PREDGOVOR

Poznajem, veoma dobro poznajem osobu koja mi je ispriala ovu crticu iz svog ivota: Kao dete nisam imala istinske odnose sa drugim ljudima, drugom decom. ivela sam u sopstvenom svetu, sa strahovima koje sam morala briljivo da krijem, sa radostima koje sam krila jo bolje, naroito od roditelja. Roditelji su bili opsednuti sopstvcnim sukobima, stalno u svai, nije bilo mesta za mene. Bila sam u njihovoj predstavi, vesela kad daju znak, nemuta kad je potrebno, vrcdna ako e ih to usreiti... Prolo je otada ini mi se sto godina, oseanja i dalje krijem, predstava traje. Ja sam samo sada glavna glumica, a moja deea igraju sporedne uloge..." Ovakve ili ovoj sline prie iz ivota, psiholozi sluaju prilino esto. Osvrti na dctinjstvo, uvck nas iznova uvcravaju da se ba u tom periodu zbilo neto to nas je odredilo, neto to moe postati na kapital ili kamen spoticanja kroz itav ivot. Veina aktuelnih psiholokih teorija uvaavajui znaaj dctinjstva za formiranje linosti, nastoji da sagleda mehanizme koji ovaj uticaj odravaju kroz itav ivotni vck. Jedna od takvih teorija bie predstavljena u tekstu na ijem ste pragu. Bie predstavljena teorija afektivnog vezivanja. Zato ba teorija afektivnog vezivanja? Da li zato to odrastanje stavlja u prirodni kontekst, kontekst odnosa sa osobom koja ncgujc dctc majkom, najee? Ili, jer insistira na ideji da je potreba /.a majkom primarna, a ne sekundarna ljudska potreba? Da li zato to pretpostavlja da ovaj rano stvoreni afcktivni odnos izmeu majke i dctcta, posredstvom mehanizma unutranjeg radnog modela, postaje osobina linosti i prenosi se kroz odrastanje sa figure majke, na partnera, prijatelje, na dccu? Ili zato to obczbcujc metodoloki okvir za provcravanjc svih navedenih pretpostavki? Odgovori na postavljena pitanja dcli su mozaika zbog koga se usuujem da Vaoj panji ponudim upravo ovu teoriju.
5

I na kraju, moda ono stoje najvanije. Pria o teoriji afektivnog vezivanja namcnjena je pre svih, studentima psihologije. Jo preciznije, tekst je koncipiran kao Prirunik za vebe iz Razvojne psihologije iz nekih, vrlo konkretnih razloga. Naime, godinama radei vebe na predmetu Razvojna psihologija, uoila sam izvesnu neravnoteu izmeu naina na koji je predstavljen kognitivni razvoj i naina na koji se obrauje emocionalni razvoj. O kognitivnom razvoju studenti su u prilici da se ne samo informiu, ve i promiljaju, procenjuju, zakljuuju. Pre svega zahvaljujui Priruniku (I. Ivi, N. Ignjatovi Savi, R. Rosandi,1989), koji kognitivni razvoj deteta tretira problemski. Uinilo mi se vanim da i oblast emocionalnog razvoja bude obraena na slian nain. Ne samo zbog ravnotee koja bi tako bila uspostavljena u okviru predmeta Razvojna psihologija, ve najvie zbog injenice da proraivanje informacija o emocionalnom razvoju itekako moe pomoi mladim ljudima da razumeju neke line emocionalne dileme, razumeju staje u njihovom odrastanju bilo kamen spoticanja, a ta kapital na kome valja dalje graditi... Ili kako nas je nedavno na reci prof. Zorana Bujasa podsetila prof. Jelena Vlajkovi: "Pretpostavljam da e Prirunik pomoi ne samo da se budui psiholozi informiraju ve i formiraju." (J. Vlajkovi, tekst recenzije, 2004). Ni, leto 2004. Tatjana Stefanovi Stanojevi

SADRAJ

PREDGOVOR..................................................................................... TEORIJSKI OKVIR PROBLEMA TEORIJA AFEKTIVNOG VEZIVANJA ............................................... 1. NASTANAK TEORIJE AFEKTIVNOG VEZIVANJA .................. 1.1. Osniva teorije afektivnog vezivanja.................................... 1.1.1. Priroda afektivne vezanosti deteta za majku: Da li se ljubav hrani mlekom?................................. 1.1.2. Poreklo afektivne vezanosti ili: ta se deava u svetu ivotinja? ..................................................... l. l .3. O implikacijama ranih radova Dona Bolbija: Da li jaslice i obdanita trajno oteuju decu? ......... 1.2. Teorija afektivnog vezivanja iz ugla jedne ene .................. 1.2.1. Uenje Meri Ejnsvort.............................................. 1.2.2. Uganda projekat ili: nain istraivanja Meri Ejnsvort.......................................................... 1.2.3. Baltimor projekat ili: prva klasifikacija individualnih razlika ............................................... 2. EMOCIONALNI RAZVOJ LINOSTI IZ UGLA TEORIJE AFEKTIVNOG VEZIVANJA........................................................... 2.1. Unutranji radni model ili mehanizam koji je omoguio razvojni aspekt teorije .......................................................... 2.1.1. Unutranji radni model sebe i model znaajnih drugih .................................................... 2.1.2. Da li se unutranji radni modeli menjaju? ...............

13 15 15 17 20 23 28 28 30 32 37 37 39 39 7

I na kraju, moda ono stoje najvanije. Pria o teoriji afektivnog vezivanja namcnjena je pre svih, studentima psihologije. Jo preciznije, tekst je koncipiran kao Prirunik za vebe iz Razvojne psihologije iz nekih, vrlo konkretnih razloga. Naime, godinama radei vebe na predmetu Razvojna psihologija, uoila sam izvesnu neravnoteu izmeu naina na koji je predstavljen kognitivni razvoj i naina na koji se obrauje emocionalni razvoj. O kognitivnom razvoju studenti su u prilici da se ne samo informiu, ve i promiljaju, procenjuju, zakljuuju. Pre svega zahvaljujui Priruniku (I. Ivi, N. Ignjatovi Savi, R. Rosandi,1989), koji kognitivni razvoj deteta tretira problemski. Uinilo mi se vanim da i oblast emocionalnog razvoja bude obraena na slian nain. Ne samo zbog ravnotee koja bi tako bila uspostavljena u okviru predmeta Razvojna psihologija, ve najvie zbog injenice da proraivanje informacija o emocionalnom razvoju itekako moe pomoi mladim ljudima da razumeju neke line emocionalne dileme, razumeju staje u njihovom odrastanju bilo kamen spoticanja, a ta kapital na kome valja dalje graditi... Ili kako nas je nedavno na reci prof. Zorana Bujasa podsetila prof. Jelena Vlajkovi: "Pretpostavljam da e Prirunik pomoi ne samo da se budui psiholozi informiraju ve i formiraju" (J. Vlajkovi, tekst recenzije, 2004).
Ni, leto 2004. Tatjana Stefanovi Stanojevi

SADRAJ

PREDGOVOR...................................................................................... TEORIJSKI OKVIR PROBLEMA TEORIJA AFEKTIVNOG VEZIVANJA............................................... 1. NASTANAK TEORIJE AFEKTIVNOG VEZIVANJA .................. 1.1. Osniva teorije afektivnog vezivanja.................................... 1.1.1. Priroda afektivne vezanosti deteta za majku: Da li se ljubav hrani mlekom?................................. 1.1.2. Poreklo afektivne vezanosti ili: ta se deava u svetu ivotinja? ..................................................... l.l .3. O implikacijama ranih radova Dona Bolbija: Da li jaslice i obdanita trajno oteuju decu? ......... 1.2. Teorija afektivnog vezivanja iz ugla jedne ene .................. 1.2.1. Uenje Meri Ejnsvort ............................................. 1.2.2. Uganda projekat ili: nain istraivanja Meri Ejnsvort.......................................................... 1.2.3. Baltimor projekat ili: prva klasifikacija individualnih razlika............................................... 2. EMOCIONALNI RAZVOJ LINOSTI IZ UGLA TEORIJE AFEKTIVNOG VEZIVANJA........................................................... 2.1. Unutranji radni model ili mehanizam koji je omoguio razvojni aspekt teorije .......................................................... 2. l. 1. Unutranji radni model sebe i model znaajnih drugih .................................................... 2.1.2. Da li se unutranji radni modeli menjaju? ..............

13 15 15 17 20 23 28 28 30 32 37 37 39 39
7

2.1.3. Da li se unutranji radni modeli prenose iz generacije u generaciju? ..................................... 2.1.4. Da li su unutranji radni modeli univerzalni ? ......... 2.2. Razvoj afektivnog vezivanja kroz ivotni vek ...................... 2.2.1. Period novoroeneta i rano detinjstvo .................. 2.2.2. Dominantni obrasci afektivnog vezivanja dece ili: Pria o znaajnosti ranih odnosa majka-dete, na novi nain .......................................................... 2.3. Afektivna vezanost posle detinjstva ..................................... 2.3.1. Afektivna vezanost odraslih ili ta se deava sa primarnom afektivnom vezom u odraslom periodu. 2.3.2. Dominantni obrasci afektivnog vezivanja odraslih 2.3.3. Afektivna vezanost u adolescentnom periodu ili Adolescentna pobuna viena na novi nain............. 2.3.4. Afektivna vezanost i znaajne druge osobe u toku ivota............................................................ 2.4. Bliske partnerske veze kao afektivna vezanost .................... 2.4.1. Poreklo ideje........................................................... 2.4.2. Prvo prouavanje bliskih partnerskih veza u svetlu afektivne vezanosti ................................... 2.4.3. Koncepcija partnerskih ljubavnih veza Kim Bartholomeu................................................... 2.4.4. Unutranji radni model i partnerska veza: uzajamnost uticaja.................................................. 2.4.5. Dominantni obrasci partnerskog afektivnog vezivanja............................................... 3. PROBLEMI ZA DISKUSIJU I ISTRAIVANJA ............................. 3.1. Da li je afektivna vezanost primarna ili sekundarna potreba?........................................................ 3.2. Afektivna vezanost: funkcija preivljavanja ili funkcija komunikacije? ................................................... 3.3. Afektivna vezanost od relacionog do individualnog svojstva ........................................................ 3.4. Rano iskustvo: mit ili injenica .......................................... 3.5. Da li i koliko su partnerske veze - afektivne veze? ............. 3.6. Da li rana afektivna veza utie na partnersku vezu ili iskustvo u partnerskoj vezi utie na ranu afektivnu vezu? .. 8

43 46 49 49 54 57 58 62 64 65 69 69 74 75 78 83 85 85 85 86 86 87 87

3.7. Da li u partnerskim odnosima postoje dobitne kombinacije obrazaca afektivnih veza? .................................................... 3.8. Usaglaavanja obrazaca vezanosti parova ili ta se deava sa afektivnim obrascima jednog para tokom godina ........... 3.9. ta se deava kada su roditeljski obrasci razliiti?................ 3.10. Detinjstvo iz dva ugla: Frojd i Bolbi ................................. METODOLOKI OKVIR PROBLEMA 4. TEHNIKE ZA PROCENJIVANJE AFEKTIVNOG VEZIVANJA ... 4.1. Situacija sa strancem (M.Ainsworth,1969) ili procena afektivne vezanosti dvanaestomesenih beba....................... 4. l. l. Obrasci afektivnog vezivanja na osnovu SS tehnike .............................................................. 4.2. AQS tehnika (Waters, 1987) ............................................. 4.2.1. AQS tehnika........................................................... 4.2.2. Uputstvo za ocenjivanje ......................................... 4.2.3. Prikaz karakteristinih sluajeva (AQS)................. 4.3.AAED tehnika (N.Karen-Korie, 2000)................................ 4.3.1. AEED (Autobiographical Emotional Events Dialogues) ili Autobiografski dijalozi o emocionalno znaajnim dogaajima .................... 4.3.2. Obrasci afektivne vezanosti (AAED)...................... 4.3.3. LIST ZA ODGOVORE (AEED)............................ 4.4. ADULT ATTACHMENT INTERV1EW (AAI; George, Kaplan & Main, 1985) ili Intervju za procenjivanje afektivne vezanosti odraslih...................... 4.4.1. Obrasci afektivnog vezivanja na osnovu AAI ....... 4.4.2. List za odgovore (AAI).......................................... 4.4.3. Prikaz sluaja (AAI) .............................................. 4.5. Close Relationships Questionnaire (Bartholomevv & Shaver,1988) ili Upitnik za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti ............................................................. 4.5.1. Obrasci partnerskog afektivnog vezivanja ............ 4.5.2. Uputstvo za ocenjivanje ........................................ 4.5.3. Prikaz karakteristinih sluajeva ...........................

88 89 89 90

93 93 96 97 98 107 107 114

114 143 151

153 156 157 158

170 173 174 174

4.6. Upitnik za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti (ili jednostavnija verzija prethodnog upitnika) (Brenan, Clark&Shaver,1995, Suvremena psihologija, 6, 2003, Zagreb)...................................................................... 179 4.6.1. Uputstvo za obradu podataka ................................ 181 4.7. Upitnik za procenjivanje porodine afektivne vezanosti (Brenan,Clark&Shaver,1995, Suvremena psihologija, 6, 2003, Zagreb)....................................................................... 182 4.7.1. Uputstvo za obradu podataka ............................... 184 5. PREGLED ISTRAIVAN JA FENOMEN A AFEKT1VNOG VEZIVANJA U NAOJ SREDINI (rezimei) ..................................... AFEKTIVN A VEZANOST ADOLESCENATA U PARTNERSKIM ODNOSIMA ..................................... BLISKE PARTNERSKE VEZE ....................................... BLISKE PARTNERSKE VEZE I SELF KONCEPT ........ AFEKTIVNO VEZIVANJE - TRANSGENERACIJSKI PRISTUP.......................................................................... POVEZANOST AFEKTIVN1H STILOVA PREMA PORODICI I PARTNERU I SLIKA IDEALNOG PARTNERA U ZAVISNOSTI OD AFEKTIVNOG STILA .............................................. DVA PRISTUPA IZUAVAN JU BLISKIH, PARTNERSKIH VEZA .................................................... PRILOZI............................................................................................... LITERATURA ..................................................................................... 185 185 186 186 188

189 190 193 199

10

TEORIJSKI OKVIR PROBLEMA

TEORIJA AFEKTIVNOG VEZIVANJA

Teorija afektivnog vezivanja je teorija o poreklu i prirodi ovekove oscajnosti. Zaeta u psihoanalitikim krugovima, oslonjena na doprinose etologijc, uporedne psihologije i kibernetike, ova teorija je integrisala razliite naune doprinose u jedinstven i vrlo produktivan nain razmiljanja o ljudskim emocijama. Od svog nastanka, sredinom prolog vcka do dananjih dana, teorija afektivnog vezivanja prelazi dug i trnovit put: od otrih kritika ortodoksnih psihoanalitiara do prihvatanja, od nekritike institucionalne primene do javnog odbacivanja, od teorijske spekulativne nauke do nauke zasnovane na empirijskim podacima, od teorije koja se bavi odnosom izmeu majke i deteta do jedne od najprihvacnijih teorija emocionalnog razvoja oveka. Teorija afektivnog vezivanja nastaje kao rezultat saradnje engleskog psihoanalitiara, Dona Bolbija (John Bowlby, 1907-1990) i amerikog razvojnog psihologa, Meri Ejnsvort, (Mary Ainsworth, 1913-1999). Don Bolbi, pre svega, nudi novi nain miljenja o vezi koja postoji izmeu majke i deteta. Svoju hipotezu o afektivncj vezanosti zasniva na teoriji o instinktivnom ponaanju, oslanjajui se na doprinose etologa. Meri Ejnsvort, predava klinike i razvojne psihologije na Univerzitetu u Baltimoru, ne samo da prevodi Bolbijcv

koncept u empirijske nalaze, ve i doprinosi daljem razvoju teorije kroz klasifikaciju afektivnih veza, kroz istraivake tehnike, kroz postuliranje pojma sigurne baze kao osnove rasta i razvoja linosti. U nastojanju da prikaemo osnovne postulate teorije, krenucerao od najznaajnijih doprinosa njenih osnivaa.

14

l. NASTANAK TEORIJE AFEKTIVNOG VEZIVANJA

1.1. Osniva teorije afektivnog vezivanja

Pojam J afektivne vezanosti (at-tachment) u nauku je uveo engleski psihoanalitiar Don Bolbi (John Bowlby, 1907-1990). Afcktivna vezanost, po njemu, obeleava specifian, neravnopravan odnos koji se u najranijem detinjstvu formira izmeu majke i dcteta i traje kroz itav ivot. Istine radi, treba naglasiti da Bolbi nije prvi koji je opservirao i definisao odnos izmeu majke i deteta. Deceniju pre njega, psihoanaliza kao uslov normalnog dejeg razvoja Don Bolbi postavlja kontinuiran i blizak odnos deteta sa majkom. Prema psihoanalitikom konceptu odnos deteta sa majkom zasniva se na injenici da majka osigurava zadovoljavan)e detetovih primarnih potreba. Psihoanalitiari su ovaj odnos definisali kao odnos emocionalne zavisnosti. Don Bolbi, preispituje prirodu odnosa i defmie ga kao afektivnu vezanost. Put od emocionalne zavisnosti do afektivne vezanosti, zapravo je pria o tome kako i zato je Don Bolbi, psihoanalitiar, postao osniva teorije afektivnog vezivanja. Uverenost da su okolnosti u kojima odrastamo, ivimo i radimo, znaajno povezane sa nainom na koji mislimo i stvaramo, navodi da nastanak teorije afektivnog vezivanja bude smeten u kontekst 'biografskih podataka o njenom osnivau. Don Bolbi, roen je 1907. godine u Engleskoj. Njegova intelektualna biografija poinje studijama -'Da Kembridu, gde na nagovor oca, studira medicinu. Na treoj godini 15

studija, meutim, naputa medicinu, procenjujui da ona nije ono to ga zanima. Zapoljava se kao vaspita u koli za neprilagoenu, problematinu dccu. Bila je to mala kola, kola u kojoj je bilo samo dvadeset etvoro dece, razliitog uzrasta. Rad u ovoj instituciji imao je odluujui uticaj na dalji nauni razvoj Dona Bolbija. Njegova zapaanja iz tog perioda sadre osnovne postulate budue teorije. Evo opisa dvojice dcaka, uenika te kole : Jedno je bilo izolovani, distancirani i bczoscajni dcak koji nije imao gotovo nikakvo iskustvo sa stabilnom figurom majke ili osobe koja se njime bavi. Ovaj deak je iz prethodne kole bio izbaen zbog krae. Drugo dcte je bio anksiozni dcak od sedam godina koji me je svuda pratio i bio poznat kao moja senka", (Ingc Brctherton, 1991). Ova dvojica deaka u koli za neprilagoenu i ostavljenu decu, bila su okolnost koja je odredila dalji profesionalni rad Dona Bolbija. Krenimo od prvog deaka. Naglaavanje odsustva iskustva sa stabilnom figurom osim to ukazuje na injenicu daje deak odrastao bez majke, ukazuje i na esto smcnjivanjc osoba koje su brinule o njemu, tako da ni sa jednom nije formirao dui i stabilniji kontakt. U ovoj injenici, kao i u zapaanju osobina linosti dcaka, nazire se Bolbijeva ideja o ircvcrzibilnosti negativnih uticaja ranih scparacija majke i deteta. Jednostavnije reeno, Bolbi zakljuuje da deca koja u ranom dctinjstvu bivaju due odvojena od majki formiraju psihopatski sklop! Naslutivi vezu izmeu ranih scparacija i psihopatske strukture linosti Bolbi se posveuje razradi ove ideje. Svoja istraivanja usmcrava na oblast razdvajanja majke i deteta, snima dirljive filmove 0 deci ostavljenoj u bolnicama ili sirotitima, pie knjige koje javnost upozoravaju na dalekosene i negativne poslcdice ranih scparacija... 1 tako od opserviranja jednog dcaka stiemo do znaajnog profesio nalnog angaovanja. Ovoj oblasti profesionalnog rada Dona Bolbija bie posveena panja u jednom od narednih poglavlja. Drugi deak, bio je poznat kao senka Dona Bolbija. I njegovo ponaanje bilo je karakteristino: imao je obiaj da nenametljivo, ali neprekidno prati Dona Bolbija, manifcstovao je visoku anksioznost u Bolbijcvom odsustvu i smirivanje kada se pojavi... Za razliku od prvog dcaka, ovaj deak je izvestan period najranijeg detinjstva proveo sa majkom. Njegovo aktuelno ponaanje Bolbi je razumco kao sklonost ka vezivanju za druge, sklonost nauenu u najranijem detinjstvu kroz kontakt sa majkom. Odluivi da pokae daje ponaanje vezivanja za druge univerzalno, Bolbi se okree etologiji iz nje preuzima fenomen 16

utiskivanja". Tako nastaje jo jedna od istraivakih oblasti kojoj je Don Bolbi posvetio znaajnu panju i o kojoj e biti vie reci u narednim poglavljima. Ovo su bila iskustva koja su vratila Dona Bolbija studijama medicine, ali sada sa jasno definisanim interesovanjem. Kroz edukaciju, Bolbi traga za teorijskim kontekstom koji e objasniti opserviranu znaajnost veze izmeu majke i deteta. Najprihvatljiviji kontekst bila je psihoanaliza i Don Bolbi postaje psihoanalitiar. Evo ta o tome kae sam autor: "S obzirom na to daje tridesetih i etrdesetih godina u psihologiji i psihijatriji postojalo samo psihoanalitiko uenje koje se iskljuivo bavilo ovim problemom sasvim je prirodno to sam postao analitiar i to sam radio oslanjajui se na ovo uenje. Meutim, i pored toga to je bilo sasvim razumljivo moje interesovanje za klinike fenomene na koje je ukazivao Frojd, za mene je frojdovska metapsihologija ili bar ono to ja podrazumevam pod tim, daleko od stvarnih injenica i bez velike pomoi za kliniki rad. Mene je privukla jedino teorija objektalnog odnosa zato to ona ukazuje na uticaj odnosa izmeu majke i deteta na razvoj linosti. Pa ipak, iako sam bio pod jakim'ASticajem Melanie Klajn nisam nikako mogao da prihvatim njene formulacije. Najpre iz prostog razloga to sam u praksi susreo vrlo malo sluajeva koji bi ih potvrivali i stoje daleko vanije, zato to mije praksa psihijatrijskog tretmana deteta i njegove porodice svakodnevnp potvrivala da ako elimo da shvatimo razvoj deteta moramo da prouimo na koji nain se postupalo s njim kao sa ljudskim biem kroz itavo njegovo detinjstvo, a ne samo da posmatramo njegov odnos prema hranjenju u najranijem periodu." (J.Bowlby, prema R. Zazo,1980.) Sledei sopstvena uverenja o prirodi i znaajnosti odnosa izmeu majke i deteta, Bolbi preispituje psihoanalitike stavove i ak nastoji da spoji nespojivo... Da u psihoanalitiki teorijski kontekst ugradi ideju o primarnosti potrebe deteta za majkom. Pokuaj koji je uzdrmao psihoanalizu, uinio Bolbija otpadnikom, ali i doprineo formulisanju novog teorijskog pravca.

