Razgovor svetenika i samrtnika

SVETENIK Stigavi do kobnoga asa kada se veo iluzije kida tek da bi zavedenom ovjeku pokazao surovu sliku njegovih zabluda i poroka, ne kajete li se, dete moje, zbog umnoenih nemira kuda su vas zanele slabosti i krhkost ljudska? SAMRTNIK Da, prijatelju moj, kajem se. SVETENIK Pa dobro, iskoristite tu srenu griu savesti da biste zadobili nebo, u komadiu vremena koje vam ostaje, opte razreenje vaih greha i mislite da e vam samo meditacijom sakramenta pokajanja biti omogueno da pridobijete Venog. SAMRTNIK Ne shvatam te vie osim da me nisi razumeo. SVETENIK E, de! SAMRTNIK Rekao sam ti da se kajem.

SVETENIK uo sam. SAMRTNIK Da, ali nisi razumeo. SVETENIK Kakvo bi bilo tumaenje?... SAMRTNIK Evo ga... Priroda me stvorila sa izuzetno vatrenim skolnostima, sa veoma jakim strastima, smestila me u ovaj svet jedino da bih im se predavao i da bih ih zadovoljavao, a te posledice moga stvaranja tek su nunosti koje se tiu prvobitnih izgleda prirode ili, ako vie voli, tek sutinske izvedenice iz njenih planova sa mnom, sve u skladu sa njenim zakonima, pa se kajem samo to nisam dovoljno spoznao svemo, i moja jedina gria savesti je zbog osrednjeg korienja sposobnosti (zloinakih, po tebi, sasvim jednostavnih, po meni) kojima me je obdarila da bih joj sluio. Ponekad sam joj se opirao, i zbog toga se kajem; zaslepljen apsurdnou tvojih sistema, zobg njih sam suzbijao svu estinu elja koje sam primio putem daleko boanskog nadahnua, i zbog toga se kajem; brao sam samo cvetove, a mogao sam da imam bogatu berbu plodova... Eto pravih motiva moga aljenja; potuj me dovoljno da ne bih navodio i ostale. SVETENIK Kuda vas zanose vae zablude. Kuda vas vode vai sofizmi! Stvorenoj stvari pridajete svu mo tvorca, a ne vidite da su te nesrene sklonosti koje vas zavode tek uinci one iskvarene prirode kojoj pripisujete svemo.

SAMRTNIK Prijatelju, tvoja mi dijalektika izgleda podjednako lana koliko i tvoj duh. Hteo sam da razmilja tanije, ili da me pusti da na miru umrem. ta podrazumeva pod tvorcem, a ta podrazumeva pod iskvarenom prirodom? SVETENIK Tvorac je gospodar univerzuma; on je taj koji je sve sainio, sve stvorio, i koji sve odrava prostim dejstvom svoje svemoi. SAMRTNIK Eto svakako velikog oveka! Pa dobro, reci mi zato je taj ovek, tako moan, sainio ipak, po tebi, neki iskvarenu prirodu? SVETENIK Kakvu bi zaslugu sticali ljudi da im Bog nije ostavio njihovu slobodnu volju? I kakvu bi zaslugu sticali da u njoj uivaju da im na zemlji nije bila data prilika da ine dobro i prilika da ine zlo? SAMRTNIK Tako, tvoj Bog je hteo da sve napravi ukrivo jedino da bi iskuao ili oprobao svoga stvora: nije ga, dakle, poznavao, podozrevao je u svoje postignue? SVETENIK Nesumnjivo ga je poznavao, ali je, jo jednom, hteo da mu dopusti zaslugu pravog izbora.

SAMRTNIK emu onda, kada je ve znao koju e stranu stvor izabrati, a bilo mu je stalo do njega, poto kae da je svemoan, nije mu uinio, kada mu je bilo samo do njega , kaem ja, da izabere dobro? SVETENIK Ko moe razumeti neizmerne i beskrajne poglede Boje o oveku, i ko moe razumeti sve to vidimo? SAMRTNIK Onaj ko pojednostavljuje stvari, moj prijatelju, naroito onaj ko ne umnoava uzroke da bi zamravao posledice. ta ti je potrebna druga tekoa kada ni prvu ne moe da objasni? I samim tim to je moguno da je priroda sasvim sama stvorila ono to ti pripisuje svom bogu, zato bi da joj trai jo i nekog gospodara? Uzrok onome to ti ne razume moda je najprostija stvar na svetu. Usavravaj svoje fiziko ustrojstvo, pa e bolje razumeti prirodu; proisti svoj razum, izgnaj svoje predrasude, pa ti vie nee biti potreban tvoj Bog. SVETENIK Nesrenie! Umalo da poverujem da si socinijanac1, kada bih imao oruja da te pobijem, ali videvi dobro da si bezbonik, a samim tim tvoje srce odbija neizmerje autentinih dokaza koje svakodnevno primamo o Bojoj egzistenciji, nemam vie nita da ti kaem. Slepcu nikakva svetlost ne pomae.

