Prie za decu - Bajke

Bijae jedan car, a imaae tri sina i tri erke. Kad ga ve starost obuzme, doe vrijeme da umre. Na smrti dozove sinove i eri svoje, pa sinovima preporui da svoje sestre dadu za onoga koji prvi doe i zaprosi ih. Podajte", ree, tako ne bili prokleti". Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu no stane neko na vratima lupati: zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa. U dvoru se psplaie i stanu od straha drhtati. Najedanput neko progovori : - Otvorite, carevii, vrata! Na to veli najstariji sin carev: - Ne otvarajte! Srednji ree: - Ne otvarajte nipoto! Ali najmlai ree: - Ja u da otvarim vrata - pa skoi i vrata otvori. Kako vrata otvori, neto ue u dvor od ega nijesu mogli vieti drugo nita osim vatre da sipa, pa progavara: - Ja sam doao da vam prosim sestru najstariju, i to sad ovaj as da je vodim, jer ja ne ekam, niti u vie doi da je prosim, pa mi sad odgovor dajte, ili je date ili ne date, ho'u da znam. Veli najstariji brat: - Ja je ne dam. Kako u je dati, kad ne znam ta si i otkuda si? Noas doao, hoe odmah da je vodi, pa ne znam ni e bi iao sestri u pohode. Srednji veli: - Ja ne dam sestre noas da se vodi. Ali najmlai veli: - Ja je dam, ako je vi ne date; zar ne znate ta je na otac kazao? - pa sestru uhvati za ruku i dajui je ree: - Neka ti je sretna i estita! Kad im.sestra preko praga pree, svi u dvoru padnu po zemlji od straha. Seva, Grmi, tutnji, puca, vas se dvor stane ljuljati, no to proe, i sjutra osvane dan. Kako svane, oni odmah stanu gledati da l' ima kakoga god traga kud je ona sila ila od dvora carskog, ali se nita znati ne more; nigdje nikakoga ni traga ni glasa. Druge noi u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko pone na vratima govoriti: - Otvor', carevii, vrata! Oni se prepanu i otvore vrata i neke sile strahovite ponu govoriti: - Dajte evojku, srednju sestru, mi smo doli da je prosimo. Veli najstariji brat: - Ja je ne dam. Srednji veli: - ja ne dam sestre nae. Ali najmlai veli: - Ja je dam, zar ne znate vie to je otac na rekao? - pa uzme sestru za ruku i dajui je ree: - Na, neka. vam je sretna i estita! I ona sila s evojkom otide. Sjutradan, kako svane, otidu braa oko dvora i dalje, pa trae traga da l' se togo znati moe kud je ona sila otila, ali nita na ovom svijetu nije se moglo doznati kao da nije ni dolazila. Tree noi u ono isto doba opet se zatrese iz temelja dvor od velike sile i tutnjave, i neki glas povie:

- Otvori vrata! Carevi sinovi skoe i otvore vrata, ue neka sila pa povie: - Doosmo da prosimo vau najmlau sestru, Stariji i srednji brat poviu: - Ne damo je ove tree ponoi, zaista moramo bar za ovu najmlau sestru znati kud je dajemo i za koga je dajemo, da je moremo pohoditi kao sestru svoju. Na to ree brat najmlai: - Ja je dajem, ako je vi ne date; zar ste zaboravili ta je otac na samrti nama preporuio, to nije davno bilo? - pa evojku za ruku govorei: - Na, vodi je, pa neka ti je sretna i vesela! A ona sila onog asa otide s velikim hukom. Kad sjutradan svane, braa se vrlo zabrinu to se uini s njihovijem sestrama. Poto proe dosta vremena, stanu se braa jedanput meu sobom razgovarati: - Mili boe, da uda velikoga! ta se uini s naijem sestrama, kad ne znadosmo ni traga ni glasa kud odoe i za koga se udadoe! Najposlije jedan drugome ree: - Da idemo sestre nae potraiti. I odmah stanu se opremati sva tri brata, uzmu novaca za puta, pa pou.traiti sestre svoje. Tako putujui zaiu u jednu planinu i cijeli dan putovae. Kad se mrak uhvati, oni se dogovore da im treba vodu imati e budu zakonaili, pa to i uine, dou jednom jezeru, pa tu konak uine i sednu veerati. Kad ponu lijegati da spavaju, onda ree najstariji brat: - Vi spavajte, a ja u strau uvati. Tako oni dva mlaa brata zaspe, a najstariji ostane strau uvati. Kad