Beskrilni insekti

Beskrilni insekti (lat. Apterygota) su najprimitivniji insekti. Odlikuju se nedostatkom krila i raznim dodacima na trbuhu, esto parom cerki (dodatak slian repu). Mladi insekti su po svemu sem po veliini nalik odrasloj jedinki.

Podura aquatica, a neke na gleerima Isotama saltans.

Diplure [uredi]
To su insekti dvozubih ekinjastih repova, imaju vitka nepigmentirana tijela, dva pipka. Duine su oko 1 mm, ali neke tropske vrste duine su 4 cm. Najee se nalaze u umjerenom i arkom klimatskom pojasu. Ima ih oko 400 vrsta.

Vrste [uredi]

proture zemne buhe diplure kuankosce

Podijeljene su u 2 grupe

Compedeidae imaju cerke sline pipcima Japigydae imaju cerke preobraene u

hvataljke koje slue za hvatanje malih larvi i

Proture [uredi]
To su sitni insekti, veliine oko 1 mm. Rasprostranjeni su po cijelom svijetu. ive u vlanomzemljitu, mahovini, naslagama opalog liia. Od ostalih insekata razlikuju se po tome to nemaju pipke, niti oi, a usta su im transformisana u iljate strukture osposobljene za ubadanje i buenje. Pomou njih hrane se tenou iz bijelih masa nitastih elija gljiva, (micelija), kojima su prekriveni korjeni gljiva u stanju tuljenja.

drugih zglavkara.

Kianokosci [uredi]
Ima ih oko 350 vrsta podijeljenih u 2 grupe Machilidae imaju vretenasta tijela, velike oi i tri ocela. Lepismatidae imaju spljotena tijela, male oi koje mogu nedostajati. ive na vlanim mjestima. Neke ive u ljudskim naseljima. Oteuju knjige, odjeu. eera ili srebrna ribica, duga je oko 1 cm.

Zemne buhe [uredi]

Ova grupa obuhvata oko 4000 vrsta. ive uglavnom na plodnom tlu na povrini , ili prilinoj dubini. Veoma gusto su naseljene. Na kvadratnom metru ivi od nekoliko hiljada do 700 000 zemnih buha zavisno od toga koliko ima organskih materija u zemljitu. Veoma su vane u poetnom procesu usitnjavanja i truljenja ostataka biljaka u zemljitu. Vrste sa povrine zemlje mogu narasti do 5 mm kao to je tetrodontofora. Neke ive u stajaoj vodi

Beskrilni insekti
Iz projekta Bionet kola

Skoi na: navigacija, pretraga

Protura

Collembola

Thysanura Klasa primarno beskrilnih insekata obuhvata oko 4500 vrsta grupisanih u okviru etiri reda. U literaturi se sreu dva naziva za ovu klasu insekata: Apterygota (sastavljen od dve grke rei - a to znai ne i pteros to znai krilo) i Ametabola. U ovu klasu insekata su uvrteni uglavnom sitni organizmi koji nemaju krila.

Diplura

Morfologija
Osnovna karakteristika, na osnovu koje je i izvrena podela na klase inekata, je da su predstavnici klase Apterygota primarno beskrilni, za razliku od predstavnika klase Pterygota koji imaju krila, mada se i meu njima javljaju beskrilni oblici. Meutim, njihova beskrilnost je sekundarne prirode, to znai da su postali od insekata sa krilima, a dokaz za to je i pojava zaetaka krila u toku razvia. Za predstavnike podklase Apterygota naglaavamo da su to primarno beskrilni insekti, zbog toga to su nastali od beskrilnih organizama, pa se zaeci krila kod njih nikada ne javljaju u toku razvia, a ni u adultnom stadijumu. Kod velikog broja recentnih vrsta se na pregenitalnim segmentima abdomena nalaze nastavci koji predstavljaju rudimentalne ekstremitete. Svi predstavnici izuzev onih iz reda Thysanura imaju slabo razvijen trahejni sistem i mali broj Malpigijevih sudova. Svi insekti iz ove podklase primarno su imali oi, ali su one delimino ili potpuno redukovane kod vrsta koje ive u zemlji ili drugim stanitima koja se karakteriu odsustvom svetlosti. Veina predstavnika ima antene na glavi. Kod predstavnika podklase Apterygota razvie je postupno, metamorfoza je slabo izraena, pa zbog toga kaemo da je i nema, a za njihovo razvie da je bez metamorfoze. Kod vrsta ove klase se

razvijaju pregenitalni ekstremiteti na abdominalnim segmentima, to ih jasno razlikuje od predstavnika klase Pterygota. Kod pojedinih predstavnika podklase Apterygota mandibule se spajaju sa telom u jednoj taki, slino kao i druge maksile, to nije sluaj kod vrsta podklase Pterygota.