SAMRTNIK
1

Sledbenik italijanskog jeretika Socinija (1697, Sozini), ije uenje odbacuje Sveto trojstvo, kao i boansku prirodu Isusa Hrista (prim. prev).

Prijatelju moj, sloi se s jednom injenicom: vei slepac od dvojice svakako je pre onaj koji sebi vezuje traku oko oiju nego onaj koji je kida. Ti gradi, izmilja, uslonjava, a ja razaram, pojednostavljujem. Ti slae zablude na zablude, a ja se na sve njih okomljujem. Pa ko je od nas dvojice slepac? SVETENIK Ba ne verujete, dakle, u Boga? SAMRTNIK Ne. I to iz prostog razloga: savreno je nemoguno verovati u ono to se ne razume. Izmeu razumevanja i verovanja moraju postojati neposredne veze; razumevanje je prva hrana veri; kada na delu nema razumevanja, vera je mrtva, a oni koji bi, u tom sluaju, hteli da vera postoji naturaju je. ikam te da sam poveruje u Boga koga mi propoveda, poto nisi umeo da mi ga pokae, poto nije u tebi da bi mi ga definisao, pa ga, dakle, ne razume, a samim tim to ga ne razume, ne moe vie da mi za njega da ikakav razumni argument. Ukratko, sve to je iznad granica ljudskog duha, himera je ili nekorisna stvar; budui da tvoj Bog moe biti samo prvo ili drugo od to dvoje, u prvom sluaju bih bio lud da u njega poverujem, a u drugom budala. Prijane moj, dokai mi inertnost materije, pa u se sloiti sa tobom oko tvorca; dokai mi da priroda nije dovoljna sebi, pa u ti dozvoliti da joj nadredi nekog gospodara. Dotle ne oekuj nita od mene. Pouzdajem se jedino u oiglednost, a primam je putem svojih ula; tamo gde ona zastaju, moja vera sahne. Verujem u Sunce, zato to ga vidim; shvatam ga kao sredite skupa ukupne nezapaljive materije prirode, uivam u njegovoj periodinoj putanji a da me ona ne udi. To je fiziki dogadjaj, moda podjednako prost poput fenomena elektriciteta, ali nam nije dato da ga razumemo. Da li mi je potreno vie od toga? A kad mi ti, povrh toga, jo sazida svoga Boga, da li sam ja uinio korak napred, i nee li mi biti nuno jo isto toliko truda da bih razumeo radnika, koliko mi je potrebno da bih definisao izraevinu? Otuda, nisi mi nimalo pomogao izgradnjom svoje himere. Uzdrmao si mi duh, ali ga nisi prosvetlio, i ja ti dugujem jedino mrnju umesto zahvalnosti.
5

Tvoj Bog je maina koju si nainio da bi sluila tvojim strastima, a ti je puta u pogon zavisno od njihovog nahoenja, ali time ona ometa moje, te smatraj dobrim da je odbacujem; i u asu kada je mojoj slaboj dui neophodah spokoj, potreban filozofija, ne dolazi da mi je prestravljuje svojim sofizmima koji je uasavaju a da je ne ubeuju, koji je uznemiravaju a da je ne ine boljom; ona je, prijatelju moj, ta dua, ono to se dopadalo prirodi takva kakva jeste, to jest, uinak organa koje je priroda poelela da mi oblikuje zbog svojih pogleda i svojih potreba; a kako su njoj podjednako potrebni poroci i vrline, kada joj se dopadalo da me upuuje na prve, tako je i inila, kada je, pak, htela druge, nadahnjivala me je eljama prema njima, i ja sam im se predavao. U njenim zakonima gledaj jedini uzrok naoj ljudskoj nedoslednosti, ne trai u njenim zakonima druga naela osim njene volje i njenih potreba. SVETENIK Tako je, dakle, sve neminovno u svetu? SAMRTNIK Svakako. SVETENIK Ali, ako je sve neminovno, sve je i planski sreeno? SAMRTNIK Ko to kae suprotno?

