xiii

8 8 11 16 17 23 23 24 24 30 34

35 35 42 43 45 47 49 50 50 53 58 59 63 63 64 65 68 76 77

78 82 92 93 94 95 96 109

110 110 110 119 123

124 124 126 132 135

137 137 152 153 153 160 166 167 167 169 171 178

179 180 204 206 211

213 213 217 223 224 225 .226 .238 ,242

248 248 255 258 261 265

267 268 272 274 279 281 282 283 284 285 286

287 288 290 293 299 300 300 304 305 306 306 307 308 311 311 313 315 315 315 316

318 318 320 322 327 331 334 338 339 339 344 345 346 347 355 358 359

360

360 369 373

375

376 378 383 385 389 390

393

394 395 400 402 405 408 408 409 410 410
411

411 412 412 413 414 415 416 417 418 418 419 419

420

24 35 50 64 78 95
110 124

Photoshop je i dalje vrhunski grafiki program, iako se veoma razlikuje od svoje prve verzije objavljene pre trinaest godina. Mada se uglavnom upotrebljava za retuiranje fotografija i obradu slika, moete ga koristiti i za izradu novih slika - od poetka ili doradom postojee fotografije. U Photoshopu ak moete i da slaete tekst, da obina slova pretvorite u sjajna, metalna ili trodimenzionalna, pufnasta, i da uradite jo tota. Mnogo je zabavniji od video igrice, a nije tako teak kao to moda mislite.

Snalaenje u Photoshopu
Kada prvi put otvorite Photoshop, videete njegovu kutiju sa alatkama na levoj strani ekrana, traku sa opcijama alatki (Tools Options) odmah ispod menija pri vrhu ekrana, i nekoliko skupova plutajuih paleta s desne strane. (Ako radite na Macu, videete i deo radne povrine i/ili prozore aktiviranih programa.) Neete videti radno podruje zato to Photoshop, za razliku od mnogih programa, ne otvara nov doku ment automatski. To ima smisla, zato to ete u Photoshopu najee obraivati slike iz drugih izvora. To mogu da budu slike sa digitalnog fotoaparata ili skenera, slike koje ste preuzeli sa Interneta, ili fotografije sa CD-a. U lekciji 2, Otvaranje i sni manje", nauiete sve o otvaranju ovih slika. Zasad emo napraviti prazan doku ment da biste mogli da isprobate neke Photoshopove alatke.

Lekcija

Zapoinjanje nove slike

File-New je prva stavka u prvom Photoshopovom meniju. Kada je izaberete, otvorie se okvir za dijalog New (slika 1.1). U polje Name upiite ime nove datoteke - na primer, Nova slika - ili ga zasad ostavite prazno. U narednim odeljcima ukratko je opisano kako da ponete s radom na novoj datoteci.

Veliina slike
Veliinu slike ete najlake izabrati iz padajue liste Preset (slika 1.2). U njoj su navedene uobiajene veliine papira u SAD i Evropi, veliine monitora, i veliine ekrana D V D ureaja. U Photoshop CS dodat je i irok spektar TV i video formata, ukljuujui PAL i HDTV. Naravno, moete i sami da zadate veliinu slike - irinu i visinu - u pikselima, centimetrima, inima, takama, pajkovima ili broju kolona koje slika zauzima. Navedenim mernim jedinicama pristupate preko odgovarajuih padajuih lista, koje otvarate kada pritisnete dugme sa strelicama nagore i nadole pored merne jedinice (pogledajte sliku 1.1).
SLIKA 1.2 Ako na listi nema po trebne veliine papira ili ekrana, izaberite opciju Custom i unesite dimenzije.

Osnove

10

Zasad izaberite opciju Default Photoshop Size. Dobijate radnu povrinu veliine 7 x 5 ina, pogodnu za veinu poslova.

Rezolucija
Termin rezolucija se odnosi na broj taaka boje po inu (ako tampate), odnosno broj piksela po inu (ako sliku gledate na ekranu). Rezolucija slike je vana zato to odre uje kvalitet. Vee rezolucije daju kvalitetniju sliku, ali trae vie memorije. Rezolu cija veine slika koje viate u tampi iznosi od 150 do 300 dpi (taaka po inu, engl. dots per inch). S druge strane, rezolucija raunarskog monitora je mnogo manja - 72 dpi. Prema tome, rezoluciju uvek podeavajte u zavisnosti od izlaznog medija. Zasad zadrite rezoluciju 72 dpi zato to emo sliku gledati samo na ekranu. Iz istog razloga, pode site opciju Color Mode na RGB Color, kao to je prikazano na slici 1.1. RGB je model boja za prikazivanje na monitorima. (Sve o korienju boja i modelima boja nauiete u lekciji 5.) U padajuoj listi Background Contents izaberite stavku White da biste dobili belo platno" za slikanje.

Kada pritisnete OK u okviru za dijalog New, otvorie se nov prozor. To je aktivni prozor, a platno je veliki beli pravougaonik u njemu. U Photoshopu moe istovremeno biti otvoreno vie prozora, ali samo jedan moe da bude aktivan. Aktivni prozor je uvek u prednjem planu. U njemu pravite i obraujete slike. Postavite pokaziva mia u donji desni ugao prozora pa pritisnite i povucite. Pro zor se poveava, ali veliina platna ostaje ista. Poto otvorite novu datoteku, veliinu platna moete promeniti samo ako izaberete I m a g e - C a n v a s Size. Ova komanda omoguava da zadate novu visinu i irinu platna (slika 1.3). Pritiskanjem jednog od osam belih kvadrata u oblasti Anchor, zadajete oblast u odnosu na koju se platno iri ili skuplja. (Naravno, ako promenite veliinu slike, menja se i veliina platna. Meutim, promenom veliine platna moete da podesite prostor oko postojee slike.)

11

Lekcija

Opcija Relative je veoma korisna. Ako je potvrdite, platno se poveava tako da se dobija okvir oko slike. To je zgodno ako imate nekoliko fotografija razliite veliine, a elite da ih smestite u identine okvire za Web stranu ili tampani dokument. Odaberite odgovarajuu veliinu - na primer 2% za uzan okvir - i poveajte sve slike za isti procenat.

Kutija sa alatkama
Kutija sa alatkama, slino umetnikom ateljeu, sadri sav pribor koji ete koristiti za crtanje, bojenje, brisanje i svaku drugu obradu slika. Ako ste koristili neku od pret hodnih verzija Photoshopa, eka vas nekoliko iznenaenja. Pojedine alatke su promenile mesto i dobile nove mogunosti, a ima i nekoliko izuzetnih novina. Photoshopove alatke svrstavamo u etiri kategorije: alatke za izbor alatke za slikanje alatke za putanje, tekst i oblike alatke za prikaz Pogledajmo na brzinu sve ove alatke. (Kasnije emo navesti vie detalja o njima.) Na slici 1.4 prikazana je kutija sa obeleenim alatkama.

Osnove

12

SLIKA 1.4 U Photoshopovoj kutiji sa alatkama, alatke su grupisane po vrsti.

Alatke za izbor
Na vrhu kutije je grupa alatki za izbor cele slike ili dela slike. Postoje tri podvrste alatki za izbor: okviri za izbor, lasa i arobni tapi. Izabrano podruje je na ekranu oznaeno trepuim okvirom za izbor koji se na engleskom zove marquee, po bioskopskim svetleim reklamama koje se pale i gase. Povlaenjem alatki Marquee i Lasso obuhvatate deo slike koji hoete da izaberete. Slika 1.5 prikazuje potpalete alatki za izbor Marquee i Lasso.

13

Lekcija

Alatka Magic Wand bira oblasti slike prema boji. Moete zadati potreban stepen slinosti boja, a zatim pritisnuti alatkom da biste izabrali sve piksele date boje ili samo susedne piksele koji odgovaraju zadatom stepenu slinosti. Poslednja u ovom skupu je alatka Move. Poto napravite selekciju, upotrebite alatku Move da biste premestili izabrano podruje na drugo mesto na slici.

Alatke za slikanje
U grupi alatki za slikanje nalaze se etkica (Brush), olovka (Pencil) i peati (Stamp). Sve one - na ovaj ili onaj nain - nanose boju" na platno, ba kao i njihovi klasini pandani. Olovci i etkici moete da promenite debljinu i ugao. Ove dve alatke dele mesto u kutiji sa alatkama. Na traci sa opcijama alatki postoji dugme kojim se et kica pretvara u raspriva (vazdunu etkicu), i kliza kojim se podeava intenzitet mlaza rasprivaa - ba kao u stvarnom svetu. Pomou peata kopirate deo povr ine slike koji odgovara obliku aktivne etkice i prenosite ga tamo gde pritisnete miem. Postoje i razliite gumice koje, kao to pretpostavljate, briu delove slike. Moete koristiti blok gumicu ili brisati bilo kojom etkicom. Tu su i dve gumice za specijalnu namenu: gumica za brisanje pozadine (Background Eraser) i arobna gumica (Magic Eraser). Upotrebite ih da biste automatski obrisali pozadinu, odnosno izabranu boju. Deo slikarskog kompleta su i tri specijalne alatke za retuiranje: Healing Brush, Patch i Color Replacement (nova u Photoshopu CS). Alatka Healing Brush bolje od peata retuira sitne detalje na slici zato to deluje samo na fleke, nabore ili ogrebotine koje elite da uklonite, a ne utie na okolne povrine. Alatka Patch krpi" vee povrine i beavno ih uklapa u pozadinu. Alatka Color Replacement zamenjuje izabranu boju drugom bojom. Korisna je za, na primer, korigovanje boje oiju. Istorijska etkica je veoma korisna alatka pomou koje moete - zajedno s pale tom History - selektivno ponitavati i ponavljati proizvoljan broj operacija i poteza etkicom. Umetnika istorijska etkica (Art History Brush) omoguava da pri sli kanju simulirate razliite umetnike stilove. Alatka za prelive (Gradient) omoguava da napravite pozadine ija se boja menja od jedne do druge, pa ak i kroz itav spektar. Kanta s bojom (Paint Bucket), koja deli mesto sa alatkom za prelive, izliva" boju prednjeg plana na izabranu povrinu slike. Na kraju, postoje i alatke koje pomeraju, zamagljuju i menjaju intenzitet slike. To su alatke Blur/Sharpen/Smudge i Dodge/Burn/Sponge. Druga i trea alatka iz svakog skupa nalaze se na potpaletama. Ove alatke su detaljno opisane u lekciji 7, etkice i umetnike alatke", u lekciji 8, Digitalno slikanje" i u lekciji 9, Pomeranje boja".

Osnove

14

Alatke za putanje, tekst i oblike

Ove alatke nije tako lako klasifikovati kao alatke za slikanje i alatke za izbor. Slovo T predstavlja alatku za tekst kojom se tekst dodaje na sliku. Alatka za putanje (Path), predstavljena sliicom pera, crta putanje - to je jedan od naina za crtanje linija ili oblika. Kada nacrtate liniju ili oblik, alatkama Path moete izabrati deo putanje i preoblikovati ga. Alatke za putanje mogu se koristiti i kao alatke za izbor i kao alatke za slikanje. U lekciji 13, Putanje", nauiete da radite sa svim alatkama Path. Pomou alatki za oblike (Shape) moete da crtate i popunjene i nepopunjene oblike, ukljuujui pravougaonike, elipse, poligone (mnogouglove) i proizvoljne oblike. Alatka za crtanje linija (Line) takoe je deo ovog skupa alatki. Njom crtate prave linije koje se, kada drite pritisnut taster Shift, ograniavaju na pravce pod uglom od 45 ili 90 stepeni - kao da za crtanje koristite klasian T-lenjir i trougao. Na slici 1.6 prikazane su alatke Shape i neki od proizvoljnih oblika.

* Alatka za napomene (Notes) funkcionie analogno utim, samolepivim listiima za poruke. Koristite ih da biste, tokom rada, u dokumente dodali napomene. Napo mena moe da se smesti ili na platno, ili na susedne povrine. Moete koristiti ak i glasovne poruke, pod uslovom da je na va raunar prikljuen mikrofon. Napo mene se ne vide na odtampanoj slici.

Alatke za prikaz
Postoje dve alatke za podeavanje prikaza: aka (Hand) i alatka za zumiranje (Zoom). Alatka za zumiranje je oznaena sliicom lupe, a alatka Hand - sliicom otvorene ake. Alatka Zoom omoguava da uveliate prikaz slike tako sto ete alatkom

15

Lekcija

pritisnuti negde na platnu, ili da ga umanjite tako to ete pritisnuti alatkom drei taster Alt (Windows), odnosno Option (Macintosh). Pritisnite i povucite alatkom za zumiranje da biste obuhvatili odreeni deo slike. Kada uveliate prikaz slike, slika je obino prevelika da biste je videli celu. Alatka aka pomera sliku unutar prozora i veoma je korisna nakon uveliavanja slike alatkom Zoom. Upotrebite alatku Hand da biste na zgodno mesto pomerili deo slike koji elite da vidite ili obradite (slika 1.7). Koristiete je i za pomeranje objekata ili teksta na slojevima, o emu se govori u lekciji 11.

U ovu kategoriju moemo ukljuiti i pipetu (Eyedropper), bira boja (Color Sampler) i alatku za merenje (Measure). Pipetom uzimate uzorak boje koju pritisnete, ime ta boja postaje aktivna tako da njome moete da slikate. Mesto na ekranu koje pritisnete alatkom Color Sampler oznaava se kao referentna taka, a svi podaci o boji te take smetaju se na paletu Info. U jednom trenutku moete uvati informacije o najvie etiri uzorka. Alatka Measure se koristi za merenje dimenzija i uglova na slici. Pritisnite i povucite liniju da biste izmerili rastojanje izmeu dve take. Rastojanje e biti prikazano u prozoru Info. Da biste izmerili ugao, prvo nacrtajte liniju od koje ete da merite. Zatim postavite kursor na jedan kraj linije. Drei pritisnut taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac), povucite od krajnje take linije u pravcu ugla.

P r e i c e za a l a t k e
Svaku alatku moete izabrati tako to ete je pritisnuti miem u kutiji sa alatkama, ali Photoshop nudi jo laki nain za pristup alatkama. Umesto da pritisnete alatku koju elite da koristite, otkucajte odgovarajue slovo.

Osnove

16

Da biste se prebacivali s jedne na drugu alatku na potpaleti, drite Shift i pritiskajte slovo preice sve dok ne doete do alatke koja vam treba. U tabeli 1.1 dat je spisak alatki i njihovih preica. Obeleite ovu stranu da biste lako pronali tabelu dok ne zapamtite sve preice za aktiviranje alatki.

sa opcijama alatki
U ranijim verzijama Photoshopa, opcije alatki su bile smetene na paletu slinu paletama Layers ili History. U verziji 6 nauili smo da koristimo traku sa opcijama alatki. Kad menjate alatke, izgled trake se menja da bi se prikazale opcije raspolo ive za datu alatku. Ako traka nije prikazana na ekranu, izaberite stavku Options u meniju Window, ili dvaput pritisnite bilo koju alatku. Na traci postoji i opcija Tool Preset (gotovi modeli, tj. skupovi unapred podeenih parametara alatke). Nalazi se na levom kraju trake i prikazana je na slici 1.8 (kada je aktivna alatka Brush). Koristite je da biste sauvali odreene skupove parametara za alatke koje esto upotrebljavate.

17

Lekcija

Sadraj menija
Meniji du vrha ekrana sadre komande koje omoguavaju da otvarate datoteke i radite s njima. Pritisnite meni da biste ga otvorili a zatim izaberite komandu. Ako se pored stavke menija nalazi strelica, izborom te stavke otvorie se podmeni; ukoliko su pored stavke menija tri take, otvorie se okvir za dijalog.

Meniji File i Edit

Prva dva menija su File i Edit. Photoshopovi meniji File i Edit bie poznati svima koji su koristili neke druge programe za Windows ili Macintosh. Meni File omoguava da radite s datotekama: da ih otvarate, zatvarate, snimate, uvozite, izvozite, tampate, i da izaete iz programa. Tu je i nekoliko opcija za automatizaciju koje e vam pomoi da utedite vreme, a o kojima ete uiti u lekciji 18, Specijalni efekti i korisni trikovi". Pretraiva datoteka (File Browser), uveden u Photoshopu 7, znatno je poboljan u novoj verziji programa. Sada moete - dok gledate fotografiju ili skeniranu sliku videti sve podatke o njoj, a moete dodavati i sopstvene kljune rei da biste pomogli pretraivau da lake pronae i otvori datoteke. Kada otvorite File Browser, moete da pretraite izabrane direktorijume sa slikama. Kad pronaete direktorijum, sve slike koje se nalaze u njemu bie prikazane kao slajdovi (slika 1.9). Da biste otvorili sliku, pritisnite je dvaput. Videete i sve raspoloive informacije o slici, ukljuujui njenu veliinu, model boja, datum i vreme kada je snimljena, proizvoaa i model korienog fotoaparata, i druge podatke.

Osnove

18

U meniju Edit nalaze se sve komande za obradu dokumenata koje poznajete iz drugih aplikacija: Cut, Copy, Paste, Clear i - najvanija od svih - komanda Undo. Tu su i komande za transformisanje pomou kojih moete da poveavate, smanju jete, iskoavate, deformiete i rotirate selekcije.

Meniji koji vam moda nee biti poznati (ako niste proveli dosta vremena radei u drugim grafikim programima) jesu:

Meni Image
Meni Image, prikazan na slici 1.10, ima nekoliko podmenija. Prvi od njih, Mode, omoguava da izaberete reim boja u kojem ete raditi. U veini sluajeva radiete u reimu RGB zato to je to nain na koji monitor prikazuje boje. Reimi boja se detaljno opisuju u lekciji 5. Dragi podmeni, Adjustments, verovatno ete koristiti za svaku sliku na kojoj budete radili. U njemu se nalaze sve vrste podeavanja boja, od automatskih korekcija nivoa i boje, do klizaa za podeavanje kontrasta, pretvaranje crvenih rua u plave itd. Alatke iz podmenija Adjustments opisane su u lekciji 6, Podeavanje boja". U meni Image smetene su i alatke koje ste ve videli - za poveavanje slike i platna na kome se ona nalazi, kao i dodatne alatke za invertovanje boja, posterizaciju, pa ak i za korigovanje boja i zasienja na osnovu primera.

Meni Layer
Moglo bi se tvrditi da je najmonija osobina Photoshopa mogunost rada na razlii tim slojevima. To v a m omoguava da kombinujete slike, pravite kolae i korigujete boje ne strahujui da ete pokvariti originalnu sliku. Razmiljajte o tome kao o radu sa vie transparentnih folija. Svaki sloj je potpuno odvojen od drugih. Na jednom sloju moete slikati, menjati mu providnost, ili raditi bilo ta drugo a da pri tom ne naruite pozadinu niti delove slike koji se nalaze na drugim slojevima.

19

Lekcija

Meni Layer otvara okvire za dijalog za izradu novih slojeva. Sadri i mnoge komande za kombinovanje slojeva, rad sa njima, primenjivanje stilova i efekata slojeva, i podeavanje boja. Slika 1.11 prikazije sadraj menija Layer. U lekcijama 6 i 11 nauiete kako da radite sa svim vrstama slojeva.

Osnove

20

Meni Select
Imate alatke za izbor - zato vam onda treba i meni Select? Komande iz menija Select - zajedno sa alatkama za izbor - omoguavaju da modifikujete izabrane oblasti. Moete poveati ili smanjiti selekciju za proizvoljan broj piksela, ili joj umekati ivice tako da izgleda kao da se stapa s pozadinom na koju ste je postavili. U lekciji 3, Naini izbora", nauiete sve trikove za biranje delova slike i rad sa selekcijama.

Meni Filter
Filtri ine da rad u Photoshopu bude zabavniji. Meni Filter sadri petnaestak kate gorija filtara: neki zamagljuju ili izotravaju sliku, drugi je deformiu, a trei je pre tvaraju u imitacije poznatih slikarskih pravaca, crtee drvenim bojicama ili skulpture od neonskih cevi. Toliko toga moete raditi s filtrima da su im posveene ak tri lekcije: lekcija 14 Filtri koji poboljavaju sliku", lekcija 15, Filtri koji slici daju umetniki izgled" i lekcija 16, Filtri za izobliavanje i ostale zanimljive efekte".

Meni View
Poput alatke Zoom, meni View ima komande pomou kojih moete da uveliavate i umanjujete prikaz slike. Kao to vidite na slici 1.12, u meniju View su i komande za upravljanje lenjirima, voicama i mreama koje omoguavaju da precizno izmerite i postavite objekte na radnoj povrini. Komanda Show otvara podmeni za pristup mreama, voicama, napomenama i isecima. Lenjire moete podesiti da mere u pikselima, centimetrima, inima, takama, pajkovima ili procentima. Izaberite merne jedinice koje najbolje poznajete. Podea vate ih u okviru za dijalog Preferences koji se otvara kada izaberete Edit-Preferences-Units & Rulers (Windows), odnosno, Photoshop-Preferences-Units & Rulers (Mac OS X). Merne jedinice koje ovde izaberete vae i u okviru za dijalog New (pogledajte ponovo sliku 1.1). Kada pripremate dokumente za Web, najbolje je da podesite lenjire na piksele. Voice su linije koje postavljate preko slike da biste precizno pozicionirali tekst ili neki drugi element koji dodajete slici. Kada postavite voicu, moete je pomerati samo alatkom Move. (Voicu moete postaviti bez obzira na to koja je alatka aktivna.) Da biste sakrili voice, izaberite V i e w - S h o w - G u i d e s da uklonite kvaicu pored naziva opcije. Za uklanjanje svih voica izaberite V i e w - C l e a r Guides. Voice ete fiksirati (zakljuati) ako pritisnete Alt+Ctrl+; (Windows), odnosno Option+Command+; (Mac).

