ZA UBIJANJE LJUDI Upro sam pogled u Gajslera. Glas mi je odisao sarkazmom kada sam izneo najotriji prigovor na Boji karakter. Vi govorite o saoseajnosti i milosru, rekao sam, ali je te osobine teko razumeti kada vidimo gde Bog nareuje genocid govorei Izraelcima u 5. Knjizi Mojsijevoj 7. glava da 'potpuno istrebe' Hananeje i ostalih est naroda i da 'se ne smiluju na njih'. To mi je dalo ubrzanje. I to nije bio izolovan sluaj, nastavio sam, govorei sve bre i bre. Bog je naredio ubistvo svakog prvenca u Egiptu; potopio je svet i ubio nebrojene hiljade ljudi; rekao je Izraelcima: 'Idi sad ti udaraj na Amalika, i zatri kao prokleto sve to je njegovo; ne ali ga, nego e pobiti i ljude i ene, i decu, i decu na sisi, i volove, i 10 ovce i kamile i magarce'. To vie lii na nasilnog i brutalnog Boga nego na Boga koji voli ljude. Kako moete oekivati od ljudi da ga potuju, ako nareuje da se ubiju nevina deca? Uprkos jaini pitanja, Gajsler je odrao smiren i razborit ton. To pokazuje, rekao je,

da je Boji karakter apsolutno svet, i da On mo-ra da kazni greh i pobunu. On je pravedan sudija; to je neporecivi deo onoga to On jeste. Ali je sa druge strane Njegov karakter i milostiv. ujte: ako bilo ko hoe da pobegne, On e mu to dopustiti. Gajsler je zastao. Moja pitanja su jasno zahtevala detaljnije objanjenje. Li, vi ste postavili gomilu dobrih pitanja, a ona zasluuju promiljen odgovor, rekao je. Imate li neto protiv da neto paljivije preemo te delove? Jer mislim da emo, ako to uradimo, videti da se isti princip stalno ponavlja. Dao sam mu znak da pone. Molim vas onda, rekao sam, da ih preemo. Zaista mi je stalo do toga da ih razumem. Ponimo sa Amalianima, kazao je. ujte, Li, oni su bili daleko od nevinih ljudi. Daleko od nevinih. To nisu bili dobri ljudi. Oni su zapravo bili potpuno i totalno izopaeni. Njihov zadatak je bio da unite Izrael. Drugim reima, da poine genocid. Da zlo bude jo vee, pogledajte ta je jo bilo vano u svemu tom: Izraelci su bili izabrani narod preko koga e Bog doneti spasenje itavom svetu kroz Isusa Hrista. Znai, hoete da kaete da su zasluili da budu istrebljeni? pitao sam ga. Istrebljenje njihovog naroda je postalo neizbeno zbog teine njihovog greha, rekao je Gajsler. Da je kojim sluajem preiveo neki najokoreliji ostatak tog naroda, oni bi moda obnovili svoju agresiju na Izraelce i Boji plan. To su bili uporni, zli i ratoborni ljudi. Da bih vam pokazao koliko su bili dostojni svake osude, rei u vam da su pratili Izraelce i kukaviki klali najslabije meu njima slabe, stare ljude i invalide koji su zaostajali za ostatkom naroda. Oni su hteli da zbriu do poslednjeg Izraelca sa lica zemlje. Bog je mogao da ih uniti prirodnom katastrofom kao to je poplava, ali je umesto toga upotrebio Izrael kao svoje orue za presudu. On je stupio u akciju ne samo zbog Izraelaca, ve u krajnjem smislu zbog svakog oveka koji je ikada postojao i ije e spasenje doneti Mesija koga e taj narod iznedriti. A ta je sa decom? protestovao sam. Zato je trebalo ubiti ne-vi-nu decu? Treba imati na umu, rekao je, da tehniki niko nije potpuno ne-vin. Biblija u 51. psalmu kae da smo svi roeni u grehu, odnosno sa sklonou da se pobunimo i da inimo zlo. Takoe, treba imati na umu Boji suverenitet nad ivotom. Jednom je neki ateista pokrenuo ovo pitanje tokom rasprave, a ja sam odgovorio rekavi: 'Bog je stvorio ivot i On ima pravo da ga oduzme. Ako vi moete da stvorite ivot, onda moete imati pravo i da ga oduzmete. Ali ako ne moete da ga stvorite, onda nemate to pravo'. I zauo se aplauz publike. Ljudi pretpostavljaju da je ono to je po nama pogreno, pogreno i za Boga. Meutim, za mene bi bilo pogreno da vam oduzmem ivot, jer ga ja nisam stvorio i ne posedujem ga. Bilo bi, na primer, pogreno da odem u vae dvorite i da vam poupam cvee, izlomim ga, unitim, presaujem i premetam. To mogu da radim u svom dvoritu, jer je cvee u njemu moje. Dakle, Bog ima vrhovnu vlast nad svim ivim biima i ima to pravo da oduzme ivot ako tako hoe. Mi zapravo kao da zaboravljamo da Bog i oduzima ivot svakom oveku. To se naziva smrt. Jedino pita-nje je kada i kako, a to moramo prepustiti Njemu. A TA JE SA DECOM? Na intelektualnom nivou sam do ovog trenutka mogao da razumem Gajslerov odgovor. Meutim, na emotivnom nivou on nije previe daleko dospevao. I dalje nisam imao mira. Ali ta je sa decom... nisam hteo da odustanem.

Gajsler je imao razumevanja za to, budui i sam otac estoro dece i deda devetoro unuadi. Na drutvenom i fizikom planu, sudbina dece kroz itavu istoriju je uvek bila skopana sa njihovim roditeljima, bilo to na dobro ili na zlo, istakao je on. Li, vi ipak morate da shvatite situaciju kod Amaliana. U takvoj potpuno zloj, nasilnikoj i izopaenoj kulturi nije bilo nikakve nade za tu decu. Taj narod je bio toliko prljav da je liio na gangrenu koja se iri oveku po nozi, i Bog je morao da amputira tu nogu jer bi se inae ganrena proirila i na kraju ne bi preostalo nita. U izvesnom smislu je taj Boji in bio in milosra. Milosra? pitao sam. Kako to? Prema Bibliji, svako dete koje premine pre nego to postane svesna osoba bie spaeno, jednoga dana ponovo stvoreno i provesti venost u Bojem prisustvu, odgovorio je on. A da su ta deca nastavila da ive u tom groznom drutvu i nakon to su postala svesna, nema sumnje da bi postala iskvarena i samim tim zauvek izgubila spasenje. Zato mislite da deca bivaju spasena kada umru? pitao sam. Isaija 7:16 govori o ivotnom dobu pre koga je dete sposobno da moralno rasuuje, odnosno 'pre no to naui dete odbaciti zlo i izabrati dobro'. Kralj David je govorio da e biti sa sinom koji je umro na roenju. Isus je rekao: 'Pustite decu neka dolaze k meni, i 11 ne branite im, jer je takvih carstvo Boje', to ukazuje na to da e deca 'ii na nebo'. Postoji veliki broj drugih stihova koji takoe podravaju ovo stanovite. Ustremio sam se na oiglednu nedoslednost. Ako je u krajnjem smislu bilo najbolje da ta deca umru pre nego to postanu uraunljiva, zato to e tako otii na nebo, zato se ne moe isto rei i za abortirane bebe? pitao sam. Ako su abortirani, onda definitivno bivaju spaseni, ali ako se rode i odrastu, mogli bi da se pobune protiv Boga i da budu izgubljeni za venost. Zar to onda ne bi bio snaan argument u prilog abortusu? Gajslerov odgovor je brzo stigao. Ne, to je neispravna analogija, insistirao je. Prvo, Bog danas nikako ne daje zapovest da svako obavi abortus; abortus zapravo nije u skladu sa biblijskom naukom. Ne zaboravite da je On jedini koji moe da odlui da oduzme ivot, jer je On, na kraju krajeva, i Tvorac istog. Drugo, mi danas nemamo kulturu koja je toliko duboko iskvarena koliko je bilo amaliko drutvo. U toj kulturi nije postojala nada; danas ta nada postoji. Znai, rekao sam, vi ne smatrate da je Bog bio nerazuman zato to je naredio da se unite Amaliani? Morate imati u vidu da je ovim ljudima prueno dovoljno prilike da promene svoj nain ivota i sve ovo izbegnu, rekao je. U stvari, ako biste uzeli u obzir sve Hananejce zajedno sa Amalianima, oni su imali na raspolaganju 400 godina da se pokaju. To je veoma dug period. I naposletku je, nakon to je nekoliko vekova ekala da im prui priliku da odustanu od svog puta u samounitenje, Boja priroda je morala da stane na put njihovom svesnom injenju zla. Bog svakako nije nita uradio napreac. Takoe moramo imati u vidu da su oni koji su hteli da se izvuku iz ove situacije to ve i uinili za to su imali brojne prilike tokom mnogih godina. Oni koji su hteli da se spasu od propasti su bez sumnje pobegli i ostali poteeni. U Knjizi Isusa Navina 6. glava, gde Biblija govori o unitenju Jerihona i Hananeja, imate isti princip. Ovo je bila veoma iskvarena sredina, do te mere da Biblija kae da se smuila Bogu. Ti ljudi su bili brutalni, surovi, praktikovali su incest, seksualni odnos sa ivoti-njama, religijsku prostituciju, pa ak i rtvovanje dece u ognju. Bili su agresivna nacija koja je elela da uniti Izraelce.

Opet, dakle, imate zle ljude koji su uniteni, ali i pravednike meu njima koji su se spasli. Primera radi, Ravi koja je pruila zatitu izraelskim vojnicima nije presueno zajedno sa ostalim narodom. A pogle-dajte ta se desilo sa grenim stanovnicima grada Ninevije. Bog se spremio da im presudi poto su tako zasluili, ali su se pokajali i Bog ih je sve potedeo. Znai, poenta je u sledeem: Ko god se po-ka-je, Bog je voljan da ga spasi i izbavi. To je vano zapamtiti. Vidite, Boja namera je u ovim sluajevima bila da uniti grean narod jer je sama struktura naroda po sebi bila grena, a ne da uniti ljude ako su ti ljudi bili spremni da se pokaju. Mnogi stihovi ukazuju na to da je Boja primarna elja bila da protera ove grene narode iz zemlje za koju su oni ve znali da je odavno obeana Izraelu. Na takav bi nain Izrael mogao da doe i da bude relativno osloboen od spoljanjeg grenog uticaja koji bi mogao da ga uniti poput raka. On je hteo da stvori jednu sredinu gde bi mogao da doe Mesija na dobrobit mnogih miliona ljudi koji su ikada postojali. Onda, znai, princip glasi da su ljudi uli dovoljno upozorenja? pitao sam ga. Naravno, rekao je. A razmislite i o ovome: veliki deo ena i de-ce bi unapred pobegao pre nego to bi zapoeli pravi sukobi i ostavio iza sebe ratnike da se suoe sa Izraelcima. Borci koji bi preostali bi bili najokoreliji ljudi, koji bi tvrdoglavo odbili da odu odatle sam kostur te iskvarene zajednice. Stoga je pod velikim znakom pitanja koliko bi uopte u svemu tome bilo ena i dece. Osim toga, u skladu sa pravilima ponaanja koje je Bog dao Izraelcima, kad god bi otili u neki neprijateljski grad prvo je trebalo da ponude mir narodu. Narod je mogao da izabere: mogao je da prihvati ponudu, i u tom sluaju ne bi stradao, ili je pak mogao da odbije ponudu na sopstveni rizik. I to je fer i korektno. Morao sam da priznam da je ova analiza bacala novo svetlo na celu situaciju, a naroito njegovi komentari viestrukih upozorenja koja su davana i to da su ene i deca bili najverovatnije evakuisani iz tih oblasti pre svake bitke. I ma koliko nevolja mi zadavali ovi odeljci u Bibliji, bilo je lepo znati da bi Izrael ponudio mir pre nego to bi krenuo u rat, kao i da je pravilo u Bibliji bilo da se ljudima koji se pokaju prui prilika da izbegnu sud. Onda Bog to nije uinio iz hira? On i ne radi stvari iz hira, tek tako, i nije nemilosrdan. Ali vam, Li, moram rei jednu stvar: On je bez daljnjeg pravedan. Sama njegova priroda zahteva da stane na put izopaenim ljudima koji mu se tvrdoglavo i svesno odupiru u svome grehu. A zar to i nije ono to On treba da radi? Zar to nije ono to i mi hoemo da bude pravde? Jedna od kljunih stvari koje treba imati na umu je da je tokom itave istorije On bio saoseajan, milosrdan i blagonaklon prema onima koji se pokaju i okrenu njemu. Na kraju krajeva, svi emo videti koliko je On fer. Meutim, postojala je jo jedna epizoda koja mi je zadavala muke opet se ticala dece i inilo se da ona stoji nasuprot Gajslerovom miljenju da Bog ne radi stvari na svoju ruku. Re je o jednoj od najudnijih epizoda u itavoj Bibliji. KRAJNJI EKSTREMIZAM Prorok Jelisije je iao putem ka Vetilju kada su mu u susret izala mala deca koja su ga zadirkivala zbog toga to je bio elav. Rugali su mu se: Penji se elo! Penji se elo! Njegova reakcija je bila da ih prokune u Boje ime. Potom su, kao okantan in osvete, 12 iznenada izala dva medveda iz ume i raereili etrdeset dvoje dece. Profesore, vi uporno tvrdite da Bog ne radi stvari na svoju ruku, rekao sam. Ali ovo

zvui kao neuven odgovor na neznatnu i smenu uvredu. Raereiti etrdeset dvoje male nevine dece samo zato to su se alili na raun jednog elavog oveka je veoma surovo. Gajsler je bio dobro upoznat sa ovim pitanjem. U vaem pitanju stoji pogrena pretpostavka, odgovorio je Gajsler. To nisu bila mala nevina deca. Poto sam unapred oekivao kakav e biti njegov odgovor, izvukao sam fotokopiju tog odeljka i pruio mu je. O, nego ta nego jesu, uzvratio sam. Pogledajte ovde, rekao sam, pokazujui na rei. Pie da su deca u pitanju. Gajsler je bacio letimian pogled na stranicu i odmah video koji je izvor. Naalost, u tom prevodu stoji re koja vas moe navesti na pogrean zakljuak, kazao je. Strunjaci za Bibliju su utvrdili da se ta re sa izvornog hebrejskog jezika najbolje prevodi kao 'deac' ili 'mladii'. Najbolje to moemo zakljuiti je da je to bila nasilnika rulja opasnih adolescenata, koja se moe uporediti sa dananjom ulinom bandom. Prorok se naao u ivotnoj opasnosti zbog njihovog velikog broja ako su raereeni njih etrdeset dvojica, ko zna koliko ih je skupa ugrozilo ivot proroku? Ugrozilo ivot? pitao sam ga. Ma dajte, molim vas! Oni su se samo naalili na raun njegove elavosti. Kada budete razumeli kontekst, videete da je situacija bila mnogo ozbiljnija od toga, odgovorio je Gajsler. Biblijski komentatori zapaaju da je njihovo ruganje imalo za cilj da iskua Jelisijeve tvrdnje da je prorok. Oni su praktino rekli: 'Ako si Boji ovek, zato se ne uzdigne na nebo kao i prorok Ilija?' Oigledno su se rugali preanjem Bojem delu kada je podigao Iliju u nebo. U svom neverovanju su prezirali ono to je Bog inio preko obojice proroka. Osim toga, to to su govorili Jelisiju da je elav najverovatnije je aludiralo na injenicu da su u ono vreme gubavci brijali glave. Znai, nasrnuli su na Jelisija na oveka od dostojanstva i autoriteta kao Bojeg proroka kao na prezrenog i prognanog oveka dostojnog svakog prezira. Bacali su ljagu ne samo na njegovu linost, ve i na Boju, jer je on bio Boji predstavnik. Ali ipak, rekao sam, zar to nije prilino banalna uvreda? U kontekstu onog vremena nije bila, rekao je on. Jelisije se sasvim razumljivo osetio ugroeno zbog te bande. ivot mu se nalazio u opasnosti. Ti mladii su praktino napadali i njega i Boga. Ono to se desilo je bio jedan vid preventivnog udarca koji bi ulio strah bilo kom drugom ko bi uradio ovako neto, jer bi ovo mogao da bude opasan presedan. Ako bi se opasna banda tinejdera izvukla posle ovoga, a Bog ne bi pritekao u pomo proroku, samo pomislite na to kakav bi negativan odraz to imalo na drutvo. To bi otvorilo vrata za dalje napade na proroke i samim tim i ignorisanje hitnih poruka koje su pokuavali da prenesu od Boga. U stvari, kao to je rekao jedan komentator: 'Medvedi nisu bili izraz nekontrolisane surovosti, ve su pokazali da Bog stalno pokuava da povrati sebi svoj narod kroz manje presude, sve dok greh naroda ne postane toliko veliki da presuda mora da se izvri u punoj snazi... Katastrofalan pad Samarije bio bi izbegnut da su se ljudi pokajali posle 13 ovog incidenta'. I kao poslednja stvar, dodao je Gajsler, Jo jednom bih rekao da moramo uzeti u obzir Boji suverenitet. ivote ovih mladia nije oduzeo Jelisije, ve je sam Bog, koji ih je i stvorio, pustio medvede na njih. A ako je On stvorio ivot, onda ima pravo i da ga oduzme. Nasrtaj ove bande na proroka otkrio je njihov pravi odnos prema Bogu, a ovek se uvek nalazi na opasnom putu koji vodi u smrt kada izazivaki vrea i tvrdoglavo se

opire Bogu. Presavio sam fotokopiju. Znai, onda je pogrean prevod izvornog teksta ovo to pie da su to bila obina deca, rekao sam. Tako je, rekao je on. Hebrejska re ukazuje na to da su verovatno bili tinejderi. U 14 stvari, ista re na hebrejskom se koristi na drugim mestima kada se govori o vojnicima. Kao to vidite, kada se sve stavi u pravu perspektivu, dobija se mnogo drugaija predstava nego to se na poetku pretpostavi. U ovom trenutku je ve splasnula veina argumenata protiv Boje linosti zahvaljujui Gajslerovim odgovorima koji su pruili dozu uravnoteenosti i kontekst za shvatanje Boje jasne namere u ovim diskutabilnim situacijama. Iako su ovi odeljci i dalje bili problematini, posmatranje i sa druge strane je svakako pruilo mogunost da Boga oslobodimo presude u nedostatku dokaza, a naroito u svetlu obi-lja drugih dokaza njegove milosti i ljubavi. Meutim, takoe je postojalo slino pitanje oko Bojeg karaktera koje zabrinjava mnoge ljude danas, a to je kako se Bog odnosi prema ivotinjama. Zato je stvorio svet u kome grabljivice stalno vrebaju plen i gde je nasilna smrt sastavni deo ivota? I to je jo bitnije, zar nam to ne otkriva neto u Njegovom karakteru to je uznemirujue? BOL KOJI TRPE IVOTINJE arls Templton je postavio problem patnje u ivotinjskom svetu kada je u svojoj knjizi Oprotaj sa Bogom napisao: Turobna i neizbena realnost je da je itav ivot zasnovan na smrti. Svaki mesoder mora da ubija i prodire druga stvorenja... Kako bi svemoan Bog pun ljubavi mogao da stvori takve strahote?... Nema sumnje da sveznajuem boanstvu ne bi bilo nemogue da 15 stvo-ri ivotinjski svet koji bi se mogao odrati i trajati bez patnje i smrti. A ta je sa ovim? pitao sam Gajslera nakon to sam mu proi-tao Templtonove rei. On je u tome rekao dosta toga tanog, odgovorio je Gajsler. To nije bio odgovor koji sam oekivao. Mislite? pitao sam ga. Da, rekao je on. Ali je naalost taj iskaz poput ae pitke vode sa jednom kapi arsenika. U toj ai ima kvalitetne vode, ali je ona zatrovana. Kako to? Kvalitetna voda je da Bog svakako moe da stvori takve ivoti-nje. I injenica je da On to i jeste uradio. U poetku su ivele takve ivoti-nje, a i na obnovljenoj Zemlji u budunosti e iveti takve ivotinje. U stvari i pie u Bibliji da je Bog ispoetka stvorio ivotinje i oveka kao biljojede. Gajsler je potom pruio ruku ispod stolice i uzeo Bibliju. Otvorio je na poetak i oima preleteo preko stranice zaustavivi se pred kraj prvog poglavlja i proitao: Jo ree Bog: Evo dajem vam sve bilje to nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja seme nose. To da vam je za hranu vau. A svim ivotinjama zemaljskim i svim pticama nebeskim, i svemu to se mie na zemlji, i u emu ima daha ivota, dajem svu 16 travu zelenu za hranu. I bi tako. Gajsler je zatvorio knjigu i nastavio sa izlaganjem. Bog nije odredio da se u poetku jedu ivotinje, niti su ivotinje jele druge ivotinje. Prorok Isaija je rekao da e jednog dana Bog stvoriti nova nebesa i novu zemlju, gde e zajedno vuk i jagnje pasti, a lav jesti 17 travu kao i vo. Drugim reima, nee biti ubijanja koje se danas deava. Jednom reju, sve to je Bog stvorio bilo je dobro. Stvari je promenila ovekova

pobuna. Kada su Bogu praktino rekli da treba da se skloni, On je to delimino i uradio. Rimljanima 8 kae da se to odrazilo na itavu tvorevinu a to se odnosi na biljni svet, ljude, ivotinje, na sve. Dolo je do fundamentalnih genetskih promena; moemo, na primer, videti kako se ivotni vek brzo skratio nakon Potopa. Bog nije isplanirao da to tako bude tako je ispalo jedino zbog greha. Na kraju e i to biti sreeno. Ali zar Bog nije bio okrutan prema ivotinjama kada je uspostavio sistem njihovog rtvovanja u Starom zavetu? pitao sam ga. Nain na koji su ubijane te ivotinje bio je prilino human. Bila je to najbezbolnija mogua smrt. I nita se nije bacalo. Ljudi su jeli meso, a kou koristili za pravljenje odee, znai u sutini su gajili ivotinje i ubirali rod od toga. Nije to bio pokuaj da se istrebi vrsta. A svakako da je postojao i vaan razlog prinoenja ivotinja na oltar te rtve su pokazivale na budunost, na konanu rtvu Isusa Hrista, Jagnjeta Bojeg, na krstu kao plata za nae grehe. A ta je sa svom patnjom u svetu nastalom kao posledica toga to ivotinje love i ubijaju druge ivotinje? pitao sam. Ukupna suma celokupne patnje koju Bog doputa u svetu je apsolutno enormna. Mislim da je tu cela pretpostavka pogrena, odgovorio je on. Kao to je rekao Klajv Luis, za patnju ne postoji ukupna suma. Tu se koristi pogrean naziv. Nijedan ovek ni ivotinja ne doive zbirni iznos patnje. Nijedan ovek, zapravo, ne moe u jednom jedinom trenutku da oseti zbirni iznos patnje u celom svom ivotu. Kad biste imali trideset kilograma patnje i razvukli ih na trideset godina, godinje bi vam sledovao samo jedan kilogram, a potom i samo deli kilograma dnevno. Kada govorimo o ivotinjama, moramo imati na umu da Biblija jasno zabranjuje njihovo maltretiranje. Religiozni ljudi treba da se suprotstave svakom maltretiranju ivotinje. Meutim, doveo bih u pitanje premisu pokreta za prava ivotinja da ivotinje imaju moralna prava. ivotinje nisu moralna stvorenja. Istina, ljudi kao moralna bia mogu da ine nemoralne stvari sa ivotinjama, ali Biblija kae: 'Pravednik se i za stoku 18 svoju brine'. ivotinje su tu da nam slue i pomau, ali je moralno neispravno ako se okrutno odnosimo prema njima. MOE LI SE VEROVATI BIBLIJI? U svojoj analizi Bojeg karaktera Gajsler se oslanjao na Bibliju. S obzirom na to da je napisao knjigu o nepogreivosti Biblije, Gajslerovo miljenje o njoj je dobro poznato: on veruje da je Biblija jedinstvena knjiga koju je inspirisao Bog, kao i da je tano sve to ona ui i ega se dotie. Meutim, da li ipak postoji ikakav racionalan razlog da verujemo da Biblija doista pouzdano otkriva istinu o Bogu? Filozof-ateista Dord H. Smit smatra da nije tako: Biblija ne pokazuje ama ba nikakve indikacije natprirodnog u sebi. Ona, ba suprotno tome, predstavlja oigledan proizvod sujevernih ljudi koji su, povremeno, bili spremni da varaju ljude ako bi tako 19 mogli da proire svoju nauku. Templton nonalantno odbacuje vei deo Biblije kao ulepane na-rodne prie, dodajui da vie ne postoji mogunost da obrazovan ovek poveruje da je Biblija... niti 20 pouzdan dokument... niti, kako insistiraju religiozni ljudi, nepogreiva Re Boja. Dok sam bio ateista, rugao sam se fantastinim priama i oevidnim mitovima za koje sam verovao da diskvalifikuju Bibliju od toga da bude Bogom nadahnuta knjiga to miljenje mi je, uzgredno, bilo prilino pogodno da me oslobodi od bilo kakve potrebe

da sledim njene moralne naredbe. Mada nikada nisam detaljno prouavao njen sadraj, na brzinu sam odbacivao Bibliju da bih mogao slobodno da ivim grenim ivotom koji se jasno kosio sa njenim naelima. Vreme koje sam proveo sa Gajslerom bilo je retka prilika da iz prve ruke ujem zato on izvlai suprotan zakljuak i tako predano brani verodostojnost Biblije. Ustao sam da protegnem noge i priao jednoj od polica, preleui po naslovima knjiga. Zatim sam se okre-nuo i rekao: Sve se vrti oko toga da li je tano to to pie u Bibliji. Na osnovu ega vi verujete da jeste? Gajsler je, sa njemu svojstvenom samouverenou, odgovorio: Vie ima dokaza da je Biblija pouzdan izvor informacija nego za bilo koju drugu knjigu iz drevnih vremena. Meni je, pak, to izgledalo vie kao zakljuak nego kao dokaz. Moraete da mi iznesete neke injenice koje bi to podrale, rekao sam i seo na rub stolice u iekivanju Gajslerovog odgovora. Postoje mnogi dokazi o kojima bih mogao da priam, zapoeo je on. Mogao bih da govorim o jedinstvu u Bibliji o ezdeset est knjiga napisanih razliitim knjievnim stilovima sa moda etrdeset razliitih pisaca razliitog porekla u rasponu od preko hiljadu petsto godina, pa ipak je udesno kako Biblija otkriva jednu neprekidnu priu sa jednom centralnom porukom. To ukazuje na postojanje boanskog uma za koji su pisci Biblije tvrdili da su njime inspirisani. Potom je tu i mo Biblije da menja ljude ona od samog poetka preporaa ljude, daje im nadu, uliva hrabrost, prua smisao, mudrost, pomo i snagu i slui im kao sidro u ivotu. Lino, pak, verujem da se najubedljiviji dokazi mogu svrstati u dve kategorije. Prva njenu pouzdanost potvruje arheologija i drugo za njen boanski autoritet postoje udesne potvrde. Prvi razlog: arheologija kao potvrda Biblije Svoje izlaganje o arheolokim dokazima Gajsler je zapoeo citiranjem Isusovih rei, koji je rekao: Ako ne verovaste kad vam govo-rih o stvarima zemaljskim, kako ete 21 verovati kad vam budem govorio o stvarima nebeskim? I obratno, rekao je Gajsler, ako moemo da verujemo Bibliji kada nam pria o jasnim zemaljskim stvarima koje se mogu proveriti, onda joj moemo verovati i u oblastima gde je ne moemo direk-tno proveriti empirijskim putem. ta onda slui kao potvrda Biblije? pitao sam. S obzirom na to da sam u svojoj prethodnoj knjizi Isusov zloin ispitao neke od arheolokih potvrda Novog zaveta, bio sam naroito zainteresovan za arheologiju i Stari zavet, pa sam i zamolio Gajslera da odatle pone. Postoji na hiljade ak ne ni na stotine arheolokih nalaza na Bliskom istoku koji podravaju sliku koju nam prikazuje Biblija. Nedavno je pronaeno neto to potvruje detalje o kralju Davidu. Patrijarsi odnosno prie o Avramu, Isaku i Jakovu nekad su smatrani legendarnim, ali kako saznajemo sve vie i vie, ove prie dobijaju sve jau potporu. Smatralo se da unitenje Sodoma i Gomore pripada mitologiji dok nisu otkriveni dokazi da su svih pet gradova spomenutih u 1. Knjizi Mojsijevoj u stvari bili smeteni ba tamo gde i pie u Starom zavetu. Kada je re o njihovom unitenju, arheolog Kliford Vilson je rekao da 'postoje trajni dokazi ogromnog poara koji se 22 dogodio u davnoj prolosti'.

Osim toga, dodao je Gajsler, potvreni su i razni aspekti jevrej-skog ropstva. Takoe se pokazalo kao tano svako spominjanje asirskih kraljeva u Starom zavetu; u jednom iskopavanju tokom 1960-tih potvreno je da su Izraelci tokom Davidove vladavine stvarno mogli da uu u Jerusalim kroz tunel; postoje dokazi da je jedno vreme svet zaista govorio jednim jezikom, kao to kae Biblija; trenutno se iskopava mesto na kome je bio Solomonov hram; i tako redom. Arheolozi mnogo puta izraze sumnju u Stari zavet, da bi kasnije u novim otkriima samo potkrepili ono to pie u Bibliji. Na primer..., rekao sam. Samuilo recimo kae da je nakon Saulove smrti njegovo oruje ostavljeno u kui Astarotinoj, koja je bila hananska boginja plodnosti u Betanu, dok u Knjizi dnevnika stoji zabeleeno da mu je glava ostavljena u hram filistejskog boga sa rogovima koji se zvao Dagon. Arheolozi su smatrali da to mora da je bila greka i da je zato Biblija nepouzdana. A nije im palo na pamet da bi neprijatelji mogli da imaju hramove na istom mestu u isto vreme. I ta su otkrili arheolozi? pitao sam. Njihova iskopavanja su potvrdila da su na tom mestu bila dva hrama, po jedan za Dagona i Astarotu. Bili su razdvojeni jednim hodnikom. Kako se ispostavilo, Filisteji su oigledno prisvojili Astarotu kao jednu od svojih boginja. Biblija je ipak bila u pravu. A takve se stvari neprestano iznova deavaju. Biblija spominje Heteje oko 35 puta, ali kritiari su jedno vreme iznosili optubu da ne postoje nikakvi dokazi da je takav narod ikada postojao. Sada su arheolozi koji vre iskopavanja u dananjoj Turskoj otkrili svedoans-tva o Hetejima. Kao to je rekao veliki arheolog Vilijam F. Olbrajt: 'Ne moe 23 biti sumnje u to da arheologija potvruje sutinsku istorinost starozavetne tradicije'. Zamolio sam Gajslera da nastavi i ukratko izloi zato veruje u to da arheologija potkrepljuje Novi zavet. Poznati istoriar starog Rima Kolin D. Hemer, u knjizi 'Knjiga dela apostolskih u kontekstu helenistike istorije', pokazuje kako arheologija potvruje ne na desetine, ve na stotine detalja iz biblij-ske prie o ranoj crkvi, rekao je Gajsler. Potvreni su ak i mali detalji, kao na primer u kom pravcu duva vetar, koliko je duboka voda na odreenoj udaljenosti od obale, koja vrsta bolesti postoji na odreenom ostrvu, imena lokalnih zvaninika, i tako dalje. Dela apostolska je napisao istoriar Luka. Hemer nam daje preko deset razloga zato je ta knjiga morala biti napisana pre 62. g.n.e. ili tridesetak godina nakon Isusovog raspea. Luka je jo i pre toga napisao Jevanelje po Luki, koje je u osnovi istovetno kao i drugi delovi Biblije koji se tiu Isusovog ivota. Dakle, ovde imamo nepogreivog istoriara, za koga se pokazalo da je u pravu za stotine detalja, a nikada se nije dokazalo da je pogreio, i on pie itav istorijat Isusa Hrista i rane crkve. I taj istorijat je napisan u opsegu jedne generacije, dok su oevici bili jo ivi i mogli su da ga odbace da je bio preteran ili laan. Ne postoji nita nalik tome iz 24 bilo koje druge verske knjige staroga sveta. Je li Hemer usamljeni glas u ovome? pitao sam ga. Ne, doao je odgovor. Istaknuti istoriar Vilijam Remzi zapoeo je kao skeptik, ali nakon to je prouio Dela apostolska, zakljuio je da 'u razliitim detaljima pria 25 pokazuje udesnu istinitost'. Veliki istoriar klasinog perioda sa Oksfordskog univerziteta A. N. ervin-Vajt je rekao: 'Potvrda istorinosti za Knjigu dela apostolskih je ogromna' i da 'bilo koji pokuaj odbacivanja njene temeljne istorinosti da-nas mora

izgledati apsurdno'. Ve sam spomenuo arheologa Vilijama F. Olbrajta, koji je etrdeset godina bio vodei u Amerikoj koli za orijentalna istraivanja. On je zapoeo sa liberalnim stavom, ali je postajao sve konzervativniji u toku prouavanja arheolokih podataka. Zakljuio je da se radikalni kritiari Novog zaveta zapravo nalaze 'u pre-arheolokom periodu' i da su 27 njihova gledita 'prilino zastarela'. Naslonio sam se u fotelju i razmiljao o Gajslerovoj baranoj vatri injenica i citata. Njegov argument je bio jak: ako arheologija pokazuje da je Biblija bila pouzdana u onome to se moe proveriti, zato bi onda bila ita manje pouzdana u drugim stvarima koje u njoj piu? Meutim, time se ne dokazuje nita vie od ovoga. ak i ako arheologija stvarno potvruje da je Biblija istorijski pouz-dana, to ne znai da ona poseduje i boanski autoritet, rekao sam. Tako je, rekao je kratko Gajsler. Jedini razlog zato svako treba da prihvati Bibliju kao knjigu od boanskog autoriteta je zato to ona poseduje udesnu potvrdu. Drugi razlog: dokaz boanskog porekla Biblije Gajsler je prelistao svoju ishabanu Bibliju do samog poetka i potom je stavio na krilo. Sve se svodi na to da li je istina ono to pie u prvom stihu u Bibliji: 'U poetku stvori Bog nebo i zemlju', rekao je Gajsler. Ja verujem da postoji obilje naunih dokaza da je to tano svaka stvar koja ima poetak ima i svog zaetnika; svet je imao svoj poetak, pa samim tim ima i svog zaetnika; svemir je od samog svog nastanka bio veoma precizno i dobro podeen za nastanak ljudskog ivota; i tako dalje. Prekinuo sam ga da bih mu rekao da sam ve razgovarao sa Vilijamom Lejnom Kregom o dokazima koji ukazuju na boansko poreklo sveta. A, pa dobro onda, rekao je on. Ono to ljudi esto zaboravljaju je da ako je ovaj prvi stih taan, onda ne samo da su uda mogua, nego su i realna, jer se najvee udo ve dogodilo napravi-ti neto ni iz ega. ta je tee: da Isus uzme vodu i pretvori je u vino ili da uzmemo malo niega u ruku i stvorimo vodu? Mnogo je tee stvoriti vodu ni iz ega nego pretvoriti vodu u vino. Jedan mi je skeptik jednom rekao: 'Ja ne verujem u Bibliju jer u njoj ima uda'. A ja sam mu rekao: 'Navedite mi jedno'. On je kazao: 'Pretvaranje vode u vino. Da li vi verujete u to?' Rekao sam mu: 'Da, to se sve vreme dogaa'. On je rekao: 'Kako to mislite?' A ja sam rekao: 'Evo kako: kia proe kroz lozu i doe do grozda, a potom se grozd pretvori u vino. Isus je samo malo ubrzao ceo proces'. Ono to hou da kaem je da ako imate Boga koji moe da stvori neto ni iz ega, On onda moe da ini uda. A onda je jedina stvar koju treba da gledamo koja od svih knjiga na svetu ima potvrdu u udima. Postoji samo jedna knjiga, a to je Biblija. Dobro, rekao sam. Recite mi kako. Gajsler je podigao dva prsta. Na dva naina, rekao je. Prvo, Biblija je udesno potvrena preko ispunjenja proroanstava za budunost, i drugo, potvruju je uda koja su inili ljudi koji su tvrdili da govore u Boje ime. POTVRDA U PROROANSTVIMA Gajsler je zapoeo dugakom reenicom: Biblija je jedina knjiga na svetu koja sadri precizna i konkretna predvianja koja su iznoena na stotine godina unapred i koja su se

26

precizno ispunila. Pokazujui na jednu od sabijenih knjiga na polici, nastavio je i kazao: Prema enciklopediji 'Barton Payne's Encyclopedia of Biblical Prophecy', u Starom zavetu postoji 191 proroanstvo o Hristovom do-las-ku, ukljuujui i Njegovo poreklo, grad u kome e se roditi, da e ga roditi devica, tano vreme u istoriji kada e umreti, i tako dalje. Konkretno, Psalam 22,16 govori da e mu ruke i noge biti probodene; 14. stih kae da e mu se kosti 'rasuti'; 18. stih govori o bacanju kocke za njegovu 'dolamu', dok Knjiga proroka Zaharije 12,10 kae da e biti proboden, a Isus je i bio proboden kopljem. To je oigledno slika njegovog raspea meutim, napisana je pre nego to je raspee uopte uvedeno kao metod izvrenja smrtne kazne kod Rimljana. U to vreme su Jevreji smrtnu kaznu obavljali kamenova-njem. I, naravno, Knjiga proroka Isaije 53,2-12 sadri moda najudesnija proroanstva o Hristu u itavom Starom zavetu. Ono predskazuje dvanaest aspekata njegovog stradanja koji su se svi ispunili on je bio odbaen od ljudi, ovek vian patnji, iveo ivotom punim bola, bio prezren od drugih, nosio nae patnje, bio od Boga unien i pogoen, bio slomljen za nae bezakonje, ranjen za nae grehe, odveden kao jagnje na klanje, imao grob meu zloincima, bio bezgrean i molio se za grenike. Upao sam mu u re. ekajte malo, kazao sam. Ako priate sa rabinom, on e vam rei da se taj odeljak simbolino odnosi na Izrael, a ne na Mesiju. Gajsler je odmahnuo glavom. U starozavetno vreme su jevrejski rabini itekako smatrali da je ovo proroanstvo koje govori o Mesiji. To je miljenje koje je stvarno relevantno, kazao je on. Tek kasnije, kada su Hristovi prijatelji rekli da se ovo oigledno odnosi na Isusa, fariseji su poeli da govore da je u tom odeljku zapravo re o patnjama jevrejskog naroda. Ali jasno je da je to netano. Kada govori o jevrejskom narodu, Isaija se redovno koristi prvim licem mnoine, kao na primer 'na' ili 'mi', ali uvek kada govo-ri o Mesiji, on se slui treim licem jednine, kao na primer 'on' ili 'njega' a tako je i pisao u 53. glavi. Osim toga, svako ko ovo ita i sam e jasno primetiti da se govori o Isusu. Dakle, ovde imate neverovatna proroanstva koja su se doslovno ispunila u ivotu jednog oveka, iako on sam nije nad njima imao nikakvu kontrolu. Primera radi, on nije mogao da namesti svoje poreklo, vreme kada e se roditi i tako dalje. Ova proroanstva su napisana od dvesta do etiristo godina unapred. Nijedna druga knjiga na svetu ne sadri tako neto. Biblija je jedina knjiga koja se na ovakav nain natprirodno potvruje. Zamislio sam se nad ovim. Ali starozavetni proroci nisu bili jedini ljudi u istoriji ija su se predvianja ispunila na udesan nain. Primera radi, Nostradamus, lekar i astrolog koji je iveo u 16. veku, uven je po tome to je predskazivao budunost. Nije li on predvideo pojavu Hitlera i nacizma u Nemakoj? kazao sam, vie kao izjavu nego kao pitanje. Ako i on to moe, ta je onda tako specijalno kod biblijskih proroanstava? Problem kod Nostradamusa i mnogih drugih takozvanih parapsihologa je u tome to su njihova proroanstva esto veoma zagonetna, dvosmislena i neprecizna, odgovorio mi je Gajsler. A ta je onda sa proroanstvom o Hitleru? insistirao sam. To proroanstvo je sasvim konkretno. Naprotiv, to proroanstvo uopte nije bilo konkretno, odgovorio je on. Gajsler je ustao i otiao do svoje police sa knjigama, izvukao jednu knjigu i proeljao

je dok nije pronaao ta mu je trebalo. Tada je proitao Nostradamusovo proroanstvo: Sledbenici sekti, Vesnika ekaju velike nevolje. Zver sprema scensku dramu u pozoritu. Tvorac tog bezbonog podviga bie uven. Svet e biti u zbrci i podeljen zahvaljujui sektama... Zveri e, razjarene zbog gladi, plivati po rekama. Veina vojske e biti protiv do-njeg toka Dunava (Hister sera) Monika e odvui u gvozdeni kavez kada 28 brat koji je jo dete (de Germain) nee nita videti. Gajsler je nastavio: Ovde se oigledno ne govori o Adolfu Hitleru. Re ne glasi 'Hitler', nego 'Hister', i jasno je da to nije osoba, ve mesto. Latinski izraz de Germain treba tumaiti kao 'brat' ili 'bliski roak', a ne kao 'Nemaka'. On ne navodi nikakve datume, niti ak neko opte vremensko razdoblje. Osim toga, ta podrazumeva pod 'zverima' i 'gvozdenim kavezom'? Celo proroanstvo je toliko nejasno da zvui besmisleno. Princip kod Nostradamusovih proroanstava je da su ona veoma dvosmislena i da bi mogla da se uklope u raznorazne dogaaje. Njegovi sledbenici nisu dosledni u tumaenjima onoga to je on rekao. A i dokazano je da su neka od njegovih proroanstava netana. U stvari, nikada do sada nije dokazana autentinost nijednog jedinog Nostradamusovog proroanstva. Sloiu se sa vama da su mnogi parapsiholozi, kao i Nostradamus, nejasni u svojim predskazanjima, kazao sam. Ali mo-ra-te priznati da je isto to tano i za neka od biblijskih proroanstava. Istina, nisu sva biblijska proroanstva najjasnija, odgovorio je Gajsler. Meutim, mnoga proroanstva su veoma konkretna. Koliko vam je jo detalja potrebno uz precizno proroanstvo kada e Isus umreti, kao to se vidi u Knjizi proroka Danila 9,2426? Kada se malo pozabavite matematikom, videete da ovaj odeljak veoma precizno pokazuje kada e se Isus pojaviti u toku ovekove istorije. A ta je sa proroanstvima o Njegovom mestu roenja i o tome kako e postradati i umreti? Detalji su zapanjujui i bez izuzetka su se pokazali kao tani. Suprotstavio sam se jednim savremenim primerom parapsihologa ija su predskazanja esto bila vrlo detaljna. 1956. godine je Din Dikson prorekla da e na predsednikim izborima 1960. godine pobediti demokrata i da e ga ubiti za vreme mandata. To se i dogodilo sa Donom Kenedijem, a re je o prilino konkretnom proroanstvu. To Gajslera nita nije impresioniralo. Takoe je predviala da e u izborima 1960. dominirati radniki sindikati, to se nije dogodilo. Kasnije je raspodelila svoj 'ulog' rekavi da e pobediti Riard Nikson, tako da je postojala stopostotna ansa da se ostvari jedno od tih proroanstava. to se tie ubistva, tri od deset predsednika tokom dvadesetog veka su umrli tokom svog mandata, dok su jo dvojica bili smrtno bolesni pred kraj mandata. Imala je solidnu verovatnou da e joj se ispuniti proroanstvo. Osim toga, nasuprot biblijskim prorocima, ona je predviala mnoge stvari koje su na kraju ispale netane da e komunistika Kina uvui ceo svet u rat zbog Kvemoja i Macua 1958. godine; da e Trei svetski rat poeti 1954. godine; da e Kastra proterati sa Kube 1970. Po meni joj je najbolje ono kad je prorekla da se aklina Kenedi nee preudati a ve sledeeg dana, udala se za Aristotela Onazisa! kazao je uz smeh. Jedna studija iz 1975. o proroanstvima koje su kazivali parapsiholozi, ukljuujui i Din Dikson, pokazala je da su im proroanstva tana u svega 6% sluajeva. To je bedno! Verovatno biste uz najobinije nagaanje napravili bolju statistiku. Osim toga, primetiete da se uobiajena praksa Diksonove, Nostradamusa i drugih parapsihologa

sastoji u bavljenju okultnim ona je, na primer, koristila kristalnu kuglu a to bi moglo da objasni deo onoga to su proricali. Budui i sam skeptian prema parapsiholozima, nisam hteo da odem jo dublje u poziciju da jo pokuavam da ih branim. A i Gajsler je bio sasvim jasan: oni se potpuno razlikuju od biblijskih proroka. Odluio sam da krenem dalje ka mnogo snanijoj kritici biblijskih proroanstava, a to su tvrdnje da ih religiozni judi izvlae iz konteksta i tvrde da su predvidela dolazak Isusa Hrista, mada su zapravo govorila o drugim stvarima. Pao mi je na pamet i jedan primer. Dozvoljavate li? pitao sam i pruio ruku da uzmem njegovu Bibliju. Okrenuo sam Jevanelje po Mateju 2,15 u kome pie: Josif usta, uze dete i mater njegovu nou i otide u Egipat. I osta onde do smrti Irodove, da se ispuni ono to je Gospod javio preko proroka koji ree: 'Iz Egipta dozvah sina svoga'. Taj stih je povezan sa Osijom 11,1. Okrenuo sam taj stih i proitao ga Gajsleru: Kad Izrailj dete bee zavoleh ja njega, i ja iz Egipta zazvah sina svoga. Zatvorio sam knjigu i pruio je nazad Gajsleru, rekavi: Oigledno je da taj odeljak govori o sinovima Izraelovim koji izlaze iz Egipta. Znai, ne govori se o Mesiji. Zar to onda nije izvlaenje proroanstva iz konteksta? Dobro pitanje, konstatovao je Gajsler. Meutim, treba da znate da nemaju sva proroanstva namenu da predviaju budunost. ta to znai? pitao sam ga. Istina je da je Novi zavet povezao odreene odeljke iz Starog zaveta sa Isusom odeljke koji nisu predstavljali neposredno proroanstvo za Njega. Mnogi strunjaci posmatraju ove veze kao 'tipoloko' ispunjenje u Hristu, za proroanstva koja nisu direktno go-vorila o njemu. A ta pak to znai? Drugim reima, jedan deo tog odeljka se moe legitimno povezati sa Hristom iako sam odeljak ne predstavlja proroanstvo koje se tie direktno njega. Drugi strunjaci kau da u odreenim odeljcima Starog zaveta postoji opte tumaenje koje se odnosi i na Izrael i na Hrista, jer su i jedan i drugi nazvani Bojim 'sinom'. Ovo se ponekad zove i 'pristup dvostrukog znaenja' u proroanstvu. Ja lino vidim da postoji vrednost u oba pristupa. Ali, opet kaem, ovi odeljci ne predstavljaju direktno proroanstvo o Isusu Hristu i ja ih tako ni ne tretiram. Jasno je, pak, da postoji dovoljan broj primera za proroanstva iji je jasan cilj predvianje budunosti i iz kojih moemo da utvrdimo da Biblija ima boanski autoritet. Matematika pokazuje da apsolutno nema anse da su ta proroanstva mogla da se ispune pukim sluajem.