SVETENIK

Pa ko moe planski srediti sve kako jeste, ako to nije neka svemona i svemudra ruka? SAMRTNIK Nije li neminovno da se barut zapali kada mu prinesemo vatru? SVETENIK Da. SAMRTNIK I kakvu mudrost vidi u tome? SVETENIK Nikakvu. SAMRTNIK Moguno je, dakle, da postoje neminovne stvari bez mudrosti, i moguno je, otuda, da se sve izvodi iz nekog prvog uzroka a da u tom prvom uzroku nema ni umnosti ni mudrosti. SVETENIK Kuda biste da stignete?

SAMRTNIK

Da ti dokaem da sve moe biti ono to jeste i to vidi, a da to ne mora biti voeno ikakvim mudrim i umnim uzrokom, te da prirodne posledice moraju imati prirodne uzroke, pri emu im nije nuna pretpostavka o nekim antiprirodnim, kakav bi bio tvoj Bog koga bi i samog, kao to sam ti ve rekao, trebalo objasniti, a da nikakvog objanjenja za njega nemamo; samim tim, dakle, tvoj Bog ne valja nizato, potpuno je nekoristan; velika je, pak, verovatnoa da ono to je nekorisno jeste nitavno i da je sve to je nitavno nitavilo. Tako, da bih se uverio da je tvoj Bog tek himera, nije mi neophodno nikakvo drugo razmiljanje osim onog kojim me snabdeva izvesnost u njegovu nekorisnost. SVETENIK Na ovo taki, jedva da mi izgleda nuno da vam govorim o religiji. SAMRTNIK Zato ne? Nita me ne zabavlja tako kao dokaz o preterivanju, o toj taki, na koje ljude navode fanatizam i glupost. To su one vrste tako udesnih odstupanja ija je slika, po meni, koliko god uasna, uvek zanimljiva. Odgovaraj bez samosputavanja i, naroito, izagnaj iz sebe egoizam. Ako bih bio dovoljno slab da dozvolim da budem zahvaen tvojim smenim sistemima o bajkolikoj egzistenciji bia koja religiju ini nunom, koji bi mi oblik njegovog kultnog tovanja preporuio? Da li bi hteo da prihvatim radije Konfuijeve sanjarije nego Brahmine apsurdnosti? Da li da oboavam veliku zmiju afrikih Crnaca, zvezdu Peruanaca ili Mojsijevog boga vojski? Kojoj od Muhamedovih sekti bi hteo da se prikljuim ili koja bi jeres hriana po tebi bila najprivlanija? Pazi na svoj odgovor. SVETENIK Moe li biti neizvestan?

SAMRTNIK

Eto egoistikog odgovora. SVETENIK Ne, preporuujui ti ono u to verujem, znai voleti te koliko sebe. SAMRTNIK A sluati takve zablude znai biti slep pred udima naeg boanskog iskupitelja? SVETENIK Eh, ko moe niti slep pred udima naeg boanskog iskupitelja? SAMRTNIK Onaj ko u njemu vidi samo najobinijeg od svih lupea i najplieg od svih varalica. SVETENIK O, bogovi, sluate ga, a ne aljete gromove! SAMRTNIK Ne, prijatelju moj, sve je mirno zato to se tvoj bog, bio nemo, bio um, ma bio sve to god ti hteo, najzad, da je u biu koje na trenutak samo prihvatam iz popustljivosti prema tebi ili, voli li vie, prema onome to mi izlae u svojim malecnim pogledima, zato to se taj bog, velim, ako postoji kao to ti u ludilu veruje, ne moe sluiti, da bi nas ubedio, sredstvima smenim poput onih kakva pretpostavlja tvoj Isus. SVETENIK