1.1.1. Priroda afektivne vezanosti deteta za majku: Da li se ljubav hrani mlekom?

l Slaui se sa psihoanalitikim stavom da je prvi ljudski odnos [koji dete uspostavi kamen temeljac njegove linosti, Bolbi se pre ; svega bavi pitanjem prirode i porekla pomenutog odnosa. Prve 17

zvanine izjave o prirodi ovog odnosa, koncipirao je u tri danas ve klasina dokumenta proitana Britanskom psihoanalitikom drutvu: "Priroda detetove vezanosti za majku" (1957), "Uznemirenost usled razdvajanja" (1959) i "Tuga i alost u ranom detinjstvu" (1969). U delu: "Priroda detetove vezanosti za majku", on razmatra dotadanja psihoanalitika objanjenja vezanosti deteta za majku: "U psihoanalitikim spisima diskusija na ovu temu zapoinje izrazom odnos prema objektu. Vrlo dugo ve, psihoanalitiari su jednoglasni povodom pitanja o prirodi i porcklu ovog prvog odnosa. Iako se svi slau oko empirijske injenice da deca, u okviru dvanaest meseci, stvaraju jaku vezu sa majinskom figurom, jo uvek nije postignut dogovor o tome kojom brzinom se to deava, kojim procesom se zadrava, koliko dugo traje i koju funkciju vri." (J. Bowlby, 1969). Do 1958. godine prema Bolbiju u psihoanalitikoj i psiholokoj literaturi mogu se pronai etiri osnovne teorije koje se tiu prirode i porekla dcje vezanosti. To su: Teorija sekundarnog nagona, Teorija sisanja objekta, Teorija pribijanja uz objekat i Teorija o elji za povratkom u majinu utrobu. Najire prihvaena, svakako je Teorija sekundarnog nagona. Poev od Frojda pa nadalje ova teorija u osnovi je psihoanalitikog uenja, a takoe je i pretpostavka strunjaka koji su razraivali teorije uenja. U osnovi ovih ideja nalazi se hipoteza o oveku kao primamo autistinom, a tek sekundarno socijalnom biu. Za razliku od navedenih teorijskih postavki, Bolbi uvodi novu hipotezu o prirodi ranih odnosa i bazira je na teoriji o instinktivnom ponaanju. Postulira daje deija vezanost za majku primarna potreba, jednaka gladi ili seksualnom instinktu. Da bi naglasio razliku izmeu svojih i psihoanalitikih odreenja odnosa, Bolbi uvodi termin afektivnog vezivanja (umesto psihoanalitikog pojma zavisnosti). Afektivnu vezanost, definie kao specifian, neravnopravan odnos koji se u najranijem detinjstvu formira izmeu majke i deteta i traje kroz itav ivot. Novi teorijski koncept odnosa majke i deteta Don Bolbi je predstavio u Londonu, 1958. godine. Iste godine, na drugom kraju sveta, u Americi, jedan drugi naunik, Hari E. Harlou (H. Harlow, 1958), zoopsiholog, eksperimentalnim putem, dolazi do istog zakljuka. Naime Harlou, u maniru Rene pica (R. Spitz, 1965) eksperimentie na mladim rezus majmunima. Tek roene majmunie odvaja od majke i stavlja u kavez sa dvema vetakim majkama. Jedna 18

majka je u stvari iana konstrukcija, ali sa fiaicom mleka, a druga platnena i mekana, a bez ikakve hrane. Zanima ga koju e majku majmunii vie zavoleti, sa kojom e provoditi vie vremena? Ve pominjani koncept teorije uenja kao i psihoanaliza nude teorijsko objanjenje, pa i predvianje da e se majmunii vezati za majku koja obezbeuje zadovoljavanje primame potrebe, potrebe za hranom. Meutim, bebe rezus majmuna provodile su dane na mekanoj, toploj majci (slika 1) odlazei do majke sa Rasicom mleka samo kada su gladne! Izgleda da su se vezale za majku od platna koja nije mogla da ih hrani. Na osnovu ovih i ovakvih eksperimenata, u tekstu: "Priroda ljubavi", Hari Harlou, ba kao i Don Bolbi zakljuuje da zadovoljenje potrebe za hranom pri uspostavljanju afektivne veze izmeu majke i deteta ni u kom sluaju ne igra primarnu ulogu koja mu se obino pripisuje. I kod novoroeneta najranijeg uzrasta potreba za kontaktom i traenje majine blizine idu ispred gladi. Od samog roenja, smatra Slika 1. Majmune naplianoj majci Harlou, ljubav se ne hrani iskljuivo mlekom. Ovaj zakljuak dovodei u pitanje osnovne postulate do tada vaeih koncepcija o emocionalnom razvoju deteta, izazvao je pravu malu revoluciju. Iznosei injenicu daje veza sa majkom primarna, a ne sekundarna potreba, Bolbi je u poetku nameravao samo da izvri izvesne korekcije u psihoanalitikoj teoriji. Ali, kako je to slikovito opisao Rene Zazo: "Desilo se daje sruio jedan od noseih stubova te konstrukcije," (R. Zazo,1980). Jer, primarna potreba za maj kom znai i primarnu socijalnost deteta, stoje apsolutno suprotno psihoanalitikoj ideji o oveku kao primarno autistinom biu. Odreujui dcte Jjao primarno socijalno bie, Bolbi olakava traganje za mnogim igovorima o ljudskom razvoju. Meutim, opinjenost Biologijom brijentie ga, ne u pravcu razrade ideje o primarnoj socijalnosti u kontekstu specifinog ovekovog razvoja, ve u pravcu traganja za
19

njenim korenima u filogenetskom razvoju. Ovo ga praktino spreava da istrai funkcije afektivnog vezivanja koje nisu evolucioni ostatak (funkcija preivljavanja, odnosno zatite), a koje bi mogli globalno videti kao komunikacijske funkcije, (I. Ivi, 1978).

1.1.2. Poreklo afektivne vezanosti ili: Sta se deava u svetu ivotinja?

Odredivi odnos izmeu majke i deteta kao primarnu potrebu Don Bolbi naputa psihoanalitike okvire i traga za sopstvenim teorijskim konceptom. U nastojanju da dokae odrivost svoje ideje, odluuje da se bavi filogenetsko-evolucionim porcklom potrebe za vezivanjem. Susret sa delom biologa etoloke orijentacije Konrada Lorenca: "Prsten kralja Salomona," (Lorentz, K.E.,1935), odredio je da nova teorija dobije etoloki okvir. Etologija je bioloka nauka koja se bavi prouavanjem ponaanja ivotinja u prirodnim uslovima, kao i komparativnim prouavanjem ponaanja. Kada se radi o oveku, etoloki pristup se odnosi na prouavanje celovitih obrazaca ponaanja u evolucionoj perspektivi. Jednostavnije reeno, etolozi nastoje da razumeju kako i zato su neka ponaanja uvrena, koje egzistencijalne probleme su reavala... Tragajui za poreklom veze izmeu majke i deteta, Bolbi odluuje da ih posmatra na etoloki nain, da razume mape i pravila koja decu i majke rukovode u ponaanju. Dakle, postulira da je traenje blizine odreenih osoba (afektivno vezivanje) bazian oblik ljudskog ponaanja i odluuje da odgovori na pitanja o filogenetsko-evolucionom poreklu i biolokoj funkciji ovog ponaanja. Impresioniran studijama Konrada Lorenca o guskama i njihovoj mladunadi, koja se ve u prvim danima ivota okreu prema objektu koji je u pokretu, (fenomen utiskivanja), Bolbi afektivnu vezanost odreuje kao utiskivanje ljudske vrste (slika 2). Bolbi vrlo detaljno razmatra nalaze etologa o ivotu ptica i sisara (Bowlby,1969). Ipak, najdetaljnije prouava ponaanje majmuna. Uoava da njihovi mladunci znaajno vei deo ranog detinjstva u odnosu na ljudsko mladune, provode u fizikom kontaktu sa majkom, to ga vodi ka zakljuku da je odsustvo ovakvog kontakta kod ljudskog mladuneta upravo uzrok raznovrsnih smetnji. Takoe, Bolbi uoava i da mladune oveka ne odreuje koliinu vremena koju 20

Slika 2. Konrad Lorenc sa guiima za koje je on bio prvi objekt utiskivanja

e provesti sa majkom. U ovome vidi znaajnu evolucionu promenu: "Ovakva evoluciona promena, od bebe koja ima osnovnu inicijativu u odravanju odnosa sa majkom, pa do toga da majka preuzima tu inicijativu ima veoma vane posledice. Dok rezus majmun naui da se pribija uz majku pre nego to i naui daje prepozna, ljudska beba naui da razlikuje majku mnogo ranije nego to zna da se pribije uz nju ili da krene ka njoj," (Bowlby, 1969). Ovo je jedan od postulata na kojima Bolbi zasniva svoje objanjenje porekla ovekove anksioznosti. Analiza ponaanja primata u prirodnim uslovima, ali i analiza eksperimenata u kojima ivotinja odrasta u ljudskoj okolini, upuuju na zakljuak o predispoziciji za afektivno vezivanje, u itavom ivotinjskom svetu. Dakle i kada beba odrasta bez majke, uz istraivae, ponaanja afektivne vezanosti se redovno javljaju. Prouavanja ivotinja, kao i plemena koja se hrane plodovima prirode i lovom omoguilo je Bolbiju odgovor na pitanje o biolokoj funkciji afektivnog vezivanja. Bioloka funkcija afektivnog vezivanja je zatita. "Ako su bihevioralni sistemi koji odravaju mlae i slabije jedinke u blizini jaih, deo ireg sistema koji regulie opstanak u okruenju, afektivna veza deteta sa majkom je ontogenctski prva forma kojom se taj tip ponaanja razvija," (Bowlby, 1975). Ostajui uz druge, posebno ako su oni jai i iskusniji, ivotinja manje rizikuje 21

da se nae u za nju opasnoj situaciji. Razumevi na ovaj nain ulogu vezivanja, Bolbi u novom, etolokom kontekstu sagledava ranije ve uoene i psihoanalitiki interpretirane strahove od mraka, ivotinja, naglih pokreta, nepoznatih osoba i nepoznatih mesta. Zajedniko svim ovim situacijama je opasnost odvajanja od osobe koja neguje i sa tim u vezi poveani rizik od opasnosti. "Ponaanje vezivanja ima cilj da zatiti dete od neprijatelja, za etologe je to opte mesto." (Bowlby, 1969) Tridesetak godina kasnije, Bolbijevi sledbenici o tome piu: "Ljudski odnosi afektivne vezanosti regulisani su bihevioralnim motivacionim sistemom koji se razvija u ranom detinjstvu i zajedniki je za sve primate. Ovaj sistem je zasnovan na fizikoj blizini i psiholokoj dostupnosti jae i pametnije bliske osobe, kao i aktivaciji ponaanja vezanosti upravljenoj ka toj osobi. Sve dok se osoba koja se vezuje osea oputeno, figura zakojuje vezana funkcionie kao sigurna osnova ija prisutnost podstie istraivaki duh, igru i druge vidove socijalnog ponaanja. Kada se, meutim, osoba koja se vezuje osea uplaenom, istraivaki ciljevi su nadjaani potrebom za traenjem zatite i utche od bliske osobe. Traenjem zatite nezrelo potomstvo dobija veu ansu da preivi i bude reproduktivno uspenije. Vezanost osobe za jednu ili nekoliko drugih osoba, tako postaje najvidljivija u uslovima kada osoba ima doivljaj daje u opasnosti. Stepen u kome e vezivanje ispuniti funkciju fizike i psiholoke zatite, u ranom detinjstvu zavisi, od kvaliteta interakcije izmeu osobe koja se vezuje i figure za koju se vezuje." (Fecny,1996) I moda na kraju treba primetiti da i Bolbi i njegovi sledbenici posmatrajui dete na etoloki nain, tragajui samo za slinim u ivotinjskom i ljudskom ponaanju, upadljivo ignoriu razlike, specifinosti koje zapravo ine bazu ljudskog razvoja. Toliko opisivana bioloka funkcija afektivnog vezivanja opstanak razumljiva je iz filogenctske perspektive. Iz ontogenetske, iz ugla civilizacije u kojoj detetu ne preti opasnost od neprijatelja, ona je "neka vrsta evolucionog zaostatka" (I. Ivi, 1978). Razumevanje ontogenetskog razvoja i uloge afektivnog vezivanja u njemu nemogue je ukoliko zanemarimo injenicu da je funkcija zatite izvedena iz ire komunikativne funkcije. U ontogenezi, afektivno vezivanje je jedna (najznaajnija) od manifestacija primarne socijalnosti deteta, ija osnovna funkcija je komunikacija, odnosno koja je jedan od uslova nastanka semiotike komunikacije. (1. Ivi, 1978) 22

1.1.3. O implikacijama ranih radova Dona Bolbija: Da li jaslice i obdanita trajno oteuju decu?
Teorijsko naglaavanje primarnosti ranih odnosa svakako je imalo i znaajne praktine implikacije. Neke od njih pretile su da ugroze itav teorijski koncept. Poto su iskustva u koli za decu sklonu delinkvenciji uvcrila Bolbija u znaajnost ranih detinjih veza sa osobom koja ga ncgujc za kasnije oblikovanje linosti, on pie: "Studiju o etrdeset etiri mlada lopova, njihovom karakteru i kunim navikama." Citat iz ove studije jasno govori o znaaju koji je Bolbi pridavao ranom odnosu i/meu majke i detcta: "Dua scparacija od majke tokom prvih pet godina ivota smatra se najvanijim uzrokom razvoja delinkventnog karaktera i trajno loeg ponaanja, te bi dete smelo da se odvaja od majke osim u izuzetnim prilikama." (J.Bowlby, 1958) Tako poinje da se uobliava ideja o nepovoljnim ranim okolnostima kao skoro iskljuivom uzroku kasnije psihopatologije linosti. Ideja koja e biti predmet mnogih kritika, ali i revizija. U nastojanju da svoje tvrdnje o znaaju ranog iskustva dcteta potkrepi ne samo teorijskom, ve i valjanom empirijskom argumentacijom, Don Bolbi kree u istraivanje. Osniva istraivaki tim i napore ovog tima usmerava na oblast ranih separacija. Dakle, opservira samo jedan aspekt ranih iskustava detcta. Sa obrazloenjem, da mu je za istraivanje neophodan oigledan dogaaj koji se desi ili ne i pretpostavkom da bi bilo previe teko ita dokazati prouavajui suptilne aspekte porodine interakcije (zadatak koga se kasnije latila Meri Ejnsvort). Uskoro, zapoljava Dcmsa Robcrtsona (J.Robertson,1951) psihijatrijskog socijalnog radnika, sa bogatim iskustvom u posmatranju dece, steenim u obdanitu Ane Frojd. (A.Freud, Hampstead). Robertson je opservirao decu smctcnu u bolnicama i sanatorijumima, decu koju su roditelji prema tadanjim bolnikim pravilima morali da ostave i ne poseuju do kraja teenja. Evo ta kae Robertson o tim danima: "Kada sam prvi put uao na pedijatrijsko odeljenje nae bolnice doiveo sam najvei udarac u svom ivotu. Bio sam pogoen tom strahotom, tiinom i hladnoom... Brzo sam shvatio daje ova okrutnost vana osoblju bolnice kako bi lake funkcionisali. Jer, mala deca koja plau i vrite dovodila su ih do ludila. Zato su uradili sve da im oduzmu i poslednju nadu i eto sasvim su se utiali..." (J .Robertson,1953) Iste godine, Bolbi i Robertson. prave 23

dirljiv film pod naslovom "Dvogodinjak odlazi u bolnicu". Ne samo da je ovaj film odigrao znaajnu ulogu u razvoju teorije vezanosti, nego je i pomogao da se pobolja sudbina dece u bolnicama u Britaniji, na nain, daje bilo omogueno majkama da decu esto poseuju, pa i borave sa njima. Bila je ovo prva od praktinih, socijalnih implikacija teorije afektivnog vezivanja. Desetak godina kasnije nastaje najznaajniji od Bolbijevih radova na temu separacije majke i deteta. Rad: "Uznemirenost usled razdvajanja", napravljen je na osnovu podataka koje su posmatrajui decu, razdvojenu od roditelja, sakupili Dems Robertson i Kris Hajneke (J.Robertson, C.Heinickea, J. Bowlby,1959). Podaci naglaavaju da deca, koja su odvajana od roditelja ili su rano izgubila roditelje, dozive intenzivna oseanja mentalnog bola: enje, jada, Ijutitog protesta, beznaa, apatije i povlaenja. Analizirajui deje reakcije, Bolbi zakljuuje da postoji pravilnost u njihovom reagovanju na separaciju: Faza protesta, uznemirenosti usled razdvajanja. Dete aktivno negoduje, buni se, plae, zove, trai roditelje, odbija saradnju sa osobljem... Gotovo sva deca, tvrdi Bolbi, najpre reaguju burno. Ve ovu prvu fazu, tradicionalna psihoanalitika teorija po njemu objanjava pogreno. Naime, psihoanaliza pretpostavlja da se iza pojaanih reakcija na razdvajanje esto nalaze izvesna negativna iskustva u porodici, pretnje roditelja deci naputanjem ili odbacivanjem. Takoe je psihoanalitika pretpostavka da neuznemirenost deteta usled razdvajanja predstavlja znak deje zrelosti. Zapravo, odvajanje deteta od roditelja dovodi do prekidanja delikatnog mehanizma, veze koja spaja jedno ljudsko bie sa drugim. Prema Bolbiju, radi se o biolokom mehanizmu, uroenom i univerzalnom. Zbog toga burno reaguju na separaciju upravo deca koja su imala adekvatan odnos sa roditeljima. Takoe se moe zakljuiti i da deca koja ne reaguju na ovaj nain, nisu izgradila sigurnu afektivnu vezu, odnosno imaju problematine emocionalne odnose sa roditeljima. Na pravi nain voljeno dete, e se sasvim sigurno protiviti razdvajanju od roditelja." (Bowlby,1952) Faza oajanja, tuge, bola, plakanja. Dete shvata da majka nee doi. Zbog toga je ovo faza akutnog bola. Faza poricanja, povlaenja, odnosno odustajanja od voljenog objekta. Dete se zatvara, ne oekuje i ne nada se kako ne bi bilo i dalje povreivano. 24

Bila su ovo neka od kljunih zapaanja osnivaa teorije afektivnog vezivanja na temu znaajnosti ranih iskustava za kasnije oblikovanje linosti. Zapaanja koja su unela mnogo svetla u neveselu atmosferu engleskih bolnica i sirotita... U ovim zapaanjima, kau kritiari, (Inge Bretherton,1991), moda zbog opinjenosti autora novim saznanjem, ima i preterivanja. Separaciona anksioznost tretira se praktino, kao odluujua u nastanku poremeaja dece i odraslih. Ubrzo, na osnovu ovakvih preteranosti znaajni uvidi osnivaa teorije afektivnog vezivanja stiu i svoje nalije. Na primer, socijalni radnici irom Evrope, plasirali su parolu da je bolji bilo kakav dom i od najbolje prihvatne ustanove. Ovako preterana generalizacija nije uzimala u obzir injenicu da neke majke nanose bol sopstvenoj deci okrutnou ili nebrigom. Parola je praktino znaila instrukciju da deca po svaku cenu ostaju uz svoje majke, ak iako su jasno neeljena, odbacivana. Takoe tetan po razvoj dece bio je stav Strunog komiteta svetske zdravstvene organizacije: "Upotreba jaslica i vrtia dovodi do trajnih oteenja emocionalnog zdravlja budue generacije", (A. M. Klark, 1981). Ovo je znaajno komplikujui porodinu dinamiku, na silu zadravalo majke u kui, odnosno vodilo do reenja koja su eventualno pogubnija po razvoj dece. Pomenimo i uvenu izjavu Baersa, da detetov normalan razvoj zavisi od majine uloge tokom itavog dana u podizanju deteta i da se "sve ono to spreava ene u ispunjavanju njihove misije mora smatrati protivnim ljudskom napretku", (Baers, 1954). U svakom sluaju, teorija afektivnog vezivanja ezdesetih, svedena je na koncept tetnosti liavanja deteta materinske nege i posledino nekritinog zabranjivanja razdvajanja majke i deteta. Dakle, vekovna ideja o znaaju ranih iskustava za kasnije oblikovanje linosti, pretila je pretvaranjem u optereujui mit. Uslcdilc su reakcije. Javno mnjenje, feministiki pokret, ali i mnogobrojne naune studije poele su da dovode u pitanje ovaj koncept i uoptc ideju o nepromenljivosti uinaka ranog iskustva, traei uspostavljanje ravnotee u odnosu izmeu ranih i kasnijih iskustava. Kritika Bolbijevih ranih radova u savremenoj literaturi poznatija je kao kritika bolbijizma. Najvie kritika upueno je samoj 'sji ireverzibilnosti ranih iskustava. Ali i ideja monotropizma, ofnosno naglaavanja ekskluzivnosti majine nege, kau kritiari, (wakley,1981, prema M. Miti) izuzetno je tetna. Upravo insistiranje
25

na neophodnosti neprekidnog kontakta majke sa detetom, moe biti ugroavajue, jer ovako forsirane interakcije mogu u majci provocirati neeljene reakcije. Na osnovu toga predlau zamcnu Bolbijeve ideje o monotropizmu mnogo realnijom pretpostavkom o hijerarhiji figura afcktivnog vezivanja u kojoj majka obino ima najvie mesto, ali u kojoj i otac i bake i druge za dete znaajne osobe igraju odreenu ulogu. l moda treba pomenuti neke od brojnih pokuaja da se Bolbijcvo uenje kritikuje stavljanjem u istorijski, antropoloki i socijalni kontekst posleratne Evrope. Gledano iz ugla posleratnc Evrope, iz ugla dejih patnji koja pokreu snana oseanja krivice, Bolbijcva sentimentalnost prema deci je opte prihvaena, jer na najbolji mogui nain zamagljuje linu i kolektivnu odgovornost, (Ncw & David,1985). esto pominjani socioloki argument (Mitscherlich,1963, Parsons,1964) je i ukazivanje na injenicu da porodina struktura koju Bolbi implicitno preporuuje, (porodica sa bliskim vezama deteta i majke i perifernim ocem) odgovara potrebama modernog kapitalistikog drutva, l na kraju pomcnimo i feministiki ugao razumcvanja Bolbijcvih ideja. M.Lajpnic iz perspektive feministkinjc-porodinog terapeuta vidi afektivno vezivanje kao uvanje svetinje koja prija mukarcu, ali zapostavljanje ene koja je posledino "gojazna, seksualno nezadovoljna, psihosomatina i sklona depresiji" (Lcupnitz, prema M. Miti 1999). Ipak, najubedljivija kritika ideje o ircverzibilnosti ranih iskustava su rezultati istraivanja (A. M. Klark, 1981). Istraivanja pokazuju da kratkotrajna separacija deteta od porodice predstavlja samo uzrok privremene tuge, odnosno da je takva separacija manje vana od nekih drugih faktora ivotnog okruenja. Ono to se kao posebno znaajno otkriva u ovim istraivanjima je uticaj dugotrajne nesloge ili napetosti u porodici na formiranje linosti deteta. Ovaj uticaj mnogo je jai i negativniji od eventualne ne preterano duge separacije majka-dctc (Ruttcr, 1968). Takoe, istraivai nalaze da ak i dui periodi separacije, ako se situacija kasnije pobolja ostavljaju relativno popravljive posledice. Meutim, upozoravaju istraivai, najee postoji kontinuitet u kvalitetu iskustava deteta i upravo to preuveliava znaaj ranih odnosa. Naime, deca koja su prctprela dugotrajnaliavanja u ranom dctinjstvu esto bivaju podizana u nepovoljnim uslovima 26

kroz itavo detinjstvo. Slino tome, deca koja su imala optimalne uslove od ranog dctinjstva obino bi i nastavljala u istim uslovima. Bez izmene sredine, kao nezavisne varijable, praktino je nemogue odrediti prirodu odnosa izmeu ranog i kasnijeg razvoja. U toku kasnijeg nauno istraivakog rada, moda i na osnovu pomenutih istraivanja i kritika, Don Bolbi je znaajno izmenio neke svoje stavove. Mogli bi rei da je ponovnim promiljanjem svojih ranih radova napravio neke znalake izmcne upravo u oblasti znaaja ranih iskustava za kasniji razvoj osobe. Preciznije, Bolbi u svojim kasnijim radovima, o vezanosti govori na nivou: potrebe, dispozicije, ponaanja i odnosa (Brctherton, 1985). Krenimo od potrebe. Potreba za vezanou je bazina kao i potreba za hranom i seksualna potreba i bez nje nema opstanka. Zatim, Bolbi definic vezanost, kao jasno izraenu dispoziciju jedne osobe da trai blizinu i kontakt sa drugom osobom i to naroito u specifinim uslovima prctnjc ili ugroenosti. Kao dispozicija, vezanost je, dakle, atribut same vezane osobe i to atribut koji se odrava, traje i menja se jedino postepeno tokom vremena. odnosno nepodloan je uticaju trenutne situacije. Ponaanje vezanosti, s druge strane, Bolbi definic kao ciljem korigovani bihcvioralni sistem, koji kontinuirano nadgleda gde je figura vezanosti i rcaguje na dolazee informacije, tako da dete moe da regulie svoje oseanje sigurnosti traei njenu blizinu. Po njegovom miljenju, ponaanje vezanosti je bilo koji oblik ponaanja, koji rezultira postizanjem i odravanjem blizine druge, jasno identifikovanc individue, najee roditelja, koja se doivljava kao sposobnija za suoavanje sa svetom. a bioloka funkcija tog ponaanja je zatita. I na kraju, da bi se jedan odnos mogao odrediti kao odnos vezanosti, znaajno je prisustvo etiri komponente, koje su manifestne u ponaanju odojeta u odnosu sa roditeljima: traenje blizine, separacioni protest, sigurno utoite i baza sigurnosti (Ainsvvorth, Blehar, Waters i Wall, 1978; Bowlby, 1988). Ovo znai otprilike da: dete trai blizinu figure vezanosti, pokuava da ostane unutar zatitnog polja sa svojom figurom vezanosti, usmcreno je ka njoj, kao izvoru sigurnosti kada postoji oscaj ugroenosti i prua otpor odvajanju od nje. U godinama posle Bolbija, teorija afcktivnog vezivanja, naravno 1 dalje se bavila znaajnou ranih iskustava za kasniji razvoj linosti. donekle drugaiji nain. Pre svega, poev od sedamdesetih. teorije afcktivnog vezivanja, uglavnom naputaj LI kon27

cept liavanja dece materinske nege i odluuju se za posmatranje kontinuiranog odnosa dece sa figurama koje ih neguju u formalno kompletnim porodinim okruenjima. Dakle, predmet njihovog istraivanja i dalje je odnos deteta sa majkom, kao i uticaj ovih ranih iskustava na formiranje odrasle linosti, ali kontinuirani odnos deteta sa majkom, koji se postepeno kao dominantni stil osobe prenosi i na aspekte ponaanja van opisane interakcije. Rezultati njihovih istraivanja sadre uglavnom konzistentne nalaze o nastajanju tipa linosti na osnovu obrasca afektivnog vezivanja izmeu deteta i osobe koja ga ne guje, te o doslednom funkcionisanju ovog tipa linosti i van matriksa rane interakcije. I moda bi se moglo rei da ukoliko Donu Bolbiju dugujemo novi nain miljenja o prirodi i poreklu veze koja postoji izmeu majke i deteta, kanadskoj naunici Meri Ensvort (Mary Ainsworth, 1913-1999) dugujemo dalji razvoj teorije. Meri Ejnsvort, profesor je klinike i razvojne psihologije na Univerzitetu u Torontu. Dosledno etolokim principima koje su koncipirali i sprovodili kroz istraivanja Don Bolbi i Meri Ejnsvort, prikaz naunog rada Ejnsvortove bie u kontekstu dostupnih biografskih podataka.