bude neko doba noi, zaljulja se jezero, on se jako prepane kad vidi da neto od sredine ide upravo njemu: to je bila adaha strahovita sa dvije ui, pa juri na njega uini, no on potegne no i udari je i glavu joj odsijee, pa ui obadvije odsijee i k sebi ih u dep ostavi, trupinu i glavu baci u vodu natrag. Uto svane; ali braa jote spavaju, nita nijesu znali ta je najstariji brat uinio. On ih probudi, a ne kae im nita. Odatle se podignu i stanu putovati dalje. Kad se mrak pone pribliavati, stanu oni jednako govoriti da treba ego blmzu vode zanoiti, i sami se uplae, jer su zaili u neke opake planine. Dou jednome malom jezeru, tu reku noiti; naloe vatru i to su imali veeraju, potom pou da legnu spavati. Tada veli onaj srednji brat: - Vi spavajte, ja u noas uvati strau. Oni dva zaspe, a on ostane da uva strau. Ujedanput brak udari iz jezera, kad ima ta i vieti! Adaha sa dvije glave, pa juri da ih sva tri podere, ali on skoi i povadi no, doeka adahu i odsijee joj glave obadvije; potom odsijee ui i sebi ih u dep ostavi, a ostalo baci u jezero. No braa za to nita ne znaju, jer oba spavae do bijele zore. Kad se svane, onda srednji brat povie: - Ustajte, brao, svanulo se! A oni odmah skoe, opreme se i pou dalje putovati, ama nijesu znali ni e su ni u kojoj zemlji. Velik strah ih popadne da u onoj pus1ginji od gladi ne poskapaju, pa se stanu bogu moliti da bi se pusta sela, varoi oli ma koga vieti moglo, jer ve trei dan vrljae po istoj pustinji i nigdje kraja ni konca vieti ne mogoe. Najposlije dou porano opet kod jednog velikog jezera, i dogovore se da dalje ne putuju, nego tu kod jezera da prenoe, jer", vele, moe biti, ako dalje odemo, da vode ne naemo e bi mogli zanoiti", pa tako tu i ostanu. Naloe vatru veliku, veeraju i spreme se da legnu spavati. Onda najmlai brat ree: - Spavajte vas dvojica, noas u ja strau uvati - te tako ona dvojica legnu i zaspe, a najmlai najbolje gledae oko sebe i esto na jezero oi obraae. Proe neko doba noi, dok se sve jezero stade ljuljati, pljusak od jezera udari po vatri i zagasi je polovinu, on potegne sablju pa stane do same vatre, al' eto se pomoli adaha sa tri glave, pa na brau jurii da ih sva tri prodere. No najmlai brah bude junaka srca, ne budi brau svoju, nego srete adahu la je udari triput i sve tri joj glave odsijee, potom odmah ui odsijee i ostavi ih sebi u dep, a trupinu baci u jezero. Dok je on to inio, vatra se od onog velikog pljuska ugasila sasvijem. Onda on, ne imajui im vatru zaei a brau ne hotei buditi, poe malo u pustinju ne bi l' togo vieti mogao, ali nige nita. Najposlije popne se na jedno drvo visoko, pa kad izae uvrh drveta, pogleda na sve strane ne bi l' togo vieti mogao. Gledajui tako dugo, opazi vatru da se sjaji, pa mu se uini to blizu, skine se sa drveta, pa poe da vatru donese i kod brae naloi. Tako je dugo iao, sve mu se inilo blizu, kad najedanput doe u jednu peinu, u peini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva oveka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a

drugog sa druge strane vatre, a na vatri stoji jedna oranija velika, puna isjeenih ljudi. Kad to carev sin vie, jako se prepane, bi se vratio, ama se ne moe, nema se kud tamo. Onda povie: - Dobar veer, moja druino, ja vas traim odavno. Oni ga dobro doekaju i reku mu: - Bog ti pomogao, kad si nam drug! On ODGOVOrI: - Va dovijeka ostajem l za vas u moj ivot dati. He - vele - kad ti misli na drug da bude, hoe li ti ljude jesti, i s nama u etu ii? Odgovori carevi: - Hou, to go vi radite, to u i ja raditi. - E vala, dobro kad je tako, sjedi! Pa svi posjedaju oko vatre, skinu onu oraniju, povade onda meso pa ponu jeegi. S njima i carevi jede, ama im oi zavaraje pa baca meso preko sebe, tako i peenje pojedu sve; pa onda rekoe: - Hajde da idemo u lov, jer sjutra