Da, a prorotva, uda, muenici, zar sve to nisu dokazi? SAMRTNIK Zar bi ti hteo da, sa zdravim razumom, kao dokaz prihvatim sve to bi samo htelo da slovi kao dokaz? Da bi prorotvo bilo dokaz, potrebno je najpre da potpuno budem siguran da je ono bilo izneseno. No, budui pohranjeno u istoriji, ono za mene ne moe imati vie druge snage od ostalih istorijskih injenica, meu kojima je bar tri etvrtine pod jakom sumnjom. Dodam li tome jo vie nego verovatan izgled da su mi one prenesene tek posredstvom pristrasnih istoriara, vidi i sam da imam vie nego prava da u njih sumnjam. Ko e me, uostalom, uveriti da to prorotvo nije bilo izneseno naknadno, da nije delo najprostije politike kombinatorike poput one koja srenom kraljevstvu pripisuje pravednog vladara ili led vezuje za zimsko doba? A ako je sve to tako, kako bi ti onda hteo da prorotvo, koje i samo mora biti dokazano, moe biti dokaz? uda, pak, o kojima bi da govori, ulivaju mi jo manje potovanja. inili su ih sve same varalice, a sve same budale su u njih verovale. Da bih bio ubeen u istinitost nekog uda, potrebno je da ja budem sasvim siguran da dogaaj to ga nazivate udom bude apsolutno suprotan zakonima prirode, jer samo ono to je mimo nje moe proi za udo: a ko je poznaje dovoljno da bi se usudio tvrditi gde je taka od koje ona zapravo prestaje, gde je taka poev od koje ona zapravo biva prekoraena? Samo dve stvari su potrebne da bi navodno udo uhvatilo korena: opsenar i plaljive enice. I tako, ne trai neki drugi izvor za svoja uda; pravili su ih svi novi sektai, a ono to je udnovato jeste da su uvek nalazili glupake koji su u njih verovali. Tvoj Isus nije uinio nite udnovatije od Apolonija iz Tijane, a niko, ipak, ovoga ne uzima za Boga. to se tie tvojih muenika, to su ti, svakako, najslaboumniji od svih tvojih argumenata. Potrebno je samo ponetosti i opiranja da bismo takve pravili, i sve dok mi suprotna stvar bude nudila koliko i tvoja nikada neu biti dovoljno pridobijen da u prvu poverujem kao bolju od druge, ali u biti, naprotiv, veoma podstaknut da o obema sudim kao o jadnim. Ah, prijatelju moj, da li bi bogu, ije postojanje propoveda, ako bi bio istinit, bila potrebna uda, muenici i prorotva radi ustanovljenja svoga carstva? A ako je, kao to kae, ovekovo srce njegovo delo, nije li ono svetilite koje je bog izabrao za svoj zakon? Isti taj zakon, poto ga isijava neki pravedni bog, neumitno i podjednako e biti urezan u svima i s jednog do drugog kraja vaseljene; nalikujui meusobno po tom tananom i
10

osetljivom organu, svi e ljudi meusobno nalikovati i po potovanju prema bogu koji im je taj organ udelio; svi bi ga na isti nain voleli, svi bi ga na isti nain oboavali ili mu sluili, a bilo bi im nemoguno da ne prepoznaju tog boga, kao i da se ne odupru skrivenom odstupanju od njegovog kulta. Umesto toga, ta vidim u vaseljeni? Onoliko bogova koliko je zemalja, onoliko naina sluenja tim bogovima koliko je razliitih glava ili razliitih mati. A to mnotvo mnjenja, meu kojima mi je fiziki nemoguno da izaberem, bilo bi, po tebi, delo nekog pravednog boga? Ma hajde, propovednie, ti ga vrea, svoga boga, predstavljajui mi ga tako; dozvoli ma da ga potpuno poriem, jer ako postoji, onda ga ja svojom nepoverljivou daleko manje vream nego ti svojim blasfemijama. Dozovi se pameti, propovednie: tvoj Isus ne vredi vie od Muhameda, Muhamed ne vredi vie od Mojsija, a sva trojica ne vie od Konfuija koji, ipak, izree nekoliko valjanih naela dok su ostala trojica iznosila besmislice. Ali, uopte, svi su oni tek varalice kojima se filozof podsmevao, u koje je rulja verovala, a koje je sud trebao da obesi. SVETENIK Eto! On je ba to uinio samo za jednog od etvorice spomenutih. SAMRTNIK Za onog koji je to najvie i zasluivao. Bio je buntovan, neobuzdan, klevetnik, lupe, raspusnik, prostak, lakrdija i opasni zlikovac, s vetinom da se nametne narodu i, otuda kanjiv u zemlji ije je stanje bilo poput ondanjeg u Jerusalimu. Bilo je, dakle, veoma mudro ukloniti ga, a to je moda jedini sluaj kada moje maksime, inae krajnje meke i trpeljive, moraju prihvatiti Temedinu strogost. Opratam sve zablude, izuzev onih koje mogu postati opasne za vladavinu pod kojom se ivi; kraljevi i nihova velianstva su jedine stvari koje mi ulivaju potovanje, jedine koje uvaavam, i ko ne voli svoju zemlju i svoga kralja nije dostojan da ivi.