1.2. Teorija afektivnog vezivanja iz ugla jedne ene

1.2.1. Uenje Meri Ejnsvort
Nauni rad Meri Ejnsvort (Mary D. alter Ainsworth, 1913-1999), najee se sagledava iz ugla metoda koje je ova naunica koncipirala za prouavanje afektivne vezanosti. Manje istaknuta, a ne manje znaajna injenica je daje Meri Ejnsvort napravila i prvu klasifikaciju individualnih razlika u okvira ove teorije. Takoe nezaobilazan doprinos teoriji afektivnog vezivanja i Mary D. alter Ainsworth razvojnoj psihologiji uopte je postuliranje pojma sigurne baze kao osnove rasta i razvoja deteta. Biografski kontekst obezbeuje neke od neophodnih smernica za razumevanje naunog doprinosa Meri Ejnsvort. Meri alter, roena je
28

decembra 1913. godine u gradiu Glendal, drave Ohajo. Odrastanje u uukanoj atmosferi malog grada ubrzo je zamenio mnogo dinaminiji, ali i neizvesniji ivot u Torontu, u koji se seli itava porodica. Prema njenom biografu (I. Bretherton, 1991) porodina situacija, (odsutni otac i prebrina majka) uinila ju je senzitivnom na kvalitet staranja o detetu i time prilino uticala na kasniju teorijsku orijentaciju. U Torontu, Meri studira psihologiju i stie akademske titule; 1935. godine je diplomirala, da bi 1936. postala magistar, a 1939. doktor nauka, (razvojne psihologije). Ve na samom poetku studiranja, otkriva teoriju sigurnosti Viliama Blaca, (Blatz, 1940). Prema ovoj teoriji deija zavisnost od roditelja osnova je i uslov kvaliteta kasnije zavisnosti osobe od znanja i vetina. Deo saradnje Meri alter sa Viliamom Blacom je i doktorska disertacija pod nazivom: "Procenjivanje prilagoavanja zasnovano na konceptu sigurnosti", u kojoj razrauje ovu ideju. Ona pie: "Porodina sigurnost u ranim stadijumima je bazini tip zavisnosti na osnovu koga osoba formira nove vctinc i interesovanja u drugim oblastima. Tamo gde nedostaje porodina sigurnost osoba je osujeena." (M. Ainsvvorth, 1940) Doktoriravi, Meri postaje predava na univerzitetu u Torontu. Meutim, ubrzo poinje Drugi svetski rat, koji predstavlja novo, znaajno iskustvo u ivotu Meri alter. Stie in majora u Kanadskom enskom armijskom korpusu. Uglavnom radi na poslovima testiranja, savetovanja, intervjuisanja. Ovde, kroz praktini, kliniki rad ponovo je u situaciji da uoava i analizira postojanje individualnih razlika. Njenu panju posebno privlae tzv. history talking ili prie o ivotu kroz koje stie do ranih porodinih interakcija, oseaja sigurnosti, poverenja, nepoverenja. Vrativi se posle rata na univerzitet, inspirisanasteenim iskustvima Meri odluuje da dri kurs iz procene linosti, odnosno psihodijagnostike. Priprema za ovaj zadatak vodi je ponovo u kliniki rad, u rad sa ratnim veteranima, pre svega. Takoe, pohaa seminar Bruna Klopfera i upoznaje se sa Rorah tehnikom. Iskustva, koja Meri alter stie u kliniko - dijagnostikom radu, znaajno utiu na njen kasniji rad na klasifikaciji individualnih razlika u teoriji afektivnog vezivanja. Meutim, ni zainteresovanost za kvalitet porodine interakcije, li zainteresovanost za psihodijagnostiku, ne bi se uklopile u moteorije afektivnog vezivanja da se nije dogodilo neto sasvim 1950. godine Meri alter se udaje! Budui da je njen suprug, 29

Lconard Ejnsvort, (inae veteran iz Drugog svetskog rata), diplomirao psihologiju u Torontu, mladi brani par odluuje da se preseli u London, kako bi Lconard nastavio studije na univerzitetu na kome njegova ena ne predaje. I upravo ova selidba je spojila profesionalne karijere Dona Bolbija i Mcri Ejnsvort. Naime, iste 1951. godine u Londonu, Bolbi osniva sopstvenu istraivaku ekipu (nezavisnu od Tavistok klinike) i traga za suradnicima. Bila je ovo prilika da se Mcri odmah ukljui u istraivanja pod neposrednim rukovodstvom Dona Bolbija. Prilika koja je opredclila njenu profesionalnu karijeru. Don Bolbi je kako je ve reeno, istraivaki tim okupio sa nam-crom prouavanja fenomena separacije, a Merin prvi radni zadatak u Bolbijevoj ekipi bila je analiza podataka o deci odvojenoj od roditelja, koju je Robertson pratio. Radilo se o nekoliko situacija: o interakciji decc sa roditeljima pr razdvajanja, o ponaanju dece tokom razdvajanja i o interaktivnom iskustvu sa roditeljima posle perioda razdvojenosti. I mada nikada objavljeni, ovi podaci bili su inspiracija Meri Ejnsvort za kasnije struktuiranje postupka za ispitivanje afcktivne vezanosti - Situacije sa strancem. Naime, ovde Meri uvia odreene pravilnosti u reagovanju dece na nepoznatu osobu u fazama pre i tokom razdvajanja, a naroito posle razdvajanja.

l .2.2. Uganda projekat ili: Nain istraivanja Meri Ejnsvort

Ime Meri Ejnsvort uglavnom se povezuje sa istraivakim projek tima u kojima je ispitivala afektivnu vezanost. U ovim istraivanjima ona ncguje drugaiji i do tada malo primcnjivani metod: metod opserI vacije dijade majka-dete u kunim uslovima. Pristup koji svakako ima teorijsko ishodite u etolokim principima teorije afektivnog vezivanja Dona Bolbija. Meutim, pratei biografske podatke, otkrivamo da su Bolbi i Ejnsvortova svako na svoj nain doli do istog: do etolokog koncepta - Bolbi u teoriji, Meri u istraivakom radu. Naime, 1953. godine Meri i Leonard Ejnsvort odlaze iz Londona, jer Leonard dobija posao u Ugandi. Meri naputa Bolbijev istraivaki tim, fascinirana Robertsonovim posmatrakim postupkom, ubccna u znaajnost kvaliteta interakcije izmeu majke i deteta i veoma skeptina u odnosu na etoloke principe koje Bolbi najavljuje. Istono afriki institut omoguava joj sredstva za istraivanje.
30

prvobitna Merina zamisao bila je da posmatra situaciju razdvajanja majke i deteta u toku prcstajanja dojenja. Ovo istraivanje ona organizuje na Robcrtsonov nain, to znai: naturalistika posmatranja i intervjui u porodinom okruenju. Ubrzo postaje jasno da je prvobitna ideja o praenju postupka odbijanja od dojenja, dco ireg konteksta The Secure Base i da pos-matranje treba proiriti na Phcnomcnon sve oblike interakcije izmeu majke i deteta. U ovom velikom projektu u selima Ugande, Meri je pratila dvadeset osam dijada majka-dete (slika
J 3). Radilo se o bebama starosti od 15 nedclja do druge godine, a opservacija se odvijala svake druge ncdelje, po dva sala u toku devet mescci. Mcri Ejnsvort je praktino bila kuni posmatra, boravila je po par popodnevnih sati u dnevnim sobama ovih porodica. Osnovno interesovanjc Meri Ejnsvort vezano je za individualne razlike meu decom. Poreklo ovih razlika ona vidi u kvalitetu majinog bavljenja detetom. Da bi precizirala nijanse u postupcima majke prema detetu, Mcri je konstruisala neku vrstu rang listi, odnosno ponaajnih skala. Jedna od najznaajnijih skala u pogledu njenog budueg rada bila je skala koja meri osctljivost majke na deijc signale, sainjena na osnovu razgovora sa majkama. Najviu ocenu (7) dobijalc su majke koje su mogle da izvcstc i o najsitnijim detaljima u ponaanju svoga deteta, dok su najniu occnu (1) dobijalc one koje nisu primeivale promene u ponaanju deteta. Sa druge strane, bebe su na osnovu svog ponaanja bile klasifikovanc u tri podkatcgorijc: bebe koje su bile povuene u odnosu na majku i koje su rctko plakale, :( bebe koje su blisko povezane sa majkom i koje su malo plakale, bebe koje su na specifine naine povezane sa majkom i koje su mnogo plakale.

J _ ...

, ,

Slika 3 Uganda majka sa detetom

Meutim, jo jednom interveniu potpuno privatni razlozi. Leonard Ejnsvort se zbog posla seli u Bal timor i Meri odlazi sa njim, ne stigavi da obradi dobijene podatke. U Americi se sree sa tek objavljenom knjigom Dona Bolbija: "Priroda detetove vezanosti za majku" i to je inspirie da do njihovog susreta 1960. godine obradi podatke iz Uganda istraivanja. Statistika analiza pokazala je znaajnu korelaciju izmeu navedene klasifikacije beba i skale majine senzitivnosti za deija ponaanja. Meri Ejnsvort je prvi put predstavila svoja otkria iz Uganda projekta na sastancima Tavistok istraivake grupe koju je okupio Bolbi u toku 1960. godine. Uesnike pozvane na ova uticajna okupljanja inili su i istraivai ljudskog razvoja iz razliitih teorijskih okvira (Genevieve Appell, Miriam David, Jack Gewirtz, Hanus Papousek, Heinz Prechtl, Harriet Rheingold, Henry Ricciuti, Louis Sander & Peter Woli), kao i istraivai ivotinjskog sveta (Hary Harlow, Robert Hinde, Charles Kaufmann, Jay Rosenblatt i Thelma Rowell). Naiavi na podrku i razumevanje tako znaajnog skupa istraivaa, Meri ohrabrena kree u novi i jo ambiciozniji Baltimor projekat.

l .2.3. Baltimor projekat ili: Prva klasifikacija individualnih razlika

Ranih ezdesetih Meri Ejnsvort kree u novo istraivanje: na redu je Baltimor projekat. Ovaj projekat zasnovala je skoro iskljuivo na direktnom posmatranju; uloga intervjua bila je jo neznatnij a nego u prethodnom istraivanju. Pratila je 26 dijada majka-dete. Posete porodicama odigravale su se svake 3-4 nedelje, poev od prvog meseca ivota deteta do dvanaestog. Trajanje jedne posete iznosilo je do 4 asa tako da je svako dete imalo najmanje 1 2 x 4 (48) sati posmatranja. Sirovi podaci su bili u obliku narativnih izvetaja, zabeleeni stenografski u toku posmatranja, a kasnije snimljeni na magnetofon. Kroz ovo istraivanje Meri postaje svesna frapantne podudarnosti izmeu njenog starog interesovanja za Blacovu teoriju sigurnosti i Bolbijevog novog, etolokog prilaza vezi koja postoji izmeu majke i deteta. Odluuje da u kontekstu Bolbijeve teorije afektivne vezanosti preradi Blacovu teoriju sigurnosti. Tako nastaje koncept dobre, loe i 32

ambivalentne baze za rast i razvoj deteta. Pre detaljnijeg objanjenja ovog koncepta neophodno je najaviti metodoloke promenc, odnosno tehniku na osnovu koje su identifikovani razliiti oblici afektivne vezanosti. Naime, deo Baltimor projekta je koncipiranje danas ve klasine tehnike za analizu afektivne vezanosti, tehnike Situacije sa strancem. Re je o laboratorijskoj posmatrakoj proceduri (Ainsworth&Witting, 1959, prema Ainsworth, 1991) iji cilj je prouavanje odnosa vezanosti i istraivakog ponaanja u uslovima stresa, (tema na koju je Harlou skrenuo panju). Situacija sa strancem je detaljno izloena u poglavlju koje se bavi tehnikama istraivanja teorije afektivnog vezivanja. Neophodno je ipak ovde istai, daje Situacija sa strancem minijaturna drama koja ima 8 epizoda i iji akteri su majka, dete, stranac i posmatra. Prema unapred napravljenom scenariju, majka i dete se nalaze u laboratoriji, majka izlazi i ostavlja dete samo ili sa strancem, zatim se vraa, ponovo odlazi... Cilj ovako osmiljene dramske situacije je provociranje ponaanja koje je tipino za odreeno dete u situaciji stresa. Naime, smatra Meri, samo jedno ponaanje u ovakvoj situaciji je uroeno, a to je traenje majke kada ona ode i smirivanje kad se ona vrati. Bolbijevski reeno, poto je bihevioralni sistem vezanosti fokusiran na figuru koja prua negu, njegov osnovni zadatak je stalno procenjivanje sredinskih i unutranjih uslova koji vode poveanju ili smanjenju nivoa vezanosti. Dakle, samo reagovanje deteta plaem, negodovanjem ili traenjem majke je oekivano ponaanje, odnosno primarna strategija. Naravno, deca reaguju i tzv. sekundarnim strategijama, koje znae adaptaciju na specifina iskustva, steena kroz svakodnevni kontakt sa majkom. Recimo, svakodnevna iskustva sa majkom koja ne odgovara na potrebe i signale deteta, nauie dete sekundarnoj strategiji ne traenja, ne reagovanja, ne oekivanja.... to znai da u Situaciji sa strancem, iako uplaeno, dete nee plakati, ve e nastojati da se ponaa neuplaeno, odnosno samostalno. Kako ono ostvaruje privid samostalnosti? Meri pretpostavlja da dolazi do pomeranja panje sa situacija koje izazivaju potrebu za vezivanjem, da se briu seanja koja su nekonzistentna sa strategijom koju dete nastoji da izgradi. Jednom feju da se dete adaptira na strategiju koja je u njegovom kontekstu ilajfunkcionalnija. Reagovanja dece u Situaciji sa strancem, Meri je Uporeivala sa rezultatima opservacija ove dece u kunim uslovima.
33

Opservacije je ocenjivala na osnovu precizno definisanih skala: responzivnost na bebin pla, pristupanost majke, saradnja i prihvatanje dctcta, kvalitct nenosti pri uzimanju bebe, vetine u postupanju sa bebom.... Na osnovu ovako koncipiranog istraivanja, Meri Ejnsvort daje prvu klasifikaciju individualnih razlika, odnosno deum'e tri osnovna tipa afektivne vezanosti: A) nesigurna/povuena afektivna vezanost - U situaciji sa strancem ova deca, poto ih majka ostavi, ne plau, ne trae majku, uopte pokazuju malo otvorenih znakova alosti. Njihova igra je zakoena, nema istraivanja. Na majin povratak ne reaguju, posebno je ignoriui nakon drugog razdvajanja, kada je logino stres vei. Ne reaguju ni na odlazak, ni na dolazak majke, naueni da se njihova oekivanja ne ispunjavaju, a da ovakvim ponaanjem ispunjavaju majina oekivanja, (sekundarna strategija); B) sigurna afektivna vezanost - Bebe ovog tipa vezivanja, u eksperimentalnoj situaciji bie uznemirene majinim odlaskom, zbog ega e je traiti, odnosno plakati ili je zvati, a po njenom povratku utonuti" u sigurnost zagrljaja, smiriti se i vratiti zanimljivoj igri (pri marna strategija). Takoe, ove bebe u majinom prisustvu energinije istrauju sredinu, nego kad je majka odsutna ili prisutan stranac. Jednom reju, ove majke su sigurna baza za istraivanje, kao i uteha posle odvajanja. C) nesigurna / ambivalentna afektivna vezanost - U eksperi mentalnoj situaciji, ove bebe plau kad majka ode, ali ih i ne smiru je njen povratak. Upravo ova karakteristika ponaanja u situaciji sa strancem, svrstava ih u posebnu grupu - dakle, deca panino trae majku, a kad ona doe ljute se na nju, udaraju je, plau... Trae kon takt, ali ne mogu da se smire i opuste, (sekundarna strategija). Takoe karakteristino ponaanje dece ovog tipa je naglaena uznemirenost i specifina reakcija na dolazak stranca. Naime, kad stranac ue u pros toriju za igranje, ove bebe kao da se zabrinu za svoje majke. Potpuno se prikae za majku, ometajui je i u najpovrnijoj komunikaciji sa strancem: insistiraju da gleda u njih, da se igra sa njima, okreu joj glavu u pravcu suprotnom mestu na kome se nalazi stranac...
34

Evo i prve distribucije obrazaca afcktivnog vezivanja (baltimorski uzorak Meri Ejnsvort): ,,A" (nesigurna izbegavajua afektivna vezanost) - 20% ,,B" (sigurna afektivna vezanost) - 66% C" (nesigurna ambivalentna afektivna vezanost) - 12% Naravno, kroz godine je Merina prvobitna klasifikacija dobila i sub kategorije. Novija klasifikacija individualnih razlika (R Critenden, 2001) opscrviranih kod dece starosti 12 do 18 meseci izgledala bi ovako:
A Dvnamic-IVlaturartlonal IVIodel o* Parttrns of Attachmonrt in liwfaincy

l CognHion

A)

(Tyi C)

fmtsm Affaot

FnlK Connitio.

I kako se to ve deavalo u ivotu Meri Ejnsvort i baltimorsko istraivanje obeleila je odluka njenog supruga Leonarda Ejnsvorta. Ovog puta odluka o razvodu braka! Odluka koju je Meri konano (zahvaljujui i viegodinjim psihoanalitikim seansama) iskoristila za sopstveni razvoj. Ali i odluka zahvaljujui kojoj je M. Ejnsvort otkrila psihoanalizu, te ugradila neka od bazinih psihoanalitikih saznanja u koncept koji je stvarala: koncept teorije afektivnog
35

vezivanja. U godinama koje slede, Meri Ejnsvort svoj entuzijazam i posveenost ideji afektivnog vezivanja, prenosi generacijama studenata i postdiplomaca John Hopkins univerzitetu u Baltimoru. Mnogi od njih danas su vodei istraivai u projektima koji se bave afektivnom vezanou irom sveta: Svlvia Bell, Mary Main, Mary Blehar, Michael Lamb, Alicia Liberman, Robert Marvin, Milton Kotelchuck, Mark Greenberg, Mark Cummings, Everet Watters.... Njima, ali i mnogim drugim istraivaima, dugujemo razvojnu perspektivu teorije afektivnog vezivanja.

36

2. EMOCIONALNI RAZVOJ LINOSTI IZ UGLA TEORIJE AFEKTIVNOG VEZIVANJA

U centru interesovanja osnivaa teorije afektivnog vezivanja, Dona Bolbija i Meri Ejnsvort bio je odnos majke i dctcta. Dakle, afektivno vezivanje prouavano je kao relaciona karakteristika. Danas, etrdeset godina kasnije, afektivna vezanost se i teorijski i empirijski tretira kao individualno svojstvo. Teorija afektivnog vezivanja pravi pomak od teorije koja se bavila prirodom i poreklom ovekove oseajnosti, ka teoriji emocionalnog razvoja oveka. Kljuni pojam ovakvog razvoja teorije, svakako je pojam unutranjeg radnog modela.

2.1. Unutranji radni model ili mehanizam koji je omoguio razvojni aspekt teorije
Objanjenje prirode i porekla ponaanja afektivne vezanosti bilo je neophodna osnova postuliranja teorije. ini se ipak daje tei zadatak za osnivae teorije predstavljao pokuaj objanjenja, odnosno prevoenja opisanih, spoljanjih interakcijskih odnosa u mentalne reprezentacije individue. Ovo je bio uslov bez koga teorija afektivnog vezivanja ne bi mogla da se nazove razvojnom teorijom. Uslov koji je takoe obezbedio toliko potrebnu empirijsku grau za dalji razvoj teorije afektivne vezanosti. Prema teoretiarima afektivne vezanosti prevoenje relacijskog u individualno svojstvo je proces. U prvim mesecima ivota, detc na osnovu svakodnevnih, ponavljanih iskustava sa majkom, postepeno gradi unutranju predstavu o sebi i o njoj. Sklapa sliku na osnovu detalja koji se ponavljaju. U odnosu na majinu responzivnost na njegove 37

signale, njenu dostupnost i osetljivost za njegove potrebe, dete gradi sliku o sebi kao biu manje ili vie dostojnom majine panje i sliku o majci kao osobi koja je tu ili nije tu kada mu je potrebna. Slike ili reprezentacija sadre lina uverenja i oekivanja o tome kako radi sistem afektivnog vezivanja i ta se moe dobiti od njega. Individualne razlike nastaju iz ekspresije ponaanja afektivnog vezivanja u kontekstu roditelj-dete relacija. Unutranji modeli reflektuju oekivanja deteta o sopstvenom ponaanju i verovatnom roditeljskom ponaanju u razliitim situacijama. Re je o operativnim modelima sebe i znaajnih drugih, zasnovanim na istoriji zajednikih odnosa. U odnosu na ove sheme dete se adaptira, prilagoava svoje ponaanje ne bi li od znaajnih drugih dobilo ono to mu je neophodno za rast i razvoj: panju, kontakt, sigurnost. ak, u odnosu na usvojeni model, dete organizuje sopstveni ivot. Boleljivo je ili plaljivo, ako su to situacije u kojima je majka najresponzivnija. Sigurno i oputeno sa majkom koja je topla, responzivna i adekvatna. Ukoliko, pak majka ni u jednoj situaciji ne reaguje, dete e prestati da alje signale, postae zatvoreno, oprezno, nepoverljivo. Dakle, odreene kognitivno afektivne strukture se razvijaju kao odraz bihevioralnih obrazaca. Nazvane su radnim modelima ili reprezentacijama zbog toga to su osnova za akciju u situacijama afektivnog vezivanja i zato to su otvorene za promene (na osnovu novih iskustava u odnosima vezivanja). Modeli su relativno stabilni i mogu da rade automatski bez potrebe za pravljenjem namernih procena. Oni upravljaju ponaanjem u odnosima sa roditeljima i utiu na oekivanja, strategije i ponaanja u kasnijim vezama. Na pitanje emu ovi modeli slue istraivai odgovaraju: "Pod uslovom da se revizija izvri pravilno, odnosno u skladu i sa razvojnim promenama i sa promenama sredine, ovi modeli omoguavaju osvrt kako na prole tako i uvid u budue situacije, omoguavaju regulisanje planova za ouvanje blizine i razreavanje konflikata u odnosima..." (I. Bretherton, K.A. Munholland, 1999) Vidimo da inkorporiranje mentalnih reprezentacija u sistem afektivne vezanosti omoguava celoivotnu perspektivu, obezbeuje razumevanje razvojnih promena u izraavanju afektivnih veza kao i razumevanje spoljanjih uticaja na razvijanje veze kao i ponaanje u njoj. Unutranji radni model sebe i model sveta nastaju kroz interakciju sa majkom, a kao odgovor na detetovu primarnu potrebu za afektivnom vezom. Bolbi pretpostavlja da se poetne forme ovih modela ustaljuju pri kraju ranog dctinjstva i slue da reguliu, 38

interpretiraju i predvide kako ponaanje, misli i oseanja osobe za koju se jedinka vezuje, tako i ponaanje same osobe. Postuliranje unutranjih radnih modela omoguilo je dalju operacionalizaciju i istraivanje afektivne vezanosti.