21

Lekcija

Postavljanje voica
Da biste postavili vodice, pratite sledee korake: 1. Izaberite View-Rulers da biste videli lenjire na ivicama platna. 2. Ako hoete da postavite horizontalnu voicu, stavite pokaziva mia na lenjir pri vrhu prozora i vucite nadole. Videete liniju kako klizi niz platno dok vuete mia. Na levom lenjiru vidite poloaj linije. 3. Ako hoete da postavite vertikalnu voicu, stavite pokaziva mia na lenjir s leve strane prozora i vucite nadesno. Videete liniju kako klizi preko platna dok vuete mia. Na gornjem lenjiru vidite poloaj linije. Primer je prikazan na slici 1.13. 4. Da biste promenili orijentaciju vodice dok vuete, drite pritisnut taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac). Komanda Show Grid, koja se takoe nalazi u meniju View (View-Show-Grid), postavlja celu mreu voica preko slike, kao sloj providnog milimetarskog papira. Komande Snap To olakavaju pozicioniranje elemenata, na primer bloka teksta. U sutini, one ine da mrea bude namagnetisana" tako da privlai sve objekte koji joj se priblie.

Osnove

22

Meni Window
Veini Photoshopovih komandi moete pristupiti na vie naina. Najlake je koristiti palete. Photoshopove palete sadre informacije o slici, parametre za kontrolu zna kova i pasusa pri korienju alatke za tekst, i opcije za mnoge alatke iz kutije sa alat kama. Osim toga, palete omoguavaju izbor veliina i oblika etkica, definisanje boja, i pristup paletama Layers, Paths i Channels. Tu su i palete Actions i History, koje vam pomau da radite efikasnije, da vidite ta ste uradili, i da se - ako treba vratite na neku prethodnu fazu rada. Meni Window (slika 1.14) prikazuje i sakriva ove palete. Ako su otvorene i palete koje ne elite jo da koristite, na primer Actions, zatvorite ih da ne bi zauzimale prostor na ekranu.

23

Lekcija

Meni Help
Poslednji meni je Help, pomou kojeg pristupate Photoshopovoj obimnoj ugraenoj bazi podataka za pomo tokom rada. Tu se nalazi skoro celo uputstvo za rad i dobra funkcija pretraivanja. Koristim je veoma esto.

Podeavanje parametara programa

Kako budete bolje upoznavali Photoshop, poeleete da promenite nain na koji on obavlja odreene poslove. Na primer, koristiete sistemski bira boja umesto Photoshopovog, ili ete u jednom projektu koristiti centimetre, a u drugom piksele. Moda ete hteti da promenite boju voica zato to je suvie slina boji pozadine fotografije. Sve ove izmene, i mnoge druge, obavljaju se u okviru za dijalog Preferences, koji se otvara kada izaberete Edit-Preferences (na Macu OS X, Photoshop-Preferences). Okvir za dijalog General Preferences prikazan je na slici 1.15.

Pritiskajte dugme Next da biste pregledali sve okvire za dijalog Preferences. Moda ete naii na parametre koje ne razumete. Zasad ostavite podrazumevane (ponuene) parametre. Kada nauite vie o programu, moete se vratiti i promeniti parametre po potrebi.

Saetak
U ovoj lekciji ste poeli da se snalazite u Photoshopovom prozoru i nauili ste da napravite nov dokument (praznu stranu). Zavirili ste u kutiju sa alatkama i u Photoshopove menije, te nauili kako se postavljaju i koriste vodice, mree i lenjiri. Na kraju, saznali ste gde se podeavaju parametri programa.

Rad s datotekama Snimanje dokumenta Ponitavanje i ponavljanje operacija

Da biste mogli da uradite bilo ta zanimljivo u Photoshopu CS, treba da nauite kako da otvarate i prikazujete datoteke. Photoshop moe da otvori veliki broj for mata datoteka, pa moete da radite na slikama iz mnogih izvora. Ako imate skener ili digitalni fotoaparat, moete da u Photoshop uitate slike koje ste snimili pomou ovih ureaja. Osim toga, moete koristiti i fotografije iz kolekcija na CD-ovima, ili slike koje ste preuzeli s Interneta ili iz drugih mrenih izvora. U ovoj lekciji bie rei i o nainima za snimanje radova zato to ete, ako ne sauvate rad, izgubiti sve izmene koje ste uneli.

Rad s datotekama
Photoshop moe da otvori i snimi sliku u mnogim formatima. Formati su naini uvanja informacija u datoteci, tako da se one mogu koristiti u drugim aplikaci jama, tampati, ili postaviti na Web stranu i koristiti na Internetu. U svetu operativnog sistema Windows, formati datoteka su definisani troslovnim oznakama tipa datoteka (tj. nastavcima imena datoteka), kao to su .doc za doku mente iz programa za obradu teksta i . bmp, za rasterske slike (bit mape). U Windowsu moete da iskljuite prikazivanje oznaka tipova datoteka, tako da ih moda neete videti, ali, ne brinite, one su tu. Korisnici Macintosha treba da upotrebljavaju oznake tipova datoteka samo ako dele datoteke s nekim ko radi na PC raunam, ili ako ih postavljaju na Web. Opciju Append File Extension ukljuujete i iskljuujete u okviru za dijalog Preferences-File Handling. Najee korien format datoteke u Photoshopu jeste njegov matini format. Oznaka tipa je .psd (Photoshopov dokument). M a n a korienja Photoshopovog matinog formata jeste to to druge aplikacije moda nee moi da ga otvore. Da biste prenosili datoteke izmeu aplikacija, da biste ih tampali ili objavljivali na Webu, morate ih sauvati u kompatibilnom formatu.

25

U Photoshopu CS postoji nov format datoteke - Large Document Format (. psb lake ete ga zapamtiti kao Photoshop Big"). Namenjen je za vrlo velike datoteke. Razvijen je da bi se zadovoljile potrebe korisnika monih, multimegabitnih digitalnih fotoaparata, i da biste mogli da obraujete i snimate velike dokumente s vie slojeva. Poto je nov, ovaj format nije kompatibilan sa starijim verzijama. Datoteke koje snimite u formatu .psb moi ete da otvorite samo u Photoshopu CS. Format .psb ukljuujete i iskljuujete u okviru za dijalog Preferences-File Handling. Ako delite datoteke s korisnicima starijih verzija Photoshopa, iskljuite ovu opciju. Sledi spisak i kratak opis uobiajenih formata. Photoshop moe da radi i sa mnoaim druaim arafikim formatima. Bitmap (.bmp) - Standardni grafiki format u Windowsu. GIF (.gif) - GIF je akronim od Graphics Interchange Format. To je jedan od tri uobiajena grafika formata koje moete koristiti za objavljivanje radova no Webu. Poto je komprimovan, bre se prenosi modemom. JPEG (. pg) - JPEG je akronim od Joint Photographic Experts Group. JPEG je takoe popularan format za Web. PDF (.pdf) - Portable Document Format iz Adobeovog programa Acrobat daje dokumente koji se mogu itati na razliitim platformama. PNG (.png) - Akronim od Portable Network Graphic. Noviji i, verovatno, bolji format za Web grafiku, koji kombinuje dobru kompresiju GIF-a sa JPEG-ovon neogranienom paletom boja. Meutim, stariji itai Weba ga ne podravaju (O ovim formatima i objavljivanju dokumenata na Webu govoriemo u lekciji 24, Photoshop za Web"). TIFF ( . t i f ) - Akronim od Tagged Image File Format. Datoteke ovog tipa mogu da se snime tako da se mogu koristiti ili pod Windowsom ili na Macintoshu. To je esto i optimalan format za aplikacije namenjene pripremi za tampu, kao to su PageMaker i QuarkXPress. Poboljani TIFF (engl. enhanced TIFF) jeste slian format koji podrava snimanje slojeva, ali moda nije kompatibi lan sa svim programima za pripremu tampe. Ako imate problema sa otvaranjem datoteka, drite se osnovnog formata TIFF. EPS (.eps) - Encapsulated PostScript je jo jedan format koji se esto upotrebljava u pripremi za tampu. On koristi jezik PostScript za opisivanje izgleda strane, a kompatibilan je i sa Windowsom i sa Mac raunarima. PICT (.pet) - Format prvenstveno namenjen Macintoshu, a takoe se koristi u pripremi za tampu. Raw (.raw) - Sirovi" format koji uva informacije o slici u obliku najfleksibilnijem za prenoenje datoteka izmeu aplikacija i raunarskih platformi. Opisani formati, zajedno s nekim rede korienim - kao to su Targa i Scitex CT - dostupni su u okvirima za dijalog Save: File-Save i File-Save As. Samo potraite padajuu listu. Na slici 2.1 prikazan je okvir za dijalog Save As sa raspoloivim formatima.

26

Ako radite na Macintoshu i treba da razmenjujete datoteke s korisnicima drugih tipova raunara, otvorite okvir za dijalog Preferences-Saving Files. Ukljuite opcije za dodavanje oznake tipa datoteke i za njihovo ispisivanje malim slovima (vano za korisnike starijih verzija Windowsa).

Otvaranje datoteka
Datoteke se u Photoshopu otvaraju lako kao i u ostalim aplikacijama. Moete da otvorite onoliko slika koliko elite ili koliko moe da stane u memoriju. Ako je datoteka odgovarajueg tipa (tj. formata koji Photoshop prepoznaje), dovoljno je da je dvaput pritisnete da biste je otvorili i istovremeno pokrenuli Photoshop. Ako je Photoshop ve pokrenut, moete ili dvaput pritisnuti datoteku ili izabrati komandu File-Open. Trei nain je da prevuete kompatibilnu datoteku koju hoete da otvorite na ikonicu programa Photoshop CS.

Kada otvorite okvir za dijalog, Photoshop prikazuje sve datoteke koje moe da otvori. Na slici 2.2 prikazan je Photoshopov okvir za dijalog Open. Kao to vidite, ako pritisnete Preview, Photoshop e prikazati umanjene prikaze svih slika koje ih imaju.

27

Da biste napravili umanjene prikaze, izaberite Preferences-File Handling i iz liste Image Previews izaberite opciju Always Save.

Umanjeni prikaz (engl. thumbnail - nokat palca) jeste umetniki termin za minijaturnu verziju slike i zove se tako zato to najee nije vei od nokta.

Kao to ste videli, Photoshop podrava veinu grafikih formata. Verovatno negde na disku imate neke grafike datoteke, pa hajde da pronaemo jednu i da je otvorimo. Izaberite F i l e - O p e n ili pritisnite Ctrl+O (Windows), odnosno Command+O (Mac) da biste otvorili okvir za dijalog Open. U okviru za dijalog pronaite datoteku s kojom elite da radite Pritisnite je dvaput, ili istaknite njeno ime pa pritisnite dugme Open.

Korienje prikazivaa slika

Ako imate samo nekoliko datoteka sa slikama i ako uredno uvate datoteke na raunam, lako ete pronai dokument koji traite. Meutim, ako ste kao ja, datoteke e biti svuda, a njihova imena bie nasumini brojevi koje slikama dodeljuje fotoaparat. Zato je Photoshopov prikaziva slika (engl. browser) moja omiljena alatka. Da biste ga otvorili, izaberite File-Browse (slika 2.3).

Otvaranje i snimanje 28

U padajuoj listi gore levo pronaite direktorijum. im ga izaberete, prikazae se ...slajdovi" svih slika koje on sadri. Ako izabrani direktorijum ima poddirektorijume, oni e biti prikazani sliicama omotnica. U gornjem levom oknu vidite gde se nalazi datoteka koju ste otvorili. Ako va digitalni fotoaparat ili skener uva podatke o slici, u donjem oknu ete pronai razne informacije: na primer, parametre objektiva i blende fotoaparata, da li je data ekspozicija zahtevala korienje blica, i taan minut i sekund kada je slika snimljena - znai, gotovo sve to treba da znate izuzev toga gde je slika snimljena. U stvari, danas postoje i digitalni fotoaparati za specijalne namene, sa ugraenim GPS sistemom (sistemom za globalno pozicioniranje), koji vam mogu rei i gde je slika snimljena. Pregledajte direktorijume i slike u njima dok ne naete onu koja vam treba. Dvaput pritisnite umanjeni prikaz slike u desnom ili levom delu prozora da biste otvorili original.

Uvoenje datoteke
Komanda Import (File-Import) omoguava da u Photoshopu otvorite slike snimljene u formatima za ije su uvoenje u Photoshop potrebni dodatni moduli, kao i datoteke koje nisu na vaem disku. To su najee datoteke dobijene pomou skenera ili digitalnog fotoaparata, Scitex datoteke i PICT resursi (Mac).

29

Lekcija

U i t a v a n j e d a t o t e k a iz digitalnih f o t o a p a r a t a
Slike iz veine digitalnih fotoaparata mogu da se uitaju direktno u Photoshop. Dodatni filtar ili prikaziva slika dobijate zajedno s fotoaparatom. Smestite ga, ako tako pie u uputstvu, u direktorijum Plug-ins. (Ne zaboravite da morate izai iz aplikacije pre nego to instalirate dodatne module. Ako ih instalirate dok Photoshop radi, program ne moe da ih vidi sve dok ne izaete iz njega i ponovo ga pokrenete.) Da biste uitali sliku, prikljuite kabl fotoaparata u prikljuak Com 1 (Windows), prikljuak za modem (Macintosh), ili USB prikljuak, ako ga imate. Zatim izaberite File-Import i model aparata iz kog uitavate sliku. Slike se prikazuju na ekranu kao na stolu za pregledanje slajdova - slino kao u Photoshopovom prikazivau slika. Moete da vidite veu sliku ili da saznate vie datalja o njoj ako je pritisnete dvaput, ili ako izaberete opciju Get Info. Ipak, ne moete da pritisnete sliku i da oekujete da e se otvoriti u Photoshopu. O n a e se otvoriti u sopstvenom prozoru preko celog ekrana, a da biste je obraivali u Photoshopu, morate je otvoriti iz Photoshopa. Korisnici operativnog sistema Mac OS X mogu otvoriti fotografije i iz programa iPhoto - Macove aplikacije koja ne zahteva dodatni softver da bi uitala slike iz najrazliitijih digitalnih fotoaparata. Na slici 2.4 prikazana je mala zbirka foto grafija uitanih direktno iz fotoaparata Nikon CoolPix 5700. Pomou programa iPhoto veoma je lako napraviti fototeke, a u njega moete i uvesti slike koje ste obradili u Photoshopu da biste brzo napravili prezentaciju sa slajdovima.

Otvaranje i snimanje 30

Camera R o w
Camera Row je format koji je 2002. godine Adobe uveo kao dodatni modul, i pro davao ga zasebno. Poto se pokazao korisnim i popularnim, ukljuen je u Photoshop CS. On omoguava direktno uitavanje fotografija iz digitalnog fotoaparata, bez prevoenja datoteke u format fPEG. O n uzima sirove podatke iz fotoaparata, i daje vam - u osnovi - digitalni negativ". Pri kopiranju svake slike u raunar, moete joj korigovati boje, izotravati je, kompenzovati deformacije nastale zbog upotrebe sfernog soiva, i primeniti druge tehnike dorade.

Uitavanje datoteka iz TWAIN interfejsa

Komande TWAIN Acquire i TWAIN Select, koje se nalaze u podmeniju File-Import, ne uitavaju slike. One samo omoguavaju da pokrenete odgovarajui softver za skener koji moe da se koristi iz Photoshopa i da ga koristite za uitavanje skeniranih slika. Photoshop podrava standarde skeniranja TWAIN, TWAIN32 i TWAIN_32. Vie informacija nai ete u uputstvu za skener.

Snimanje datoteke
Najvanije je da svoj rad snimate esto. Raunari su skloni neoekivanim otkazima i grekama. Snimanje traje samo nekoliko sekundi, a sigurno vam nije svejedno da li ete morati da radite sve iz poetka ili ete samo ponovo otvoriti datoteku ako rau nar padne. Kada prvi put snimate sliku, videete okvir za dijalog Save As (slika 2.5). Imenujte datoteku, izaberite odgovarajui format iz padajue liste i pritisnite dugme Save. Da biste snimali datoteku tokom rada, izaberite File-Save ili pritisnite Ctrl+S (Win dows), odnosno Command+S (Mac).

31

Pored poznatih komandi Save i Save As, Photoshop ima jo komandi za snimanje, na primer Save As a Copy, koja se nalazi u okviru za dijalog Save As. Komanda Save As a Copy, kao i komanda Save As, omoguava da snimite datoteku pod novim imenom i na novom mestu. Razlika je u tome to, posle komande Save As nastavljate da radite na toj novoj datoteci. Ako koristite komandu Save As a Copy, snimate kopiju datoteke kakva je u tom trenutku, a nastavljate da radite na originalnoj datoteci, a ne na kopiji. Komanda Save As a Copy je naroito korisna za pravljenje rezervne kopije dokumenta pre nego to napravite veliku izmenu, na primer, smanjenje dubine (broja) boja ili pove anje kompresije pri snimanju u format JPEG, kao i za snimanje datoteke u drugom formatu. Pretpostavimo da pravite logotip svoje kompanije i elite da ga koristite i za klasinu tampu i za Web. Dokument koji ete tampati snimite u formatu TIFF ili EPS, a dokument za Web snimite komandom Save As a Copy u formatu JPEG ili PNG. Imenu datoteke automatski se dodaje re copy. Poslednja komanda za snimanje datoteka, smetena u meniju File, jeste Save for Web. O n a nudi parametre pomou kojih moete da optimizujete sliku za Web, i omo guava da vidite i izaberete stepen JPEG kompresije koji daje najmanju sliku pri hvatljivog kvaliteta. Slike za Web moete snimiti ili u Photoshopu ili u programu ImageReady. Ako ne koristite animacije i druge efekte iz programa ImageReady, pot puno je svejedno gde ete snimiti datoteku. O ovome e detaljnije biti rei u lekciji 24.

Smanjivanje datoteke
Kada ponete da radite s razliitim Photoshopovim datotekama, primetiete da vam se disk ubrzano puni. Photoshopove datoteke veoma lako i brzo mogu da postanu vrlo velike, a moete ih smanjiti na nekoliko naina: smanjite rezoluciju ili fizike dimenzije slike smanjite broj boja na paleti korienoj za sliku koristite format koji komprimuje sliku koristite usluni program za komprimovanje posle snimanja datoteke spojite slojeve u matinim Photoshopovim datotekama obriite alfa kanale koji vam vie ne trebaju

Otvaranje i snimanje 32

Smanjivanje rezolucije nije preporuljivo ako nameravate da tampate sliku. Ukoliko ete sliku gledati samo na monitoru ili na Webu, smanjite rezoluciju na 72 dpi. Ipak, budite svesni da ete ponovnim poveanjem rezolucije - ako se predomislite - smanjiti kvalitet slike. Rezoluciju moete da promenite u okviru za dijalog I m a g e - I m a g e Size. Neka ne bude manja od 72 dpi. Smanjivanje broja boja postie se smanjivanjem njene dubine izraene u bitima. Ako to uradite, moda e boje na ekranu i u tampi delovati isprano. Ako radite u sivim tonovima (tj. ako na slici nema boja), smanjite dubinu boja na 8 bitova tako to ete izabrati stavku Grayscale u podmeniju I m a g e - M o d e . Dobiete 256 nijansi sive, to je vie nego to tampa moe da odtampa. Ako elite da koristite komprimovan format, izaberite TIFF sa LZW kompresijom, ime se datoteka pri snimanju automatski svodi na najmanju moguu veliinu. Metoda koja se pri tom koristi je takozvana kompresija bez gubitaka (engl. lossless compression), tako da se slika ne degradira i boje ne deluju isprano. LZW kompresiju (koja je dobila ime po svojim tvorcima, Lempelu, Zivu i Welchu) koriste i formati GIF i PostScript. Postoje i formati, kao to je JPEG, koji primenjuju kompresiju s gubitkom (engl. lossy compression). Kao to i ime govori, neki podaci se gube pri komprimovanju slike. Na primer, umesto 20 nijansi plave na slici neba u formatu TIFF, moda ete na istoj slici u formatu JPEG imati samo 5 nijansi plave. Naravno, razlika se vidi. Naalost, kompresija je neophodna kada postavljate slike na Web, u multimedijsku prezentaciju i, uopte, kada su ogranieni vreme uitavanja ili prostor za smetaj datoteka. JPEG datoteke zauzimaju najmanji prostor na disku. Treba da zapamtite da se JPEG datoteka pri ponovnom snimanju u tom formatu dodatno komprimuje, ime se gubi jo podataka. Ako dugo radite na JPEG datoteci, moe vam se dogoditi da na kraju dobijete neupotrebljivu sliku. Ukoliko nameravate da due obraujete sliku, snimite je kao Photoshopovu datoteku. Nemojte da je prevodite u format JPEG sve dok je potpuno ne obradite i ne pripremite za postavljanje na Web stranu. Ako morate da doradite sliku, bacite JPEG datoteku i radite sa Photoshopovom verzijom. Kada elite da sauvate datoteke za buduu upotrebu, sauvajte ih kao Photoshopove dokumente (sa oznakom tipa . psd), ili u nekom drugom formatu s kojim volite da radite, a zatim ih komprimujte pomou uslunih programa kao to su PKZip, WinZip, ili Stufflt. Svi ovi programi primenjuju kompresiju bez gubitaka i sabijaju datoteke sa slikama za 20 do 50%. Komprimovanje JPEG ili GIF datoteka relativno je beskorisno zato to su one ve komprimovane. Dodatnim komprimovanjem moete utedeti samo jo nekoliko procenata. Slika 2.6 je tipina digitalna fotografija koju sam snimila u nekoliko razliitih formata. (Original je irok oko 13 cm i snimljen je na 200 dpi.) U tabeli 2.1 dati su uobiajeni formati i veliine datoteka koje su bile potrebne za smetanje ove slike. Prikazana verzija je u matinom Photoshopovom formatu, PSD.