POTVRDA PREKO UDA Preavi na drugi razlog za boanski autoritet Biblije, Gajsler je rekao da postoji jedan siguran nain za odreivanje da li je neki prorok zaista Boji izaslanik ili pak arlatan

koji nastoji da prevari masu ljudi: da li on moe da uini neko pravo pravcato udo? Sve tri monoteistike religije hrianstvo, judaizam i islam priznaju da uda vae kao nain potvrde da je poruka dola od Boga. ak i uveni skeptik Bertran Rasel je priznao 29 da bi uda mogla da potvrde autentinost tvrdnje da je ono to se iznosi tano. U Bibliji za koju smo, setiete se, potvrdili da je istorijski pouzdana imamo proroke iji je autoritet dovoen u pitanje, ali koji bi potom uinili udo kako bi dokazali ko ih alje, kazao je Gajsler. Primera radi, Mojsije je u 2. Knjizi Mojsijevoj 4,1 kazao: 'Oni mi nee verovati niti e posluati glasa moga, nego e mi rei: 'Nije ti se Bog pojavio'. ta mu je Bog odgovorio na to? Rekao je Mojsiju da baci svoj tap na zemlju i on se u tom trenutku pretvorio u zmiju. Onda je kazao Mojsiju da uhvati zmiju za rep i ona se pretvorila nazad u tap. Tada je Bog rekao u 5. stihu: 'To e uiniti, da veruju da ti se pojavio Gospod, Bog otaca njihovih, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev'. Ista stvar se dogodila i proroku Iliji na gori Karmilskoj njegov autoritet je doveden u pitanje i Bog je poslao oganj sa nebesa kao potvrdu da je Ilija pravi prorok. A to se 30 Isusa tie, On je ak istupio i rekao: 'Ako ne inim dela Oca svoga, ne verujte mi'. I On je i inio dela svoga Oca, odnosno uda. ak je i Nikodim to priznao kada je Isusu rekao: 'Ravi!, znamo da si ti uitelj od Boga doao, jer niko ne moe initi udesa ovih koja ti 31 ini, ako nije Bog s njim'. Muhamed je i sam verovao da je Isus prorok koji je inio uda, ukljuujui i vaskrsavanje mrtvih. Muslimani takoe veruju da su Mojsije i Ilija inili uda. To je vrlo zanimljivo, zato to je u Kuranu Muhamed, kada su od njega nevernici traili da uini udo, odbio da to uini. Samo im je kazao da treba da proitaju jedno poglavlje 32 Kurana. Stvarno? ubacio sam se. Apsolutno. Pa ipak je i sam Muhamed rekao: 'Bog svakako ima mo da poalje 33 znak'. On je ak rekao i ovo: 'Oni e rei: 'Zato mu njegov Gospod ne poalje znak 34 odozgo?' A kada se Jovan Krstitelj zapitao da li je Isus Mesija, Isus je sa sigurnou mogao da Jovanovim uenicima d odgovor: 'Idite i kaite Jovanu to videste i uste: Slepi progledaju, hromi hode, gubavci iste se, gluvi uju, mrtvi uskrsavaju, siromasima javlja 35 se jevan-elje'. Gajsler se zaustavio na trenutak dok sam ja razmiljao o onome to je priao. Potom je rezimirao svoje argumente: Kada sve to saberete istorijsku pouzdanost Biblije iju autentinost potvruje arheologija, udesno ispunjavanje proroanstava koja jasno govore o budunosti, kao i sva zabeleena uda koja su se dogodila dobiete natprirodnim putem potvrenu knjigu koja nije nalik nijednoj drugoj na svetu. Hteo sam samo da razjasnimo jednu stvar. Ali vi sada ne kaete: 'Verujem da je Biblija nadahnuta od Boga zato to u njoj tako pie. Tako je. To je cirkularan argument. Dakle ne, argument ovako treba da glasi: Biblija tvrdi da je Re Boja i Biblija dokazuje da je Re Boja. To bi izgledalo kao prilino dobar argument kada naizgled Biblija ne bi u sebi imala toliko kontradikcija. Kako uopte Biblija moe biti verodostojna ako nije u stanju da bude dosledna u onome to govo-ri? Kako da je smatramo nadahnutom od Boga ako u

njoj stoje tvrdnje koje se jednostavno ne mogu meusobno pomiriti? KAKO IZAI NA KRAJ SA KONTRADIKCIJAMA? Kada sam ga upitao za navodne kontradikcije u Bibliji, Gajsler se naslonio u fotelju i nasmeio. Bio je to problem u ijem je prouava-nju proveo ceo ivot. Postao mi je hobi da sakupljam navodne protivrenosti, netane stvari i suprotne izjave u Bibliji, kazao je. Imam spisak od oko osamsto stavki. Pre nekoliko godina sam kao koautor izdao knjigu 'Kad kritiari postavljaju pitanja' u kojoj je skoro est stotina 36 stranica posveeno ispravljanju krivih drina. Sve to vam mogu rei je da iz mog iskustva, kada kritiari iznesu ove prigovore, oni uvek prekre jedan od sedamnaest principa tumaenja Biblije. Koji su to principi? upitao sam. Na primer, pretpostavka da se ono to do sada nije objanjeno ne moe ni objasniti. Siguran sam da bi neki ustar kritiar mogao da mi kae: 'A ta je sa ovim?' i ak iako ve etrdeset godina prouavam ove stvari, ne bih bio u stanju da mu dam odgovor. ta to pokazuje da u Bibliji stoji greka ili da Gajsler jednostavno to nije znao? Ja bih Bibliju oslobodio presude u nedostatku dokaza, jer od osamsto tvrdnji koje sam prouio nisam naao nijednu jedinu greku u Bibliji, ali sam zato pronaao mnogo greaka kod kritiara. Kooperno sam podigao glavu. Ipak, da li je stvarno racionalna opcija pretpostaviti da je Biblija u pravu u nedostatku suprotnih dokaza? Da, jeste, uporno je tvrdio on. Kada naunik naie na neku anomaliju u prirodi, da li on odustane od nauke? Kada je naa svemirska sonda otkrila isprepletene prstenove oko Jupitera, to je bilo suprotno svim naunim objanjenjima. Da li se seate da su svi NASA naunici napustili svoj posao zato to nisu mogli da objasne tu pojavu? Nasmejao sam se. Naravno da se ne seam, kazao sam. Upravo tako. Oni nisu digli ruke. Rekli su: 'Pa, mora da postoji objanjenje' i nastavili sa prouavanjima. Ja Bibliji pristupam na isti nain. Ona se uvek iznova pokae kao tana knjiga, ak i kada sam ispoetka mislio da nije tako. Zato da i sada ne verujem isto to, u nedostatku suprotnih dokaza? Mi Bibliji treba da pristupamo onako kako se Amerikanac tretira na sudu: smatra se da je nevin dok se ne dokae da je kriv. A kritiari rade obrnuto. Oni su poricali da su starozavetni Heteji ikada postojali. A sada su arheolozi pronali hetejsku biblioteku. Kritiari govore: 'Pa dobro, recimo da je tano to to pie u tom stihu u Bibliji, ali ne mogu da prihvatim ostatak knjige'. Ali, ekajte malo ako Biblija uvek iznova dokae svoju tanost u stotinama raznih deta-lja, onda je teret dokazivanja na kritiaru, a ne na Bibliji. Zamolio sam Gajslera da ukratko opie neke od drugih principa za reavanje prividnih protivrenosti u Bibliji. Evo, na primer, kazao je, neuzimanje u obzir konteksta u ne-kom odeljku Biblije. Ovo je najea greka koju prave kritiari. Ako izvadite rei iz konteksta, onda moete ak da izvedete da Biblija dokae da ne postoji Bog. Na kraju krajeva, Psalam 14,1 to upravo i kae: 'Nema Boga!' Meutim, naravno da u kontekstu stoji 'Ree bezumnik u srcu svome: Nema Boga!' Stoga kontekst ima presudnu vanost, a kritiari su najee krivi to izvlae stihove iz konteksta i izvode navodnu kontradikciju tamo gde je nema. Jo jedna greka je pretpostavka da odlomak koji ne iznosi sve injenice nije taan. Matej kae da je Petar Isusu kazao: 'Ti si Hristos, Sin Boga ivoga'. Marko kae: 'Ti si 37 Hristos'. A Luka kae: 'Ti si Hristos Boji'. I kritiari kau: 'Vidite li ovo? Eto greke!' A

ja kaem: 'A gde je greka?' Nije Matej rekao 'Ti nisi Hristos', a Marko recimo rekao 'Ti jesi Hristos'. Matej je samo dao vie podataka, a to nije greka. Ti podaci se meusobno dopunjavaju. Meu ostalim grekama su i kada se ne obrati panja da tee razumljive odeljke treba tumaiti u svetlu jasnijih; zasnivanje uenja na nejasnom stihu; zaboravljanje da se Biblija ne slui tehnikim, nego svakodnevnim jezikom; isputanje iz vida injenice da se Biblija koristi razliitim knjievnim postupcima i zaboravljanje da je Biblija ljudska knjiga sa ljudskim karakteristikama. Ljudi gree, rekao sam. Ako je Biblija ljudska knjiga, zar nisu onda greke neizbene? Ako izuzmemo, recimo, Deset Bojih zapovesti, Biblija nije knjiga koja je izdiktirana, odgovorio mi je Gajsler. Njeni pisci nisu bili sekretari kod Boga. Ponekad su koristili ljudske izvore ili koristili razliit stil pisanja ili pak pisali iz razliite perspektive ili naglaavali razliite stvari kao bitne ili otkrivali ovekove principe razmiljanja i oseanja. U tome nema nikakvih problema. Biblija je pisana od strane ljudi, ali bez greke. Ipak, upao sam, ljudi sve vreme iznose navodne kontradikcije. Kao na primer koju?, odgovorio je on. Koje su najee kontradikcije koje ujete? Zamislio sam se na trenutak. Matej kae da je na Isusovom grobu bio jedan aneo, a Jovan da ih je bilo dvojica; Jevanelja kau da se Juda obesio, a Dela apostolska da mu se prosula utroba. U pravu ste, ta mesta se esto citiraju, odgovorio je. Ali ih moete lako uklopiti. to se tie anela, da li ste ikada primetili da kad god imate dvoje neega, da onda imate i jedno? Dakle, to nije kontradikcija. Matej nije rekao da je bio samo jedan aneo. Jovan je izneo vie detalja rekavi da ih je bilo dvojica. to se tie Judinog samoubistva, ovek se moe obesiti ili o drvo ili na ivici litice. U ono vreme je bilo protivno zakonu da se dotakne le. Znai, neko je kasnije doao, pronaao njegovo telo, presekao ue i nateklo telo je palo na stene. ta se dogaa? Utroba mu se prosipa, kao to kae Biblija. Ovi odeljci nisu kontradiktorni, ve komplementarni. Sve u svemu, morao sam da priznam da je Gajsler na dobrom putu. Seam se kako sam kao ateista zasipao nespremne religiozne ljude gomilom prividnih biblijskih kontradikcija i neloginosti. Oni bi bili frustrirani i bilo bi ih stid to ne bi mogli da odgovore na to, a ja bih otiao sav srean i pun sebe. Ali to to oni nisu mogli da odgovore nije znailo da odgovori ne postoje. Ba kao i sa problematinim odeljcima o Hananejcima i Jelisiju, to sam vie prekopavao po istorijskim dokazima i detaljno ispitivao pitanja, to su prigovori u njima sve vie bledeli. ZATO JE TAKO TEKO VEROVATI? Bilo je ve skoro vreme za ruak i poeo sam da oseam glad. Hoete li da prezalogajimo neto? pitao sam Gajslera. Svakako, kazao je. Ima tu u blizini jedna sendviara. Preleteo sam pogledom beleke. inilo mi se da sam pokrio sve o emu sam hteo da razgovaram ali sam tada primetio citat koji sam doneo sa sobom. On je odraavao oseanje frustracije kod mnogih ljudi: zato je Bog uinio da bude tako teko verovati u Njega? Nisam hteo da zavrim intervju, a da to ne pitam Gajslera. Samo jo neto pre nego to krenemo, rekao sam mu i proitao slikovite rei jednog

frustriranog duhovnog tragaoca: Znai, ako hou da izbegnem pakao, trebalo bi da verujem da je zmija razgovarala sa Evom, da je devica zaela od Boga, da je velika riba progutala proroka Jonu, da se rastavilo Crveno more, i mnoge druge sumanute stvari. Pa, dobro, ako sam Bogu toliko potreban ... zato je Bog uinio da vera u njega bude tako... nemogua? ... Meni se ini da je jedan svemogu Bog mogao da uradi mnogo bolji posao da ubedi ljude u Svoje postojanje, bolje od svakog jevaneliste... Samo napii na nebu, itko i krupnim slovima: 38 'Evo ti dokaz, ovee. Veruj u Mene ili idi u pakao! Iskreno tvoj, Bog Svemogui'. Pogledao sam u Gajslera i rekao mu: ta biste mu vi rekli na ovo? Gajsler se malo zbunio: Moj odgovor bi mu bio da je Bog tako neto i uinio, odgovorio je. Psalam 19:1 kae: 'Nebesa slavu Boju objavljuju, dela ruku Njegovih 39 nebeski prostor glasi'. Ovo je, u stvari, tako ivopisno zapisano na nebo da sve vie naunika koji prouavaju zvezde postaju religiozni. Veliki kosmolog Alan Sendid, dobitnik nagrade za astronomiju sline Nobelovoj, 40 zakljuio je da Bog predstavlja 'objanjenje za udo postojanja'. Fred Hojl, koji je osmislio Teoriju venog stanja kosmosa kako bi izbegao postojanje Boga, na kraju je poeo i sam da veruje u Inteligentnog Tvorca svemira. Astrofiziar Hju Ros, koji je doktorirao iz astronomije na Univer-zitetu u Torontu i bavio se istraivanjima na kvazarima i galaksijama, rekao je da su nauni i istorijski 41 dokazi 'duboko uvrstili moje uvere-nje u verodostojnost Biblije'. Robert Destrou, otvoreni agnostik i upravnik opservatorije Maunt Vilson, kao i osniva svemirskog instituta Godard zakljuio je da veliki prasak ukazuje na Boga. A svia mi se i ono to je kazao matematiki fiziar Robert Grifits: 'Ako nam treba ateista za debatu, moram da 42 odem na katedru za filozofiju. Na katedri za fiziku nema mnogo vajde'. Li, dokazi su vam veoma jasni. Ali nisu i za skeptika kao to je Bertran Rasel, primetio sam. On je rekao da ako jednog dana bude stao pred Boga i ako ga Bog bude pitao zato nikada nije verovao u Njega, da e rei da nije imao dovoljno dokaza na raspolaganju, podsetio sam Gajslera. Gajsler je, poto mu je jedan od hobija da skuplja citate ateista i agnostika, ukazao na jo neto to je rekao Rasel: Pitali su ga u jednom intervjuu u asopisu Look: 'Pod kojim uslovima biste verovali u Boga', a on je na to odgovorio otprilike ovako: 'Pa, ako bih uo glas sa nebesa i ako bi on predvideo niz stvari, pa se one i obistinile, onda pretpostavljam da bih morao da poverujem da postoji nekakvo natprirodno 43 stvorenje'. U svetlu nae diskusije o udesnom ispunjenju proroanstava za budunost u Bibliji, ironija u Raselovoj izjavi je bila oigledna. Ja bih rekao: 'Gospodine Rasel, sa neba je zaista i doao glas; On je predvideo mnogo toga; i mi smo videli da se sve to neosporno obistinilo', rekao je Gajsler. Znai, vi onda ne mislite da Bog oteava ljudima veru u Njega? Ba naprotiv, dokazi su tu ako su ljudi voljni da ih vide. Ne okreu se ljudi od Boga zbog nedostatka dokaza oni to ine zbog svog ponosa ili samovolje. Bog nikoga nee terati u svoje stado. Ljubav nikada ne moe biti na silu. Moe samo da radi na tome da ubedi nekoga. A ovde imamo obilje ubedljivih dokaza. Oseao sam dunost da otkrijem identitet oveka koji se pitao zato je Bog uinio da je toliko teko verovati u Njega. Rekao sam Gajsleru da je njegovo ime Edvard Bojd, i da

je on taj komentar poslao svom sinu, religiozom filozofu Gregoriju Bojdu, u okviru prepiske u kojoj su raspravljali o dokazima za religiju. 1992. godine, nakon to je i lino razmotrio dokaze, dotadanji skeptik Edvard Bojd je odluio da postane Isusov 44 sledbenik. Gajsler se nasmeio na tu priu, a potom je krajnje prisno, ak poetski, zavrio na susret sa nekoliko rei o njegovoj linoj veri. to se mene tie, ja kaem isto to je rekao i apostol Petar: 'Gospode, kome emo ii? 45 Ti ima rei venoga ivota'. On je jedini koji nije samo tvrdio da je Bog, nego je to i dokazao. Kada to uporedim sa svim drugim osnivaima svih drugih religija, to me podsea na pesnika koji je rekao da 'no ima hiljadu oiju, ali dan samo jedne i da svetlost celog sveta umire sa zalaskom sunca'. Gajslerov glas je postao blai, ali je i dalje bio snaan. Kada doe pono ovekovog neznanja, na nebu ima puno zvezda koje svetle. Kada doe podne, ostane samo jedna zvezda. A ta zvezda je Isus Hrist, svetlost sveta. I na osnovu dokaza Njegovog identiteta niko drugi mu ne moe biti ravan. Zato ja sav svoj ulog stavljam na Njega a ne na oveka koji se smatrao mudrim, Konfuija; ili na oveka koji se smatrao prosvet-ljenim, Budu, ve na Onoga koji je tvrdio da je Bog u ljudskom telu. Na onoga koji je izjavio: 'Ja sam od pre nego to je Avram postao' i to i dokazao.

Volter aplinski imao je vrsto miljenje o religiji i nije se stideo da ga iskae. 1940. godine izazvao je pometnju u Roesteru u Nju Hempiru, glasno izjavivi da je organizovana religija zamka i osudivi po imenu nekoliko hrianskih denominacija. Ishod svega: uhapsili su ga i osudili, jer se u dravnom zakonu navodi da je kriminalni in govoriti bilo kakve uvredljive, podrugljive ili neprikladne rei bilo kome ko se legitimno nalazi na bilo kojoj ulici ili drugom javnom mestu. Smatrajui da su mu uskraena prava slobodnog izraavanja, aplinski se alio na presude sve dok nije doao do Vrhovnog suda SAD. Meutim, 1942. godine su sudije jednoglasno potvrdile presudu protiv njega, rekavi da ratoborni renik koji je on 3 glasno upranja-vao stoji izvan domena zatite Prvog amandmana na ameriki Ustav. Posle trideset godina, sud je razjasnio svoju definiciju ratobornih rei nazvavi ih epitetima koji vreaju linost koji sami po sebi vrlo verovatno mogu izazvati 4 nasilniko ponaanje. Nasilnike rei kod ljudi izazivaju instinktivne reakcije, krv im prokljua, a ruke se stisnu u pesnice. Ovaj uvredljiv jezik dopire duboko u oveka, vri atak na njegova najdraa verovanja i izaziva ljude da uzvrate udarac u znak osvete. Nekim ljudima su takve i neuvene rei Isusa Hrista: Ja sam put i istina i ivot. Niko nee doi k Ocu do 5 kroza me. Mnogi ljudi misle da je arogantno, uskogrudo i netrpeljivo kad hriani insistiraju na tome da jedini put ka Bogu mora ii preko Isusa iz Nazareta. U vreme religijskog pluralizma i tolerancije, ove iskljuive tvrdnje su politiki nekorektne, i predstavljaju verbalni amar u lice drugim sistemima verovanja. Pluralista Rouzmeri Redford Ruder

je takve tvrdnje oznaila kao apsurni verski ovinizam, dok ih je jedan teolog nazvao duhovnom diktaturom koja podstrekava oseaj samo-dovoljnosti i superiornosti koji 7 moe odvesti u mrnju i nasilje prema ljudima ija su verovanja drugaija. Danas je mnogo prihvatljiviji pristup poput onog koga je iskazao indijski filozof Svami Vivekenanda: Mi 'Indusi' prihvatamo da su sve religije ispravne, kazao je na Svetskom parlamentu religija 1893. godine. Greh je u stvari, kako je rekao, kada nekog 8 drugog nazivamo grenikom. Takav vid otvorenog razmiljanja i slobodoumlja se dobro uklapa u nau dananju relativistiku kulturu, gde se smatra da nijedna injenica nema sveoptu vanost u svako vreme, na svakom mestu, za svakog oveka i za svaku kulturu. I zaista, danas 9 itave dve treine Amerikanaca poriu da uopte postoji tako neto kao to je istina. Dok sam bio ateista, dizala bi mi se kosa na glavi na tvrdnje hriana da oni dre monopol na jedini ispravan pristup religiji. ta oni misle, ko su? gunao bih. Ko su oni da sude svakom drugom? Gde je tu Isusova ljubav? 10 arls Templton je nazvao nepodnoljivom drskou to to Biblija tvrdi da sem 11 Isusa Hrista nema drugoga imena pod nebom... kojim bismo se mogli spasti. Templton je dodao: Hriani su velika manjina u svetu. Otprilike etvoro na svakih pet ljudi na kugli zemaljskoj veruje u druge bogove, a ne u hrianskog Boga. Vie od pet milijardi ljudi koji ive na planeti potuju i slave vie od trista bogova. Ako bismo ukljuili i animistike ili plemenske religije, taj broj bi se podigao do preko tri hiljade. Zar onda treba da 12 verujemo da su jedino hriani u pravu? Uprkos Templtonovom traginom potcenjivanju broja bogova koji se potuju u svetu, zakljuak i dalje stoji. Isusove iskljuive izjave stoje meu najveim preprekama za dananje duhovne istraivae. Uz ovako delikatnu temu, znao sam da je potrebno da razgovaram sa strunjakom koji ima otar i analitiki um, zdravu filozofsku potporu i puno iskustva u velikoj oblasti razliitih svetskih religija. Ti kriterijumi su me doveli u predgrae Atlante u Dordiji, u kancelariju Ravija Zakarijasa, koji se rodio i odrastao u Indiji. PETI PRAVA INTERVJU: RAVI ZAKARIJAS, DOKTOR TEOLOGIJE I

Ima jedna stara indijska izreka koja kae da postoje dva puta kojima moete doi u svoj nos, kazao mi je Ravi Zakarijas dok je skidao svoj crni kaput i seo za okrugli drveni sto u njegovoj kancelariji. Imate ovaj put, rekao je i pokazao je pravo ka svom nosu. Onda je pruio ruku iza glave i dotakao nos sa zaobilazne strane. A imate i ovaj put, kazao je uz osmeh. Drugim reima, Indusi ponekad vie vole da krenu duim i zaobilaznim putem ka odgovoru nego da prebrzo krenu ka zakljuku. I to je ponekad tano i za Zakarijasa, koji je stekao reputaciju jednog od najotroumnijeg branioca hrianstva koji ima sposobnost da se veoma precizno izrazi. Blagog duha, ali britkog uma, Zakarijasa je Bili Grejam nazvao ovekom velike 13 duhovne percepcije i intelektualnog integriteta. Do sada je govorio o hrianstvu,

filozofiji, svetskim religijama i kultovima u pedeset zemalja i na brojnim univerzitetima. Meu njegovim knjigama su i nagraeno delo Moe li ovek da ivi bez Boga? (Can Man Live Without God?), koja se delimino zasniva na nizu odlinih predavanja koja je odrao na Harvardu; Skrhan izraz lica: pravo lice ateizma (A Shattered Visage: The Real Face of Atheism); Izbavi nas od zla (Deliver Us From Evil); Vapaji srca (Cries of the Heart); i Isus meu drugim bogovima (Jesus Among Other Gods). Svoju prvu knjigu za decu, Trgovac i lopov (The Merchant and the Thief), izdao je 1999. godine. Zakarijas je studirao na bogosloviji Trinity Evangelical Divinity School, gde je magistrirao teologiju, a kao strunjak i profesor povremeno dri predavanja na Kembridu. Imao je ast da doktorira teologiju na koledima Hauton i Tindejl, kao i da doktorira pravo na koledu Ezburi. Svojevremeno je bio glavni profesor evangelizma i savremene misli na jednom teolokom fakultetu. Danas Ravi Zakarijas dri svoju internacionalnu teoloku slubu, sa seditima u SAD, Kanadi, Indiji i Engleskoj. Sa svojom enom Margaret ima troje dece. Zakarijas je impozantna linost sa deakim osmehom. Njegova umereno zatamnjena koa stoji u kontrastu sa kosom koja je toliko bela da izgleda kao da svetli. Govori mekim i hrapavim glasom sa karakteristinim indijskim akcentom i padom na kraju reenice. Nepogreivo ljubazan i gostoljubiv, velikoduno je posvetio sve vreme intervjuu, iako je iza kulisa njegovo osoblje grozniavo obavljalo pripreme za jo jedan meunarodni put na koji je trebalo ubrzo da krene. Ja sam doao da mu postavljam pitanja o Isusovoj tvrdnji da je On jedini put ka Bogu, koju je izneo svom ueniku Tomi. Prema tradiciji, Toma koji je nekada bio sumnjiav, budui ohrabren u susretu sa vaskrslim Hristom, kasnije se otisnuo na put u daleku Indiju da bi preneo hriansku poruku, da bi konano postradao blizu Madrasa. Zakarijas se rodio na svega desetak kilometara od spomenika podignutom u znak njegovog stradanja. U izvesnom smislu Zakarijasovo duhovno putovanje podsea na Tomino. Poto je proiveo svoje prve godine ivota kao hrianin samo po imenu, Zaharijas je doao do nestabilnog tipa vere u svojih 17 godina kada je uo jednog amerikog teologa kako govori na jednom skupu. Nakon tog dogaaja postao je posveen Isusov sledbenik i misionar iz Indije koji je obiao svet. Znao sam da e mu iskustvo u tom multikulturnom i multireligij-skom okruenju, poto je odrastao meu Muslimanima, Indusima i Sikima, obogatiti perspektivu za ovo problematino pitanje Hristove iskljuivosti. Dok je pijuckao vru aj, ja sam izvadio svoje beleke iz tane i odmah preao na stvar. AROGANCIJA HRIANSTVA Oprostiete mi to sam direktan, kazao sam kao uvod u svoje pitanje, ali nije li veoma arogantno to to hriani tvrde da je Isus jedan jedini put ka Bogu? Zato hriani smatraju da imaju opravdanja da tvrde da su oni u pravu, a da svako drugi u svetu sem njih grei? Iako je Zakarijas svojim akcentom i konzervativnim poslovnim odevanjem utirkanom belom kouljom i jednobojnom kravatom ostavljao utisak formalnosti, on je sve vreme bio pun entuzijazma, srdaan i skoncentrisan na odgovore koje daje. Li, to pitanje mogu da ujem veoma esto, a naroito na istoku, kazao je ivahnim glasom i sa iskrenim i zabrinutim pogledom. Prva stvar koju uradim je da pokuam da ispravim netane informacije koje se u tom pitanju nalaze.

Netane informacije? upitao sam. Kao na primer? Prvo, kazao je, vano je shvatiti da hrianstvo nije jedina iskljuiva religija. I muslimani su, na primer, radikalno iskljuivi ne samo u teolokom, nego i u jezikom smislu. Muslimani veruju da je jedino, dovoljno i savreno udo Islama upravo Kuran. Meutim, oni kau da se on moe razumeti samo na arapskom jeziku, i da ga bilo koji prevod obesveuje. Ali ono to je potrebno nije samo osnovno znanje arapskog, ve vrlo detaljno poznavanje ovog jezika. to se tie budizma, on je nastao kada je Gautama Buda odbacio dve osnovne tvrdnje hinduizma: vrhovni autoritet Veda, odnosno njihove spise, kao i sistem kasti. Sam hinduizam je apsolutno beskompromisan po pitanju dve-tri stvari: po pitanju zakona o karmi, koji je zakon etikog uzroka i posledice, tako da svako roenje predstavlja ponovno roenje koje predstavlja nadoknadu za prethodni ivot; po pitanju autoriteta Veda, kao i po pitanju reinkarnacije. Prekinuo sam ga. Ali, ja sam uo kako Indusi veoma plemenito govore da je hinduizam veoma tolerantna vera, kazao sam, mislei na izjave poput one koju je dao Svami Vivekenanda na poetku ove glave. On se nasmeio. Kad god ujete tu izjavu, nemojte je olako shvatati, kazao je. Ono to ona zaista znai je da vam hinduizam dozvoljava da potujete svoju religiju sve dok ona prihvata i njihovo stanovite o istini, to je sinkretizam, rekao je. Sinkretizam je pokuaj stapanja razliitih ili ak suprotstavljenih verovanja. Kada je re o sikizmu, nastavio je on, on je doao kao izazov i za hinduizam i za budizam. Potom su tu i ateisti oni odbacuju stanovite ljudi koji veruju u Boga. Pa ak i bahaizam koji tvrdi za sebe da na kosmikom planu obuhvata sve religije, naposletku iskljuuje one koji su iskljuivi! Stoga izjava da su hriani arogantni zato to imaju iskljuive tvrdnje, ignorie injenicu da svaka druga vea religija ini to isto. Znai, kad ljudi govore o aroganciji, njihov napad ne moe biti logian. Krenuo sam da formuliem svoje sledee pitanje, ali je Zakarijas ve znao na ta ciljam i uskoio je, dopunivi moju reenicu. Verujete li da je svaka istina ... zapoeo sam. ...po definiciji iskljuiva, kazao je. Da, da, verujem. Ako istina neto ne iskljuuje, onda se ni ne tvrdi nikakva istina; onda je to samo miljenje koje se iznosi. Svaki put kada kaete da tvrdite istinu, vi podrazumevate da je neto to je suprotstavljeno tome netano. Istina iskljuuje svoju suprotnost. Neki ljudi to poriu, primetio sam. Da, ali razmislite malo o ovome: negirati iskljuivu prirodu istine ipak znai tvrditi neku istinu, a zar onda nije i ta osoba arogantna? To je taj efekat bumeranga, a onaj koji osuuje druge esto ne zastane da o tome razmisli. Jasne implikacije Isusove izjave da je On put, istina i ivot su da je, prvo, istina apsolutna, i drugo da se istina moe saznati. Njegove iskljuive tvrdnje kategoriki znae da je bilo ta to protivrei onome to On govori po definiciji netano. Jedno je kada hrianin veruje u to, kazao sam. Potpuno je neto drugo prenositi to drugima, a da ne to ne zvui arogantno i nadmeno. Meutim, hriani veoma esto tako nastupaju. Zakarijas je uzdahnuo. Bila je to optuba koju je mogao da uje vrlo esto. Da, ako istina nema potporu u ljubavi, tada e ovek koji tu istinu iznosi postati mrzak, a i sama istina postae odbojna, kazao je. Poto sam odrastao u Indiji i to uz prijatelje hinduiste, muslimane, budiste i sike, mogu da razumem neke njihove kritike hriana.

Hrianstvo mora da objasni svoju metodologiju rada iz prolosti. Nasilje, antagonizam i neprijateljstvo su u suprotnosti sa Hristovom ljubavlju. Hristova ljubav se ne moe preneti na nain mrnje. Mi u Indiji imamo jednu poslovicu koja kae da kad jednom oveku odseete nos, vie ne vredi da mu dajete da pomirie ruu, nastavio je. A ako hriani svojom arogancijom nekoga odbiju, onda taj ovek vie nee biti naklonjen za hriansku poruku. Mahatma Gandi je rekao: 'Dopada mi se njihov Hrist, ali mi se ne dopadaju njihovi hriani'. Fridrih Nie je rekao: 'Poeu da verujem u Iskupitelja kada hriani ponu da izgledaju malo iskupljenije'. Ne treba zanemariti ovo to su oni rekli. Meutim, dodao je, itekako je mogue da se s ljubavlju tvrdi iskljuivost istine, ba kao to i naunik moe da veoma paljivo kae 'Ovo je drugi zakon termodinamike', a da ne doda 'A sada, hoemo li da glasamo koliko e nas da sarauje oko ovoga ili neemo?' Znai, kritike hriana su esto opravdane? Da, jer ponekad dospevamo u sukob sa stvarima koje su osetljive u odreenoj kulturi. Meutim, u isto vreme i dananje istonjake religije u vezi sa ovim imaju mnogo toga da preispitaju kod sebe. Ako ostavimo po strani klanovske i politike sukobe, ne znam ni za jednu hristijanizovanu dravu gde vam se ivot moe nai u opasnosti zato to pripadate drugoj veri. Meutim, danas u svetu postoje mnoge zemlje kao na primer Pakistan, Saudijska Arabija i Iran gde ako postanete Hristov sledbenik dovodite u rizik svoj ivot i ivot vae porodice. Proteklih nekoliko godina sam proitao dovoljno novinskih izvetaja i znao sam da je to bilo tano, ukljuujui i Zakarijasovu zemlju odakle potie, gde su u proteklih nekoliko godina militantni Indusi ubili nekoliko hriana. Ali ponekad ono to vrea druge ljude nije nain na koji hriani pokuavaju da proire svoju veru. Ponekad ljudi jednostavno reaguju na samu poruku. ak i ovek koji je svoj ivot najsavrenije proiveo zavrio je na krstu, primetio je Zakarijas. Otpor prema istini moe biti toliko jak da ipak moe da izazove mrnju i nasilje ak i kad ovek ne uini apsolutno nita loe. POREKLO, SMISAO, MORAL I SUDBINA Svako moe da tvrdi da je jedini put ka Bogu. U stvari, dosta ekscentrika je to tvrdilo tokom itave istorije. Pravo pitanje glasi zato bi bilo ko verovao da je Isus govorio istinu. Na osnovu ega verujete da je Isusova tvrdnja u ovom pogledu tana? pitao sam Zakarijasa. A, da, to je sutina celog pitanja, odgovorio je, klimajui glavom. S jedne strane, mogli biste rei da je vaskrsenje pokazalo da je Isus Sin Boji. Ako je to tano, onda svi ostali sistemi religije ne mogu biti ispravni, jer svaki od njih tvrdi neto suprotstavljeno Njegovoj boanskoj prirodi. I naravno, istorijski podaci oko Isusovog vaskrse-nja su izuzetno ubedljivi. Sa druge strane, ovom problemu moete pristupiti razmatranjem etiri fundamentalna pitanja koja nastoji da rei svaka religija: poreklo, smisao, moral i sudbinu. Ja verujem da jedino odgovori Isusa Hrista odgovaraju stvarnosti. Meu Njegovim odgovorima postoji takva koherentnost kakve nema ni u jednoj drugoj religiji. Bila je ovo smela tvrdnja. Moete li to da potkrepite primerima kako to druge religije

ne uspevaju da prou te testove? Pogledajte budizam, odgovorio je on. Budin odgovor na pitanje morala ne uklapa se sa odgovorom na pitanje porekla. Vidite, budizam je tehniki gledano neteistika religija, ako ne i ateistika. Ali ako nije bilo Tvorca, kako onda moemo doi do moralnog zakona? Ili pogledajte hinduistiku verziju reinkarnacije. Ako je svako roenje zapravo ponovno roenje, i ako svaki ivot predstavlja ispatanje za prethodne ivote, za ta ste onda ispatali kada ste se prvi put rodili? Vidite, dakle, neusaglaenost je dominantna. Brzo je dodao da ne pokuava da omalovaava dotine religije. I veliki strunjaci za religiju e vam rei da neusaglaenosti postoje, kazao je. ak je i Gandi rekao da bi on, kad bi bilo po njegovom, izbacio neke delove hinduistikih spisa, jer su toliko meusobno protivreni. Nasuprot tome, Isus daje odgovore na ova etiri temeljna ivotna pitanja na takav nain koji odgovara stvarnosti i poseduje unutranju usaglaenost, to je netipino za bilo koji drugi sistem religije. Ta izjava je predstavljala pravi izazov. Analizirajte svako to pita-nje, kazao sam, i recite mi kako. Razume se, odgovorio je on. Kada je re o poreklu, Biblija kae da mi nismo identini sa Bogom nasuprot tvrdnjama u hinduizmu ve da postojimo zasebno od Njega. Drugim reima, nismo mi sami sebe stvorili, ve smo Boja tvorevina. Poto smo stvoreni po Njego-vom obliju, to objanjava zato imamo referentnu taku za moral. Nijedan sistem nije u stanju da objasni ovo sem monoteistikog. ak ni naturalisti nemaju objanjenje za ovekov etiki sistem. Meutim, ovaj etiki sistem predstavlja sastavni deo ovekove stvarnosti. Takoe, hrianstvo kae da smo mi odbacili boansku volju. Kua je u Edemskom vrtu rekao da ako pojedete taj plod, postaete kao bogovi, znajui dobro i zlo. Implikacija je u tome da tada moete da definiete ta je dobro, a ta zlo. Upravo tada je nastao humani-zam ovek je postao mera svih stvari. Ova svojevoljna pobuna i odbacivanje Boga odgovara stvarnosti. Kao to je rekao Malkolm Magerid ljudska izopaenost odjednom postaje stvarnost koja se moe empirijski dokazati, a u isto vreme je i najotpornija u filozofskom smislu. Zatim imamo pitanje smisla. I tu je hrianska religija bez premca. Najjednostavniji nain da ovo opiemo je da nas Bog ne poziva u smisao traei od nas da budemo dobri ljudi. On nas ne poziva u smisao samo time to nam kae da volimo jedni druge. Smisao se javlja tek u samom toku prakse sluenja Bogu. Smisao nam moe pruiti jedino neto to je iznad pukog zadovoljstva, a to je injenica da u Bogu uvek nalazimo neto novo kad mu sluimo. Biblija nam kae da volimo naeg Gospoda i Boga svim svojim srcem, duom i umom, i tek poto smo to uradili, moemo da ponemo da volimo svoje blinje kao sebe same. I ovo je povezano sa praksom. Sledea stvar je da hrianstvo kae da moral nije kulturoloki utemeljena stvar, ve da umesto toga proizlazi iz samog Bojeg karaktera. Inae biste se suoili da dilemom drevne filozofije: da li moralni zakon stoji iznad ljudi ili pak zavisi od ljudi? Ako se nalazi iznad vas, gde ete mu onda pronai koren? Jedini nain da to objasnite je da ga pronaete u venom, moralnom, svemoguem i beskrajnom Bogu koji je neodvojiv od svog karaktera. Na taj nain hrianstvo objanjava moral na koherentan nain. I napokon, sudbina se zasniva na vaskrsenju Isusa Hrista, istorij-skom dogaaju koji je dokazao njegovu boansku prirodu i otvorio nebeska vrata za svakog ko hoe da ga sledi. Gde drugde imate bilo ta to nalii ovakvim tvrdnjama?