treba jesti. Otale pou svi devet i carevi deseti. Hajde - vele mu - ove ima jedan grad i u njemu car sjedi, otale se mi hranimo ve ima tome vie godina. Kad se blizu grada primaknu, onda izvade dvije jele s granama iz zemlje pa ih ponesu sa sob.om, a kad dou do grada, jednu jelu prislone uz bedem i poviu careviu: - Hajde - vele - ti penji se gore na bedem da ti ovu drugu jelu dodamo, pa je uzmi za vrh i prebaci je u grad, a vrh joj zadri kod sebe, da se skinemo niz nju dole u grad. On se popenje, pa onda ree njima: - Ja ne znam to u, nijesam ove uvjebao ovo mjesto, ne umijem je preturiti, no hodite koji od vas da mi pokaete kako u je preturiti. Jedan se od divova ispenje, uhvati za vrh od jele i preturi je u grad, a vrh joj zadri kod sebe. Kad se on tako namjesti, onda carev sin trgne sablju pa ga dohvati po vratu te mu odsijse glavu, a div padne u grad unutra. Onda on - E, sad hajte po jedan redom da vas ja ovamo sputim. Oni, ne znajui to je sa onijem gore na bedemu bilo, pou jedan po jedan, a carevi njih sve po vratu, dok sve devet posijee, pa se skine niz jelu i polako sie dole u grad. Onda poe po gradu unakrst, ali nikog ivog da uje, sve pusto! Sam u sebi pomisli: Ba su to sve di vovi iskorijenili i ponijeli!" pa onda, dugo po gradu tumarajui, nae jednu kulu zdravo visoku, i vidi e u jednoj sobi svijea gori. On otvori vrata pa uz kulu te u sobu. Kad tamo, al' ima ta i vieti: soba ukraena zlatom i svilom i kadifom, u njoj nema nikoga do jedne evojke, a ta evojka lei na jednom krevetu pa spava. im carevi ue u sobu, otmu mu se oi gledati evojku, kako je vrlo lijepa. U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz duvar, taksg se pruila da joj je glava vie glave evojine bila blizu, pa se izdigne i ujedanput evojku u elo meu oi da ujede. Onda on pritri, pa povadi mali no, i pribode zmiju u elo uz duvar, pa onda ovako, progovori: ,Dabogda da se ovaj moj noi ne da nikom izvaditi bez moje ruke!" pa onda pohita da se natrag vrati. Pree preko bedema, uz jelu se ispenje i niz jelu sie na zemlju. Kad doe u peinu e su divovi bili, uzme vatre pa potri i doe brai e ih jo zastane da spavaju. On vatru naloi, a sunce ograne i svane se; onda on brau izbudi te ustanu i tako pou dalje. Istog dana naiu na put koji vodi tome gradu. U tom je gradu dvljeo jedan silan car koji je svakoga jutra ietao u grad i tuno suze proljevao to mu narod u gradu od divova strada i pojeden bi, pa se sve bojao da mu i erka jednom ne bude pojedena; zato porani istoga jutra pa stane gledati po gradu, a grad opustjeo, ve je malo i naroda jo ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamoamo po gradu, kad najedanput vidi neke jele onako itave iz zemlje izvaene pa uz bedem prislonjene, a kad doe blie, ima udo i vieti: devet divova ba onijeh krvnika gradskijeh, a njima svijema glave posjeene. Kad car to vidi, jako se, obraduje, a svijet se skupi" i boga stane mrliti za zdravlje onoga koji mh je posjekao. U isto vrijeme dooe i sluge iz dvora carskoga i jave caru kako je ela zmija da njegovu erku ujede. Kako to car uje, odmah otide u dvor pa upravo u onu sobu svojoj eri, kad tamo, vidi zmiju pribodenu uz duvar, pa ae sam no da izvadi iz duvara, ama nije mogao. Oida car uini zapovijest na sve strane po njegovom carstvu i oglasi ko je divove pobio, i zmiju pribo neka doe da ga car obda'ri velikijem darom i da mu erku za enu dade. To se oglasi po cijelome carstvu njegovom i car zapovjedi da se glavne mehane po velikim drumovima postave, pa svakoga putnika da pitaju, nije li doznao, ko je divove pogubio, pa kad1 koji uje za tog oeka, da caru javi, a taj oek neka bre na mutuluk ode caru, da ga car obdari. To se tako po carevoj zapovijesti i uini, mehane postave na glavne drumove i svakog putnika pitali bi i za to kazivali mu.