2.1.1. Unutranji radni model sebe i model znaajnih drugih

Ideja o unutranjem radnom modelu postala je jo operativnija, postuliranjem dodatnih pretpostavki o modelu sebe i modelu znaajnih drugih. Model sebe predstavlja skup oekivanja i verovanja deteta o sebi samom, do kojih ono dolazi na osnovu kvaliteta odnosa roditelja prema njemu. Model drugih, predstavlja skup verovanja i oekivanja deteta u odnosu na druge, takoe je zasnovan na opaenom ponaanju roditelja prema njemu.U svakom sluaju, jedan individualni unutranji model afektivne vezanosti ukljuuje stabilne postulate o ulogama oba roditelja i deteta u vezi, zato to individualne razlike u vezivanju potiu iz pomenutih okruenja. Poto se za unutranje modele veruje da odslikavaju doivljene interakcione obrasce izmeu osobe koja se vezuje i osobe za koju se vezuje, modeli sebe i znaajnih drugih su oekivano komplementarni. "Glavna karakteristika radnog modela sveta koji svako od nas gradi je naa pretpostavka o tome ko su figure za koje se vezujemo, gde se mogu nai i kako oekujemo da odgovore. Slino, osnovna karakteristika radnog modela sebe koji ljudi grade je do kog stepenajc on prihvatljiv ili neprihvatljiv figurama za koje se vezuje. Na strukturi tih komplementarnih modela baziraju se pretpostavke osobe o tome kolika je mogunost da znaajni drugi budu dostupni i da odgovore ukoliko od njih potraimo podrku. injenica je da od strukture ovih modela zavisi i da li e se jedinka oseati sigurnom da su joj znaajni drugi generalno dostupni ili e u manjem ili veem stepenu strahovati da joj nisu dostupne - povremeno, esto ili veoma esto." (Bowlby,1973)

2.1.2. Da li se unutranji radni modeli menjaju?

Prema teoriji afektivnog vezivanja unutranji radni modeli su podloni promenama. Modaliteti ovih promcna e biti preciznije 39

razmatrani na narednim stranama. Meutim, sama injenica promenIjivosti rano formiranih radnih modela, na novi nain osvetljava odnos ranih i kasnijih iskustava. Naime, kvalitet ranih detetovih iskustava prema teoriji afektivnog vezivanja odraava se u tipu radnog modela koji dete formira. Ukoliko teorija dalje podrazumeva da se rano formirani radni model menja u skladu sa kasnijim iskustvima, itava konstrukcija o ireverzibilnsti tragova ranih iskustava e se sruiti. Da li to znai da nema relacije izmeu ranog detinjstva i kasnijih ivotnih situacija? Naravno da ne znai. Ali, potrebno je sagledati ovu relaciju na novi nain. Prvi od modaliteta promenljivosti unutranjih radnih modela su razvojne promene.
> Razvojne promene unutar radnih modela kao zahtev za kontinuiranom sigurnou Pojam siguran u kontekstu teorije vezivanja slui da opie sigurnost individue da e zatitniki nastrojena osoba biti dostupna, bilo da je individua beba, dete ili odrasla osoba. Ovu upotrebu, meutim, ne treba pogreno shvatiti kao nedostatak razvojnih promena u radnim modelima. Ve Bolbi je tvrdio da e detetov kontinuiran oseaj sigurnosti biti ugroen ako radni modeli sebe i znaajnih drugih ne prate razvoj fizikih, socijalnih i kognitivnih sposobnosti deteta. To znai da, u situacijama kada je novoroenetu jo uvek potrebna zatita, bebi koja ui da hoda nee biti potrebna. Ali dok se ta ista beba ne boji mraka, detetu na predkolskom nivou bie potrebno ohrabrivanje, pa i zatita, povodom nastupajuih razvojnih strahova. Za objanjenje ovako rastue sofisticiranosti radnih modela Bolbi je naao teorijsko uporite u radovima ana Pijaea (Jean Piaget, 1951,1952,1954) o senzomotornom periodu u razvoju deteta. Dakle, ba kao to beba o fizikom svetu saznaje na osnovu manipulisanja predmetima (Piaget, 1954), Bolbi oekuje da o socijalnom svetu beba saznaje na osnovu interakcije sa ljudima koji se njome bave i da na osnovu te interakcije formira tzv. unutranje radne modele. Bolbi pretpostavlja da se dete od kraja svoje prve godine i u verovatno najaktivnijem obliku tokom druge i tree godine, bavi konstruisanjem radnih modela o tome kako bi fiziki svet oko njega, njegova majka i druge vane osobe mogli da se ponaaju, kako bi ono samo moglo da se ponaa i kako oni uzajamno reaguju. U okvirima ovih modela dete proccnjuje svoju poziciju i pravi planove. A u okviru svog modela
40

i modela svoje majke pravi procenu planova vezivanja. Po ulasku u predkolsko doba, deca iako i dalje trebaju figure koje im pruaju zatitu, postaju sve sposobnija da se oslone na unutranje radne modele kako bi se oseala sigurnom i u odsustvu znaajnih figura. Istovremeno poinju da shvataju da se ciljevi i motivi osoba za koje se vezuju razlikuju od njihovih. Kako ovladavanje verbalnom komunikacijom raste, novonastale sposobnosti vode u znaajne promcnc koje za posledicu imaju ono to je Bolbi nazvao ciljem korigovano partnerstvo. O emu se zapravo radi? Kako funkcioniu i da li se menjaju unutranji radni modeli kod deteta predkolskog uzrasta? Teoretiar afektivnog vezivanja, Inge Bretherton (I.Brethcrton, 1999) ovu promenu ilustruje sledeim primerom: deak predkolskog uzrasta, igra se u dvoritu i uje od oca da majka odlazi u kratku posetu roacima. Prekida igru, kree da trai majku i nagovora je da ga povede sa sobom. Dakle, potreba ovog deaka za majinom dostupnou, ima strategiju uzimanja u obzir ne samo vlastitih ciljeva, ve i majinih. Ukoliko se ovo ponaanje uporedi sa eventualnim plakanjem ili puzanjem istog deaka u prvoj godini u slinim situacijama, bie jasniji pojam ciljem korigovanog partnerstva. Ovaj koncept je takoe naao potvrdu u istraivanju grupe autora (Bretherton&Beeghlv, 1982), koje pokazuju da se dejc razumcvanjc elja, namera i emocija drugih osoba razvija mnogo ranije nego to se nekada mislilo. Dakle, u skladu sa razvojem deteta, unutranji radni modeli se menjaju. Sledei modalitet promene unutranjih radnih modela je promena afektivnih kvaliteta. ^ Promene afektivnih kvaliteta radnih modela Kao to je ve reeno, radni modeli mogu da ostanu afektivno stabilni, reflektujui dosledno sigurne ili nesigurne odnose. Meutim, situacija se moe promeniti, tako da novoroene koje je recimo, bilo bezbedno vezano za majku ne odraste uvek u bezbedno vezanu osobu. Do afektivne promene u radnim modelima moe doi iz mnogih razloga. Prethodno adekvatni roditelji mogu se promeniti iz mnogo razloga (bolest, gubitak posla, rat...), mogu se ponaati agresivno, mogu pretiti samoubistvom. U svakom sluaju detetovo prethodno poverenje u njih bie poljuljano i dovee do rekonstrukcije modela roditelja (Bowlby, 1973). Suprotno, sa poboljanjem ivotnih oko41

Inosti, roditelj moe stei kapacitet mnogo senzitivnijeg reagovanja na detetove potrebe vezivanja, to za posledicu ima reviziju modela sebe kao vrednog panje i modela roditelja kao brinog. Potpuno u skladu sa nalazima Klarkovih (A.M Klark & A.D.B. Klark,1987) o mogunostima izmene uticaja ranih iskustava, ova koncepcija suprotna je poetnoj Bolbijevoj ideji o nepovratnom (pogubnom) uticaju ranih separacija majki i dece. Ipak, i kada se ivotne okolnosti drastino promcne, promene unutranjih radnih modela nisu tako jednostavne ni spontane kako je moda izgledalo. Naime, odbrambeni aspekti organizacije unutranjih modela esto oteavaju proces rekonstrukcije.
x

> Otpor promenama unutar radnih modela

Uprkos razvojnim zahtevima, unutranji radni modeli nisu u stanju neprekidnog kretanja. Proces asimilacije (ideja koja je pozajmljena od ana Pijaea) uslovljava izvestan otpor prema promenama. Drugim recima, reprezentacije osnovnih interakcija formiraju oekivanja i u izvesnoj meri odreuju opaanje prispelih iskustava, tako da postoji sklonost da nove i drugaije transakcije sa ljudima budu viene na ustaljeni stari nain. Pozitivan aspekt procesa asimilacije svakako je u injenici da povremeni (samo povremeni) propusti figure afektivnog vezivanja u razumevanju detetovih potreba ne dovode do formiranja ncpovercnja dcteta u dostupnost ove figure, ve se asimiliraju u postojeu sigurnu shemu. Naime, injenica je da unutranji modeli i oekivanja dve osobe koje su u uzajamnoj afektivnoj vezi stvaraju odreenu dozu sigurnosti. Kada se interaktivno ponaanje jedne osobe promeni, oekivanja druge osobe su naruena. Deava se da ta druga osoba ne primeti ili odbije da razume partnerova ponaanja (bilo pozitivna, bilo negativna), jer ih asimiluje u postojei model. Ovi normalni, stabilizujui procesi ipak poputaju kada je promena ponaanja dosledna, pa osoba mora da se akomodira u odnosu na tu injenicu, odnosno da postane svesna da stari model ne funkcionie. Inge Brethcrton, (1. Bretherton,1999) vidi deo otpora promeni i u injenici da naini delovanja i razmiljanja koji su bili pod snanom kontrolom, vremenom postaju manje svesni ili ak nesvesni, odnosno automatski. Efikasnost automatske obrade novih iskustava postavlja manje zahteva panji, ali dovodi i do izvesnog gubitka fleksibilnosti. 42

2.1.3. Da li se unutranji radni modeli prenose iz generacije u generaciju?

Prema teoriji afektivnog vezivanja, dcte formira afektivnu vezu najpre sa osobom koja se njime bavi. Kroz odrastanje, ono ovu vezu nosi u formi unutranjeg radnog modela i u odraslom dobu prenosi je na partnera. Teorija takoe kae da ovaj rano steeni model vezivanja, osoba osim to prenosi na partnera, prenosi i na svoje dete. Da li je to tako jednostavno? Naime, verovatno je da e osoba koja je u detinjstvu stekla sigurnu afektivnu vezu, u odraslom dobu sa sopstvenim detetom, negovati takoe sigurno afektivno vezivanje. Meutim, ako je osoba stekla izbegavajui afektivni obrazac, da li e prema sopstvenom detetu biti uzdrana, hladna, ak odbacujua. Ili e, ukoliko je okupirano vezana za svoje roditelje, u odnosu na sopstvcno dete biti nedosledno responzivna, neosetljiva za potrebe detcta? Da li e ponoviti afektivni obrazac svog detinjstva ili e nastojati da svom detetu prui kvalitetniju ivotnu priu? Ovo je takoe oblast kojom se istraivai afektivnog vezivanja sve vie bave. Prvo istraivanje koje se bavilo testiranjem hipoteze o transgeneracijskom prenosu obrazaca afektivnog vezivanja ponovo je uradila M. Mein (Main et al.,1985. Main & Goldwyn, 1989). U skladu sa oekivanjima teorije afektivnog vezivanja, ona je pretpostavila da e se jednom formirani obrasci prenositi iz generacije u generaciju. U njenim istraivanjima ovo oekivanje je potvreno, odnosno ustanovljena je povezanost izmeu klasifikacije roditeljske vezanosti i klasifikacije njihove dece, tako da su sigurni roditelji (F) imali dccu tipa B, odbaeni roditelji (D) decu tipa A, a preokupirani roditelji (E) decu tipa C. Mnogo komplikovanije bilo je razumeti kojim kanalima se ovaj prenos ostvaruje. Poetne pretpostavke bile su daje sadraj iskustava iz detinjstva ono to odreuje obrazac vezanosti (deca sa negativnim sadrajima imala bi nesigurne obrasce, deca sa pozitivnim sadrajem imala bi sigurne obrasce). Nisu se potvrdile. Nalazi dobijeni na osnovu Intervjua o afektivnom vezivanju odraslih u kome su odrasli pripovedali o vezivanju za svoje roditelje (AAI, Main, Caplan, Casidv, 1985) vodili su do nekih novih i neto drugaijih uvida. Istraivanja Meri Mein su osvetlila injenicu da tek celokupna organizacija vcrbalizacije osobe prilikom opisivanja iskustava sa svojim roditeljima, a ne samo konkretan sadraj iskustva iz detinjstva, odreuje kvalitet prisnosti
43

roditelja i dece u prethodnoj generaciji. Preciznije, veina roditelja u Merinom istraivanju bila je u stanju da prui koherentan, emotivno otvoren i jasan doivljaj bliskosti sa roditeljima u periodu detinjstva, stoje nazvano sigurno-autonomnom reakcijom. Roditelji koji su inili ovu grupu rekli su da su imali relativno sigurno detinjstvo, mada je nekolicina opisala prisnost sa roditeljima kao nedovoljnu. Koherentni intervjui roditelja, visoko su korelirali sa sigurnim ponaanjem njihove dece u Situaciji sa strancem, bez obzira na to da li je sadraj njihovih iskustava iz detinjstva bio pozitivan ili ne. Jednostavnije, majke iji su intervjui klasirikovani kao koherentni su imale decu koja su bila sigurna da e od njih dobiti utehu kada im bude bila potrebna. Suprotno ovome, manji deo intervjuisanih, grupisan kao odbacujui pokazivao je tendenciju izbegavanja odgovoranja na pitanja iz intervjua, sluei se izjavama tipa: "Ne znam, ne seam se." Ovi ispitanici su pravili generalizacije koje su neosnovane ili u suprotnosti sa uspomenama iz detinjstva. esto su i umanjivali uticaj iskustva vezivanja na svoj razvoj. Deca ovih roditelja su u laboratorijskoj situaciji klasifikovana kao ona koja imaju tendenciju izbegavanja. Tako su se nepanja ili izbegavanje teme o vezivanju u intervjuu podudarale sa detetovim bihevioralnim izbegavanjem roditeljske blizine i interakcije sa njim u rizinim situacijama. Nekolicina roditelja klasifikovanih kao preoptereeni uglavnom se priseala konfliktnih, nikada razreenih uspomena iz detinjstva. Najee, ponetisopstvenimseanjima, previali su postavljena pitanja i uporno prepriavali dogaaje koji ih i dalje ispunjavaju ljutnjom. Njihova deca su u stresnim situacijama (Situacija sa strancem}, pokazivala tendenciju da ih trae, ali ne i da bivaju uteena njihovim dolaskom, ve da nastavljaju da plau, besne i si. (ambivalentni obrazac). Ova, deija potreba za bliskou, kontaminirana besom, odgovarala je na reprezentativnom nivou dugim priama njihovih roditelja o situacijama kada njihov bes nije bio umiren. etvrta grupa intervjuisanih roditelja klasifikovana je kao nerazreeni (Main i Solomon, 1990). Ovi roditelji pokazivali su ponavljane reprezentacione propuste koji su ometali tok prie o znaajnim temama (lapsusi, nerazumljiv govor...). Bebe ovih roditelja klasifikovane su kao neorganizovane na osnovu ponaanja u stresnim situacijama. Klasifikaciju su dali Main i Solomon kako bi opisali decu sa zbunjujuim ponaanjem (dezorijentisani pokreti, nejasni
44

izrazi, kratki gestovi straha, produena nepominost i stereotipi) koje u potpunosti ometa obrazac prisnog sjedinjavanja (Solomon, J. George, C. & de Jong A, 1995; Lyons-Ruth &Block.D, 1996). Mein i Hese (1990) objanjavaju ovu afektivnu vezanost - ometajuim percepcijama roditelja kao osobe koja plai ili koja se plai. Sa ciljem procene podudarnosti izmeu klasifikacija odraslih u Intervjuu i klasifikacija beba u Situaciji sa strancem, M. Mein je sa grupom saradnika uradila meta - analizu niza istraivanja (18 uzoraka, preko 800 dijada) uzetih iz SAD, Velike Britanije, Izraela i Holandije. Pronala je znaajne korelacije izmeu tehnike AA1 Intervjua i Situacije sa strancem, za svaki od ispitivanih obrazaca vezivanja. Korelacije su bile visoke i nisu zavisile od toga da li je intervju zadat pre ili po roenju deteta. Metodoloki znaajno bilo je otkrie da su korelacije bile vee kada su procenjivai bili obuavani pre zadavanja Intervjua. Ove korelacije su ipak bile manje u dijadi otac - dete, nego majka - dete, kao i u test situacijama na uzorcima dece predkolskog uzrasta, nasuprot situacijama sa strancem namenjenim bebama. Pet godina kasnije, radei istraivanje zasnovano takoe na procenjivanju dece SS tehnikom i na procenjivanju odraslih AAI intervjuom, Meri je dobila sline rezultate. Korelacija izmeu deijih obrazaca afektivnog vezivanja i majinih obrazaca iznosila je znaajnih r=0,61, a korelacija izmeu dejih obrazaca i obrazaca afektivne vezanosti oeva, iznosila je takoe znaajnih, r=0,41. (M. Main,1985; Main&Goldwyn,1998). Grupa nemakih istraivaa, (Fremmer Bombik et al., prema Grossmann, K. & Grossmann, E.,1991) je, radei na uzorku roditelja i dece u severnoj Nemakoj, takoe koristila tehniku AAI Intervjua za ocenu vezanosti odraslih. Prema njihovim nalazima podudarnost je visoka: roditelji dece koja su procenjena kao sigurna, redovno su vrednovali vezanost, a roditelji dece koja su procenjena kao nesigurna, redovno su obezvreivali vezanost. U naoj sredini takoe je uraeno jedno istraivanje transgeneracijskog prenoenja afektivnih obrazaca (T.S. Stanojevi, 2000). Preciznije, ispitivali smo povezanost izmeu vaspitnih stavova roditelj a 1 afektivne baze deteta. Istraivanjem smo obuhvatili tri generacije (bake, majke i decu). Istraivanje predstavlja opservacionu studiju interakcije majka-dete, praenu testovnim procenjivanjem vaspitnih stavova roditelja. Obuhvaeno je 90 formalno kompletnih porodica u kojima su postojale i bile spremne na saradnju sve tri generacije. 45

Rezultati i straivanj a potvrdili su veinu postavlj enih hipoteza. Izvesni kvaliteti materinstva se prenose, odnosno postoji znaajna povezanost izmeu vaspitnih stavova majki u prethodnim generacijama i kvaliteta afektivne baze deteta. Majke koje imaju doivljaj prihvaenosti u odnosu na svoje majke odgajaju decu sa optimalnom bazom rasta i razvoja. Rezultati koji se odnose na povezanost izmeu vaspitnih stavova odbacivanja, prezatiivanja i nedoslednosti, statistiki znaajno su povezani sa maladaptivnom bazom rasta i razvoja deteta. Posebno nam se uinio interesantnim podatak da bake imaju mnogo vei uticaj od oeva, na afektivnu bazu deteta, kao i da su prvoroena deca ea u grupi sa negativnim vaspitnim stavovima i maladaptivnom bazom. Rezultati ovog istraivanja slini su rezultatima dobijenim u tzv. kanadskom trogeneracijskom istraivakom projektu, (Benoit, Parker, 1994). Naime, dobijeno je visoko slaganje (75%) izmeu 81 bake, njihovih odraslih kerki i njihove dece. Jo je indikativniji procenat slaganja obrazaca (81%), dobijen u istraivanju koje je tretiralo 27 majki i njihovih psihijatrijski tretiranih adolescenata (Roscnstein i Horowitz,1996).

2.1.4. Da li su unutranji radni modeli univerzalni ?

Transkulturalni pravac istraivanja obrazaca afektivnog vezivanja sve je znaajnija oblast razvoja teorije. Istraivanja obrazaca afektivnog vezivanja sprovedena su i u drugim i drugaijim sredinama u odnosu na poetni, ameriki uzorak M. Ejnsvort (Baltimorski uzorak). Grupa istraivaa (I. Jzendoorn & Sagi, 1999) nastojala je da proveri odrivost teorije afektivnog vezivanja uporeivanjem distribucija u razliitim sredinama. Njihov projekat testirao je 4 hipoteze: hipotezu o univerzalnosti, hipotezu o normativnosti, hipotezu o osetljivosti i hipotezu o kompetentnosti teorije afektivnog vezivanja. Rezultati brojnih istraivanja prikazani su u tabeli 1. 46

Tabela 1. Odrivost hipoteza o afeklivnom vezivanju u razliitim sredinama

Drutvo Afrika Ganda (Ainsworth, 1967) Gusii (Kermoian&Leiderman, 1986) Dogon(Tme,1994) Hausa (Marvin et al., 1977) Kung San (Korner, 1977) Effe (Morelli&Tronick,1991) Kina Beijing (Posada et al.,1995) Beijin(Hu/Meng,1996) Izrael Dravni kibuci (Sagi, 1994) Porodini kibuci (Sagi, 1994) City (Sagi et al., 1985) Japan Tokio(Durrettata!.,1984 Sapporo (Takahashi, 1986) Tokio(Vereijken,1996) + + + + + + + 0 0 0 + + + + + +
+

Univerzalnost

Normativnost

Senzi- Kompc_ tivnost tentnost

+ + + + + +

+ +
4-

+ + 0 0

0 0 0 0 0

0 0 0

(+) (+)
0 +

+ +

+ +

0 0

+ 0 0

+ 0

Dakle, analiza rezultata istraivanjapotvrdila je prve dve hipoteze : hipotezu o univerzalnosti fenomena i hipotezu o normativnosti. Ali i preostale dve hipoteze, po miljenju istraivaa ne treba odbaciti ve proveravati drugaijom metodolokom procedurom (van I. Jzendoorn&Sagi, 1999). ini se jo znaajnijim pogledati distribuciju obrazaca afektivnog vezivanja u razliitim sredinama (tabela a
47

Tabela 2. Distribucija obrazaca afektivnog vezivanja u razliitim sredinama

n
Afrika Ganda, (M.Ejnsvort,1967) Gusii,(Kennoian&Leidennan, 1 986) Dogon, (True,1994) Kina Beijing, (Hu & Meng,1996) Izrael Dravni kibuci (Sagi et al., 1985,1995) Porodini kibuci (Sagi, 1995) City (Sagi et al., 1985) Japan Tokvo (Durrett et al., 1984) Sapporo, (Takahashi, 1986) Zapadna Evropa 9 uzoraka (van I. Jzendoorn & Kroonenberg,1988) 28 26 26 Izbegavajui 18% % 0% Sigur- Ambini valentni 57% 61% 69% Neklasifikovani

8% -% 25%

23%

31

16%

68%

16%

104 25 36 39 60

7% 0% 3% 13% 0%

56% 80% 80% 61% 68%

37% 20% 17% 18% 32%

8%

510
1584

28% 21%

66% 67%

6% 12%

SAD
21 uzorak (van I. Jzendoorn, 1992)

Budui da je navedenim istraivakim rezultatima potvrena u mnogim i razliitim sredinama u odnosu na poetnu (Baltimor, 1961), klasifikacija Meri Ejnsvort jo jednom dokazuje univerzalnost (van I. Jzendoorn, 1992), ali ukazuje i na znaajna, verovatno kulturoloki uslovljena odstupanja. Generalno gledano mogli bi rei da sve distribucije van Zapadne Evrope i Amerike imaju naglaeniji ambivalentni od izbegavajueg obrasca. Naravno, daje ovo objanjivo razlikama u nainu ivota, u smislu da je u uslovno reeno siromanijim sredinama zavisnost naglaena ivotnim uslovima: decu uvaju bake, odrasla deca ive sa roditeljima, jednom reju model porodice je iri i 48

komplikovaniji. U prilog razlikama navedimo i rezultate istraivanja obrazaca afektivnog vezivanja kod decc uraenog u naoj sredini, (T.S. Stanojevi, 2000). Budui da je istraivanje uraeno Q setom afektivne vezanosti Votersa i Dina, (Watcrs&Deanc,1985) koji govori 0 kvalitetima dobre, odnosno loe baze, nismo u prilici da rezultate direktno uporedimo. Ipak,: dobroj bazi (sigurna afcktivna veza) u na em istraivanju pripalo je 47% ispitivanog uzorka, a maladaptivnoj 10%. Znaajnih 43% nalazi se negde izmeu na kontinuumu od optimalne do maladaptivne baze rasta i razvoja, to kroz dalju analizu upuuje na ambivalentnu afektivnu vezanost. Izgleda da je i u naoj sredini naglaeniji ambivalentni obrazac afektivnog vezivanja dece u odnosu na izbegavajui afektivni obrazac. Rezultat koji osim to govori o kulturolokim razlikama otvara 1 pitanje znaenja svakog od obrazaca u svetlu prilagoenosti kulturi. Preciznije da li su ambivalentno afektivno vezana deca jednako neprilagoena i nesrena u sredini u kojoj ine preko 30% populacije (Izrael, Japan, Srbija) i u sredini u kojoj ine zanemadjivih 6% populacije (Zapadna Evropa)?