Bili Grejam je jednom ispriao svoj susret sa Konradom Adenaue-rom, gradonaelnikom Kelna koga je Hitler stavio u zatvor zato to se protivio nacistikom reimu i koji je kasnije postao veoma cenjen kancelar Zapadne Nemake od 1949. do 1963. godine. Adenauer je pogledao Grejama u oi i pitao ga: 'Da li verujete u vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih?' A Grejam je kazao: 'Naravno da verujem'. Na to je Adenauer odgovorio: 'Gospodine Grejam, osim Isusovog vaskrsenja, ja ne znam ni za jednu drugu nadu za ovaj svet'. I bio je u pravu. Poto je Vaskrsenje stvaran istorijski dogaaj, mi se moemo pomiriti sa Bogom, moemo provesti venost sa Njim i moemo da verujemo da su Isusova uenja dola od Boga. Jedan od mojih prijatelja je bio preobraenik iz muslimanske vere koji je kasnije postao zbog toga nastradao. Seam se kako sam ga posetio u bolnici nakon to je izgubio obe noge, i tada je rekao: 'Sve to vie shvatam ono to su drugi tvrdili i uili, sve mi lepe Isus Hrist izgleda'. To nikada nisam zaboravio i verujem da je apsolutno tano. Nijedan ovek nije govorio kao Isus. Niko nikada nije odgovarao na pitanja onako kako je On to inio, ne samo po tome kako je priao, nego i kao pojava. Mi to moemo proveriti egzistencijalno. Moemo ga proveriti i empirijski. Biblija nije samo neka knjiga o misti-cizmu ili duhovnosti; to je knjiga koja daje i geografske i istorijske podatke. Ako ste iskren skeptik, ona vas ne poziva samo u nekakvo oseanje; ona vas poziva ka stvarnoj Osobi. Eto zato je apostol Petar kazao: 'Jer vam ne pokazasmo sile i pojavljenja Gospoda naega Isusa Hrista po veto izmiljenim priama, nego kao oni koji smo sami 14 videli velianstvo Njegovo'. On praktino govori: 'To je istina. To je stvarnost. Tome se moe verovati'. I, da, ta istina iskljuuje ono to joj je suprotstavljeno. O SLONOVIMA I VERI ak i ako je Zakarijas bio u pravu za hrianstvo, da li je ipak to neophodno znailo da su sve ostale religije pogrene? Moda ipak sve one u svojoj osnovi na neki nain ue istu temeljnu istinu, koristei razliite jezike, razliite slike i razliitu tradiciju da bi prenele u osnovi identina verovanja. Neki ljudi govore da kada sklonite sve detalje, onda sve svetske religije u osnovi ue to da je Bog otac svih ljudi i da su svi ljudi braa, kazao sam. To bi znailo da su svi sistemi religije u svetu jednako ispravni. Zakarijas je odmahnuo glavom, a na licu mu se video uas. Jedi-no neko ko ne poznaje svetske religije moe da tvrdi da one u osnovi ue isto, kazao je. Na ta misle kada kau da je Bog otac svih ljudi, kada budizam ak uopte ni ne tvrdi da Bog postoji? ta podrazumevamo pod tim konceptom kada je ankara, jedan od najuvaenijih hinduistikih filozofa, rekao da je teizam obian put za decu do samog vrha, gde ete shvatiti da Bog nije neto zasebno od vas samih? ta onda znai to da je Bog otac svih? Re je o iluziji. Doktrina o tome da je Bog otac svih nije transreligijska. Drugo, ideja da su svi ljudi braa da, mi jesmo braa i sestre poto smo svi ljudska bia, ali je jedini razlog za to injenica da nas je Bog stvorio. Kada jednom uklonite taj temelj, onda od tog brat-stva ne ostaje nita. Jednom reju, budizam, hinduizam i hrian-stvo ne govore iste stvari. Re je o zasebnim i uzajamno iskljuivim religijskim doktrinama. One ne mogu sve biti tane u isto vreme. Ja ipak jo nisam zavrio sa pokuajem da ih uskladim. Moda svaka od tih razliitih

religija poseduje po deo istine, kazao sam. Teolog Don Hik je kazao da svetske religije predstavljaju razliite, kulturoloki uslovljene odgovore na krajnju 'Stvarnost', odnosno 15 Bo-ga. Zar to ne lii na staru priu o tri slepa oveka koji opipavaju slona svaka religija predstavlja iskren, ali neadekvatan pokuaj da objasni misteriju Boga, i tako je svaka od njih ispravna na svoj nain? Zakarijas je zapoeo sa malo filozofskih vratolomija. Hik je ili proizvod sopstvene kulture ili je transcendirao svoju kulturu time to je ovo izjavio. A ako je transcendirao svoju kulturu, zato onda nije i svako drugi transcendirao kulturu? Zvui prilino akademski i sofistiko-vano, ali u svojoj biti ima previe problema. Na primer kakvih? upitao sam. Na primer, da li i ateista poseduje deo istine ili je on ovde marginalizovan? Ako ateista poseduje deo istine, koji je onda to deo, poto je temeljno naelo ateizma poricanje da Bog uopte postoji? On je zastao i pustio da pitanje bude samom sebi odgovor. Potom je dodao: Rei u vam sledee: aspekti istine postoje u gotovo svim veim religijama. One sadre odreene velike misli i ideje. itanje istaknutih istonjakih filozofa je vrlo, vrlo stimulativna stvar. Ali nije da smo mi slepi ljudi koji ispipavaju slona, pa jedan dodirne nogu i pomisli da je to drvo, drugi dotakne surlu i pomisli da je to ue, a trei pipne uvo i pomisli da je lepeza. Stvar je u tome, kazao je podigavi glas da bi to istakao, da je ova pria ve otkrila injenicu da je to u stvari slon! Slepi ovek vam moe rei da je to drvo, ali nee biti u pravu. To nije ni drvo, ni ue, a ni lepeza. ovek koji vidi zna da je to slon. On zna istinu i njemu je istinu otkrio njegov vid. A Isus Hrist je jasno kazao da se mogu spoznati vene Boje istine. Isus Hrist zauzima samo sredite Jevanelja u Njemu se sustie sva istina. Tako da iako moda na drugim mestima postoje neki aspekti istine, ukupna suma istine se nalazi u Hristu. Hikovo objanjenje zanemaruje mogunost da Bog moe da se otkriva i da stoga moemo da spoznamo ko je On. Umesto toga, Hik je stavio kulturu i intuiciju na najviu poziciju. Ali Biblija kae da je Bog bez daljnjeg otkrio sebe: 'U poetku bee Re, i Re bee u Boga, i Re bee Bog... I Re postade put i useli se usred nas, puna milosti i istine; i mi gledasmo slavu njezinu, slavu kao to je slava jedinoroenoga Sina koji od Oca 16 doe'. ISKUPLJENJE, PRAVEDNOST, SLUENJE BOGU Komiar Kventin Krisp je jednom prilikom rekao: Kada sam ljudima u Severnoj Irskoj rekao da sam ateista, ustala je neka ena iz publike i rekla: 'Da, ali u kog Boga ne verujete: katolikog ili protestantskog?' Njegova ala je zapravo tuan komentar na dubinu verskog sukoba u toj zemlji. Tokom vekova svet je bio poprite mnogo gneva i nasilja zbog razlika u nainu na koji ljudi vide Boga. Neki ljudi su, zgaeni verskim prepucavanjima, digli ruke i rekli da bi svet bio mnogo bolje mesto kada bi ljudi jednostavno prestali da se prepiru oko doktrinalnih pitanja i umesto toga se skoncentrisali na ivot u meusobnom miru. Postoje moralni muslimani, Jevreji, hriani, mormoni i Indusi, kazao sam Zakarijasu. Zar nije to - kako e ovek iveti i odnositi se prema svom blinjem - vanije od onoga ta veruje na teolokom planu?

To kako neko ivi i kako se odnosi prema blinjem jeste veoma bitno, doao je odgovor. Ali to nije vanije od onoga u ta veruje, jer je nain njegovog ivota odraz onoga u ta veruje. Bez obzira na to da li je ikada zvanino prihvatio neki aspekat doktrine, ono u ta on stvarno i odistinski veruje je ono to e se na kraju pretoiti u njegov ivot. Meutim, ovo pitanje pretpostavlja da je etika najbitnija stvar u ivotu. Ako u ivotu nije bitno biti moralna osoba, kazao sam, ta je onda bitno? Isus Hrist nije doao na ovaj svet da bi od loih ljudi napravio dobre, kazao je on. On je na ovaj svet doao da od mrtvih ljudi uini ive. Doao je da bi oni koji su mrtvi Bogu - postali ivi Bogu. Ako bi u ovom ivotu moral bio najvanija stvar, onda bi to kako ivite svoj ivot bilo najbitnije, iako bi i dalje bilo povezano sa onim u ta verujete. Ali to predstavlja pogreno shvatanje hrianskog koncepta, koji kae da bez obzira na to koliko dobar ivot vodimo, mi ne moemo da dostignemo Boji standard i karakter. Re 'greh' znai promaiti metu. I ako je to ispravna definicija, onda Boja milost postaje najvanija istina. Izvan Njega, mi ak ne moemo ni verovati u ono to je ispravno, a da ne govorim o ispravnom ivljenju. Dakle, jeste, vano je iveti kulturnim i moralnim ivotom, ako nita drugo, barem zbog opstanka ljudi. Meutim, filozofi poev od Sokrata, Platona i Aristotela pa sve do prosvetiteljskih mislilaca poput Imanuela Kanta nisu ak bili u stanju ni da definiu ta je etinost. U krajnjem smislu su jedino mogli da nam prue ono to je moral uinio za drutvo. Kada sam jednom prouio mogunosti po kojima ljudi mogu da ive dobrim ivotom, doao sam do est-sedam njih, kao to su situaciona etika Dozefa Fleera, egocentrini humanizam Ejn Rend, Kantov koncept dunosti, i tako dalje. Meutim, te mogunosti su u prilino velikoj meri protivreile jedna drugoj, a razlog za to je to jednostavno nije postojao transcedentni, prinuujui moralni razlog. Sve se svelo na puki opstanak. Zato verujem da biti dobar ili lo predstavlja pogrean poetak; ivot i smrt, u duhovnom smislu, treba da vam predstavljaju poetnu taku. Ali, kao to ste priznali, ipak je vano kako ljudi ive, rekao sam. Ljudi kau da je Gandi iveo mnogo estitijim ivotom od veine hriana. Zato bi onda trebalo da ode u pakao samo zato to nije bio Isusov sledbenik? To je teko pitanje. Kada mi postave to pitanje pred veom publikom, to je trenutak u kome poelim da napravimo pauzu! rekao je uz osmeh. Ali, Biblija nam ipak daje neke smernice kako da odgovo-rimo na ovo pitanje. Prvo i najvanije, bitno je znati da nijedan ovek ne odreuje ko e otii na nebo ili u pakao; osoba odluuje da li e odgovoriti na Boju milost ili je odbaciti, mada i tu odluku omoguuje njegova milost. Drugo, Avram je za Sodom i Gomoru pitao Boga da li e dozvoliti da tamo i pravednici poginu sa nepravednicima, i predivno je kako je Avram sam odgovorio na svoje pitanje. 17 On je kazao: 'Nee li sudija cele zemlje pravo suditi?' To znai da moemo biti apsolutno sigur-ni da ta god Bog da uradi u sluaju Gandija ili bilo kog drugog oveka, uinie ono to je ispravno. Razmislite sada o ovome: Biblija kae da svako ko provodi venost sa Bogom moe da zahvali milosti i zalaganju Isusa Hrista, u koga je poverovao i prihvatio ga kao spasitelja. Ako je ovek odbacio tu milost, da li je on onda bio dobar ili lo ovek? To je zanimljivo pita-nje, jer nam Biblija kae da niko nije stvarno dobar dok mu se prvo ne iskupe gresi. Objasnite mi to malo detaljnije, kazao sam.

Znaenje izlaska Izraela iz Egipta je trostruko: Bog je izveo narod iz Egipta, dao im je moralne zakone, i potom im je dao ator od sastanka. Drugim reima: otkupljenje, pravednost, sluenje Bogu. Taj redosled se nikada ne moe prekriti. Ako niste otkupljeni, ne moete postati pravedni. Ako niste otkupljeni i pravedni, ne moete sluiti Bogu, jer 'ko e izii na goru Gospodnju', kae Biblija, ako ne 'ovek ista srca i nevinih 18 ruku'? Zato je otkupljenje najvaniji korak ka pravednosti. Ako ja pokuam da sam sebe popravim i postanem bolji ovek ja praktino govorim da mi ne treba Boje iskupljenje. Ja sam svoj lini iskupitelj. Svaki ovek koji to govori, pa bio on dobar ili lo u naim oima, kri osnovni princip Bojeg otkrivenja, koji glasi da iskupljenje predstavlja prvi korak. I TA EMO, DAKLE, SA GANDIJEM? Meutim, ja sam i dalje mislio na Gandija. On nije sledio Isusa, kazao sam, tako da pretpostavljam da biste zakljuili da nije bio iskupljen. To je neto to e Bog odluiti, odgovorio mi je Zakarijas. Me-u-tim, u ta je tano verovao Gandi? On je to saeo u jednu izjavu: 'Bog je istina i istina je Bog'. Moje pitanje njemu bi glasilo: 'A ta to znai?' Mi sada sedimo u prostoriji i to je tano tvrenje. Kakve bi to veze imalo sa tim da li je ova prostorija dobra ili nije? Nema nikakve veze. Ona se samo poklapa sa tvrenjem koje sam upravo izrekao. Bog postoji da li je to tano tvrenje? Ako je to tano tvrenje, ko je taj Bog? Prekinuo sam ga. Ipak, ovde imate oveka kao to je Gandi, koji je u oima veine ljudi iveo estitim ivotom, dok je serijski ubica kao to je Dejvid Berkovic, 'Semov sin', ubio nekoliko nevinih ljudi a sada kae da je izgovorio molitvu da postane hrianin. Hriani bi rekli da e Berkovic otii na nebo, a da Gandi nee. Gde je tu pravda? Poto smo mi moralna ljudska bia, elimo da vidimo pravdu. Ali kada svedemo pravdu na pitanje toga ko se kako vladao tokom odreenog vremenskog perioda, onda uopte nismo razumeli ceo koncept pravde kako treba. Mi o tome donosimo sud sa take gledita naeg sistema. Ako bi Bog svakom od nas stvarno dao ta smo zasluili, niko od nas ne bi dospeo na nebo. Znate za onu priu o dva brata koji su iveli skandalozno, i kada je jedan od njih iznenada umro, drugi brat je otiao kod svetenika i pitao ga da li hoe da govori na sahrani njegovog brata. Kazao je: 'Imam samo jednu molbu: da o mom bratu govorite kao o svecu'. I svetenik je rekao da e uraditi najbolje to moe da mu izae u susret. Dola je i sahrana i svetenik je ovako ishvalio pokojnika. 'Hou da znate da je ovaj ovek bio varalica, laov, prevarant i lopov', kazao je. 'Ali, u poreenju sa njegovim bratom, bio je pravi svetac!' Ova pria ima svoju snanu poruku. Mi oajniki pokuavamo da se prikaemo kao dobri u poreenju sa drugima. Dejvid Berkovic bi mogao da kae: 'ekajte malo, pa nisam ja Hitler! Ja nisam ubio na milione ljudi, ubio sam samo nekoliko njih'. Ili pak 'Nisam bio Defri Damer nisam jeo svoje rtve'. Mi imamo tu tendenciju da pravimo takva poreenja u kojima emo uvek ispasti bolji od nekog drugog, i tako mislimo da smo dobri ljudi. Ali u poreenju sa Bojim savrenim moralnim standardom, svi pravimo greke. Svima nam je potreban oprotaj i milost od Boga. Moram priznati da je ono to je Dejvid Berkovic uradio bilo nasilno i loe. U to nema sumnje. Ali mi to moramo posmatrati u okviru celokupnog Bojeg plana. Jer vidite,

postoje i gore stvari od smrti ili ubistva? Koje, na primer? upitao sam. Iako je to teko shvatiti, kazao je, najgore je rei Bogu da vam nije potreban. Zato? Zato to Bog moe povratiti u ivot umrlog oveka; oaloena osoba moe da dobije mir od Boga; zlostavljana osoba moe da dobije Boju podrku i snagu i da vidi kako Bog doe do pobede kroz mranu misteriju zla. Drugim reima, u ovim zverstvima i tragedijama postoji utoite. Ali kakvo je utoite za oveka koji govori da mu Bog ne treba? Nema ga. Znai, stvar nije u tome da li sam ja, recimo, jedan Dejvid Berkovic, Mahatma Gandi, Adolf Hitler ili Majka Tereza. Stvar je u ovome: 'Da li sam postao svestan toga da sam daleko od savrenog Bojeg standarda i da, samim tim, daleko od Boje milosti nemam nikakvu ansu da budem sa njim na nebu?' Iskreno govorei, da sam iveo ivotom za koji bih mislio da je toliko dobar da mi Bog ni ne treba, onda bi, da ironija bude vea, Berkovic pronaao konanu istinu za koju sam ja bio zaslepljen sopstvenom arogancijom i samouverenou. ta je pakao, ako ne odsustvo Boga? A meni ivot bez prisutnog Boga ve znai biti na putu za pakao. Ali, bunio sam se, da li je fer da se ubica kao to je Berkovic izvue bez kazne? Ne bih ba rekao da nije bio kanjen, kazao je Zakarijas. Da, Bog mu jeste oprostio ako je ispovedio svoje grehe, pokajao se i traio Boju milost. Ali to vie bude bio na istoj talasnoj duini sa Hristom, to e i njegova patnja zbog onog to je uradio biti vea. Dau vam jedan primer. Zamislite da vozite kola i misli vam odlutaju na trenutak. Iznenada vam pred kola istri neko dete i vi ga udarite. to blie budete bili u kontaktu sa tom tragedijom, to e biti vei va teret itavog ivota. Nikada vie neete moi da pogledate drugo dete u oi, a da ne pomislite: 'ta sam to uradio? ta sam to uradio?' Moda mislimo da se Berkovic izvukao u smislu da nije zavrio na vealima, ali postoji takva stvar kao to su veala u srcu. Vae srce moe vrlo lako da doivi pakao koji ste sami stvorili. Ja ne verujem da bi prava preobraena osoba sedela u svojoj zatvorskoj eliji i razmiljala: 'Dobro je, upoznao sam Hrista i izvukao sam se'. Ne. Ponekad i pakao duboko u samom srcu moe biti veoma dubok i bolan. Verujem da u odloenom spasenju ima pakla jer su suze koje teku suze zbog onoga to je izgubljeno pre nego to ste spoznali Boga. Da li vam on oprata prola dela? Prata, ali ponekad vi ne moete da ih zaboravite. Rekavi to, Zakarijas je napravio pauzu i naslonio se u fotelju. Kada je nastavio, kazao je: Svaki put kada se pogreno poima milo-st, uvek e nastati poreenja sa drugima, ljubomora i nezadovoljstvo i optuba Boga za nepravdu. Da stvar bude zanimljivija, i Isus govori o ovom problemu. U jednoj od Njegovih pria, radnici koji su se ceo dan muili, ljutili su se to su oni 19 koji su doli u poslednjem trenutku takoe primi-li gospodarevu milost. Jedna od najokantnijih istina u Bibliji je kada shvatimo da mi ne moemo stei put na nebo. Takoe, u Bibliji moemo proitati priu o eni sa loom reputacijom koju je primio Isus. Farisej je gledao sa visine (na koju je stigao svojim linim trudom i zaslugama) i 20 rugao se Bojoj milosti. Dela imaju svoje mesto ali samo kao demonstracija primljenog oprotaja od Boga, a ne kao znaka zasluge da ste vi sami stekli taj oprotaj. A TA JE SA LJUDIMA KOJI NISU ULI PORUKU?

Serijski ubica Dejvid Berkovic je imao sree. On ivi u zemlji u kojoj ljudi slobodno govore o hrianstvu. Neko mu je rekao za Hristovu ponudu za oprotenje grehova, i on kae da je ispovedio svoje prestupe i poverovao u Isusa. Ali ta je sa ljudima koji ive na mestima gde se o Jevanelju ne pria tako esto ili gde je njegovo objavljivanje stavljeno van zakona? Zar nije nepravedno osuditi ih kada nisu uopte ni uli za Isusa, ve su samo sledili versku tradiciju svojih roditelja? upitao sam. Zakarijas je pruio ruku ka Bibliji. Kada ju je otvorio i potraio Dela apostolska, zapazio sam da je na mnogim mestima utom bojom oznaio vane stihove. Biblija pre svega kae da niko nee biti u Bojem prisustvu osim ako ta osoba lino, kao i Hristovo delo to ne omogue. To je cena svega: Hristova smrt na krstu kao zamena za nau rtvu, koja plaa kaznu koju smo mi zasluili da platimo. Istina, neki ljudi su roeni u jednoj ili drugoj kulturi, ali je apostol Pavle rekao neto veoma zani-mljivo o tome kada je govorio Atinjanima. Zakarijas je iz depa izvadio naoare za itanje i stavio ih na ivicu nosa. Zatim je proitao deo Biblije gde je apostol Pavle raspravljao sa nekim grkim filozofima: On je uinio da svi ljudi, koji su svi od jedne krvi izili, ive po svemu licu zemaljskome, odredivi trajanje vremena i granice njihovih stanova; On je hteo da oni 21 trae Gospoda, i da se trude da ga nau, mada nije daleko ni od jednoga od nas. Zakarijas je skinuo naoare i pogledao me. Ovo je vano, kazao je, jer on govori o tome da u tvorevini postoji vrhovni plan, gde je svakom oveku dodeljeno mesto roenja. Bog zna gde emo se roditi i odrasti, i On nas stavlja u poloaj odakle moemo da ga traimo. Jasno pie da gde god da ivimo u kojoj god kulturi i narodu On nam svakome stoji na dohvat ruke. Za svakog oveka uvek postoji mogunost da zavapi na kolenima: 'Boe, pomozi mi!' i ako se to dogodi postoje naini na koje Bog moe da im pomogne, a koje mi ne moemo ni da pojmimo. Na primer? Na primer, mogao bi da poalje nekoga da im objavi Jevanelje. A mogu i da vam kaem ta se desilo u sluaju jedne muslimanke koja je radila za veoma poznatu instituciju u njenoj dravi. Priala mi je o tome kako je izlazila iz kancelarije na kraju radnog dana i bila veoma nesrena. Dok je ila ulicom, promrmljala je: 'Ne znam zato sam toliko prazna' i posle toga je iznebuha rekla: 'Isuse, moe li da mi pomogne?' Zastala je na trotoaru i pomislila: 'Zato sam ga nazvala po imenu?' E pa, ta je ena na kraju postala hrianka. Mislim da je u njenom sluaju Bog video srce koje gladuje za Njim ali nije znalo kako da doe do Njega u svojoj zatvorenoj sredini. Mislim da je ovde Bog probio barijere njene okoline jer je ona ve poela da probija barijere svog unutranjeg bia u potrazi za Njim. I tako Bog moe da dopre u svako kulturno okruenje u odgovoru na svakoga ko eli da ga pozna. Jo jedan ugao posmatranja ovog pitanja nalazi se u poslanici Rimljanima, gde apostol Pavle kae da su Boja beskrajna sila i boanstvo svakom otkriveni preko 22 njegove tvorevine. On potom kae da nam je Bog stavio zakon u srca i u savest da 23 bismo ga traili. A govori i o Hristovoj rei koja je oveku neophodna da bi ga 24 poznao. I ja sve vie mislim da ova re Hristova dolazi iz okvira razliitih kultura. ta pod tim podrazumevam? Govorio sam u mnogim islamskim zemljama, gde je teko govoriti o Isusu Hristu.

Bukvalno svaki musliman koji je poeo da sledi Hrista je to uinio prvo zbog Hristove ljubavi iskazane preko nekog hriani-na, i drugo zbog vizije, sna ili neke druge natprirodne Boje intervencije. Treba znati da nijedna religija nema kompleksiju doktrinu o anelima i vizijama od islama, i ja mislim da je izuzetno to to Bog koristi tu senzitivnost za natprirodni svet u kome On govori ljudima u vizijama i snovima i otkriva se njima. Jedan od najveih preobraenika u Indiji je bio sik, Sundar Sing, koji je poznao Hrista kada mu se On jedne noi prikazao u snu u njegovoj sobi. To je na njegov ivot imalo ogroman uticaj i postao je hrianin. Dakle, postoje naini na koje se Bog moe otkriti, a koji daleko nadilaze nae poimanje. A ako je Bog u stanju da pronese re Hristovu u razliitim okrue-njima na naine koje ne moemo ni shvatiti ako On nije daleko od nas gde god mi bili, i ako je u stanju da govori kroz sveopte otkrive-nje u svojoj tvorevini i preko nae savesti onda moramo da prihvatimo injenicu da nemamo nikakvog izgovora. Svaki ovek e znati dovoljno istine tako da e im, ako na tu istinu budu reagovali, Bog otkriti jo vie. Da li to znai da oni moraju da imaju istu koliinu istine koliko ima i neki drugi ovek u drugom okruenju? Ne bih rekao da je tako. Pokuao sam da rezimiram ta je rekao. Vi u stvari kaete da e, bez obzira na to gde ovek ivi na planeti, bez obzira na kulturu u kojoj ivi, svako ko reaguje na znanje koje poseduje i iskreno trai Boga, na bilo kakav nain dobiti priliku da odgovori Bogu? Dok sam govorio, Zakarijas mi je paljivo odmeravao rei. Mislim da je tako, odgovorio je. Tu moramo biti veoma obazrivi, ali ja ipak verujem da e, ako ga neko od srca i iskreno trai, Bog na ma koji nain omoguiti toj osobi da uje za Njega. Ako taj ovek moda ne bi reagovao na Boga pod ma kakvim okolnostima, onda moda nee ni uti za Njega. Ali svi ljudi znaju dovoljno toga to ih osuuje; nije neophodno da uju i Jevanelje po Jovanu 3:16 da bi izgubili spase-nje. Oni su spasenje izgubili jer su ve odbacili ono to im Bog govo-ri preko svoje tvorevine, preko njihove savesti, kao i na druge naine. Zbog toga emo svi odgovarati pred njim. Znai da je vana iskrenost? Iskrenost nije isto to i spasenje, odgovorio je on. Ali ja ipak mislim da iskrenost dovodi do mogunosti da vam se Bog otkrije. Neki ljudi mogu delovati iskreno, ali kada im se Hrist pojavi, oni ga odbace. I tako padnu na testu istine. Ja sam kazao: Vi, dakle, verujete da koliina informacija koju neko treba da ima u vezi sa Hristom moe veoma varirati? Da, verujem da je tako. Opasnost zapadnjake perspektive je u razmiljanju da ako neto nije lepo zapakovano, onda to nije ni dobro. I naalost, neki hriani sa zapada misle da ako neko ne izgovori izjavu vere ba kao njihovu, onda oni nisu poznali Boga. A ta pak dete zna o svojoj majci? Ono zna da ga majka hrani, presvlai, grli, ljubi ona mora da mu je prijatelj onda. To dete nee tako dobro poznavati svoju majku kao to e je poznavati kad bude imalo 18 godina. Ali je ono zna dovoljno toliko da bi je volelo. Ja verujem da kada se Bog otkriva ljudima postoje razliiti nivoi poznanja koji e se svakako meusobno razlikovati. ZATO ONDA ISUS NIJE OPTEPRIHVAEN? Ako je istina u Isusu Hristu, zato ga onda toliki ljudi odbacuju? Ako je hrianstvo prava religija, zar ne bi naposletku trebalo da trijumfuje? Statistika ipak ne govori u

prilog tome. Hrianstvo pravi re-la-tivno male korake napred u osvajanju preobraenika iz drugih veih svetskih religija. Ljudi irom sveta uglavnom imaju tu tendenciju da prime veru svojih roditelja. Pitao sam za ovo Zakarijasa, i on mi je rekao da mu kao brani-telju hrianstva ova pitanja zadaju glavobolje. Meutim, ipak postoje neka objanjenja kazao je. Pogledajmo ovu stvar iz drugaije perspektive zato je budizam danas toliko popularan u Americi? zapitao se on. Moj odgovor je jednostavan: zato to moete da budete dobra osoba, a da nemate Boga. Moete da primite slatku malu dozu duhovnosti od tri do pet sati popodne i da potom opet unitavate svoj ivot i ivite ga kako god vam je volja pa, zato da ne? Takva religija bi bila vrlo privla-na. Zato je Islam privlaan za neke ljude? Zbog geopolitikih pitanja. ta je privlano u hinduizmu? On je pun filozofije, a njegovo naelo dubokog potovanja zemlje danas je u odreenoj meri privlano. Zato onda Hrist nije prihvaeniji? upitao sam. Zato to vas On poziva da umrete sebi samima, odgovorio je. Kad god istina u sebi sadri potpunu posveenost u kojoj dovodite sebe do potpune poniznosti i do potinjavanja svoje volje, uvek e postojati otpor. Hrist ugroava nau vlast i autonomiju. On dovodi u pitanje nau istotu. Jovan Krstitelj je doao i izneo zakon. Ljudima se taj zakon nije dopao. Isus je doao i doneo poruku blagodati, a ljudi su rekli: 'Zato nam ne da vrste zakone?' ta god da Isus donese u kulturu, kultura e to hteti da izmeni. U samoj sutini tog odbacivanja stoji otpor prema Njegovim tvrdnjama sopstvenog identiteta. Budizam i drugi religijski sistemi u sutini govore ljudima kako da sami sebi budu od moralne pomoi. Ja nikada nisam imao problema da znam ta je ispravno, a ta pogreno u veini situacija; ono to mi je nedostajalo je volja da uradim ono to je ispravno. To je trenutak u kome Hrist stupa na scenu. On kae da ako mu priete svim srcem, On e vam dati ne samo veni ivot, nego e promeniti i ono to hoete da radite u ovom ivotu. Imajui u vidu stepen posveenosti koji zahteva hrianstvo, zanimalo me je ta je podstaklo Zakarijasa da d pozitivan odgovor na poruku o Isusu Hristu. Recite mi malo kakva je vaa pria, kazao sam. Pogledao je dole na trenutak i otresao mrvu sa rukava koulje. Zatim je uzeo olju i popio jo malo aja pre nego to je odgovorio. U Indiji vi postajete ono u ta ste se rodili, zapoeo je. Moji otac i majka su bili deklarativni hriani; u stvari, razlog zato su bili hriani je jednostavno bio zato to nisu bili budisti, muslimani ili hinduisti. Ne seam se da sam ikada uo kako se u mojoj crkvi propoveda Jevanelje, jer je ona bila prilino liberalna. Malo pre nego to sam pristupio Hristu, moje sestre su ule Jevanelje i posvetile se Bogu. Ja sam postao religiozan u dve faze. Prva faza je bila kada sam uo javno propovedanje Jevanelja u jednoj dvorani kada sam imao sedamnaest godina. Tada sam pomislio: 'Ima neke istine u ovome i oseam da mi je potrebna'. Krenuo sam dalje i savetovao se, ali nisam stvarno shvatao sutinu. Teret je bio preteak. U to vreme sam se nalazio pod velikim pritiskom kulture u kojoj je akademski uspeh bio od presudne vanosti. Ako se ne nalazite na vrhu klase, neete uspeti. Nisam mogao da se izborim sa tim. Takoe sam imao veoma strogog oca i to me je muilo. Bio sam puno fiziki kanjavan. I tako sam nekoliko meseci kasnije pomiljao sam da skonam svoj ivot. Nisam bio u

depresiji; moji prijatelji bi se okirali da su uli da mi je samoubistvo bilo na pameti. Ali za mene ivot nije imao ni smisla ni cilja.. Gledao sam u neverici. Pored ovako prefinjenog, obrazovanog, elokventnog i uticajnog Zakarijasa danas, bilo mi je nemogue da ga zamislim kao konfuznog tinejdera eljnog nade kako razmilja o samoubistvu. Dok sam leao u krevetu, uao je jedan moj prijatelj sa Novim zavetom i pokazao mi Jevanelje po Jovanu 14. glava: 'Ja sam put i istina i ivot. Niko nee doi k Ocu do kroza me'. Potom je doao i do 18. stiha, gde Isus uenicima kae: 'jer ja ivim, a i vi ete iveti'. Taj stih me je ganuo. Pomolio sam se: 'Isuse, ne znam mnogo o tome ko si ti, ali mi ti govori da si tvorac pravog ivota'. Nisam shvatao koncept greha. U takvoj kulturi to nisam ni mogao. Ali sam razumeo toliko da mi je on nudio da mi d ivot. I tako sam rekao: 'Ako me izvede iz ovog stanja, dau sve od sebe da doem do istine'. I nakon pet dana sam izaao iz te sobe kao potpuno nov ovek. Poeo sam da prouavam Bibliju i ona mi je dramatino izmenila ivot. Potom su i moja braa poela da slede Isusa, kao i moji roditelji pre nego to su umrli. Ali je u toj sobi meni Hrist rekao a da mi nijedan ovek to nije objasnio da moe da mi prui pravi smisao ivota. I nisam se nikad vie okrenuo nazad. Mnoge godine prouavanja su samo potvrdile moju odluku da ga sledim. Upisao sam se na nekoliko filozofskih kurseva na Kembridu kod uvenog ateiste i seam se da sam bio zapanjen kad sam razmiljao: 'Jesu li ovo najbolji argumenti koje imaju ateisti?' To je samo potvrdilo istinitost Biblije. Vi sada radite sa mnogim duhovnim tragaocima, kazao sam. ta im govorite? 25 Biblija kae: 'Traiete me i nai ete me, ako me traite svim srcem svojim'. Pomislite samo kako je zadivljujue to obeanje. Ljude podstiem da svoje srce i misli dovedu da budu prijemivi i da ne tede svoje intelektualne sposobnosti kad proveravaju biblijske istine. Ne mogu da vidim kako bi bilo koja iskrena osoba koja pristupa bez predrasuda mogla da ode, a da ne kae da ne postoji nita nalik ovome na celoj kugli zemaljskoj. Proputovao sam ceo svet. Svuda sam tragao. Nisam naao nita nalik Isusu to bi mi zadovoljilo um, srce i najdublje duevne enje. On nije samo put, istina i ivot za mene je on sasvim lian. On je moj put, moja istina i moj ivot kao to to moe biti za svakoga koji prua ruke ka njemu. Jer, seate se ta je apostol Pavle rekao Atinjanima: 'On nije daleko ni od jednoga od nas'. Sudija Kortland A. Mejters nalazio se u velikoj dilemi. Pred njim je stajala optuenica koja je igrala sporednu ulogu u jednom sluaju sa drogom. Ona je bila 31-ogodinja siromana majka sa malom decom. Kajala se zbog svog prestupa. Po miljenju sudije, zasluila je drugu ansu. Pravda e biti zadovoljena njenim uslovnim putanjem na slobodu. Meutim, postojao je jedan problem: ako bi sudija Mejters ustano-vio da je kriva za ono za ta se tereti, on po zakonu drave Masau-sets ne bi imao drugog izbora nego da je osudi na est godina zatvora. Znao je da bi zatvor na nju ostavio trajne oiljke. Jo sigurnije bi zatvor unitio njenu krhku porodicu i ostavio je ogorenu, ljutu, nezaposlenu i osuenu na jo vee nevolje. Ovaj sistem se zove obavezna presuda koji sudijama oduzima diskreciono pravo u

razreavanju odreenih vrsta sudskih sluajeva. Pozitivna strana u tome je to je spreeno da sudije budu previe blage. Meutim, negativne posledice su da u nekim sluajevima ta automatska presuda moe biti previe surova kao na primer u ovom sluaju, gde je optuenicu oekivalo da provede iza reetaka vie vremena od veine oruanih pljakaa. Poznato je da se Mejters nikada nije ustruavao da osudi kriminalce na dug period zatvorske kazne ako su to okolnosti zahtevale. Ali je u ovom sluaju smatrao da je obavezna osuda bez mogunosti ranijeg putanja na slobodu apsolutni pobaaj pravde. I tako je Mejters odluio: Prekrite zakon kako biste bili pravedni. Izjavio je da je kriva za manji prestup, koji nije povlaio unapred odreeno trajanje zatvorske kazne i osudio je uslovno na pet godina uz obavezan nadzor. Ako sudija nije sposoban da to uradi, onda ne bi ni trebalo da predsedava sudom, rekao je Mejters za najitanije bostonske novine The Boston Globe u lanku koji je govorio o obaveznim presudama. Sudija je ili automat koji rutinski 'overava' ove 3 presude ili ga pak vodi nekakav oseaj za pravdu. Razmiljao sam o tom sluaju jednog sparnog septembarskog jutra dok mi je avion sletao na meunarodni aerodrom u Los Ane-lesu. Kakve li ironije, mislio sam, da zakon koji je osmiljen da sprovede pravdu u delo zapravo preti da je osujeti. Mogao sam da razumem oseaj pravde koji je poveo Mejtersa da izbegne osuiva-nje po principu ablona i da umesto toga odredi kaznu koja bi bolje odgovarala zloinu. Kao duhovnom tragaocu, ve due vremena mi je oseaj za pravdu bio ozlojeen zbog biblijskog uenja o paklu, koje sam smatrao daleko nepravednijim nego to bi to bio obavezan period zatvora u suenju kod Mejtersa. Ta doktrina je delovala totalno ekstremno, kao automatska i neopoziva osuda na veno unitenje. To je obavezna osuda dovedena do krajnosti: svako ispata iste posledice, bez obzira na svoju situaciju. Samo se ogreite prema Bogu ak samo malo, pa ak i nehotice i kao amar dobijate venu osudu zatvora na mestu, u poreenju sa kojim zatvor lii na zabavni park. Gde je u svemu tome pravda? Gde je srazmera izmeu zloina i kazne? Kakav to Bog uiva da gleda kako se njegova tvorevina zauvek uniti bez ikakve nade i mogunosti u iskupljenje u sobi za muenje koja je isto onoliko jeziva i varvarska kao nacistiki koncentracioni logor. Nije li ateista B. S. Donson imao pravo kada je rekao da je ideja 4 pakla moralno apsurdna? Ovo su teka pitanja, puna emotivnog naboja. Bili su mi potrebni odgovori od realistinog autoriteta, nekog ko ne bi beao od iskrenih pitanja. Bacio sam pogled kroz prozor aviona i video kako ispod nas prolazi predgrae Los Anelesa, presijavajui se na jarkom suncu. Jedva sam ekao da se uivo sretnem sa veoma uvaenim filozofom koji se mnogo bavi ovom spornom doktrinom vene osude. ESTI INTERVJU: DR DEJMS P. MORLEND Nije mi trebalo mnogo vremena da iznajmim auto i krenem ka kui Dejmsa Morlenda, koja se nalazi nedaleko od Talbotskog teolokog fakulteta na kome je on profesor na glavnom kursu filozofije i etike. Morlendove knjige pokazala je da je on mnogo radio na dubokom razmiljanju i linom preispitivanju u vezi sa doktrinom o paklu. On i koautor Geri Habermas su takoe duboko zadrli u prirodu due, iskustva bliska smrti, reinkarnaciju i teologiju