Poslije nekog vremena ovi trojica carski sinovi, traei sestre svoje, dou u jednu od tijeh mehana da zanoe, te uine tu konak, a poslije veere doe mehandija i u razgovoru s njima stane se faliti ta je on od junatva poinio, pa onda zapita njih: A jeste li i vi togo uinili dosad? Onda otpone najstariji brat govoriti: - Kad sam poao s mojom braom po ovom putu, prvu no kad smo doli konaiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braa moja oba spavahu, a ja uvah strau, najedanput adaha poe iz jezera da nas prodere, a ja onda povadim no i odsijeem joj glavu: ako se ne vjerujete, evo joj uveta od glave! pa izvadi ui i na sto ih baci. Kad to u onaj srednji brat i on ree: - Ja sam, kad sam uvao strau na drugom konaku, posjekao adahu od dvije glave: ako se ne vjerujete, evo uveta od obje glave! - Pa izvadi ui i njima ih pokae. Onaj najmlai uti, Poe ga mehandija pitati; - Bogme, mome, tvoja su braa junaci, a da ujemo jesi li i ti togo uinio od junatva? Onda najmlai brat otpone da kaziva: - I ja sam neto malo uinio. Kad smo zanoili onu no kod jezera u pustinji, vi ste, brao, spavali, a ja sam uvao strau. Kad bi neko doba noi, zaljulja se sve jezero i izae troglava adaha i ae nas da prodere; onda ja povadim sablju i glave joj sve tri odsijeem: ako ne vjerujete, evo est uveta od adahe. Tome se i sama braa zaude, a on nastavi kazivati: - U tome se vatra ugasi, a ja poem da vatre potraim. Tumarajui po planini, naem u jednoj peini devet divova - a tako im sve po redu kae to je uinio, i svi se tome udu zaudie. Kad to mehandija uje, bre potri i caru sve javi, a car mu dade mnogo novaca, pa bre poalje svoje ljude da sva tri careva sina njemu dovedu. Kad oni iziu pred cara, car zapita najmlaega carevia: - Jesi li ti sve to udo u ovome gradu poinio, divove isjekao i er moju od smrti sauvao? - Jesam, estiti care - odgovori najmlai carevi. Onda mu car dade svoju er za enu, i do pusti mu da je on prvi do njega u svome carstvu, a onoj dvojici starije brae ree car: Ako hoete, i vas hou oeniti, pa vam dobre dvore sagraditi", no oni njemu kau da su oenjeni obojica, i cijelu mu istinu otkriju, kako su poli da sestre svoje trae. Kad car sve to uje, zaustavi samo onog najmlaeg kod eebe kao zeta, a onoj dvojici dade dvije mazge novaca, i tako oba starija brata vrate se svome dvoru i u svoje carstva. Onaj najmlai jednako miljae za svojijem sestrama, i ae da ide da ih trai, ali mu je opet bilo i ao ostaviti svoju enu, a i car mu to ne dae uiniti, i tako on za sestrama svojima jednako venjae. Jednom car poe u lov, a njemu kae: - Ostani ti tu kod dvora i evo ti devet kljueva, uvaj ih kod sebe; moe - veli - da otvori trietiri rdaje, tamo e vieti da imade i srebra i zlata, oruja i mnogijeh dru gijeh dragocjenosti, noposljetku moe otvoriti sve osam odaja, ama devetu da se nijesi usudio nipoto otvoriti, jer - veli - ako to uini, zlo e proi. Onda car ode, a zeta ostavi kod kue. Ovaj, im car otide, otvori jednu, pa drugu sobu, i tako redom sve osam soba, i vidi u njima svakojakijeh dragocjenosti; naposljetku, kad doe i na vrata od devete sobe, ree u sebi: Ja sam mnoga uda preturio, a sad da ne smem otvoriti ovu sobu!" - a pa i tu sobu otvori. Kad ue unutra, ima ta i vieti! U sobi jedan oek do koljena u gvoe zakovat i ruke do lakata zakovate obje; na etiri strane imadu etiri direka, a tako od svakoga direka ima po jedan sindir od gvoa, i tako su krajeve svoje sastavili pa onamo oeku oko vrata obavili, i tako je tvrdo okovat bio da se nije mogao nikako micati. Pred njim je bila jedna esma na zlatnom unku izvirala, i tako saljeva se pred njim u jedno korito zlatno. Blizu njega stoji jedna matrava ukraena dragijem kamenjem. oek bi htio da vode pije, ama ne moe da dohvati. Kad carevi sve to vidi, on se vema zaudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj oek progovori: - Hodi unutra kod mene, zaklinjem te bogom ivijem. Ovaj ue unutra kod njega, onda mu onaj oek ree. - Daj uini jedan sevap, te mi daj jednu matravu vode da popijem, i znaj zacijelo da e od mene za to dobiti na dar jot jedan ivot. Carevi se promisli: ta ima bolje nego da dobijem dva ivota?" pa uzme matravu, i da mu punu vode, te ovaj popije. Onda ga carev sin upita: - Kako se ti zove, boga ti, po imenu? Ovaj odgovori:

- Ja se zovem Ba-elik. Carevi poe ka vratima, a ovoj ga stane moliti: - Daj mi i drugu matravu vode, pa u ti pokloniti i drugi ivot. Carevi pomisli: Sad dva ivota da mi pokloni, a trei imam, to je udo veliko!" pa uzme matravu te mu dade, a ovaj popije. Carevi poe pa pone da vrata zatvori, a Ba-elik ree: - O junae, povrati se kod mene, kad si ve dva dobra uenio uini i tree, dau ti i trei ivot. Uzmi ovu matravu, natoi je pa mi uspi na glavu, a ja u ti za to to mi vodu uspe na glavu dati i trei ivot te ivi. Kad carevi to uje, povrati se natrag, uzme matravu pa natoi vode i uspe na glavu. Kako mu voda pospe glavu, u onaj mah prsnue alke oko vrata, i sve gvoe koje je Ba-elika dralo. A Ba-elik skoi kao munja, pa rairi krila, poleti, i u isto vrijeme uzme pod krilo carevu erku, enu njegova izbavitelja, i tako najedanput iezne iz oiju. Sad da vidi uda: prepane se carev sin od cara! Uto kad car doe iz lova, kae mu zet njegov sve po redu, car se vema u brigu dade, pa mu ree: - Zato tako uini? Jesam li ti kazao da ne otvori devetu sobu? Carevi mu odgovori: - Nemoj se srditi na mene, ja u da idem da Ba-elika traim i da povratim moju enu. Oni ga car stane od toga odvraati: - Nemoj - veli - da ide nipoto! Ti ne zna ko je Ba-elik, mene je mnogo vojske i novaca propalo dok sam Ba-elika uhvatio, nego ostani kod mene, ja u ti isprositi drugu evojku, i ne boj se, ja te opet milujem kao sina svoga. Ali carev sin nije htio nikako sluati, nego uzme novaca za puta, uzjae svoga konja pa poe u svijet traiti Ba-elika. Putujui ovako, zadugo, doe u jednu varo. Kako ue, gleda tamoamo/ dok najedanput povie jedna evojka s ardaka: - E, careviu, odja' konja pa hodi u avliju. Kad carevi doe u avliju, i onde ga srete evojka, a on pogleda i poznade svoju sestru najstariju: ruke ire, u lica se ljube, a sestra njemu govori: - Hajde, brate, sa mnom na ardak. Kad iziu na ardak, onda carevi stane pitati sestru svoju ko je njen oek za koga se ona udala, a ona mu odgovori: - Ja sam se - veli - udala za cara zmajskog, i moj je oek zmaj, nego, brate, da te dobro sakrijem, jer moj oek veli da bi svoje ure isjekao kad bi ih samo vieti mogao; ja u njega najprije kuati; ako ti nita nee uiniti, ja u mu kazati za tebe. Pa tako i uini: brata i konja mu sakrije. Kad vee doe, zmaju zgotove veeru pa ga ekaju, kad eto ti zmajskog cara! Kako dolee u dvor, sav se dvor zasvetli i zablista. Kako ue, odmah zove svoju enu: - eno - veli - ovdje oeja kost mirie; koji imade? Kazuj odmah! Ona mu ree: - Nema nikoga. A on veli: - To ne moe biti. Onda mu ena odgovori: - Boga ti, to te pitam da mi pravo kae: bi li ti togo mojoj brai da sad koji od njih ovamo doe? A zmajski car odgovori: - Onog najstarijeg i srednjeg bih zaklao pa ih pekao, a najmlaem ne bih nita. Onda ona veli: - Doao je moj najmlai brat, a tvoj urak.Kad car uje, on povie: - Dajte ga. Kad uraka sestra dovede pred cara, car skoi, ruke ire, u lica se ljube: - Dobro doao, urae! - Bolje tebe naao, zete! - Gdje si? - Evo me. Pa mu pria od kraja do konca. Onda mu car ree zmajski: - Ta kud ide. boga ti! Prekojue Ba-elik proe i pronese tvoju enu, ja ga doekam sa sedam hiljada zmajeva, pa mu ne mogoh nita uiniti: proi se avola, molim te, da ti dam novaca koliko hoe, pa idi kui.