33

Izbor formata
Kako da izaberete pravi format kad ih ima toliko? Nije tako teko. Sve dok radite na slici, snimajte je kao Photoshopov dokument (. psd). Videete da to ima smisla, naro ito kada budete nauili da radite sa slojevima, zato to Photoshopov matini format uva slojeve, dok veina ostalih formata trai da sve slojeve spojite u jedan. Kada spljotite" slojeve, ne moete ih ponovo razdvojiti. Prema tome, sve dok mislite da ete se vraati na sliku i doraivati je, snimajte je kao Photoshopov dokument. Kada zavrite obradu slike i budete spremni da je stavite u drugi dokument da biste je odtampali na PostScript tampau, snimite je u formatu EPS. Ako niste sigurni gde e se slika tampati, snimite je u formatu TIFF zato to je TIFF kompatibilan s veinom

Otvaranje i snimanje 34

tampaa i programa za pripremu tampe. Ukoliko nameravate da sliku postavite na Web stranu, izaberite format GIF - ako se radi o crteu, slici sa velikim jednobojnim povrinama, ili slici na kojoj je koriena ograniena paleta boja. S druge strane, ako se radi o fotografiji ili slici sa kontinualnim tonovima (tj. mnotvom boja), izaberite JPEG ili PNG. Ukoliko elite da uitate sliku u neki drugi grafiki program da biste je doradili, izaberite BMP (Windows), odnosno PICT (Macintosh). To su najkompatibilniji opti grafiki formati za ove dve platforme.

Ponitavanje i ponavljanje operacija

Poevi od Photoshopa 5, Adobeovi programeri su konano udovoljili zahtevima korisnika i uveli paletu History i alatku History Brush. Paleta History uva spisak svih alatki koje ste koristili i svih izmena koje ste uneli, a broj prethodnih operacija koje se uvaju zadajete u meniju opcija palete History. Osim toga, moete napraviti i "snimke" dokumenta tokom rada i koristiti ih kao snimljena stanja (faze) na koja moete da se vratite. Na slici 2.7 prikazana je paleta History za sliku koja je pretrpela mnogo izmena.

Moete da pritisnete bilo koji prethodni korak da biste se vratili na njega ukoliko vam se ne svia ono to ste u meuvremenu uradili. Paleta History je na neki nain korisnija od zadavanja komande Undo vie puta, zato to omoguava da se vratite na odreeni korak i selektivno ponitavate i ponavljate operacije. Sto je jo vanije, ona omoguava da snimate dokument tokom rada, a da ipak posle moete da se vratite na prethodno stanje. U prethodnim verzijama Photoshopa, kao i u nekim drugim programima, komanda Undo nije bila dostupna nakon to ste snimili dokument. O paleti History i istorijskoj etkici (koja omoguava da ponitite proizvoljan deo izmena) bie vie rei u lekciji 7, etkice i umetnike alatke". Naravno, uvek moete da pritisnete Ctrl+Z (Windows), odnosno Command+Z (Mac) da biste ponitili prethodnu operaciju, pa jo jednom da biste opozvali ponitavanje. Za ponitavanje vie sukcesivnih operacija, pritisnite Ctrl+Alt+Z (Win dows), odnosno Command+Option+Z (Mac).

Zaista ste napredovali. Nauili ste da unesete slike u Photoshop i da ih otpremite iz njega. Sledei korak je da nauite da radite sa slikama i da ih menjate. Pre nego to ponete, morate da izaberete deo slike koji elite da obraujete. Selekcije su ba ono to im ime kae - delovi slike koje ste izabrali.

Alatke za izbor
Postoji nekoliko naina da izaberete deo slike. Moete koristiti bilo koju alatku za izbor: okvire za izbor, lasa ili arobni tapi. Razliite alatke za izbor postoje zato to ponekad morate da napravite selekciju na poseban nain, na primer da izdvojite jedan oblik sa slike ili da izaberete samo nebo. Photoshopove alatke za izbor omoguavaju da izaberete celu sliku ili samo jedan piksel. Da biste se podsetili, na slici 3.1 prikazane su alatke za izbor. (Potpalete su pomerene da biste mogli da vidite ta se na njima nalazi.) U donjem desnom uglu vidite i alatku Slice koja se koristi za Web animacije. Sve o tome nauiete u lekciji 24, Photoshop za Web".

Pravougaoni i eliptini okviri za izbor

Svi okviri za izbor (alatke Marquee) nalaze se u gornjem levom uglu kutije sa alatkama. Da biste izabrali pravougaoni okvir, pritisnite njegovu sliicu u kutiji sa alat kama ili slovo M na tastaturi. Da biste izabrali eliptini (ovalni) okvir, opet pritisnite pravougaoni okvir u kutiji sa alatkama ali nemojte da putate taster mia. Kad se otvori potpaleta, izaberite stavku Elliptical Marquee. Na isti nain birate i preostala dva okvira za izbor: Single Row (za izbor jednog reda) i Single Column (za izbor jedne kolone).

36

Lekcija 3

Kada je aktivan pravougaoni okvir, pritisnite Shift+M da biste preli na eliptini okvir i obratno. Ova dva okvira funkcioniu na isti nain, a sliica u gornjem levom uglu kutije sa alatkama i u gornjem levom uglu trake sa opcijama alatki menja se u zavisnosti od toga koja je alatka aktivna. Da biste isprobali ove alatke, prvo otvorite novu datoteku (vratite se na prvu lek ciju, Osnove" ako ne moete da se setite kako se to radi). Da biste imali dovoljno prostora za komotan rad, prihvatite ponuene vrednosti za veliinu slike. 1. Pritisnite alatku Marquee u kutiji sa alatkama. Kada pomerite kursor na platno, videete da je on u obliku krstia. 2. Dok je kursor na platnu, pritisnite i drite taster mia i nacrtajte okvir za izbor. Eksperimentiite i sa eliptinim okvirima za izbor. Pokuajte da steknete oseaj za to kako se iscrtavaju okviri za izbor kada ih povlaite iz razliitih pravaca. Ako pritisnete i drite taster Shift nakon to ste napravili prvu selekciju a pre nego to ste ponovo pritisli taster mia, moete napraviti dodatne selekcije. (Videete znak + ispod krstia.) Kada se izabrane oblasti preklope, one e se spojiti i formirati jedin stvenu, veu selekciju. Na slici 3.2 prikazane su i pojedinane, jednostavne selekcije i kombinacije selekcija koje daju sloenu selekciju nalik na batensku kuicu.

Da biste nacrtali pravilan kvadrat ili krug, izaberite opciju Fixed Aspect Ratio iz padajue liste Style na traci sa opcijama alatki, i unesite vrednost 1 u polja za irinu (Width) i visinu (Height), ili samo pritisnite taster Shift dok crtate oblik miem. Izabe rite opciju Fixed Size da biste napravili vie selekcija iste veliine.

37

Da biste ponitili izbor povrine unutar druge povrine (i dobili ono to grafiari zovu ubuena oblast", engl. knockout), drite Alt (Windows), odnosno Option (Mac), dok crtate unutranji oblik. (Videete znak minus ispod krstia.) Na primer, ako ste izabrali krug, pa u njemu nacrtali drugi, manji krug drei pritisnut taster Alt (Win dows), odnosno Option (Mac), dobiete selekciju u obliku evreka. Tanki, horizontalni (Single Row) i vertikalni (Single Column) okviri za izbor omoguavaju da izaberete jedan red piksela, horizontalno, odnosno vertikalno. esto su korisni za ienje ivica objekta. Kada radite sa selekcijama, vano je da zapamtite da moete obraivati samo povrine unutar okvira za izbor. To je jedina aktivna oblast na platnu. Prema tome, kada napravite selekciju, moete da preduzmete bilo koju akciju, ali - pre nego to nastavite - morate iskljuiti selekciju, tj. ponititi izbor dela slike, tako to ete pritisnuti Izvan izabrane oblasti nekom alatkom za izbor, ili pritisnuti Ctrl+D (Windows), odnosno Command+D (Mac). Sve dok to ne uradite, moete da men jate samo podruje unutar granica selekcije. S druge strane, ovo ogranienje moe da bude veoma korisno ako treba da nacrtate i obojite sloen oblik. Sastavite oblik kombinovanjem vie selekcija, kao to sam ja uradila na slici 3.2. Zatim ga moete obojiti pomou kante s bojom, popuniti prelivom, ili upotrebiti slikarsku etkicu bez bojazni da ete obojiti i neto van granica selekcije. Selekciju moete iskoristiti ak i za brisanje dela slike. Ako obojite stranicu ili je prekrijete slikom, a zatim na njoj napra vite selekciju odreenog oblika, pritiskanjem tastera Backspace/Delete lako moete ukloniti aktivnu, izabranu oblast.

Laso
Okviri za izbor su veoma korisni ali, pre ili kasnije, pojavie se potreba da birate i nepravilne oblike. Na primer, moda ete morati da izaberete jedan cvet iz buketa ili da - kao na slici 3.3 - uklonite macu sa stola. Korienje osnovne alatke laso za izbor objekta zahteva mirnu ruku, dobar vid i odlinu koordinaciju pokreta, kao i istog mia i istu podlogu za mia. Kao i kada koristite okvire za izbor, selekciji napravljenoj alatkom laso moete dodavati povr ine tako to ete drati taster Shift dok birate dodatne delove objekta.

38

Lekcija 3

Poligonalni laso
Poligonalni laso se ponaa gotovo isto kao obian laso. Razlika je - kao to i ime alatke sugerie - u tome to poligonalni laso daje nepravilne, ravnostrane selekcije, tj. selekcije sastavljene od vie pravolinijskih segmenata. Kada pravite detaljne selekcije, bie vam lake da koristite poligonalni laso, jer se njime lake upravlja. Umesto da povlaite liniju oko objekta, kao s obinim lasom, pritisnite poligonalnim lasom da biste postavili take izmeu kojih Photoshop ubacuje pravolinijske segmente. Moete postaviti proizvoljan broj taaka na proizvoljnim meusobnim nastojanjima. Slika 3.4 prikazuje alatku poligonalni laso u akciji.

Naini izbora

39

Da biste napravili selekciju poligonalnim lasom, pratite sledee korake: 1. Pritisnite alatku laso u kutiji sa alatkama i drite pritisnut taster mia dok se ne otvori potpaleta. 2. Izaberite alatku poligonalni laso. (To moete da uradite i ako preskoite prvi korak i samo pritiskate Shift+L dok ne doete do poligonalnog lasa.) 3. Pritisnite taster mia dok je kursor iznad platna a zatim pomerajte mia. Linija prati poligonalni laso gde god da ga vuete. 4. Pritisnite ponovo. Nacrtan je prvi segment linije i postavljena sledea taka od koje moete vui. Povucite liniju i opet pritisnite. Poto imate dve linije, na raspolaganju su vam dve mogunosti: moete nastaviti crtanje poligona oko dela slike, ili dvaput pritisnuti taster mia da biste zavrili selekciju. Kada se kursor priblii poetnoj taki selekcije, uz njega e se pojaviti krui koji ukazuje na to da e se selekcija zavriti ako pritisnete taster mia. 5. Pritisnite taster mia da biste zavrili selekciju.

40

Magnetni laso
Magnetni laso je jedna od alatki koje najee koristim. Dok je povlaite oko oblika s relativno dobro definisanim ivicama, ona prianja uz ivicu. Izaberite je i koristite kao to ste koristili poligonalni laso. Magnetni laso pronalazi ivice na osnovu razlike u kontrastu, pa je najefikasniji za izbor nepravilnih objekata koji se istiu na pozadini. Parametre alatke moete podesiti na traci sa opcijama. Parametar Detection width definie koliko treba da ste blizu ivice da bi je magnetni laso prepoznao (slika 3.5). Parametar Edge contrast definie koliko treba da se razlikuje svetloa piksela da bi ih alatka prepoznala. Parametar Frequency odreuje koliko esto laso postavlja uporine take (engl. anchor points). (Uporine take su oznaene vorovima, tj. kvadratiima na liniji. Povlaite ih da biste podesili liniju.)

arobni tapi
Adobeovi programeri nisu mogli da smisle bolje ime za ovu fantastinu alatku. Njeno ime govori samo za sebe - arobni tapi (engl. magic wand). arobni tapi je drugaija alatka za izbor. Dosad smo opisivali alatke koje biraju piksele na osnovu njihovog poloaja na slici. arobni tapi bira piksele na osnovu

41

vrednosti boja. To omoguava da iz pozadine izdvojite objekte koji se nalaze u prednjem planu, na primer svetionik. Moda ete morati da kombinujete nekoliko selekcija drei taster Shift, kao to smo uradili na slici 3.6 da bismo izabrali ceo objekat.

Kao i prethodno opisane alatke, i arobni tapi moe da pravi i spaja selekcije ako drite taster Shift dok pritiskate oblasti koje hoete da izaberete. arobni tapi bira susedne piksele na osnovu slinosti boja. Stepen tolerancije se moe podesiti na traci sa opcijama. Parametar Tolerance se ovde odnosi na osetljivost arobnog tapia na razlike u boji. Pravilo je lako zapamtiti. to je nia vrednost parametra Tolerance, to je arobni tapi osetljiviji na razliku u boji (manje je tolerantan). Na primer, ako zadate veu vrednost (vrednosti mogu da budu od 0 do 255), arobni tapi e izabrati sve varijacije boje koju ste prvobitno odabrali. Parametri na traci sa opcijama omoguavaju da izaberete sve delove slike koji odgovaraju izabranoj boji, ili samo piksele koji se dodiruju. Ako, na primer, na slici imate nekoliko utih cvetova, a vrednost parametra Tolerance je visoka, izabraete onoliko cvetova ili njihovih delova koliko dozvoljava zadata vrednost tolerancije. Ako potvrdite opciju Contiguous na traci sa opcijama, kada pritisnete cvet izabraete samo one njegove delove koji zadovoljavaju zadatu vrednost tolerancije i iji se pikseli dodiruju. Na slici 3.7 toleranciju sam podesila na 32 i pritisnula sam po jednom u svakom primeru. Na slici desno bila je potvrena opcija Contiguous, a na slici levo nije. arobni tapi je najbolje koristiti za biranje objekata koji su preteno jedne boje, na primer cveta. Ova alatka je idealna kada treba da izaberete nebo na slici pejzaa. Uskoro ete saznati kako to da uradite, ali pre toga morate da nauite jo neke trikove za pravljenje selekcija.

42

Meni Select
Moda ste zapazili da, pored alatki za izbor o kojima je bilo rei, postoji i meni Select (slika 3.8). Najkorisnije komande menija verovatno su gornje etiri. Komanda Selects All postavlja okvir za izbor oko celog platna. Komanda Deselect uklanja okvir za izbor sa slike. Reselect vraa okvir za izbor ako ste sluajno ponitili selekciju. Komanda Inverse omoguava da izaberete sve osim jednog objekta tako to ete izabrati taj objekat a zatim invertovati selekciju. Na primer, kada bih imala sliku limuna na tanjim, mogla bih da izaberem limun, a zatim komandu Inverse da bih izabrala tanjir. Invertovanje je izuzetno korisno i uskoro e vam postati jedna od omiljenih komandi.

Opcija Feather
Opcija Feather omoguava da napravite selekcije sa rasplinutim, umekanim ivicama, umesto sa otrim. Veoma je korisna kada hoete da izaberete objekat s jedne slike i da ga prenesete na drugu, zato to dodaje blago zamuenje koje pomae da se objekti prirodnije stope. Moete koristiti okvir za dijalog Feather Selection (slika 3.9) da biste zadali koliko piksela ivice treba umekati. Eksperimentiite sa umekanim selekcijama da biste pronali optimalne parametre.

43

Da biste napravili umekanu selekciju, uradite sledee: 1. Aktivirajte odgovarajuu alatku za izbor i pomou nje to preciznije izaberite deo slike ili objekat na slici. 2. Odaberite Select-Feather da biste otvorili okvir za dijalog Feather Selection. 3. Unesite vrednost u polje Feather Radius. Ponite s vrednou 5 pa je poveavajte ili smanjujte dok ne dobijete selekciju koja vam odgovara. 4. Kopirajte selekciju i prenesite je u novu datoteku da biste videli rezultat umekavania.

Modifikovanje selekcija
Podmeni Select -Modify nudi jo neke opcije za rad sa selekcijama. Opcija Border menja selekciju tako da umesto celog objekta bude izabrana samo njegova ivica. U odgovarajuem okviru za dijalog moete zadati debljinu ivice. Opcija Smooth je korisna ako vam je pri izradi selekcije alatkom laso drhtala ruka. Smooth izravnava neravnine na okviru za izbor za zadati broj piksela. Opcije Expand i Contract proiruju, odnosno skupljaju selekciju za broj piksela zadat u okviru za dijalog.

Biranje velikih povrina

esto treba izabrati veliki deo slike, na primer nebo, da biste ga potamnili ili izmenili na drugi nain a da pri tom ne izmenite druge delove slike. Na slici 3.10 prikazana je fotografija sa velikom povrinom neba i veoma komplikovanim objektom koji ga delimino zaklanja. Izmeu grana i lia postoje procepi, a svetliji delovi cvetova veoma su sline boje kao nebo. Sliku moete preuzeti sa Samsove Web lokacije pomenute u uvodu. Potraite dato teku crabapple . j pg. O n a e se otvoriti i u Photoshopu za Windows i u Photoshopu za Mac. Da biste izabrali nebo na ovoj slici, pratite sledee korake: 1. Izaberite arobni tapi. 2. Postavite opciju Tolerance na vrednost 20, kao to je prikazano na slici 3.11. To vam omoguava da izaberete samo sline nijanse plave. Nemojte potvrditi opciju Contiguous da biste mogli da izaberete plave delove neba izmeu listova.

44

4. Drite pritisnut taster Shift i izaberite dodatne delove neba i oblaka sve dok ne izaberete celo nebo.

45

5. Paljivo pogledajte izabrane oblasti. Da li ste izabrali i plave ili bele povrine koje nisu delovi neba? Uzmite alatku laso i drite Alt/Option dok crtate liniju oko delova slike iji izbor elite da ponitite. Moda ete morati to da uradite nekoliko puta. 6. Sada moete izmeniti boju neba, pritisnuti Delete da biste ga uklonili, ili ga moete obraditi na neki drugi nain. Slika 3.13 prikazuje fotografiju sa uklonjenim nebom.

Naite jo neku sliku s velikim povrinama neba i vebajte sami. Nije teko. Ne zaboravite - ako izaberete vei deo neba (ili neeg drugog) nego to elite, koman dom Undo ete ponititi izbor poslednjeg dela, a ostatak selekcije e biti aktivan.

Isecanje i kopiranje
Ako ste u bilo kom drugom programu koristili mogunosti isecanja, kopiranja i prenoenja, moi ete da ih koristite i u Photoshopu. Komande su identine, a i rezultati. Komande Cut, Copy i Paste nai ete u meniju Edit. Ove tri operacije omoguavaju da pozajmite" deo jedne slike i da ga dodate drugoj. U sledeem primeru dodaemo prijatelje usamljenom galebu. Na slici 3.14 izabran je galeb. Opcija Feather je podeena na 3 piksela da bi se galeb bolje uklopio u okolinu kada se prenese na novo mesto. Slika je prikazana sa uvelianjem 500%. Upotrebite komandu Copy (Edit-Copy) ili pritisnite Ctrl+C (Windows), odnosno Command+C (Mac), da biste kopirali pticu na Clipboard.

46

Sada prenesite galeba (komandom Edit-Paste ili Ctrl+V, odnosno Command+V) tako da popuni prazan prostor i popravi kompoziciju (slika 3.15). Sve dok je galeb na Clipboardu, moete na sliku postaviti proizvoljan broj njegovih kopija. Jedan galeb sa slike 3.15 preokrenut je horizontalno da bi gledao u suprotnom smera kako ne bi sve ptice bile iste. Raznolikost galebova moete poveati i tako to ete nekima promeniti veliinu, ili ih malo deformisati.

47

Obrezivanje
Obrezivanje (engl. cropping) je odseccmje neeljenih delova slike. Moete ga smatrati specijalnom vrstom pravljenja selekcije, zbog ega su, verovatno, tvorci Photoshopa alatku za obrezivanje (engl. crop toot) smestili u onaj odeljak kutije sa alatkama gde se nalaze okviri za izbor (slika 3.16). Kada povlaite alatkom za obrezivanje oko dela slike koji elite da zadrite, potvrdite opciju Shield na traci sa opcijama da bi ostatak slike potamneo a vi bolje videli ta se dogaa. Naravno, sliku moete obrezati i ako napravite selekciju pravougaonim okvirom za izbor, a zatim iz menija odaberete komandu I m a g e - C r o p .

Da biste obrezali sliku, otvorite bilo koju sliku i uradite sledee: 1. Izaberite alatku za obrezivanje iz kutije sa alatkama ili pritisnite C na tastaturi. (Ikonica alatke lii na dva preklopljena pareta mat kartona u obliku slova L koju koriste umetnici kada prave kompoziciju slike.) 2. Povlaite alatkom preko slike drei pritisnut taster mia. 3. Pomou ruica na uglovima okvira za obrezivanje fino podesite selekciju. Oblast van okvira e potamneti pa ete moi da vidite ta uklanjate. 4. Kada ste okvir za obrezivanje podesili kako treba, dvaput pritisnite unutar njega da biste obrisali delove slike van okvira.

48

Photoshopovu alatku za obrezivanje moete koristiti ak i za popravljanje perspektive. Potvrdite opciju Perspective na traci sa opcijama. Prvo povucite voicu s levog lenjira da biste videli ta bi trebalo da bude ravno a nije. (Pritisnite Ctrl+R, odnosno Command+R da biste prikazali lenjire.) Povlaite alatku za obrezivanje preko slike iju perspektivu treba da podesite, kao to je fotografija nagnute kue na slici 3.17. Kada nacrtate okvir za obrezivanje, potvrdite opciju Perspective, a zatim pritisnite jedan od uglova okvira i povlaite ga dok stranica okvira ne bude paralelna sa zidom kue. Ponovite postupak i za drugu stranu kue.

Pritisnite dugme sa kvaicom na desnom kraju trake sa opcijama da biste primenili izmene ili dvaput pritisnite unutar okvira za obrezivanje. Slika 3.18 prikazuje rezultat. Sada kua izgleda dobro, dimnjak stoji ravno i sve je u redu sa svetom. Otvorite bilo koju sliku i vebajte obrezivanje. Zapamtite, ako odseete previe, ponitite operaciju komandom Undo. Ukoliko je prekasno da primenite komandu Undo zato to ste u meuvremenu uradili jo neto, otvorite paletu History i na njoj pritisnite korak koji je prethodio obrezivanju. Moete izabrati i File-Revert da biste se vratili na poslednju snimljenu verziju slike. Sve dok ne zatvorite datoteku, moete nastaviti da obrezujete i da se vraate na prethodna stanja pomou palete History.