neba. Takoe sam odabrao Morlenda zbog njegove velike opte kulture. Studirao je prirodne nauke (diplomirao hemiju na Univerzitetu drave Misuri), temeljan je poznavalac teologije (magistrirao je na Teolokom fakultetu u Dalasu) i veoma cenjen filozof (doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u junoj Kaliforniji). Napisao je preko deset knjiga, izmeu ostalih Hrianstvo i priroda nauke (Christianity and the Nature of Science); Postoji li Bog? (Does God Exist?) debata sa Kajem Nilsenom; Hipoteza o stvara-nju sveta (The Creation Hypothesis); Telo i dua (Body and Soul); Ljubi Gospoda svoga svim umom svojim (Love Your God with All Your Mind); kao i nagraenu knjigu Isus pod rafalnom paljbom (Jesus Under Fire). Sve to je napisao, a ima tek 51 godinu. Morlend me je pozdravio ispred svoje kue, leerno odeven u majicu kratkih rukava, orc i sa cipelama brodaricama bez arapa. Rukovali smo se i ja sam mu izjavio sauee. Znao sam da je prethodne veeri bio u San Dijegu i gledao kako njegov dragi bejzbol tim gubi od autsajdera. Ipak je i dalje nosio bejzbol kaket sa nazivom svoga tima. Unutra sam, nakon to smo razmenili uobiajene poalice, zaseo na njegov trosed u dnevnoj sobi i odahnuo. Tematika pakla je bila velika, teka, sporna i vrlo osetljiva za duhovne skeptike. Prebirao sam po glavi odakle da ponemo. Napokon sam odluio da jednostavno budem iskren. Nisam sigu-ran gde da ponemo, priznao sam. Kako da uopte pristupimo te-ma-tici pakla? Morlend se nakratko zamislio, a potom naslonio u svoju zelenu tapaciranu fotelju. Moda bi, predloio je, trebalo da razdvojimo ta to znai da li neto volimo ili ne volimo, a ta znai prosuditi da li je to ispravna stvar koju treba uraditi. Kako to mislite? Mnogo puta neto to nam se dopada nije prava stvar, objasnio je. Neki ljudi kau da preljuba donosi zadovoljstvo, ali veina ljudi bi se sloila da to nije tano. A esto puta nije prijatno raditi ono to je ispravno. Rei nekome teku istinu koju treba da uju ili otpustiti nekoga ko ne radi dobro svoj posao, moe biti vrlo neprijatno. Ubacio sam se: A pakao izaziva instinktivan odgovor. Ljudi snano reaguju na samu pomisao na njega. Tako je. Ljudi imaju tendenciju da odreuju da li je pakao ispravna stvar na osnovu linih oseanja ili uvreenih emocija. Kako da to prevaziemo? Mislim da bi trebalo da ljudi ostave na stranu svoja oseanja, kazao je. Osnova za njihovu analizu bi trebalo da bude da li je pakao etiki pravedno ili etiki ispravno stanje stvari, a ne da li se njima dopada taj koncept ili ne. Morlend je zastao, pa potom nastavio: A bitno je i shvatiti da ako je biblijski Bog stvaran, On mrzi pakao i ne voli da ljudi dospeju u njega. Biblija je vrlo jasna: Bog kae 5 da mu smrt grenika ne predstavlja nikakvo zadovoljstvo. Moda je tako, ali oni ipak na kraju bivaju uniteni za venost na mestu apsolutnog uasa i beznadenog oajanja. Setio sam se svog intervjua sa arlsom Templtonom, nekadanjim jevanelistom, a sadanjim skeptikom. On priznaje da jako emotivno reaguje na pakao, ali su te reakcije izgledale legitimno podstaknute pravednom ogorenou i moralnom zapanjenou. Iskreno reeno, malo sam bio obazriv da u potpunosti ne razdvojimo razgovor o paklu

od nae emotivne reakcije na njega na kraju krajeva, te dve stvari su ipak delovale kao neizbeno isprepletene. KREEMO SA TEMPLTONOVIM PITANJEM Iako sam shvatao Morlendovu izjavu da je moralnost ili nemoralnost pakla nezavisna od naih oseanja u vezi s njim, odluio sam da bi moja najbolja taktika bila da direktno suelim Morlenda sa Templtonovim prigovorima sa sve emocijama. Proistio sam grlo i seo uspravno, okrenuvi se direktnije prema Morlendu. Vidite, profesore Morlend, poeo sam, sa intenzivnijim tonom glasa, ja sam intervjuisao arlsa Templtona na ovu temu i on je bio sasvim nepopustljiv. Kazao mi je: 'Ne bih mogao ni za trenutak da drim neiju ruku u vatri. Ni za trenutak! Kako bi Bog pun ljubavi, samo zato to mu se ne pokorava i ne radi ono to on hoe, mogao da te zauvek uniti?' Onda sam izrekao poslednje Templtonove rei sa istim tonom gaenja koji je on imao kada mi je rekao: 'To ne bi uradio nijedan kriminalac!' Ovo pitanje je gotovo odzvanjalo u njegovoj dnevnoj sobi. I nape-tost je ubrzo porasla. Potom sam, vie sa optuivakim nego sa istraivakim tonom, zavrio pitanje: Profesore Morlend, ta vi, za ime sveta, kaete na to? Toliko o Templtonovoj ideji, da ostavimo oseanja po strani. E sad, trebalo bi da znate neto o Dejmsu Morlendu: on je filozof, mislilac, hladne glave i racionalan, Nita ne moe da ga uzruja. I uprkos mom optuivakom tonu kojim gotovo da sam hteo da kaem da je on lino odgovoran za stvaranje pakla, Morlend se uopte nije uvredio. Naprotiv, njegove misli su brzo prodrle do same sutine problema. Klju za odgovor Templtonu je u njegovim formulacijama, zapo-eo je Morlend. On je svoje pitanje tako formulisao da izgleda kao da pita: 'Kada ste prestali da tuete svoju enu?' Kako god da odgo-vorite, od poetka ste osueni na propast ako prihvatite njegovu formulaciju. Znai, njegova premisa je pogrena, kazao sam. Kako to? Recimo da, za poetak, pakao nije soba za muenje. Podigao sam obrve. E pa, to bi definitivno bilo neto novo za mnoge generacije dece iz biblijske kole koja su doivljavala komare zbog jezivih opisa ven.g unitenja Nije? upitao sam. Morlend je odmahnuo glavom. Bog ne mui ljude u paklu, tako da je on tu potpuno pogreio, nastavio je. Templton tako govori kao da je Bog razmaeno dete koje ljudima kae: 'uj, ako nee da se pokori mojim proizvoljnim pravilima, onda u da te osudim zbog toga. Treba da zna da su moja pravila moja pravila, i ako ne bude bilo po mome, onda si nadrljao'. Naravno, ako je Bog samo dete sa proizvolj-nim pravilima, onda bi s Njegove strane bilo hirovito da osuuje ljude. Ali to uopte nije sutina stvari. Bog je najvelikodunije bie u kosmosu, puno ljubavi, najdivnije i najprivlanije bie. On nas je stvorio sa slobodnom voljom i to s odreenom svrhom: da budemo u odnosu ljubavi sa Njim i sa drugim ljudima. Mi nismo proizvod sluaja, nismo izmenjeni majmuni, nismo sluajne greke. I ako stalno budemo doivljavali kao neuspeh to da ivimo u skladu sa svrhom za koju nas je On stvorio sa svrhom koja bi nam, uzgredno, omoguila da napredujemo u ivotu vie nego kad bismo bilo kako drugaije iveli onda Bog apsolutno nee imati nikakvog drugog izbora nego da nam d ono to smo celoga ivota traili, a to je odvajanje od njega. A to je pakao... Da, to je pakao. I jo neto: pogreno je smatrati da je Bog samo bie puno ljubavi,

naroito ako pod tim 'puno ljubavi' podrazumevate znaenje pod kojima ga danas koristi veina ljudi na Zapadu. Da, Bog je bie puno samilosti, ali je On i pravedno, moralno i isto bie. Dakle, Boje odluke se ne zasnivaju na savremenom zapadnjakom sentimentalizmu. To je jedan od razloga zato ljudi nikada nisu imali problem sa idejom pakla sve do savremenog doba. Ljudi danas imaju tendenciju da misle samo na blage vrline kao to su ljubav i nenost, a zaboravili su na vre vrline svetosti, pravednosti i pravinosti. Stoga nam je Templton u samoj formulaciji svog pitanja predstavio nekakvo zlurado bie koje namee ova nepravedna i proizvoljna pravi-la i koje na kraju lupi nogom o pod i kae: 'Ako ne bude bilo kako ja kaem, zauvek u da te muim'. Moj pogled se susreo sa Morlendovim prodornim sivoplavim oima. Nita, naglasio je, ne moe biti dalje od istine. BOJA REZERVNA POZICIJA Onda dobro, rekao sam i namestio se bolje na kauu, evo vae prilike da ispravite krivu Drinu. Hajde da postavimo temelj tako to emo odrediti definicije. Rekli ste da pakao nije soba za muenje. ta bi onda bio? Sutina pakla je u odnosima ljudi, odgovorio mi je. Biblija kae da su ljudi neto najdragocenije od itave tvorevine. Ako su ljudi bitni, onda su i meuljudski odnosi bitni, a pakao se u velikoj meri odnosi upravo na to. U Bibliji je pakao odvajanje ili proterivanje od najuzvienijeg bia na svetu Boga lino. Pakao je iskljuivanje od svega onoga to ima vrednost i to je bitno: ne samo od Boga, nego i od onih koji su ga poznali i zavoleli. Neto me je tu bunilo. Da li pakao predstavlja kaznu za krenje Bojih standarda? upitao sam. Ili je on pak prirodna posledica toga to ljudi ive svoj ivot i govore: 'Ba me briga to sam izdvojen od Boga, ja hou da radim kako ja hou', i onda i dobiju ono to su traili za itavu venost time to e zauvek biti odvojeni od Boga? U pitanju su obe stvari, kazao je. Da se ne laemo: pakao jeste kazna ali pakao nije i kanjavanje. Pakao nije muenje. Kazna u paklu je odvojenost od Boga. A poto emo u vaskrslom stanju imati i telo i duu, doivljena beda moe biti i mentalna i fizika. Ali e podneti bol doi i zbog tuge usled konanog, krajnjeg i beskrajnog stanja progonstva od Boga, iz njegovog carstva i dobrog ivota za koji smo uopte i stvoreni. Ljudi u paklu e duboko aliti nad svim onim to su izgubili. Pakao je konana presuda koja kae da ste stalno odbijali da ivite za cilj za koji ste i stvoreni, a jedina alternativa je da budete presudom udaljeni za itavu venost. Dakle, pakao jeste kazna. Ali je on i prirodna posledica ivota koji je voen u odreenom pravcu. Prema 1. Knjizi Mojsijevoj, kada je Bog stvorio sve, rekao je da je sve 'dobro', istakao sam. Oigledno je da je Bog stvorio i pakao. Ali kako je uopte mogao da pomisli da je pakao dobar? Zar to ne dovodi u pitanje njegov karakter? Pakao zapravo, odgovorio je Morlend, nije bio sastavni deo izvorne tvorevine. Pakao je Boje rezervno reenje. Pakao je neto to e Bog biti primoran da stvori jer su ljudi odabrali da se pobune protiv Njega i odvrate od onoga to je bilo najbolje za njih, kao i od svrhe za koju su stvoreni. Vidite, kada su ljudi osnivali Sjedinjene Amerike Drave, oni nisu prvo izgradili zatvore. Svakako da im je drae bilo da budu drutvo bez zatvora. Ali su bili primorani

da ih izgrade jer ljudi nisu hteli da sarauju. Isto vai i za pakao. PLAMEN, CRVI I KRGUT ZUBA Opet smo se dotakli tog prizora sobe za muenje. Nije ni udo to je to popularna slika pakla, kazao sam. Kada mi je bilo desetak godina, odveli su me u biblijsku kolu, gde je uitelj zapalio sveu i rekao: 'Da li znate koliko boli kada opeete prst? A zamislite da vam je celo telo u plamenu. E, to vam je pakao'. Morlend je klimnuo glavom kao znak da je ve uo za tu priu. To je neku decu prestravilo, dodao sam. Ja sam bio uvreen to je taj ovek hteo da manipulie mnome. Mislim da su mnogi ljudi proli kroz takvo iskustvo. Morate priznati da kada je re o paklu, Biblija svakako ima tendenciju da spominje plamen. To je tano, odgovorio je Morlend, ali je taj plamen i metafora. Podigao sam ruku. E, ekajte sad malo, protestovao sam. Mis-lio sam da ste vi konzervativan strunjak za religiju. Da li vi to pokuavate da ublaite ideju pakla kako bi on delovao prijatnije? Nipoto, doao je njegov odgovor. Samo hou da tano gledam ta pie u Bibliji. Znamo da se 'oganj' spominje u figurativnom smislu jer ako pokuate da ga bukvalno protumaite, nema nikakve logike. Pakao se, na primer, opisuje kao mesto potpune tame, a ipak je tu i oganj. Kako je to mogue? Plamen bi osvetlio itav prostor. Osim toga, zapisano je da e se Hrist vratiti okruen vatrom i da e mu iz usta izai velik ma. Ali niko ne misli da Hrist nee nita moi da kae jer e mu smetati ma. Metafora maa oznaava Boju re koja donosi sud. Vatra predstavlja Hrista koji dolazi na sud. U Jevrejima 12,29, Bog je oznaen kao oganj koji spaljuje. Ipak niko ne misli da je Bog kosmiki plamenik. Figurativni prikaz ognja predstav-lja nain da se kae da je on Bog koji sudi. A ta je sa onim da je pakao mesto gde crvi stalno izjedaju ljudska tela, upitao sam. U Isusovo doba se u Hramu sedmino rtvovalo na hiljade ivoti-nja i postojao je odvodni sistem za oticanje krvi i masnoe koje su se skupljale u jednoj jami. U njoj su stalno bili crvi koji su se hranili tim otpadom. Bilo je to vrlo grozno mesto, kazao je Morlend. Kada je Isus uio ljude, sluio se ovom metaforom kako bi pokazao da je pakao gori od tog ogavnog mesta izvan grada. Postoji i izraz 'krgut zuba' koji opisuje ljude u paklu, kazao sam. Zar se tu ne govori o reakciji ljudi na bolne muke? Preciznije bi bilo rei da ovo predstavlja opis stanja gneva ili svesti o velikom gubitku, kazao je Morlend. To predstavlja izraz besa zbog ovekove svesti da je poinio ogromnu greku. Ako ste ikada bili okrueni ljudima koji su opsednuti sobom, puni sebe i veoma narcisoidni, primetili ste da se iznerviraju kada stvari ne idu po njihovom. Ja verujem da je krgut zuba izraz tipa linosti ljudi koji e se nai u paklu. Dakle, nema ognja, nema crva, nema krguta zuba od muenja moda pakao i nije tako lo kao to smo mislili, kazao sam u pokuaju da malo razgalim atmosferu. Morlend je brzo odgovorio. Bilo bi pogreno tako razmiljati, kazao je odluno. Svaka metafora ima i svoj bukvalni smisao. Ono to i jeste i nije figurativno u tome je vatra, a ono to je bukvalno je da je to mesto potpunog oaja. To mesto predstavlja gubitak svega, a smisao je u injenici da je pakao najgora mogua situacija koja ikoga ikada moe da snae. Spomenuli ste ljude u paklu koji su opsednuti sobom i narcisoidni, koji su odbacivali Boga celog svog ivota, kazao sam. Da li je mogue da bi, za ovakve ljude, nebo bilo pakao?

Iskazau to ovim reima, kazao je. Da li ste se ikada nali kraj nekoga ko je neverovatno dobro izgledao, bio ekstremno privlaan i mnogo pametniji od vas? Kada se naete u drutvu, ljudi hoe da sluaju njega, a ne vas. Zamislite da vas ba briga za tog oveka, ali da boravite u istoj prostoriji sa njim 24 asa dnevno tokom 30 godina. To bi bilo neverovatno naporno iskustvo. A sada pomnoite te osobine sa deset hiljada, i to to dobijete e biti samo deli toga kakav je Bog. On je mnogo, mnogo pametan. Veoma je privlaan. Mnogo je moralno istiji od nas. I ako se ovek veoma ne oduevi sa Njega, onda bi njegova prinuenost da zauvek bude sa Bogom i da radi sve ono to e ljudi koji ga vole hteti da rade bila potpuno neprijatna stvar. Morate shvatiti da se ovekov karakter ne obrazuje trenutnom odlukom, ve putem hiljada malih izbora koje ovek donosi svakodnevno, a da ih nije ni svestan. Mi se svaki dan pripremamo da ili budemo sa Bogom i Njegovim narodom i da cenimo ono to i On ceni, ili da pak odaberemo da ne uestvujemo u tome. Dakle, tano, pakao je prvenstveno mesto za ljude koji ne ele da idu na nebo. Hoete da kaete da ljudi svesno biraju pakao? Ne, ne mislim da svesno odbacuju nebo i biraju da umesto toga odu u pakao. Ali definitivno biraju da ih ba bude briga za one vrednosti koje e na nebu svakodnevno biti prisutne. Rekao sam: Onda praktino znai da nainom na koji ivimo svoj ivot mi se ili pripremamo da budemo u Bojem prisustvu i da uivamo u tome itavu venost ili se pak pripremamo za ivot gde emo pokuavati da od sebe napravimo centar sveta i gde se neemo uopte zanimati da budemo sa Bogom i sa ljudima koji ga vole. Morlend je klimnuo glavom. Apsolutno tako. Znai, pakao nije samo presuda. On jeste presuda, ali je on i kraj puta koji se bira do izvesne mere u ovom ivotu, sada i ovde, iz dana u dan. Ipak i dalje postoje aspekti pakla za koje se ini da vreaju na oseaj za pravdu. To sam barem smatrao u prolosti. Iskoristio sam pauzu u naem razgovoru da uzmem tanu i izvadim spisak tih aspekata koje sam zapisao u avionu. Kako bi bilo da vas zamolim za odgovor na svako od ovih pita-nja, kazao sam Morlendu. Moj cilj nije da uem u raspravu sa vama. Ja samo hou da mi jasno kaete svoje vienje, a onda u ja na kraju da ocenim da li mislim da mi dajete adekvatne odgovore i da li nakon sveukupnog preispitivanja moe da se odri doktrina o paklu. To mi zvui poteno, odgovorio mi je. Bacio sam pogled na spisak i odluio da zaponem sa jednim od prigovora na hrianstvo koji je od svih najvie nabijen emocijama. Prvi prigovor: kako Bog moe da alje decu u pakao? Ljudi se uasavaju na pomisao da deca trunu u paklu. U stvari, neki ateisti vole da se rugaju religioznim ljudima raskrinkavajui spise Jevanelista iz 19. veka koji su se sluili uasnim jezikom u opisima sablasnih stvari koje doivljavaju deca u paklu. Primera radi, britan-ski svetenik pod nadimkom deji apostol napisao je ove grozne stvari: U ovoj usijanoj pei je malo dete. Sluajte kako vriti da izae! Gledajte kako se okree i presavija u plamenu! Kako udara glavom u vrh pei. Kako lupa svojim noicama o dno. Na licu ovog malog deteta vidite isto to vidite i na licima svih ljudi u paklu oaj 6 i uas. Ideja da deca budu u paklu e, pa to je stvarno previe, kazao sam Morlendu.

Kako moe postojati Bog pun ljubavi, ako i deca dospevaju u pakao? Zanimalo me je da vidim da li e se Morlendov odgovor slagati sa ranijom analizom ovog problema koju je izneo strunjak Norman Gajsler. Ne zaboravite, skrenuo mi je panju Morlend u svetlu prie o detetu u pei, da Biblija govori o ognju i plamenu i figurativno. Da, dobro, ali opet da li e biti i dece u paklu? Morlend, otac dve kerke, nagnuo se napred i rekao mi: Treba da znate da posle smrti nae linosti svakako odraavaju odraslu osobu, tako da sa sigurnou moemo rei da u paklu nee biti dece, zapoeo je. I svakako da u paklu nee biti niko ko bi, da je imao prilike da odraste, odabrao da ode na nebo. Niko nee otii u pakao naprosto zato to je sve to im je bilo potrebno bilo malo vie vremena, a prerano su umrli. Morlend je pruio ruku i sa stola uzeo svoju Bibliju u konom povezu. Osim toga, u Bibliji se deca uvek predstavljaju kao metafora za spasenje. U svim odeljcima gde se deca spominju u vezi sa ivotom posle smrti, ona se koriste kao slika spasenja. Ne postoji nijedan primer gde se deca koriste kao metafora za propast. Prelistavao je Stari zavet dok nije doao do 2. Knjige Samuilove. Evo dobrog primera, kazao je. Dete koje je kralj David zaeo u preljubnikom odnosu sa Virsavejom je umrlo, a David u 2. Samuilo-voj 12,23 kae: 'Ja u otii k njemu, ali se on nee vratiti k meni'. David je govorio istinu govorei da mu je dete spaseno i da e mu se on jednoga dana pridruiti. I to je jo jedan dokaz da deca nee biti u paklu. Drugi prigovor: zato svi u paklu trpe iste muke? Ustao sam sa troseda i, dok sam formulisao svoje sledee pita-nje, krenuo ka prozoru, zastavi na delu gde su zraci sunca padali na tepih. Sluaj u dravi Masausets u vezi sa sudijom Mejters potaj-no mi se vrzmao po glavi. Na oseaj pravde zahteva da zli ljudi budu odgovorni za to kako su nakodili drugima, kazao sam. I u tom smislu, pakao bi mogao da bude adekvatna sankcija za neke ljude. Meutim, nae oseanje pravde bilo bi uvreeno ako bi Adolf Hitler trpeo istu kaznu kao i neko ko je po naim standardima iveo prilino dobro, ali koji je doneo odluku da ne sledi Boga. Morlend me je paljivo sluao. Izgleda nepravedno da svako podlee istim posledicama, kazao je. Da li to hoete da kaete? Da, tako je. Zar vam to ne smeta? Morlend je otvorio Novi zavet u Bibliji. U stvari, kazao je, ne doivljava svako pakao na isti nain. Biblija ui da postoje razliiti stepeni patnje i kazne. Otvorio je Jevanelje po Mateju 11. glava i kaiprstom doao na deo od 20-24. stiha, koji je proitao naglas: Tada Isus poe ukoravati gradove u kojima se uspunie najvea udesa njegova, zato to se ne pokajae. Teko tebi, Horazine! Teko tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila udesa koja su bila u vama, davno bi se u kostreti i u pepelu pokajali. Ali ja vama kaem: Tiru i Sidonu e lake biti u dan suenja nego vama. I ti Kapernaume, hoe li ti biti do nebesa uzdignut? Ne, ti e to pakla unien biti; jer da su u Sodomu bila udesa to su u tebi bila, i danas bi on postojao. Zato vam ja kaem da e zemlji Sodomskoj lake biti u dan suenja nego tebi. Morlend je zatvorio knjigu. Isus kae da e ljudi biti osueni u skladu sa svojim

delima, kazao je. Znai, nee biti istovetne osude za sve? upitao sam. Hoe li pravda biti usklaena prema svakom pojedinano? Upravo tako. U paklu e postojati razliiti stepeni kazne. Mislim da je to znaajno jer naglaava da je Boja pravda proporcionalnog karaktera. Nee biti apsolutno iste presude za svakoga ko odbaci Boju milost. Ne zaboravite da, ako Bog zaista omoguava ljudima da formiraju svoj karakter putem hiljada izbora koje prave, On e im takoe dopustiti da trpe prirodne posledice karaktera koji su izabrali da izgrade. I oni koji se karakterno nalaze u gorem stanju trpee vei stepen kazne. Trei prigovor: zato ljudi bivaju uniteni za venost za zloine koji su poinjeni u konanom vremenskom periodu? Kako bilo koje nedelo koje smo poinili u ovom ivotu moe da zaslui veno unitenje? Zar nije nepoteno rei da konaan ivot proveden u grehu obezbeuje veno unitenj? Gde je tu pravda? Zar ne bi Bog pun ljubavi odredio kaznu u skladu sa zloinom time to pakao ne bi predstavljao unitenje za venost? upitao sam ga, sednuvi nazad na kraj troseda. Kako moemo da uinimo bilo ta u ovom ivotu to bi imalo za posledicu veno unitenje? Ne zaboravite da nije re o muenju, istakao je Morlend. Formulacije su ovde od presudne vanosti. Dakle, nije re o venom svesnom muenju, ve o venom unitenju zbog presude koja nas odvaja od Boga. Dobro, kazao sam, ali to ne daje odgovor na pitanje. Tano. Ali hajde da pokuam. Prvo, svi mi znamo da stepen u kojoj neko biva kanjen nije u funkciji duine vremena koje je potrebno da bi se poinio zloin. Za ubistvo, na primer, moe trebati deset sekundi; za krau neije enciklopedije 'Britanika' bi moda trebalo pola dana ako bi dugo trajalo provaljivanje u kuu. Ono to hou da kaem je da stepen neije pravedne kazne nije u funkciji toga koliko je vremena trebalo da se poini zlodelo, ve u funkciji toga koliko je samo zlodelo bilo teko. A to nas dovodi do druge stvari. Koja je najgnusnija stvar koju ovek moe da uradi u svom ivotu? Veina ljudi e, budui da ne razmiljaju mnogo o Bogu, rei da je to maltretiranje ivotinja ili ugroavanje ivotne sredine ili drugog oveka. Nema sumnje u to da su sve te tri stvari grozne. Meutim, one padaju u senku u svetlu najgore stvari koju ovek moe da uradi, a to je da se izruga, omalovai i odbije da prihvati osobu kojoj dugujemo apsolutno sve, a to je na Tvorac, Bog lino. Morate razumeti da je Bog beskrajno vei u svojoj dobroti, svetosti, milosti i pravdi od bilo koga drugog. Misliti da ovek moe da proivi ceo svoj ivot konstantno ga ignoriui, konstantno mu se rugajui nainom na koji bira da ivi bez Njega, govorei: 'Savreno me ne zanima ta bi ti hteo da uradim ovde. Savreno me ne zanimaju tvoje vrednosti i smrt tvoga Sina za mene. Sve u to ignorisati' upravo to je krajnji greh. I jedina kazna koja je dostojna toga je najvea kazna, odnosno beskrajno odvajanje od Boga. Kao to je istakao Alan Goumz, priroda subjekta protiv koga je poinjen greh, kao i priroda samog greha, moraju se uzeti u obzir kada se odreuje to koliko je taj greh 7 gnusan.

Morlendov odgovor me je podsetio na priliku kada je poznavalac Bojeg zakona pitao Isusa: 'Koja je najvanija zapovest?'. Isus mu je kazao: Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom duom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom 8 svojim, i blinjega svoga kao samoga sebe. U Americi se najtei zloin ubistvo kanjava najstroom presudom, odnosno odvajanjem od drutva za ceo ivot u zatvoru. I definitivno je imala logike izjava da bi bezono krenje Bojeg vrhov-nog zakona trebalo da dovede do najvie presude, odnosno odvaja-nja od Boga i njegovog naroda za itavu venost. etvrti prigovor: zar Bog ne bi mogao da prisili svakog da ode na nebo? Da se vratimo na neto to ste rekli na samom poetku, kazao sam Morlendu. Rekli ste da je Bogu veoma ao to pakao uopte mora da postoji. Da, tako je. Zato onda prosto ne prisili svakoga da ode na nebo? To bi delovalo kao jednostavno reenje. Zato to bi to, odgovorio je Morlend, bilo nemoralno. Nemoralno? iznenaeno sam rekao. Nemoralnije od pakla? Da, nemoralno. Obratite panju na ovo sada: postoji razlika izme-u svojstvene vrednosti i instrumentalne vrednosti. Neka stvar poseduje svojstvenu vrednost ako je korisna i dobra po sebi i za sebe, dok njena instrumentalna vrednost znai da je korisna kao sredstvo za postizanje nekog cilja. Primera radi, spasiti ivot je samo po sebi dobar in. Vonja desnom stranom puta je pak instrumentalna vrednost to je dobro samo zato to se tako odrava red. Ako bi drutvo odluilo da treba voziti levom stranom, i to bi bilo u redu. Cilj je da se ouva red i sauvaju ivoti ljudi. E sad, kada tretirate ljude kao instrumentalnu vrednost, ili samo kao sredstvo za postizanje cilja, vi se onda prema njima odnosite kao prema nekom predmetu, a to je pogreno. Vi ljude tretirate kao stvari kada ih tretirate samo kao sredstvo za postizanje cilja. Ljude ete potovati jedino ako ih budete tretirali kao vrednosti po sebi. I kako da to poveemo sa prisiljavanjem ljudi da odu na nebo? upitao sam. Ako biste primoravali ljude da uine neto protiv njihovog slobodnog izbora, tada biste ih liavali njihove ljudske prirode. Ispalo bi kao da govorite da je dobra stvar u onome to hoete da uradite vrednija nego da potujete njihov izbor, i tako tretirate ljude kao sred-stvo za postizanje cilja traei od njih da urade neto to oni ne ele. Tako bi bilo kada bi Bog prisiljavao svakoga da ode na nebo. Li, ako je Bog ljudima dao mogunost slobodnog izbora, onda ne postoji garancija da e svako odluiti da sarauje sa Njim. Opcija da se svako primora da ode na nebo je nemoralna, jer onda liava ljude njihove prirode; liava ih dostojanstva da donose line odluke; porie im slobodu izbora i tretira ih kao sredstvo za postizanje cilja. Bog ne moe umesto ljudi da izgrauje karakter, i ljudi koji ine zlo ili gaje pogrena verovanja kreu da se udaljavaju od Boga, a takav put na kraju zavrava u paklu. Bog potuje ovekovu slobodu. U stvari, prisiljavati ljude da prihvate nebo i Boga ako oni to uopte ne ele ne bi bio in ljubavi bilo bi to svojevrsno silovanje sa Boje strane. Kada Bog omogui ljudima da mu kau 'ne', On zapravo uvaava njihovo dostojanstvo. Peti prigovor: zato Bog jednostavno ne ugasi ljudima ivot? Jo jedan aspekat pakla koji ljudima zadaje posebne muke je to to on predstavlja unitenje za venost. Ali ta bi bilo kad pakao ne bi predstavljao unitenje za venost?

ta bi bilo kad bi umesto toga Bog jednostavno ugasio njihov ivot? To bi svakako, kazao sam Morlendu, bilo humanije od venog unitenja. Biblija upravo ui da e doi do unitenja, da samo kanjavanje nije veno, mada kazna jeste, kazao je Morlend. Ako pogledamo 37. psalam, on kae da e bezbonici nestati, da e proi kao dim i da e se naslee bezboniko zatrti. Takoe u Psalmu 145,20, David rekao: 'uva Gospod sve koji ga ljube, a sve bezdunike istrebljuje'. I Isaija 1,28: 'Ali e se odmetnici i grenici svi satrti, izginue svi koji Gospoda naputaju'. Isus takoe kae da e bezbonici biti 9 'vezani u snopove, da se spale'; loa riba se baca, a korov upa. Ja sam takoe istakao ta je rekao uvaeni britanski svetenik Don. R. V. Stot: Sam oganj se opisuje kao 'veni' i 'neugasivi', ali bi bilo veoma udno da ono to se u njega baci nikada ne izgori. Mi bismo oekivali suprotno: da zauvek izgori, a ne da se zauvek 11 mui. Morlend je dodao: U Knjizi Otkrivenje pie da su i smrt i predeo mrtvih baeni u ognjeno jezero. Na smrt se stavlja taka jer vie nee biti smrti. esti prigovor: kako pakao moe da postoji zajedno sa nebom? Ako nebo treba da bude mesto bez suza, kako onda u isto vreme moe da postoji pakao? pitao sam. Zar oni na nebu ne bi oplakivali one koji su veno uniteni? Pre svega, mislim da e ljudi na nebu shvatiti da je pakao nain da se potuje vrednost samih ljudi po sebi kao stvorenja po Bojem obliju, kazao je Morlend. Drugo, mnogo puta ovekova sposobnost da uiva u neemu dolazi sa godinama i sa sticanjem zrelijeg pogleda na stvari. Kada su mi deca bila mala, jedno dete nije moglo da uiva u poklonu ako bi mu se inilo da je drugo dete dobilo malo bolji poklon. Kada su porasli, mogli su da se raduju poklonu nevezano za to ta je drugi dobio. U stvari, ako bi se brinuli za ono to je drugi dobio, tom drugom bi dali mogunost da kontrolie njima. Klajv Luis je rekao da pakao nema pravo veta u odnosu na nebo. Time je hteo da kae da ljudima na nebu nee biti osporena privilegija da se raduju svom ivotu samo zato to su svesni da su neki ljudi uniteni. Morate zapamtiti da je dua dovoljno velika da doivi nepomuenu radost, blagostanje, ljubav i sreu, dok u isto vreme osea alost i tugu zbog drugih. To nisu nesaglasna stanja u ovekovom ivotu, i znak da je ovek razvio zreo karakter je u tome to moe da bude u oba stanja istovremeno. Sedmi prigovor: zato Bog nije stvorio samo one ljude za koje je znao da e ga slediti? Ako Bog zna budunost, zato je stvorio ljude za koje je znao da mu se nikada nee obratiti i koji e tako zavriti u paklu? upitao sam. Zar nije mogao da stvori jedino ljude za koje je znao da e ga slediti, a da prosto ne stvara ljude za koje je znao da e ga odbaciti? Ta bi opcija delovala mnogo humanije od pakla. Zavisi od Bojeg cilja, kazao je Morlend. Da je Bog odluio da stvori samo etiri, est ili sedam ljudi, moda je i mogao da stvori samo one ljude koji e otii na nebo. Problem je u tome to kada jednom Bog pone da stvara vie ljudi postaje tee da stvori samo ljude koji bi ga izabrali, a da ne stvori ljude koji bi ga odbacili. Zato je to tako? Zato to je jedan od razloga iz koga nas je Bog stavio ovde da bi nam pruio priliku

da utiemo na druge ljude. Morlend se zamislio na trenutak pre nego to je smislio analogiju. Da li se seate filmova 'Povratak u budunost'? upitao me je. Seate se da kada bi se vraali u prolost, i promenili neku sitnicu, da bi onda, kada bi se vratili u budunost, ceo grad bio potpuno drugaiji? Mislim da u tome ima istine. Prosta injenica u svemu tome glasi da na nas utie to to posmatramo druge ljude. Pretpostavimo, na primer, da je Bog mojim roditeljima, kada sam ja bio mali, dao da izaberu da se presele u dravu Ilinois, umesto da ostanu u Misuriju. Pretpostavimo i da je tamo bio komija hrianin koji je bio licemer, i da sam ja gledao tog oveka i zbog njegovog naina ivota odluio da kaem 'ne' Bogu do kraja svog ivota. A sada pretpostavimo da su kolege na poslu gledale koliko sam nepodnoljiv i pet ljudi postanu Hristovi sledbenici zbog mog loeg primera kako izgleda ivot religioznog oveka. Dakle, ako odemo u Ilinois, spasenje gubi jedan ovek tj. ja ali zato petoro ljudi bude iskupljeno. S druge strane, pretpostavimo da Bog odlui da ne ponudi novi posao mom tati i da tako ostanemo u Misuriju. Recimo da ja imam trenera koji je religiozan i koji daje sve od sebe za mene i da ja na kraju zbog njega odluim da sledim Boga. Ali zato to moj religijski ivot nije onakav kakav bi trebalo da bude, to utie na drugih petoro ljudi da se okrenu od Hrista. Vidite li ta hou da kaem? Re je o scenariju kao iz filmova 'Povratak u budunost'. Kada Bog odlui da nekog stvori, ta osoba e uticati na odluke drugih ljudi i moe se desiti da utie i na njihovu odluku da li e verovati Hristu ili ne. Kada Bog donosi ove odluke, Njegov cilj nije da to vie ljudi spase od pakla. Njegov cilj je da to vie ljudi odvede na nebo. I samim tim se, naalost, moe desiti da e morati da dopusti stvaranje jo nekih ljudi koji e odabrati da odu u pakao kako bi dobio vei broj ljudi koji e odabrati da odu na nebo. Osmi prigovor: zato Bog ne da ljudima drugu ansu? Biblija otvoreno kae da je odreeno da ljudi jednom umru, a potom da izau na 12 sud. Ali ako Bog zaista voli ljude, zato ljudima ne bi pruio drugu ansu da posle smrti donesu odluku da ga slede i odu na nebo? Ako bi ljudi osetili pakao, zar im to ne bi dalo jaku motivaciju da se predomisle? upitao sam. Ovo pitanje pretpostavlja da Bog nije uradio nita to je mogao da uradi pre nego to su ljudi umrli, a ja to odbacujem, kazao je Morlend. Bog ini sve to moe da ljudima prui priliku, i nee biti nijednog oveka koji e moi da kae Bogu: 'Da samo nisi pustio da umrem pre vremena, da si mi dao jo dvanaest meseci, znam da bih doneo pravu odluku'. Biblija nam govori da Bog odlae Hristov povratak na zemlju da bi svakome dao to je 13 mogue vie vremena da mogu da mu se obrate. Ako je sve to je nekome bilo potrebno jo samo malo vremena da prie Hristu, onda bi im Bog produio vreme na zemlji da bi im pruio tu ansu. Zato nee biti nikoga kome je trebalo jo samo malo vremena ili ko je prerano umro, a koji bi odgovorio na drugu ansu i primio Hrista. Bog je fer. On ne pokuava da oteava stvari ljudima. Verujem da je svakako mogue da e onima koji reaguju na svetlo iz prirode koje su primili ili biti poslata jevaneoska

poruka, ili e im pak Bog moda suditi na osnovu svog znanja o tome ta bi oni uradili da su imali priliku da uju radosnu vest - Jevanelje. Jednostavna injenica glasi da Bog 14 nagrauje one koji ga trae. Meutim, to je reavalo samo deo pitanja. ekajte malo, kazao sam. Zar ne bi smrt i svest o Bojem prisustvu ili odsustvu nakon to umrete bila vrlo podsticajna stvar za ljude? Bi, ali u negativnom smislu. Prvo, morate shvatiti da to due ljudi ive daleko od Boga, to su manje u stanju da praktikuju slobodan izbor i da mu veruju. To je razlog zato veina ljudi koji dou ka Hristu to urade dok su mladi. to due ivite sa nekom loom navikom, tee e vam biti da se odviknete. Nije nemogue, ali je tee. Dakle, zato bi ljudi onda oekivali da bi, recimo, 10-ogodinji period inkubacije i odvajanja od Boga privukao njihovu panju prema Bogu? Osim toga, to bi potpuno umanjilo znaaj ivota u poreenju sa smru. Tada bi pitanje glasilo zato Bog nije stvorio ljude sa inkubacionim periodom na samom poetku? Zato ih je stvorio na zemlji da ive 75 godina, da potom umru, i da ih posle toga stavi u period inkubacije ako je taj period inkubacije bio neto to im je trebalo na samom poetku? Li, evo ta je istina: ovaj ivot je upravo taj inkubacioni period! Sledea stvar koju morate imati na umu je da kada bi ljudi videli Boji presto posle smrti, to bi na njih ostavilo tako snaan utisak da vie ne bi imali mo slobodnog izbora. Svaka 'odluka' koju bi doneli ne bi bila stvaran autentian slobodan izbor; bila bi potpuno prisilna. To bi bilo kao kad bih ja zapretio batinama svojoj kerki i kazao: 'Sad da ide i da se izvini svojoj sestri to si obukla njenu haljinu, a nisi je pitala'. Svako izvinjenje ne bi bilo iskreno, ve bi samo bilo linija manjeg otpora. Svako ko bi donosio 'odluku' u drugoj ansi ne bi stvarno izabrao Boga, ni Njegovo carstvo, ni Njegove puteve i ti ljudi ne bi ni bili podobni za ivot u Njegovom carstvu. Oni bi doneli mudru 'odluku' samo zato da bi izbegli sud. I izneo bih jo jednu stvar. Bog odrava finu ravnoteu izmeu toga da Njegovo postojanje bude dovoljno oigledno tako da ljudi znaju da On postoji, i da u isto vreme dovoljno sakrije svoje prisustvo tako da ljudi koji ele da odlue da ga ignoriu mogu to da uine. Na ovakav nain je njihov izbor ivotnog ishoda zaista slobodan. Deveti prigovor: zar nije reinkarnacija racionalnije reenje od pakla? Indusi odbacuju koncept pakla. Oni umesto toga veruju u reinkarnaciju, preko koje se ljudi posle smrti ponovo vraaju u ovaj svet u drugom vidu i prua im se jo jedna prilika da se iskupe za lou karmu koju su napravili u svom prethodnom ivotu i da krenu ka prosvetljenju. Zar ne bi reinkarnacija bila racionalan nain da Bog pun ljubavi prui ljudima nov poetak da bi mogli da se pokaju za sledei put i da ne mora da ih poalje u pakao? upitao sam. Zar to ne bi bilo bolje reenje od pakla? Ne zaboravite da mi ne treba da odluujemo ta je istina na osnovu onoga to se nama svia ili ne svia. Moramo da pogledamo dokaze. Ja ne znam ni za jedan nain da odredim da li je neto tano osim da pogledam dokaze, doao je Morlendov odgovor. Da, kazao sam, zar ne postoje dokazi za reinkarnaciju konkretno mislim na ljude koji se seaju prolih ivota ili ak govore jezicima koje inae ne bi mogli da znaju? Mislim da su argumenti za reinkarnaciju slabi iz nekoliko razloga, kazao je. Oni su, na primer, meusobno neusaglaeni. A dau vam i primer zato. Broj dva je paran broj.