No carevi nije htio nikako da ga slua, nego sjutradan naumio da poe,,a kad car vidi da ga ne moe da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu izvadi jedno pero pa mu ga dade u ruke, i ovako mu ree: - Dobro sluaj ta ti kaem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nuda i Ba-elika nae, a ti zapali ovo pero moje, ja u onda u isto vrijeme da doletim sa svom mojom rilom tebi u pomo. Carevi uzme pero te poe. Putujui opet po svijetu, doe u drugu veliku varo i, idui kroz varo, povie opet jedna evojka sa ardaka: - E ti, careviu, odjai konja pa hoDi u avliju. Carevi ue s konjem u avliju, kad tamo, a sestra srednja srete ga u avliji, ruke ire pa se u lica ljube, vodi brata na kulu, Poto sestra odvede konja u arove, a brata na kulu, pita brata kako je doao, a on njojzi sve po redu kae, pa je pita: - Za koga si se - veli - udala? A ona mu odgovori: - Ja sam se udala za cara sokolovskog, i on e dovee doi; nego, da te dobro ego sakrijem, jer on brai mojoj preti. Tako i uini i brata sakrije. Kad dugo ne proe, al' eto ti cara sokolovskog! Kako dolee. sva se kula zaljulja rd velike sile. Odmah mu postave veeru, no on, kako doe, progovori svojoj eni: - Ove ima oeja kost. ena govori: - Nema, oee! - Pa po dugom razgovoru ona mu veli: - Bi li ti mojoj brai togo kad bi koji doao? Car veli: - Ja bih najstarijeg i srednjeg mnogo muio, a najmlaem ne bih nita. Onda mu ona za brata kae. On brzo naredi da ga dovedu, a kad ga car vidi, skoi na noge, ruke ire pa se u lica ljube. - Dobro doao, urae! - veli sokolovski car. - Bolje tebe naao, zete! - odgovori njemu carevi, pa odmah sjednu veerati. Poslije veere pita car uru svoga kud je poao, a ovaj mu odgovori da trai Ba-elika, i sve mu redom pria. A car ga stane sjetovati: - Nemoj - veli - dalje da ide, ja u ti za Ba-elika kazati: onog istog dana kad je tvoju enu ugrabio, ja sam ga doekao sa pet hiljada sokolova, pa strano smo se pobili s njime, krv pade do koljena i nita mu uiniti ne mogosmo, a ti da mu jedan neto uini! Zato te sjetujem ja da se vrati kui, i evo ti blaga, uzmi i ponesi koliko go hoe. Ali carev sin veli: - Hvala ti na svemu, ali se vratiti neu nikako, nego hou Ba-elika da traim - a sam u sebi misli zato ne bih, kad imam jo tri ivota! Kad sokolovski car ve vidi da ga nikako odvratiti ne moe, izvadi jedno perce pa mu dade govorei: - Na ti - veli,- to moje pero, pad kad ti bude velika nevolja, a ti iskrei vatru pa ga zapali, a ja u ti onda doi s mojom silOm u pomo. Onda carevi uzme perce, pa poe traiti Ba-elika. Putujui tako zadugo po svijetu, doe u treu varo. Kako ue u varo, al' eto ti evojke pa povie sa ardaka: - Odjai konja, pa hodi u avliju. Carevi svrati konja pa upravo u avliju, kad tamo, al' evo ti njegove sestre najmlae, ruke ire pa se u lica ljube, vodi brata na kulu a konja u arove. Brat je pita: - Za koga si se, sestro, ti udala, koji je tvoj oek? Ona mu odgovori: - Moj je oek car orlujski, za njega sam se udala. Kad car doe uvee kui, ena ga doeka, a on ni rei, nego veli: - Ko je ovdje u dvor od ljudi doao, kazuj odmah! Ona mu odgovori: - Nije niko - pa ponu veerati. Onda mu ena veli: - Da li bi ti togo mrjoj brai uinio da otkud dou? Car joj ree: - Ja bih najstarijeg ti i srednjeg brata ubio, a najmlaeg ne bih: njemu bih i u pomo svakad pritekao kad bih mogao.