49

Saetak
Alatke za izbor spadaju u najmonije Photoshopove alatke. One omoguavaju da selektivno obraujete sliku. Pokuajte da razvijete oseaj za to kada moete upotrebiti selekcije. One vam mogu utedeti dosta vremena kada elite da popunite prostor bojom ili slikom, kada treba da obradite samo deo slike, kada hoete da selektivno posvetlite ili podesite odreene povrine, ili kada treba da izdvojite deo slike iz vee celine. Selekcije e se pominjati u celoj knjizi pa moete da se vratite na ovo poglavlje da biste se podsetili detalja.

Vrlo retko e veliina i oblik slike na kojoj radite odgovarati poslu za koji ste je namenili. Moda ete morati da poveate ili smanjite objekat kada ga kopirate s jedne slike na drugu. Ponekad e biti potrebno da ispravite nagnut horizont, ili ak krivi toranj iz Pize. Moda ete samo morati da okrenete nekoga na slici tako da gleda ulevo umesto udesno, ili da obrnete objekat naglavake. Sve ovo, i mnogo vie, moete uraditi pomou samo nekoliko pritisaka na taster mia ili nekoliko jedno stavnih komandi. Da li ste spremni? Istraivanje transformacija emo poeti pove avanjem ili smanjivanjem slike.

Menjanje veliine
U Photoshopu je lako promeniti veliinu slike ili bilo ega na njoj. Imate dve mogu nosti: da promenite veliinu slike ili da promenite veliinu platna. Ako promenite veliinu slike, ona postaje vea ili manja. Ako promenite veliinu platna, poveae se povrina oko slike. Ova druga mogunost je zgodna ako vam treba vie prostora oko objekta, a ne elite da smanjujete samu sliku.

Promena veliine slike

Da biste promenili veliinu slike, otvorite okvir za dijalog Image Size (slika 4.1). Tu moete videti veliinu slike u pikselima ili u procentima. U delu Document Size moete videti i veliinu koju e slika imati kada se odtampa. Ta veliina je izraena u inima, centimetrima, takama, pajkovima, kolonama ili procentima. Merne jedi nice birate iz padajuih lista.

51

Kada prvi put otvorite okvir za dijalog Image Size ( I m a g e - I m a g e Size), ako za irinu (Width) i visinu (Height) u oblasti Pixel Dimensions izaberete mernu jedinicu percent (procenat), videete podrazumevanu vrednost, 100%. Najlaki nain da poveate ili smanjite sliku jeste da se uverite da je potvrena opcija Constrain Proportions pri dnu okvira za dijalog, pa da upiete novu procentualnu vrednost u jedno od polja i pritisnete OK. Kao magijom, promenie se i ostali brojevi da bi prikazali tane vrednosti procentualnog poveanja ili smanjenja slike. Zasad ignoriite opciju Resample Image i ostavite je na Bicubic. Saznaete ta ona znai kada vam to bude trebalo, u lekciji 23, tampanje i saradnja s drugim programima". Opcija Scale Styles je nova u Photoshopu CS i vrlo je korisna. Ako ste na tekst ili objekat sa slike primenili stil, na primer senku ili reljefni efekat, opcija Scale Styles e obezbediti da veliina senke ili visina reljefa bude usklaena sa ostatkom slike. Ostavite ovu opciju potvrenu. Kako menjate parametre u okviru za dijalog Image Size, Photoshop e automat ski aurirati podatak o veliini slike (iza natpisa Pixel Dimensions) na vrhu okvira za dijalog.

Promena veliine platna

Poveavanjem platna dobijate dodatni radni prostor oko slike a veliina slike se ne menja. Poto se dodatni prostor na platnu boji tekuom bojom pozadine, proverite da li vam ta boja odgovara pre nego to poveate platno. Ja uvek poveavam platno dok je izabrana bela boja pozadine. Smanjivanje platna je jo jedan nain za obrezivanje slike. Ne preporuuje se zato to moete bespovratno izgubiti deo slike. Da biste promenili veliinu platna, otvorite okvir za dijalog Canvas Size ( I m a g e s Canvas Size) i zadajte irinu i visinu platna (slika 4.2). Iz padajuih lista moete da izaberete merne jedinice, kao to je opisano za okvir za dijalog Image Size. Photo shop izraunava i prikazuje novu veliinu datoteke im unesete vrednosti.

52

Na mrei Anchor zadajte poloaj slike na platnu. Pritisnite srednji kvadrati kako biste postavili sliku na sredinu uveanog platna, ili bilo koji od ostalih kvadratia da biste je smestili na neko drugo mesto na platnu. Slika 4 .3 prikazuje rezultat posta vljanja slike na levi sredinji deo platna. Veliina slike se nije promenila, ali je platno vee i dodat je tekst. Konani rezultat je prikazan s desne strane.

Promena veliine selekcije

Moete promeniti i veliinu izabranog objekta. Da biste to uradili, prvo izaberite objekat ili deo slike koji hoete da izmenite. Upotrebite bilo koju alatku za izbor. Dok je jo aktivan okvir za izbor, odaberite opciju menija Edit-Transform-Scale. Oko izabranog objekta bie postavljen okvir slian okviru za obrezivanje (slika 4.4). Povucite bilo koju ugaonu ruicu okvira da biste promenili veliinu selekcije. Pri tom drite pritisnut taster Shift da biste ouvali proporcije slike. Ako povuete neku od bonih ruica okvira, poveaete samo visinu ili samo irinu selekcije.

53

Rotiranje
Mnogo je razloga zbog kojih ete eleti ili morati da rotirate sliku. Ako imate skeniranu sliku ili sliku s digitalnog fotoaparata koja treba da bude vertikalna, ali se otvara kao horizontalna, rotiranjem za 90 reiete problem. To se esto deava kada koristite skener zato to je esto lake skenirati sliku horizontalno, bez obzira na stvarnu orijentaciju njenog sadraja (slika 4.5).

54

Da biste rotirali celu sliku, koristite podmeni Image-Rotate Canvas (slika 4.6). Izaberite opciju 90 CW (u smeru kretanja kazaljke na satu) ili 90 C C W (u obrnu tom smeru) da biste okrenuli sliku koja je postavljena bono, ili 180 ako je uitana slika okrenuta naglavce.

Rotiranje za odreeni ugao

Da biste platno rotirali za ugao razliit od 90 ili 180 stepeni, izaberite Image- Rotate Canvas-Arbitrary. Otvorie se okvir za dijalog Rotate Canvas (slika 4.7). Unesite ugao rotacije u stepenima. Ako niste sigurni, zadajte nasuminu vrednost. Uvek moete ponititi operaciju ili ponovo otvoriti okvir za dijalog pa opet rotirati, ili promeniti smer rotacije. Pritisnite odgovarajue radio-dugme da biste zadali smer rotacije: CW za rotiranje u smeru kretanja kazaljke na satu, a C C W za rotiranje u obrnutom smeru. Zatim pritisnite dugme OK da biste primenili rotaciju.

55

Korienjem okvira za dijalog Rotate Canvas lako je popraviti sliku sa iskrivljenim horizontom. Fotografija na slici 4.8 snimljena je u trenutku kad sam padala na pesak. Sreom, ispravljanje nagnutog horizonta nije nikakav problem za Photoshop. Pronaite ovu fotografiju na Samsovoj Web lokaciji pa emo zajedno da je obradimo. Datoteka se zove Old Orchard Beach.jpg. Gledajui sliku moete lako da zakljuite da je treba rotirati za nekoliko stepeni u smeru obrnutom od smera kretanja kazaljke na satu. Pratite sledee korake: 1. Izaberite celu sliku. Povucite vodicu s gornjeg lenjira da biste lake ispravili horizont. Samo pritisnite lenjir i, ne putajui taster mia, povucite vodicu do mesta na kome bi trebalo da se nalazi linija horizonta (slika 4.8). Izaberite Image-Rotate C a n vas- Arbitrary da biste otvorili okvir za dijalog Rotate Canvas. Unesite ugao za koji mislite da je horizont nagnut. 2. Pritisnite radio-dugme CW da biste spustili desnu stranu linije horizonta, odnosno C C W da biste spustili levu stranu. Na slici 4.9 vidi se platno rotirano za 3 stepena CCW. (Na traci sa opcijama prikazana je vrednost -3.) Sada je horizont ravan, ali ivice slike vie nisu horizontalne. Obrezivanjem ete ponovo dobiti prave uglove i istovremeno poboljati kompoziciju slike.

56

57

Rotiranje selekcije
Selekcija se rotira na isti nain kao to joj se menja veliina - a ne okree se celo platno. Prvo napravite selekciju, pa izaberite Edit-Transform-Rotate da biste oko nje postavili granini okvir. Povucite bilo koju ugaonu ruicu da biste rotirali selekciju oko njenog sredita. Sredinju taku moete videti kao sliicu mete na sredini selekcije sa slike 4.12. Ako treba da rotirate sliku u odnosu na neku drugu taku, prevucite sredinju taku na drugo mesto i onda rotirajte selekciju.

58

Slobodno transformisanje
Opciju menija Edit-Free Transform moete koristiti da biste sproveli bilo koju od opisanih izmena. Povlaite ruice - ponekad i uz pritiskanje modifikatorskih tastera - da biste rotirali ili iskoavali objekte, menjali im veliinu ili ih na drugi nain izobliavali do mile volje. Numerikim parametrima transformacija moete pristupiti na traci sa opcijama. Da bi se selekcija izobliila u odnosu na centar okvira za izbor, drite taster Alt/Option dok povlaite. Da bi transformacija bila slobodna, pritisnite Ctrl/Command. Za iskoavanje selekcije pritisnite Shift+Ctrl (Windows), odnosno Shift+Command (Mac).

Obrtanje
Obrtanje (engl. flipping) zvui kao neto to radite palainkama a ne slikama, ali opti efekat je isti. Kada obrnete palainku, pee se druga strana. Kada obrnete sliku, vidite njen odraz u ogledalu. Objekat moete obrnuti horizontalno ili vertikalno. Slika 4.13 prikazuje oba sluaja.

59

Obrtanje se razlikuje od rotiranja zato to menja orijentaciju slike - gore-dole ili levo-desno. Naravno, ponekad ete morati da primenite i rotiranje i obrtanje da bi slika ili izabrani objekat izgledali kako treba. Na slici 4.14 prikazani su efekti rota cije. Da bih napravila ovu kompoziciju, otkucala sam re Rotate, a zatim sam je kopirala i rotirala svaku kopiju.

Transform i sanje selekcija

Kao to ste videli, veliina i orijentacija moe se promeniti celom platnu ili samo izabranom objektu. Metode transformacije koje slede mogu se primeniti samo na selekcije, a ne na celu sliku (izuzev kada pre zadavanja transformacije izaberete celu sliku).

60

Iskoavanje selekcija
U renicima pie da iskoavanje (engl. skew) znai postavljanje pod uglom". Kada iskosite objekat u Photoshopu, moete postii i vie od prostog iskoavanja. Moete ga uvrnuti, rastegnuti i izobliiti kao da je nacrtan na paretu gume a ne na ekranu. Komanda Skew, koja se nalazi u meniju Edit-Transform-Skew, omoguava da uvrete objekat u svim pravcima. Samo pritisnite ruice selekcije i povlaite. Da biste primenili izmenu, ili pritisnite kutiju sa alatkama, ili dvaput pritisnite unutar selekcije, ili pritisnite taster Enter/Return. Iskoavanje je slino obrezivanju sa ukljuenom opcijom Perspective i moe se koristiti za istu svrhu: popravljanje naruene perspektive. Razlika je u tome to se komanda Skew primenjuje na selekciju a ne na celo platno, pa moete ispraviti pojedinane objekte nepravilnog oblika. Slika 4.15 prikazuje venanje na kome cevi orgulja samo to nisu pale mladi na glavu. Poto je fotografija snimljena irokougaonim objektivom, zidovi i nametaj izgledaju kao da su iskoeni. Na slici 4.15 izabrala sam orgulje alatkom poligonalni laso.

Primeniu komandu Skew (Edit-Transform-Skew) da ispravim orgulje. Slika 4.16 prikazuje ovaj korak.

61

Sada samo treba da popunim prazan prostor koji je nastao iskoavanjem orgulja. Poto je selekcija i dalje aktivna, mogu da je pomerim malo udesno, na najbolje mesto. etkicom sam obojila preostale rupe", a rezultat se vidi na slici 4.17.

Izobliavanje selekcija
Sve alatke za transformisanje rade slino. One se neznatno razlikuju po nainu na koji menjaju selekciju. Komanda Distort (Edit-Transform-Distort) menja selekciju slino kao komande Scale i Skew, ali - umesto da promeni veliinu slike - komanda Distort je sabija ili razvlai. Na slici 4.18 prikazana je lutka, i kako bi verovatno izgledala da nije lutka nego prava osoba. Izaberite objekat na nekoj slici i vebajte iskoavanje i izobliavanje. Ne zaboravite da su ove komande dostupne samo kada okvir za izbor trepe, pokazujui da postoji aktivna selekcija.

Promena perspektive selekcije

Komanda Perspective je jedna od najkorisnijih u Photoshopu. Kada treba da napravite sliku koja izgleda kao da se gubi u daljini, alatka Perspective je nezamenljiva. Rad sa njom je potpuno intuitivan. Kada povlaite ugaonu ruicu, susedni ugao postaje slika u ogledalu - ako udaljavate mia od selekcije, i slika u ogledalu se udaljava; ako ga pribliavate, pribliava se i susedni ugao. Razlika izmeu komandi Perspective i Distort sastoji se u tome to se primenom komande Distort izobliava samo jedan ugao selekcije, dok Perspective automatski podeava dva susedna ugla - bez obzira na to to povlaite samo jednu ugaonu ruicu. Na slici 4.19 primenila sam perspektivu na fotografiju stuba uz kapiju. U ovom sluaju elela sam da stub i ovan izgledaju duplo vei nego u stvarnosti.

62

63

Komanda Liquify
Ne moraju sve transformacije da budu korisne. Ljudi iz Adobea dodali su u Photoshop i neto to vie lii na divnu igraku nego na alatku. Igraka se zove Liquify i njom moete da rastopite" sliku, tj. da je prevedete u teno stanje. Moete napraviti vrtloge, klobuke, suenja i - uopte - divno se zabavljati. O v a alatka se nalazi u meniju Filter. Otvorite sliku ili samo navrljajte neto na platnu i igrajte se alatkom Liquify. Na slici 4.20 je moj pokuaj da rastopim lutku.

Saetak
Transformacije su vana mogunost Photoshopa, naroito kada kombinujete ele mente razliitih slika. esto je neophodno da smanjite ili poveate objekat ili celu sliku. Upotrebite okvire za dijalog Image Size i Canvas Size da biste podesili veliinu slike, odnosno veliinu radne povrine (platna). Photoshop omoguava i da transformiete izabrane objekte izduivanjem, izobliavanjem ili pramenom perspektive. Bilo koju od ovih transformacija moete da obavite tako to prvo zadate komandu iz menija da biste oko objekta postavili okvir, a zatim povlaite bone i ugaone ruice okvira. Provedite odreeno vreme vebajui transformisanje - kasnije e vam to mnogo koristiti.

Boja je svuda oko nas i to je srea o kojoj retko ko razmilja. Okruuje nas svuda - kao vazduh - ali kada primetite da postoji, odmah postajete svesni njenih i najmanjih varijacija. Pogledajte nijanse zelene boje drveta koje vidite kroz prozor. Zapazite koliko se te nijanse razlikuju od zelene boje trave. Posmatrajte igru svetlosti i senki - to zaista fascinira. U ovoj lekciji prouavamo razliita svojstva boje - i u Photoshopu i u ivotu. Neke informacije date na poetku moda e vam delovati pomalo egzotino, ali - na due staze - korisno je da znate i takve stvari. U svakom sluaju, to vie znate o bojama i nainima na koje ih Photoshop koristi, to bolje po vas. Ne brinite, pokuau da sve to ipak bude to krae i bezbolnije. Pre nego to ponemo, treba rei da ete najbolje nauiti sve ovo ako pokrenete Photoshop na raunaru. Neke informacije moete usvojiti i samo itanjem, ali pravo uenje poinje tek kada krenete da radite u Photoshopu. Dva su razloga za ovo: Kao to je poznato, ovek bolje pamti kada neto sam uradi. Nain na koji Photoshop koristi boje veoma je intuitivan. Neka vam paleta Color bude stalno otvorena (Window-Color) i posmatrajte klizae. Zapazite kako se njihov poloaj menja s promenom modela boja - obratite panju i na slinosti i na razlike. U Photoshopu se koriste dva osnovna termina vezana za rad s bojama: modeli (engl. models) i reimi (engl. modes). Modeli su naini definisanja boja. Reimi su naini rada sa bojama zasnovani na modelima.

65

Modeli boja opisuju razliite naine predstavljanja boja na papiru i na ekranu raunarskog monitora. Postoje sledei modeli boja: RGB (Red, Green, Blue - crvena, zelena, plava) CMYK (Cyan, Magenta, Yellow, Black - cijan, magenta, uta, crna) HSB (Hue, Saturation, Brightness - ton, zasienje, svetloa) CIE Lab U ovom poglavlju prvo su opisani modeli za prikazivanje i opisivanje boja, a zatim Photoshopovi reimi, tj. naini rada s bojama u Photoshopu.

Modeli boja
Slika 5.1 prikazuje Photoshopov bira boja - Color Picker. Pristupate mu kada pritisnete bilo koji od dva velika kvadratna uzorka boje pri dnu kutije sa alatkama. Color Picker ima veliki kvadratni blok boja unutar kojeg moete pritisnuti miem da biste izabrali odreenu nijansu, a ima i polja koja prikazuju numerike vrednosti komponenata izabrane boje u sva etiri modela boja. Pored toga, Photoshop nudi i paletu Color, prikazanu na slici 5.2. Ako nije otvorena, otvorite je tako to ete izabrati opciju menija Window-Color. Na dnu palete Color nalazi se traka koja obuhvata ceo spektar boja, plus crnu i belu. Kada je pritisnete, postaviete Color Picker na izabrani opseg boja.

66

Model RGB
Model RGB, koji koriste raunarski monitori i TV ekrani, dodeljuje vrednosti od 0 do 255 svakoj od tri RGB komponente (crvenoj, zelenoj i plavoj boji). Na primer, za istu zelenu (kao to vidite na prethodnoj slici), vrednosti crvene i plave komponente su 0, a zelene 255. Kada su vrednosti sve tri komponente 255, dobijate belu boju, a kada su te vrednosti 0 - crnu. U ovom kontekstu, vrednost oznaava relativnu jainu boje. Poto se u modelu RGB boje svetlosti meaju da bi se dobila bela boja, puna jaina je 255. Kada kombinujete sve tri boje s vrednostima 128 (pola od 255), dobijate srednjesivu boju.

Model CMYK
Model CMYK, koji se koristi pri tampanju, definie boje prema procentualnom sadraju cijana, magente, ute i crne. To su etiri boje tamparskog mastila (pigmenata), kako u vaem mlaznom tampau kod kue, tako i u skupim, visokorezolucijskim laserskim tampaima u boji i u tamparskim mainama koje koriste grafiki studiji i tamparije. estobojni mlazni tampai koriste jo i svetlije varijante cijana i magente.

Model HSB
Umetnici obino definiu boju pomou skupa parametara koji se zovu HSB. Photoshop takoe podrava ovaj model boja. H je prvo slovo engleske rei Hue (ton) i to je osnovna boja sa kruga boja; na primer, crvena, plava ili uta. Izraava se u stepenima (od 0 do 360), koji odgovaraju poloaju boje na krugu boja. 5 potie od rei Saturation (zasienje) i odnosi se na jainu boje. Izraava se procentom boje umanjenim za koliinu sive koju data boja sadri. Za istu boju (pigment), bez primesa sive, kae se da je 100% zasiena. Zasienje neutralne, bezbojne sive iznosi 0%. Zasiene boje se nalaze na obodu kruga boja, a kako prilazite sreditu kruga zasienje se smanjuje. Ako pogledate Appleov Color Picker na slici 5.3, lake ete ovo razumeti. Slovo B zamenjuje re Brightness (svetloa); odnosi se na relativnu nijansu ili svetlou boje i takoe se meri u procentima - od 0% (crna) do 100% (bela). Svetloa u modelu HSB ekvivalentna je vrednosti u modelu RGB.

67

Model CIE Lab

CIE Lab je najsveobuhvatniji od svih opisanih modela boja. On definie iri opseg boja (gamu) od ostalih modela, pa ga Photoshop koristi pri prevoenju boja iz jednog modela u drugi. Lab boja se definie preko svetloe (engl. luminance) i jo dve komponente (a i b) koje idu od zelene do crvene (komponenta a), odnosno od plave do ute (komponenta b). Lab boja ne zavisi od ureaja, to znai da opseg boja definisan u ovom modelu nije ogranien na opseg boja koje se mogu odtampati ili prikazati na

68

odreenom ureaju. Meutim, verovatno neete esto koristiti model Lab. Zato emo se sada usredsrediti na modele koji se najee koriste i na ono to treba da znate da biste poeli da radite s bojama.

Reimi i modeli boja

Ako ne poznajete teoriju boja, zaboravite model CIE Lab. On je tu i Photoshop ga koristi u pozadini, ali vi ne treba o tome da brinete. Ostala tri modela - HSB, RGB i CMYK - mnogo e vie uticati na va rad u Photoshopu. Razlika izmeu modela i reima je jednostavna. Modeli su naini definisanja boja. Reimi su naini rada s bojama koji su zasnovani na modelima. HSB je jedini model kome nije pridruen odgovarajui reim. Za modele CMYK i RGB u Photoshopu postoje odgovarajui reimi rada. Postoje i reimi za rad u crno-beloj tehnici, u sivim nijansama i sa ogranienim brojem boja.

69

Photoshopovi reimi koji postoje u meniju I m a g e - M o d e : Bitmap Grayscale Duotone Indexed Color RGB Color CMYK Color Lab Color Multichannel Najee ete koristiti samo etiri reima rada: Grayscale, RGB, CMYK i Indexed Color. Pogledajmo ih detaljnije.