Ako biste mi vi rekli da razmiljate o broju dva, ali da je to neparan broj, ja bih vam rekao: 'Vi moda mislite na trojku ili peticu, ali ne moete misliti na dvojku, jer u vam rei jednu stvar koja je sutinski povezana sa tim brojem on mora biti paran'. S druge strane, moja sutinska osobina nije to to sam visok 173 centimetara. Moja sutinska osobina nije ni to to imam 75 kilograma. Meutim, moja sutinska osobina jeste to to sam ljudsko bie. Ako biste vi rekli: 'Dejms Morlend se nalazi u drugoj prostoriji i smrao je 2 kilograma', veina ljudi bi rekla: 'Svaka mu ast'. A ta bi bilo ako biste rekli: 'Dejms Morlend se nalazi u drugoj prostoriji i zna ta ima novo? On je postao kockica leda'. Veina ljudi bi rekla: 'To ne moe biti Dejms Morlend, zato to ako ita znam za njega, to je da je on ovek. On nije kockica leda'. E, vidite, reinkarnacija kae da bih mogao da se vratim u ivot kao pas, kao ameba aman, ne znam zato onda ne bih mogao da se vratim i kao kockica leda. Ako je to tano, koja je onda razlika izmeu Dejmsa Morlenda i bilo ega drugog? Onda ja ne posedujem nikakvu sutinsku osobinu. I ba kao to je parnost sutinska osobina broja dva, tako je i ljudsko bie moja sutinska osobina a reinkarnacija kae da moja sutinska osobina uopte nije sutinska. Onda znai, ubacio sam se, da je reinkarnacija nedosledno uenje. Upravo tako, kazao je Morlend. Drugi razlog iz koga ne verujem u reinkarnaciju je zato to se veina ovih dokaza koje ste naveli stvari poput navodnog seanja na prole ivote moe bolje objasniti na drugi nain. Objanjenja mogu biti psiholoke prirode ljudi se ponekad seaju odreenih pojedinosti, ali su to nejasna ili nasumina nagaanja ili se neke od tih aktivnosti mogu objasniti demonima. U sutini, kad paljivo razmotrite istraivanja, primetiete da ona 15 jednostavno nisu u stanju da potkrepe reinkarnaciju. Napokon, ne verujem u reinkarnaciju zato to postoji strunjak za te stvari, a to je Isus iz Nazareta. On je jedini ovek u istoriji sveta koji je umro, ustao iz mrtvih i sa autoritetom govorio o tom pitanju. A Isus kae da nema reinkarnacije, da postoji jedna smrt i da posle nje dolazi sud. Njegovi apostoli, koje je paljivo poduavao, ponovili su njegovo uenje na ovu temu. Isus je, umesto toga, uio da pakao stvarno postoji. On je zapravo govorio na tu temu vie nego bilo ko drugi u Bibliji. Ironino je to, istakao sam, to mnogi ateisti prihvataju Isusa kao velikog uitelja, mada je ipak on taj koji je rekao najvie stvari o paklu. Da, kazao je Morlend, a ne zaboravite ni ovo: imamo dokaze da su Isus i njegovi sledbenici bili pravedni ljudi. Ako elite da znate kako da gledate siromahe, pitaete nekog ko je poput Majke Tereze. Neete pitati Hjua Hefnera, izdavaa asopisa Playboy, jer linost poput Majke Tereze ima vie karaktera od njega. A ako hoete da znate da li je pakao u krajnjem smislu fer, pitaete Isusa. A evo odmah i odgovora: za njega u toj doktrini nije bilo nikakvih problema. Mislim da se nalazimo na tankom ledu kada poredimo naa etika oseanja i etiku intuiciju sa Isusovom. Mi onda govorimo da bolje sagledavamo od Njega ta je fer, a ta nije. A ja mislim da to nije zona u koju elimo da se upustimo. ISTINA O PAKLU Naslonio sam se na trosedu i razmiljao jedan trenutak. Morlend je spretno odgovorio na najtee prigovore na pitanje pakla. Morao sam da priznam da se, kada sam u celini

pogledao sve njegove odgovore, zaista inilo da daju razumno obrazloenje za tu doktrinu. Ali to ipak nije udaljilo moj oseaj nelagodnosti. A u tom svom oseaju nisam bio sm. Klajv Luis je jednom rekao da je doktrina o paklu jedna od glavnih osnova na 16 kojoj se hrianstvo napada kao okrutno i porie Boja dobrota. to se tie Morlenda, on je govorio kao filozof i teolog, ali me je zanimala njegova lina reakcija na ovaj problem. A vi, Dejmse?, pitao sam ga. Vi ste mi razradili neke ubedljive argumente u prilog ovoj doktrini, ali budite iskreni zar ne zapadate u trenutke kada se oseate strano nelagodno zato to postoji pakao? Morlend je skinuo svoje naoare i protrljao oi pre nego to je odgovorio. Apsolutno, kazao je. Nema spora. Ali, opet kaem, oseati se nelagodno zbog neega nije isto to i imati racionalan i promiljen sud da je to neispravno. Ja verujem da se pakao moe moralno opravdati, ali se ne oseam prijatno zbog njega zato to je to tuno mesto. Zastao je na trenutak, pa potom nastavio. Ne zaboravljajte ni da Bogu nije prijatno zbog pakla. On ga ne voli. Dakle, koji je dobar odgovor na ovaj oseaj nelagodnosti? To ne bi bio pokuaj da stvorim pogled na ivot posle smrti koji bi mi omoguio da se ne oseam nelagodno. To je uasan nain da pristupite istini. Prava stvar koju treba uraditi je priznati da e pakao stvarno postojata i ujednom vremenskom periodu i pustiti da nas to oseanje nelagodnosti podstakne na dela. Za one koji ne znaju Hrista, pakao bi trebalo da ih motivie da udvostrue svoje napore da ga trae i pronau. Za nas koji ga znamo, pakao bi trebalo da nas navede da udvostruimo svoje napore da proirimo njegovu poruku o blagodati i milosti onima kojima je ona potrebna. I u svemu tome moramo odrati ispravnu perspektivu. Ne zaboravite da e pakao zauvek biti spomenik ljudskom dostojanstvu i vrednosti ovekovog izbora. Da li vam se ini da bi doktrina o paklu mogla da bude kamen spoticanja za duhovne tragaoce? Da, ini mi se, i hteo bih da kaem neto o tome. Kad god pokuavate da postanete prijatelj bilo kome, vi ne znate sve o njemu i ne morate se obavezno slagati ili oseati dobro zbog svakog njegovog stava. Ali morate da se pitate da li, kada razmotrite sve to znate, dovoljno verujete tom oveku da hoete da uspostavite prijateljski odnos sa njim. Isto vai i za Isusa. Nee se svako pitanje razreiti pre nego to stupimo u odnos sa Njim. Ali pitanje glasi: da li mu moete verovati kada ispitate sve injenice? Ja bih podstakao svakog tragaoca da proita Jevanelje po Jovanu i da se onda zapita: 'Mogu li da verujem Isusu?' Mislim da je odgo-vor potvrdan. I verujem da emo vremenom, dok razvijamo odnos sa Njim, poeti da mu verujemo i u onim stvarima gde za sada ne znamo sve. TA BOG ONDA MOE DA UINI? Pustio sam da se Morlendove rei malo slegnu pre nego to sam ustao i zahvalio mu se za njegovo vreme i struan pristup. Bila je ovo teka tema, kazao sam. Drago mi je to ste hteli da priamo o ovome. On je klimnuo glavom i nasmeio se. Nema problema, kazao je. Nadam se da sam vam pomogao. Ispratio me je iz kue, gde smo se rukovali i ja sam uao u auto i krenuo nazad ka aerodromu. Gust saobraaj mi nije smetao imao sam puno vremena pre leta. U stvari,

prijala mi je leerna vonja jer sam tako imao prilike da razmiljam o ovom intervjuu. Da li je pakao bio jedina opcija koja je Bogu stajala na raspolaganju? Je li pakao neto pravedno i moralno? Da li je ova doktrina logina i konzistentna? Jasno je da je Isus mislio da jeste. A ja sam verovao da je Morlendova analiza, sve u svemu, bila dovoljna da prebrodimo pakao kao prepreku. To nije znailo da mi je svaki detalj u onome to je rekao bio potpuno prijatan. Ali bilo je tano da su njegova objanjenja u celini uzevi bila dovoljno jaka da ne dopustim da me ovaj problem izbaci iz koloseka na mom duhovnom putu. Dok sam stajao upleten u neizbeno zakrenje saobraaja u Los Anelesu, otvorio sam tanu i preturio po njoj da naem materijale za istraivanje koje sam sastavio u pripremi za razgovor sa Morlendom. Napokon sam uspeo da izvadim kasetu sa prethodnim razgovorom o paklu koji sam imao sa uvenim teologom D. A. Karsonom. Stavio sam je u kasetofon i premotao na komentare koji su izgleda bili prikladan zakljuak za to popodne: Pakao nije mesto gde Bog alje ljude zato to su bili prilino dobri momci, samo zato to nisu verovali u ta je trebalo. Bog ih tamo alje prvenstveno zato to prkose svome Tvorcu i hoe da budu u centru univerzuma. Pakao nije ispunjen ljudima koji su se ve pokajali, samo zato to Bog nije dovoljno blag i dobar da ih izvede odatle. On je pun ljudi koji, za itavu venost, i dalje hoe da budu u centru sveta i koji istrajavaju u svojoj pobuni i prkosu protiv Boga. ta Bog onda moe da uini? Ako kae da ga je ba briga, onda Bog vie nije Bog dostojan divljenja. On je onda ili nemoralan ili naisto sablastan. Ako bi On na bilo koji drugi nain postupao prema tako otvorenom prkosu onda bi umanjivao svoju veliinu 17 kao Boga. Vejn V. Olson je uvek znao kako da bude u centru panje. Kao markantan i prijatan sudija, sa svetloplavim oima i sedom kosom, Olson bi bio u stanju da svakoga zabavi urnebesnim priama iz svoje vrlo esto bizarne sudske prakse na Krivinom sudu okruga Kuk, u ikagu. Bio je veoma dovitljiv ovek i imao je onu preteranu srdanost svojstvenu starijim generacijama okrunih vlasti. Olson nije bio preterano istaknut sudija, ali je ipak delovao savesno. Naroito je voleo da vidi svoje ime u novinama, pa bi mi tako esto doturao prie dok sam bio izveta za asopsis Chicago Tribune pri Krivinom sudu. Na kraju dana bismo ponekad provodili slobodno vreme u njego-vim prostorijama i zbijali ale. Ponekad bismo se naalili u naem omiljenom oblinjem sastajalitu, gde bi on svakoga zabavljao pria-ma kako je proao kroz pravnu kolu kao bubnjar u polka bendu. Budui neumoran ekstrovertan tip, nije podnosio da bude sam. Jednom me je pozvao da iz novinske tamparije odem na jedno venanje. Otiao sam do njegovih prostorija i zatekao veseljaka Olsona kako obavlja improvizovanu ceremoniju sklapanja braka izmeu provalnika sa lisicama na rukama koga je on upravo osudio na tri godine zatvora i njegove devojke u poodmakloj trudnoi. Olson me je odmah odredio kao mladoenjinog kuma. ao mi je, kazao je nakon dvominutne ceremonije uz osmeh, dok su odvodili mladoenju. Nita od medenog meseca. Kao sudija za narkotike koji slua rutinske kriminalne sluajeve, Olson nije bio u poziciji da stvara bilo kakav nov sudski pristup. Barem ne svesno. Meutim, za vikend nakon amerikog praznika Dana zahvalnosti 1980. godine, Olson nije ni bio svestan da e postati glavna linost u dogaaju bez presedana u amerikom pravnom sistemu.

Nakon to se Olson odvezao iz zgrade suda u iekivanju etvorodnevnog odmora, tim agenata FBI je potajno provalio u njegove prostorije sa pogaenim svetlima i postavio sudski odobren ureaj za prislukivanje. To je oznailo prvi put u istoriji SAD da federalni istraitelji prislukuju prostorije nekog sudije na dunosti to je ast koju bi Olson, da je znao, rado prepustio nekom drugom. Terens Hejk, tuilac koji je postavljen da radi u Olsonovoj sudnici, bio je zapravo tajni agent koji je bio sastavni deo tajnog vladinog istraivanja zvanog Operacija Grejlord. Kada se Olson vratio sa odmora, svaki put kada bi neko pod nadzorom uao u njegove prostorije, Hajk bi koristio sakriveni predajnik da poalje kodiranu poruku agentu FBI koji je bio u kolima parkiranim napolju. Agent bi potom signalizirao drugom istraitelju 3 da aktivira bubicu da bi agenti mogli da prislukuju ta se dogaa iza zatvorenih vrata. Tajno je snimljeno ukupno preko dvesta pedeset sati razgovora, koji su potvrdili vladine sumnje u to da sudija vodi dvostruki ivot. Ispostavilo se da je dopadljivi i oputeni Olson Gospodin Popu-larni iz okrunog suda veoma korumpiran iznuiva koji je cinino prodavao pravdu onome ko bi ponudio najvie novca. Na traci je zauvek bilo sauvano kako Olson od advokata prima mito i izvre pravdu na svakom koraku. U jednom trenutku ulo se i da je rekao: Volim ljude koji uzimaju 4 lovu jer ovek sa njima lepo zna na emu je. Zapravo, ve nekoliko dana nakon to je postav-ljena bubica, agenti su zapanjeni sluali kako Olson bestidno reava neki sluaj sa narkoticima sa korumpiranim advokatom: Olson: Ja sam sakuplja novia. Advokat: Da li je dvesta dolara dosta da li je dovoljno, sudijo? Danas sam namlatio sedamsto ezdeset pet dolara. Olson: Ve sam se dogovorio sa jednim, ali bolje da ti to uradi; ti e to bolje. Advokat: Dao sam ti dva dvesta dolara. Ako nije dosta, samo kai. ta god smo se dogovorili... Olson: Volim oveka koji mi da pola ... onoga to zaradi ... Problem je to ima dana 5 kad nita ne uradim. Bruka je da mi ovek doe ovde, a nita ne donese. Ja sam ve bio napustio Chicago Tribune i ureivao druge novine kada je procurela okantna vest: Olson je optuen da je pedeset pet puta primio mito, iznuivao novac i reketirao ljude. Odmahivao sam glavom. Varao je mene, svoje kolege i javnost tolike godine! Oseao sam se iznevereno i bio sam besan zbog njegovog nonalantnog bacanja u ko istih onih zakona koje se zakleo da e uvati. Desio se neverovatan preokret u kolu sree sudija koji je nekada na onako kraljevski nain predsedavao nad sudbinom drugih ljudi sada se naao osuen na 12 godina robije u federalnom zatvoru. Ali, u zatvor nije otiao sam. I na desetine drugih korumpiranih sudija i advokata su takoe uhvaeni u mreu tokom operacije Grejlord, tog najuspenijeg tajnog zadatka u istoriji sudskog sistema okruga Kuk a to je, po analogiji, postavilo pitanja koja su takoe relevantna i za religiju. KORUPCIJA DO SRI? Jedno od pitanja koje je isplivalo na povrinu u operaciji Grejlord je bilo ovo: kada se bude pisala istorija ikaga, da li e se zloini Vejna Olsona i drugih korumpiranih sudskih zvaninika smatrati nepravilnostima u inae potenom pravnom sistemu? Drugim reima, da li je aparat kriminalne pravde u svojoj sutini neukaljan i nepristrasan s izuzetkom tih malih ljaga do kojih je dolo kada je ovaj prevarant od

sudije pokuao da zgrne novac za sebe? Ili su moda Olson i njegovi pajtai simptom iroko rasprostra-njene i sistematske korupcije koja nagriza samu sr pravde u okrugu Kuk i gradu ikagu? Da li je sudski sistem kompromitovan do sri zbog iznuivanja i nepotizma, gde je Olsonov sluaj zapravo samo jedan pogled u uobiajene poslove meu lokalnim sudijama? Ista ova pitanja se praktino mogu postaviti i za hrianstvo. Hriani imaju tendenciju da na primere crkvenog zlostavljanja i nasilja tokom vekova gledaju kao na anomalije u inae pozitivnoj instituciji. Kritiari su, pak, skloniji tome da izopaenja poput krstakih ratova, inkvizicije i suenja veticama u Salemu posmatraju kao sliku i priliku dubljeg problema: da je samo hrianstvo do sri ukaljano glau za mo i eljom da se drugima namee sopstvena volja pa ak i putem nasilja i eksploatisanja, ako je neophodno. Jedan od najpoznatijih ateista u savremenoj istoriji, Bertran Rasel, kazao je da je to neizbeno: im se pretpostavi da se apsolutna istina nalazi u kazivanjima odreenog oveka, nastaje korpus strunjaka koji tumae ta je on kazao, i ti strunjaci bez greke dou do vlasti, poto oni dre kljueve istine. I poput svake druge privilegovane kaste, oni se slue svojom vlau za sopstvene ciljeve... Oni neophodno postaju protivnici svakog 6 intelektualnog i moralnog napretka. Zverstva koja su poinjena u Isusovo ime su svakako odlina meta za protivnike religije. Kako kae fiziar Stiven Vajnberg, dobitnik Nobelove nagrade: Sa religijom ili bez nje, i dalje biste imali dobre ljude koji ine dobro, i loe ljude koji ine zlo. A da bi 7 dobri ljudi inili zlo, e za to je ve potrebna religija. Zloupotrebe od strane crkve bile su jedan od inilaca koji je podstakao Kena aja da napravi neobian potez i osnuje organizaciju koja se zove Ateisti za Isusa, koja prihvata ono to naziva Isusovom porukom ljubavi i dobrote, a da ga ne prihvata kao Boga niti crkvu kao njegovu instituciju. Zgaenost arlsa Templtona nad veinom onoga to se dogaa po crkvama jasno se mogla videti kako u naem razgovoru, tako i u njegovim spisima. Iako je priznavao da je organizovana religija uinila neizmerno puno toga dobrog, on ju je optuio da je retko inila najbolje to moe. Previe esto je predstavljala lo uticaj... Tokom vekova i na svim kontinentima su hriani sledbenici Kneza mira bili uzrok sukoba u kojima su i 8 uestvovali. On je, na primer, uporedio crkvu u srednjem veku sa teroristikom 9 organizacijom. Da li takav sud ima uporite u istorijskim podacima? Da li je mogue da se hriani odbrane od brutalnog krvoprolia u krstakim ratovima i okrutnog muenja inkvizicije? Da li ovi primeri nasilja i eksplo atacije predstavljaju dosledan princip ponaanja koji bi s pravom trebalo da podstakne duhovne tragaoce da se dre podalje od organizovane religije? Ovo su muna pitanja, ali na sreu nisam morao da putujem pre-da-leko da bih dobio neke odgovore. Jedan od vodeih istoriara hri-an--stva iveo je na manje od sat vremena od moje kue dok sam iveo u predgrau ikaga. SEDMI INTERVJU: DR DON D. VUDBRID Nakon to je diplomirao istoriju na Miigenskom dravnom univerzitetu, Dr Vudbrid, koji govori i francuski, doktorirao je na Univer-zitetu u Tuluzu u Francuskoj.

Stekao je i lanstvo u Udruenju Fulbrajt i stipendije iz Nacionalnog fonda za razvoj nauke i Amerikog saveta obrazovanog drutva, a predavao je i na brojnim sekularnim univerzi-tetima, ukljuujui i oblast religije na Visokim studijama na Sorboni u Parizu. Trenutno radi kao profesor-istraiva crkvene istorije na teolo-kom fakultetu Trinity Evangelical Divinity School u Dirfildu u dravi Ilinois. Meu brojnim Vudbridovim knjigama na temu istorije su i takva struna dela kao to su Pobuna u predrevolucionarnoj Francuskoj: zavera princa De Kontija protiv Luja XV, period 1755-1757, kao i radovi na neto popularnijem nivou, kao to su Velike voe hrianske crkve (Great Leaders of the Christian Church), Vie od osvajaa (More Than Conquerors) i studije o Bibliji, kao to su Hermeneutika, autoritet i kanon (Hermeneutics, Authority and Canon) i Sveto pismo i istina (Scripture and Truth), koje je napisao zajedno sa D. A. Karsonom, kao i Biblijski autoritet. Osim toga, dve godine je radio kao stariji urednik asopisa Hrianstvo danas (Christianity Today). Vudbrid je lan nekoliko vanih istorijskih udruenja u SAD i u Francuskoj, ukljuujui i Ameriko katoliko istorijsko drutvo, Ameri-ko udruenje crkvene istorije, Ameriko drutvo za prouavanje istorije 18. veka; zatim Francusko drutvo za prouavanje 17. veka i Udruenje za modernu i savremenu istoriju. Kada sam doao kod Vudbrida u njegovu tradicionalno ureenu holandsku kolonijalnu kuu, imao sam blagi oseaj ve vienog. Tek sam kasnije shvatio da on ima misterioznu slinost sa glumcem Piterom Bojlom. 59-ogodinji proelavi otac troje dece nosio je beli pecaroki mreasti demper preko plave koulje na zakopavanje. Seli smo jedan naspram drugog za njegov trpezarijski sto, po kome su bili razbacani papiri za knjigu koju je zavravao. Nije postojao nikakav nain da se lagano upustimo u razgovor. Sa ovom temom, nikako. Iako je na intervju bio nekoliko meseci pre nego to je papa Jovan Pavle II izrekao svoje istorijsko javno priznanje i molio Boga za oprotaj za grehe koje je poinila 10 ili odobrila Rimo-katolika crkva tokom protekla dva milenijuma, ja sam izvadio iseak iz novina koji je govorio o jednom ranijem papinom priznanju i ukazao na to postavljajui svoje prvo pitanje. ISPOVEST GREHOVA CRKVE Jo 1994. godine, zapoeo sam, papa Jovan Pavle II je pozvao crkvu da prizna 'tamnu stranu svoje istorije' i kazao: 'Kako moemo preutati mnoge oblike nasilja koji su uinjeni u ime religije verske ratove, tribunale inkvizicije i druge oblike krenja 11 ljudskih prava?' Nije li tano da je crkva vekovima svesno zatakavala ove primere nasilja? Dok me je sluao, Vudbrid je sedeo naslonjen laktovima na sto i sa sklopljenim rukama. Razmiljao je o mom pitanju nekoliko trenutaka pre nego to je odgovorio. Mislim da je papina izjava hrabra, odgovorio je, zato to priznaje da je Katolika crkva zatakavala neke stvari koje su raene u Hristovo ime i koje su oigledno dobar podstrek za kritiku hrian-stva uopte. Ipak bih i brzo dodao da bi trebalo da budemo obazrivi kada koristimo re 'crkva', jer to odaje utisak da postoji samo jedna institucija koja predstavlja hrianstvo. Ja bih povukao jasnu liniju razgranienja izmeu izmeu ljudi koji su deo 'crkve' ljudi koji su ovce koje sluaju pastirov glas i koji bi bili pravi hriani i institucionalizovanih crkava, kazao je, naglaavajui mnoinu kod poslednje rei.

Oigledno je, dodao je, da postoji mnogo, mnogo pravih hri-ana koji se nalaze u crkvama kao institucijama, ali samo zato to je neko deo crkve ne mora nuno da znai da je on i Isusov sledbenik. Neki ljudi su hriani po tradiciji, ali ne i autentini hriani. Sumnjiavo sam ga odmerio. Zar to ne lii malo na revizionizam 21. veka? upitao sam. Tako je prilino lako osvrnuti se i rei da su sve zloine poinjene u ime hrianstva zapravo poinjavali ljudi koji su govorili da su hriani, ali to nisu bili. To se ini pogodnim izlazom iz problema. O, ne, ta razlika nije neto novo, insistirao je on. U stvari, ona se protee do samog Isusa. On je uzeo Bibliju, koja je stajala pod nekim zalutalim papirima i proitao Isusove rei iz Jevanelja po Mateju: Nee svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ui u carstvo nebesko, nego samo onaj koji ispunjuje volju Oca moga koji je na nebesima. Mnogi e mi rei u onaj dan: Gospode! Gospode! nismo li mi u ime tvoje prorokovali? nismo li mi tvojim imenom zle duhove izgonili? i nismo li mi tvojim imenom udesa mnoga inili? Tada u ja njima 12 otvoreno rei: Nikada vas nisam znao, idite od mene vi koji nepravdu inite. Podigavi pogled sa Biblije, Vudbrid je kazao: Dakle, Isus je o ovoj razlici govorio pre dva milenijuma. A svakako da se tokom vekova mnogo toga uradilo u ime hrianstva to ne odraava njegova uenja. Primera radi, Adolf Hitler je pokuavao da zabauri svoj pokret kao hrianski, ali je oigledno da on nije predstavljao ono za ta se Isus zalagao. Kada su od teologa Karla Barta zatraili da u Nemakoj zapone jedno predavanje reima 'hajl Hitler', on je odgovorio: 'Prilino je teko rei 'hajl Hitler' neposredno pred tumaenje Histove Besede na gori!' Te dve stvari se jednostavno ne slau. Tako da ako prihvatimo ovu razliku, onda moemo tanije da analiziramo neke od stvari koje se pripisuju hrianskoj religiji. I dalje sam bio sumnjiav. Znai, hoete da kaete da ako je u istoriji poinjeno neko zlo, njegovi poinioci nisu mogli da budu auten-tini hriani? Ne, ne, ne pokuavam to da kaem, odgovorio je Vudbrid. Biblija jasno kae da mi zbog svoje grene prirode i dalje radimo ono to kao hriani ne bi trebalo da radimo. Mi u ovom svetu neemo biti savreni. I naalost, zaista je mogue da su neka od zlodela poinjenih u istoriji poinili hriani. Kada se to dogaalo, oni su se vladali protivno Isusovim uenjima. U isto vreme, potrebno je da budemo svesni da je esto postojao glas manjine koji je govorio protiv nasilja koje su sprovodile neke institucionalizovane crkve. Primera radi, ba sam jutros itao da je tokom panske kolonizacije Latinske Amerike bilo katolika koji su se uasavali nad time kako su starosedeoci bivali eksploatisani u ekonomske ciljeve u Hristovo ime. I oni su govorili: 'Ne, pa ne moete tako da radite!' Ti hriani su bili spremni da otvoreno govore protiv nasilja od strane predstavnika drave ili crkve. Vratimo se na papinu izjavu, kazao sam. Da li je na mestu da se u ovom trenutku u istoriji priznaju gresi iz prolosti crkve? Da, apsolutno je na mestu priznati da su neke stvari koje su hriani radili zapravo gresi. Biblija nam i kae da ispovedamo svoje grehe. Ispovedanje grehova bi trebalo da bude jedno od glavnih obeleja hriana spremnost da se prizna greka, trai oprotaj i nastoji da ubudue promenimo puteve. U stvari, nije samo papa to uradio. U Konvenciji Junih baptista pojavila se nedavno inicijativa da se prizna da su prvi Juni baptisti strano pogreili po pitanju rop-stva, a pre nekoliko godina se i jedna kanadska luteranska grupa izvinila Jevrejima zbog antisemitizma u spisima Marina Lutera.

Kao istoriar, moete li da razumete zato se skeptici grevito dre nasilja u istoriji crkve kao argumenata protiv hrianstva ili naina da napadnu religiju? O, da, to mogu da shvatim, odgovorio je. Naalost, odreeni istorijski dogaaji su u nekim ljudima izazvali cinizam prema hrian-stvu. U isto vreme postoje i brojni pogreni stereotipi o tome ta su hriani uradili i ta nisu uradili. Neki kritiari zapravo napadaju tradicionalno hrianstvo, iako nisu svesni da to nije isto to i autentino hrianstvo. To je jedan od naih problema ve vekovima. Volter je bio veliki kritiar hrianstva, ali je ipak kada je otiao u Englesku naiao na neke kvekerske i prezviterske hriane i bio vrlo impresioniran njiho-vom religijom. Dakle, moe postojati institucionalizovan oblik hrian-stva koji ponekad odbija ljude, dok autentian izraz religije moe biti veoma privlaan kada na njega naie ne-hrianin. Sa tom pozadinom, odluio sam da se vratimo na osvit hrian-stva i da potom krenemo dalje kroz istoriju i usredsredimo se na neke od najstranijih epizoda koje se pripisuju religiji. RAZLOG ZATO SE HRIANSTVO IRILO Istoriari su se dugo iuavali i teoretisali o neverovatnoj brzini kojom se hrianstvo irilo po Rimskom Carstvu uprkos surovom progonu. Zamolio sam Vudbrida da oceni komentare koje je izneo Patrik Glin, ateista koji se preobratio u hrianstvo: Delimian razlog za brzo irenje hrianstva, kao to su primetili istoriari, je jednostavno bio u tome to su rani hriani bili izuzetno dobri ljudi. Sama ljubaznost hriana i njihovo pomaganje siroma-nima i ubogima privlaili su nove pristalice. 'Hriani su svojom ljubavlju predstavljali udo za svoje savremenike', kako nam kae 13 jedan istoriar. Vudbrid je kao odgovor na to klimnuo glavom. Da, mislim da je Glinova opaska o brzom irenju hrianstva tana, kazao je. Tertulijan na kraju drugog veka pie: 'Mi smo tek nedavno nastali, a ipak ve ispunjavamo vae gradove, vae ostrvo, vau palatu, senat i forum; vama smo ostavili samo vae hramove'. Znai za 150 godina se hrianstvo veoma, veoma brzo irilo. Jedno objanjenje za njegovo brzo rasprostiranje je, kao to je ukazao Glin, to to se mnogi hriani nisu samo brinuli za svoje, ve su se starali i za blinje, siromane, udovice, one koji su patili, i u osnovi su pokazivali puno ljubavi. Iskazivali su samilost prema deci, prema kojoj su se Rimljani i Grci pri roenju odnosili vrlo bezoseajno, a pogotovu prema devojicama. Nain ivota kod hriana se poklapao sa njihovim uenjem, pa se tako mnogi rani hriani nisu bojali da kau: 'Oponaajte nas kao to i mi oponaamo Hrista'. Rekavi to, Vudbrid je dodao pomalo sa snebivanjem: Naalost, u dananjem hrianstvu ljudi ponekad kau: 'Nemojte gledati u nas, gledajte u Hrista', jer se bojimo ta e ljudi otkriti ako na ivot dospe pod lupu. To nije bilo tano za mnoge od ovih ranih hriana izmeu njihovih verovanja i vladanja postojala je saglasnost. Vudbrid je izvukao neki papir. Takoe moemo od nekoliko ranih ne-hriana stei odreen uvid u to zato se hrianstvo tako brzo irilo, kazao je on i naglas proitao opaske Lucijana, koji je bio grki satiriar i kritiar hrianstva iz 2. veka: Ovi zastraneli stvorovi polaze od opteg uverenja da su zauvek besmrtni, to objanjava preziranje smrti i dobrovoljnu posveenost koje su tako este kod njih; osim

toga, njihov izvorni zakonodavac im je usadio u glavu da su svi braa od trenutka kada se preobrate, i oni poriu grke bogove, klanjaju se raspetom mudracu i ive po njegovim zakonima. Sve ovo u velikoj meri ine verom, zbog ega jednako preziru sva 14 dobra ovoga sveta, smatrajui ih obinom zajednikom imovinom. On potvruje injenicu da su hriani tretirali jedni druge kao brau i da su slobodno meusobno delili ono to imaju. Dodajte na to jo jedan vaan faktor na koji on aludira: hriani su verovali da umreti znai biti sa Hristom. Justin Muenik u 'Prvoj apologiji' 15 kae: 'Moete nas ubijati, ali nas ne moete ozlediti'. Veina nas misli da je ubistvo najvea mogua ozleda, ali sa njihove take gledita, biti ubijen i nije tako strana stvar. 16 Kao to je rekao apostol Pavle: 'Jer je meni ivot Hristos, a smrt je za me dobitak'. Dakle, kada uzmete u razmatranje neustraivu odanost ranih hriana religiji; njihovu spremnost da linim stradanjem posvedoe Hristovu istinu; njihov ivot ispunjen poniznou i milosrem; njihovu meusobnu brigu, kao i brigu za bespomone, napaene i odbaene od drutva; njihovu posveenost molitvi i njihovu osnaenost Bojim duhom, poinjete da shvatate zato se ta religija tako brzo irila. Da li je u krajnjem smislu, upitao sam, za hrianstvo bilo dobra ili loa stvar to to je prihvaeno kao rimska dravna religija? S jedne strane je bilo veoma dobro to je prestao progon, tako da je to bila dobra stvar, rekao je Vudbrid uz osmeh. Ali sa bliskim povezivanjem crkve i drave, crkva je poela da koristi dravu kao organ za progonjenje, a to je postalo vrlo loe. Takoe se i svetovni duh uvukao u crkvu. Kako to? pitao sam. Bila se rairila glasina da je Konstantin obeao da e svako ko postane hrianin dobiti lepu haljinu i zlatnike. E, to ve nisu tako dobri razlozi da ovek postane hrianin. I tako su se irom otvorila vrata za ljude koji su moda ispovedali hrianstvo, ali koji nisu stvarno prihvatili Isusa Hrista. Drugim reima, tradicionalni hriani umesto autentinih Isusovih sledbenika? Upravo tako, kazao je on. Poto smo postavili osnove vezane za rano hrianstvo, okrenuo sam stranicu na svom spisku pitanja i skoncentrisao se na pet glavnih mrlja u istoriji hrianstva koje su mi zadavale najvie muka dok sam bio skeptik krstake ratove, inkviziciju, suenje veticama u Salemu, eksploataciju od strane misionara i antisemitizam. Bila je to, bez sumnje, neukusna i nesveta litanija. Prvi greh: krstaki ratovi Hajdemo sada malo napred, kazao sam Vudbridu. Hrianski krstai su dva veka pokuavali da izbace muslimane iz Svete zem-lje. Otvorio sam jednu istorijsku knjigu i listao je dok nisam naao ono to mi treba. Jedna uasna hronika ovako opisuje ulazak krstaa u Jerusalim tokom Prvog krstakog rata, kazao sam i proitao Vudbridu sledei opis jednog oevica: Neki od naih ljudi su... odrubljivali glave neprijatelju; drugi su ih ubijali strelama, pa su padali sa kula; trei su ih pak bacali na duge muke u vatru... Morali smo da gazimo po telima ljudi i konja. Ali su ovo bile male stvari u poreenju sa onim to se deavalo u Solomonovom hramu gde su ... ljudi jahali konje u krvi do kolena i uzdi. I zaista je bio pravedan i sjajan Boji sud da ovo mesto bude puno krvi nevernika, poto je toliko dugo 17 stradalo zbog njihovog bogohuljenja. Zalupio sam knjigu zgaen, netremice pogledao u Vudbrida i pitao glasom prepunim

sarkazma: Da li se vi slaete da su krstaki ratovi bili 'pravedni i sjajni'? Vudbrid je napuio usne. Takvo krvoprolie je gnusno i odvratno, vrsto je kazao. Da li se ono stvarno desilo? Da, desilo se. Da li nam se cepa srce dok razmiljamo o njemu? Da, cepa se. Ja neu pokuavati da iznosim nekakve izgovore ili da racionalizujem stvar. Meutim, vae pitanje da li su krstaki ratovi bili pravedni ili ne zahteva odgovor sa da ili ne, a ja mislim da bi moda bilo korisnije da damo malo iri kontekst. Naslonio sam se nazad na stolicu. Izvolite, kazao sam. Papa Urban II je poveo prvi krstaki rat 1095. godine, kada je dao veoma poznatu propoved, a mase su odgovorile poklikom 'Bog tako hoe!' zapoeo je Vudbrid. Krstaki ratovi su se nastavili dok nije bilo izgubljeno poslednje hriansko uporite u Svetoj zemlji 1291. godine, kada su grad pod imenom Akr opet preuzeli muslimani. Jerusalim je bio ponovo u rukama muslimana 1187. godine. Papa je sazvao barone i druge ljude da odu u Svetu zemlju i da je oduzmu od muslimana koji su je zauzeli i koji su bili smatrani Hristovim neprijateljima. Dakle, ako se stavimo u poziciju prvih krstaa, shvatiemo da su mislili da ine neto velianstveno za Hrista. Ali kada detaljno prouite ta se zapravo deavalo, duboko ete se zabrinuti. U stvari, u jednom krstakom ratu etvrtom uesnici nisu ak ni stigli do Svete zemlje. Doli su do Konstanti-nopolja, osvojili ga i uspostavili sopstveno carstvo. Usledilo je stravino krvoprolie. Zapadni 'hriani' ubijali su istone hriane. Pored nasilja, jo jedan veliki problem bila je motivacija nekih ljudi koji su odlazili u pohod. 1215. godine je papa Inoentije III zapravo uio ljude da ako budu otili u krstaki pohod, stei e svoje spase-nje. A ako bi poslali nekog da se bori umesto njih, i to bi im obezbedilo spasenje. Ovaj savet je bio oigledno izopaenje pravog hrian-stva. On predstavlja ruganje biblijskim uenjima i ne moe se ni na kakav nain uklopiti u hrianska verovanja iz istorije. Motive krstaa postaje sve tee shvatiti nakon to su muslimani preoteli Jerusalim. U nekim od kasnijih krstakih ratova zapravo su uestvovali hriani koji su otili u Svetu zemlju u nastojanju da izbave druge hriane koji su bili u tekom kripcu. Ipak je, sve u svemu, fer rei da su uprkos svaijim namerama, opta pohlepa i pokolj povezani sa krstakim ratovima stvorili runu ljagu na reputaciji hrianske religije. I to nije samo liberalna perspektiva iz 21. veka. Na poetku 13. veka, brojni hriani su govorili isto to. Jedan od razloga zato se raspao krstaki ideal bio je zbog velikog prikrivanja motiva u krstakim ratovima. Pape su u vekovima posle toga pokuavali da pokrenu krstake ratove, ali nisu mogli da dobiju politiku podrku i podrku naroda. Jasan nesklad izmeu autentinog hrianstva i podataka o tome kako su izgledali krstaki ratovi doprineo je da doe do ovog gubitka interesovanja ili entuzijazma za nove pohode. To nas vraa na razliku izmeu stvari koje su uraene u Hristovo ime i onih stvari koje praktino ne predstavljaju Isusova uenja. Kada pokuavate da uklopite Isusova uenja sa pokoljem u krstakim ratovima videete da ne postoji nikakav nain da to uinite. Pitao sam ga: ta vi kaete nehrianinu koji kae da upravo krstaki ratovi pokazuju da hriani ele da ugnjetavaju druge ljude i da su nasilni koliko i bilo ko drugi? Vudbrid je razmiljao o ovom pitanju koji trenutak pre nego to je odgovorio. Ja bih rekao da postoji deo istine u toj tvrdnji kada je re o krstakim ratovima, zapoeo je. Postojali su ljudi koji su u Hristovo ime radili stvari koje uopte nisu smeli da rade.