Onda ona caru kae: - Evo onaj moj najmlai brat a tvoj urak doao da me vidi. Onda car zapovjedi da ga preda nj dovedu, doeka ga na noge, pa se s njime poljubi i ree mu: - Dobro doao, uro! A taj njemu odgovori: - Bolje tebe naao, zete! - pa odmah sjednu veerati. Za veerom se razgovaraju o svaemu, i naposljetku carevi kae da ide Ba-elika da trai. Kad to zau car orlujski, stane ga odvraati govorei mu: - Proi se ti, uro, toga avoljeg vraga, i ne idi tijem putem, nego ostani ovdje kod mene, bie svega zadovoljan. Ali carev sin to ne slua, nego sjutradan, kako svane, opremi se i poe dalje traiti Ba-elika. Onda car orlujski, kad vidi da ga odvratiti ne moe, izvadi jedno perce pa ga dade uri: - Na - veli - uro, kad ti bude nevolja, ti ukrei vatru pa ga zapali, ja u ti onda s mojijem orlovima odmah u pomo doi. Carevi uzme perce i poe traiti Ba-elika. Putujui po svijutu od grada do grada tako sve dalje i dalje, najposlije nae svoju enu u jednoj peini. ena, kako ga vide, zaudi se pa mu ree: - Zaboga, oee, otkud ti ovdje? A on joj sve po istini kae, i veli: - Bjei, eno, da bjeimo! No ona mu na to odgovori: - Kuda e kad e nas Ba-elik stii odmah, pa e - veli - tebe pogubiti, a mene vratiti? Carevi, znajui da ima jo tri vijeka da ivi, nagovori enu da bjee, pa tako i uine. No kad oni ponu bjegati, Ba-elik to dozna, pa bre potri i carevia stigne, pa povie: - E, careviu, zar ti ukrade enu! - pa mu enu otme i kae: - Ja ti sad ivot prata'm, jer znam da sam ti kazao da u ti dati tri ivota, pa sad idi, ama vie za enu nemoj da se vraa, jer e poginuti. Poto to ree, Ba-elik odvede enu sa sobom, a carevi opet ostane sam ne Znajui to e. Najpsolije se rijei da nanovo ide za enu. Kad doe blizu one peine, ului priliku kad Ba-elik bude otiao, pa enu opet povede sa sobom da bjee. - No Ba-elik odmah to dozna, pa potri i carevia stigne, pa povadi. strijele i povie: - Voli li - veli - da te ustrijelim ili da te sabljom posijeem? Carevi stane se moditi, i Ba-elik mu ree: - Ja ti sad i drugi ivot poklanjam, no ti kaem da se vie ne usudi da se za enu vrati, jer ti neu vie da poklanjam ivot, no u te na mjestu pogubiti. Poto to ree, uzme enu pa je odvede, a carevi opet ostane sam mislei sve. jednako kako bi enu svoju izbavio. Najposlije sam sebi kae: A to bih se Ba-elika bojao, kad jo imam dva ivota, jedan to mi je on poklonio a Jedan moj?" pa zakljui da ee sjutra eni povrati kad Ba-elika nije bilo kod nje: - Hajde - veli - da idemo bjeati. Ona ga razbijae da im nije vajde bjeati, jer e ih stii, no oek njen primora je, pa ponu bjeati, a Baelik brzo ih stigne, pa povie: - ekaj, ja ti vie ne pratam! Carevi se prepane i pone ga moliti da mu oprosti, ali Ba-elik ree mu: - Zna li da sam ti kazao da u ti pokloniti tri vijeka? Eto sad ti trei poklanjam, i vie ivota od mene nema, nego idi kui, i nemoj ivot svoj to ti ga je bog dao da izgubi. Carevi, videi da protiv ove sile ne moe nita, poe kui., no jednako miljae kako bi enu svoju Baeliku oteo, dok mu najedanput padne na um to su mu zetovi kazali, kad mu je svaki od njih po jedno perce dao. Onda ree sam sebi: Hou ba i etvrti put da se vratim da enu moju povratim, pa ako mi bude do nevolje, onda u pera da zapalim da mi zetovi u pomo dou", pa se odmah digne i vrati onoj peini e Ba-elik drae enu njegovu i, kad izdaleka vidi da Ba-elik nekud ode, javi se eni, i ona se zaudi i prepane, pa mu ree: - Boga ti, zar ti je tako omrznulo ivljeti, te si se vratio po mene! No on joj kae za zetove kako su mu dali svaki po jedno perce, pa kako e mu doi u pomo ako mu bude do nevolje, pa zato sam", veli, jo jedared doao po tebe; hajde odmah da bjeimo!" I tako i uine, i ponu bjeati, ali Ba-elik to odmah dozna, pa izdaleka povie: - Stani careviu, nijesi utekao! A carevi, kad vidi Ba-elika, povadi ona sva tri pera i kresivo, pa stane kresati dok malo vatru priee, pa zapali sva tri pera, ali dok je zapalio, Ba-elik ga stigne, potegne sablju i carevia na dvije pole