Klasifikacija
Podklasa se u starijoj literaturi obino delila na etiri reda: Protura, Collembola, Diplura i Thysanura. U savremenim klasifikacijama se obino Protura, Collembola i Thysanura izdvajaju kao posebne klase u okviru podrazdela Insecta (Hexapoda). Pojedini autori svrstavaju red Protura zajedno sa redovima Collembola i Diplura u klasu Entognatha u okviru podrazdela Hexapoda. Red Protura Red je rasprostranjen po celom svetu, izuzev oblasti Arktika i Antartika. ive u vlanom zemljitu, u stelji, mahovinama, liajima, ispod kamenja i trulog drvea i u mravinacima isisavajui razne sitne beskimenjake. To su hitri insekti mekog tela. Telo im je izdueno, golo, beliastog izgleda. U izvesnom smislu oni su vanredno primitivni i prosti, ali ova njihova prosta graa ima degenerativni karakter. Na telu se razlikuju dva dela glava i trup. Trup je nejasno podeljen na toraks i abdomen. Protura se kreu sporo kroz zemlju pomou prednjih noga koje slue za dranje spolja i
3

upravljanje ka napred, pri emu srednje i zadnje noge slue za kretanje. Neke vrste uvijaju vrh abdomena iznad glave i ispaljuju lepljivu tenost direktno na svoje neprijatelje. Red Collembola Prisustvo antena i odsustvo ceraka razlikuje ih od drugih entognatnih insekata. Do danas je opisano oko 7500 vrsta. Na telu predstavnika reda Collembola se nalaze sitne dlaice, a kod nekih vrsta ljuspice. Torakalni i abdominalni regioni mogu biti nejasno odvojeni, te tako daju loptast izgled tela ovih sitnih insekata. Kod svih predstavnika reda Collembola se sree na ventralnoj strani prvog abdominalnog segmenta dvorenjevita ventralna cev ili trbuna tuba poznata jo i pod latinskim nazivom kolofor (collophor). Kolofor nastaje spajanjem prvog para abdominalnih ekstremiteta. upljina ventralne cevi je u vezi sa telesnom dupljom i u njoj se nalazi hemolimfa. redstavnici reda Collembola naseljavaju vlanu zemlju, opalo lie, travu, a pojedine vrste naseljavaju gnezda termita i mrava. Neke vrste ive na povrini slatkih i slanih voda. Mnotvo ovih insekata sree se na svim kontinentima planete Zemlje, a takoe i u dalekim arktikim i antarktikim oblastima gde su aktivni i pri niskim temperaturama; mogu se nai i na snegu. Red Diplura Od svih ostalih predstavnika grupe Entognatha vrste iz reda Diplura se

razlikuju po dva izrataja na kraju abdomena. Telo predstavnika reda je dugo i vitko, obino cilindrino ili dorziventralno spljoteno, najee dugo izmeu tri i pet milimetara, mada su poznate i neke vrste roda Japyx ije razmere dostiu pedeset milimetara. Obino su bele ili belo-ute boje, a kutikula je neretko potpuno providna. Izuzev nekih vrsta iz familije Campodeidae nemaju ljuspi po telu. Krila su odsutna u svim fazama razvia. Telo je obino prekriveno sitnim dlaicama nazvanim sete. Predstavnici ovog reda najee naseljavaju povrinu vlanog zemljita, a nalaze se jo i ispod stelje, stena, kore drvea, stabala, izmeu mahovina i slinim mestima. Pojedine vrste ive jedan deo ili ceo ivot u peinama. Neke vrste se sporo kreu, dok su druge sposobne za brze pokrete. Red Thysanura U ovaj red se grupie oko 700 recentnih vrsta koje naseljavaju sve zoogeografske zone, a ive u vrlo razliitim ekolokim niama. Pojedini predstavnici su prilagoeni na ivot u suvim stanitima, a drugi su registrovani ak na 4000 metara nadmorske visine. Telo ovih insekata je vretenasto i dorziventralno spljoteno. Usni aparat je prilagoen za grickanje i nije uvuen u glavenu kapsulu. Hrane se biljnom hranom i detritusom. Imaju dobro razvijen trahejni sistem i Malpigijeve sudove.