Potom bih istakao da ne treba sve to se uradi u Hristovo ime zapravo pripisivati hrianstvu. Meutim, ne bih pokuavao da izbegnem to da su se tokom krstakih ratova deavale grozne stvari. Te stvari treba priznati kao stvari koje su potpuno suprotne uenjima onoga koga su navodno sledili krstai. Vano je zapamtiti da ovde nisu pogrena Isusova uenja; pogrena su dela onih koji su, iz ma kog razloga, veoma zastranili od onoga to je On jasno uio da treba da volimo i svoje neprijatelje. Teorija o 'pravednom ratu' se mora suoiti sa ovim principom. Niko nije otvorenije govorio protiv licemerja i okrutnosti od Isusa. Shodno tome, ako kritiari veruju da aspekte krstakih ratova treba javno osuditi kao licemerne i nasilne u tom bi, dakle, sluaju imali saveznika u Hristu. Oni bi se tada slagali sa Njim. Drugi greh: inkvizicija Inkvizicija je poela 1163. godine kada je papa Aleksandar III naredio biskupima da pronau dokaze za jeresi i da pokrenu akciju protiv jeretika. Tako se stvorila kampanja zastraivanja, sa tajnim sue-njima, vrhovnim autoritetom u vidu inkvizitora, kao i potpunim nedos-tat-kom sudskog procesa, gde optuenici nisu ni znali kako se zove njihov tuilac, nije ni bilo advokata odbrane, a priznanja su se iznuivala muenjem. Oni koji su odbijali da se pokaju predavani su vlastima da budu spaljeni na lomai. ta je dovelo do inkvizicije? upitao sam. I jo vanije, kako su autentini hriani mogli da uestvuju u takvim zloinima? Koreni inkvizicije se mogu pronai u dubokoj zabrinutosti papa zbog problema jeresi, a naroito u junoj Francuskoj meu Albiani-ma, objasnio je Vudbrid. Nema ni sumnje u to da su Albiani bili zagovornici jeretikih uenja i prakse. Tradicionalni naini ubeivanja na primer, slanja misionara nisu urodili plodom. Inkvizicija je predstavljala alternativan pristup ili taktiku u pokuaju da se sprei ire-nje ove jeresi. Osim toga, bilo je tu i politikih faktora Francuzi sa severa su traili svaki izgovor da interveniu u junim provincijama. Znai, to je bila prva faza inkvizicije? upitao sam. Da, tako je, kazao je. Postojala su praktino tri talasa inkvizicije. Prvi je bio ovaj koji sam upravo spomenuo. Drugi je poeo 1472. godine kada su Izabela i Ferdinand 18 pomogli da se osnuje panska inkvizicija, iza koje je takoe stajao autoritet pape. Trei talas je zapoeo 1542. godine kada je papa Pavle III odluio da pohvata protestante, a naroito kalviniste. Znai, kazao sam, imamo katolike koji sebe nazivaju hriani-ma i koji progone protestante koji sebe nazivaju hrianima. Da, to jo jednom pokazuje da ni ne moete govoriti o 'jednoj crkvi', odgovorio je on. A situacija se jo vie komplikuje zato to su ondanji savremenici esto poistoveivali jeres sa politikom pobunom. Ako se mislilo da je neki ovek jeretik, smatralo se da je bio i politiki pobunjenik. Na primer, prilikom suenja Migelu Servetu (Michael Servetus) konani smrtni udarac mu je zadala drava. Jedna optuba je glasila da je on jeretik, ali koji je bio najvei mogui strah drave? Strah je bio u tome da se on i politiki pobunio. Religija i politika su bile tesno povezane. Da li je mogue da su neki autentini hriani u stvari bili rtve inkvizicije? Obino mislimo da hriani ine strahote i pitamo se kako su pravi hriani mogli da mue bilo koga, ali da li je mogue da su zapravo ubijani bili i pravi hriani? Da, to je vrlo mogue, kazao je. Nije nam poznat identitet svih onih koji su stradali,

ali je verovatno da su mnogi bili ljudi koji su se drali prave vere. Svakako da postoje dokazi da je Katolika crkva otila na stranputicu pokrenuvi ove inkvizicije. I protestanti su se ponekad sluili neadekvatnom taktikom da bi uguili jeres. Da li je inkvizicija bila samo izuzetak ili pak deo veeg nasilja i ugnjetavanja od strane crkava kroz istoriju? Mislim da je inkvizicija tragedija od koje hriani ne mogu da pobegnu. Ali ipak ne mislim da je to slika i prilika istorije hrianskih crkava. Previe je slobodan zakljuak rei da je ovaj vid netrpeljivog stava sastavni deo nekog ireg pravila. Tokom veeg dela svog postojanja, mnoge hrianske crkve su bile u manjinskoj situaciji i stoga nisu ak ni bile u poziciji da progone bilo koga. U stvari, kad je re o progonu milioni samih hriana su bili rtve brutalnih progona tokom vekova, a na nekim mestima i dan danas. U stvari, u 20. veku po svoj prilici ima vie hrianskih muenika nego u bilo kom drugom. Hriani do dana dananjeg irom sveta stradaju zbog svoje religije. Dakle, inkvizicija je, najire posmatrano, izuzetak u istoriji crkve, a ne pravilo. Vudbridova zapaanja su me podsetila na jedan tekst u asopisu o hrianima koji stradaju u progonima. Dok veina ljudi misli da je proseni dananji hrianin stanovnik SAD koji ivi daleko od bilo kakve opasnosti za svoju religiju, novinar Dejvid Nef je postavio stvari na svoje mesto. Tipian hrianin, kazao je on, ivi u zemlji u razvoju, govori neevropski jezik i ivi 19 pod neprekidnom pretnjom progona ubistva, zatvora, muenja ili silovanja. Trei greh: suenja veticama u Salemu Suenja veticama u Salemu na kraju 17. veka esto se navode kao deo hrianske histerije. Na smrt veanjem osueno je ukupno 19 osoba, a jedan ovek je ubijen pod 20 presom zato to je odbio da svedoi. Nije li to jo jedan primer kako hrianska verovanja mogu imati za posledicu gaenje po tuim pravima? upitao sam. Da, jeste ako je tu uopte i re o pravom hrianstvu. Kada analizirate do tanina epizode koje prethode suenjima, videete da postoje mnogi inioci koji su doveli do suenja. Postoje injenice da su ljudi kovali planove kako da otmu zemlju drugim ljudima; postoje injenice u vezi sa histerijom; postoje injenice da su neki verovali u astralna prikazanja, putem kojih ljudi svedoe da je neko neto uradio ak i kada je bio na drugom mestu. Kada prouite pravni kontekst ovih suenja, vidite da postoje parametri povezani sa pitanjima koja nemaju veze sa hrianstvom. Hoete da kaete da su crkve bile nevine? Ovo moda nee potpuno osloboditi krivice uticaj hrianstva na suenjima, ali istoriari koji rade na problemima ove vrste znaju da u analizi ovakvih dogaaja ne bi trebalo da se drite jednog jedinog uzroka. ivot je mnogo komplikovaniji od toga da prosto kaete da je odgovorno 'hrianstvo'. Iako su u Evropi postojala suenja veticama, to je bilo odstupanje od pravila, a ne deo nekog veeg pravila u kolonijama. Morate dovesti u pitanje psiholoku uravnoteenost nekih ljudi koji su uestvovali u suenjima veticama i uzeti u obzir njihove lane izjave. Jo jednom, moramo naglasiti da su suenja veticama u Salemu jedna grozna epizoda iz prolosti. Ja ne pokuavam da zatakam njihovu ozbiljnost. Meutim, istoriari shvataju da je sam istorijat znaaj-no komplikovaniji od toga da jednostavno

svalite krivicu na crkve. Jedna od pretpostavki tog doba bila je da vetice postoje, istakao sam. ta vi mislite? Verujete li da postoje vetice? Da, verujem da postoje, odgovorio je. Zapravo, pre dosta godi-na sam gledao francusku televiziju kada je veoma dobar istoriar Robert Mandrou izneo ideju da jednom kada se ljudi prosvetle, oni vie ne veruju u vetice. Potom se javila neka ena koja je rekla: 'Gospodine Mandrou, vrlo sam impresionirana svim to ste rekli, ali sam samo htela da vam kaem da sam ja vetica'. I ljudi se doista bave vetiarenjem u Francuskoj, SAD i u drugim zemljama. Dakle, deo problema u razmatranju suenja veticama u Salemu jeste pretpostavka da je sve to bila samo podvala i da ne postoji tako neto kao to su vetice i magija. Meutim, surova stvarnost glasi da postoje, a to priznaju ak i mnogi nehriani. Da li je to dobar izgovor za ono to se desilo u Salemu? Naravno da nije. Ali kada analizirate sve pojedinosti, jednostavno ne moete tek tako da oznaite ovu situaciju kao primer gde je hrianstvo izgubilo kompas. ivot kao i istorija naprosto nisu tako jednostavni. ta je okonalo suenja? upitao sam. To nije opte poznato, kazao je, ali je kljunu ulogu odigrao jedan hrianin. Puritanski voa pod imenom Inkris Meder estoko je govorio protiv svega onoga to se dogaalo i to je bio poetak kraja. Ironino je to to je upravo hrianski glas zaustavio to ludilo. etvrti greh: eksploatacija od strane misionar Misionari dolaze nepozvani. Uprkos plemenitim namerama, oni nita ne znaju o mestu gde su 'otvorili svoju radnju' i ravnoduni su prema srcima i vrednostima ljudi kojima su doli da pomognu. Meaju se u stvari koje ih se ne tiu. Uzimaju zdravo za gotovo da je tradicionalna duhovnost starosedelaca falina, pa ak i avolska. Podmiuju ili prisiljavaju ljude da odbace svoj tradicionalni nain ivota sve dok, u procesu 21 nastojanja da 'spasu' ljude, misionari ne zavre tako to ih poubijaju. Proitao sam Vudbridu tu optubu i potom postavio sledea pita-nja: Nisu li tokom istorije misionari doveli do nestanka domorodakih drutava? Zar nisu na kraju eksploatisali narode za koje su tvrdili da ele da im pomognu? Imajui sve u vidu, zar nisu misionari napravili vie tete nego koristi? Ovo pitanje je blisko doticalo Vudbrida, ija porodica poseduje dugu tradiciju slube u misionarskoj oblasti. Meutim, delovao je kao da nije lino shvatio to pitanje, poto je odgovorio uz svoju karakteris-tinu nepristrasnost i uravnoteenost. Poeu sa panskim upadom u Latinsku Ameriku kao primerom, jer on ilustruje koliko zamreno ovo pitanje moe da postane, kazao je. Kada sam to prihvatio klimajui glavom, on je nastavio. Da li je tamo dolo do iskoriavanja i nasilja nad starosedeocima? Da, dolo je, naalost. Ali, da li je to bila posledica misionarskog dela? Vidite, istorija nam govori da se misionarski pokret esto povezivao sa ekonomskom politikom kolonijalnih sila poznatom kao merkantilizam. Da li biste definisali ta to znai? Merkantilizam je predstavljao verovanje da e zemlja koja ima najvie zlata biti i najmonija. Smatralo se da politiku ravnoteu sila u Evropi delom odreuje to koja e zemlja uspeno da istrai Latinsku Ameriku i druga mesta. Kao rezultat toga, merkantilistike pobude su se, naalost, pomeale sa misionarskim poduhvatima. Zaista

je tano da su panci inili uasne stvari u Latinskoj Americi, ali su veinu tih stvari podstrekavali avanturisti i merkantilistiki nastrojeni ljudi dok su mnogi misionari inili stvari dostojne hvale. Vudbrid je otvorio knjigu koja je bila u blizini. Istoriar Entoni Grefton sa Prinston univerziteta govori o dragocenim stvarima koje su uradili misionari, kazao je i proitao citat iz knjige Novi svetovi, drevni tekst: Katolika crkva je insistirala na tome da su i Indijanci ljudi i doao je veliki broj misionara a naroito idealistikih siromanih fratara reenih da privedu Hristu ono to su smatrali jednostavnim, neiskvarenim narodom Novoga sveta. Oni su izgradili 22 crkve i verske zajednice. Grafton ne prihvata misioniranje, nastavio je Vudbrid, ali palji-vo prouava misionarski pokret i priznaje da postoji mnogo toga dobrog to su misionari uradili. Naalost, o misionarima se kao o grupi raspravlja kao o merkantilistikim agentima, i zato ih esto krive za neke uasne stvari koje su panci uradili u Latinskoj Americi. Kao to sam ranije rekao, u 16. veku se u paniji raspravljalo o tome da li je ono to se dogaa u Latinskoj Americi u skladu sa hrianskim naelima. Bilo je onih koji su estoko branili Indijance i koji su insistirali da ih ne treba iskoriavati. Jedna od kljunih linosti, Bartolome de las Kasas, podstrek za svoj reformiui stav naao je nakon to je proitao deo u apokrifnoj Knjizi Sirahovoj u rimokatolikoj Bibliji, gde pie: 23 'Oskudna hrana ivot je siromaha, i ko je otima - pravi je krvnik'. Kada je ovo proitao, on i drugi katolici su se suprotstavili loim stvarima koje su se dogaale u Latinskoj Americi. Njegove opaske su me podsetile na kip pored zgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku koji sam video mnogo godina ranije. Sada mi je bila jasna pozadina: Franesko de Vitorija, osniva meunarodnog prava, bio je jedan od teologa koji je zastupao puno dostojanstvo Indijanaca i koji se na panskom dvoru neustraivo suprotstavljao njihovom iskoriavanju. Dakle, iako je stvarno tano da je ponekad 'hrianska civilizacija' radila neke od stvari koje ste ranije izneli, postoje i hiljade milosrdnih dela koje slue na slavu Bogu. O Katolikoj crkvi postoje impresivni podaci o brizi za siromane tokom srednjeg veka. U Kaliforniji su se njihove misije du itave obale brinule o ljudima. Kada itate dnevnike brojnih protestantskih misionara koji su ili u druge zemlje, veoma je teko doi do zakljuka da su oni samosvesno odluivali da potlae ili unite sve aspekte starosedelakih drutava. Iako mi je Vudbridov odgovor davao odreen kontekst, hteo sam da ga nateram da mi d jo liniji odgovor. U vaoj porodici je bilo misionara, kazao sam. Kakva su bila njihova iskustva? Eto na primer ja sam proitao dnevnik svoga dede, koji je bio meu prvim misionarima u Kini. Svakako nisam stekao utisak da je radio ono to ste ranije rekli. Naprotiv, imao je vatrenu elju da kines-ki narod pozna Hrista, i vrlo se brinuo zbog siromatva kineskog naro-da i zbog nekih njihovih obiaja koji su bili veoma tetni po dostojanstvo ljudi. On je potovao aspekte njihove kulture i povremeno bi nosio perin da bi ga oni prihvatili. Treba istai i to da oni koji kritikuju misionarski rad ponekad imaju gotovo rusoovski idealizam da su starosedeoci uvek bili sreni i iveli savreno i da u njihovoj kulturi uopte nije bilo demonskog i negativnog spiritizma. Ali, kada itate prie o ljudima koji

odlaze u odreene oblasti, vidite da su neki od ovih uroenika bili u uasnoj fizikoj i duhovnoj situaciji i da su im misionari veoma pomogli. Takoe sam itao pisma koje je pisala moja majka, koja je radila kao misionar u Africi dok se jo nije udala. Vozila bi motocikl duboko u duglu i ila od sela do sela. Radila je u jednoj koloniji gubavaca i starala se za bolesne. elela je da im pokae Hristovu ljubav, da im slui i da vidi njihovo isceljenje. Sluila je ak uprkos velikom riziku da oboli od malarije i uprkos drugim opasnostima skopanim sa ivotom u dungli. Znai, jeste, ponekad moe doi do transformacije kulture, ali je esto ta transformacija donela neko dobro. Kada bi domoroci postajali hriani, doivljavali bi Hristovu ljubav i radost. I to je neto predivno. Loe stvari se dogaaju kada se u misli ljudi koji nastoje da promene drugu kulturu uvuku drugi motivi, kao to su elja za mate-rijalnom dobiti ili izopaeni stavovi o rasnoj superiornosti. Moda, razmiljao sam, neki kritiari misionara ne vide nikakvu vrednost u hrianskoj poruci i samim tim nikakvu korist ni za ljude koji postanu Isusovi sledbenici. Upravo to! izjavio je on. esto je upravo to pretpostavka koja lei u osnovi svega. Ali ako ovek ima pretpostavku da je jevanelje sila Boja na spasenje, onda je dobit za razne kulture u svetu koje uju jevanelje neprocenjiva. Imam jednog kolegu koji je vodei teolog u Africi. On mora da vodi bitku protiv knjiga u kojima pie da je hrianstvo zapadna imperija-listika ideologija koja je sebi zadala za cilj da uniti afrike religije. Njegova perspektiva je prilino drugaija. On vidi ta je to predivno u emu je hrianstvo dalo svoj doprinos afrikim zajednicama. Ono je donelo nadu, donelo je iskupljenje za grehe i nebrojeni Afrikanci su vrlo zahvalni zbog Jevanelja. U isto vreme, on ne porie da donosioci hrianske poruke ponekad nisu iveli u skladu sa Hristovim uenjima u svom odnosu prema Afrikancima. Peti greh: antisemitizam Jedna od najrunijih ljaga u istoriji hrianstva je antisemitizam svakako velika ironija, poto je sam Isus bio Jevrejin i tvrdio da je On dugo ekani Mesija Izraela i celog sveta. Njegovi uenici su bili Jevreji, a Jevreji su napisali i skoro celi Novi zavet, s izuzetkom Dela apostolskih i treeg Jevanelja, koje je napisao lekar Luka. 1998. godine se Katolika crkva izvinila za greke i debakl nekih katolika to nisu pomogli Jevrejima za vreme nacistikog holokausta, dok je kardinal Don O'Konor iz Njujorka izrazio najveu alost zbog antisemitizma u crkvama tokom mnogih godina, 24 rekavi: Mi najiskre-nije elimo da zaponemo novu eru. Vudbrid je spremno priznao da je, naalost, antisemitizam uka-ljao istoriju hrianstva. Kljuno pitanje je zato se to uopte dogodilo. Jedan od faktora je bio ovaj: veina Jevreja nisu smatrali da je Isus Mesija. To to su Jevreji odbili da ga prihvate esto ih je u glavama nekih hriana pretvaralo u Hristove neprijatelje, kazao je. Tome dodajte jo i da su Jevreji smatrani odgovornim za Hristovo raspee i dobijate dve jake komponente 'hrianskog' antisemitizma. To mi nije bilo dovoljno. Ali mora da ima i vie od toga, insistirao sam. Da, verujem da ima i vie, kazao je on. Heiko Oberman, istak-nuti istoriar sa Univerziteta u Arizoni, pokuao je da ustanovi brojne druge faktore. Primera radi, kad stignete do srednjeg veka i do reformacije, postojalo je obilje netanih glasina o Jevrejima koje su dolivale jo vie ulja na vatru antisemitizma. Kakvih glasina?

Da su uestvovali u bacanju otrova u bunare za vreme 'Crne smr-ti' 1348. godine, da su skrnavili hrianske sakramente kad su mogli, da su u tajnosti prinosili ivot na rtvu, da su falsifikovali hri-ansku Bibliju i tako dalje. Imajte pak na umu da te optube nisu bile tane. Meutim, ipak su potpaljivale oseaj mrnje i ogorenosti. Meutim, to kao da nije zadovoljilo Vudbrida. Gledao je u stranu kao da trai drugo objanjenje, da bi mi se napokon okrenuo oigledno frustriran. Meni se ini da ovo ne reava taj problem u potpunosti, kazao je. Pomislili biste ili, bolje reeno, ponadali biste se da su hriani u srednjem veku i potom dalje do Martina Lutera shvatili da im Isusova uenja apsolutno zabranjuju da rade i govore neke stvari koje su se govorile i radile u Njegovo ime. Spomenuli ste Lutera, kazao sam. Njegov lini antisemitizam je dobro poznat. Odakle je to dolo? Oigledno da je uo za neke od glasina o Jevrejima. Meutim, u ranom periodu svoga ivota on je po svoj prilici bio filosemita ovek koji voli Jevreje i zbog ove ljubavi on se nadao da e doi do masovnog preobraivanja u kome bi oni prihvatili Isusa kao svoga Mesiju. Poto oni to nisu uinili, a jo i budui da je Luter u poznom dobu svog ivota postajao sve vie razdraljiv, on je rekao neke veoma rune stvari o njima. Njegov odgovor me je zbunio. Ja sam imao utisak da je njegov antisemitizam bio boljka koja ga je muila itavog ivota, kazao sam. Neki strunjaci smatraju da postoji kontinuitet u njegovom odnosu prema jevrejskom narodu tokom itavog njegovog ivota, ali bih ja rekao da Luterove najee neprijateljske izjave dolaze pred kraj ivota. Moda ih je i iskazao budui duboko frustriran zato to oni nisu prili Hristu. I pored svega ovoga, ipak su neke od njegovih izjava toliko grozne da je sasvim razumljivo to to ih se luteranci odriu i to ih svi hriani u potpunosti odbacuju. Hriani naprosto ne mogu biti antisemite. To bi trebalo da bude nezamislivo za svakog Isusovog sledbenika. to se tie druge strane medalje, u dananje vreme, mnogi hriani su esto bili meu najveim prijateljima Izraela. I opti stav koji vidim u mnogim crkvama prema jevrejskom narodu danas je stav potovanja. ta biste vi rekli Jevrejinu koji bi vam kazao da za njega hrian-stvo nikad ne bi dolo u obzir upravo zbog njegove antisemitske istorije? Vudbrid je blago klimnuo glavom. Imao sam ve slinu situaciju, kazao je sa tugom u glasu. Predavao sam na jednom sekularnom univerzitetu i jedna mlada studentkinja Jevrejka mi je kazala: 'Hou da napiem rad o Luteru. Baka mi je rekla da je mrzeo Jevreje. Je li to tano?' Ja sam kazao: 'Verovatno jeste, ali vi svakako uradite rad'. Istraivanje koje je napravila dovelo me je do suza. Pronala je stvari koje je Luter rekao, a za koje ak nisam ni znao; toliko su strane. ta moete rei nekom poput nje? Da mi je veoma, veoma ao za to to je rekao Luter; te stvari su u apsolutnom raskoraku sa Hristovim uenjima, i to je jedan od problema sa kojim se mi, kao hriani, suoavamo mi ne ivimo uvek u skladu sa Isusovim idealima. I ja bih rekao: 'Shvatam koliko je to teko, ali se nadam da ete razmiljati o onome to je Isus go-vorio i radio i da ete hrianstvo razumeti na osnovu onoga to ono zaista ui'. Vudbrid je pokuao da razradi temu, ali oigledno nije mogao da se seti bilo ega drugog to bi dodao i to bi bilo od pomoi. Bojim se da ne zvui previe elegantno,

priznao je. Ali bih to rekao iz sveg srca. Neki Jevreji veruju da je Hitler bio hrianin, zapoeo sam, ali me je Vudbrid prekinuo. O da, to je apsolutno tano, kazao je. To je opet razlog zato moramo da napravimo razliku izmeu izmeu tradicionalnog i autentinog hrianstva. Za vreme uspona nacionalsocijalista, Hitler je poku-a-vao da se zaogrne hrianstvom i Martinom Luterom. Bila je to mudra ideoloka taktika. Meutim, hrianski kritiari kao to su Karl Bart i drugi, nisu nijednog trenutka prihvatili da Hitler predstav-lja ortodoksno hrianstvo. Dau vam jo jednu ilustraciju iz istorije. Mnogi Jevreji su 1665. i 1666. godine poverovali da je jedan ovek bio Mesija. Ali se onda on preobratio u islam, i to je unitilo nadanja mnogih Jevreja. Ako bih ja danas pitao nekog jevrejskog istoriara: 'Da li biste tog oveka smatrali za Mesiju?' On bi rekao: 'Naravno da ne, jer on je bio prevarant'. Dakle, na slian nain bismo i mi hriani rekli da Hitler nije bio nikakav hrianski mesija. Ljudi esto tvrde stvari koje nisu tane. On je bio prevarant, lo ovek, koji nije mogao da bude autentini hrianin, a jo manje predstavnik prave hrianske nauke. PORTRET HRIANSTVA Mogli smo i da nastavimo sa diskusijom drugih istorijskih mrlja hrianstva, ukljuujui i nasilje nad enama, koje se deavalo uprkos Isusovom netipinom stavu prema njima, kao i nain na koji su mnogi ljudi na jugu SAD nekada citirali Bibliju u uvrnutom nastojanju da opravdaju rasizam i ropstvo. Ali sam ve proveo dosta vremena u ispitivanju Vudbrida. On je, ne pokuavajui da odbrani neodbranjivo, nastojao da prui kontekst i objanjenje. Da bismo utvrdili da li su ove epizode u hrianstvu bile izuzetak ili pravilo, bio je trenutak da istraimo i drugu stranu hrianske istorije. Imajui u vidu sve o emu smo razgovarali, kazao sam, koji bi bio zakljuak? Da li je svet bolje ili gore mesto zahvaljujui hrian-stvu? Vudbrid se potpuno uspravio na svojoj stolici. Bolje mesto, insistirao je. Nema sumnje u to. Ovo su bili primeri iz istorije dostojni aljenja, koje ne treba gurati pod tepih. Treba da se izvinimo za njih i uloimo trud da se ne ponove. Meutim, u isto vreme je najvei deo hrianske istorije bio veoma blagotvoran za svet. Rekao bih da je u razgovoru o gresima hrianstva lako zaboraviti ulogu ateizma u krenju ljudskih prava, primetio sam. Izvadio sam knjigu i proitao Vudbridu nekoliko opaski istaknutog hrianina Luisa Palaua: Seizmiki potres sveopteg ateizma izazvao je velike talase irom Evrope i jo dalje, budui direktno odgovoran za ubistva i masakr preko sto miliona ljudi i to samo u veku koji je za nama. oveanstvo je platilo stravinu cenu za grozne eksperimente u sklopu svesnog antiteizma koji su sproveli Lenjin, Hitler, Staljin, Mao Ce Tung i drugi a na svakog od njih su veliki uticaj imali spisi promotera ateizma ... Sada kada smo videli kako izgleda kad ateizam napreduje... jasnije je nego ikad... da smo bez Boga 25 izgubljeni. Slaem se da smo bez Boga izgubljeni, odgovorio je Vudbrid. To ne znai da ateista nikad ne bi mogao dobro da vlada, jer sa hrianske take gledita, i ateista ima korist od Boje opte blagodati. Ali poto u ateizmu ne postoji okvir za donoenje moralnih odluka, lako je videti zato je svet doiveo uase ovih reima. Tamo gde ne postoji apsolutni moralni standard, esto pobedi sirova snaga. ta biste rekli, koji su pozitivni naini na koje je hrianstvo dalo doprinos

civilizaciji? Vudbrid se udubio u misli. Razmiljao je o mom pitanju nekoliko trenutaka, a potom odgovorio tonom ija iskrenost, divljenje i entuzijazam su odraavali ljubav koju duboko osea prema crkvi. Ja vidim uticaj hrianstva kao sjajnu sliku sa mnogim prizorima, i svaki od njih je prikazan svetlim, blistavim i prelepim bojama, kazao je. Bez hrianstva, tu bi bilo strano puno sivih nijansi i samo nekoliko tu i tamo rasutih i nepovezanih linija koje bi mu davale nekakav smisao. Ali hrianstvo u tu sliku unosi toliko puno smisla, nade i lepote i bogatstva. Taj prizor me je zaintrigirao i pitao sam ga: ta bi onda bilo na samoj slici? Prikaz u samoj sredini bi predstavljao priu o Isusu Hristu i Njego-vom otkupljenju naih grehova. On je konano, jednom za svagda, razreio problem nae krivice, nae usamljenosti i naeg otuenja od Boga. On je preko svoje iskupiteljske smrti i vaskrsenja otvorio nebo za svakoga ko ga sledi. To je najvei doprinos koje je hrianstvo ikada moglo da d. On se sumira u Jevanelju po Jovanu 3,16: 'Jer Bog toliko ljubi svet, da je i Sina svoga jedinoroenoga dao, da ni jedan koji u Njega veruje ne propadne, nego da ima ivot veni'. Hrianstvo nam takoe prua otkrivenje smisla ivota i postoja-nje univerzalnog morala. Bez tog otkrivenja, veoma je teko imati bilo kakav oseaj za smisao ivota. Zavrili biste kao Alber Kami, koji je u prvom pasusu 'Mita o Sizifu' kazao: 'Zato ja ili bilo ko drugi ne bi poinio samoubistvo?' A hrianstvo objanjava zato ne. Ono nam daje referentni okvir za ivot, za pridravanje moralnog puta, za odnos sa Bogom i drugim ljudima na zdrav i izuzetno smislen nain. Potezi etkom na ovoj slici bi prikazali scene koje otkrivaju ogroman humanitaran podstrek ija je inspiracija u Hristovom ivotu i uenju. I katolici i pravoslavci i protestanti su veoma angaovani u pomaganju siromanima, ubogima i odbaenima. Oni su voljni da rade protiv linih interesa da bi sluili drugima. Izgubiti sve to sve misionarsko delo, sve bolnice, sva prihvatilita za beskunike, sve programe rehabilitacije, sva sirotita, sve organizacije za pomo, sve nesebino hranjenje gladnih i odevanje siromanih i ohrabrivanje bolesnih bio bi stravian udarac za svet. Pored toga, uticaj hrianske misli ovoj slici dodaje druge scene i daje joj osenenje, nijanse i dubinu. Hriani su svoj um dali Bogu i ako bi se izbrisao njihov knjievni, muziki, graditeljski, nauni i umetniki doprinos, svet bi postao mnogo dosadniji i povrniji. Pomislite na sve velike obrazovne institucije koje su izgradili hriani, poput Harvarda, Jejla i Prinstona, koji su ispoetka bili zamiljeni i izgraeni da bi se irilo Jevanelje. Konano, tu je i sila Bojeg duha koja svemu daje lepu boju. Moete li da zamislite na ta bi svet liio kada bi se oduzeo Boji duh? Pomislite samo na va lini horor! Dovoljno je loe i kako stvari sada stoje, a jo kada ne bi bilo Bojeg duha i Njegove moi da obuzdava stvari, onda bi ona strana strana ivota postala jo upeatljivija nego to je sada. Kada posmatrate ovu sliku istorije, pitao sam ga, da li vidite da pozitivna strana hrianstva nadjaava negativne sluajeve o kojima smo razgovarali? Da, vidim, kazao je ne oklevajui. Dua me boli zbog trenutaka u kojima mi, kao hriani, nismo iveli po Isusovim uenjima i to smo time stvorili drugima prepreku na putu ka religiji. Ali sam ipak toliko zahvalan zbog anonimnih ljudi i ena koji su vekovima ponizno i hrabro odrali veru, koji su neznano sluili drugima, koji su davali

svoje ivote da bi pomagali drugima, koji su nam ostavili jedan mnogo bolji svet i koji su se borili da urade ispravnu stvar uprkos izuzetno velikom pritisku da urade suprotno. Kada razmiljam o istoriji hrianstva, zakljuio je, oni su prvi koji mi padnu na pamet. Oni su heroji koje previe esto zaborav-ljamo. Zastao je. Potom im je, uz enjiv osmeh, odao najveu moguu potu: Oni predstavljaju ono to je bila Isusova vizija. DAROVI HRIANSTVA Vudbridove neostraene rei su mi jo uvek odzvanjale u glavi kada sam se vratio kui, iscrpljen nakon dugakog dana. Zaseo sam u svoju omiljenu fotelju i uzeo da malo prelistam neki asopis. U njemu sam, sasvim sluajno, naiao na jedan lanak u kome je nekoliko strunjaka, na samom kraju 20. veka, pisalo i spekulisalo gde bi civilizacija bila bez hrianstva. Njihova razmiljanja su se nastavljala ba tamo gde je Vudbrid 26 zastao. Majkl Novak je uzdizao hrianski dar dostojanstva. I Aristotel i Platon su smatrali da su veina ljudi po prirodi robovi i podobni samo za ropstvo, napisao je. Veina i nema prirodu dostojnu slobode. Grci su se vladali 'dostojanstveno' samo prema malom broju ljudi, umesto prema svakome. Nasuprot njima, hrianstvo je insistiralo na tome da Tvorac voli svakog oveka ponaosob, da ga je stvorio po svom liku i odredio ga za veno prijateljstvo i zajednitvo sa sobom. On je ukazao na civilizacijske tekovine slobode, savesti i istine koje se mogu pripisati hrianstvu. Bez hrianskih temelja postav-ljenih u razvijenom srednjem veku, a potom ponovo i u 16. veku, na sveukupni ekonomski i politiki ivot bio bi ne samo daleko siromaniji, kako je tvrdio, nego i daleko brutalniji. Dejvid N. Livingston, profesor u koli geonauka na Kraljevskom univerzitetu u Belfastu u Severnoj Irskoj, istakao je hrianski doprinos nauci. Ideja da su hrianstvo i nauka stalno bili u zavadi predstavlja ogromno izvrtanje istorijskih injenica, napisao je. I zaista, Robert Bojl, veliki engleski prouavalac hemije, verovao je da naunici vie od bilo koga drugog slave Boga u obavljanju svoje delatnosti, jer je njima dato da ispituju Boju tvorevinu. On je istakao da su ljudi iz perioda reformacije verovali da se Bog ljudima otkriva na dva naina putem Biblije i preko prirode. To im je omoguilo da se angauju na naunom istraivanju prirode. Rezul-tat toga je bio sveobuhvatan doprinos naunika koji su podstrek imali u svojoj hrianskoj veri. Dejvid Lajl Defri, profesor engleske knjievnosti na Univerzitetu u Otavi, opisao je hrianski dar pismenosti. Teko da se moe preterati ako se kae da je knjievna kultura u Evropi, veem delu Afrike i na amerikom kontinentu neodvojiva od hrianske snage kulturnog preobraaja, kazao je on. U veem delu Evrope, kao i u Africi, Junoj Americi i mnogim drugim delovima sveta, nastanak pismenosti i knjievnosti se sutinski, a ne sluajno, poklapa sa dolaskom hrianskih misionara. Moda je ipak najimpresivnije bilo istraivanje hrianskog dara poniznosti istoriara Marka Nola malo zapaeni doprinos koji je bio naroito relevantan u svetlu mojih diskusija sa Vudbridom oko rune strane hrianske istorije. Kako je napisao Nol: Tokom dugakog toka hrianske istorije, stvar koja najvie deprimira ba zato to se tako esto ponavlja je to koliko redovno i tragino omanemo u hrianskim idealima mi, obini hriani. U dugom toku hrianske istorije, najimpresivnija stvar budui tako veliko udo blagodati jeste to koliko esto su religiozni ljudi, da bi slavili

Hrista, radili uprkos sopstvenom ponosu ivota. Od svih takvih 'indikacija kontradikcije', najvie su nalik Hristu bile prilike kada su religiozni ljudi koji su jaki zbog bogatstva, obrazovanja, politike moi, uzvienije kulture ili boljeg mesta za ivot pruali ruke prezrenim, naputenim, ostavljenim, izgubljenim, beznaajnim ili 27 bespomo-nim ljudima. Mo, kako je on rekao, pothranjuje klanjanje samom sebi kao ido-lu. Ona kvari ljude i skoro se nikada ne izvinjava. I potom je Nol dalje prepriao nekoliko istorijskih epizoda u kojima su se moni ljudi, u celini ili delom zbog svoje hrianske religije, dobrovoljno ponizili u vidu javnog pokajanja to su zloupotrebili svoju mo a to je trajno svedoanstvo snage Jevanelja, svedoanstvo koje se opire utvrenoj kulturi. Jedna pria mi je privukla posebnu panju jer je govorila o nejasnom, ali prosvetljujuem dogaaju na kraju epizode o kojoj smo Vud-brid i ja diskutovali: suenje veticama u Salemu. Jedan od sudija, istaknuti puritanac po imenu Semjuel Sjual iz Bostona, strano se uznemirio zbog uloge koju je odigrao u tom debaklu. Njegova hrianska savest se konano probudila kada je uo kako sin izgovara poznati stih iz Biblije: Kad biste znali ta to znai: 'Milosru se ja radujem, a ne rtvama', nikad ne biste osuivali 28 pravednike. Te rei su mu slomile srce. Na crkvenoj slubi 14. januara 1697. godine, dao je svom pastoru da proita izjavu dok je skrueni Sjual postieno stajao pred ljudima. Izjava je predstavljala Sjualovo priznanje krivice za mnogo toga to se dogodilo, rekavi da on hoe da preuzme krivicu i sramotu za to i trai da mu ljudi oproste, a da naroito eli njihove molitve da Bog, koji ima neogranien autoritet, oprosti taj greh i sve druge grehe. Njegov ponizan in aljenja i pokajanja podstakao je nekoliko drugih porotnika da i oni priznaju svoje greke. Zatvorio sam asopis i stavio ga na stoi. To je, pomislio sam, moda najdivnije hriansko naslee spremnost monih ljudi da kleknu na kolena i pokaju se kada se uine nedela. Bio je to jo jedan podsetnik koliku mo ima religija da trajno nabolje menja ljud-ske ivote i istoriju oveanstva. Advokat je imao neto za mene priu koja e, kako je rekao, zainteresovati ljude. Priu o lanu bande koji je postao drugi ovek. Inspirativnu priu o bivem ulinom teroristi koji je otkrio religiju i vratio se na pravi put. Kako je obeao, veoma e me razgaliti. Bie to dobra pria za novine. Zakolutao sam oima. Pria mi je zvuala previe sladunjavo. Ja sam vrebao neto to e biti ubojitije, neto upeatljivo, neto to bi me dovelo na naslovnu stranu vikend izdanja Tribjuna. Nije me zani-mala naivna bajka o nekom prevrtljivom beguncu koji se preobratio. Meutim, vikend se brzo pribliavao, a tragovi pria za kojima sam iao vodili su me samo u orsokak. I tako sam neodluno napisao advokatovu priu. Ko zna, mislio sam, moda mogu da iznesem netanu priu tog prevaranta i da sastavim lanak kakav mi je trebao. Podigao sam slualicu i krenuo da zovem svoje policijske izvore. Da li je iko ikada uo za ovog lika po imenu Ron Bronski? Kao to se moglo i oekivati, ljudi s kojima sam kontaktirao u Jedinici za krimi-nalne bande bili su dobro upoznati sa njim. On je bio estok momak sa asfalta, na drugom mestu po vanosti u bandi koja je operisala u jednom delu ikaga. Kako su mi rekli, bio je opasan i agresivan. Bio je vrlo

temperamentan, sklon konzumiranju droge i imao je podui dosije o hapenjima. ovek je sociopata, rekao mi je jedan inspektor. Drugi se namr-godio na spomen njegovog imena, a potom ga okarakterisao jednom jedinom reju: Smee. Rekli su mi da je za njim raspisana poternica na osnovu optube za teak sluaj nasilja pucao je lanu protivnike bande u lea. U svoju belenicu sam navrljao re kukavica. Nismo ga viali u kraju ve due vreme, rekao mi je jedan tajni policajac. Mislimo da je pobegao iz grada. U stvari, ba nas briga gde je sve dok nije ovde. Potom sam pozvao stareine nekoliko crkava u Portlandu u dravi Oregon, gde mi je advokat rekao da Bronski ivi u proteklih par godi-na. Dok je radio u jednoj metalnoj radionici, sreo je nekoliko hriana i navodno napustio svoj kriminalni ivot, oenio se svojom devojkom koja je ve ivela sa njim i postao posveeni Isusov sledbenik. Ron je jedan od najdivnijih i najbrinijih ljudi za koje znam, rekao mi je njegov svetenik. On je potpuno posveen Hristu. Zajedno se molimo nekoliko puta sedmino, a on uvek odlazi da poseti bolesne i da se moli sa njima, i slui se svojim iskustvom sa ulice kad propoveda problematinoj deci. On je rekao da je Bronski pomiren sa Bogom, ali ne i sa drutvom. Znao je da je poternica za njim i dalje bila na snazi, kazao je, pa je zato utedeo novac i otiao vozom do ikaga da se preda. To mi je pobudilo radoznalost. Priznanje krivice za teak sluaj nasilja moglo bi da mu donese dvadeset godina zatvora. Odluio sam da krenem korak dalje u svojoj potrazi i razgovaram sa Bronskim im njegov advokat bude mogao da nam organizuje da se vidimo. Te veeri sam sedeo za stolom u kuhinji i prebirao po glavi meusobno neusaglaene portrete Bronskog koje sam dobio od policije i od svetenika. Na povrini to zvui kao udesna promena, prokomentarisao sam suprugi dok je stajala kod poreta i kuvala sebi aj. Na povrini? pitala je. Da, kazao sam. Kad budem dublje zakopao, otkriu njegov trik. Sela je na stolicu meni preko puta i srknula aj iz olje. Policija ga nije jurila, ali im se on svakako predao. ta bi moglo da ga motivie da to uradi? Upravo to u i saznati, kazao sam. Verovatno se pravi da se promenio da bi dobio laku presudu. Ili moda njegov advokat pokuava da napravi nekakav dogovor sa tuiocem. Ili pak zna da su svi svedoci umrli i da ga ni ne mogu osuditi. Ili se nada da e stei pozitivan publicitet i uticati na sudiju. Ili moda priprema odbranu sa argumentom da nije bio pri istoj svesti... I tako sam nabrajao sve bizarnije pretpostavke i nagaanja o stvarnom razlogu njegove predaje. Razmiljao sam o svakoj neverovatnoj mogunosti osim o mogunosti da se njegov ivot stvarno promenio i da je odluio da uradi pravu stvar i suoi se sa posledicama svog zloina. Na kraju je moja supruga digla ruku. E hej, stani, kazala je. To su prilino bizarne teorije. Spustila je olju i pogledala me u oi. Kai mi jednu stvar, kazala je sa otrinom u glasu. Da li ti to pokuava da pronae rupe u njegovoj prii zato to stvarno misli da je on prevarant? Ili iznosi prigovore zato to ne eli da njegova pria bude istinita? Zauzeo sam odbramben stav. Ej, uzvratio sam udarac, moj je posao da budem

skeptian! Ali me je ipak pogodila u ivac. Iskreno reeno, nisam eleo da verujem da hrianstvo moe radikalno da promeni neiju linost i vrednosti. Bilo je mnogo lake iznositi sumnje i smiljati kojekakve prigovore nego razmiljati o mogunosti da Bog zapravo moe da zapone revolucionaran preokret jednog tako izopaenog i degenerisanog ivota. PRODOR KROZ DIMNU ZAVESU Kako se ispostavilo, Ron Bronski je preiveo moje cinine pokuaje da nataknem njegovu priu na raanj. Policijski detektivi, dobri poznavaoci prilika na ulici, bili su apsolutno ubeeni da su promene u njegovom ivotu autentine. Isto je bilo i sa tuiocem. Nakon to je uo dokaze, sloio se i sudija i, umesto da ga osudi na zatvorsku kaznu, pustio ga je na uslovnu slobodu. Idite kui i budite sa svojom porodicom, kazao je iznenaenom i zahvalnom Bronskom. Danas, posle vie od dvadeset godina, Bronski i dalje propoveda deci sa ulice u 3 zaputenim delovima Portlenda i ostao je moj blizak prijatelj. Moj prvobitni stav prema Bronskom je podseao na sumnje koje sam iznosio kao duhovni skeptik. Ispoetka sam imao iskrene i smislene prigovore na biblijsku religiju. Meutim, tokom vremena, nakon to sam poeo da nalazim adekvatne odgovore na ta pitanja, poeo sam da iznosim nova i sve marginalnija pitanja. Onda sam se jednoga dana setio eninih komentara o Ronu Bronskom i zamislio sam da bi mogla da me ponovo sueli slinim reima: Li, da li ti to pokuava da pronae rupe u hrianstvu zato to stvarno misli da je ono iluzorno ili pak moda iznosi prigo-vore zato to ne eli da ono bude istina? To me je bolelo. Priznajem, imao sam puno motiva da pronaem greke u hrianstvu dok sam bio ateista. Znao sam da je moj nain ivota sa puno alkohola, nemorala i narcisoidnosti morao da se menja ako bih ikada postao Isusov sledbenik, i nisam ba bio siguran da sam toga hteo da se odreknem. Na kraju krajeva, to je bilo sve to sam znao. Samim tim, umesto da pokuam da naem istinu, ja sam pokuavao da je pobijam izmiljenim sumnjama i prigovorima. I ne mislim da sam sm u tome. Mnogi duhovni tragaoci imaju legitimna pitanja u vezi sa hrianstvom i treba da nau odgovore koji e im zadovoljiti duu i srce. Pa ipak mislim da neki tragaoci dou do trenutka kada nesvesno prave dimnu zavesu kako bi zamaskirali svoje duboko usaene motive za odbacivanje religije. Isto vai i za hriane koji postanu plen sumnji u svoja verovanja. Vrlo esto oni doivljavaju nastup sumnjiavosti oko nekog aspekta svoje religije; u drugim pak situacijama sumnje koje iskazuju mogu zapravo biti suptilan odbrambeni mehanizam. Moda misle da su zapeli oko nekog prigovora na odreeni aspekat hrianstva, dok zapravo samo trae neki izgovor ma kakav izgovor da ne ponu ozbiljnije da shvataju Isusa Hrista. Za mnoge hriane sama sumnja bilo kog tipa moe biti zastraujua stvar. Oni se pitaju da li ih njihova pitanja diskvalifikuju kao Hristove sledbenike. Oseaju se nesigurno zato to ne znaju da li je dozvoljeno izraziti sumnju u Boga, Isusa ili Bibliju. I tako oni zadre svoja pitanja za sebe a iznutra, budui bez odgovora, ta pitanja rastu, gnoje se i razvijaju sve dok im naposletku ne ugue veru. Nije sramota to to ljudi sumnjaju, napisao je jednom Os Ginis, nego to se toga 4 stide.