Bitmap i Grayscale
Poeemo s dva osnovna reima rada s bojama u Photoshopu - Bitmap i Grayscale. Reim Grayscale nudi 256 nijansi sive u opsegu od bele do crne, dok reim Bitmap za prikazivanje slika koristi samo dve boje: belu i crnu (slike 5.4 i 5.5).

Obratite panju na veliku razliku u kvalitetu slike. Na slici u sivim tonovima prelazi izmeu nijansi sive su glatki, dok su na slici napravljenoj u reimu Bitmap prelazi grubi. Postoji nekoliko naina za prevoenje slike u reim Bitmap, o emu e biti rei malo kasnije u ovoj lekciji.

70

Kada je slika namenjena za crno-belu tampu ili tampu u sivim tonovima - na primer, kao deo biltena ili broure - ima smisla da radite u reimu Grayscale. Ako sami uradite konverziju - umesto da tamparu poaljete sliku u boji - moi ete da se uverite da e se slika odtampati kako treba. Kada je pogledate na ekranu, videete da li treba posvetleti tamne oblasti, ili pojaati intenzitet svetlosivih tonova da biste istakli vie detalja. Moete podesiti kontrast cele slike ili doterati problematina mesta. Da biste preveli sliku u reim Grayscale, izaberite I m a g e - M o d e - G r a y s c a l e . Program e traiti dozvolu da odbaci informacije o bojama. Pritisnite OK da potvrdite izbor i sve boje sa slike pretvorie se u sive nijanse. Ukoliko sliku hoete da prevedete u reim Bitmap - na primer, radi dobijanja odreenih efekata - prvo je morate prevesti u Grayscale, a zatim u Bitmap.

RGB
RGB je reim za rad sa slikama u boji koje e se prikazivati na ekranu monitora. Ako pripremate slike koje e na kraju postati deo kompjuterske prezentacije, video-materijala ili Web strane, drite se reima RGB da biste dobili najbolji prikaz boja. Ukoliko je slika namenjena iskljuivo Webu, i dalje preporuujem da podesite boje u reimu RGB, a da na kraju - ako odluite da je snimite u formatu GIF - prevedete sliku u reim Indexed Color. Ako radite u reimu Indexed Color, ne moete da koristite ni Photoshopove filtre ni slojeve. To je suvie veliko ogranienje!

71

Indexed Color
Kada odgovara konkretnoj primeni, reim Indexed Color je divan. Web dizajneri su teorijski ogranieni na 216 boja koje su zajednike PC i Macintosh raunarima. Indexed Color je paleta, ili - tanije reeno - skup od 256 boja. U ovom reimu tano znate ta dobijate, a ako v a m se ne svia nijedna od paleta koje nudi Photoshop, moete napraviti sopstvenu. Mnogi Web dizajneri koriste palete reima Indexed Color da bi obezbedili konsistentne boje. Drugi upotrebljavaju proizvoljne boje jer znaju da veina korisnika ionako ne kalibrie monitore. Reim Indexed Color je idealan za World Wide Web, a sadri i namensku Web paletu. Meutim, Indexed Color vas ne ograniava na 216 boja. Na slike uraene u modelu Indexed Color umetnuti su meutonovi. Ako se nalazite u reimu RGB, izaberite I m a g e - M o d e - I n d e x e d Color da biste pogledali okvir za dijalog Indexed Color (slika 5.6).

Dodavanje meutonova (engl. dithering) znai da se neke boje kombinuju, tj. susedni pikseli se rasporeuju tako da na ekranu izgleda kao da je dodata nova boja. U stvari, pikseli zadravaju prvobitnu boju - ili najblii ekvivalent u sistemu indeksiranih boja - to moe da se vidi na jako uveanom prikazu slike. Kada radite u reimu Indexed Color, Photoshop vam nudi vei broj paleta: Exact - Ako izaberete ovu opciju, koristie se paleta boja koje se nalaze na RGB slici. Opcija Exact je dostupna samo ako na originalnoj slici ima manje od 256 boja. System (Mac OS) - O v a opcija koristi Macovu sistemsku paletu. System (Windows) - O v a opcija koristi Windowsovu sistemsku paletu. Web - Paleta Web koristi 216 boja, kao to je ranije pomenuto. Ako nameravate da svoj rad objavite na Webu, najbezbednije je da koristite ovu paletu. U suprotnom, moe se dogoditi da nekompatibilne boje ne budu prikazane kada korisnik uita sliku u ita Weba (engl. Web browser). Uniform - Boje na paleti Uniform dobijaju se uzorkovanjem boja iz celog spektra boja.

72

Perceptual - O v a opcija generie namensku paletu dajui prioritet bojama na koje je ljudsko oko osetljivije. Selective - Opcija Selective daje paletu slinu onoj koja se dobija opcijom Perceptual, ali obuhvata iri opseg boja i zadrava boje za Web. Adaptive - Najbolji izbor za veinu slika u reimu Indexed Color. Tokom konverzije, ova opcija uzima u obzir najee koriene boje na originalnoj slici. Pomou palete Adaptive dobiete sliku koja najvie lii na originalnu. Custom - Ako vam ne odgovara nijedna od ponuenih paleta, uvek moete da napravite sopstvenu. Postupak ete nai u uputstvu koje ste dobili uz Photoshop. Previous - O v a opcija pamti i aktivira paletu koju ste koristili kada ste poslednji put preveli sliku u reim Indexed Color.

CMYK
Kao to je ranije reeno, reim CMYK treba da koristite samo ako pripremate sliku za tampu. Ako prevedete sliku u reim CMYK neposredno pre tampe i uzmete u obzir upozorenja o gami, moi ete da proverite da li e vaa lepa, uta banana ili cvet u tampi ispasti blatnjavo braon, a jarkoplavo nebo - ljubiasto. Gama je opseg boja koje mogu da se odtampaju kombinovanjem etiri tamparske boje - cijana, magente, ute i crne (CMYK). Neke boje su izvan game (engl. out of gamut) i ne mogu verno da se odtampaju. Vrlo jarke boje, posebno narandaste i zelene, esto su izvan game pa dobijate upozorenje o gami (engl. gamut warning) kada prevodite sliku iz reima RGB u CMYK. Upozorenje o gami pojavljuje se na paleti Color, u obliku utog trougla sa znakom uzvika.

Prelazak iz jednog reima boja u drugi

Da biste konvertovali sliku, izaberite reim boja iz menija I m a g e - M o d e . Mada Photoshop za promenu reima boja koristi model Lab, koji ima najiri opseg boja, to nije garancija da e boje posle konverzije ostati iste kao na originalnoj slici. Opte pravilo je sledee, i ponovo ga naglaavam: radite u reimu RGB ak i ako pripremate slike za tampu. Prevedite kopiju slike u CMYK neposredno pre slanja u tampariju. D a biste videli da li su sve boje na slici u opsegu CMYK boja, izaberite V i e w - G a m u t Warning. Ukoliko nameravate da objavite slike na Webu, takoe koristite RGB, ili - ako imate problema s veliinom datoteka - koristite Indexed Color. Kada ovo znate, manje ete se nervirati to Web strana koja izgleda divno na kancelarijskom Macintoshu deluje udno na vaem kunom PC-ju, ili to je uta boja na odtampanoj slici braonkasta. ta ako reim koji elite da koristite nije dostupan u meniju I m a g e - M o d e ? Ne brinite. Tano je da pojedini reimi ponekad nisu dostupni, ali uvek moete da prevedete sliku u reim Lab, a zatim u eljeni reim. Na primer, ako ste napravili ili uitali

73

sliku u reimu Indexed Color, opcija CMYK nee biti dostupna. Imate dve mogunosti: prevedite sliku u Lab ili u RGB, a zatim u CMYK. Ali, budite oprezni. Proverite da li su boje koje ste dobili ba one koje elite. Moda ete morati dodatno da podesite boje u reimu CMYK da bi slika, kada se odtampa, izgledala kao na ekranu.

Zabave radi, zato ne bismo neto konkretno uradili pre nego to nastavimo? Poto su slike u knjizi crnobele, kroz vebe ete bolje razumeti pojmove i tehnike o kojima smo govorili. Pogledajmo jednu ivopisnu sliku i ispitajmo kako reimi utiu na prikaz boja. 1. Pronaite ivopisnu sliku i otvorite je. Fotografiju sa slike 5.7 moete da uitate sa Samsove Web lokacije. Zove se Y e l l o w L i l y . Da biste stigli na Web lokaciju, usmerite ita Weba na adresu h t t p : / / www. s a m s p u b l i s h i n g . c o m / . U polje Search upiite P h o t o s h o p i n 24. U listi koja se pojavljuje potraite original ove knjige i pritisnite hipervezu. Na matinoj strani prezentacije knjige pronaite hipervezu Related Materials i pritisnite je da biste doli do datoteka. Ako u zagradi iza imena slike na naslovnoj traci prozora ne pie RGB, izaberite I m a g e - M o d e - R G B Color. To je polazna taka za va dalji rad. Ako je monitor pravilno podeen, trebalo bi da vidite vrlo lepe boje.

74

2. Izaberite I m a g e - M o d e - G r a y s c a l e . Pojavljuje se okvir za dijalog sa pitanjem da li elite da odbacite informacije o bojama. Pritisnite OK. Photoshop nastavlja da ispituje sliku i prevodi sve boje u 256 nijansi sive, poevi od bele do crne. Na statusnoj traci u dnu prozora videete kako se smanjila datoteka sa slikom. Razlog je to je koliina informacija o slici u boji mnogo vea od one koja je potrebna da bi se prikazala slika u sivim tonovima. U ovom sluaju, datoteka se smanjila za vie od 1 MB. 3. Pre nego to nastavite, morate da vratite sliku u prvobitno, RGB stanje. Izaberite File-Revert. Kada Photoshop pita da li elite da vratite poslednju snimljenu verziju slike, pritisnite OK. Ovog puta ete prevesti RGB sliku u CMYK. Ovaj proces je veoma vaan ako pripremate slike za klasinu tampu. RGB moe da prikae veliki broj boja koje CMYK - zbog svoja etiri tamparska pigmenta - ne moe. Na primer, pomou tamparskih boja moete samo priblino da predstavite fluorescentne boje. Pre promene reima, pogledajmo izbliza neke boje na RGB slici da bismo videli mogu li se one reprodukovati u reimu CMYK (slika 5.8). A. Pritisnite pipetu u kutiji sa alatkama. B. Izaberite Window-Color da biste otvorili paletu Color. C. Pipetom izaberite (pritisnite) narandaste pranike u sreditu ljiljana. D. Pogledajte paletu Color. Da li se pojavilo upozorenje o gami? Trougao pokazuje da se izabrana boja ne moe verno repro dukovati pomou procesnih boja sistema CMYK.

75

E. Da biste videli u kojoj meri su vae boje izvan opsega, izaberite View- Gamut Warning. Na slici e biti oznaene boje koje e se izgubiti ili promeniti pri prevoenju iz reima RGB u CMYK. Slika 5.9 prikazuje kako izgleda upozorenje o gami za ovu fotografiju. Oblasti koje su izvan opsega prikazuju se kao sive povrine nepravilnog oblika.

F. Pritisnite trougao upozorenja da biste izabrali najpribliniju boju koja se moe postii sa CMYK bojama. Sliku slinu ovoj, koja ima mnogo boja izvan opsega, brzo moete podesiti ako aktivirate opciju Gamut Warning. Zatim upotrebite alatke za podeavanje boja, o kojima ete uiti u sledeoj lekciji, da biste boje na slici doveli u opseg koji se moe tampati. 4. Da biste promenili reim iz RGB u CMYK, izaberite I m a g e s M o d e - C M Y K Color. 5. Kada pogledate i, eventualno, odtampate sliku prevedenu u CMYK, slobodno isprobajte i druge reime rada s bojama u Photoshopu.

76

Ako imate tampa u boji, moda ete poeleti da se vratite u reim RGB, odtampate sliku i uporedite je sa onom na ekranu. Da li izgleda dobro? Ako je odgovor potvrdan, imate sree - va monitor je tano kalibrisan. U suprotnom, morate da kalibriete monitor da bi verno prikazivao boje, onako kako e izgledati kada se odtampaju. O kalibrisanju monitora bie rei u lekciji 23, tampanje i saradnja s drugim programima". Ukoliko je vaem monitoru potrebno kalibrisanje, moete odmah da proitate odeljak ta je upravljanje bojama" u lekciji 23.

Zato je vana dubina boja

Dubina boja (engl. color depth, bit depth ili pixel depth) predstavlja nain da se opie koliko imamo informacija o boji svakog piksela slike. Kao i u mnogim drugim sluajevima, i ovde vai pravilo to vie, to bolje". Vea dubina boja (vie bitova podataka po pikselu), znai vei broj raspoloivih boja i tanije predstavljanje boja na digitalnim slikama. Na primer: piksel ija je dubina boja 1 , ima samo dve mogue vrednosti - crnu ili belu. Sivi piksel s dubinom boje 8, ima 256 moguih vrednosti, tj. 2 8 . Piksel 24-bitne dubine boja ima 2 2 4 moguih vrednosti, tj. oko 16 miliona. Uobiajene vrednosti dubine boja iznose od 1 do 64. Photoshopove slike e najee biti 8-bitne ili 16-bitne. Vie informacija znai vee datoteke i due vreme uitavanja i iscrtavanja. Ali znai i vernije boje.

8-bitna boja
Zvati 8-bitnu boju tim imenom pomalo zbunjuje. U zavisnosti od modela boja koji ste izabrali, imaete izmeu 8 i 32 bita informacija o svakom pikselu. U modelu RGB, imate po 8 bitova za svaki od tri kanala - crveni, zeleni i plavi - to ini ukupno 24 bita informacija o boji. U modelu CMYK, imate po 8 bitova za svaki od etiri kanala - znai, ukupno 32 bita.

77

16-bitna boja
Za razliku od ranijih verzija Photoshopa, u Photoshopu CS 16-bitnu boju podravaju sve alatke i filtri. Znai li to da sve treba da radite sa 16-bitnim bojama? Ne. Tehnologija napreduje neujednaenim koracima. Mada Photoshop moe da radi sa 16-bitnom bojom, va monitor ne moe da prikae toliko boja, niti va mlazni ili laserski tampa moe da ih reprodukuje. To se moe promeniti za godinu-dve, kada se na tritu pojave novi HDTV monitori i bolja mastila za tampae. Adobe je podigao letvicu, pa sada proizvoai monitora i tampaa moraju da je preskoe.

Saetak
Zabavno je igrati se s bojama, ali ih je i dosta teko shvatiti. U Photoshopu se, kao i uopte, za opisivanje boja koriste modeli boja. etiri takva modela boja su HSB, RGB, CMYK i CIE Lab Color. Postoje i reimi za rad sa bojama, a najkorisniji je RGB zato to slui za prikazivanje boja na monitoru. CMYK i Grayscale se koriste za tampanje. U ovoj lekciji smo govorili o reimima za rad sa bojama, pojedinim modelima boja u Photoshopu i prevoenju slika iz jednog reima u drugi. U sledeoj lekciji zaroniete dublje u svet boja dok budete uili kako da podesite njihove tonove i druge parametre.

78

Vizuelno podeavanje pomou alatke Variations

Najoigledniji nain podeavanja boja jeste poreenje izgleda slike pre i posle podeavanja. To u Photoshopu radi alatka Variations - poslednja stavka u podmeniju Image-Adjustments. Alatka Variations kombinuje nekoliko alatki za podeavanje slike u jedan sistem koji se lako koristi i koji daje umanjene prikaze varijacija originalne slike. Samo pritisnite onu koja vam deluje najbolje. Moete izabrati varijacije tona i svetloe, a zatim pogledati rezultat (koji Photoshop zove Current Pick - tekui izbor) i uporediti ga s originalom.

79

Slika 6.2 prikazuje okvir za dijalog Variations. (Pogledajte ga i na stranama u boji.) Kada ga prvi put otvorite, sliica Current Pick je ista kao originalna slika zato to jo niste nita izmenili. Pomerite kliza ulevo (Fine) ili udesno (Coarse) da biste zadali u kojoj meri e svaka varijacija delovati na originalnu sliku. Pomeranje klizaa za jedan podelak udvostruuje, odnosno prepolovljava prethodno izabranu vrednost. U krajnje levom poloaju klizaa (Fine) promene su tako suptilne da ih je teko i primetiti. Krajnji desni poloaj (Coarse) koristite samo ako hoete da dobijete specijalne efekte tako to ete sve boje na slici pretvoriti u jednu. Podrazumevani, srednji poloaj klizaa najbolje odgovara normalnom podeavanju boja.

Podeavanje tamnih, srednjih i svetlih tonova, i zasienja

Kada za podeavanje boja na slici koristite alatku Variations, imate mogunost i da pojedinano podesite tamne (engl. shadows), srednje (engl. midtones) i svetle tonove slike (engl. highlights), kao i zasienost (engl. saturation) cele slike. Na slici u sivim tonovima, to su crne, sive i bele povrine slike. Kada koristite alatku Variations, menjate boju (ton) tamnih, srednjih ili svetlih povrina slike. Izborom opcije Saturation, podeavaju se sve povrine odjednom, tako to se poveava ili smanjuje intenzitet boje, dok se sama boja ne menja.

80

Kada izaberete opciju Shadows, Midtones ili Highlights, podeavate ton i svetlou samo takvih delova slike. Prednost je to to moete podesiti srednje tonove na jedan nain, a najsvetlije ili najtamnije delove slike na drugi nain. Svaka opcija je nezavisna od ostale dve; moete, na primer, podesiti da srednji tonovi budu plavlji - ime ete pojaati nebo - a zatim izabrati opciju Shadows i pojaati utu boju na tamnijim delovima slike da biste kompenzovali plaviaste tonove kojima ti delovi inae naginju. Isecanje (engl. clipping) opisuje ta se deava kada se vrednosti Highlights ili Shadows toliko pojaaju da najsvetliji delovi slike postanu potpuno beli, odnosno, najtamniji delovi potpuno crni. Ako potvrdite opciju Show Clipping, Photoshop e fluorescentnim bojama prikazati oblasti slike koje e biti odseene" takvim podeavanjem. Podeavanjem srednjih tonova ne dolazi do isecanja. Kao to ste nauili u lekciji 5, ton (engl. hue) predstavlja boju objekta ili selekcije. Svetloa (engl. brightness) mera je koliine bele ili crne koja je dodata toj boji. Kada izaberete opciju Stauration, promenie se intenzitet boja na slici; postoje samo dve mogunosti: da poveate ili smanjite intenzitet. Na slici 6.3 podeavam zasienje prikazane fotografije. Ne zaboravite da istu korekciju moete primeniti i vie puta. Na primer, ako ste pritisli sliicu Less Saturation, a boje su jo uvek pre jake, ponovo pritisnite istu sliicu da biste dodatno smanjili zasienost.

81

Nauite da koristite okvir za dijalog Variations - to je odlian nain da shvatite kako funkcioniu boje. Otvorite neku sliku u boji. Izaberite Image-AdjustmentsVariations. Izaberite radio-dugme u skladu s onim to elite da podeavate: Shadows (tamne oblasti), Midtones (srednji tonovi), Highlights (svetle oblasti) ili Saturation (zasienje). Klizaem Fine/Coarse podesite stepen primene podeavanja. Napravite varijacije pritiskanjem odgovarajuih sliica. Slede saveti za dobijanje eljenog efekta: Da biste dodali boju, pritisnite odgovarajuu sliicu. Na primer, dodaete plavu ako pritisnete sliicu More Blue. Ako hoete da smanjite koliinu boje, pritisnite boju koja je na krugu boja suprotna onoj koju hoete da ublaite. Na primer, da biste smanjili koliinu magente, pritisnite sliicu More Green. Da biste podesili svetlou, pritisnite sliicu Lighter (svetlije), odnosno Darker (tamnije). Ako niste sigurni ta da uradite, pritisnite sliicu koja vam deluje najbolje. Ukoliko smatrate da ste preterali s podeavanjem i hoete da se vratite na originalnu sliku, pritisnite Alt (Windows), odnosno Option (Mac) da bi dugme Cancel postalo dugme Reset. Kada pritisnete dugme Reset, parametri se vraaju na nulu a slika u prvobitno stanje. (Napomena: to se odnosi na sve okvire za dijalog koji slue za podeavanje.) 5. Pritisnite OK kada zavrite, ili Cancel, ako hoete da ponitite sva podeavanja.

Snimanje i uitavanje korekcija

Okvir za dijalog Variations, kao i ostali okviri koji slue za podeavanje, ima jo dva dugmeta - Load i Save. O n a vam mogu utedeti dosta vremena kada imate niz slika koje treba podesiti. Na primer, moda ste digitalnim fotoaparatom snimili nekoliko slika eksterijera pri istom, nepovoljnom osvetljenju. Moda va skener daje slike na kojima sve ispada ue nego to elite. Kada ustanovite koji parametri idealno popravljaju odreenu sliku, moete ih snimiti a zatim uitati kad god budete eleli da ih primenite na neku drugu sliku. Pritisnite dugme Save; otvorie se tipian okvir za dijalog koji omoguava da izabranom skupu parametara dodelite ime. Moete ih zvati maglovit dan" ili korekcija skenera". Kasnije, kada budete hteli da ih primenite na neku drugu sliku,

82

pritisnite dugme Load i otvorite datoteku s odgovarajuim parametrima. Korekcije e biti primenjene kada pritisnete OK u okviru za dijalog.

Ostala podeavanja
Kao to ste videli, opcija Variations nudi brz nain za podeavanje boja, ali ponekad vam treba vea kontrola nad parametrima. Drugom prilikom, hoete samo da eksperimentiete. Na primer, imate sliku osrednjeg kvaliteta, ali - ako se poigrate s njenim bojama i podesite joj kontrast - moda ete je popraviti. To su sve situacije u kojima ete eleti da podeavate pojedinane parametre boja na slici.