2.2. Razvoj afektivnog vezivanja kroz ivotni vek

2.2.1. Period novoroeneta i rano detinjstvo
Na stranama koje slede, teorija afektivnog vezivanja predstavljena je kao celoivotna teorija emocionalnog razvoja. Skiciran je razvoj oseajnosti poev od najranijih dana, preko adolcscentnog perioda do perioda zrelosti. Takoe je nainjen pokuaj razumevanja ljubavnih veza iz ugla afektivne vezanosti, kao i pokuaj sagledavanja razliitih obrazaca afektivnog vezivanja u svim pomenutim razvojnim modalitetima. Don Bolbi nas je zaduio idejom da beba oveka, ba kao i druge bebe u ivotinjskom svetu, poseduje primarnu potrebu za kontaktom sa drugom odraslom osobom, najee majkom. Mladunci drugih ivotinja, svoju potrebu ostvaruju veajui se o majku (npr. majmuni) ili pratei je (guske, patke..), ime obezbeuju njenu gotovo neprekidnu blizinu. Coveja jedinka raa se nezrela i bespomona. Naravno nije u stanju da se okai o majku, a jo manje da je prati. 49

Da li fizika bespomonost ljudske bebe znai da je indisponirana za preuzimanje inicijative u uspostavljanju kontakta sa majkom? Odnosno, kako ljudska beba moe da utie na koliinu vremena koje e joj biti posveeno? Bolbi je samo nagovestio, a istraivai posle njega razradili, ideju da ljudska beba poseduje izvesne socijalne moi, koje joj obezbeuju odreenu inicijativu u uspostavljanju kontakta sa majkom. Ova postavka, se neto kasnije, razrauje u tekstovima H. Rejnold (H.Rheingold, 1991): "Od samog svog roenja, odoje poseduje ulne modalitete koji mu omoguavaju osetljivost na stimuluse, odnosno na socijalne objekte iz okruenja. Posmatranje dece u najranijim fazama razvoja, redosled razvojnog napretka i eksperimenti se slau u tome da odoje moe da vidi i uje ljude, da moe da ih mirie, da oseti njihove dodire. Ukoliko se socijalni objekti razmatraju kao kolekcija stimulusa, jasno je da je ljudsko odoje bioloki opremljeno da osea ljude." Ne samo daje osetljivo na stimuluse koje mu upuuju odrasli, ljudsko odoje na njih i odgovara. Dakle, beba odraslima upuuje signale: uveni socijalni osmeh pojavljuje se ve u etvrtoj nedelji, pla jo ranije. Naravno socijalni signali jo uvek ne znae da je dolo do afektivne vezanosti, beba se prvih meseci osmehuje svemu to odgovara getaltu ljudskog lika, tek postepeno uei da razlikuje majin lik. U svakom sluaju, bebinom osmehu ili plau teko je ili nemogue odoleti. U odnosu na ove signale majka se orijentie: hrani bebu, presvlai, uzima u naruje. Majina responzivnost u odnosu na signale bebe, kljuna je determinanta postepenog razvoja afektivne :!l||i vezanosti. Dakle, afektivno vezivanje se zainje kad dete svoj socijalni odgovor pone da uslovljava, individualizira, kroz vezivanje za odreenu osobu u okruenju. Ovaj proces je oformljen ve u estom mesecu ivota bebe: sa est meseci ona razlikuje majku kao figuru emocionalne vezanosti i manifestuje to praenjem njenih pokreta, auditivno i vizuelno. Beba slua i odgovara drugaije na glas majke; plae drugaije kada ona izlazi iz sobe u poreenju sa dragim osobama iz okruenja; pozdravlja je drugaije i poinje da prua ruke kada joj majka prilazi. Bolbi, afektivno vezivanje u ovom periodu, opisuje i kao samonavodeu napravu u kojoj je dete programirano da se fokusira na roditelja sa ciljem da odri blizinu, (Bowlby,1969). Tokom sledea tri meseca, njihova afektivna veza se ustaljuje i sa devet meseci kao daje najvra i najjaa. "U devetom mesecu je najjae phbijanje uz majku
50

posebno kad je beba uznemirena ili je u prisustvu nepoznate osobe," (Bowlby,1969). Na osnovu ovako formulisanih teorijskih oekivanja, koncipiran je prvi instrument za klasifikaciju individualnih razlika u odgovorima dece na nepoznatu osobu (SS, Ainsworth&Witting, 1996), 0 kome je ve bilo reci. Razvoj afektivne vezanosti posredovanje i odreenim formama ponaanja. To su dozivanje, plakanje, tepanje, osmehivanje, prianjanje 1 traenje. U ranoj verziji teorije afektivnog vezivanja, smatralo se da ovih pet obrazaca ponaanja odreuju kvalitet vezanosti. U novijoj verziji je postulirano da se u starosti deteta od 9 do 18 mcseci ovi obrasci inkorporiraju u sloeniji kontrolni sistem. Novu verziju Bolbi naziva Teorijom kontrole ponaanja. Prema ovoj teoriji, ponaanja afektivnog vezivanja dele se u vie kategorija, od kojih e dvc biti pomenute: signalna ponaanja (pla, osmeh, gukanje), iji je efekat da dovedu majku detetu i, pribliavajua ponaanja (puzanje ka majci, praenje), iji efekat je da dovedu dcte majci. Onoliko koliko su signalni vidovi ponaanja odreivali kvalitet prvih est meseci, toliko e orijentaciono ponaanje postati uslov daljeg razvoja afektivne vezanosti. U drugoj polovini prve godine dete poinje da se kree, najprc puzei, a onda inei prve korake. Pojava detetove pokretljivosti povlai za sobom mnogo sloeniji sistem komunikacije, stoje i dalje u funkciji razvoja afektivne veze. Dete sada ima mogunost izvesnog kontrolisanja situacije: moe da ode do majke, da je prati iz sobe u sobu, da svojom aktivnou reava neizvesne situacije. Majka, pak, sada ima potrebu da zna da e se dete okrenuti prema njoj u vreme opasnosti i da e biti u stanju da signalizira protest ili alost ukoliko ga ona ostavi na nekoliko minuta. Sistem afektivne vezanosti na ovom stadijumu, Bolbi naziva postavljanjem cilja (set-goals) koji uporeuje sa funkcionisanjem termostata zbog kontrole po principu feed-backa (slika 4). Postavljanje cilja, za dete znai drati se blizine majke, odnosno biti joj dovoljno blizu. Dete majku koristi kao sigurnu osnovu za eksploraciju, kada su pretnje okruenja neznatne. Meutim, ono takoe pokazuje separacioni protest ili signalizira opasnost kada su

Slika 4. Teorija kontrole ponaanja

pretnje izrazitije. Pred roditeljem je mogunost komplementarno negujueg ponaanja, koje parira ili bi trebalo da parira privrenom ponaanju dctcta. Na primer, stavljeno u novu situaciju, dete e kroz socijalne signale, kroz kontakt sa majkom, nastojati da organizuje sopstvcno ponaanje, u smislu dalje cksploracije ili povlaenja. Ovako sagledana interakcija roditelj-detc (kroz aspekt nadziranja i regulacije udaljenosti), prostor je sa mnogo mogunosti za problematine situacije. Recimo, preterano anksiozni roditelj moe koiti detetova istraivaka ponaanja, inei da se ono osea kruto i neslobodno; ali i zanemarujui roditelj moe zakoiti cksplorativna ponaanja nedostatkom obezbeenja sigurne osnove afektivne vezanosti, to takoe moe voditi doivljaju ostavljenosti. I ovo je zapravo faza u kojoj se deava konana konceptualizacija interne mape, odnosno unutranjeg radnog modela. Da bi objasnio kako odnosi vezanosti roditelj - dete postaju postepeno svojina samog deteta, Bolbi je iz kognitivne psihologije preuzeo koncept unutranjih radnih modela. Pretpostavio je da dete internalizuje svoja iskustva sa figurama vezanosti i da ih uva u dugoronoj memoriji. Obrasci interakcije su po njemu, uglavnom nesvesni i tee da asimiluju nove informacije (Bowlby, 1988). 52

Tokom druge godine ivota i vei deo tree godine, ponaanje afektivnc vezanosti nije nita manje izraeno nego u prvoj godini. Jedina promena tie se toga da dete postaje svcsno da je razdvajanje neophodno. Ipak do kraja tree godine kod veine dccc ponaanje bliskosti je oigledno i uporno. Na ovoj injenici su bazirani brojni instrumenti za proccnu afektivnog vezivanja u ranom detinjstvu. Jednu od najee koricnih tehnika je set pitanja o afcktivnoj vezanosti (Attachment Q set, Waters, 1985). AQS instrument podrazumcva viesatnu opservaciju odnosa dcteta sa majkom u njihovom prirodnom okruenju i nakon toga procenjivanje odnosa kroz 90 pitanja vezanih za kvalitet afektivne veze. Instrument zapravo procenjujc kvalitcl ovog odnosa na kontinuumu od optimalne do maladaptivne baze rasta i razvoja dcteta. Istraujui afektivnu vezanost nakon ranog detinjstva, Mcri Ejnsvort period oko etvrtog roendana dcteta, oznaava kao partnerstvo sa korigovanim ciljem, za iji nastanak je odluujui dalji razvoj govora i hodanja. Iako je govor poeo da se razvija u prethodnoj fazi, sada dalji napredak detctovc vctinc govora pomae i detetu i roditeljima da bolje saopte sopstvene planove i elje i prema tome olakaju dogovor. Povcrenje u stabilnost ovog meusobnog razumevanja ugrauje se u detetov radni model odnosa sa majkom i omoguuje mu da toleric razdvajanje od majke na due vremc i sa manje tuge. Partnerstvo sa korigovanim ciljem oznaava dctetovu novo formiranu sposobnost da u svoj obrazac afektivne vezanosti uklopi i potrebe roditelja, odnosno znaajnih drugih. Slino je i sa hodanjem: kvalitativni napredak u kretanju, od nesigurnog geganja do hodanja i tranja - omoguuje detetu da ispita proireni svet, da doe u vezu sa vrnjacima, eventualno se izloi opasnosti daleko od svoje bczbcdnc baze, ali i vrati u sigurnu zonu po svojoj elji.... Jednom reju, posle tree godine deca mnogo bolje prihvataju privremeno razdvajanje od majke i poinju da se igraju sa vrnjacima. Afektivna veza u ovom novom obliku (manje intenzivna, ali dosledna), pcrzistira otprilike do polaska deteta u kolu. Naravno i za ovaj uzrast je adaptiran instrument koji procenjuje individualne razlike u afektivnoj vezanosti. Jedan od najnovijih je instrument izraelskih istraivaa (AEEG, Autobiographical Emotional Events Dialogues, Nina Koren Kane, 2000). Ovaj test procenjuje dijalog izmeu majke i dcteta, a povodom dogaaja u kojima je dctc oscalo tugu, sreu, strah ili ljutnju. Izvc-sna
53

^rnena u kvalitetu afektivne vezanosti, prema Ejnsvortovoj, deava u 7. godini ivota, sa preuzimanjem odgovornosti polaska u kolu, ajj mnogo znaajnija promena deava se tek u adolescentnom periodu, sa razvojem interesovanja i emocionalnih investicija u suprotni pol. I na kraju, moda bi mogli primetiti da je razmatranje ovog raliog perioda u razvoju deteta u izvesnoj meri neodgovarajue onome gj0 zapravo vidimo kad posmatramo majku i dete. Naime, poev od formulacija: postavljanje cilja, samonavodea naprava, unutranji rijidni model i partnerstvo sa korigovanim ciljem, nain posmatranja odnosa majka - dete donekle je neprirodan, netipian, nema razmatranja ujoge komunikacije, uloge govora... Ovo je rezultat nastojanja da se u 0<Jnosu majka-dete pronau samo ponaanja srodna ili ak istovetna ponaanjima u odnosima ivotinja sa njihovim mladuncima. Ovakvo s^gledavanje odnosa izmeu majke i deteta Bolbi duguje etolozima, a upravo navedene formulacije - kibernetskoj teoriji koja je omoguila ja se razliita ponaanja ivotinja i deteta dovedu pod zajedniki, jiibernetski imenitelj.
se

2.2.2. Dominantni obrasci afektivnog vezivanja dece ili: Pria o znaajnosti ranih odnosa majka-dete, na novi nain
Nakon perioda tzv. bolbijizma usledile su godine promiljanja i analiziranja individualnih razlika. Don Bolbi, (J.Bowlby,1969) nastoji da individualne razlike sagleda u svetlu kvalitativno razliitih interaktivnih iskustava deteta. Determiniui kvalitet interakcije Bolbi odreuje kao kvalitet sigurnosti odnosno nesigurnosti deteta u osobu koja se njime bavi. Kvalitet sigurnosti karakterie decu koja trae i dobijaju zatitu, osiguranje i prijatnost kada su uznemirena, koja istrauju samopouzdano i optimistino, svesna podrke i dostupnosti onoga ko brine o njima. Nesigurni kvaliteti se razvijaju kada ponaanje afektivnog vezivanja naie na odbacivanje, nekonzistentnost ili ak pretnju. Negativne reakcije majke ova deca doivljavaju kao lini nedostatak i otklanjaju strategijom koju Bolbi naziva odbrambenim iskljuenjem. Meutim, loi unutranji modeli, meutim, nisu samo hladne, odbacujue majke. Ovaj pojam, prema Bolbiju obuhvata i razliite obrasce neurotine afektivne vezanosti. Sutina anksiozne ili neurotine vezanosti za Bolbija je odravanje vezanosti sa onim ko neguje dete, a ko je nepredvidiv.
54

Bolbijeve modele afektivne vezanosti, preuzela je Meri Ejnsvort (M. Ainsworth, 1991) tvrdila eksperimentalnom procedurom i znaajno razradila. Dakle, kroz svakodnevna iskustva sa majkom detc formira jedan od sledeih modela afektivnog vezivanja: TIP "A " ili nesigurna /povuena afektivna vezanost (radni model majki kao dosledno odbijajuih) Nesigurne, povuene bebe kroz svoja svakodnevna iskustva razvijaju radne modele majki kao dosledno odbijajuih. Majka, dakle, dosledno ne reaguje na potrebe deteta. Pri tom ona moe biti prisutna i voditi o detetu rauna na odreen nain, nimalo povezan sa emocijama i signalima koje dete alje. Ovo rano oseajno liavanje Bolbi i istraivai pre Bolbija, vezivali su za separaciju deteta od majke, te je stoga poznato i kao fenomen hospitalizma. U istraivanju Meri Ejnsvort, po prvi put, isti simptomi se idcntinkuju i u formalno kompletnoj porodinoj sredini. Naueno ponavljanim iskustvima da majka nee odgovoriti na njegove potrebe, dete ovog tipa razvija karakteristian unutranji radni model. Razvija sliku o sebi kao o biu koje ne vredi dovoljno, a sliku o svetu kao o mestu koje nije sigurno, ni njemu naklonjeno. Od daljih razoaravanja titi se podizanjem oklopa izmeu sebe i drugih, postaje zatvoreno, distancirano, oslonjeno uglavnom na sebe... TIP "B " ili sigurna afektivna vezanost (radni model sigurne majine dostupnosti) "Sigurno dete ima unutranji radni model responzivnog, pouzdanog roditelja koji moe pruiti ljubav i sebe kao bia dostojnog ljubavi i panje i nosi ove pretpostavke kao zatitni znak u svim drugim odnosima", (Bowlby, 1988). Kvalitet ranog iskustva sa majkom, sigurno afektivno vezanih beba mogli bi oznaiti kao doslednu dostupnost i responzivnost majke na signale deteta. Bebe sa sigurnom afektivnom vezom, zahvaljujui ponavljanim iskustvima majine oseajne responzivnosti stiu sigurnost u majku, odnosno razvijaju model sigurne majine dostupnosti. Dakle, formiraju sliku o sebi kao o biima koja zasluuju ljubav i panju majke, a sliku o svetu kao o mestu koje je sigurno, udobno i u kome za njih ima mesta. Sa poverenjem u svet i u sebe ove bebe odrastaju u sigurnu decu. 55

TIP "C" /// nesigurna /ambivalentna afektivna vezanost (radni model nesigurne majinske dostupnosti) Nesigurne, ambivalentne bebe razvijaju radni model majki kao nedosledno dostupnih. Beba je nesigurna u dostupnost majke, jer majka selektivno reaguje na njene signale. Prema teorijama uenja neredovni, nepredvidljivi reim potkrepljivani a odrava ponaanje, u ovom sluaju afektivno vezivanje. Unutranji radni model ovde nee biti zasnovan na reprezentaciji sebe i drugih, ve na borbi na koju dete mora da pristane, ne bi li za sebe obezbcdilo minimum panje i naklonosti majke. Posledice zasnivanja ovakvog radnog modela su viestruke: pre svega, beba razvija izraenije emocionalno vezivanje za majku (emocionalno zavisna, tzv. lepljiva deca). U strahu da e izgubiti majku, beba je i pojaano nadgleda, kontrolie. Naravno, sva ova panja usmerena ka majci znai nedovoljno panje, interesovanja za sredinu (slabiji razvoj istraivakih sposobnosti). Neki nalazi sugeriu i postojanje povezanosti izmeu nesigurno ambivalentnog oblika vezivanja i nieg stepena razvijenosti intelektualnih sposobnosti (Cassidv & Berlin, 1994). Subjektivno iskustvo koje beba tako stie takoe nije optimalno. Jer, slabije istraivanje sredine moe da uslovi pojavu straha od sredine. Dakle, ova bioloka adaptacija ne vodi bebu i u psiholoki adaptivnu situaciju. (Lamb, M., Thompson,R.A., Gardner,W.P.,&Charnov,E.L1985). TIP "D" ili nesigurno dezorganizovane bebe (nekonzistentan, konfuzan radni model) Ova mala grupa bila je izdvojena tek u skorije vreme. Prouavanja dece iji su roditelji bili zlostavljani (P. Crittenden, 1989) ili su patili od manijako depresivne psihoze (Radke - Yarow, M. et al., 1985), pokazala su da se neka deca nisu mogla klasifikovati ni u jednu od ponuenih kategorija. Ono to je odvojilo ovu decu, nije bio novi kvalitet, ve razliiti indeksi dezorganizacije i dezorijentacije, kao to su kretanje ka zidu i naslanjanje na zid kao forma uplaenog reagovanja na stranca, penjanje i padanje pri ulazu roditelja u sobu, ukoenost svih pokreta, stereotipna ponaanja. Ovako opisane smernice za odreivanje deijeg "D" statusa vezanosti, omoguile su uspeno razvrstavanje zlostavljane i nezlostavljane dece u uzorku siromane dece (V. Carlson, et. al., 1989), kao i uspeniju predikciju u okviru kalifomijskog uzorka srednje klase (Ainsworth&Eichberg,1989).

56

Prouavanja na Bcrkli univerzitetu o kojima saoptava Mcri Mcjn i tzv. Charhttesville studije (Ainsworth,M. & Eichberg, C.G. 1991). potvruju postojanje iracionalnog / nesistematskog miljenja kao odgovora na traumu kod roditelja dece tipa "D". Mein i Hcs (Main. M. & Hese, E. 1992) nude objanjenje po kome traumatizirani roditelji esto bivaju uplaeni, a to bi moglo stvoriti konfliktno ponaanje (D) kod njihove dece i nedostatak organizovanog odgovora u vezi sa doivljajima straha. I mada zakljuak da kvalitet odnosa sa majkom dominantno odreuje obrasce afektivnog vezivanja delimino vraa na Bolbijcvo naglaavanje znaaja ranih iskustava, ovoga puta naglasak nije na zabrani separacije majke i deteta, ve je naglasak na kvalitetu ove interakcije i posledinom procenjivanju interakcije koja obczbcuje detetu bolju bazu daljeg rasta i razvoja. Ili kako je to sagledao jedan od novijih teoretiara afektivnog vezivanja: Oseaj sigurnosti i poverenja su repcri za razlikovanje odnosa vezanosti od drugih emocionalnih veza. Jer, samo ako i kada smo sigurni, moemo da se kreemo iz sigurnosti koju prua partner i sa poverenjcm ukljuujemo u druge aktivnosti", (Wciss, 1994).

2.3. Afektivna vezanost posle detinjstva

"Poverenje u dostupnost i podrku osobe za koju smo vezani, prema teoriji afektivnog vezivanja, predstavlja znaajan uslov sigurnog funkcionisanja u toku itavog ivotnog veka osobe," (Bowlby, 1969). Ve je osniva teorije afektivnog vezivanja pretpostavio da rano formirani modeli vezanosti predstavljaju trajni kapital osobe, da stabilni i otporni na promenc (posredstvom mehanizma unutranjeg radnog modela) perzistiraju kroz itav ivotni vck, utiui na oblikovanje svih naih odraslih relacija. Bolbi je takoe pretpostavio da sa stvaranjem partnerskih emotivnih odnosa u odraslom dobu. emotivni partneri preuzimaju poziciju primarnih figura vezanosti i dospevaju do vrha hijerarhije. Najkrae reeno, Bolbi je teoriju odraslog afektivnog vezivanja zaduio sledeim premisama: Afektivne veze prisutne su u elom ljudskom vcku. Romantini partneri su figure na koje se u odraslom dobu prenosi rani obrazac afektivne vezanosti. 57

l l

itav dalji razvoj teorije afektivnog vezivanja bazirao se na teorijskoj razradi i empirijskoj proveri navedenih pretpostavki. Na temelju prve Bolbijeve pretpostavke izgraena je nova teorijska oblast, Oblast odraslog afektivnog vezivanja, a na temelju druge Bolbijeve pretpostavke nastaje takoe nova istraivaka oblast, Oblast partnerskog afektivnog vezivanja. Za razvoj odraslog afektivnog vezivanja prevashodno su zasluni istraivai sa kalifornijskogBcrkli univerziteta, (Main, Casidv, Kaplan, 1985 ). U centru njihovog istraivanja bilo je nastojanje da se kod odraslih osoba utvrde kvaliteti primarnih afektivnih veza. Neto manje istraene, ali ne i manje znaajne su oblasti adolescentnog afektivnog vezivanja, kao i oblast afcktivne vezanosti osobe sa drugim, znaajnim osobama.

2.3.1. Afektivna vezanost odraslih ili: ta se deava sa primarnom afektivnom vezom u odraslom periodu
Oblast odrasle afektivne vezanosti, iako teorijski apostrofirana ve u radovima osnivaa teorije, decenijama je bila zapostavljana u korist istraivanja deije afektivne vezanosti, l mada je Don Bolbi isticao celoivotnu perspektivu teorije, u njegovom radu nalazimo tek nekoliko reenica na osnovu kojih bi mogli razumeti ispoljavanje i funkcionisanje odraslih afektivnih veza. esto citirana Bolbijeva izreka o afektivnom vezivanju od kolevke pa do groba bila je mnogo vie hipoteza nego empirijski proveravana injenica. Verovatno zbog toga, nastavljai teorije afektivnog vezivanja u svojim ranim istraivanjima slede Bolbijev i Ejnsvortin osnovni fokus interesovanja usmeren ka maloj deci i istrauju razvojne korene sistema afektivnog vezivanja, ispitujui deju vezanost za roditelje, posebno za majke. Tek sredinom 80-tih godina zapoinju intenzivnija istraivanja afektivne vezanosti adolescenata i odraslih osoba. Prvo takvo istraivanje zapoeli su studenti Meri Ejnsvort, Meri Mein, Nensi Kaplan i Dudi Kesidi 1985. godine, (Main,Caplan, Casidy,1985) sa ciljem da ustanove ne samo stilove vezanosti dece, ve i njihovih roditelja. Fokusirajui se na unutranje radne modele vezanosti kao koncepte koji dcluju tokom itavog ivotnog ciklusa i razvijajui metodologiju za njihovu procenu kod odraslih, Mejn i njeni saradnici 58

su podstakli razvoj nove faze u oblasti teorije i istraivanja vezanosti. Preciznije, Meri Mejn i njene kolege uspevaju da naprave sada ve uveni Intervju za procenu afektivnog vezivanja odraslih (AAI; George, Kaplan & Main, 1985;Main&Goldwyn, 1984.prcmaCassidy J.,1994), tehniku koja detektuje prirodu ranih afektivnih odnosa na osnovu intervjua sa odraslim osobama. Budui da je u osnovi ove tehnike koncept perzistiranja afektivnih veza od ranih dana do zrelog doba, objanjenje instrumenta e i sam koncept uiniti jasnijim. Pre svega, u odnosu na dotadanje usmeravanjc panje na konkretno ponaanje u opserviranom odnosu, Mcri i saradnici odluuju da svoje interesovanje usmere ka nivou reprezentacije, Umesto izvornog ispitivanja u detinjstvu oni pribegavaju rekonstrukciji i elaboraciji dogaaja iz detinjstva u odraslom dobu, a na osnovu pretpostavke da je ve sama organizacija verbalizacije psiholoki znaajna varijabla koja se moe operacionalno analizirati preko brojnih indikatora... Konstrukcija instrumenta kao i sistema procenjivanja, bazirana je na nekoliko kljunih postavki teorije afektivnog vezivanja. To pr svega podrazumeva koncept unutranjih radnih modela, odnosno uzimanje u obzir injenice da deca ove modele poinju da razvijaju u ranim godinama ivota, da modeli upravljaju ne samo ponaanjem ve i verbalnim i afektivnim izraavanjem, da delimino funkcioniu i nesvesno, daje nivo formalnih operacija dovoljan uslov za promiljanje o znaaju unutranjih radnih modela za razvoj linosti i na kraju da obrazac vezivanja moe biti promenjen i bez vidljivih promena u konkretnom odnosu. Takoe, AAI intervju je odreen konceptom o sekundarnim strategijama, odbrambenim procesima i moguoj inkompatibilnosti roditeljskih modela. AAI je polustruktuirani, kliniki intervju. Sastoji se iz 15-ak pitanja fokusiranih na rana iskustva afektivnog vezivanja. Intervju poinje postavljanjem odreenih zadataka pred subjekta: da izabere pet prideva kojima e opisati svoja iskustva iz detinjstva i da ih ilustruje konkretnim seanjima, da kae ko se o njemu brinuo u situacijama u kojima se inae angauje sistem afektivnog vezivanja (tuga, bolest, separacije, gubitak...), da proceni znaaj roditeljskog ponaanja za razvoj sopstvene linosti. I to je kontekst u kome se dalje razvija intervju. Dobijeni materijal se "prevodi" i analizira i kao neposredni sadraj o iskustvima osobe, ali i kao ncsvesni ili bar nenameravani kvalitet izlaganja. Recimo, procenjuju se koherentnost 59

i konzistcntnost u izlaganju osobe. Osnovna stavka u procenjivanju je sposobnost osobe da da celovitu, uvcrljivu i smislenu skicu svog detinjstva i uticaja detinjstva na razvoj linosti. Intervju je razvijen na osnovu analize 44 razgovora sa roditeljima za iju decu je ve uraena klasifikacija na osnovu SS testa. Analizom pomcnutih razgovora najpre su identifikovani sadraji na osnovu kojih je mogue klasifikovati decu, a zatim i specifine razlike u kvalitetu izlaganja. AAI Intervju je upravo razvijen za merenjc ovih elemenata. Sistem je sainjen pr 15 godina, ali nikada nije publikovan. Razlogje neophodnost ckstcnzivnog treninga zabeleenje i ocenjivanje. Za procenjivanje se koristi vie setova skala: Skala koja je bazirana na specifinim seanjima na roditeljske figure (dimenzije: ljubav, odbacivanje, zamena uloga,pritisakroditelja povodom uspeha deteta, zanemarivanje deteta). Svaka dimenzija posebno procenjuje ove vrednosti za majku, posebno za oca. Skala aktuelnog raspoloenja subjekta u odnosu na roditelje, procenjuje priu osobe, pre svega u smislu dominantnog emocionalnog tona: idealizacije roditelja, okupiranosti ljutnjom na roditelje i omalovaavanja, cininog kritikovanja roditelja. Dimenzije su ponovo odvojene za oca i za majku. Skala koja se takoe bavi aktuelnim raspoloenjem subjekta, ali ovog puta generalnim odnosom prema detinjstvu, sadri sledee dimenzije: insistiranje na nemogunosti priseanja doivljaja iz detinjstva, neodreenost odnosno pasivnost u izlaganju, generalni cinizam, iracionalni strah od gubitka deteta, nerazreen gubitak, nerazreena trauma, koherentnost transkripta i koherentnost svesti. Dakle, konana ocena intervjua je zasnovana na oceni psiholokog odnosa koji odrasli sada imaju prema afektivnom vezivanju, (present state of mind), a ne na prirodi afektivnog vezivanja sa specifinom osobom u prolosti. Posebnu znaajnost za procenjivanje verbalizacijc subjekata imaju dimenzije: koherentnosti transkripta i svesti. Procenjivanje ovih dimenzija bazirano je na principima kooperativnog, racionalnog izlaganja koje je postulirao Gris (Grice, 1975, 1989), na tzv. maksimama kooperativnosti: 60