U isto vreme, mnogi hriani imaju potpuno drugaiju perspektivu. Oni veruju da sumnja nije dokaz nedostatka vere; naprotiv, smatraju da je sumnja sama sutina vere. 5 Borba sa Bogom nije nedostatak vere, kazao je Andre Rezner. To jeste vera! Da li duhovni tragaoci moraju da razree svako pojedinano pita-nje pre nego to ponu da slede Isusa? Moe li neko biti hrianin, a da i pored toga ima rezervi ili sumnji? ta ljudi mogu da uine ako hoe da veruju u Hrista a to je prilino slino arlsu Templtonu koji je izjavio da hoe kada sam priao sa njim ali oseaju da su im se pitanja o hrianstvu ispreila na putu? Postoji li neki proces razreavanja sumnji kada se pojave? I ima li nade za one ija melanholina linost kao da ih neumitno vue ka neizvesnosti oko religij-skih stvari? Strunjaci se godinama bore sa ovim pitanjima, ali ja nisam hteo da priam sa nekim profesorom ije je interesovanje za sumnju bilo samo obezlieno i akademsko. Hteo sam da dobijem odgovore od nekoga ko je lino upoznao konfuziju, krivicu i izluujuu dvosmislenost neizvesnosti i to me je primamilo da odem u Dalas i intervjuiem jednog hrianskog teologa iji put kroz veru ga uvek iznova vodi na vijugave zaobilaznice kroz dolinu senki sumnje. OSMI INTERVJU: DR LIN ANDERSON Izvan svoje starinske kue iz 1929. godine, pune starih pisaih maina, neobinih starinskih telefona i drugih antikviteta iz tog doba, Lin Anderson radi u kancelariji uukanoj iznad garae. Njegov radni prostor odaje utisak staromodnosti, sa starim umetnikim predmetima, drvenim policama za knjige od poda do plafona, kao i fotografijom kuice u kojoj se rodio u kanadskoj pokrajini Saskaevan pre 63 godine. Na imanju gde je odrastao nije bilo struje, nego samo jedan omiljeni radio na baterije koji je odravao vezu porodice sa spoljanjim svetom. Anderson poseduje leeran kaubojski arm koji skriva njegov duboki intelekt i impresivne uspehe. Magistrirao je na koli Harding Graduate School of Religion, a doktorirao je teologiju na Univerzitetu u Ebilinu u Teksasu, gde je vanredni profesor preko dve decenije. Anderson je trideset godina bio stariji pastor po crkvama u Kanadi i SAD, a propovedaonicu je napustio 1996. i osnovao Hope Network Ministries, putem kojeg obuava, pomae i osposobljava crkvene stareine. Napisao je brojne knjige, izmeu ostalih Kako ploviti uz vetrove promene (Navigating the Winds of Change), Nebo se spustilo (Heaven Came Down), U potrazi za udom (In Search of Wonder), Pastirova pesma (The Shepherd's Song) i Miriu mi na ovce (They Smell Like Sheep). Meutim, knjiga koja je naroito privukla moju panju nosila je provokativan naslov: Ako stvarno verujem, otkud mi onda ove sumnje? (If I Really Believe, Why Do I Have These Doubts?). Upravo je ova otvoreno i vispreno pisana knjiga otkrila Andersonove stalne line borbe sa nesigurnou. Malo smo popriali i upoznali se, a onda smo Anderson i ja seli na stolice sa naslonom za jednostavan drven sto iznad koga je na tavanici bio ventilator koji nas je blago milovao sveim vazduhom. Anderson ima snanu konstituciju, sa crvenkastom kosom, rumenom bojom koe i zlatnim naoarima. Veoma je ekspresivan dok govori i ponekad se slui rukama da bi objasnio ili bolje istakao neku stvar. Njegov glas, pun neizbruene iskrenosti i potenja, ponekad se pretvori u apat, kao da ima da mi poveri neku tajnu za koju ga je stid. Istraujui poreklo njegove hronine nesigurnosti, ve svojim uvodnim pitanjima

vratio sam Andersona na doivljaje iz detinjstva u zapadnoj Kanadi. ini mi se da bi se mnogi koji se bore sa sum-njom mogli pronai u njegovoj prii.

KORENI SUMNJE Anderson je bio sin posveenih hriana koji su bili deo male, ali vrsto povezane crkve u oblasti u kojoj je bilo veoma malo hriana. Rekao mi je da svoj identitet i oseaj vrednosti izvodi iz svoje porodine i crkvene zajednice, ali da su se uprkos tome njegove sumnje u hrianstvo rano pojavile. ak i kao malo dete ja sam bio melanholina, kontemplativna linost, zapoeo je. Dugo bih ostajao zamiljen nad neim. Uvek sam gledao ta se krije ispod samih stvari, nikad nisam nita uzimao zdravo za gotovo, uvek sam postavljao pitanja, uvek ispitivao stvari za jedan nivo dublje. Nikada nisam u potpunosti mogao da se udaljim od toga. Nasmeio sam se. I mene su esto optuivali da mnogo pitam. Kada ste postali hrianin? upitao sam. Postao sam religiozan na jednom letnjem kampu kada sam imao 11 godina, ali sam se posle toga oseao neisto. Trebalo je da posvetim svoj ivot Isusu, ali nisam ak bio ni siguran da Isus postoji. Imao sam varljiv oseaj. Da li ste bilo kome govorili o svojim oseanjima? Razgovarao sam sa jednim svetenikom, ali on kao da to nije shvatao, kazao je. I ja sam nekako naprosto progutao celu stvar. Ali sam se, naravno, i dalje molio za razne stvari. Seam se kako sam se molio i molio da dobijem bicikl i nikada ga nisam dobio. Zato sam se oseao kao da Bog nije povezan sa mnom. Pomislio sam: 'Da se spustim ja na zemlju! Kada se molim, gore ne postoji nita osim plavog neba'. Pitao sam ga da li je oseao samo sumnju ili su dolazili periodi kada mu je vera cvetala. Ponekad bih stvarno oseao Boje prisustvo, kazao mi je. Vraao bih se kui iz kole u sumrak za vreme meave, pevao pesme Bogu i oseao kao da sam u Bojim rukama. Ali vei deo vremena nisam verovao u Njega barem ne onako kako su verovala moja braa i sestre u crkvi. Da li ste se bojali da bi oni to mogli da saznaju? Potpuno, jer sam imao ogromnu potrebu da me vole i prihvate i da imam svoj status u toj zajednici vernika. Bojao sam se da ne pomisle da sam lo ovek, da se ne naljute, da ne pomisle da su moji roditelji duhovno propali. Bojao sam se da mi se roditelji ne razoaraju ili obrukaju. Roditelji, oigledno, mogu da odigraju znaajnu ulogu u formiranju detetovog gledanja na Boga. Jedna studija je zapravo i pokazala da su veina najpoznatijih ateista u istoriji izmeu ostalih i Bertran Rasel, an Pol Sartr, Fridrih Nie, Alber Kami, Sigmund Frojd, Medlin Mari O'Her i Karl Marks imali problematian odnos sa ocem ili im je otac rano umro ili ih ostavio dok su bili mali, to im je stvorilo tekoe da 6 poveruju da postoji nebeski Otac. Zato sam odluio da ispitam tu situaciju kod Andersona. Recite mi neto o svojim roditeljima, kazao sam pomalo neodluno, u nadi da nisam

otiao previe u line sfere. Anderson je skinuo naoare i spustio ih na Bibliju koja je stajala otvorena ispred njega. U retrospektivi, kazao je, rekao bih da su neke od mojih sumnji moda potekle od naina kako me je majka vaspitavala. Volela me je vie od svog ivota, ali nije nala naina da i iskae ta oseanja. Njen nain da od vas napravi bolju osobu bio je da vam pokae gde ste pogreili. Uili su je da majke ne treba da pokazuju svoja oseanja prema sinovima jer bi to od njih moglo da napravi homoseksualce, kao i da ne treba da hvalite ljude jer bi tako mogli da se uobraze. Da li je to uticalo na formiranje vaeg pogleda na Boga? Kao to znate, ljudi esto definiu Boga kao sliku roditelja. I za to postoji dobar razlog Biblija ga naziva ocem, pa ak ponekad i majkom. Otud je deo te distance koji sam oseao prema Bogu moda zapravo bila distanca koju sam oseao prema majci. S druge strane, otac mi je bio otvoren, srdaan i energian ovek, ali mislim da postoji neto u naoj paloj ljudskoj prirodi to uje loe vesti u dobrim vestima. Znai, koja je onda osnovna religijska poruka koju ste primili u svojim ranim godinama? upitao sam ga. Ona je glasila: 'Ako se ne uklopi u ovaj standard, izgubio si spasenje ali niko ne moe da se uklopi u taj standard, a naroito ne ti'. Kao posledica toga, to bih se vie pribliavao Bogu kada bih poeo da verujem i da se ozbiljnije povezujem sa Njim to bih se beznadenije oseao zato to nisam mogao da ispunim njegova oekivanja. Tada bih pomislio: 'Ovo je bolesno! Zato da verujem u neto to e me osuivati ma ta ja radio? Ako Bog postoji, on sigur-no ne bi mogao da bude takav. Ovo je izmislio neki monstrum'. Da li ste mislili da ete to prerasti? Nadao sam se da je to deja stvar. Meutim, na koledu su se sumnje preselile sa emotivnog plana na intelektualni. Doao sam na pitanja u vezi sa Biblijom i pitao se otkud toliko patnje u svetu. Nasmeio se kada se setio jedne prie. Seam se kako je jednog dana neko od studenata izneo neku veliku biblijsku dilemu. Profesor nije umeo da mu d odgovor. Napokon je, nakon to se neko vreme namuio, rekao: 'Kada doemo do svih injenica, videemo da one potvruju kredibilitet Biblije'. Anderson se nasmejao. Seam se da sam mislio: 'O, ne! I ovaj ovek se nada da je u Bibliji istina! Ali ako zagrebete ispod povrine, i on se plai isto kao i ja!' TIPOVI SUMNJE Anderson sebe opisuje kao kongenitalnog skeptika, odnosno oveka koji uvek postavlja pitanje: A ta ako? Poput advokata i raunovoa, koji su naueni da tragaju za onim to moda nije dobro, kongenitalni skeptici se kao magnet lepe za neizvesna pitanja. Oni su moda ispunjeni oseanjem strepnje ili mogu imati melanholian tip linosti. Za njih, vera ne dolazi sama od sebe. Ali to je samo jedna vrsta sumnje. Andersona sam pitao za primere drugih. On se naslonio na naslon stolice, malo zadigao dva prednja noga-ra i lagano se ljuljao. O, pa postoji mnogo razliitih vrsta, kazao je. Neki skeptici su buntovnici, iako oni sebe moda ne smatraju takvima. Oni imaju stav: 'Ne dam nikome da upravlja mojim ivotom ili da misli za mene'. Ovo moe poprimiti jedan vid ponosa i arogancije. Ponekad neko mlad hoe da se pobuni protiv roditelja, a jedan nain da to uradi je da se pobuni protiv Boga u koga veruje.

Potom postoje i ljudi ije sumnje potiu iz razoarenja u Boga. Kao na primer jedna devojka sa kojom sam jue razgovarao. Bog kae: 'Traite i itite', ali je ona traila, a on nije dao. Zato se sada bori sa neizvesnou. Da li je Bog to ozbiljno mislio? Da li je uopte bio tu? Drugi pak imaju line ili porodine rane. Pre nekoliko sedmica sam razgovarao sa jednom enom koja je pretrpela fiziko zlostavljanje od strane majke i oca koji su bili duboko religiozni oni bi je terali da klekne pored kreveta i da se moli, a zatim bi je tukli. Definitivno mogu da shvatim zato ima problem sa Bogom! Drugi budu lino povreeni ako ih recimo napusti brani drug, posao im krene nizbrdo ili im se pak zdravlje pogora. I onda se pitaju: 'Ako Bog postoji, zato se deavaju ovakve stvari?' Potom imamo intelektualne sumnje. Tu sam ja zapeo. Radio sam najbolje to sam mogao da i intelektualno poduprem svoju veru, ali je bilo mnogo pametnijih ljudi od mene koji nisu verovali u Boga. Poeo sam da razmiljam: 'Da li je vera samo za genije? Kako vera moe biti toliko vana Bogu, a da morate da imate koeficijent inteligencije 197 da biste je imali?' Pitao sam se da li postoje neki faktori koji kod ljudi mogu da podstaknu sumnju. Andersona sam pitao: Koje to stvari doprinose sumnji, ak i ako ovek toga nije svestan? ivotna doba mogu veoma uticati na same sumnje, odgovorio je on. Ponekad ljudi budu veliki vernici dok su na koledu, ali kada postanu mladi roditelji sa drugom bebom i rade 60 ili 80 sati sedmino, ena im je stalno bolesna, a ef im za vratom naprosto nemaju vremena za razmiljanje. I ja ne mislim da se vera moe jaati bez odreenog vremena za duhovno razmiljanje. Ako oni ne odvoje vremena za to, vera im nee jaati i uvui e se sumnja. Jo jedan faktor moe biti uporeivanje sa verom drugih ljudi. Sreo sam jednu mladu enu koja je rekla: 'Mrzim da idem na religijske skupove zato to ujem sve te izjave o neemu to ja ne doivljavam. Ja verujem, prouavam Bibliju, molim se, jednako puno radim na sluenju drugima kao i svako od njih, ali ne dolazim do te radosti, ne dobijam odgovor na molitve, ne dobijam veliki oseaj mira, ne oseam kao da sam u rukama Boga koji me vodi putem i koji e se brinuti za mene'. Ovakvi ljudi ponu da misle: 'ta je to sa Bogom kad nee da mi prui ove stvari?' Zanimalo me je kako je on reagovao u ovoj prilici. ta ste joj rekli? upitao sam. Podstakao sam je da ita Psalme, jer e to promeniti njeno gledite na to kako izgleda normalna vera. Mi volimo da se koncentriemo na radosne psalme, meutim 60% psalama su tuni, gde ljudi vape: 'Boe, gde si?' Normalnoj veri je doputeno da 'udara Boga u grudi' i da se ali. U naoj kulturi ima mnogo straha od posveivanja nekoj stvari, istakao sam. Da li to utie na neiju spremnost da veruje u Boga? Da, moe da utie, odgovorio je. U ovoj narcisoidnoj dravi defi-ni-cija slobode je da je to sloboda da radim kako hou i da imam sve otvorene opcije. Neki mladi ljudi se plae da stupe u brak zato to je to doivotna obaveza. E pa, najvea obaveza je prema Bogu. Mi ivimo u jednoj kulturi gde se gaji 'kult izbora i raznih mogunosti' i gde bi najstranija kazna bila sluiti itav ivot bez drugih opcija. I ja bez daljnjeg mislim da to kod ljudi doprinosi jaem strahu od posveenja Hristu. TA NIJE RELIGIJA Znao sam da pogrena predstava o religiji esto otvara vrata za sumnju poto se tim

predstavama mogu stvoriti lana oekivanja ili pogreno shvatanje Boje prirode. Ako ljudi, na primer, pogreno smatraju da je Bog obeao da e isceliti svakoga ili dati svakome materijalno bogatstvo samo ako pokau dovoljno vere, onda mogu postati rtve sumnji kada obole ili kada ostanu bez prebijene pare. Ja sam, da bih doao do ispravnog gledita na veru, odluio da najpre raistim 'teoloko iblje' time to u definisati ta religija i vera zapravo nisu. Koje su neke uobiajene pogrene predstave o religiji? upitao sam. Ljudi brkaju religiju i oseanja, odgovorio je Anderson. Neki ljudi, na primer, veru izjednaavaju sa venom religijskom euforijom. Kada ta euforija popusti, kao to se neizbeno i desi, oni ponu da sumnjaju da li uopte imaju veru u sebi. Prekinuo sam ga. Hoete li da kaete da ne postoji nikakva veza izmeu oseanja i vere? Ne, kazao je. Oseanja su povezana sa nekim dimenzijama vere, ali mnogo toga ima veze sa ljudskim temperamentom. Neki ljudi naprosto nisu skloni preteranim oseanjima, iako mogu imati jake vrednosti i ubeenja. A vi? upitao sam. On se zasmejao. Ja sam sklon emotivnim usponima i padovima. Trebalo mi je mnogo godina da shvatim da to ne predstavlja kolebanje vere. Zato moramo da pazimo kada je re o oseanjima ona mogu biti nestalna. Dau vam jedan primer. Jedan ovek mi je jednom rekao: 'Ja vie ne volim svoju enu'. A ja sam mu odgovorio: 'Idite kui i zavolite je'. Ali je on kazao: 'Ne razumete vie nemam nikakvih oseanja prema njoj'. Ja sam mu kazao: 'Nisam vas pitao kako se oseate. Samo sam rekao: 'Idite kui i zavolite je'. A on je zatim rekao: 'Ali ako bih se prema eni tako odnosio a da to ne oseam, to bi s moje strane bilo neiskreno'. Zato sam ga ovako pitao: 'Da li vas vaa majka voli?' To kao da ga je uvredilo. Kazao je: 'Da, naravno'. Ja sam rekao: 'Tri sedmice nakon to vas je dovela kui iz bolnice dok ste se drali u prljavim pelenama, a ona morala da mrtva umorna ustane i bosa ide po hladnom podu, opere vae prljave pelene i da vam d flaicu da li mislite da ju je to stvarno oduevljavalo?' Kazao je: 'Ne'. Ja sam rekao: 'E, ja onda mislim da su oseanja vae majke bila neiskrena'. Evo u emu je zapravo bila poenta: mera njene ljubavi nije bila u tome da li se oseala divno to menja pelene, ve u tome da je bila voljna da to uradi ak i kada zbog toga nije bila neto naroito srena. I mislim da to moramo da nauimo i kod vere. U veri nije uvek stvar u pozitivnim oseanjima prema Bogu ili ivotu. Dobro, to je jedna pogrena ideja, kazao sam. A ta je sa idejom da je vera zapravo odsustvo sumnje? Da, neki ljudi misle da vera znai nepostojanje sumnje, ali to nije tano, kazao je. Jedna od mojih omiljenih pria iz Biblije je kada ovek prilazi Isusu sa svojim sinom koji je opsednut od demona, u nadi da e deak biti isceljen. Isus kae da je sve mogue za onog koji veruje. A taj ovek je dao veoma snaan odgovor. On kae: 'Verujem! 7 Pomozi mi ti u mojemu neverju!'. Anderson je udario rukom u koleno. O, ovee! uzviknuo je. Stvarno mogu da se pronaem u tome! Dakle, sumnja i vera mogu paralelno da postoje? pitao sam. Da, to znai da moete imati sumnji ak i kada verujete. To je bilo istina ak i za Avrama. On je jasno verovao, ali u isto vreme, imao je i sumnji. To moete videti na osnovu toga ta je ponekad radio i govorio. Dakako, ne znam gde stoji linija prelaska u

destruktivnu, tetnu i negativnu sumnju, ali itekako verujem da tamo gde nema apsolutno nikakve sumnje, da verovatno nema ni zdrave vere. Znai da sumnja u stvari moe da odigra i pozitivnu ulogu? Mislim da je tako. Uvek se pomalo nelagodno oseam zbog onoga to ja zovem mentalitet 'pravog vernika' ljudi sa blistavim osmehom i svetlucavim oima koji ama ba nikada nemaju sumnji, koji uvek misle da je sve divno i fantastino. Ne mislim da se oni kreu po istom svetu po kome se ja kreem. Bojim se ta e im se dogoditi kada se dogodi neto loe. Primera radi, poznajem jednog lekara ije dete od 4 godine je obolelo od raka. Seam se mnogih veeri kada bi se 40 ili 50 ljudi naguralo u kuu da se usrdno moli za to dete. Neki od njih su mislili: 'Naravno da e ozdraviti zato to smo se molili'. A kad se to nije desilo, oni su bili razoreni. Njihova teologija je na stranputici i nisu je preispitali. Nikada je nisu preispitali nekom sumnjom ili loginim pitanjem. Sumnje su mogle da im pomognu da razviju mnogo utemeljeniju i realistiniju veru da veruju Bogu i u smrtnim situacijama, a ne samo kada je u pitanju isceljivanje. Anderson se duboko zagledao u mene kako bi naglasio svoje sledee rei: Vidite, naglasio je, vera koja dolazi u iskuenje kroz nevolje ili teka pitanja ili razmiljanje na kraju esto ispadne jaa. ZAKOPAVANJE ISPOD POVRINE Sumnje ponekad, mora se priznati, mogu da poslue i u pozitivne svrhe. Meutim, tokom godina sam shvatio da mogu da se prevarim ako svaku sumnju uzimam zdravo za gotovo. Skepticizam, poput moje prve reakcije na priu o Ronu Bronskom, ponekad moe da se lukavo iskoristi kao tit koji udaljava ljude od dubljih motiva. Nisam hteo da umanjim legitimnost pitanja kod ljudi koji trae odgovore za ono to smatraju svojim autentinim preprekama ka Bogu, ali sam morao da doem do sutine tog pitanja zato neki ljudi iznose probleme koji im slue kao maska, poput dimne zavese. Da li, iz vaeg iskustva, kazao sam Andersonu, neki ljudi tvrde da imaju intelektualne prigovore, iako njihove sumnje ispod povrine potiu od drugog izvora? Da, to je svakako tano, kazao je klimnuvi glavom i prestao da se ljulja na stolici. U stvari, lino mislim da svako neverovanje u kraj-njem smislu poseduje neki drugi, prikriven razlog. Ponekad ovek moe iskreno verovati da je njegov problem intelektualnog karaktera, a zapravo on nije dovoljno ni stupio u kontakt sa samim sobom da bi ispitao druge mogunosti. Moete li da mi date neki primer? pitao sam. Trebao mu je samo jedan trenutak da ga smisli. Kada sam bio mladi, jedan sjajan pisac ateista iz ateistike i komunistike porodice doao je u nae mesto u Kanadu da prikupi materiju za knjigu koju je pisao. Jedan dan je razgovarao sa naom porodicom i veoma ozbiljno nas pitao: 'Mogu li da vas pitam neto oko vae religije?' Iako sam se s vremena na vreme borio sa sumnjom, rekao sam da moe. On me je pitao: 'Da li stvarno verujete da postoji Bog koji zna kako se ja zovem?' Kazao sam: 'Da, ja verujem u to'. On je rekao: 'Da li verujete da je tano ono to pie u Bibliji? Bebe se raaju od device, a mrtvi ljudi ustaju iz grobova?' Kazao sam: 'Da, tako verujem'. Zatim je uz snaan izliv emocija rekao: 'Dao bih sve da mogu da verujem u to, jer sam proputovao ceo svet i video da je veina ljudi u jadnom stanju. Jedini ljudi koji kao da

stvarno uspevaju da iz ivota izvuku ono to hoe su ljudi koji kau da veruju u ono to i vi verujete. Ali ja naprosto ne uspevam da poverujem zato to mi se moja glava uvek isprei na putu!' Anderson je razrogaio oi. Li, to me je urnisalo. Nisam znao ta dalje da kaem jer je njegova glava bila mnogo pametnija od moje! Tada se Anderson nagnuo ka meni. Ali, kad pogledam unazad, ne mislim da je stvaran problem bio u njegovoj glavi, kazao je. Poeo sam da razmiljam ta bi on izgubio ako bi sledio Isusa. On je spadao u grupu sjajnih pisaca koji su svi smatrali da je religija totalna propast. I zaista mislim da bi njegov profesionalni ponos i to da ga kolege odbace bila prevelika cena koju bi morao da plati. Pustio je da se pria malo slegne. Dau vam jo jedan primer, ponudio se. Jednom prilikom sam priao sa bivim marincem koji je rekao: 'Ja sam bednik. Imam enu i decu, zaraujem vie para nego to mogu da potroim obema rukama i spavam sa svakom enom u gradu i mrzim samog sebe. Morate da mi pomognete, ali mi nemoj-te priati prie o Bogu jer ne mogu u to da verujem'. Priali smo satima. Napokon sam ja rekao: 'Moda mislite da ste bili iskreni prema meni, ali ja nisam ba siguran u to. Ja ne mislim da je va problem u tome to ne moete da verujete; mislim da je problem u tome to neete da verujete jer se bojite da ostavite ono to vam pomae da prekratite no'. On se malo zamislio, pa potom rekao: 'Da, izgleda da je tako. Ne mogu da zamislim sebe kako spavam sa samo jednom enom. Ne mogu da zamislim da ivim sa manje para nego to sada zaraujem to bih morao da uradim jer ga zaraujem prevarom'. Napokon je pokuao da bude iskren. Tada se Andersonu glas promenio u glasan apat. I evo u emu je sutina, kazao je. Taj ovek bi bio u stanju da se satima prepire oko svojih sumnji iz mozga. Ubeivao bi ljude da nije u stanju da veruje zato to ima previe intelektualnih prigovora. Ali su ti prigovori bili samo dimna zavesa. Oni su bili samo magla koju je on koristio kako bi prikrio svoju pravu neodlunost prema Bogu. Anderson se ponovo naslonio na naslon. Razgovarao sam i sa jednom devojkom koju su seksualno zlostavljali, nastavio je. Svaki nain na koji joj je Bog bio predstavljen, profiltriran kroz religiju njenih roditelja, bio je uasan. I ja je ne krivim to joj je teko da bude religiozna. Meutim, njeni argumenti su se uvek nalazili u intelektualnoj sferi. Kada biste pokuavali da dublje zadrete do njenih stvarnih prepreka, ona nije htela da proe kroz to bolno suoavanje sa njima. Ona se sluila intelektualnim sumnjama da bi zamazala ljudima oi. Potom je doao i momenat kada sam razgovarao o Bogu sa ovekom na pacifikom severozapadu. On je iznosio raznorazne inte-lek-tualne probleme. Meutim, kada smo zadrli ispod njih, ispostavilo se da nije hteo da veruje u Boga zato to nije hteo da proda svoj toples bar. Njemu je bilo sasvim lepo i zabavno da ima pare i da ih na takav nain zarauje. Evo kakvo je moje iskustvo, rezimirao je Anderson. Kada zagrebete ispod povrine, postoji ili volja da se veruje ili volja da se ne veruje. I upravo to je sama sutina stvari. Znai, vi praktino kaete da je vera stvar izbora, kazao sam. Anderson je klimnuo glavom kao znak da se slae. Upravo tako, odgovorio je. Vera je stvar izbora. ODLUKA U PRILOG VERI

Kada sam zamolio Andersona da detaljnije objasni ulogu vere i volje, on je odmah kao ilustraciju spomenuo starozavetni lik Avrama. On je nazvan 'otac vere', kazao je Anderson, ali nije da on nikada nije sumnjao, nije da je uvek radio ispravnu stvar, nije da su njegove namere uvek bile asne. On je omanuo na sva tri polja. Ali pazite sad Avram nikada nije digao ruke od dobre volje da sledi Boga. On je govorio: 'Ja u mu verovati zar nee car itave zemlje uraditi ono to je dobro?' On nije hteo da digne ruke od Boga. A jedna od definicija religije je volja da imamo poverenje. Religija predstav-lja odluku da sledite najbolje svetlo koje imate ka Bogu i da ne odustanete. Koncept izbora se protee du cele Biblije. Pogledajte Isusa Navi-na. On ljudima kae da upravo tog dana odlue kome e sluiti, a to se tie njega i njegovog doma, oni e sluiti Gospodu. Zato religija, u svojoj osnovi predstavlja odluku dobre volje. Podigao sam ruku i prekinuo ga. Ali zar vera u odreenom smislu nije dar od Boga? upitao sam. Da, priznao je, i ta injenica povlai za sobom veliku misteriju izbora i slobodne volje. Ja na to pak gledam kao na upravljaki meha-nizam u automobilu. ik pokuajte da usmerite tokove bez njega. Meutim, sa njim vi uz pomo jednog prsta moete da odredite gde hoete da kola idu i upravljaki mehanizam e vam to i omoguiti. Na slian nain, naa dobra volja donosi odluku da verujemo u Boga, a Bog nam daje snagu. Anderson je pruio ruku i sklonio naoare sa Biblije. Stavio ih je na glavu i potom prelistao tanke listove Biblije dok nije doao do Jevanelja po Jovanu. Sluajte ta pie u Jovanu 7,17, kazao je i proistio grlo. Isus kae: 'Ko hoe Njegovu volju vriti, razumee je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim'. Znai, na neki nain, ako imamo dobru volju da verujemo, Bog onda potvruje da je Isus doao od Boga. Okrenuo je jo nekoliko strana i doao do Jovana 12,37. Biblija to detaljno razrauje na ovom mestu: 'Ali ako je i inio tolika udesa pred njima, ipak ne verovahu u Njega'. 8 Zatim posle dva stiha pie: 'Zato ne mogahu verovati'. Drugim reima, oni su svojevoljno doneli odluku da poreknu vest o udima dokaz da je Isus Bog zato to nisu hteli da plate cenu, a cena bi bila ogromno iznenaenje za itav njihov religijski sistem, kako je objasnio. I oni se toliko dugo dre svoje odluke da ne veruju da su time razorili svoju sposobnost da veruju. Shodno tome, vera je u svojoj biti voljna odluka koju stalno donosimo, ali nam je ta opcija data Bojom milou. Mi dobijamo snagu da stalno donosimo takvu odluku putem Njegovog Duha. A re je o odluci, primetio sam, koju moramo doneti, a da nemamo sve informacije koje bismo hteli da imamo. Tako je. Inae bi ono to bismo imali bilo sveznanje, a ne vera. Priajte mi o toj razlici. Anderson je vratio Bibliju na sto, da bi zatim pogledom preleteo po sobi u potrazi za trenutnom ilustracijom. U oevidnoj nemogunosti da pronae adekvatnu potvrdu, stavio je ruku u dep i potom je izvadio. U redu, kazao je, ja imam neto u ruci. Da li znate ta je to? Nagaao sam: Novi. Ali ne moete to sigurno znati, kazao je. To je vae miljenje. A to nije isto to i vera. Evo, rei u vam da u ruci imam novi od 25 centi. Da li mi verujete? Svakako, kazao sam.

Ja vam govorim da je to istina, ali vi to niste videli. I to je vera. U poslanici Jevrejima pie da je vera osvedoenje o stvarima koje ne vidimo. Anderson se nasmeio. Gledajte sada kako u potpuno da vam unitim veru. U tom momentu je otvorio aku i otkrio novi od 25 centi. Sada to vie nije vera; sada je to znanje. Stavio je novi na sto. Ljudi ponekad misle da vera predstavlja znanje da je neto istina van svake sumnje, i onda pokuavaju da dokazuju veru putem empirijskih dokaza, kazao je. Meutim, to je pogrean pristup. Pokazao je na novi. Vi taj novi moete da vidite i da dodirnete, i zato vam ne treba vera. Bog sebe nije podloio takvoj vrsti dokaza. Umesto toga, ljudi bi trebalo da urade ono to ste vi uinili u knjizi 'Isusov zloin' vi ste se oslonili na potkrepljujue dokaze. Pokazali ste kako razni putevi u dokazivanju ubedljivo pokazuju ka Bogu. To je veoma vano, jer nam ostavlja prostora da donesemo odluku zakoraivanjem u veri u istom pravcu u kome pokazuju dokazi. BORBA SA SUMNJOM Popodne je odmicalo, ali ja nisam hteo da zavrimo razgovor a da od Andersona ne dobijem savet kako se ljudi mogu izboriti sa sumnjama koje ih moda mue. Znao sam da ne postoji jednostavna formula da se prebrodi neizvesnost; u isto vreme, postoje neke stvari koje se mogu uraditi da bi se olakao teret sumnje. I sve to zapoinje sa voljom. Kada uite ljude na ovu temu, govorite im da na poetku treba da odlue da li stvarno hoe da veruju ili ne, kazao sam. Zato poinjete odatle? Zato to neki ljudi govore da hoe da veruju, a u stvari nee. Kao to sam pre rekao, oni postavljaju intelektualna pitanja, dok zapravo samo pokuavaju da odvuku panju od toga zato u stvari nee da veruju. Jedna devojka sa koleda mi je, na primer, kazala: 'Izgleda mi kao da su itavu ovu papazjaniju zvanu hrianstvo izmislili ljudi koji imaju tu potrebu da u neto veruju'. Moj odgovor je glasio: da, ljudi psiholoki gledano imaju potrebu da veruju kao to neki ljudi imaju psiholoku potrebu da ne veruju. Kazao sam joj: 'Iz kog razloga vi ne elite da verujete? Je li razlog u tome to neete odgovornost koju vera sa sobom donosi? Je li razlog moda oajanje zato to ste nepopravljivi? Ili moda zato to ne elite da se odreknete onoga to znate da nije dobro?' Ostala je zaprepaena i kazala: 'Otkud znate? Tano je pomalo od sva tri'. Dobro, znai ona je imala emotivne razloge to ne eli da veruje. Drugi ljudi imaju druge razloge. Ali ljudi ipak moraju da odlue zato ele da veruju. Da li zato to su videli neki dokaz da je hrianstvo ispravno? Ili zato to su oajni bez Boga? A ako pak ne ele da veruju, zato ne ele? Ako imaju intelektualnih nedoumica, to je u redu, ali neka se ne zaustave tu. Oni treba da odu dublje do neeg to ih moda odvlai od Boga. Ve deset godina odlazim u posetu jednoj devojci ija je porodica bila veoma loa, i evo mi je sada konano priznala da ona nema problema sa Bogom, i da nije stvar u njenim pitanjima ve u oiljcima i emocijama. Odatle treba da krene. Pod pretpostavkom da neko hoe da veruje, kazao sam, ta vi preporuujete kao sledei korak? Predlaem im da odu tamo gde se vera nalazi. Ako hoete da gajite rue, neete kupiti hektar zemlje na severnom polu. Otii ete tamo gde rue dobro uspevaju. Ako

hoete da uzgajate veru, sigurno se neete ulaniti u neko ateistiko udruenje. Priite ljudima koje potujete zbog njihovog naina ivota, razmiljanja, karaktera, vere i uite se od njih. Posmatrajte kako oni ive. Takoe podstiem ljude da svojim mislima pridodaju stvari koje jaaju veru. Pod tim mislim na knjige, kasete i muziku koje daju jaku motivaciju za veru, rasvetljavaju Boju prirodu, razmatraju dokaze za i protiv, koje se na mudar nain suoavaju sa kritikom vere, koje vam daju nadu da se moete spojiti sa Bogom, koje vam daju orue za razvoj line duhovnosti. Ovi predlozi su delovali dobro. Ali je neto ipak nedostajalo. Vera zbog vere same je besmislena, kazao sam. Zar nije bitno tano utvrditi u ta ste to poeli da verujete? Ba tako, i to je razlog zato se sledei korak sastoji u odreiva-nju predmeta vere, odgovorio je Anderson. Mi Kanaani znamo da postoji dve vrste leda: debeo i tanak. Moete imati vrlo malo vere u debeli led i on e vas sasvim dobro drati; moete pak imati ogromnu veru u tanak led i moete da se udavite. Uopte nije stvar u koliini vere koju imate. Vera moe biti mala, poput goruiinog zrna ali se mora uloiti u neto vrsto. Zato ljudi moraju da raiste iz kojih razloga veruju. Zato da pre veruju u Isusa nego u Mahariija? Zato veruju u kristale ili u istonjaki misticizam? Gde je tu sutina? Anderson je pokazao na Bibliju u konom povezu na stolu. Ja oigledno imam predrasude, kazao je, ali kada govorimo o samoj sutini stvari, jedini predmet vere koji je vrsto poduprt istorijskim dokazima, arheologijom, knjigama i iskustvom jeste Isus Hrist. EKSPERIMENT SA RELIGIJOM Sve ovo: odluka da poverujemo, da odemo tamo gde se vera nalazi, da upranjavamo materijale koji izgrauju veru, da raistimo koji nam je predmet vere svakako je zvualo kao dobra preporuka. Ali neto kao da je i dalje falilo. U jednom momentu treba i da se krene na taj put vere, kazao sam. Kako dolazi do toga? Smo sedenje i duboko razmiljanje o veri i sumnji nikad ni od koga nee napraviti religioznog oveka, doao je Andersonov odgo-vor. Takoe nee ni itanje svih dobrih knjiga ili provoenje vremena sa pravim ljudima ili ak sama odluka da se poveruje. U krajnjem smislu morate da se otisnete na lini eksperiment vere i uradite ono to bi vera uradila. Isus je kazao da ako ostanemo u njegovoj Rei tj. ako nastavimo da radimo ono to 9 Isus kae onda emo zaista biti Njegovi uenici. Biti uenik znai da ste 'sledbenik koji ui'. A kada ste sledbenik i uenik, znaete istinu i istina e vas osloboditi. Poznanje istine ne znai da treba da napunite sebi glavu znanjem; re je o hebrejskom 'poznanju', to ne predstavlja sakupljanje informacija. Re je o znanju iz iskustva. Kao kada je Adam poznao Evu nije se samo raspitao za njeno ime i adresu, ve ju je lino doiveo. Da biste doiveli istinu i bili osloboeni, morate biti sledbenik i uenik. Drugim reima, radite ta je rekao Isus i videete da je to ispravno. To vam je skoro kao vonja bicikla. O tome ne moete da gledate film ili itate knjigu; morate da sednete na bicikl i osetite kako to izgleda. Kako da ovek to uradi? upitao sam. Jednostavno kaete: 'uo sam neke stvari koje je Isus uio. Zvui mi logino, ali ne znam da li je to ba tako. uo sam, na primer, kako Isus kae da je vei blagoslov davati

nego uzimati. Kako da znam da li je to tako?' To svakako ne bi dokazalo ni hiljadu rasprava. Ali kada budete postali velikoduni, shvatiete da je to tako. Moda ete rei: 'Dodue, moda je Isus to sluajno tano rekao'. U tom sluaju samo krenite dalje. Zapanjiete se kad vidite koliko je toga ispravno kazao! Uzeo sam Andersonovu Bibliju i prelistao je dok nisam doao do Psalma 34,8: Kralj David je kazao: 'Oseajte i vidite koliko je Gospod dobar!', kazao sam. Je li to vaa poenta? Upravo u tome je poenta. to vie budete tako radili, sa ubee-njem je kazao, to ete vie iskustveno biti okrueni iskustvenim dokazima za religiju. Oekivao sam od Andersona da to malo razradi, ali se u momentu zaustavio na tom komentaru. Pogledao je u stranu presabirajui svoje misli. Potom je dirljivo poeo da opisuje iskustvo vere. VERA KAO GLAGOL Li, znam da ste bivi ateista, kazao je Anderson. Verovatno biste mogli da postavite stotinu pitanja o Bogu na koja ja ne bih znao kako da vam odgovorim. Ali znate ta? Uopte nije ni bitno, jer ja sam lino otkrio da je to tako. Ja nisam stekao slatkasti osmeh ili svetlucave oi. Otkrio sam da je vei blagoslov davati nego uzimati. I tako ivim veoma dugo. Svaki put kad otkrijem neku novu mudrost, svaki put kada Isus sa mnom lino razgovara na nain koji ne mogu ak ni da iskaem, svaki put kada isprobam njegovo uenje i vidim rezultate uostalom, posle nekog vremena uopte mi nije vano koliko pametnih pitanja imate o tome zato ovo ne moe biti tako. Ja znam da jeste tako. To bi bilo kao da kaete: 'Dokaite mi da je duga lepa'. I ja vam kaem: 'Pa, ona je crvena i zelena'. Ali vi kaete: 'Ja ne volim zajedno crvenu i zelenu boju'. Ja bih vam rekao: 'Ali je njihov spoj u dugi predivan!' Nikad nisam uo ni za koga ko misli da je duga runa. Kada je zapravo sami pogledate, onda vie ne moram ja nita da vam kaem. Vi ste je lino videli, osetili i znate da je predivna. Mislim da je tako i sa religijom i verom. Naposletku morate da se otisnete u ivot i da je sprovedete u delo. Uzgredno, u Jevanelju po Jovanu vera nikad nije imenica, ve uvek glagol. Vera predstavlja akciju: ona nikada nije nekakav mentalni pristanak. Vera je ivotni pravac. I zato kada ponemo da sprovodimo veru u delo, Bog je potvrdi. I to dalje idemo tim putem, to vie znamo da je ta vera prava. Mada je njegova analiza zvuala prihvatljivo, ipak je u njoj po svoj prilici bila rupa. Ako je vera stvar iskustva, onda biste mogli da preete u budizam i shvatite da vam meditacija sniava krvni pritisak i pomae da se dobro oseate, kazao sam. Ali zato to ne mora da znai da je budizam ispravna religija. Ipak ne zaboravite da je iskustvo samo jedan iroki put za dokazivanje, upozorio me je. Takoe morate jasno znati koji vam je predmet vere, kako biste odredili da li postoje valjani razlozi da verujete u njenu istinitost. Meutim, konaan dokaz se vidi kada se stvar isproba do kraja. Budizam funkcionie u nekim stvarima; i ateizam funkcionie u nekim stvarima. Ali ako krenete celim putem sa Isusom Hristom, otkriete da Njegova uenja dosledno funkcioniu zato to su ispravna. Hrianstvo nije ispravna religija zato to funkcionie ono funkcionie zahvaljujui tome to je istinska religija. Nasmeio sam se. Zvuite kao da govorite iz linog iskustva. Znate, da vam kaem neto vera mi je mnogo bolja nego pre trideset godina. Da li sam dostigao savrenstvo? To bi bila prejaka izjava. Ali sada sa toliko vie mira