Korienje histograma
U Photoshopu CS postoji nova paleta - Histogram. (Ranije je to bio okvir za dijalog.) O n a ne radi nita sama po sebi, ali, ako nauite da je koristite, utedeete dosta vremena. Ako ste ikada uili statistiku, znate da je histogram vrsta dijagrama. U Photoshopu, to je dijagram slike svedene na sive tonove, na kome linije oznaavaju broj piksela svake nijanse sive, na skali od 0 do 255. Moda se pitate zato je to vano. Glavno je to to posmatranjem histograma moete zakljuiti da li je slika dovoljno kontrastna da biste mogli uspeno primeniti korekcije. Ako imate naizgled lou fotografiju ili loe skeniranu sliku, prouavanjem histograma ustanoviete vredi li da pokuate da je popravite ili je najbolje da je bacite i krenete od poetka. Ako su sve linije nagomilane na jednom delu dijagrama, verovatno neete spasiti sliku podeavanjem boja. S druge strane, ukoliko su linije relativno ravnomerno rasporeene du celog histograma, velika je verovatnoa da se slika moe iskoristiti. Slika 6.4 prikazuje histogram relativno dobro eksponirane fotografije.

Komanda Histogram ima jo jednu funkciju, a to je da prui uvid u tonski opseg slike. To se ponekad zove registar (engl. key type). Kae se da je slika tamnog registra (engl. low key), prosenog registra (engl. average key) ili svetlog registra (engl. high key), u zavisnosti od toga da li na njoj preovlauju tamni, srednji ili svetli tonovi. Slika koja je cela srednjesive boje imae samo jednu liniju na sredini histograma. Treba da zapamtite samo sledee: ako su linije na histogramu prilino ravno merno rasporeene, radi se o slici prosenog registra. Ukoliko na slici preovlauju

83

svetli tonovi, veina linija bie koncentrisana na desnoj strani histograma, dok e na levoj strani biti samo nekoliko linija. S druge strane, ako se radi o slici koja je preteno tamna, veina linija e biti s leve strane.

Podeavanje pomou okvira za dijalog Levels

Podeavanje nivoa (engl. levels) znai promenu svetloe slike. Kao to vidite na slici 6.5, okvir za dijalog Levels sadri kopiju histograma i druge kontrolne elemente za podeavanje tonskih vrednosti.

Ako postavite crnu taku (taku na levom kraju histograma, koja odgovara potpuno zasienoj crnoj boji) na mesto najvee koncentracije tamnih tonova na slici, a belu taku (taku na desnom kraju histograma, koja odgovara potpuno nezasienoj beloj boji) na mesto najvee koncentracije svetlih tonova, ostali tonovi na slici rasporedie se ravnomernije. Fotografija koju koristim u ovom primeru i koja se moe uitati (nekorigovana) sa Web lokacije ove knjige, prilino je tamna, ali ipak sadri dosta detalja. (Fotografija se zove Chinadoll.)

Kada su boje dobre, ali fotografija deluje beivotno ili tamno, podeavanje svetloe pomae. 1. Izaberite Image-Adjustments-Levels, ili pritisnite Ctrl+L (Windows), odnosno Command+L (Mac). 2. Potvrdite opciju Preview da biste u prozoru sa slikom videli promene koje obavljate. Zabave radi, moete posmatrati i promene na paletama Navigator i Layers.

84

3. Podesite nivoe svetloe pomeranjem tri klizaa ispod histograma ulevo ili udesno. Slede saveti za dobijanje pojedinih efekata: Da biste podesili crnu tacku slike (najtamniji ton), pomerite levi kliza histograma Input Levels do take nagomilavanja tamnih linija. Podesite belu taku (najbelji ton) pomeranjem desnog klizaa histograma Input Levels do take u kojoj poinju da se uzdiu svetli pikseli. Podesite srednje tonove tako to ete posmatrati sliku dok pomerate srednji kliza Input Levels nalevo ili nadesno. Slika 6.6 prikazuje poloaje klizaa i parametre za ovu sliku.

4. Za podeavanje kontrasta slike koristite klizae ispod trake Output Levels. Crni kliza kontrolie tamne tonove; ako ga pomerate ka centru, posvetleete sliku. Belim klizaem kontroliete svetle tonove; ako ga pomerite ka centru, zatamniete sliku. 5. Kada zavrite, pritisnite OK. Korigovanu verziju ove slike nai ete i na stranama u boji (slika 6.6 - China Doll).

Za podeavanje nivoa moete koristiti i pipete u okviru za dijalog Levels. Izaberite belu pipetu (s desne strane) pa pritisnite najsvetliji deo slike. Zatim izaberite pipetu s crnim vrhom (levo) i pritisnite najtamniji deo slike. Ako na slici postoji i oblast ija je svetloa tano izmeu ove dve vrednosti, pritisnite je pipetom za srednje tonove (srednja od tri pipete u okviru za dijalog Levels).

85

Podeavanje pomou okvira za dijalog Curves

Podeavanje komandom Curves slino je podeavanju komandom Levels, ali je malo suptilnije. Umesto okvira za dijalog Levels, za podeavanje svetloe koristite okvir za dijalog Curves. Velika razlika je u tome to, umesto da podeavate samo tri take (crnu, srednju i belu), u okviru za dijalog Curves moete da podeavate bilo koju taku (slika 6.7).

Kada otvorite okvir za dijalog Curves, neete videti krivu, a ni histogram. Umesto toga, videete drugaiju vrstu dijagrama - sa pomonom mreom i dijagonalnom linijom. Horizontalna osa mree predstavlja originalne vrednosti (ulazne nivoe) slike ili selekcije, a vertikalna osa predstavlja nove vrednosti (izlazne nivoe). Kada prvi put otvorite okvir za dijalog Curves, dijagram ima oblik dijagonalne linije zato to nisu unete nove vrednosti. Ulazne i izlazne vrednosti svih piksela su iste. Kao i obino, obavezno potvrdite opciju Preview da biste videli rezultate promena. Kao i u okviru za dijalog Levels, za podeavanje vrednosti moete da pritisnete dugme Auto ili da upotrebite pipete. Metoda Curves omoguava mnogo vie kontrole, pa treba i da je iskoristite. Drite pritisnut taster mia i povucite kursor preko dela slike koji treba da podesite. U taki dijagrama koja predstavlja piksel na kome se nalazi kursor, videete krui. Ako na krivoj postoje take koje ne elite da izmenite, pritisnite ih (u Windowsu, drei taster Ctrl) da biste ih zakljuali. Na primer,

86

ako hoete da podesite srednje tonove a da ne dirate tamne i svetle tonove, pritisnite take na krivoj da biste oznaili take koje treba da ostanu kakve jesu, a zatim povlaite sredinu krive sve dok ne podesite izgled slike. Povlaenje nagore posvetljava tonove, dok ih povlaenje nadole zatamnjuje. Slika 6.8 prikazuje kako to izgleda. Da biste se otarasili take koju ste postavili na krivu, pritisnite je i odvucite je van mree.

Podeavanje pomou okvira za dijalog Color Balance

Da biste zaista razumeli ravnoteu boja (engl. color balance), pogledajte krug boja. Ako se ne seate redosleda boja na krugu boja, pogledajte sliku 6.8 na stranama u boji. Svaka boja na krugu ima svoju suprotnost. Ako pratite liniju od jedne boje kroz centar kruga, dolazite do suprotne boje. Cijan je suprotna crvenoj, zelena je suprotna magenti, a plava je suprotna utoj boji. Kada za podeavanje boja na slici koristite okvir za dijalog Color Balance, boji koju elite da smanjite dodajete vie suprotne boje. Pojaanjem cijana, slabite crvenu. Pojaanjem crvene slabite cijan i tako dalje oko kruga boja. Slika 6.9 prikazuje okvir za dijalog Color Balance. On je namenjen za optu korekciju boja a ne za korigovanje odreenih delova slike, mada ga moete koristiti i u tu svrhu tako to ete izabrati samo deo slike koji treba podesiti. Naroito je pogodan za skenirane slike sa razdeenim bojama, kao to su stare, poutele fotografije. Veoma je lako primeniti alatke Color Balance za uklanjanje ute boje a da se pri tom ne promeni ostatak slike.

87

Pored boja, pomou klizaa moete uravnoteiti i tonove. Kao i u ranije opisanom okviru za dijalog Variations, svoje napore moete usredsrediti na podeavanje tam nih, srednjih ili svetlih tonova, tako to ete pritisnuti odgovarajue radio-dugme.

Color Balance moe da spase izbledele slike, da crvene rue pretvori u plave, a plave patke u crvene. Ova komanda je jako zabavna. 1. Izaberite sliku ili deo slike za podeavanje. Otvorite okvir za dijalog Color Balance tako to ete izabrati I m a g e s Adjustments-Color Balance, ili pritisnuti Ctrl+B (Windows), odnosno Command+B (Mac). 2. Pritisnite radio-dugme Shadows, Midtones ili Highlights. U optem sluaju - ako korigujete celu sliku - preporuljivo je poeti sa srednjim tonovima zato to oni ine 90% slike. 3. Potvrdite opciju Preserve Luminosity da ne biste promenili svetlou slike dok podeavate boje. Ako odravanje svetloe nije vano, nemojte da potvrdite tu opciju. Obavezno potvrdite opciju Preview da biste videli kako izmene utiu na sliku. 4. Pomerajte klizae da biste podesili boje. Brojevi u poljima iznad klizaa menjaju se da bi pokazali stepen promena koje sprovodite. Oni variraju u opsegu od 0 do +100 (prema crvenoj, zelenoj i plavoj), i od 0 do -100 (prema cijanu, magenti i utoj). 5. Podesite tamne i svetle tonove; ponavljajte korekcije sve dok slika ne bude izgledala onako kako elite. 6. Pritisnite OK da biste primenili izmene. 7. Da biste promenili orijentaciju vodice dok vuete, drite pritisnut taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac). Ako vam se ini da Color Balance ne deluje kao to biste eleli, ponitite operaciju podeavanja.

88

Podeavanje pomou okvira za dijalog Hue/Saturation

Okvir za dijalog Hue/Saturation veoma je mona alatka sa donekle nepreciznim imenom. Naravno, omoguava da podesite ton (boje na slici) i zasienje (intenzitet boja), ali vam daje kontrolu i nad svetloom. Pogledajmo prvo kontrole u okviru za dijalog Hue/Saturation (slika 6.10). Padajua lista Edit omoguava da izaberete ili jednu boju koju hoete da podesite, ili opciju Master, koja istovremeno podeava sve boje na slici ili u selekciji. Zasad izaberite opciju Master. Potvrdite opciju Preview da biste videli kako promene utiu na sliku koju obraujete.

Okvir za dijalog Hue/Saturation sadri tri klizaa: Hue, Saturation i Lightness. Kliza Hue vas pomera po obodu kruga boja. Kada je izabrana opcija Master, moete se pomerati od crvene (na sredini klizaa) ulevo - preko ljubiaste do plave ili plavozelene - ili udesno, preko narandaste do ute i zelene. Kliza Saturation vas vodi od 0% u centru, do 100% zasienja (ista boja, bez primesa sive) - ako ga pomerate udesno - ili do 100% nezasienosti (nema boje), ako ga pomerate ulevo. Kliza Lightness omoguava da poveate ili smanjite svetlou slike, od 0 u sredini, do +100 nadesno i -100 nalevo. Dok pomerate klizae, posmatrajte dve trake spektra na dnu prozora i samu sliku. Gornja traka predstavlja tekue stanje slike, a donja - promene nastale pomeranjem klizaa. Na primer, ako kliza Hue pomerite na 60%, videete da su se crvene boje na slici pretvorile u ute, a plave u ljubiaste. U sutini, vi pomerate spektar boja za tu vrednost. Ako kliza Saturation pomerite ulevo, donja traka e postati manje zasiena. Ukoliko pomerite kliza Lightness, promene e se opet odraziti na donju traku. Ako u padajuoj listi Edit umesto opcije Master izaberete boju, okvir za dijalog se neznatno menja, kao to vidite na slici 6.11. Pipete su sada dostupne i omoguavaju da birate boje sa slike, a podesivi klizai za izbor opsega (izmeu dve trake spektra) postavljeni su na boju koju hoete da korigujete. Ove klizae moete pomerati levo-desno da biste proirili ili suzili opseg izabrane boje. Moda vam se ini da to i nije neto posebno, ali ova mogunost je zaista odlina, naroito ako hoete da napravite roze ili plavog tigra.

89

O v a mona alatka je najbolja kada se koristi s merom. 1. Otvorite okvir za dijalog tako to ete ga izabrati iz menija I m a g e s Adjustments, ili tako to ete pritisnuti Ctrl+U (Windows), odnosno Command+U (Mac). Potvrdite opciju Preview da biste videli kako izmene utiu na sliku. 2. Prihvatite podrazumevanu opciju Master da biste podesili sve boje, ili iz liste Edit izaberite boju koju hoete da korigujete. 3. Podesite boje pomeranjem tri klizaa ulevo ili udesno. Slede saveti za dobijanje pojedinih efekata: Povucite kliza Hue ulevo ili udesno dok boje ne budu izgledale onako kako elite. Brojevi koji se prikazuju u polju klizaa Hue oznaavaju stepen rotacije na krugu boja u odnosu na poetni poloaj izabrane boje. Povucite kliza Saturation ulevo da biste smanjili zasienost boja, a udesno da biste je poveali. Povucite kliza Lightness da biste poveali ili smanjili svetlou slike. 4. Kada zavrite, pritisnite OK.

90

Podeavanje pomou okvira za dijalog Brightness/Contrast

Ako samo treba da podesite tonski opseg slike koja je skeniranjem postala suvue tamna, okvir za dijalog Brightness/Contrast (Image-Adjustments-Brightness/Contrast) nudi lak nain da podesite sve odjednom (slika 6.12). Umesto da posebno podeava svetle, srednje i tamne tonove, opcija Brightness/Contrast primenjuje istu korekciju na celu sliku. Mada okvir za dijalog Brightness/Contrast ne sadri sve funkcije koje nude komande Levels i Curves, pa ak i Variations, prednost mu je to se koristi brzo i lako. Ponekad vam samo to i treba. Mnoge slike ete poboljati ako im samo neznatno poveate svetlou i kontrast. Kao i obino, obavezno potvrdite opciju Preview da biste videli kako promene koje obavljate utiu na sliku.

Povlaenje klizaa udesno od sredinje take poveava svetlou, odnosno kontrast slike, dok ih povlaenje ulevo smanjuje. Ako niste zadovoljni rezultatima koje dobijate pomou ove alatke, ponitite izmene, i za podeavanje svetloe i kontrasta upotrebite okvire za dijalog Curves, Levels ili Variations. Ponekad je pogodna opcija Auto Contrast. O n a automatski prevodi najtamnije piksele na slici u crne, a najsvetlije u bele, tako da svetli delovi izgledaju jo svetliji a senke tamnije. To moda nije najbolji nain za podeavanje boja, ali - ako urite - utedee vam vreme. Postoji jo jedna automatska alatka - Auto Color. Auto Color analizira boje na slici i procenjuje kako one treba da izgledaju. Ako ne zahtevate previe, moda vam za korekciju boja nee ni trebati nita drugo. to se mene tie, ja sam perfekcionista, a Photoshopov oseaj za boje esto se razlikuje od mog. Komanda Desaturate uklanja sve boje sa slike, ne menjajui pri tom model boja. Upotrebite ovu komandu ako hoete da na brzinu pogledate kako e izgledati crno-bela verzija slike. Zatim zadajte komandu Undo da biste se vratili na verziju u boji.

91

Korigovanje tamnih i svetlih povrina

Jedan od odlinih novih elemenata Photoshopa CS jeste okvir za dijalog Shadow/ Highlight. On omoguava da ne menjajui kontrast podeavate svetle i tamne delove slike. Ako ovu mogunost primenim na fotografiju tigrice, mogu je smestiti u dublju senku ne menjajui intenzitet njenih pruga, ili pojaati sunevu svetlost ne oduzimajui boje njenom svetloutom krznu. Obavezno potvrdite opciju Show More Options da biste videli ceo komplet klizaa, kao na slici 6.13.

Korigovanu sliku tigrice pogledajte na stranama u boji (slika u boji 6.12) i uporedite je sa originalom na slici u boji 6.6.

Fotografski filtri
Kada fotograf eli specijalan efekat, ponekad preko soiva fotoaparata stavlja filtar u boji. U novoj verziji Photoshopa moete uraditi to isto sa svakom slikom, bez obzira na to da li potie sa fotoaparata ili skenera, ili je napravljenja od nule. Na slici 6.14 otvorena je lista filtara pa moete da vidite sve opcije. Ozbiljni fotografi e prepoznati brojeve navedene iza filtara iz grupe Warming (zagrevanje) i Cooling (hlaenje), jer su oni isti kao brojevi na staklenim filtrima koji se kupuju u dobrim radnjama s fotografskom opremom. Jainom filtra upravljate pomou klizaa.

92

Najee neete koristiti vrednosti vee od 10 do 20% da bi dnevni snimak bio topliji, ili da biste odstranili viak utih tonova sa slike snimljene u zatvorenom prostoru. Da biste otvorili okvir za dijalog Photo Filter, izaberite Image-Adjustments-Photo Filter.

Slojevi za podeavanje
Kada je re o podeavanju boja, vano je da zapamtite da korekcije moete primeniti na celu sliku, deo slike ili na sve osim na izabrani deo slike. Kada primenite korekciju na celu sliku, moda e se neki njeni delovi popraviti, ali e se drugi pokvariti. Zato treba paljivo da pogledate krajnji rezultat i da procenite da li poboljanja nadmauju nedostatke. Sreom, postoji lak nain da primenite korekciju i da se zatim predomislite. Jedna od najboljih osobina Photoshopa jeste njegova sposobnost da radi sa slojevima. (Vie o tome nauiete u lekciji 11, Slojevi".) Zasad zamiljajte slojeve kao providne folije (ili listove celofana) koje postavljate preko slike i po kojima bojite. Ako vam se svia ta ste uradili, slojeve moete da spojite tako da njihov sadraj postane deo slike. U suprotnom, moete ih odbaciti i pokuati ponovo. Osim slojeva po kojima crtate, Photoshop vam nudi i slojeve za podeavanje (engl. adjustment layers). Oni funkcioniu kao obini slojevi, ali, umesto boja ili uitanih slika, na slojevima za podeavanje nalaze se korekcije boja koje primenjujete na sliku. Sloj za podeavanje moe se dodati slici na nekoliko naina. (Ovo je Photoshop, pa ete uskoro otkriti da postoji nekoliko naina za obavljanje gotovo svake operacije.) Najloginije je da izaberete stavku New Adjustment Layer iz menija Layer (slika 6.15). Slojeve za podeavanje pronai ete i na meniju koji se otvara kada pritisnete dugme na dnu palete Layers (dugme sa crno-belim krugom).

93

Da biste otvorili sloj za podeavanje, uradite sledee: 1. Pritisnite dugme oznaeno crno-belim krugom na dnu palete Layers (slika 6.15). 2. Iz podmenija izaberite vrstu podeavanja. Pritisnite OK da biste otvorili odgovarajui okvir za dijalog. 3. Podesite sve to treba. Ako niste zadovoljni izmenama, moete obrisati sloj ili mu promeniti neprovidnost (opcija Opacity) da biste ublaili ili pojaali nainjene korekcije.

Kanali
Kanali predstavljaju jo jedan nain posmatranja boja. Svaka slika ima jedan ili vie kanala, u zavisnosti od izabranog reima za rad sa bojama. CMYK ima etiri zasebna kanala i kompozitni kanal. RGB ima tri kanala i kompozitni. Svaki kanal sadri informacije o odreenoj boji na slici. Pojedinane kanale moete posmatrati kao ploe u procesu tampanja, gde svaka ploa obezbeuje jedan sloj boje. Na slici 6.16 prikazana je paleta Channels (dvaput), sa RGB i CMYK kanalima. Postoje i alfa kanali, koji imaju nekoliko namena. Koriste se za definisanje upotrebe posebnih boja (PANTONE, Focoltone i si.). Alfa kanali sadre i mape za maske ili putanje koje ste napravili i koje hoete da sauvate zajedno sa slikom na koju ste ih primenili. Primenom filtara samo na jedan kanal esto moete da napravite zanimljive teksture.

94

Saetak
U ovoj lekciji osvrnuli smo se na rad sa bojama. Opcija Variations nudi jednostavno, vizuelno" podeavanje, omoguavajui vam da birate izmeu razliito nijansiranih umanjenih sliica. Histogrami i krive primenjuju nauniji" pristup podeavanju boja. Nauili ste kako da dobijete savreno plavo nebo i zelenu travu. Sada znate i da pri podeavanju nivoa moete postaviti granice za tamne, srednje i svetle tonove slike. Saznali ste kako da uravnoteite boje i kako da promenite ton, zasienost, svetlou i kontrast slike. Podeavanje boja je jedna od najee korienih operacija u Photoshopu, i na nju ete se osloniti kad god treba da doterate fotografiju ili skeniranu sliku. Slobodno isprobavajte sve alatke za podeavanje boja na svojim omiljenim slikama.

Preli ste etvrtinu puta, pa je vreme da se malo zabavimo. Photoshop je - to sigurno znate - pre svega program za obradu slika. Napravljen je u tu svrhu i zadovoljava je veoma uspeno. Ipak, u Photoshopu moete da radite i druge stvari, pa i da napravite slike od nule, ba kao i u drugim dobrim grafikim programima. U Photoshopove umetnike alatke spadaju: peat za kloniranje (Clone Stamp) i peat za are (Pattern Stamp) etkica (Brush) etkica za doterivanje (Healing Brush), alatka za zamenu boja (Color Replacement) i alatka za zakrpe (Patch) istorijska etkica (History Brush) i etkica istorije umetnosti (Art History Brush) gumica (Eraser), gumica za brisanje pozadine (Background Eraser) i arobna gumica (Magic Eraser) alatke za zamagljivanje (Blur), izotravanje (Sharpen) i razmazivanje (Smudge) alatke za posvetljavanje (Dodge), zatamnjivanje (Burn) i sunder (Sponge) olovka (Pencil) prelivi (Gradient) kantica s bojom (Baint Bucket) Slika 7.1 prikazuje Photoshopove alatke za slikanje. U ovoj lekciji pozabaviemo se najvanijima od njih - etkicama, olovkom, etkicom istorije umetnosti i gumicom. Ostale alatke emo objasniti u sledeih nekoliko lekcija, kad n a m budu zatrebale. Svaku alatku je mogue podesiti na mnogo naina i veoma lako. Parametri koji se mogu podeavati jesu prenik, tvrdoa, zaobljenost, ugao, providnost itd. O tome e biti rei na narednih nekoliko strana.