SVETENIK
11

Ali, najzad, prihvatate li ita posle ovog ivota? Nemoguno je da vaem duhu nije katkad dolazilo da prodre u debelu sudbinsku tamu koja nas eka: a koji sistem bi ga mogao bolje zadovoljiti od sistema o mnotvu muka za onoga ko ivi ravo i venih nagrada za onoga ko ivi valjano? SAMRTNIK Koji, prijatelju moj? Sistem nitavila. Nikada me nije plaio, i u njemu vidim samo neto uteno i jednostavno; svi ostali su deo tatine, jedino je ovaj delo uma. Uostalom, to nitavilo nije ni strano ni apsolutno. Nemam li pred svojim oima primer venih generacija i regeneracija prirode? Nite ne strada, prijatelju moj, nita ne biva uniteno u svetu; danas ovek, sutra crv, prekosutra muva, nije li to veno postojanje? Eh, a zato bi ti hteo da budem nagraen za vrline za koje nemam nikakvu zaslugu, ili kanjen za zloine kojima nisam bio gospodar? Moe li ti da uskladi dobrotu svog navodnog boga sa ovim sistemom, i da li je on hteo da me stvori tek da bi sebi, kanjavajui me, priutio zadovoljstvo, i to samo zbog izbora nad kojim mi nije dopustio da gospodarim? SVETENIK Vama jeste. SAMRTNIK Da, po tvojim predrasudama; ali, um ih razara, a sistem ovekove slobode bio je uvek izmiljan samo radi fabrikovanja sistema milosti, koji je bivao tako omiljen u vaim sanjarijama. Koji bi ovek na svetu, videvi gubilite pored zloina poinio zloin ako bi bio slobodan da ga ne poini? Mi smo noeni neodoljivom snagom, i nijednog trena nismo gospodari moi da se odluimo za ita drugo sem za stranu prema kojoj smo povijeni. Ne postoji ni jedna jedina vrlina koja prirodi nije nuna, kao to i, obrnuto, nema ni jednog jedinog zloina koji joj nije potreban, a tek u savrenoj ravnotei u kojoj ona odrava prvo i drugo sastoji se cela nauka. No, moemo li mi biti krivi zbog strane na koju nas ona baca? Nita vie nego to je to osa koja e zabosti svoj alac u tvoju kou.
12

SVETENIK Tako nas, dakle, ni najvei od svih zloina ne sme proeti nikakvim uasom? SAMRTNIK Nije to ono o emu govorim: dovoljno je da ga zakon osudi, i da ga ma pravde kazni, da bi u vama izazvao odvratnost i stravu, ali ako je on ve, na nesreu, poinjen, valja umeti pristati na njega a ne predavati se jalovoj grii. Njeno dejstvo je zaludno, poto nije umelo da nas od njega sauva, nitavno, poto ga ne nadoknauje: apsurdno je, dakle, predavati joj se, i jo apsurdnije bojati se da emo zbog njega biti kanjeni na drugom svetu ako smo ve bili dovoljno sreni da kazni izmaknemo na ovom. Ne dao bog da time hou da ohrabrujem na zloin! Svakako, ako se moe, valja ga izbei, ali treba umeti pobei od njega putem uma, a ne zbog lanih bojazni koje ni u emu ne zavravaju i ije dejstvo se brzo rainjava u nekoj nedovoljno jakoj dui. Um, prijatelju moj, da, um sasvim sam mora da nam pokae da koditi naim blinjim ne moe nikada da nas usrei, a nae srce da doprinositi njihovom blaenstvu jeste najvee blaenstvo koje nam je priroda podarila na zemlji. Ceo ljudski moral je zatvoren u toj jedinoj rei: usreiti druge onoliko koliko i sami elite da ste sreni i nikada im ne initi vie zla nego to biste da sami hteli da primite. Eto, prijatelju moj, eto jedinih naela kojih bismo morali da se drimo, a nije potrebna ni religija ni bog da bismo ih okusili i prihvatili: potrebno je samo dobro srce. No, oseam se sve slabijim, propovednie: okani se svojih predrasuda, budi ovek, budi ljudsko bie, bez straha i bez nade; pusti svoje bogove i religije; sve je to dobro samo za okivanje ovekovih ruku, a samo u ime svih ostalih ratova i poasti u isti mah. Odreci se ideje o drugom svetu, nema ga; ali, ne odreci se ideje da bude srean i da drugoga usreuje. Eto jedinog naina to ti ga priroda prua da udvostrui svoju egzistenciju ili je proiri... Prijatelju moj, uivanje je uvek bilo najdrae od mojih dobara; kadio sam mu celog svog ivota, i eleo bih da ga okonam u njegovom naruju: moj kraj se blii, a za taj trenutak sam sauvao est ena lepih nego dan koje se nalaze u susednoj sobi; uzmi ih kao svoj deo, sa zadatkom da na njihovim grudima zaboravi, po mom primeru, sve zaludne sofizme praznoverja i sve slaboumne zablude dvolinjatva.
13

Beleka Samrtnik pozvoni, ene uoe, a propovednik u nihovim zagrljajima postade ovek iskvaren prirodom, ne znajui tako da objasni ta bi to bilo iskvarena priroda.

14