prihvatam injenicu da Bog jeste to to jeste, sa toliko vie pouzdanja oseam da sam u Njegovim rukama, i verujem da On prihvata moje slabane pokuaje da ga proslavim svojim ivljenjem. Da li jo uvek ima momenata kada posumnjate? upitao sam ga. Oho, itekako! uzviknuo je. Imam problem sa tim zato ne inim vie napretka u savlaivanju svojih dragih grehova. Za to Bog sasvim sigurno nije kriv ali sa druge strane, zato mi On to toliko oteava? Takve me sumnje mue. Mue me uasne stvari koje se dogaaju irom sveta, gde dolazi do istrebljivanja itavih naroda a deo toga se ini u ime religije. Zato Bog koji je ljubav to ne zaustavi? Ne kaem da ne verujem u Njega. Hou zapravo da kaem da nemam potpun i konaan odgovor na to pitanje. Ima li nade za kongenitalne skeptike poput vas? Anderson je bio nepokolebljiv. Da, da, uporno je tvrdio. Apso-lutno. Kada govorim kako se muim sa linim sumnjama i grehovima, ne elim da zvuim poput nekoga ko doivljava poraz ili nema nadu. Jedan moj poznanik je proitao moju knjigu o sumnji i kazao: 'O, ne! Hoete da kaete da vi ipak ne verujete?' A ja sam mu kazao: 'Ne, naravno da verujem ali da li biste pomogli mome neverju?' Ovih dana oseam Boga vie nego ikad. ak mogu da sagledam Boju blagodat u trenucima kada mi se ini kao da nije tu. Ovih dana se vie i molim i vidim da mi Bog odgovara na molitve vie nego ikad ranije. Oseam manju potrebu da kontroliem druge ljude ili situacije zato to znam da Bog dri stvari pod kontrolom. A da ironija bude vea, oseam da sam manje spreman da odgo-vorim na sve one prigovore koji dolaze od velikih umova skeptika. Ali znate ta? To mi vie nije toliko bitno kao to je nekad bilo. Zato to znam da je u ovome istina. Jednostavno vidim to. To vidim u svom ivotu, to vidim u svom braku, to vidim kod svoje dece, to vidim u svojim odnosima sa ljudima, to vidim u ivotima drugih ljudi kada ih promeni sila Boja, kada ih On obnavlja, kada ih njegova istina oslobodi. U Andersonovom glasu se provlaila nota samopouzdanja i autori-teta. I tada je, kao zavrnicu, izjavio: Li, ja sam osetio. Kaem vam osetio sam! I video sam da je Gospod dobar. U mislima sam se na trenutak vratio na prizor mladia sa farme u Kanadi koga mue line sumnje i koji oajniki traga za vrstim duhovnim tlom na kome bi gradio svoj ivot. I sada je on to tlo i pronaao i to ne uprkos sumnjama, ve upravo zahvaljujui njima. Njegov lini doivljaj Boga mu neprestano potvruje ono to nijedno empirijsko svedoanstvo nikada ne bi moglo da dokae. Pruio sam ruku i iskljuio diktafon. Hvala vam, Lin, kazao sam, to ste bili tako iskreni. VERA U SUMNJU Te noi sam, dok sam leteo nazad za ikago u polupraznom avionu nastavio da premotavam u glavi traku sa intervjuom sa Andersonom. Zakljuio sam da se slaem sa njegovom analizom uloge koju ima sumnja. Iako sumnja moe da uznemiri oveka, i iako na kraju moe da postane destruktivna ako se ne usmeri na pravu stazu, ona bez daljnjeg moe da bude i od koristi. U glavi mi je od-zvanjala misao Gerija Parkera iz njegove knjige Dar sumnje: Ako se vera nikada ne susretne sa sumnjom, ako istina nikada ne zarati sa lai, ako

se dobro nikada ne bori sa zlim, kako vera moe spoznati sopstvene snage? Na mom linom hodoasnikom putu, ako bih morao da izaberem izmeu vere koja sumnji gleda direktno u oi i jo je natera da trepne, i naivne vere koja nikada nije shvatila ta je prva 10 linija fronta sumnje, uvek bih odabrao onu prvu veru. I ja bih je izabrao. Znao sam da e moje bazino verovanje u Isusa biti jae, sigurnije, pouzdanije i postojanije zato to je proieno kroz vatru sumnje. Na kraju krajeva, uprkos pitanjima, izazovima i preprekama, moja vera ne samo da e opstati, nego e i napredovati. Potom sam se setio i arlsa Templtona. Da li su njegovi intelektualni prigovori Bogu zaista krivi za krah njegove vere ili se ispod tih sumnji pritajilo neto drugo neki neiskazan, zakulisni motiv koji je u potaji potpirivao njegova pitanja u vezi sa hrianstvom? Nije bilo naina da to zasigurno saznam. Nisam hteo da kopam po njegovom linom ivotu da bih to saznao. U ovom trenutku, najbolje to sam mogao da radim je da i dalje prihvatam njegove prigovore kao iskrene. Bila je jo jedna vana implikacija iz intervjua sa Andersonom. Ako sumnja i vera mogu da stoje rame uz rame, to onda znai da ljudi ne moraju u potpunosti da razree svaku prepreku izmeu sebe i Boga ponaosob da bi stekli autentinu veru. Drugim reima, kada teina svih dokaza jasno pretegne u Boju korist, i kada ovek donese racionalnu odluku da poveruje u Njega, onda on moe da ostavi neke od sporednijih prigovora na stranu dok ne doe dan kada e se oni razjasniti. U meuvremenu, ovek ipak moe da se odlui da veruje u Boga i da od Boga zatrai da mu pomogne u njegovom neverju. Trebao mi je itav dan da se vratim kui nakon intervjua u Teksasu. Moj let je kasnio zbog loeg vremena, pa su ga potom otkazali zbog tehnikih problema, tako da sam morao da promenim trasu i krenem preko druga dva grada da bih stigao kui. Avioni su bili prepuni ljudi, a na letovima je bilo turbulencije. Bio sam potpuno iscrpljen fiziki ali sam imao prekovremeni mentalni rad. Konano sam zavrio pregled i dodatno razmatranje svog poetnog duhovnog puta sa intervjuima eksperata o Osam velikih prigovora biblijskoj religiji. I opet je Vera netremice gledala direktno Sumnji u oi i jedino je preostalo pitanje koja e od njih prva da trepne. Uvalio sam se u svoju omiljenu fotelju, a mozak mi je radio punom parom u nastojanju da sredim sve podatke, miljenja i dokaze koje sam sakupio u prethodnih godinu dana. Gomilu notesa sam ispunio podacima iz istraivanja. Moja zbirka kaseta sa intervjua nije mogla da stane u dve kutije za cipele. Kancelarija mi je bila prepuna knjiga. Svih osam prepreka na putu ka religiji su postavljale problema-tina pitanja. Meutim, strunjaci sa kojima sam razgovarao su bili profesionalni u davanju zadovoljavajuih odgovora. U nekoliko pitanja su bili u mogunosti da ponude jasna objanjenja koja bi mi definitivno pomogla da reim problem. Za neke teme koje nisu podlagale takvim decidnim reenjima, ti strunjaci bi uspevali da ublae mo prigovora iznosei vaan kontekst i bitne injenice. Raiene su pogrene ideje, dolo se do sve vee jasnoe, i na kraju je aoka svakog prigovora uspeno ublaena. Meni su lino najvie smetala dva prigovora injenica da postoji patnja i uenje o paklu. to sam se vie udubljivao u njih, to sam vie shvatao da se nalazim u opasnosti

da izgubim uvid u celinu stvari. Kada sam zatvorio oi i razmiljao o istraivanju, u potrazi za sveobuhvatnim temama koje bi svemu ovome dale smisao, na pamet su mi pale tri jasne scene poev od kratkog razgovora u kome mi je Dejms Morlend pomogao da ponovo uspostavim linu ravnoteu. PRVA SCENA: NAI PERSPEKTIVU Spremao sam se da izaem iz Morlendove kue na dan naeg razgovora o uenju o paklu. Znao sam da mora da stigne na fakultet i zahvalio sam mu se za njegovo vreme i poeo da pakujem opremu za snimanje. Ali njemu i dalje neto nije davalo mira. Dok smo stajali, zamolio me je da kae jo jednu stvar. Li, postoji jo neto to treba da spomenem, kazao je dok je prebirao po glavi koji je pravi nain da to iskae. Uzdahnuo je i izgledao frustriran ne znajui kako da to iskae jednom reju. Zatim sam se naslonio na okvir od vrata, a on mi je opisao analogiju zahvaljujui kojoj sam doiveo trenutno prosvetljenje. Kada pokuavate da donesete odluku oko neega i vagate razloge za i protiv toga, vano je uzeti u obzir sve relevantne razloge, a ne samo neki njihov mali deo, zapoeo je. To je zvualo logino, ali sam ga pitao zato je smatrao da to mora da mi kae. Zato to se, kako je objasnio, mi koncentriemo na jedan uobiajeni prigovor hrianstvu naime, na postojanje pakla. Meutim, ako se koncentriete samo na jednu prepreku, izgubiete iz vida veu i sveobuhvatniju sliku. Da vam ilustrujem to jednim primerom. Zamislimo da sam video kako moja ena razgovara sa drugim ovekom u parku. Da li bi bilo pametno zakljuiti da me vara? To, dakako, zavisi od toga koje dokaze razmatram. Ako je jedino svedoanstvo koje uzimam u obzir ono to sam video u parku, onda u sebi rei: 'Ne vidim nita to bi ukazivalo na to da me ona ne vara'. Ali time bi se poneto izostavilo, zar ne? Time se ignorie ogromna hrpa svedoanstava koja nemaju nikakve veze sa situacijom u parku, ali koja imaju svaku vezu sa poslednjom etvrtinom veka koju sam proveo sa njom. Nju poznajem dovoljno dobro, iz dana u dan, da bih bio siguran da me nikada ne bi prevarila. Znai, ako bi mi bilo doputeno da se sluim tim dugogodinjim svedoanstvom, onda bih rekao: 'Na povrini bi se reklo da tu ima neeg udnog, ali naprosto ne moe biti istina to da me vara. Mora postojati neko drugo objanjenje'. A sada pretpostavimo da je meni nepoznata injenica da ju je pozvao ovek kome je dvadeset godina ranije pomogla da postane religiozan. Sluajno se zadesio u gradu, a ona ga nije videla dve decenije, pa su se sreli u parku. Spremao se da ode u inostranstvo i ona ga moda vie nikada nee videti. I tako su se oni kao brat i sestra priali u parku. To je slino naem prouavanju koliko je pakao racionalna stvar. Moda se pitate: 'Da li mogu da progutam priu o paklu ili ne?' Ako je jedini dokaz koji uzimate kao vaan faktor u vaim prouavanjima argument za i protiv samog pakla, to je onda kao kada bismo razmiljali o ovoj situaciji sa mojom enom i dozvolili samo razmatranje argumenata za i protiv onoga to sam video u parku. eleo bih da iznesem da postoji puno drugih svedoanstava koja bi trebalo imati u vidu, a koja nemaju nikakve veze sa paklom, ali su ipak relevantna. Koja su to svedoanstva? Sva ona svedoanstva da postoji Bog, da vas je stvorio, da je Biblija istorijski verodostojna, da je Isus inio uda i ustao iz mrtvih, da Bog hoe da provede venost sa vama na nebu. Kada sve te inioce uzmete u obzir, mogli biste da pomislite: 'ak i da u ovom

trenutku moda nemam najbolje objanjenje za postojanje pakla, znam da takvo objanjenje sigurno postoji, zato to imam toliko dokaza da je Isus Hrist stvarno Sin Boji i da je On govorio o paklu. A poto mogu da verujem njemu i njegovoj velikoj ljubavi prema ljudima to je i pokazao svojom smru na krstu mogu sa sigur-nou da kaem da e postojanje pakla u krajnjem smislu imati logike i da u shvatiti da je to fer opcija i da u ga konano priznati kao najbolju moralnu alternativu'. Serija dokaza Morlendova prosta ilustracija mi je bila od ogromne pomoi. Kada bih se udubljivao u najtee prepreke na putu ka religiji, one bi mi se u mislima inile tako ogromne da bi zasenile druge relevantne informacije. Moda se ista stvar desila i vama dok ste razmiljali o nekom problemu koji vam zadaje naroite muke. Za razbijanje religije bi bilo potrebno vie od obinog pokuaja da se u njemu napravi rupa iznoenjem prigovora. Razlog za to je zato to u pozadini postoje drugi relevantni dokazi koji formiraju jaku pretpostavku u prilog vere u Isusa Hrista. Nije dovoljno samo uzeti u obzir pojedinana pitanja; treba imati na umu ovaj irok spektar dokaza prilikom analize svakog prigovora ponaosob. O kakvim dokazima je re? Iz mojih razgovora sa strunjacima izvodim sledee ubedljive injenice koje snano ukazuju na postoja-nje Boga i Njegovog jedinoroenog Sina, Isusa Hrista: Stvaranje. Vilijam Lejn Kreg, koautor brojnih knjiga, pokazao je da kosmos kao i samo vreme imaju svoj poetak u jednom trenutku u konanoj prolosti. Naunici ovo oznaavaju kao Stvaranje. Kreg je izneo argument da sve to nastaje ima svoj uzrok, a svemir je nastao, pa samim tim i svemir ima svoj uzrok to jest, Tvorca koji je sm bez uzroka, nepromenljiv, vanvremenski i nematerijalan. ak i uveni ateista Kaj Nilsen je jednom kazao: Zamislite kad biste iznenada videli knjigu... a onda me pitali ta je izazvalo nastanak knjige, i da ja na to odgovorim da nastanak knjige nije nita izazvalo, nego je nastala sama od sebe'. Vi to ne biste prihvatili. Na to je Kreg dodao da ako je oigledno da postoji uzrok za malu knjigu, zar onda nee biti logino da postoji Uzrok i za Veliki univerzum? Precizno podeeni svemir. U proteklih 35 godina naunici su zapanjeni otkriem s kolikom i najsitnijom preciznou je podeen ivot u svemiru. in Stvaranja je bio veoma ureen dogaaj koji je zahtevao enormnu koliinu podataka i svemir je od trenutka svog poetka bio fino podeen do nepojmljive preciznosti za postojanje oblika ivota kao to smo mi sami. Beskonano mala razlika u jaini gra-vi-tacione sile, ili desetina drugih konstanti i veliina bi uinilo da postoji svemir koji spreava nastanak ivota umesto to bi ga podravao. Sve to nas dovodi do zakljuka da iza tvorevine stoji inteligentan Tvorac. Moralni zakon. Bez Boga moral je puki proizvod drutveno-bioloke evolucije i praktino predstavlja pitanje ukusa ili linih preferenci. Primera radi, silovanje moe da postane tabu u toku ljudskog razvoja zato to nije korisno za drutvo, ali se takoe moe zamisliti da je silovanje nastalo kao neto to je korisno za opstanak vrste. Drugim reima, bez Boga ne postoji apsolutno ispravna ili pogrena stvar koja bi se nametala naoj savesti. Ali mi u dubini due znamo da objektivne moralne vrednosti itekako postoje neke stvari kao to su silovanje i zlostavljanje dece, na primer, odvratne su u sklopu svake etike i to samim tim znai da Bog postoji. Poreklo ivota. Darvinizam ne moe da ponudi nikakvu pouzdanu teoriju kako je

ivot prirodno mogao da nastane iz neive supstance. Prvobitna zemljina atmosfera bi spreila razvoj gradivnih elemenata ivih bia, a sastaviti ak i najprostiju ivu materiju bilo bi toliko neverovatno teko da ivot nipoto nije mogao da bude proizvod neusmerenih ili sluajnih procesa. Naprotiv, ogromna koliina specifinih podataka koji postoje u svakoj ivoj eliji kodiranih u vidu hemijskog alfabeta od etiri slova DNK snano potvruje postoja-nje inteligentnog Tvorca koji stoji iza udesnog stvaranja ivota. Verodostojnost Biblije. Teolog Norman Gajsler izneo je ubedljive argumente da postoji vie dokaza da se moemo uzdati u autentinost spisa Biblije nego to postoji za bilo koju drugu knjigu iz starog sveta. Njenu sutinsku pouzdanost neprestano potvruju arheoloka otkria, a ako moemo da verujemo Bibliji kada nam pria o jasnim zemaljskim stvarima koje se mogu proveriti, onda joj moemo verovati i u oblastima gde je ne moemo direktno proveriti empirijskim putem, kako je kazao. tavie, boansko poreklo Biblije moe se utvrditi na dva naina. Prvo, uprkos svakoj matematikoj verovatnoi, na desetine drevnih proroanstava o Mesiji ukljuujui i precizno odreeno vreme kada e se pojaviti udesno su se ispunila u jednom jedinom oveku u itavoj istoriji: Isusu iz Nazareta. Drugo, biblij-ski proroci inili su uda kao potvrdu svog boanskog autoriteta. Isusova uda su priznali ak i Njegovi neprijatelji. Isusovo vaskrsenje. Kreg je razradio ubedljiv argument da se Isus Hrist vratio iz mrtvih kao poslednji dokaz svojih tvrdnji da nosi boansku prirodu. On je izneo etiri injenice koje u velikoj meri prihvataju istoriari Novog zaveta irokog ranga. Prvo, nakon to je Isus bio raspet, u grobnicu ga je sahranio Josif iz Arimateje. To znai da je mesto gde je bio grob bilo poznato i Jevrejima i hrianima i Rimljanima. Drugo, u nedelju nakon raspea grupa ena, njegovih uenica, zatekla je prazan grob. I zbilja, niko nije tvrdio neto drugo osim da je grob prazan. Tree, u vie navrata i pod razliitim okolnostima razliiti pojedinci i grupe bili su svedoci pojave Isusa koji je oiveo iz mrtvih. Ovo se ne moe odbaciti kao legenda zbog veoma ranog perioda iz kojeg datiraju ova svedoanstva. etvrto, prvi uenici su neoekivano i iskreno poverovali da je Isus vaskrsao iz mrtvih uprkos svojoj sklonosti da veruju u obrnuto. Bili su spremni da odu i u smrt objavljujui da je Isus vaskrsao i time dokazao da je Sin Boji a niko nee svesno i dobrovoljno da umre za la. Osim toga, trinaest strunjaka koje sam intervjuisao za svoju prethodnu knjigu Isusov zloin, utvrdili su da biografije Isusa Hrista u Novom zavetu uspeno prolaze strunu proveru; da su nam na pouzdan nain prenete u toku vremena; da i izvan Biblije postoji ubedljiv dokaz da je Isus postojao; da Isus nije bio psihiki labilan kada je tvrdio za sebe da je Bog; i da je ispunjavao sve boanske osobine. Objanjenje dokaza Svaki od Osam velikih prigovora treba ponaosob razmatrati u svetlu ovih ubedljivih direktnih dokaza za postojanje Boga i za boansku prirodu Isusa Hrista. Primera radi, kao to je Piter Krift priznao u naem razgovoru, patnja u ovom svetu moda nekima predstavlja prigovor na raun Bojeg postojanja ali te dokaze na kraju zatrpa lavina drugih dokaza da On postoji, da nas On stvarno voli i da ak moe da iskupi i nae patnje i okrene ih na dobro. Ovo brdo dokaza nam moe pruiti sigurnost da iako moda ne razumemo u potpunosti zato postoji patnja ili pakao, moemo biti sigurni da je Bog pravedan, da postupa u skladu sa pravdom, i da emo jednoga dana dobiti bolje objanjenje.

Iako je svaka od ovih osam prepreka ozbiljna, nijedna od njih nije mogla da se suprotstavi drugim podacima koji ubedljivo ukazuju na istinitost biblijske religije. Dok sam bio ateista, shvatio sam da moram da uinim vie nego da samo iznosim nasumine prigovore kako bih uzdrmao religiju; morao bih da izloim scenario bez Boga koji bi bolje uklopio sve injenice koje sam upravo naveo. Ali ateizam ne moe uverljivo da objasni Stvaranje, preciznu podeenost parametara u svemiru, nastanak ivota, postojanje moralnih zakona, natprirodnu potvrdu Biblije, kao i vaskrsenje Isusa Hrista. Jedina hipoteza koja objanjava sve ovo je da postoji boanski Tvorac iji je jedinoroeni Sin Isus iz Nazareta. Svaku od prepreka sam razmotrio na osnovu nje same, kroz razgovor sa strunjacima koji su mogli da prue zadovoljavajua obja-njenja i analize. Potom sam razmotrio svaki od prigovora u kontekstu ubedljivih dokaza da je u biblijskoj religiji istina i da je otud Bog u krajnjem smislu verodostojan i da nas veoma voli. Moj zakljuak glasi da je religija kroz sve to prola bez ogrebotine. Nakon to sam proveo godinu dana ispitujui Osam velikih prigovora, ostao sam potpuno siguran da je najracionalniji i najloginiji korak koji ovek moe napraviti da svoju veru uloi u Isusa iz Nazareta. DRUGA SCENA: DONETI ODLUKU Na Univerzitetu u Junoj Kaliforniji unutar zgrade od crvenih cigala sa reima Istina e vas osloboditi koje su urezane sa spoljanje strane, moja supruga i ja smo sedeli u kancelariji koja je izgledala kao da je na nju pala atomska bomba. Oko nas su svuda bile gomile papira, na stolu, podu i stolicama. Police su bile prepune debelih knjiga, starih asopisa i raznoraznih suvenira. I usred svega toga spokoj-no je sedeo filozof Dalas Vilard, jedan od najuticajnijih religijskih mislilaca naeg vremena. Bila je to retka prilika za razgovor sa autorom dve najproslavljenije religijske knjige u proteklim decenijama Duh discipline (The Spirit of the Disciplines) i Boanska zavera (The Divine Conspiracy). Na razgovor sa sedokosim profesorom filozofije sa naoarima koncentrisao se na to kako se vera jaa kroz molitvu. U jednom trenutku, dok smo diskutovali o tome kakve odgovore ljudi alju Bogu, Vilard je izneo prilino interesantnu opasku: Pitanje glasi ta mi zapravo hoemo? Biblija kae da ako traite Boga svim srcem, da ete ga onda sigurno pronai. Dakle, kae da ete ga sigur-no pronai. A Bog se i otkriva ljudima koji hoe da ga poznaju. A ako neko nee da pozna Boga pa, uostalom, Bog i jeste stvorio svet i ljudski um na takav nain da ovek i ne mora da eli da pozna Boga. Potom je prekopao po gomili papira na stolu i izvukao jedan list. Ovaj list dajem studentima na predavanju, kazao je. Uzeo sam papir i proitao ta na njemu pie: Sledeeg utorka ujutro, odmah nakon doruka, svi mi u ovom jednom svetu emo pasti na kolena zbog silne i zagluujue grmljavine. Sneg se kovitla, listovi padaju sa drvea, zemlja se trese, rue se zgrade i kule. Nebo bljeti udnovatom srebrnastom svetlou i upravo tada, dok svi ljudi ovoga sveta gledaju gore, nebo se otvara, a oblaci razilaze i otkrivaju neverovatno sjajnu i ogromnu priliku nalik Zevsu koja stoji nad nama kao hiljadu Everesta. On se natmureno mrti dok mu munje osvetljavaju crte mikelanelovskog lica, i tada on pokazuje dole, na mene, i kae da ga uje svaki ovek, svaka ena i svako dete: 'Dosta mi je tvoje mudrijake logike analize i ana-lize rei u teolokim pitanjima. Moe biti siguran, Norvude Rasele Hensonu, da ja sasvim 3 sigurno postojim!' I tada sam, kazao je Vilard, pitao studente: 'Kad bi se ovo stvarno dogodilo, kako bi

odgovorio Henson?' Ja sam rekao: Vi mislite da bi on naao ve nekakvo objanje-nje za to. Apsolutno! odgovorio je Vilard. To je veoma nesrena varijanta, ali mislim da bi on za to naao bilo kakvo objanjenje. Moramo da budemo na oprezu za injenicu da se, u gotovo svakoj moguoj situaciji, odgovor na molitvu moe racionalizovati ako to hoete tako da uradite. I ljudi to obino i rade. Govore: 'Ja sam pametan ovek mene ne mogu da prevare sve te stvari'. Mogao sam da se pronaem u tome. Ispriao sam Vilardu o vremenu kada je moja kerkica morala hitno da ode na intenzivnu negu zbog tajanstvene bolesti koja joj je ugrozila ivot. Doktori nisu znali koja joj je dijagnoza. Iako sam bio ateista, bio sam toliko oajan da sam se zapravo pomolio i preklinjao Boga da je isceli ako uopte postoji. Nedugo zatim je beba zapanjila sve redom jer joj je iznenada bilo skroz bolje. Doktorima je samo preostalo da se eu po glavi. Moja reakcija na sve to, kazao sam Vilardu, bila je da izmislim bilo kakvo objanjenje. Rekao sam: 'Kakva koincidencija! Mora da je imala neku bakteriju ili virus koji je iezao sam od sebe'. ak ne bih ni pomislio na mogunost da je tu dolo do Boje intervencije. Umesto toga, ostao sam u svom ateizmu. Vilard se nasmeio na tu priu. Ne bih hteo da postavljam dijagnozu vaeg sluaja u vaem prisustvu, kazao je sa oprezom, ali da nije moda to da se u celu stvar umeao va ponos? Bili ste premudri za sebe! Niste hteli da dozvolite da potpadnete pod uticaj te situacije. Neka se sve one slatke bakice varaju, ali vi to sebi neete dopustiti. Sve dok ovek ima takav stav, na takav nain e i reagovati. Pun pogodak! U sred srede. ak i da je postojalo izobilje ubedljivih dokaza da se Bog tu umeao, ja bih opet izneo bilo koje objanje-nje ma koliko bizarno i ma koliko besmisleno a da to ne bude mogunost da je on odgovorio na moju molitvu. Bio sam previe ponosan da bih kleknuo na kolena pred bilo kime i previe upetljan u svoj nemoralni nain ivota da bih od toga odustao. Garantujem vam, nastavio je Vilard, da ne bi trebalo ni pet mi-nu-ta da se izmisli bilo kakvo objanjenje za nedvosmisleno udo kao to je oganj koji je siao sa nebesa i spalio oltar u sluaju sa prorokom Ilijom u Starom zavetu. I znate ta? Ljudi i jesu izmiljali obja-njenja! Da to nisu uradili, istorija Izraela bi se umnogome razlikovala od onoga kakva je bila. A Bog je i molitvu postavio na takav nain da, ukoliko elite da je racionalizujete, moete i to da uradite. Takav je ljudski um. Bog ga je takvim uspostavio iz odreenog razloga, a to je ovaj: Bog je tako postavio stvari da ljudi treba da iznad sebe, na kraju krajeva, imaju onakvu vlast kakvu izaberu. Volja za verom Ova Vilardova misao izraavala je samu sutinu mog duhovnog puta. Da sam hteo, mogao sam i dalje da pokuavam da dam neko drugo objanjenje za rei eksperata koje sam intervjuisao, bez obzira na to koliko bi bizarni ili sitniavi moji argumenti postali na kraju. A verujte mi da sam poprilino sposoban da razglabam svakojake elabo-rantne izgovore i kontraargumente ak i uprkos oiglednoj istini. Ipak, u krajnjem smislu, sutina religije nije u tome da imamo savrene i potpune odgovore na svaki od Osam velikih prigovora ponaosob. Naposletku, mi taj nivo konkluzivnog dokazivanja ne traimo ni u jednoj drugoj oblasti ivota. Sutina je u tome da svakako posedujemo dovoljno dokaza o Bogu na osnovu kojih treba stupiti u akciju. I

na kraju krajeva, u tome i jeste problem. Religija je stvar izbora, iskorak na osnovu dobre volje, odluka da hoemo da lino poznamo Boga. Ta religija govori: Verujem pomozi mome ne-verju! Kao to je i rekao Vilard: Bog se i otkriva ljudima koji hoe da ga poznaju. Ili kao to mi je kazao Lin Anderson: Kada zagrebete ispod povrine, postoji ili volja da se veruje ili volja da se ne veruje. I upravo to je sama sutina stvari. Bilo mi je drago to nisam morao da odbacim svoj intelekt da bih postao religiozan. Direktni dokazi da je Isus Sin Boji, kao i ubedljivi odgovori na Osam velikih prigovora raistili su mi put za taj korak. Ali sam ipak morao da savladam lini ponos. Ipak sam morao da ukinem taj egoizam i aroganciju koji su pretili da me vrate nazad. Ipak sam morao da pokorim lini interes i ugaanje samom sebi koji su mi zatvarali srce prema Bogu. Ako bih hteo da primenim Vilardove rei na sebe samog, najvei problem je glasio: ta sam ja hteo? Da li sam hteo da lino poznam Boga da doivim osloboenje od krivice, da ivim na nain na koji sam napravljen da ivim, da sprovodim Njegov plan za moj ivot, da svaki dan u ivotu budem povezan sa Njegovom silom, da komuniciram sa njim u ovozemaljskom ivotu i za itavu venost u narednom ivotu? Ako sam to hteo, postojalo je obilje dokaza na osnovu kojih sam mogao da utemeljim racionalnu odluku da mu odgovorim sa da. Odluka je bila na meni ba kao to je i na vama. Kao to je to iskazao Vilijam Lejn Kreg: Ako ne postoji Bog, ivot je onda besmislen. Ako postoji Bog iz Biblije, onda ivot ima smisao. Jedino nam druga od ove dve alternative omoguava da ivimo sreno i dosledno. Stoga se meni ini da ak i ako bi dokazi za ove dve mogunosti bili apsolutno jednaki po snazi, racionalan ovek bi morao da izabere biblijsku religiju. Za mene je potpuno iracionalno odabrati smrt, besmisao i unitenje ivota, smisla i sree. Kao to je 4 rekao Blez Paskal, 'ne moemo izgubiti nita, a moemo dobiti venost'. TREA SCENA: PROMENITI IVOT Trea epizoda se desila nakon mog intervjua u Atlanti sa Kregom u vezi sa problemom uda. Uao sam u svoj iznajmljeni auto i polako krenuo autoputem u gradi Roum u dravi Dordija. Sledee jutro je bilo hladno, ali sunano i ja sam se obukao i krenuo na jedno teo-loko predavanje. Napolju je stajao Vilijam Nil Mur i ljubazno pozdravljao ljude i rukovao se sa svakim ko je pristizao; lepo mu je stajalo odelo be boje sa tamnim prugama, belom kouljom i smeom kravatom. Lice mu je bilo tamne mahagoni boje, crna kosa kratko oiana, ali ono ega se najvie seam bio je njegov osmeh: bio je u isto vreme stidljiv i topao, blag i iskren, ljubak i pun ljubavi. Zbog njega sam se oseao dobrodolo. Slava Gospodu, brate Mur! izjavila je jedna postarija ena, na-krat-ko se rukovala sa njim i potom ula unutra. Mur je teolog. On je posveen suprug i otac, vredno radi za porodi-cu, ovek koji je pun saaljenja i stalno se moli i provodi svoje slobodno vreme pomaui unesreenim ljudima, koje su izgleda svi drugi zaboravili. Ukratko, ovek za uzor.

Mur je esnaest godina radio u zatvoru za osuenike na smrt. Odravao im je prouavanje Biblije i vodio molitvene sastanke. Save-tovao je zatvorenike i mnoge od njih doveo u vezu sa Isusom Hristom. Neke crkve su ak slale ljude u zatvor da ih on savetuje. Bio je pretplaen na desetine dopisnih biblijskih kurseva. Postao je poznat kao mirotvorac jer je njegova grupa elija, u kojoj su uglavnom bili zatvorenici koji su pod njegovim uticajem postali religiozni, uvek bila najbezbednija, najtia i najurednija. Dok sam sedeo sa Murom u njegovom domu koji gleda na umu bujnih borovih stabala, pitao sam ga koji je izvor njihovog fascinantnog preobraaja. To je uspelo uz pomo zatvorskog sistema rehabilitacije, zar ne? upitao sam ga. Mur se nasmejao. Ne, nije uz njegovu pomo, odgovorio mi je. Onda je sigurno bio program samopomoi ili pozitivan mentalni stav, kazao sam. On je znaajno odmahnuo glavom. Ne, ne, ni to. Da nisu antidepresivi? Transcendentalna meditacija? Psiholoko savetovanje? Ma, dajte, Li, kazao je. Dobro znate da nije nita od toga. Bio je u pravu. Znao sam koji je pravi razlog. Samo sam hteo da to ujem od njega. ta je onda bilo zasluno za preobraaj ovih ljudi? pitao sam ga. To je prosto i jednostavno bio Isus Hrist, nepokolebljivo je izjavio. On ih je promenio na naine na koje nikada ne bi sami od sebe mogli da se promene. Dao im je razlog da ive. Pomogao mi je da uinim ispravnu stvar. Dao mi je srce za druge ljude. Spasio im duu. To je mo koju ima religija da promeni ovekov ivot. Apostol Pavle je napisao: Ako 7 je ko u Hristu, on je novo stvorenje; - staro proe, gle, sve novo postade. Hriani u zatvoru nisu iste linosti kao oni razbojnici pre dolaska u zatvor. Bog je promenio njegov ivot svojim oprotajem, milou, silom i stalnim prisustvom svoga Duha. Ista ta vrsta blagodatnog preobraaja stoji na raspolaganju svakome koji reaguje na obilje dokaza za Isusa Hrista time to odlui da se okrene od svoga greha i prihvati Njega kao onog koji im prata grehe i koji ih vodi u ivot. To oekuje sve one koji potvrdno odgovore Bogu i njegovim putevima. Reafirmacija religije Te tri scene rezimiraju moje traganje za odgovorima na Osam velikih prigovora koje je trajalo itavu godinu dana. Prva scena istie veliinu sveukupnog argumenta u prilog Hristu i dostupnost vrstih odgovora na najtea pitanja u vezi sa biblijskom religijom. Drugim reima, za racionalnu osobu postoji izobilje opravdanja da svoju veru stavi u Isusa Hrista. Druga scena istie nau ljudsku tendenciju da iz linog ponosa ili interesa izmiljamo svakakva objanjenja za te dokaze. Religija, naposletku, predstavlja potez dobre volje; i Bog e nam dati ono to hoemo. Trea scena se slui jednim radikalnim primerom kako bi ilustrovala Boju dobru volju da promeni ivote onih ljudi koji reaguju na dokaze, savladavaju svoj ponos i otvaraju mu svoje srce. Sve ovo se moe svesti na proces koji se sastoji iz tri rei: istraivanje odluka preobraaj; taj proces sam doiveo na svom duhovnom putu. 1981. godine sam prvi put reagovao na dokaze odluivi da napustim ateizam i stanem uz Hrista. Ni ja kao ni mnogi drugi vie nisam bio onaj stari. Poto sam ivot sve vie i vie otvarao za Boga i njegove puteve, time su se i moje vrednosti, karakter, prioriteti, stavovi, odnosi sa ljudima i elje vremenom menjali i to nabolje. Danas, nakon to sam ponovo proao svoje prvobitno istraiva-nje, moje uverenje u tu odluku 1981. godine se samo pojaalo. Postavljanje neprijatnih pitanja mi nije

oslabilo veru naprotiv, ojaalo ju je. Ispitivanje slabih taaka religije mi je jo jednom potvrdilo da je vera zasnovana na zdravom razumu i da ima logiki integritet. Budui preiena strogim intelektualnim preispitivanjima, moja vera je postala dublja, bogatija, elastinija i sigurnija nego ikad. Ipak, dok sam u fotelji u dnevnoj sobi u glavi rezimirao svoje istraivanje, shvatio sam da zadatak nije skroz obavljen. arls Templton, propovednik koji je preao u skeptike i odluno poricao da postoji Bog koji voli ljude, mada je ipak plakao zbog toga to ezne za Isusom, dao mi je najvei deo podsticaja za ovaj niz intervjua na temu Osam velikih prigovora religiji. Namera moga istraivanja je bila da dobijem odgovore na probleme koji su me najvie muili na mom duhovnom putu, a ne da pokuavam da opovrgavam pojedinane stavke Templtonovih spisa. Ipak, postojalo je znaajno preklapanje izmeu pitanja koja su blokirala njegov put ka veri i tema koje su mi zadavale muke dok sam i ja bio duhovni tragalac. Pitao sam se: kako bi Templton reagovao na moje intervjue sa ovih osam strunjaka? Da li bi bio spreman da prihvati njihove dokaze i argumente? Ili bi mu pak neumitan razvoj Alzhajmerove bolesti ve uskratio mogunost da ponovo razmotri duhovna pitanja? Poruka nade Bilo je sunano proleno popodne u okrugu Orind u Kaliforniji, gde sam se nedavno preselio. Upravo sam bio odtampao skoro 500 strana rukopisa za ovu knjigu i krenuo da ih pakujem u kutiju kada je moja supruga pomolila glavu u moju kancelariju. ta radi? pitala me je. Pokazao sam na rukopis. Treba nekome ovo da poaljem, odgo-vo-rio sam. Je li arlsu Templtonu? kazala je. Setim ga se povremeno. U stvari, ja se molim za njega. To me nije iznenadilo. ta se moli za njega? pitao sam. Da i dalje bude dovoljno zdrav da jo jednom razmisli o svojim zakljucima o Bogu. Da bude otvoren za objanjenja koja si dobio od strunjaka. Da odgovori na taj poriv u njemu to ga oigledno vue ka Isusu. Klimnuo sam glavom. I ja sam se molio. Pre nekoliko minuta sam priao sa njegovom enom preko telefona, kazao sam. Rekla mi je da prema arlsu bolest nije imala mnogo milosti i da sada ima jo nekih zdravstvenih problema. Kada sam imao priliku da priam sa njim i da ga pitam kako mu je bolest, odgovorio je samo jednom reju, veoma oajnikim glasom. Rekao je: 'Razara'. O, ba mi je krivo, rekla je Lesli tiho. I meni, uzdahnuo sam. Veoma alosno. Ubacio sam jo nekoliko stranica u kutiju. Rekla mi je i da je Bili Grejam posetio arlsa pre nekoliko meseci. Lesli je razrogaila oi. Stvarno? kazala je. I, ta je bilo? Dosta dugo se nisu videli pre toga. Rekla mi je da, kada ga je arls prepoznao, kao da je neka drhtavica prola kroz njega, da je poeo da plae i da je obrglio Bilija. Nije mogla dovoljno da ishvali Bilija kako je bio dobar i pun ljubavi. Proveli su neko vreme zajedno,

a potom i ruali. Bili se pomolio pre ruka kazala je: 'To je bio prvi put da se za naim stolom uje zahvalnost'. Zatim se Bili, pre nego to je krenuo, pomolio za arlsa. Video sam da su se oi moje supruge ovlaile. Ba mi je drago to su mogli da budu zajedno neko vreme, kazala je. Moda e biti neto od toga. Klimnuo sam glavom i vratio se na pakovanje rukopisa. Medlin je rekla da jedva eka da vidi moju knjigu i obeala je da e je proitati arlsu, kazao sam. Jedino se nadam da nije prolo previe vremena i da e mu mozak biti dovoljno bistar da moe da razume ta su mi rekli ovi strunjaci. Ipak mi se ini da bi trebalo da je poaljem za svaki sluaj. Zatim sam seo da mu napiem pismo i poelim sve najbolje i ohrabrim ga, da to bolje moe, ouva otvoren um i nanovo pogleda dokaze u prilog Isusu Hristu. Potpisao sam se i spustio olovku, ali mi se nije dalo da presavijem pismo. Hteo sam da napiem jo neto; jedino nisam bio siguran ta je jo trebalo rei. Bacio sam pogled kroz prozor. Planina Sedlbek je izgledala velianstveno pod tamnoplavim nebom. Na trenutak su mi odlutale misli. I tada su mi, iznenada, rei navalile u glavu. Uzeo sam olovku i, dok mi je Lesli virila preko ramena, brzo dopisao ovaj post skriptum: arls, nadam se da ete uzeti k srcu ono to pie u Priama Solomonovim 2,3-5: 'Ako prizove mudrost i k razumu glas obrati; ako ih kao srebro trai i kao blago sakriveno dobro istrauje osetie tada strah od Gospoda, i poznanje nai e ti Boga'. Stavio sam poruku u koverat, ubacio ga u kutiju i uzeo kljueve od kola. Hajde da poaljemo ovo, kazao sam.