1. Maksimi kvaliteta (nema kontradikcija ili neloginih zaklju aka). 2. Maksimi kvantiteta (subjekti daju dovoljno, ali ne previe informacija, optimum informacija za razumljivost transkripta). 3. Maksimi rclevantnosti (osobaodgovaranapostavljcna pitanja, vodei rauna daje intcrvjuer razume). 4. Maksimi naina izlaganja (osoba koristi jezik bez argona, nerazumljivih reci...). Na osnovu proccnc svih navedenih dimenzija zakljuuje se da osoba pripada jednom od oblika afektivnog vezivanja: a) Kategoriji izbegavajue vezanosti ili Ds kategoriji, b) Kategoriji sigurne vezanosti ili F kategoriji, c) Kategoriji preokupirane vezanosti ili E kategoriji, d) Kategoriji dezorijentisano/dezorganizovane vezanosti ili Ud kategoriji. Bio je ovo prikaz instrumenta za procenu odrasle afektivnc vezanosti zasnovane na iskustvima iz dctinjstva. U godinama posle konstruisanja AAI testa, usledila je ekspanzija istraivakih projekata baziranih na njegovoj primeni. Metodoloki nacrt projekata svodio se na uporeivanje odgovora odraslih na testu afektivnog vezivanja sa: odgovorima njihove dece, odgovorima njihovih partnera, odgovorima njihovih roditelja... Uglavnom, ova istraivanja potvruju vezu izmeu klasifikacije roditeljske vezanosti i klasifikacije njihove dcce, (Main et al.,1985.,Main&Goldwyn, 1989., M.Main, 1990). Znaajno je i pomenuti istraivanja u kojima se odgovori subjekata na AAI testu uporeuju sa odgovorima istih subjekata na testu partnerskc afektivne vezanosti, (Crowell et al.,1995,1997,1998) i daju statistiki znaajnu povezanost. AAI klasifikacije su takoc statistiki znaajno povezane sa kvalitetom braka (Cohn, Silvcr, Comon, Cowan&Pearson, 1992) o emu e kasnije biti vie rei. Naravno, oblast longitudinalnih istraivanja u kojima se testira pre svega hipoteza o transgeneracijskom prenosu modela aiektivnc

vezanosti, znaajno je razvijena nakon konstrukcije AAI intervjua. (Waters, Merrick, Trcboux, Crowell& Albersheim, in press,Child Development; J.Hamilton, in press, Child Development) Ono to je oteavajua okolnost za ire korienje instrumenta svakako je komplikovana procedura i neophodnost edukacije da bi se test pnmenjivao. Upravo su iz tih razloga, u meuvremenu, uraene i varijacije intervjua (Kobak & Sceerv, 1988) za koje je karakteristino daje postupak zadavanja i ocenjivanja jednostavniji, kao i da su precizniji kriterijumi za identifikovanje pripadnosti odreenom obrascu.

2.3.2. Dominantni obrasci afektivnog vezivanja odraslih

Dakle, unutranji model steen u ranom detinjstvu, deo je nae emocionalnosti i kao takav potencijalno utie na sva budua ponaanja, oekivanja, oseanja, pa i razoaranja. Mogunost izmene radnog modela u skladu sa razvojnim ili promenama ivotnih okolnosti svodi ovaj uticaj na mnogo realniju mera od Bolbijeve prvobitne koncepcije radnih modela kao neke vrste "samoizvravajuih proroanstava" (Bowlby, 1973). Ipak, veina ljudi odrasta u uslovima koji su stabilni, ili bar nepromenljivi, sa iskustvima koja su dosledna. U tom sluaju rano formirani radni modeli perzistiraju kroz godine odrastanja i utiu na formiranje osobina odrasle linosti. Oblikuju ponaanja i oseanja osobe prema partneru, prema sopstvenom detetu... U tom sluaju obrasci odraslog vezivanja imaju sledeu dinamiku: TIP "Ds" (Nesigurno/izbegavajue afektivno vezivanje) Nesigurna, povuena deca odrastaju u krute, odbrambeno fokusirane linosti. tit koji su podigli u detinjstvu, ne bi li preiveli traumatina uskraivanja, ne odgovara realnosti, ali "uva" od dalje razgradnje. Ono to nisu dobili (kapacitet za emocionalno reagovanje) ne umcju ni da daju. Uz njih, a bez njih rastu njihova deca, ive njihovi prijatelji, partneri... Slika o drugima obojena je nepoverenjem, zato je zatvorenost najsigurniji izbor. Pozitivna slika o sebi ini da investiraju samo u sebe, ali i u deo realnosti za koji veruju da ih nee izneveriti: 62

u materijalna postignua, u materijalne stvari uopte. Uspeh na materijalnom planu potvruje im daje njihovo ivotno oprcdcljcnje ispravnije od drugih. TIP "F" (Sigurna afektivna vezanost) Sigurne bebe odrastaju u sigurne ljude. Njihovu ivotnu strategiju, pre svega, odreuje doivljaj prihvaenosti. Ova deca rastu sa poverenjem u sebe, na osnovu poverenja koje su stekli u majinu naklonost i dostupnost. Pred njima su mogunosti: otvoreni su za komunikaciju, istraivanje, za rast i razvoj uopte. Odrastaju u samopouzdane, autonomne linosti, spremne za ivotne rizike, ba kao i ivotne radosti. Njihovi kapaciteti da izau na kraj sa ivotnim tekoama su veliki i neoptereeni tragovima detinjstva. Svojoj deci oni prenose sigurnost, povcrenje, toplinu direktnog kontakta, odnosno sposobnost adekvatnog istraivanja i testiranja realnosti. U partnerskim vezama neguju kvalitete poverenja i potovanja. TIP "E" (Nesigurno/preokupirana afektivna vezanost) Nesigurna, ambivalentna deca i kao odrasli ljudi ostaju preokupirana figurom afektivnog vezivanja. Njihov izbor bio je borba za naklonost, borba za panju. Naglaeno nezrela, ova deca odrastaju u nesamostalne, tzv. "lepljivc" osobe. I kao odrasli ljudi, blokirani su besom, ncrazreenim konfliktima, skloni preteranom ukljuivanju u afektivni odnos. Kontaminirani sopstvenim oekivanjima i razoarenjima nemaju energije za adekvatno procenjivanjc realnosti, za situacije "ovde i sada". Naravno, sve ovo prenose "znaajnim" drugim ljudima, svojim partnerima, prijateljima, svojoj deci. I u interakciji sa njima kao da imaju "lo tajming". Znai, ne reaguju na njihove elje ili potrebe, nedostupni su kad su potrebni, a ak i previe ukljueni onda kada drugi to ne ele. Naroito su deca ovakvih osoba izloena njihovom pritisku i prisiljena da ispunjavaju oekivanja i potrebe ovakvih roditelja. TIP "U/d" (Nesigurna / neorganizovanost) Odrastajui uz psihiki bolesne ili fiziki zlostavljane roditelje Ud obrasca nisu bila u mogunosti ni da primenjuju primarnu, ni 63

da razviju sekundarnu strategiju. U kakve osobe odrastaju ova deca? Najblii odgovoru su nalazi Mein i Kasidija (Main & Cassidyl988) koji su razvili sistem za praenje "D" tipa vezanosti i za starije uzraste. Veina beba koje su bile klasifikovanc kao tip "D" u ranom detinjstvu, kasnije su opisivane kao deca koja su roditeljski iismerena ili koja na uzrastu od est godina kontroliu roditelje. Dakle, moemo oekivati da e, ukoliko odrastu bez mogunosti da promene ovakav radni model, ova deca i kao odrasli ljudi biti skloni pojaanom vezivanju, kontroli. Meutim njihova kontrola i briga drugaije su od ponaanja osoba sa okupiranim afektivnim obrascem. Osobe ovog tipa imaju potrebu za vezivanjem, ali i strah od vezivanja, tako da su u neprekidnom konfliktu. Naravno, najee ncsvesni svog bazinog konflikta, skloni su iracionalnim, konfuznim objanjenjima sopstvenog ambivalentnog ponaanja.

2.3.3. Afektivna vezanost u adolescentnora periodu ili: Adolescentna pobuna viena na novi nain
Prema teoretiarima afektivnog vezivanja, adolescencija je period u kome dolazi do prvih znaajnijih zamenskih figura, (VVeiss, 1982,1986,1991). Budui da se u adolescenciji zainju prva partnerska vezivanja, istraivanje afektivne vezanosti ovog perioda omoguava da se proui susret afektivne vezanosti za roditelje sa parmerskim vezama. Sagledan iz ugla teorije afektivnog vezivanja adolescentni period, nije prekretnica, ve samo faza u razvoju, faza u kojoj je podrka roditelja i dalje jako znaajna. Da li ovo znai da toliko isticana adolescentna pobuna zapravo nije zahtev za zdravim osamostaljivanjem? Istraivanja adolescentnog perioda iz ugla afektivne vezanosti vraaju na ve opisani koncept partnerstva sa korigovanim ciljem. Adolescentni odnosi roditelj-dete prolaze kroz obostranu korekciju, koja podrazumeva visoku senzitivnost i fleksibilnost roditelja za izmenjene potrebe adolescenta. Pobuna adolescenta je znak da roditelj nije korigovao svoje ponaanje afektivnog vezivanja na nain potreban adolescentu. U prilog tome idu i nalazi grupe istraivaa, (Grotevant & Cooper, 1986; Steinberg,1990), prema kojima su prisni odnosi sa roditeljima u adolescenciji uslov za razvoj adolescentskog samopouzdanja i osamo64

staljivanja. U terminima teorije afektivne vezanosti, adolescencija je period u kome je partnerstvo izmeu roditelja i deteta dostiglo svoju najintenzivniju korekciju ciljeva. Dakle, roditelji su i dalje potrebni, ali na nain koji e omeiti novonastale i ne uvek dobro proccnjenc potrebe adolescenta. Vie nego ikada u adolescenciji je vano da roditelji budu visoko senzitivm, rasponzivni, ali i restriktivni u pravoj meri. Partnerske veze u adolescentnom periodu vie nego i u jednom drugom ivotnom dobu visoko koreliraju sa kvalitetom ranih alcktivnih veza, (Steinberg,1990). Ovo nas upuuje na mogunost prenoenja unutranjeg radnog modela iz ranih afektivnih veza ka prvim partnerskim... Mogunost koja je predmet panje brojnih istraivaa adolescentnog afektivnog vezivanja, a o kojoj e biti vie reci kasnije.

2.3.4. Afektivna vezanost i znaajne druge osobe u toku ivota

Ve je Meri Ejnsvort (M.Ainsworth,1991) pretpostavila da u odraslom dobu pored dominantne partncrske veze, osoba formira jo nekoliko veza koje zasluuju da ih razmatramo u kontekstu teorije afektivnog vezivanja. Budui da je ovo oblast kojom istraivai afektivnog vezivanja tek poinju da se bave, osloniemo se na doprinose Meri Ejnsvort. Dakle, prema M. Ejnsvort, sistem afektivnog vezivanja kod odraslih, kontekstualno je specifian, ali i dalje aktivan u smislu potrebe za obezbcivanjem bliskosti sa osobom za koju smo vezani. To je ono to prepoznajemo kao slino i to povezuje ponaanja tipina za odnos roditelja i dece, ponaanja tipina za partnerske odnose, ali i za mnoge druge znaajne odnose. Naravno da se ova ponaanja i razlikuju. Osnovna razlika izmeu odraslog i dejeg sistema afektivnog vezivanjaje daje bihevioralni sistem afektivnog vezivanja kod odraslih reciproan, drugim recima, odrasle partnere ne procenjujemo samo kao one koji se bave nama, one koji se brinu o nama... U odraslom sistemu afektivnih veza, oba partnera se procenjuju i u svetlu prianja panje 1 podrke i u svetlu primanja panje i podrke. Partneri se smcnjuju u be uloge. Potencijal za fleksibilnu razmenu je dodatna kompleksnost 65

u procenjivanju sistema afektivnog vezivanja odraslih. Kako smo ve pomenuli M. Ejnsvort smatra da odrasla osoba u toku ivotnog ciklusa formira jo nekoliko "pravih" afektivnih veza: sa sopstvenim detetom ali i posebno znaajnim drugim ljudima. Razmatrajui sve ostale afektivne veze u toku ivotnog ciklusa, autorka najpre diskutuje vezu deteta sa ocem, koja po njoj nema takvu bioloku ukorenjenost, ali "izgleda verovatno da kada okolnosti obezbede da se ljudski mujak dovoljno izlae malom detetu, on e postati zatitnik," (M.Ainsworth,1991). Ova pretpostavka potpuno u duhu biolokih opservacija i ideje o monotropizmu svakako je podlona preispitivanju. Takoe, Meri razmatra odnose sa prijateljima kao odnose koji mogu imati kvalitet afektivne veze. Naroito, smatra ona, ako se odnos formira u stresnim situacijama (u vojsci, za vreme bombardovanja i si.). Da lije funkcija zatite ponovo apostrofirana? Odnosi sa braom i sestrama, tvrdi Meri Ejnsvort, iako ee obeleeni ambivalentnim oseanjima, nego saradnjom i poverenjem, gotovo po pravilu imaju kvalitet afektivne vezanosti, to se objanjava ranim razvojem i dugovenou ovih relacija. Na kraju, mada nikako najmanje znaajan je odnos odrasle osobe sa sopstvenim detetom, odnos u kome je sadrana mogunost perzistiranja unutranjeg radnog modela iz detinjstva osobe, ali i mogunost uticaja partnerske veze osobe na akomodaciju pomenutog modela. Izgleda da je mogue razumeti individualne razlike tokom itavog ivota, tek na osnovu sagledavanja svih pobrojanih veza, a ne samo na osnovu kvaliteta prvostvorene afektivne vezanosti. Pratei razvoj afektivnog vezivanja kroz ivotni vek, istraivai uoavaju rastuu diferencijaciju obrazaca. Poetna klasifikacija dobija niz sub kategorija: Meri Mein i Dudit Solomon (Mary Main & Judith Solomon, 1998) su identifikovale kategorije dezorganizovanosti, a Patricija Kritenden je utvrdila postojanje tzv. A/C ili prekompulzivne kategorije (P.Crittenden, 2001). Najslikovitije o razvoju kategorija govore klasifikacije Patricije Kritenden (P. Crittenden, Familv Relations Institute, 2001).

66

A Dynamic-Matuiratlonal Mod*l of Pattvrns of Attachmont In Proschool

lnl.ar.Ud Tru. M*

(Typ*B)

Tru JUf4M>t

A Dynamlc-Mrturatlonal Modo! of Pattorns of Attachmont in School Ago

Tru* Irtformatlon Tro Cognltlon

(TypB)

Tro* AHol

FM|B CoffnftJaci

67

Dynamlc-Maturational Model A erns of Attachment in of Patte Adolescence

Tru <>

Cogoitio n (Typ A) Falsi Aot

t mforma" Tru Cognltlo

,

Tru* Wl*

tnt.ar.Ud F-s.
(Iyp.

'

68

2.4. Bliske partnerske veze kao afektivna vezanost

2.4.1. Poreklo ideje
Na temelju druge Bolbijeve pretpostavke, pretpostavke o romantinim partnerima kao figurama afektivnog vezivanja odraslih, nastaje Oblast partnerskog afektivnog vezivanja. Bliske partnerske ili ljubavne veze su forma u kojoj veina ljudi provodi ivot, Pri tom. raznovrsnost i brojnost modaliteta u kojima parovi tunkeioniu nije lako ni predvidcti, ni objasniti. Iako je ideja o partnerskoj vezanosti jedna od sutinskih odlika teorije afektivnog vezivanja dugo je ova hipoteza ekala na operacionalizaciju i empirijsku potvrdu. Osamdesete godine i u ovoj oblasti znaile su prekretnicu: istraivai poinju da koriste opisane obrasce afektivnog vezivanja kao mogui teorijski okvir za razumcvanje fenomena ljubavi (Rubcnstcin & Shavcr, 1982, Shaver & Hazan, 1987, Weiss,1973, Lee, 1988, Stcrnberg, 1990). Poinju sa analizom bazinih pojmova teorije afektivnog vezivanja. Naime, istraivai afcktivnc vezanosti dccc, uoili su i derinisali pojmove: "ouvanja blizine", "protesta odvajanju", "sigurne baze" (korienje osobe sa kojom je dete u afektivnoj vezi kao baze iz koje se ispituje okolina), odnosno "sigurnog sklonita" (okretanje dctcta osobi za koju je vezano za utchu u preteim trenucima). Po Vejsu (Weiss, 1982,1986,1991) ovi fenomeni se odnose i na veinu branih i nebranih ljubavnih veza. I odrasli imaju sklonost traenja utchc i sigurnosti od svog partnera, u stresnim situacijama imaju posebnu potrebu za partnerom, naravno i odrasli protcstvuju kada postoji pretnja da ostanu bez partnera. Dakle, istraivai poinju da koriste Bolbijeve ideje kao okvir za razumevanje prirode i etiologije usamljenosti i ljubavi odraslih. Opservirajupartnerskevezciuoavajupovezanostizmeuusamljcnosti ili nemanja partnerskih veza i neadekvatnih odnosa sa roditeljima u detinjstvu. Takoe uoavaju izvesne pravilnosti izmeu postojanja hladnih ili previe komplikovanih partnerskih odnosa i naravno neadekvatnih relacija u detinjstvu sa osobom koja je brinula o dctctu. to nas vraa na injenicu da istorija vezanosti utie na uestalost i oblik usamljenosti odrasle osobe, (Rubenstcin & Shavcr, 1982, Shavcr & Hazan, 1987, Weiss,1973).
69

Osim toga psiholozi i antropolozi, prouavajui partnerske veze opserviraju znatnu varijabilnost u nainu prilaska ljubavnim odnosima (ona se kree od jake okupiranosti do aktivnog izbegavanja). U tom okviru, oni razvijaju sopstvene taksonomije (Lee,1973, Sternberg, 1986, Hendrick, 1986). Ipak, za razvoj ove oblasti prevashodno su zasluni istraivai, ejver i Hazan (Hazan & Shaver, 1987) sa Dejvis univerziteta u Kaliforniji. Sa namerom da skrenu panju na nedostatak teorijskog okviraukomebitzv. ljubavni fenomeni bili prouavani, 1987. objavljuju tekst u kome sistematizuju sva do tada postojea saznanja zajednika i jednom i drugom fenomenu. Re je o "Studiji o romantinoj ljubavi," (Hazan & Shaver,1987). U ovom radu, Hazan i ejver kroz opisivanje ljubavnog odnosa, nastoje da argumentuju zato se partnerska ljubav moe shvatiti kao proces afektivnog vezivanja. Pomenimo samo da je od 1988. kada su oni objavili tekst u kome romantine partnerske veze sagledavaju kao afektivne, preko 400 istraivaa citiralo njihove argumente. Citiraemo ih i ovom prilikom: > Emocionalnom dinamikom i ranog afektivnog i partnerskog odnosa upravlja isti bihevioralni sistem. Po Bolbiju, vezanost deteta je regulisana uroenim motivacionim sistemom. Ovaj sistem ponaanja stvoren je prirodnom selekcijom da bi se osigurali bezbednost i opstanak deteta. Njegova unutranja dinamika je slina dinamici homeostatskog kontrolnog sistema u kom se postavljeni cilj odrava konstantnim kontrolisanjem endogenih i egzogenih signala. U sluaju afektivnog vezivanja, postavljeni cilj je fizika ili psihika blizina staratelja. Kada dete oseti daje osoba za koju je vezano u blizini i puna razumevanja, osea se bezbedno, sigurno i samopouzdano, a ponaa najee istraivaki. Kada, meutim, dete oseti pretnju odnosu ili sebi (bolest, strah, rastanak), zabrinuto je ili uplaeno i trai panju i podrku od primarnog staraoca. U zavisnosti od ozbiljnosti pretnje, ponaanja afektivnog vezivanja se mogu rangirati od obinog vizuelnog traenja do intenzivnog ispoljavanja i energine aktivnosti (plakanje, uporno privijanje). Hazan i ejver su uoili da se partnerski odnosi odraslih karakteriu dinamikom koja je slina ovoj. Odrasli se takoe, oseaju bezbednije i sigurnije kada im je partner u blizini, dostupan i pun razumevanja. Pod takvim okolnostima partner moe da slui kao
70

sigurna baza iz koje se istrauje okolina ili uestvuje u kreativnim projektima, (Hazan & Shaver,1990). Kada se odrasla osoba osea tuno, bolesno ili ugroeno obino se oslanja na partnera kao izvor sigurnosti, utehe i zatite. Hazan i Sejver su uoili i interpretirali i niz drugih paralela izmeu odnosa majka-dete i romantinih odnosa odraslih. Recimo, obe vrste odnosa sadre kontakt trbuh-trbuh, tepanje i uopte razmenu intimnih iskustava. Prema tome emocije i ponaanja koji karakteriu romantine odnose i odnose majka-dete, sadre sline uslove i ispoljavaju slinu dinamiku. > Vrste individualnih razlika primeenih u odnosima dete- majka sline su individualnim razlikama identifikovanim u partnerskim odnosima. ak, Hazan i Sejver uspevaju da svedu osnovne obrasce afektivne vezanosti Meri Ejnsvort na ljubavne stilove koje su teoretiari ljubavnih veza Li (Lee,1973, 1988) i Sternberg (Sternberg, 1986) identifikovali meu odraslima. Dakle, Hazan i Sejver zapoinju svoj rad na partnerskoj vezanosti usvojivi najpre Ejnsvortinu shemu kao okvir organizovanja individualnih razlika u nainu miljenja, oseanja i ponaanja u partnerskim vezama i u okviru nje utvrujui tri kvalitativno razliite vrste partnerske afektivne vezanosti: sigurna, nesigurno ambivalentna i nesigurno odbacujua. Poetna istraivanja bazirala su se na kratkim opisima, svake od tri ponuene vrste partnerske afektivne vezanosti, onako kako bi one bile doivljene od individue:

A -Neprijatno mije da budem blizak ili bliska sa drugima. Teko mije da im u potpunosti verujem, da sebi dozvolim da zavisim od njih. Nervozna ili nervozan sam kada mi se neko previe priblii. esto drugi ele da budem intimnija ili intimniji nego to meni odgovara. B - Menije relativno lako da se zbliim sa drugima i prija mi i da zavisim od njih i da oni zavise od mene. Ne brinem o tome da u biti ostavljena/ostavljen ili da e mi neko postati suvie blizak. C - Nalazim da drugi ne ele da budu bliski u onolikoj meri u kojoj bih ja to elela/eleo. esto se brinem da me moj partner u stvari ne voli ili da nee ostati sa mnom. elim da budem veoma bliska/ blizak svom partneru to ponekad uplai partnera.
71