96

Rad s etkicama
Pre nego to preemo na pojedine etkice, pogledajmo potpaletu gotovih modela etkica (Brush) koju otvarate s trake sa opcijama alatki nakon to izaberete alatku koja koristi oblike etkica. Da biste otvorili potpaletu, pritisnite strelicu nadole pored polja u kome je prikazan oblik trenutno aktivne etkice. Mada svaka alatka ima sopstveni skup opcija, potpaleta Brush (prikazana na slici 7.2) radi sa svim umetnikim alatkama, od slikarske etkice do alatke za zatamnjivanje (Dodge). (Drugaije su samo etkice koje koristi alatka Pencil.) Potpaleta Brush omoguava da izaberete bilo koju od ponuenih (prethodno definisanih) oblika etkice.

97

Da biste izabrali jednu od ponuenih etkica, pritisnite je miem. Veliinu i oblik etkice vidite u pregratku potpalete. Izuzetak su etkice ispod kojih je napisan broj - on oznaava prenik etkice izraen u pikselima. Koristite kliza Master Diameter da biste promenili veliinu etkice a da pri tom ne promenite nijednu njenu drugu osobinu. Najvei prenik etkice je 2500 piksela. Zapamtite, pritiskom na oblik etkice na potpaleti Brush ne aktivirate alatku Brush (etkicu). etkicu morate izabrati iz kutije sa alatkama, ili pritiskanjem odgovarajueg slovnog tastera (preice) na tastaturi. Potpaleta Brush samo utie na oblik i veliinu alatke koju ste izabrali. Photoshop standardno sadri mnogo vrsta etkica. Dodatne komplete etkica moete instalirati korienjem menija potpalete Brush, koji se otvara pritiskom na dugme sa trougliem okrenutim udesno, u gornjem desnom delu potpalete. Iz menija birate i nain prikazivanja vrsta etkica - po imenima, po obliku vrha, ili po obliku poteza koji prave.

Paleta Brushes
Paleta Brushes je prikazana na slici 7.3. Obino je privezana za traku sa opcijama alatki, ali - ako vie volite da joj pristupate s nekog drugog mesta na ekranu, moete i to. Otvorite paletu tako to ete prvo izabrati neku sliku, a zatim pritisnuti dugme na desnom kraju trake s opcijama, ili tako to ete izabrati stavku Brushes iz menija Window. Paletu Brushes moete povui na pogodno mesto na ekranu, ili usidriti" uz traku s opcijama alatki. Ako hoete da je premestite, uhvatite je za naslovnu traku i odvucite na odgovarajue mesto. Ukoliko elite da je usidrite, uhvatite je za jeziak Brushes i odvucite na prazan, desni deo trake s opcijama. Usidrena paleta e ostati na mestu sve dok je ne pomerite.

98

U levoj koloni prikazana je lista osobina etkice, od oblika vrha do dinamike etkice. Pritiskanjem svake od navedenih stavki, na desnoj strani palete otvara se drugaije okno. (Na slici 7.3 prikazane su opcije za podeavanje oblika vrha etkice Brush Tip Shape.) Sa ove palete birate svojstva svake etkice koju elite da modifikujete, ili one koju pravite od poetka. Moete izabrati prenik, tvrdou, rastojanje izmeu taaka u potezu, ugao i zaobljenost etkica. Prvo treba definisati veliinu i oblik etkice. Podesite prenik pomou klizaa i povlaite ruice na ematskom prikazu da biste podesili ugao i zaobljenost. Zatim podesite tvrdou (parametar Hardness). to je etkica tvra (tj. to je vrednost parametra Hardness blia 100%), bie bolje definisane ivice poteza. Potez naslikan etkicom ija je tvrdoa oko 20% deluje prozirno. Sledea opcija je Spacing. Ako je potvrdite, moete podesiti standardno rastojanje izmeu kapljica" boje u potezu etkicom, bez obzira na brzinu kojom povlaite mia. Vrednosti oko 25% dae vrlo glatke nanose boje. Ukoliko ne potvrdite opciju Spacing, rastojanje izmeu kapljica" zavisie od brzine povlaenja mia. Ako ga povlaite sporo, potez e izgledati kao neprekidna linija. Ako ga povlaite bre, pojavie se razdvojeni tragovi boje. Poveavanjem procentualne vrednosti (pomeranjem klizaa ili upisivanjem broja u pripadajue polje), razmaci se poveavaju. ak moete i da vidite razlike dok povlaite kliza Spacing (slika 7.4).

Igrajte se s ovim parametrima. Uz malo eksperimentisanja, na kraju ete dobiti etkicu koja se ponaa kao prava etkica - debljina poteza e se menjati u zavisnosti od nagiba etkice i brzine povlaenja. Da biste podesili pomenute parametre, moete uneti vrednosti u odgovarajua polja, povlaiti klizae, i runo menjati oblik etkice (povlaenjem ruica na ematskom prikazu oblika etkice kada je izabrana stavka Brush Tip Shape). Kada pronaete etkicu koja vam odgovara, snimite je. Iz menija palete Brushes izaberite stavku New Brush Preset. Dodelite etkici ime u okviru za dijalog Brush Name i bie vam dostupna kad god vam zatreba (slika 7.5). Ako napravite komplet etkica, moete ih snimiti kao grupu. Otvorite meni palete Brushes pritiskom na dugme sa trougliem okrenutim udesno i izaberite stavku Save Brushes da biste snimili komplet etkica.

99

Kliza O p a c i t y
Najvaniji kontrolni objekat na traci sa opcijama alatki jeste kliza kojim se podeava providnost. Pritisnite strelicu udesno pored polja Opacity da biste prikazali kliza. Niska vrednost daje tanak sloj boje - skoro providan. to se vie pribliavate vrednosti 100%, boja je koncentrovanija. Na slici 7.6 prikazani su primeri razliite providnosti poteza etkicom. Preko preliva nacrtala sam trake mekom i tvrdom etkicom, i pri tom sam menjala procenat providnosti za svaki skup traka. Istu sliku ete nai i na stra nama u boji.

Opcije etkica
Pored opcija za oblik etkice, Photoshop nudi i opcije za definisanje ponaanja etkice. Naalost, ako nemate grafiku tablu, neete moi da uivate u svim efektima tih opcija. Opcijama za definisanje ponaanja etkice pristupa se preko liste i pripadajuih polja za potvrdu na levoj strani palete Brushes. Pritisnite ime efekta, na primer Scattering, da biste pristupili klizaima za podeavanje. Kada podesite sve to elite, efekte iskljuujete i ukljuujete pritiskanjem odgovarajueg polja za potvrdu.

Efekat W e t E d g e s
Opcija Wet Edges daje pri slikanju efekat vodenih boja. Na slici 7.7 prikazan je tekst napisan istom etkicom i bojom, ali sa ukljuenom i iskljuenom opcijom Wet Edges. Boja se skuplja na ivicama poteza i, sve dok drite pritisnut taster i povlaite mia,

100

boja ostaje vlana". Dragim recima, moete slikati preko prethodnih poteza bez nanoenja dodatnih slojeva boje. Meutim, ako pustite taster mia i ponovo ponete da slikate, dodaete nov sloj boje i dobiti sasvim drugaiji efekat. Obratite panju na poteze koji se preklapaju.

P o d e a v a n j e dinamike e t k i c e
Ako koristite grafiku tablu i digitalnu olovku, moete postii efekat postepenog gubljenja poteza, slian onom koji dobijate kada pri klasinom crtanju smanjite pritisak etkice ili olovke. Za svaku stavku tipa Dynamics imate po pet opcija - Off, Fade, Pen Pressure, Pen Tilt i Stylus Wheel. Na slici 7.8 prikazan je okvir za dijalog i primeri poteza etkicom uz potvrene opcije Dynamics.

Ako ne koristite grafiku tablu i digitalnu olovku, slian efekat ete dobiti kada na paleti Brushes izaberete opciju Fade.

101

Vrste etkica
Sada emo se pozabaviti alatkama za slikanje. Do kraja lekcije radiete s etkicama, gumicama i olovkama.

Pre nego to nastavite, to ne biste isprobali neke od ovih alatki? Pratite sledee korake: 1. Otvorite novu stranu, dovoljno veliku da moete da se razmahnete. Photoshopova podrazumevana strana, veliine 7 x 5 ina, bie dovoljna. 2. Na desnoj strani ekrana potraite paletu Swatches. Ukoliko je ne vidite, otvorite je iz menija Window. Ako treba, pritisnite njen jeziak da biste je doveli u prednji plan, tj. da biste otvorili elektronsku kutiju s bojama. Pritisnite bilo koju boju. 3. Pritisnite taster B da biste iz kutije s alatkama izabrali etkicu (alatku Brush). 4. Pritisnite trougli okrenut nadole pored ikonice Brush na traci sa opcijama alatki, pa sa potpalete Brush izaberite etkicu. 5. Drei pritisnut taster mia povlaite etkicu po platnu da biste slikali. 6. Isprobajte i alatke Pencil (olovku) i Eraser (gumicu). Pritisnite Shift+B da biste preli s etkice na olovku i obrnuto, a kada budete hteli da preete na gumicu, pritisnite E. Ispitajte kako promena opcija utie na svaku od tih alatki.

Vazduna etkica
Vazduna etkica je predstavljena dugmetom na traci sa opcijama alatki kada je aktivna alatka Brush. Pritisnite dugme ako elite da se izabrana etkica ponaa kao vazduna etkica. O n a nanosi boju rasprivanjem, slino kao rasprivai koje upotrebljavaju slikari i u kojima se komprimovan vazduh koristi za rasprivanje boje kroz podesivu mlaznicu. Trag boje nanet alatkom Airbrush ima difuzne ivice, a moete da kontroliete brzinu rasprivanja boje. Vazdunu etkicu moete podesiti tako da raspruje konstantan mlaz ili mlaz koji slabi posle odreenog vremena. Eksperimentiite s razliitim pritiscima, veliinama i oblicima etkice. to due drite vazdunu etkicu na jednom mestu, to boja postaje sve tamnija i zasienija, ba kao da prskate boju iz rasprivaa. Slika 7.9 prikazuje crte uraen iskljuivo pomou vazdune etkice. Tokasti efekti su rezultat korienja reima meanja Dissolve. (O reimima meanja uiete u lekciji 8, Digitalno slikanje".)

102

Slikarska etkica
Slikarska etkica, ili samo etkica (alatka Brush), najznaajnija je alatka za slikanje u Photoshopu. Da biste je aktivirali, pritisnite taster B ili je izaberite u kutiji sa alatkama. Slikarska etkica se ponaa slino kao vazduna etkica, ali nanosi boju mnogo ujednaenije. Drugim recima, ako due drite taster mia dok je etkica na jednom mestu, boja ne nastavlja da curi" na platno.

Ako treba da nacrtate pravu liniju - vertikalnu ili horizontalnu - drite pritisnut taster Shift dok povlaite etkicu. Kada hoete da nacrtate pravu liniju izmeu dve take pod bilo kojim uglom, pritisnite jednom negde na platnu da biste postavili prvu taku, a zatim drite Shift i pritisnite da biste oznaili krajnju taku. Photoshop e povui liniju izmeu zadatih taaka. Slika 7.10 nacrtana je pomou Photoshopovih etkica. Poela sam sa prelivom. Zatim sam koristila mekanu etkicu Wet Edges srednje veliine, i na kraju sam upotrebila etkicu koja simulira travu. Obe ove etkice nalaze se u standardnom kompletu etkica.

103

Istorijska etkica
Istorijska etkica je veoma korisna kada doraujete sliku i niste sasvim sigurni koliko i kakvih izmena da uinite. O n a vam omoguava da izmenjene delove slike vratite u jedno od prethodnih stanja tako to ete nekom od ranije upotrebljenih etkica prei preko izmenjenih oblasti. Na slici 7.11 primenila sam filtar Distort-Glass na fotografiju, a zatim sam istorijskom etkicom ponitila dejstvo filtra na deo slike.

104

Da biste koristili istorijsku etkicu, na paleti History pritisnite unutar kvadrata levo od slike ili stanja koje hoete da koristite kao izvorno. Na slici 7.11 pritisnula sam originalnu sliku zato to sam elela da deo izmenjene slike vratim u prvobitno stanje. Zatim izaberite oblik etkice, pritisnite istorijsku etkicu u kutiji sa alatkama i ponite da slikate.

etkica istorije umetnosti

etkica istorije umetnosti (Art History) deli mesto u kutiji sa alatkama sa istorijskom etkicom. Pritisnite Shift+Y da biste se prebacivali izmeu ove dve etkice. Za etkicu istorije umetnosti moete izabrati razliite stilove slikanja, ali ona - kao i istorijska etkica - koristi izvorne podatke sa zadatog prethodnog stanja ili snimka slike koju obraujete. Vrste poteza ovom etkicom birate iz padajue liste Style na traci sa opcijama alatki. Kada izaberete stil etkice istorije umetnosti i ponete da slikate, pretvoriete sliku u neto to moda podsea na impresionistiki akvarel, poentilistiko ulje ili na neki drugi umetniki pravac. Slika 7.12 prikazuje otvorenu listu stilova etkice istorije umetnosti na traci sa opcijama alatki.

Na slici 7.13 primenila sam etkicu Art History na fotografiju, a zatim sam je doradila istorijskom etkicom da bih vratila neke ivice i detalje.

105

Isprobajte etkicu istorije umetnosti pratei sledee korake: 1. Otvorite neku sliku. Na paleti History pritisnite kvadrat levo od stanja koje hoete da koristite kao izvor za etkicu istorije umetnosti. U kvadratu e se pojaviti sliica etkice. 2. Pritisnite etkicu istorije umetnosti u kutiji sa alatkama. O n a deli mesto u kutiji sa istorijskom etkicom. 3. Na traci sa opcijama alatki podesite reim meanja (Mode) na Normal (zasad; vie o reimima meanja saznaete kasnije), a neprovidnost (Opacity) na 75%. Kada vidite efekat, moete i da promenite ove parametre. 4. Izaberite opciju iz padajue liste Style. Izabrani stil utie na oblik poteza etkice. 5. Unesite vrednost u polje Area da biste zadali oblast koju e pokrivati potezi etkicom. Vee vrednosti znae da e biti zahvaena vea povrina i da e broj poteza biti vei. 6. Unesite vrednost u polje Tolerance ili povucite kliza da biste ograniili oblasti u kojima se mogu naneti potezi etkicom. Mala vrednost parametra Tolerance omoguava da slikate nesputanim potezima, svuda po slici. Velika vrednost parametra Tolerance ograniava nanoenje boje na oblasti ija se boja znatno razlikuje od boje na izvornoj slici. 7. Izaberite oblik etkice i ponite da slikate. etkica istorije umetnosti moe da proizvede veoma lepe efekte, ako nauite da koristite njene parametre. Potrebna je praksa da biste nauili da pravilno koristite etkicu istorije umetnosti - kao i svaku sloenu alatku.

Alatka za zamenu boja

Evo jedne od najkorisnijih novih alatki u Photoshopu CS. Alatka za zamenu boja funkcionie kao sve etkice, s tim to ona - kada slikate preko postojee slike - zamenjuje preovladujuu boju tekuom bojom prednjeg plana. Jo vanije je to to ova alatka menja samo boju, a ne zasienost ili svetlou. Ako imate plavo nebo s mnotvom belih oblaia, a hoete narandasto nebo sa istim takvim oblaiima - nema problema. Izaberite nijansu narandaste boje i preite etkicom preko neba. Slobodno slikajte i preko oblaka. Narandasta boja e na njih uticati samo onoliko koliko je potrebno da bi se dobio prirodan efekat - isto onoliko koliko je uticala i plava. Ova alatka je idealna i za reavanje poznatog fotografskog problema - crvenih oiju. Viali ste taj efekat - sjanocrvene, avolske oi na fotografijama ljudi i ivotinja. Ova pojava nastaje zbog odbijanja svetlosti od onog dna, i najee se javlja samo na fotografijama snimljenim uz korienje blica, ili pri jarkom osvetljenju. Da

106

biste problem resili alatkom za zamenu boja, izaberite odgovarajuu boju - tamnobraon ili crnu - i slikajte preko crvenih oiju. Ovu tehniku detaljnije emo obraditi u poglavlju 22, Retuiranje slika u boji".

Gumica
Sledea alatka koju emo prouiti jeste ona koju svi, naalost, moramo vrlo esto da koristimo - gumica (Eraser). Za izbor ove alatke sa tastature koristi se taster E. Dobro je znati da se i operacije izvedene gumicom mogu ponititi. Prema tome, ako ste sluajno sa platna uklonili vaan element koji ste hteli da zadrite, samo izaberite E d i t - U n d o da biste ponitili brisanje. Gumica je jedinstvena po tome to moe da kopira osobine drugih alatki. O n a moe da pri brisanju ostavlja meke ivice, ba kao da slikate obinom etkicom umoenom u belilo. Gumicom moete da obriete jedan red piksela, kao da je u pitanju olovka, ili da smanjite gustinu boja na slici - kao kad koristite vazdunu etkicu. Naravno, ona moe da se ponaa i kao obina, etvrtasta gumica koja brie sve to joj se nae na putu. Traka sa opcijama alatki omoguava da zadate ponaanje gumice: da li e ona biti klasina gumica ili etkica, koliko toga elite da izbriete, ak i to da li hoete da gumica obrie deo slike do izabranog prethodnog stanja na paleti History, ili do boje pozadine. Traka sa opcijama alatke Eraser prikazana je na slici 7.14.

Kliza Flow odreuje intenzitet brisanja. Koristan je za stapanje delova slika, a moe da proizvede i lepe efekte akvarela. Kada otvorite paletu Brushes i izaberete jednu od opcija Dynamics, u gornjoj listi Control nai ete i opciju Fade koja deluje kao istoimena opcija vazdune etkice. Upiite broj koraka u pripadajue polje i potez gumice e postepeno postajati sve tanji i na kraju e se izgubiti. To je korisno za umekavanje ivica na slikama nepravilnog oblika. Podesite kliza Opacity na oko 75%, postavite opciju Fade na oko 8 koraka i povlaite gumicom od slike koju hoete da umekate. Umesto brisanja slike do pozadine, moete izabrati opciju Erase to History. O v a opcija (koja se pojavljuje kao polje za potvrdu na traci sa opcijama alatki) omoguava da gumica radi zajedno s paletom History, tako da briete sliku do neke njene prethodne verzije. Pre nego to ponete da briete ili da nekako drugaije znaajno menjate sliku, napravite njen snimak tako to ete izabrati opciju New Snapshot iz menija palete History. Eksperimentiite s ovom alatkom dok ne shvatite ta ona radi. O n a vam moe utedeti dosta vremena kad budete isprobavali nove tehnike. Druge dve gumice u kompletu su Background Eraser (gumica za brisanje pozadine) i Magic Eraser (arobna gumica). One dele mesto u kutiji sa alatkama sa obinom gumicom i olakavaju brisanje delova sloja do providnosti. To moe da

107

vam pomogne ako, na primer, treba da obriete pozadinu oko objekta otrih ivica. Background Eraser omoguava da obriete piksele na sloju tako da ti delovi postanu providni. Zadavanjem razliitih vrednosti parametara Sampling i Tolerance, kontroliete opseg providnosti i otrinu ivica. Na slici 7.15 postavila sam boju pozadine na boju pozadine fotografije i koristim alatku Background Eraser da bih obrisala samo podmeta i sto ispod olje. Mogu da povlaim gumicu preko drke olje a da ipak briem samo ono to se vidi kroz nju.

Kada sloj pritisnete alatkom Magic Eraser, alatka automatski brie sve slino obojene piksele i oni postaju providni. Moete da izaberete da li ete obrisati samo susedne piksele ili sve slino obojene piksele na tekuem sloju.

Sada isprobajte alatku Magic Eraser. Izaberite bilo koju sliku koja ima povrine relativno ujednaene boje, na primer nebo. 1. Izaberite arobnu gumicu u kutiji sa alatkama. Traka sa opcijama prikazae opcije ove alatke. 2. Unesite vrednost parametra Tolerance. Tolerancija definie opseg boja koje se briu. Ako je vrednost tolerancije niska, moi ete da obriete samo piksele ija je boja veoma slina izabranom pikselu. Vea vrednost parametra Tolerance omoguava brisanje piksela u irem opsegu boja. 3. Podesite vrednost parametra Opacity da biste zadali dubinu" brisanja. Vrednost 100% brie piksele do potpune providnosti, a zadavanjem manjih vrednosti dobijate delimino providne piksele.

108

4. Ostale opcije podesite po potrebi: Potvrdite opciju Use All Layers ako hoete da uzmete uzorak boje za brisanje kombinovanjem podataka sa svih vidljivih slojeva. Potvrdite opciju Anti-aliased da biste izgladili (umekali) ivice povrina koje briete. Potvrdite opciju Contiguous da biste obrisali samo susedne, slino obojene piksele. Iskljuite ovu opciju ukoliko elite da obriete sve slino obojene piksele na celoj slici. 5. Pritisnite miem negde na sloju koji hoete da obriete. Svi slino obojeni pikseli - iji je opseg zadat parametrom Tolerance postae providni (odnosno, delimino providni).

Na slici 7.16 prikazani su rezultati upotrebe alatke Magic Eraser. Prvo sam izdvo jila nebo pomou alatke laso. To sam uradila zato to je nebo bilo previe slino boji jezera. Pritisla sam tri puta da bih uklonila delove pozadine. Moda ete morati da napravite nekoliko selekcija da biste obrisali sve to elite. Pored toga, moda ete morati da koristite i obinu gumicu (alatku Eraser) da biste obrisali piksele koje arobna gumica ostavi. Ipak, upotreba arobne gumice je najbri nain za ukla njanje pozadine sa slike. Intenzivno ete je koristiti u lekciji 20 kada budete radili fotomontae.