rasijee. U isti as eto ti uda! Doleti car zmajski sa svojijem zmajevima, car sokolovski sa sokolovima i car orlujski sa orlovima, pa se s Ba-elikom strano pobiju i mnogo se krvi prolije, ali Ba-elik opet ugrabi enu i utee. Onda tri cara stanu mrtva ura gledati i zakljue da mu ivot povrate, pa onda zapitaju najbra tri zmaja koji moe najbre s Jordana vode donijeti. - Ja mogu za po sahata. Drugi veli: - Ja mogu za jedan etvrt sahata. Trei veli: - Ja mogu za devet trenutaka. Onda carevi poviu ovome: A sad ti, zmaje, bre pohitaj! Ovaj rairi silu vatrenu i donese zaista za devet trenutaka vode s Jordana. Carevi uzmu vodu, pospu vodom po onijem ranama kud je carevi rasjeen bio. Kad pospu, rane se sastave, a carevi skoi na noge te oivi. Onda ga carevi sjetuju. - Idi sad kui kad si se smrti izbavio. Carevi njima veli da e jo jedanput da ide sreu pokuati i enu ma na koji nain ukrasti. Carevi, zetovi njegovi, vele mu: - Nemoj, poginue zaista sad ako ode, jer ivota ti drugog nema osim onoga tvoga od boga. Ali carevi nee za to da uje. Onda mu carevi reku; E, kad ve hoe silom da ide, a ti nemoj odmah enu da vodi, nego joj kai da pita Ba-elika e mu je junatvo, pa onda poi da nam kae, mi emo ti pomoi da ga osvojimo. Onda carevi ode kriom i doe eni, pa je naui da kua Ba-elika e mu je junatvo, pa se vrati natrag. Kad Ba-elik kui doe, ena ga stane pitati: - Boga ti, e je to tvoje junatvo? A Ba-elik joj ree: - Moja eno, moje je junatvo u sablji mojoj. Onda se ena stane moliti spram sablje bogu. Ba-elik, kad to vidi, udari u smijeh pa ree: - O luda eno, nije moje junatvo u sablji, nego u mojoj strijeli. A ona se onda okreie bogu moliti spram strijele, a Ba-elik joj ree: - O eno, dobro li te neki ui da me kua e je moje junatvo! Ja bih rekao da je iv tvoj oek, pa on te ui. A ona se poe kleti da je niko ne ui, jer i nema ko. Poslije nekoliko dana doe joj oek, ona mu sve kae kako jo nije mogla doznati od Ba-elika e mu je junatvo, a oek joj odgovori: Kuaj ga opet", pa ode. Kad Ba-elik doe, ena ga stane opet pitati e mu je junatvo. Onda joj Ba-elik odgovori: - Kad ti moje junatvo tako potuje, ja u ti istinu da kaem e je moje junatvo - pa onda stane kazivati: Daleko odavdje ima jedna visoka planina, u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje junatvo, ama se ona lisica ne da lako uhvatiti: ona se moe pretvoriti u razne naine. Sjutradan, kad Ba-elik ode, carevi opet doe eni svojoj da uje ta je doznala, a ena mu sve kae. Onda Carevi otide upravo zetovima, a oni ga jedva doekaju da uju e je Ba-elikovo junatvo, pa se odmah dignu i sa careviem otidu. Kad tamo dou u onu planinu, pute orlove da love lisicu, a lisica pobjegne u jedno jezero koje je bilo usred one planine, i pretvori se u utvu estokrilu, ali sokolovi odmah za njom i odandje je izagnaju; onda ona poleti u oblake pa pone bjeati, a zmajevi za njom! Ona bre onda pretvori se opet u lisicu i stane po zemlji bjeati, ali tu je orlovi doekaju i ostala vojska, pa je salete i uhvate. Onda carevi zapovjede te se lisica rascori i srce izvadi, pa naloe vatru, srce raspore, iz srca ticu izvade i u vatru bace. Kako tica izgori, Ba-elik pogine. Carevi onda uzme svoju enu pa ode s njome kui.