Ovi opisi su zasnovani na donekle simplificiranom prilagoavanju tri deija primera koja su izloena u zadnjem poglavlju Ejnsvortine knjige (M.Ainsvvorth, 1978). U istraivanju ispitanici bi bili zamoljeni da se sete svojih prolih partnerskih veza i da kau koji od opisa najvernije odslikava nain na koji su oni doiveli svoje odnose. U ranim radovima Hazan i Sejver su ustanovili povezanost tipova partnerske vezanosti sa izvesnim brojem teorijskih, relevantnih varijabli ukljuujui uverenja o ljubavi i seanja na rana iskustva sa roditeljima.. Meutim, ubrzo se pojavljuju novi naini sagledavanja ovih stilova partnerske vezanosti. > Individualne razlike u ponaanju afektivnog vezivanja odraslih su posledice oekivanja i verovanja koja su ljudi stvorili o sebi samima i sopstvenim bliskim vezama na osnovu svojih afektivnih veza u prolosti. Ovi radni modeli su relativno stabilni i kao takvi mogu biti odrazi ranih nonih, ali i manje nenih, pa i odbacujuih iskustava. Konstrukt radnih modela takoe potie iz literature o dejoj afektivnoj vezanosti. Prema teoriji vezivanja stepen sigurnosti deteta i uopte deje iskustvo tokom prvih meseci ivota umnogome zavisi od egzogenih signala kao to su raspoloivost i oseajnost glavnog staraoca. Kroz ponavljanje interakcije deca razvijaju unutranje radne modele osoba koje se njima bave, to im olakava endogenu regulaciju sistema vezanosti. Ako su detetu bitne osobe generalno tople, oseajne i dosledno dostupne ono ui da se na druge moe raunati kada je to potrebno. Stoga e verovatno upoznavati svet sa sigurnou, zapoinjati tople i otvorene odnose sa drugima, nalazei utehu u znanju daje staratelj potencijalno na raspolaganju. Meutim, nesigurno dcte e verovatno regulisati svoje ponaanje ili prekomernim zahtevanjem panje i nenosti ili povlaenjem od drugih, odnosno nastojanjem da dostigne visok stepen nezavisnosti. Po Hazanu i ejveru radni modeli vezanosti nastavljaju da vae i oblikuju ponaanje u bliskim odnosima kroz ivot. Kako ljudi grade nove odnose dominantno se oslanjaju na prethodna oekivanja o tome kako e se drugi ljudi verovatno ponaati i ta e oseati prema njima. Oni koriste ove modele da protumae ciljeve ili namere svojih partnera. Hazan i Sejver ilustruju svoje zakljuke odlomcima iz intervjua: "E. je bilo potrebno dosta vremena da poeli da mi se priblii jer mislim da joj je majka unitila poverenje i u ljude i u nain na koji ljudi pokazuju emocije. Njena majka stalno menja raspoloenja i uvek poniava E. Stoga mislim daje E. izgubila sposobnost da se priblii 72

ljudima. Ona je esto vrlo tiha i uznemirena i teko pria o svojim problemima. Ona slua, ali ne voli da uzvrati bilo kakvim razgovorom 0 svojim nevoljama. Poela je da prcvazilazi ovo, ali tek u zadnjih par mescci poto sam to izneo kao veoma tetnu stvar u naoj vezi. Oseam se odvojenim od nje zbog njenog utanja to ini da se oseam kao da ne mogu daje usreim. Takoe, E. nikada nije imala nikakvu panju od oca. Nije ga intercsovalo ta ona radi i ja mislim da ona osea da on nije uestvovao u njenom razvoju". Za radne modele se veruje da su vrlo otporni na promcnu i da e verovatnije asimilovati novu informaeiju ak i po eenu da je izokrenu nego da se akomodiraju u odnosu na informaciju koja se ne slae sa njihovim konceptom. Time teorija afektivnog vezivanja objanjava kontinuitet naina na koji ljudi stupaju u vezu sa drugima. > Partnerska ljubav podrazumeva uzajamno dejstvo privrenosti, brinosti i seksa. Iako je partnerska ljubav dclimino fenomen vezanosti ona ukljuuje i ostala dva sistema ponaanja: brinost i seks. Oni su praktino isprepleteni, ali teorijski odvojivi. U ranom detinjstvu ponaanje vezanosti je optimalno samo ako je roditelj na raspolaganju da obezbcdi zatitu i podrku. Tipino je, dakle, da roditelj obezbeuje zatitu i negu deteta. U odnosima odraslih, meutim, ove uloge (vezanost i brinost) je mnogo tee razdvojiti. Ipak, obino se jedan partner doivljava kao bespomoniji, nesigurniji, ugroeniji, a drugi kao sigurniji, zatitniki raspoloeniji, spremniji za cmpati-ju.... Naravno, u dugotrajnim odnosima uloge privrenosti i brinosti esto se smenjuju. Seksualnost je takoe od velike vanosti za razumevanje partnerske ljubavi. Iako ima osnova i za ideju da su afektivna vezanost 1 seksualnost regulisani razliitim sistemima teko se moe rei da ova dva sistema meusobno ne utiu jedan na drugi. Npr. osoba moe da se uzdri od seksualnih elja kada je tuna ili zabrinuta zbog partnera. Takoe, osoba moe da prihvati seksualne strategije (npr. strategiju kratkotrajnih veza) koje slue da spree razvitak ozbiljnijih emocionalnih vezanosti. Dakle, partnerska ljubav se moe shvatiti kao uzajamno funkcionisanje tri sistemaponaanja:privrcnosti, brinosti i seksa. Iako svaki sistem ima razliitu funkciju i ima razliitu razvojnu putanju, verovatno je da e se ova tri sistema ponaanja organizovati unutar izvesne osobe na nain koji odraava iskustva u attachmcnt odnosima.
73

2.4.2. Prvo prouavanje bliskih partnerskih veza u svetlu afektivne vezanosti

Empirijska prouavanja su naravno usledila. Najpre su isti istraivai (Hazan & Shaver,1987) nastojali da utvrde zastupljenost odreenih afektivnih obrazaca u partnerskim odnosima, ne bi li je uporedili sa ranije utvrivanom (M. Ainsworth, Blehar, Waters& Wall,1978) distribucijom obrazaca afektivnog vezivanja u detinjstvu. Preciznije, Hazan i ejver su razvili test prinudnog izbora (Hazan & Shaver,1987, Attachment Stvle Prototipes, ASP) u kome su (u prvom licu) opisana tri mogua odnosa prema partnerskim vezama, a svaki od ovih opisa je bio baziran na jednom od obrazaca afektivnog vezivanja (strana 39). Uesnici bi bili zamoljeni da izaberu odnos koji najbolje opisuje njihova oseanja u bliskim vezama. Ovaj test je isproban na velikoj grupi anketiranih u "Ljubavnom kvizu" tampanom u lokalnim novinama, zatim na takoe velikoj grupi apsolvenata. Rezultati su pokazali da su uestalosti sva tri stila bile sline onima opserviranim SS tehnikom kod dece. Tek neto vie od polovine odraslih je sebe opisalo kao sigurne, a samo neto malo vie njih je bilo izbegavajueg stava u odnosu na grupu ambivalentnog stava. U skladu sa predvianjima teorije afektivnog vezivanja, tri grupe afektivnog vezivanja su se razlikovale i kad se radilo o izjavama 0ranim porodinim odnosima, radnim modelima afektivne vezanosti 1o ljubavnim iskustvima. Naravno, Hazan i ejver (1987) istakli su i ogranienja ovakvog naina istraivanja. Naime, zbog prirode i naina prikupljanja podataka, statistike mere su bile veoma jednostavne. Osim toga, uesnici su opisivali svoja iskustva iz romantinih veza. Dakle, u sreditu panje su bili kvaliteti veza koji razlikuju tri grupe afektivne vezanosti, a ne karakterne razlike tipova linosti koji odgovaraju pomenutim obrascima afektivne vezanosti. Uprkos upadljivih metodolokih ogranienja ovih istraivanja, Hazan i ejver su obezbedili poetni normativni prikaz afektivne vezanosti u bliskim partnerskim odnosima i razumevanje individualnih razlika u stilovima veza odraslih. Obezbedivi time most izmeu teorij e afektivne vezanosti deteta i teorija o romantinoj ljubavi pobudili su veliko interesovanje meu istraivaima afektivnog vezivanja, to je imalo za posledicu da su njihove poetne testove ubrzo pratile brojne nove verzije. Naravno ovo je uslovilo izuzetno plodan metodoloki razvoj.
74

2.4.3. Koncepcija partnerskih ljubavnih veza Kim Bartholomeu

Poetna prouavanja afektivnog vezivanja odraslih svakako su ukazala na postojanje znaajne veze izmeu obrazaca romantine afektivne vezanosti odraslih i ljubavnih iskustava. Meutim, ova ispitivanja su se u mnogome oslanjala na jednostavne tehnike poreenja kratkih self-report izjava subjekata. Ovakvi instrumenti su osetljivi na mogunost davanja socijalno poeljnih odgovora i ispunjavanja oekivanja Kim Bartholomeu eksperimentatora. Budui da se koncepcija razvoja teorije afektivnog vezivanja bazirala na empirijskoj proveri, bilo je neophodno pronai objektivnija metodoloka reenja Usledile su varijacije Hazanovog i ejverovog testa. Jedna od njih podrazumevala je sledeu reviziju: tri opisa obrazaca afektivnog vezivanja su predstavljena u neizmenjenoj formi, ali umesto prinudnog izbora jednog od opisa, subjekti su koristili skale da pokau u kolikoj meri se svaka od izjava odnosi na njih, (Levy & Davi, 1988). Ovaj pristup merenju je otkrio da nee svi subjekti koji su izabrali odreeni obrazac vezanosti (npr. siguran), sebe potpuno nai u jednom opisu. Recimo, sigurni subjekti e se razlikovati u stepenu izjanjavanja za izbegavanje i ambivalenciju. U osnovi ove verzije je pretpostavka da razliiti delovi u svakom opisu ponaanja afektivnog vezivanja formiraju razliitu celinu. U pokuaju da integrie i organizuje plodonosni i raznoliki empirijski rad u oblasti afektivnog vezivanja odraslih, Kim Bartholomeu sa univerziteta u Kanadi (Simon Fraser Universitv, Burnabv) je 1990. godine formulisala etirikategorijalan model vezanosti adolescenata i odraslih. Model je izveden iz Bolbijevih teorijskih pretpostavki o tome da postoje dva tipa unutranjih radnih modela vezanosti - model sebe i model drugog i da svaki od tih modela moe da se predstavi kao dihotoman - pozitivan ili negativan. Faktorskom analizom K. Bartholomeu je identifikovala i dimenzije koje su u osnovi ovih modela: Dimenzija odbacivanja (model drugog) i, Dimenzija anksioznosti (model sebe).
75

HIGH AVOIDANCE

Dimenzija odbacivanja ili sposobnost, odnosno nesposobnost za bliskost je bipolarna dimenzija koja uporcuje aspekte sigurnih i izbegavajuih opisa ("Menije relativno lako da se zbliim sa drugima" protiv " Unervozim se kad mi se neko suvie priblii"). Dimenzija koja najednom polu ima prihvatanje, a na drugom odbacivanje bliskosti i koja reprezcntujc unutranji radni model drugih. Dimenzija anksioznosti se bavi centralnim temama ambi-ponaanja, kao to su brige zbog ljubavi, brige zbog mogueg ostavljanja i potreba za prevelikom bliskou, ("esto se brinem da me moj partner u stvari ne voli"). Re je o dimenziji koja najednom polu ima nisku, a na drugom visoku anksioznost i koja je reprezcntant unutranjeg radnog modela sebe. Ukrtanjem dobijenih dimenzija i modela, dobijaju se etiri glavna stila vezanosti: sigurni, preokupirani, povlaei i bojaljivi stil vezanosti (shema 1). Shema l. Bartholomeu, 1991 *
Hcmdhook ofattachmentJ.Cassidv& P.Shavcr., 1999.

LOW AVOIDANCE

SECURE

PREOCCUPI

LOW , ANXIETY

HIGH ANXIETY

DISM1SSINGAVOfDANT

FEARFULAVOIDANT

76

Prevedena, ova shema izgledala bi ovako:

Shema 2. Obrasci partnerske vezanosti prema K. Bartholomeu

MODEL SEBE (Zavisnost) 1 Pozitivno (niska zavisnost) Negativno (visoka zavisnost) PREOKUPIRANOST: ambivalentnost, visoka zavisnost, potreba za pripadanjem, kontrola. PLALJIVOST: strah od vezivanja, izbcgavanjc, socijalno povlaenje.

o pi
D
Q

Pozitivno

SIGURNOST: dobar odnos intimnosti i autonomije. ODBACIVANJE: poricanje attachmcnta, odbacivanje, naglaena nezavisnost.

'ST
(L>

(nisko izbcgavanjc) Negativno (visoko izbcgavanjc

js N

Dakle, ovo je bio teorijski kontekst na osnovu koga je Kim Bartholomeu razradila upitnik o bliskim vezama ("Relatlonship Questionnaire", RQ, Bartho!omew & Shaver,1988) u kome na osnovu 36 "self-rcport" ajtema dobijamo skor ispitanika na dimenzijama izbegavanja i anksioznosti, a preko odnosa ovih dimenzija svrstavamo ispitanike u jednu od etiri kategorije partncrskog aicktivnog vezivanja: Izbegavajui obrazac partnerske vezanosti Sigurni obrazac partnerske vezanosti Preokupirani obrazac partnerske vezanosti Bojaljivi obrazac partnerske vezanosti

2.4.4. Unutranji radni model i partnerska veza: Uzajamnost uticaja

Budui da je odrivost obrazaca sutinsko pitanje za razvoj teorije afektivnog vezivanja, stabilnost unutranjih radnih modela je poslednjih godina verovatno najintenzivnije prouavana oblast teorije. U razliito organizovanim istraivanjima (vremenski intervali praenja su bili od jedne nedelje do 4 godine), uz primenu razliitih instrumenata (od testova prinudnog izbora, do testova viestrukog izbora, preko intervjua..) zakljuci su ipak bili slini: Do pramena u obrascu afektivne vezanosti dolazilo je kod jednog od etiri subjekta, (Baldwin & Fehr, 1995, Kircpatrick & Hazan,1994, Collins & Read, 1990, Feenev, Noller & Callan, 1994). Rezultati dakle, dozvoljavaju zakljuak o stabilnosti obrazaca vezanosti, uz napomenu da nisu svi instrumenti jednako pouzdani. Na primer, obrasci dobijeni na osnovu AAI tehnke, stabilniji su od self report izjava, (Shafer&Bartholomew,1994). injenica da su savrenije mere stabilnije pokazuje da je u izvesnoj meri nestabilnost u self-report testovima odraz nesavrenosti mera, a to je onda argument vie u prilog stabilnosti obrazaca kroz vreme. Ipak, deo dobijene nestabilnosti posledica je stvarnih promena u organizaciji afektivne vezanosti kroz vreme. I ovo otkrie je u skladu sa teorijskim konceptom afektivnog vezivanja, jer potvruje da znaajna iskustva u vezama i drugi bitni dogaaji u ivotu mogu da izmene organizaciju afektivne vezanosti, odnosno unutranje radne modele. Npr. u prouavanju mladih parova, (Hammond&Flecher,1991) zadovoljavajui partnerski odnosi bili su povezani sa promenom obrasca ka sigurnom. Takoe u etverogodinjem prouavanju parova (Kircpatrick & Hazan, 1994) utvreno je da su raskidi veza korelirali sa izmenom obrasca afektivnog vezivanja (od sigurne ka nesigurnoj afektivnoj vezanosti). ak su i subjekti sa izbegavajuim obrascem afektivnog vezivanja, koji su ipak formirali ljubavnu vezu postigli u izvesnom procentu promenu radnog modela, a to nije vailo za "izbegavajue" subjekte koji uopte nisu imali vezu. Izgleda daje za razumevanje izvora stabilnosti i nestabilnosti u odraslim romantinim vezama potrebno razmotriti uzajamni uticaj radnih modela i partnerskih veza. Uticaj radnog modela osobe na partnersku vezu Ve iz rada Kolinsa i Rida (Collins&Read,1994) koji se odnosi na istraivanja strukture i funkcije radnih modela moe se videti
78

znatan napredak i u teorijskom i u istraivakom smislu. Pre svega ovi istraivai su bavei se strukturom radnih modela, prvi utvrdili hijerarhiju modela. Grupa generalizovanih modela smetenaje na vrhu hijerarhije i odnosi se na globalni stav osobe prema sebi i drugima. Na srednjem nivou su modeli za posebne vrste odnosa (lanovi porodice, vrnjaci), a na najniem nivou nalaze se modeli za posebne, konkretne odnose (otac, suprunik). Modeli koji su na viem nivou u hijerarhiji odnose se na iri niz drugih osoba, ali su manje predvidivi za bilo koju posebnu situaciju, (shema 3)
Shema 3. Hijerarhija modela prema Kolinsu i Riu
generalizovani modeli

modeli za posebne vrste odnosa (lanovi porodice, vrnjaci)

modeli za posebne, konkretne odnose

Kolins i Ri se bave i sadrajem unutranjih radnih modela. Sugeriu da radni modeli obuhvataju etiri meusobno povezane komponente: a) uspomene na iskustva koja se odnose na afektivno vezivanje, b) verovanja, oekivanja i stavovi, svoji i drugih u odnosu na afektivnu vezanost, c) ciljevi i potrebe u odnosu na afektivnu vezanost i, d) strategije i planovi za postizanje ovih ciljeva. Sve etiri komponente variraju kroz definisane obrasce afektivne vezanosti. Na primer: sigurne osobe u veini sluajeva svoje roditelje pamte kao tople i nene, osobe sklone izbegavanju svoje majke pamte kao hladne i odbojne, a ambivalentne osobe pamte svoje oeve kao nepravedne. Zatim, sigurne osobe oekuju da su drugi uglavnom Pozitivni prema njima, osobe sklone izbegavanju smatraju da u druge 79

ne treba imali povcrcnja, dok ambivalentne osobe ele da mogu bezuslovno da veruju... Sigurne osobe neguju odnose sa drugima kao jedan od svojih ciljeva, osobe sklone izbegavanju ncguju izbegavanje drugih kao jedan od ciljeva, dok ambivalentne osobe imaju potrebu za pripadanjem gotovo kao jedini ivotni cilj. Strategije se takoe razlikuju: sigurne osobe su spontane u izboru strategije, izbegavajue osobe i ambivalentne imaju dijametralno razliite strategije. Npr. dok se izbegavajue osobe trude da sakriju bes, ambivalentne se trude da ga naglase (tabela 3).
Tabela 3. Komponente iz kojih se sastoje unutranji radni modeli
SIGURNA VEZANOST Uspomene Roditelji topli i oscajni Stavovi prema vezivanju Visok nivo svesti o sopstvcnoj vrcdnosti uz malo nesigurnosti. Doivljaj da se drugima generalno dopada, pozitivnih namcra. Drugima se moe vcrovati. Orijcntisan na meuljudske odnose. Ciljevi i potrebe u odnosu na afeklivnii vezu 1ZBEGAVAJUA VEZANOST Uspomene Majke hladne i odbojne Stavovi prema vezivanju Drugima se ne moe vcrovati i na njih se ne moe osloniti. Sumnja u iskrenost drugih. Nedostatak samopouzdanja u socijalnim relacijama. Nije orijcntisan na meuljudske odnose. Ciljevi i potrebe u odnos na afektivnu vezu Potreba da se ouva distanca. Ograniava intimnost da bi zadovoljio potrebu za autonomijom. Veliki znaaj pridaje materijalnom postignuu. Strategije Sa uzncmircnou izlazi na kraj tako to obuzdava bcs, Minimalizujc uznemirenost, nema intimnih povcravanja. AMBIVALENTNA VEZANOST Uspomene Oevi nepravedni Stavovi prema vezivanju

Drugi su komplikovani i leki za razumcvanjc. Ljudi imaju nedovoljnu kontrolu nad sopstvcnim ivotom. Ciljevi i potrebe u odnosu na afektivnu vezu Potreba za ekstremnom intimnou. Trai nie nivoe autonomije. Plai se odbijanja. Strategije Naglaeno ispoljavanjc uznemirenosti i besa. Popustljiv, tei prihvatanju.

Potreba za intimnim vezama. Trai ravnoteu u bliskosti i autonomiju u vezama. Strategije Negativne efekte modulira na konstruktivan nain. Pokazuje sopstvcnu uznemirenost.

Ilcmdbookofaltuchment. J.Cassidy& P.Shaver,I999.

80

Na kraju, Kolins i Ri analiziraju i uticaj radnih modela preko kognitivne, emocionalne i bihevioralne sfere. Radni modeli utiu na kognitivnu sferu usmcravajuei osobu da obrati panju samo na izvcsne aspekte stimulansa sa kojima se suoava. Na primer, sigurne osobe bre prepoznaju pozitivan ishod reci izgovorenih u mcupcrsonalnom kontekstu, dok osobe koje izbegavaju vezivanje bre prepoznaju negativan ishod reci. (Baldvvin, Fehr, Keedian, Scidel&Thomson, 1993) Radni modeli oblikuju i emotivnu sferu, utiui na primarne i na sekundarne emocionalne praene. Primarna pmcena se odnosi na trenutnu emocionalnu reakciju u datoj situaciji. U sekundarno/ proceni kognitivni proces se ukljuuje tako da moe da odri, povea ili smanji poetnu emocionalnu reakciju, zavisno od toga kako osoba protumai doivljaj. Na primer, neko ko je prvobitno oduevljen pozivom privlane osobe moe da ouva to oduevljenje zamiljajui ruiastu budunost sa njom ili da ga smanji pretpostavljajui da ga ta osoba nikada vie nee pozvati. Radni modeli utiu na reakcije u ponaanju kroz aktiviranje starih i kroz konstrukciju novih planova i strategija. Primer stare strategije razvijene u detinjstvu je kada osoba bei kui majci uvck kada se pojavi konflikt sa suprunikom. Prema tome, radni modeli, recimo, mogu da utiu na odluke tipa: da H otvoreno porazgovarati sa svojim suprugom o konfliktnoj temi ili to izbei. U nastojanju da objasne trajnost, odnosno stabilnost radnih modela kroz ivotni vek osoba, Kolins i Ri razmatraju i koncepcije kojima osobe obezbcuju odrivost sopstvenih radnih modela: ljudi biraju okruenja koja odgovaraju njihovim uverenjitna o sebi i drugima. Na primer, dokazano je da su veze izmeu ambivalentne ene i mukarca koji izbegava vezivanje veoma stabilne (mada ne veoma srcne). Nesigurna, anksiozna ena verovatno potvruje vcrovanjc mukarca koji izbegava vezivanje, da nije pametno zbliiti se previe sa drugima. Mukarac koji izbegava vezivanje pak, potvruje uvcrcnjc ambivalentne ene da su drugi manje zainteresovani, manje brini zbog ljubavi nego stoje ona. (Kircpatrick&Davis,1994) Izgleda da ijudi ine gotovo sve to je u njihovoj moi kako bi obezbedili funkcionisanje rano formiranih radnih modela. Rana 81

iskustva kroz mehanizam unutranjih radnih modela perzistiraju i ak utiu na kasnija iskustva. Da li postoji i suprotni uticaj, uticaj kasnijih iskustava na ve formirane modele?
Uticaj iskustva u ljubavnoj vezi na unutranji radni model osobe

Uprkos opisanim nastojanjima u pravcu odravanja stabilnosti rano formiranih radnih modela kroz ivotni vek osobe, do promena ipak dolazi. Ono stoje zajedniko svim promenama moemo odrediti kao: Nepotvrena oekivanja u pogledu za osobu znaajnih dogaaja n socijalnom kontekstu. Na primer, ulazak u stabilnu vezu moe da dovede do promene onih iji modeli sebe i drugih vode u skepticizam o mogunosti da se ima takva veza. Visok procenat sigurnih subjekata koji su generalno pronaeni u primerima stabilnih parova potvruje ovaj uticaj (Feeny, Nollcr & Callan, 1994; Senchak & Leonard, 1992). Meutim i sigurne osobe kada su u posebno negativnoj vezi mogu postati nesigurne na osnovu novosteenog iskustva, to se vidi iz sledeceg komentara:"Bila sam u dugoj vezi sa jednim momkom. To je trajalo oko godinu dana. Sve je bilo u redu prvih deset mescci, a onda su zadnjih nekoliko mcseci bili zaista loi. Oduvek sam bila sigurna u sebe, ali on je za dva mcseca uinio da se oseam jednostavno kao da je unitio sve ono lepo to sam mislila o sebi, inilo mi se daje sve to uradim loe, uinio je da se oseam loe. I tako, stalno mi je u glavi da se to moe opet desiti". Naravno, takva negativna iskustva pogaaju nas zavisno od duine trajanja i znaajnosti koju im pridajemo. l na kraju pomenimo da su istraivanja povezanosti izmeu ranih afektivnih i kasnijih partncrskih odnosa uraena i u naoj sredini (pregled dostupnih istraivanja je u poslcdnjem poglavlju). Rezultati su pokazali da postoji statistiki znaajna povezanost izmeu varijabli ranog i kasnijeg iskustva afektivne vezanosti. Preciznije, da osobe koje su u detinjstvu formirale sigurne afektivne veze najee i kao odrasle imaju partnerskc odnose pune poverenja i sigurnosti. Osobe koje su kao dcca imale doivljaj neprihvatanja i odbaenosti, najee u partnerskim vezama imaju distanciran i nepoverljiv stav. Ispitanici koji su na osnovu iskustava iz detinjstva formirali tzv. okupiran odnos prema figuri afektivnog vezivanja, se najee i prema odraslom partneru ponaaju prezahtevno, skloni su i preteranom vezivanju i

preteranoj kontroli. I na kraju, subjekti koji su, u detinjstvu stel nesigurno dezonjcntisanu afektivnu vezu i u partncrskoj vezi isn Ijavah su bojaljivost, ak preplaenost. Posebno zanimljivom uinila nam se analiza ivotnih sititacn subjekata kod kojih je dolo do promcne afektivmh obrazac, Razmatranje ovog poduzorka vodi ka potvrdi ideje da do promcr radnog modela dolazi usled nepotvrenih oekivanja osobe u pogled za nju znaajnih dogaaja u socijalnoj sredini i upuuje na potreb da se u budua istraivanja povezanosti ranih i kasnijih afdtivni obiazaca ukljue i varijable kao to su: vremenski kontinuitet dclovanj pozitivnog ih negativnog iskustva, stresogenost odreenih iskustav za odreenu osobu i si.

2.4.5. Dominantni obrasci partnerskog afektivnog vezivanja

Na osnovu ve opisanog testa ("Relatiomhip Questionaire" RQ, Bartholomew & Shaver,1988), pokuacmo da razumemo ctir analogna obrasca partnerskog afektivnog vezivanja odraslih. hbegavajui obrazac partnerske vezanosti karakteric pozitivni model sebe i negativni model dragog (niska anksioznost i visoke izbegavanje). Pozitivna slika o sebi (uz negativnu sliku drugih) ini da ove osobe vide sebe toliko superiornim da ih to onemoguava u razvijanju kvalitetnih partnerskih odnosa. Najee su njihove partnerske veze povrne i kratkotrajne. Sigurni obrazac partnerske vezanosti odreuje pozitivan model sebe i pozitivan model drugih (niska anksioznost i nisko izbegavanje). Uobra shka i o sebi i o drugima daje ansu osobama ovog tipa dasradc autentine, otvorene partnerske odnose. Preokupirani obrazac partnerske vezanosti odreen je ne gativnim modelom sebe i pozitivnim modelom drugih (visoka anksioznost i nisko izbegavanje), te zbog toga osobe ovog tipa polaze sa pozicije sopstvene manje vrednosti. U partnersku vezu se investiraju Preterano, oekujui da e kvaliteti partnera (pozitivan model rugih) a na osnovu intenzivne vezanosti nadoknaditi njihove line manjkavosti. Njihove partnerske veze sklone su simbiozi,' dramatine u i cesto upakovane u romantinu priu o pravoj ljubavi koja ne zna 2 J J a granice. 83

Bojaljivi obrazac partnerske vezanosti dcfinisan je negativnim modelom sebe i negativnim modelom drugog (visoka anksioznost i visoko izbegavanje), Zbog toga su osobe sa bojaljivim stilom vezanosti visoko zavisne od drugih, jer kroz odnos sa drugima trae Potvrdu sopstvene vrcdnosti. Istovremeno imaju negativna oekivanja od clrumh te su sklone izbcgavanju bliskosti, da bi izbcgle bol zbog Potencijalnog gubitka i odbacivanja. Poslcdino njihove partnerske ve ?-c su retke ili haotine. . Svaki od etiri glavna stila vezanosti, koje model identinkuje, koriccptualizovani su kao teorijski ideal ili prototip, sa kojim individue logu da korespondiraju u razliitom stepenu. Empirijski provcravajucl vrednost modela, Kim Bartholomcu (1993) je dola do zakljuka da jc pnmcnljiv i za bliske vrnjake (prijateljske i partnerske) odnose vezanosti, kao i za iskustva vezanosti u porodici.

3. PROBLEMI ZA DISKUSIJU I ISTRAIVANJA

3.1. Da lije afektivna vezanost primarna ili sekundarna potreba?

U knjizi Rcne Zazoa, koncipiranoj kao imaginarna rasprava na temu afektivne vezanosti, jedan od uesnika (Philippc Malricu, 1973) kae: "Problem veze sa drugim ovekom je bez sumnje jedan od najvanijih u razmiljanju o ovcku... Da li je ona inherentna ovckovoj prirodi, da li ovck tei ovoj vezi s dragim uslcd jedne prvobitne, osnovne potrebe ili je, pak, ova potreba vezivanja za drugog steena u toku ontogeneze, pa se jedinka vezuje za drugog zbog koristi koje dobija iz te veze?" Po pitanju porekla afektivne veze. Don Bolbi (1973, 1980, 1982) jasno definie svoj stav: afcktiviio vezivanje jeste primarna potreba svakog ljudskog bia. Pokuajte da Bolbijcve stavove sagledate i u odnosu na suprotna tumaenja: a) u odnosu na psihoanalitiku teoriju (afektivna veza je rezultat anaklize) i, b) u odnosu na bihevior teoriju (afektivna veza je rezultat uenja).

3.2. Afektivna vezanost: funkcija preivljavanja ili funkcija komunikacije?

Insistirajui na afektivnom vezivanju kao primarnoj potrebi, Don Bolbi apostrofira ideju o oveku kao primarno socijalnom biu, ime olakava traganje za mnogim odgovorima o ljudskom razvoju. Meutim, opinjenost etologijom orijentie ga, ne u pravcu razrade ideje o primarnoj socijalnosti u kontekstu specifinog ovckovog 85

razvoja, ve u pravcu traganja za njenim korenima u Biogenetskom razvoju. Naime i Bolbi i njegovi sledbenici posmatrajui dete na etoloki nain, tragaju samo za slinim u ivotinjskom i ljudskom ponaanju, a ignoriu razlike, specifinosti koje zapravo ine bazu ljudskog razvoja. Interpretirajte ontogenetski razvoj uz pomo sledeih injenica: a) primarna socijalnost b) afcktivno vezivanje c) komunikativna funkcija d) funkcija zatite.

3.3. Afektivna vezanost od relacionog do individualnog svojstva

Da bi objasnio kako odnosi vezanosti roditelj - dete postepeno postaju svojina samog deteta, odnosno kako od relacionog postaju individualno svojstvo, Bolbi je preuzeo koncept unutranjih radnih modela vezanosti iz kognitivne psihologije. Pokuajte da ovaj mehanizam interpretirate i u svetlu kulturno istorijske teorije Lava Vigotskog (Vigotski,L.,1983). Dakle, da li i kako obrasci afektivne vezanosti prelaze put od osobine veze do osobine linosti?

3.4. Rano iskustvo: mit ili injenica

Jedna od kljunih pretpostavki teorije afektivnog vezivanja je pretpostavka da iskustvo afektivne vezanosti u detmjstvu ima znaajan upliv na doivljaje i ponaanje u bliskim emotivnim odnosima u odraslom dobu. U osnovi ove pretpostavke lei stari i kljuni problem razvojne psihologije: problem znaaja ranog iskustva za itav dalji ivotni tok. Pokuajte da na osnovu instrumenata navedenih u ovom priruniku, na osnovu poznavanja teorije afektivnog vezivanja, ali i na osnovu tekstova u knjizi: Rano iskustvo, Mit ili injenica (Klarkovi, 1980), koncipirate mogue nacrte istraivanja problema ranog iskustva. 86

3.5. Da li i koliko su partnerske veze - afektivne veze?

"Odluujue pitanje, da li su partnerske veze - zapravo afektivne veze u tehnikom smislu teko moemo proccniti. itava oblast odraslog afektivnog vezivanja je konstruisana na ovoj premisi. Ako se ispostavi daje Bolbi napravio greku ili oko toga da su afektivne veze prisutne u elom ljudskom veku ili oko isticanja romantinih partnera kao moguih figura vezanosti u odraslom ivotu to bi eventualno moglo da potkopa sve dosadanje zakljuke. Dakle, radi se o krucijalnom pitanju, na koje e nam odgovor dati samo empirijska istraivanja," (Cassidy&Shaver,1999). Do sada najobuhvatnije prouavanje odnosa kvaliteta afektivne vezanosti i kvaliteta partnerske veze uradila je grupa istraivaa ejver, Kolins i Klark, (Shavcr, Colins & Clark, 1996). Rezultati njegovog istraivanja istiu da se bliske partnerske veze ili romantina ljubav sastoji iz tri sistema ponaanja: afektivne vezanosti, panje i seksualnosti. Prema njima, afektivna vezanost se pojavljuje razvojno najranije i igra vitalnu ulogu u formiranju radnih modela, pa za ovaj sistem moemo rei da utie i na izraavanje panje i na izraavanje seksualnosti. Dakle, rezultati do sada uraenih empirijskih istraivanja upuuju na predloene komponente partnerske veze. Vanost panje u partnerskim vezama je recimo, podrana otkriem da se brano zadovoljstvo mnogo bolje predvia podacima o pruanju i doivljaju panje, nego procenama karaktera, zdravlja ili branih okolnosti, (Kotler, 1985). Slino je i seksualno zadovoljstvo priznati indikator kvaliteta i stabilnosti veze, (Sprecher& McKinney,1993). Ipak, za sada nema objavljenog empirijskog rada koji integric sve tri komponente partnerskih veza, a samo takvo istraivanje bi bilo potpuni dokaz. Pokutaje da koncipirate mogue nacrte takvog istraivanja.

3.6. Da li rana afektivna veza utie na partnersku vezu ili iskustvo u partnerskoj vezi utie na ranu afektivnu vezu?
Brojna istraivanja ukazuju na uticaj ranih afektivnih veza na kasnije partnerske odnose. U pogledu mehanizma ostvarivanja ovog uticaja istraivai se pozivaju na koncept unutranjih radnih modela. 87

U nastojanju da objasne trajnost, odnosno stabilnost radnih modela kroz ivotni vck osoba, istraivai razmatraju strategije kojima osobe obezbeuju odrivost sopstvcnih radnih modela: Ljudi biraju okruenja koja odgovaraju njihovim uverenjima o sebi i drugima. Na primer, dokazano je da su veze izmeu ambivalentno afektivno vezane ene i izbegavajue vezanog mukarca veoma stabilne i prilino nesrene. Objanjenje i mehanizam u kome oni uzajamno potvruju ranije stvorena oekivanja o znaajnim drugim ljudima. Pokuajte da korienjem upitnika za procenu partnerskih odnosa utvrdite relacije koje postoje izmeu parova u vaem okruenju i razmislite o mehanizmu koji ovo posreduje.

3.7. Da li u partnerskim odnosima postoje dobitne kombinacije obrazaca afektivnih veza?

Da li postoji mogunost da su neke kombinacije obrazaca afcktivnog vezivanja ee ili uspcnije od drugih? Teorija predvia ovu mogunost, a istraivanja je potvruju. Evo kombinacija dobijenih na malom uzorku niskih studenata (N=86):
Obrasci afektivnog vezivanja momaka izbcgavajui afektivni obrazac anksiozni afektivni obrazac sigurni afektivni obrazac sigurni afektivni obrazac anksiozni afektivni obrazac izbcgavajui afektivni obrazac anksiozni afektivni obrazac sigurni afektivni obrazac izbcgavajui afektivni obrazac Obrasci afcktivnog vezivanja devojaka anksiozni afektivni obrazac izbcgavajui afektivni obrazac izbegavajui afektivni obrazac sigurni afektivni obrazac sigurni afektivni obrazac sigurni afektivni obrazac anksiozni afektivni obrazac anksiozni afektivni obrazac izbcgavajui afektivni obrazac opservirani procenti 4.75 1.92 10.45 58.70 8.50 12.32 0.00 3.33 0.00

Rezultati pokazuju da su neke kombinacije mnogo ee od drugih, ali i da neke praktino ne postoje. Ono to treba prokomcn-

tarisati svakako su kombinacije koje svojom uestalou znaajno odstupaju od teorijski oekivane frekvcnce. Znaajno ei od oekivanih su parovi u kojima je mladi izbegavajucg stila, a devojka anksioznog, a stoje u skladu i sa nalazima drugih istraivaa. Sigurni mladii i izbegavajue devojke su takoe znaajno ee LI kombinaciji nego stoje oekivano. Posebno indikativnim ine nam se podaci o praktinom nepostojanju kombinacija anksiozan - anksiozna ili izbegavajui - izbegavajua, a stoje takoe u skladu sa nalazima drugih istraivaa.(Kirkpatrick & Davi,1994). Veliina uzorka, meutim, ne dozvoljava dalja zakljuivanja. Pokuajte da napravite mogue nacrte istraivanja opisanog problema.

3.8. Usaglaavanja obrazaca vezanosti parova ili: ta se deava sa afektivnim obrascima jednog para tokom godina
Uprkos razraenoj metodologiji u istraivanju parova i dalje vrlo malo znamo o tome ta se deava sa uzajamnim odnosom afcktivnih obrazaca u partncrskoj vezi. Odnosno, kako se partneri sa razliitim obrascima ponaaju kad je u pitanju meusobno usklaivanje odnosa. Pitanje je dali siguran partner u jednom neusklaenom odnosu tei da promovie sigurnost, ime e moda podstaknuti povcrcnjc i otvaranje nesigurnog partnera. Odnosno, da li odnos sa sigurnim partnerom dovodi do generalne promenc radnog modela nesigurnog partnera ili je promena modela ograniena na odreeni odnos. Takoe je mogue da nesigurni partner vremenom pone da podriva strategiju sigurnog partnera to moe ak i direktno uticati na odnose tog partnera sa svojim detetom. Koncipirajte nacrte istraivanja ovog problema.

3.9. ta se deava kada su roditeljski obrasci razliiti?

Uprkos podudarnostima izmeu klasifikacije odnosa novoroenadi u Situaciji sa strancem i klasifikacija njihovih majki/oeva, mcta-analiza grupe istraivaa (Fox, Kimmerlv & Schacfcr, 1991) pokazuje da nije zancmarljiv broj decckojasuklasifikovana kao sigurna u odnosu sa jednim roditeljem, a kao nesigurna sa drugim. Bolbi nije razmatrao mogunost dcjcg konfliktnog vezivanja sa oba roditelja 89

U nastojanju da objasne trajnost, odnosno stabilnost radnih modela kroz ivotni vek osoba, istraivai razmatraju strategije kojima osobe obezbeuju odrivost sopstvenih radnih modela: Ljudi biraju okruenja koja odgovaraju njihovim uverenjima o sebi i drugima. Na pnmer, dokazano je da su veze izmeu ambivalentno afektivno vezane ene i izbegavajue vezanog mukarca veoma stabilne i prilino nesrenc. Objanjen je i mehanizam u kome oni uzajamno potvruju ranije stvorena oekivanja o znaajnim drugim ljudima. Pokuajte da korienjem upitnika za procenu partnerskih odnosa utvrdite relacije koje postoje izmeu parova u vaem okruenju i razmislite o mehanizmu koji ovo posreduje.

3.7. Da li u partnerskim odnosima postoje dobitne kombinacije obrazaca afektivnih veza?

Da li postoji mogunost da su neke kombinacije obrazaca afcktivnog vezivanja ee ili uspenije od drugih? Teorija predvia ovu mogunost, a istraivanja je potvruju. Evo kombinacija dobijemh na malom uzorku niskih studenata (N=86):
Obrasci afcktivnog vezivanja momaka izbcgavajui afcktivni obrazac anksiozni afcktivni obrazac sigurni afcktivni obrazac sigurni afektivni obrazac anksiozni afcktivni obrazac izbcgavajui afektivni obrazac anksiozni afektivni obrazac sigurni afektivni obrazac i/bcnavajui afcktivni obrazac Obrasci afektivnog vezivanja devojaka anksiozni afcktivni obrazac izbegavajui afektivni obrazac izbegavajui afcktivni obrazac sigurni afektivni obrazac sigurni afektivni obrazac sigurni afektivni obrazac anksiozni afektivni obrazac anksiozni afcktivni obrazac izbcgavajui afektivni obrazac opservirani procenti 4.75 1.92 10.45 58.70 8.50 12.32 0.00 3.33 0.00

Rezultati pokazuju da su neke kombinacije mnogo ee od drugih, ali i da neke praktino ne postoje. Ono to treba prokomen88

tarisati svakako su kombinacije koje svojom uestalou znaajno odstupaju od teorijski oekivane frekvcncc. Znaajno ei od oekivanih su parovi u kojima je mladi izbjegavajucg stila, a devojka anksioznog, a to je u skladu i sa nalazima drugih istraivaa. Sigurni mladii i izbegavajue devojke su takoe znaajno ee u kombinaciji nego stoje oekivano. Posebno indikativnim ine nam se podaci o praktinom nepostojanju kombinacija anksiozan - anksiozna ili izbegavajui - izbegavajua, a to je takodc u skladu sa nalazima drugih istraivaa.(Kirkpatrick & Davi, 1994). Veliina uzorka, meutim, ne dozvoljava dalja zakljuivanja. Pokuajte da napravite mogue nacrte istraivanja opisanog problema.

3.8. Usaglaavanja obrazaca vezanosti parova ili: ta se deava sa afektivnim obrascima jednog para tokom godina
Uprkos razraenoj metodologiji u istraivanju parova i dalje vrlo malo znamo o tome ta se deava sa uzajamnim odnosom afcktivnih obrazaca u partnerskoj vezi. Odnosno, kako se partneri sa razliitim obrascima ponaaju kad je u pitanju meusobno usklaivanje odnosa. Pitanje je da li siguran partner u jednom neusklaenom odnosu tei da promovie sigurnost, ime e moda podstaknuti povcrcnjc i otvaranje nesigurnog partnera. Odnosno, da li odnos sa sigurnim partnerom dovodi do generalne promcne radnog modela nesigurnog partnera ili je promcna modela ograniena na odreeni odnos. Takodc je mogue da nesigurni partner vremenom pone da podriva strategiju sigurnog partnera to moe ak i direktno uticati na odnose tog partnera sa svojim detetom. Koncipirajte nacrte istraivanja ovog problema.

3.9. ta se deava kada su roditeljski obrasci razliiti?

Uprkos podudarnostima izmeu klasifikacije odnosa novoroenadi u Situaciji sa strancem i klasifikacija njihovih majki/oeva, mcta-analiza grupe istraivaa (Fox, Kimmerlv & Schacfer, 1991) pokazuje da nije zancmarljiv broj dece koja su klasifikovana kao sigurna u odnosu sa jednim roditeljem, a kao nesigurna sa drugim. Bolbi nije razmatrao mogunost dejeg konfliktnog vezivanja sa oba roditelja

u istoj porodici, ve se usrcdsredio na odbrambenc procese koji se deavaju kada dcte konstruie dva konfliktna, neintegrisana modela sebe i figure za koju se vezuje. Empirijska istraivanja neusklaenih odnosa vezanosti sa roditeljima za sada su iskljuivo korelaciona, pa kao takva dokumcntuju samo rezultate vezivanja. U retkim ispitivanjima ovog tipa (van I. Jzendoom &Bakermans-Krancnburg, 1996), deca koja su oformila sigurne odnose vezivanja napreduju vie od onih sa dva nesigurna odnosa, a deca koja imaju neusklaene odnose (sigurni sa jednim, nesigurni sa drugim roditeljem) spadaju izmeu ove dve grupe. Takoe, kau rezultati istraivanja, deija klasifikacija prisnosti sa majkom u neto veoj m eri nego sa ocem, moe prognozirati kasnije obrasce vezivanja. Osmislite koncept istraivanja kroz koji bi mogli doi do podataka o tome da li i koliko deca, adolescenti i odrasli razvijaju integrisanc modele linosti u neharmoninom odnosu sa oba roditelja.

3.10. Detinjstvo iz dva ugla: Frojd i Bolbi

Pred vama je sagledavanje ranog iskustva iz ugla dveju teorija. Pregled je sainio jedan od najistaknutijih istraivaa u oblasti afektivnog vezivanja Everet Votcrs (Waters, 2001). Da li biste neto dodali ili oduzeli? Upiite imena naunika.
RANO ISKUSTVO ILI RANA INTERAKCIJA
Vezano za majku, potrebito, zavisno odojc Motivacija: u skladu sa rastom i opadanjem nagona Razvoj kroz redukciju nagona Odnos sa drugima znaajan u smislu redukcije nagona Formiranje unutranjih struktura Mehanizmi odbrane Koping strategije Aktivno, radoznalo kompetentno odoje Motivacija u zavisnosti od interakcije Razvoj kroz adaptaciju na interakciju Odnos sa dragima znaajan sam po sebi Formiranje mentalnih reprezentacija sebe i drugih Generalna oekivanja od interakcija sa drugima Specifina oekivanja od figure afektivnog vezivanja

90

METODOLOKI OKVIR PROBLEMA

u istoj porodici, ve se usrcdsredio na odbrambene procese koji se deavaju kada dctc konstruie dva konfliktna, neintegrisana modela sebe i figure za koju se vezuje. Empirijska istraivanja neusklaenih odnosa vezanosti sa roditelj ima za sada su iskljuivo korelaciona, pa kao takva dokumentuju samo rezultate vezivanja. U retkim ispitivanjima ovog tipa (van I. Jzendoom &Bakcrmans-Krancnburg, 1996), deca koja su oformila sigurne odnose vezivanja napreduju vie od onih sa dva nesigurna odnosa, a deca koja imaju neusklaene odnose (sigurni sa jednim, nesigurni sa drugim roditeljem) spadaju izmeu ove dve grupe. Takoe, kau rezultati istraivanja, deija klasifikacija prisnosti sa majkom u neto veoj mcri nego sa ocem, moe prognozirati kasnije obrasce vezivanja. Osmislite koncept istraivanja kroz koji bi mogli doi do podataka o tome da li i koliko deca, adolescenti i odrasli razvijaju integrisane modele linosti u neharmoninom odnosu sa oba roditelja.

3.10. Detinjstvo iz dva ugla: Frojd i Bolbi

Pred vama je sagledavanje ranog iskustva iz ugla dveju teorija. Pregled je sainio jedan od najistaknutijih istraivaa u oblasti afektivnog vezivanja Everct Voters (Watcrs, 2001). Da li biste neto dodali ili oduzeli? Upiite imena naunika.
RANO ISKUSTVO ILI RANA INTERAKCIJA
Vezano za majku, potrebito, zavisno odoje Motivacija: u skladu sa rastom i opadanjem nagona Razvoj kroz redukciju nagona Odnos sa drugima znaajan u smislu redukcije nagona Formiranje unutranjih struktura Mehanizmi odbrane Koping strategije Aktivno, radoznalo kompetentno odoje Motivacija u zavisnosti od interakcije Razvoj kroz adaptaciju na interakciju Odnos sa dragima znaajan sam po sebi Formiranje mentalnih reprezentacija sebe i drugih Generalna oekivanja od interakcija sa drugima Specifina oekivanja od figure afcktivnog vezivanja

90

METODOLOKI OKVIR PROBLEMA

4. TEHNIKE ZA PROCENJIVANJE AFEKTIVNOG VEZIVANJA

Iako nastala sredinom prolog vcka, teorija afcktivnog vezivanja svoju naunu ekspanziju doivljava tek krajem dvadesetog vcka. Do tada, Bolbijcva teorija je bila jedno od moguih interpretacija odnosa izmeu majke i dcteta, teorija iji su stavovi bili prilino ubcdljivi, ali ne i dostupni empirijskoj proveri. Osamdesete godine, meutim donose preokret. Nova gcncracijaistraivaaafektivnogvczivanjaposvcujc se izradi instrumenata za proveru svih do tada formulisanih pretpostavki. Naravno, sve poinje instrumentima za procenu afcktivnog odnosa izmeu majke i deteta, na sasvim ranom uzrastu (Strangc Situation, Ainsworth, 1969). Ubrzo biva razraena metodologija proccnjivanja afektivnih veza neto starije dece i adolescenata, odraslih afekt i vn i h veza, partnerskih afektivnih veza... Sve je poelo instrumentima Mori Ejnsvort, a nastavilo se instrumentima koje su konstruisali njeni postdiplomci.

4.1. Situacija sa strancem (M.Ainsworth, 1969) ili: Procena afektivne vezanosti dvanaestomesenih beba
Meri Ejnsvort je ve 1969. godine razvila laboratorijsku proceduru, prevoenu kao Situacija sa strancem za procenu kvaliteta vezanosti odojeta sa majkom a u uslovima pojaanog stresa i separacione anksioznosti. Situaciju sa strancem moemo oznaiti i kao minijaturnu dramu koja ima 8 epizoda i iji akteri su majka, dete, stranac i posmatra (slika 5). 1.epizoda (2 min) - Majka i dete zapoinju interakciju u sobi. 2.epizoda (3 min) - Dete se organizuje u sobi kako ono hoe. majka asistira samo po potrebi.