109

Olovka
Alatka Pencil radi, u velikoj meri, slino kao alatka Brush, s tim to moe da crta samo linije otrih ivica, tj. linije ije se ivice ne rasplinjavaju. Izaberite alatku Pencil u kutiji sa alatkama ili pritisnite taster P. (Ako je izabrana alatka Brush, pritisnite Shift+B.) Olovka deli mesto u kutiji s alatkama sa etkicom. Kada izaberete olovku, pojavie se njene opcije (slika 7.17).

Prenik olovke birate sa palete Brushes (ili potpalete Brush), a u Photoshopu CS novina je da moete podeavati i tvrdou. Upotrebite tvrdu ili meku olovku. Ostale parametre moete podesiti kao za druge, ve opisane alatke, pa neu ponavljati. Ipak, alatka Pencil ima i jednu opciju o kojoj dosad niste itali. Na traci sa opcijama postoji polje za potvrdu Auto Erase. Kada ukljuite ovu opciju, svaki put kad ponete da crtate na delu platna na kome ve postoji linija nacrtana olovkom, alatka Pencil se pretvara u gumicu i brie postojeu liniju sve dok ne pustite taster mia.

Saetak
Korienje Photoshopovih alatki za slikanje lako je i zabavno. U ovoj lekciji upoznali ste alatke Airbrush, Brush, History Brush, Pencil i Eraser. Oblici etkica iz potpalete Brush primenjivi su na sve alatke, ne samo na etkicu. Oblik i ponaanje etkice moete da promenite pomou parametara na traci sa opcijama alatki. Nauili ste da aktivirate etkicu, olovku i gumicu pritiskanjem samo jednog slova na tastaturi. Saznali ste poneto o opcijama alatki i kako one utiu na izgled poteza povuenih etkicom.

Sada kada znate neto o etkicama i alatkama za slikanje, treba da nauite kako da izaberete boje kojima ete slikati. U lepe osobine digitalne boje spada i to to se ne zavlai pod nokte, ne mirie na terpentin i ne morate da perete etkice posle slikanja. U ovoj lekciji nauiete da birate i primenjujete boje. Postoji nekoliko naina za biranje boja, a bie rei i o reimima meanja (engl. blending modes), koji utiu na nain interakcije boja (i slojeva).

Boje prednjeg plana i pozadine

Dok radite u Photoshopu, u svakom trenutku su vam na raspolaganju dve boje. Samo dve? Ne brinite - ovo zaista zbunjuje. Moda je bolje rei da su dve boje aktivne: boja prednjeg plana (engl. foreground color) i boja pozadine (engl. background color). Bojom prednjeg plana slikate, ispunjavate ili iscrtavate selekciju. To je tekua boja vae etkice ili olovke. (O popunjavanju i iscrtavanju konturnih linija saznaete kasnije, kada budemo govorili o putanjama.) Boju pozadine Photoshop koristi kada briete (alatkom Eraser) ili uklanjate (tasterom Delete) izabranu oblast na sloju pozadine. Moete je shvatiti kao boju platna po kome slikate.

Biranje boja
Najlaki i najbri nain za izbor boja jeste korienje uzoraka boje prednjeg plana i boje pozadine u kutiji sa alatkama (slika 8.1). Uzorak gore levo predstavlja boju prednjeg plana, a uzorak dole desno - boju pozadine. Uzorci (engl. swatches) su dva mala obojena kvadrata pri dnu kutije sa alatkama. Pritiskanjem sliice u donjem levom uglu, koja izgleda kao minijaturna verzija uzoraka, dobijate podrazumevane boje (crnu i belu). Pritiskom na malu zakrivljenu strelicu u gornjem desnom uglu, prelazite s boje prednjeg plana na boju pozadine i obrnuto.

111

Da biste promenili boju bilo kog od ova dva uzorka, pritisnite ga miem. Otvorie se okvir za dijalog Color Picker koji ste odabrali na kartici General okvira za dijalog Preferences. Ako niste nita izabrali, otvorie se Photoshopov Color Picker. Druge opcije koje su vam na raspolaganju su Appleov ili Windowsov Color Picker, u zavisnosti od operativnog sistema koji koristite. U primerima iz ove lekcije koristi se Photoshopov Color Picker.

Prozor Color Picker

Photoshopov Color Picker omoguava da izaberete boju prednjeg plana ili boju pozadine na nekoliko naina. Na slici 8.2 prikazan je prozor Color Picker. Da biste izabrali boju, moete pritisnuti unutar spektra boja (vertikalne trake), povlaiti trouglasti kliza, pritisnuti unutar velikog obojenog polja ili uneti numerike vrednosti u polja odgovarajueg modela boja.

112

Color Picker se standardno otvara u modelu boja HSB, to je skraenica za Hue (boja, ton), Saturation (zasienost) i Brightness (svetloa), sa izabranim radio-dugmetom Hue. Time je obezbeeno da se u velikom polju prikau sve mogue vrednosti zasienja i svetloe izabrane boje. Ako pritisnete bilo gde unutar polja, promenie se vrednosti parametara Saturation i Brightness, dok vrednost Hue ostaje ista. Ako pritisnete dugme Saturation, obojeno polje se menja kao na slici 8.3, prikazujui sve mogue boje za datu vrednost zasienja. Ako pritisnete bilo gde unutar obojenog polja, menjaju se ostali brojevi, ali zasienje ostaje isto.

Uopteno govorei, umetnici najvie vole reim HSB zato to ga je lako shvatiti. Meutim, ne morate se drati njega. Slobodno izaberite RGB. To je model koji upravlja nainom prikazivanja boja na monitoru. (On koristi crvenu, zelenu i plavu boju, isto kao, na primer, televizor.) Malo je komplikovanije izabrati boju u modelu RGB. Kada pritisnete radio-dugme R (Red), boje u velikom polju ne moraju biti crvene, ve mogu biti i plave ili zelene. Tu dolazi do izraaja vanost spektralne trake sa klizaem i numerikih vrednosti u poljima. Ne zaboravite, u modelu RGB boje se prave od komponenata - crvene, zelene i plave - u iznosima od 0 do 255. ista crvena ima 255 crvene, 0 zelene i 0 plave. Ako unesete ove vrednosti u odgovarajua polja prozora Color Picker, ista crvena e biti prikazana u donjem levom uglu obojenog polja. U ostatku polja bie prikazane boje koje se dobijaju meanjem zelene i plave sa crvenom. Pritisnite miem malo

113

iznad i udesno da biste crvenoj dodali malo zelene i plave. Poto ste dodali relativno male koliine zelene i plave, sa crvenom su, u stvari, pomeane uta i magenta. uta potie od dodavanja zelene, a magenta od dodavanja plave. Slika 8.4 prikazuje kako to izgleda u birau boja.

Model RGB ete najlake savladati ako radite s njim. Otvorite Color Picker i izaberite boju u velikom polju. Zatim posmatrajte kako se numerike vrednosti menjaju kada pritisnete neku drugu boju. Istraite ta se deava kada birate razliitu radio-dugmad i menjate vrednosti u pripadajuim poljima. Da li ste se ikada pitali ta znae oni udni brojevi i slova u polju # na dnu prozora Color Picker? Pa, to je HTML kod izabrane boje. HTML kodovi su u heksadecimalnom formatu, spremni za unoenje u izvorni HTML kod Web strane. To e vam trebati samo ako spadate u one hrabre autore koji svoje Web prezentacije prave programiranjem na jeziku HTML. U suprotnom, ne treba da brinete o tome. Kada u program za izradu Web strana smestite sliku koju ste napravili u Photoshopu, automatski e se generisati odgovarajui HTML kod.

Paleta Color
Paleta Color ima nekoliko prednosti nad prozorom Color Picker. Prvo, moete je ostaviti otvorenom, to omoguava da menjate boje a da pri tom ne morate da prolazite kroz zametnu proceduru koju zahteva prozor Color Picker: pritiskanje uzorka u kutiji sa alatkama, pronalaenje boje i potvrivanje izbora pritiskom na dugme OK. Pored toga, paletu boja moete i usidriti u gornjem desnom uglu ekrana tako to ete je uhvatiti za jeziak i prevui na desni kraj trake sa opcijama alatki.

114

Svima vama koji imate problema s matematikom prija to to paleta Color ima manje numerikih polja od prozora Color Picker, a i ona koja postoje (slika 8.5), logino su povezana sa klizaima. Paleta Color se standardno otvara u reimu koji ste poslednji put koristili, ali je moete prebaciti u reim Grayscale ili bilo koji drugi, kada izaberete odgovarajuu stavku iz menija palete (slika 8.6). ak moete izabrati i boje za Web, kao varijantu modela RGB.

Ovaj meni omoguava i da spektralnu traku na dnu palete Color uskladite s modelom boja koji koristite. Ako e va rad biti tampan pa hoete da izbegnete korienje boja koje su izvan opsega (tj. koje se ne mogu reprodukovati pomou tamparskih boja CMYK), izaberite opciju CMYK Spectrum da biste bili sigurni da e svaka boja koju ste koristili moi da se odtampa. Slino tome, ukoliko izaberete opciju Make Ramp Web Safe, na spektralnoj traci prikazae se samo 216 boja koje svi postojei itai Weba mogu da prikau.

115

Paleta Swatches
Seate li se da sam na poetku lekcije rekla da Photoshop nudi vie naina za biranje boja? Evo i najjednostavnijeg. Paleta Swatches, prikazana na slici 8.7, funkcionie kao deija kutija sa vodenim bojama. Umoite etkicu u boju i slikajte. Da biste izabrali boju prednjeg plana, pritisnite odgovarajui uzorak boje. Da biste izabrali boju pozadine, drite Alt (Windows), odnosno Option (Mac), dok pritiskate uzorak miem.

Paleta Swatches se standardno otvara sa tekuom sistemskom paletom boja. Boje koje hoete da dodate paleti Swatches moete izabrati u prozoru Color Picker, a moete izabrati i jedan od sistema boja, kao to su PANTONE, Focoltone, TRUMATCH ili , ime ete na paletu dodati od 700 do 1000 posebnih boja koje se mogu koristiti u tampi. To nije sve: paleti Swatches moete dodati i boje uzete pomou pipete sa neke od postojeih slika, to je objanjeno u narednom odeljku.

116

Lako je koristiti uzorke boja sa palete Swatches, ali ne odgovaraju vam uvek boje koje nudi Photoshop. Evo kako da u komplet uzoraka dodate sopstvene boje. Pritisnite uzorak boje prednjeg plana u kutiji sa alatkama. U prozoru Color Picker izaberite boju i pritisnite dugme OK. Otvorite paletu Swatches (Window-Swatches). Pritisnite dugme u donjem desnom uglu palete Swatches i povucite nadole da biste poveali paletu tako da lii na onu sa slike 8.8.

5. Pomerite kursor u prazan prostor ispod postojeih uzoraka. Oblik kursora se menja u kanticu s bojom (kursor alatke Paint Bucket). 6. Pritisnite bilo gde unutar praznog prostora i dodaete novu boju iza postojeih. Photoshop e traiti da novoj boji dodelite ime. 7. Ako drite taster Shift i umesto praznog prostora pritisnete postojei uzorak boje, taj uzorak bie zamenjen novodefinisanom bojom.

Ako esto koristite iste boje, koje ne postoje ni na jednoj Photoshopovoj paleti, sni mite sopstvenu paletu tako to ete iz menija palete izabrati opciju Save Swatches. Boje moete birati sa fotografija, skeniranih doneete morati da birate omiljene boje svaki put kada pokrenete Photoshop. Iz menija palete Swatches moete izabrati i neku od petnaestak paleta uzoraka koje se isporuuju uz Photoshop. Palete uzoraka se uvaju u direktorijumu Presets.

117

Alatka pipeta
Kada ste pomerali pokaziva mia preko uzoraka boja na paleti Swatches ili spektralne trake na paleti Color, videli ste kursor u obliku pipete (kursor alatke Eyedropper). Kao to i oekujete, boja koju pritisnete pipetom postaje aktivna. Prednost ove alatke je to na isti nain radi i sa slikom - sa postojee slike moete pomou pipete da izaberete boju neba, trave ili koe, a da pri tom ne morate pokuavati da pro naete tu boju u prozoru Color Picker. Pipeta je izuzetno korisna alatka, naroito kada retuirate sliku i treba da iskoristite boje koje se ve nalaze na njoj. Pritisnite bilo koje mesto na slici i boja koja se nalazi ispod vrha pipete postae nova boja prednjeg plana. Ukoliko treba da izaberete boju pozadine, drite Alt (Windows), odnosno Option (Mac) dok birate boju pipetom. Kada drite pritisnut taster mia i prevlaite pipetom preko slike, uzorak boje prednjeg plana u kutiji sa alatkama menja boju kad god se pipeta nae iznad druge boje na slici. Ukoliko ponete da povlaite mia u Photoshopovom prozoru, moete da - drei i dalje pritisnut taster mia - odvuete pokaziva na bilo koje mesto na ekranu da biste izabrali boje sa tapeta ili ikonica na radnoj povrini.

Opcije pipete na traci sa opcijama alatki (slika 8.9), omoguavaju da izberete veliinu uzorka boje koji uzimate pipetom. Moete izabrati jedan piksel, uzorak veliine 3 x 3 piksela, ili uzorak veliine 5 x 5 piksela.

Da biste u toku rada bilo koju alatku za slikanje (osim gumice), brzo pretvorili u pipetu i promenili boju prednjeg plana, pritisnite taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac).

Evo jo jednog naina za dodavanje uzoraka paleti Swatches. Ovog puta ete pozajmiti boje s fotografije. 1. Pritisnite pipetu u kutiji sa alatkama ili pritisnite taster I da biste izabrali pipetu. 2. Pritisnite sliku u taki iju boju hoete da uzmete. Ako elite da to bude boja pozadine, drite Alt (Windows), odnosno Option (Mac) dok pritiskate boju pipetom.

118

3. Otvorite paletu Swatches ukoliko ve nije otvorena. Postavite kursor pipete na bilo koje prazno (sivo) polje na paleti Swatches. Kursor menja oblik u kanticu s bojom. 4. Pritisnite jednom da biste smestili uzorak izabrane boje na paletu. 5. Iz menija palete izaberite stavku Save Swatches. 6. Sledite uobiajenu proceduru imenovanja novog kompleta uzoraka i snimite ga u Photoshopov direktorijum Presets.

Da biste uitali snimljenu datoteku sa uzorcima boja, izaberite stavku Load Swatches iz menija palete Swatches. U direktorijumu Presets pronaite datoteku koju hoete da koristite (slika 8.10) i pritisnite OK.

Odvojiemo nekoliko minuta za vebanje rada sa etkicom i pipetom. Izaberite sliku s puno boja i otvorite je u Photoshopu. Zatim pratite sledee korake: 1. Pre nego to ponete, izaberite opciju Save As a Copy iz menija File da biste sauvali kopiju originalne slike ako sluajno snimite i zatvorite izmenjenu verziju. 2. Pritisnite B da biste aktivirali etkicu. Otvorite potpaletu Brush (ili paletu Brushes) i izaberite etkicu srednje veliine. 3. Postavite etkicu iznad obojenog dela slike, kao to sam ja uradila na slici 8.11. Pritisnite Alt (Windows), odnosno Option (Mac). etkica se pretvara u pipetu a kada pritisnete taster mia, boja koja se nalazi ispod nje postaje boja prednjeg plana.

119

4. Pustite taster Alt (Option) i povlaite mia da biste slikali bojom koju ste upravo izabrali. 5. Otvorite paletu Color (Window-Color), ako nije otvorena. Postavite kursor etkice na spektralnu traku u dnu palete. Kursor se menja u pipetu. 6. Izaberite neku drugu boju pa nacrtajte jo neto na slici. Koristite istu etkicu ili se prebacite na olovku (pritisnite Shift+B), ili na vazdunu etkicu (pritisnite njeno dugme na traci sa opcijama alatki). Eksperimentiite s bojama i etkicama dok ih dobro ne upoznate. 7. Ako vam nestane prostora za slikanje, izaberite File-Revert da biste se vratili na originalnu sliku, pa ponite iz poetka.

Reimi meanja
U stvarnom svetu, kada etkicom punom boje preete preko mesta na koje je ve naneta boja, deavaju se razliite stvari, u zavisnosti od boje koju nanosite - koliko je providna, da li je prvi sloj mokar ili suv itd. U Photoshopu moete da kontroliete sve ove faktore primenom takozvanih reima meanja (engl. blending modes). Nai ete ih u padajuoj listi na traci sa opcijama alatki (slika 8.12). Reimi meanja su primenjivi na sve alatke kojima moete da crtate ili piete, ukljuujui olovku, peat i alatke za prelive, kao i sve one za koje je to oiglednije. Kao to vidite, postoji prilino velik broj reima meanja. Ukratko emo se osvrnuti na reime meanja i nain na koji funkcioniu.

120

Pretpostavimo da radite samo sa dve boje. Jedna je boja osnove, ona koja je ve na platnu. Druga je boja za meanje, ona koju dodajete uz ukljuen reim meanja. Meanjem dobijate treu, rezultantnu boju, koja varira u zavisnosti od toga kako ste pomeali prve dve. Na slikama od 8.13 do 8.35 prikazano je ta se deava kada odaberete svaku od opcija iz padajue liste reima meanja. (U primerima je koriena tvrda etkica umoena" u jarkoruiastu boju, na svetlozelenoj podlozi, osim u primerima sa slovom R, gde su boje obrnute.)

121

122

123

Saetak
U ovoj opirnoj lekciji opisali smo razliite naine biranja i nanoenja boja na sliku u Photoshopu. Prvo ste nauili razliku izmeu boje prednjeg plana (boje etkice ili olovke) i boje pozadine (boje platna ispod slike). Prozor Color Picker, paleta Color i paleta Swatches sadre boje kojima slikate. Lake je koristiti palete Color i Swatches nego Color Picker, zato to ih moete ostaviti otvorenim dok radite. Nauili ste da za biranje boja sa palete ili sa slike koristite pipetu zajedno sa etkicom. Na kraju, opisali smo reime meanja, tj. nain na koji meusobno reaguju dva sloja boje ili slike.

Da li ste se ikad pitali zato su slikari uvek okrueni krpama umoenim u boju i zato su im ruke, nokti i odea umazani bojom? Zato to se ne slika samo etkicama; ponekad slikate prstom, paretom tkanine, laktom, ili neim drugim to vam pomae da pomeate boje, da neznatno posvetlite sliku ili da je potamnite. U ovom poglavlju ete nauiti trikove koje slikari i fotografi koriste jo od same pojave ovih vrsta umetnosti.

Razmazivanje
Razmazivanje (engl. smudge) predstavlja slikarski termin za meanje dve ili vie boja. U Photoshopu postoji vie naina razmazivanja, kao to postoji vie naina za gotovo svaku operaciju. Najoigledniji i najbri nain za stapanje objekta slike sa pozadinom, jeste upotreba alatke za razmazivanje (Smudge).

Korienje alatke za razmazivanje

Alatka Smudge izgleda i radi kao prst. U kutiji sa alatkama deli pregradak sa alatkama Blur (za zamagljivanje) i Sharpen (za izotravanje). Alatka Smudge razmazuje izabranu boju du pravca u kome povlaite mia. Ne moe biti jednostavnije. Ipak, na traci sa opcijama alatke morate da podesite pritisak kojim vuete prst (opcija Strength). Kada je vrednost parametra Strength 100%, prstom briete svu boju. Pri vrednosti 50% boja se razmazuje, a pri 25%, razmazivanje je manje. Na slici 9.1 prikazani su rezultati razmazivanja pri razliitim vrednostima parametra Strength. Photoshop tretira alatku za razmazivanje kao etkicu, pa izborom odgovarajue veliine etkice sa palete Brushes moete podesiti irinu traga prsta.

125

Alatku Smudge moete koristiti i za simuliranje slikanja prstima (opcija Finger Painting). Ako potvrdite ovu opciju, svaki potez poinje bojom prednjeg plana. Ova mogunost je veoma zgodna kada morate da razmaete malo boje na postojeoj slici - na primer, da sakrijete nepotreban deo originalne fotografije. Slika 9.2 prikazuje primer slikanja prstima. O v a mi je slika posebno draga. Ovekoveila je trenutak kada m a m a i sin preuzimaju svog novog kunog ljubimca iz prihvatilita za make. Ali, neko je dao maki udno ime, koje vidite ispisano na kartici prikaenoj na kavez, na slici levo.

Podeavanje opcija alatke za razmazivanje

Na traci sa opcijama alatki (slika 9.3), podeavaju se jaina razmazivanja (Strength), slikanje prstom (Finger Painting) i reimi meanja (Mode). Pritisnite strelicu pored polja Strength da biste pristupili klizau, a zatim njime podesite jainu. Ukoliko ne elite sa koristite kliza, na tastaturi otkucajte jednocifreni broj da biste zadali

126

vrednost parametra Strength u koracima od 10. Na primer, otkucajte 4 da biste dobili vrednost 40. (Ovaj trik vai za sve Photoshopove klizae.) Ako vam se svia ova preica, ali elite precizniju kontrolu, otkucajte tanu vrednost, ali kucajte brzo jedan broj za drugim.

Potvrdite opciju Finger Painting ako hoete da prilikom povlaenja alatkom Smudge dodate malo razmazane boje. U suprotnom, ostavite ovu opciju iskljuenom. Reimi meanja se nalaze u padajuoj listi Mode. Alatka Smudge ne nudi sve reime meanja o kojima ste uili u prethodnoj lekciji. Ipak, pored reima Normal, tu su i Darken, Lighten, Hue, Saturation, Color i Luminosity. Oigledno je da su reimi Darken i Lighten najkorisniji. Ovi reimi utiu samo na piksele koji su svetliji, odnosno tamniji, od poetne boje. Reim Darken utie na svetlije piksele, a Lighten na tamnije.

Alatke za promenu otrine slike

Pogledajmo sada alatke za promenu otrine slike - Blur i Sharpen - koje su odline za retuiranje slika, otklanjanje manjih nedostataka i izotravanje objekata. One ne mogu da spasu veoma lou fotografiju, ali ine uda na slikama koje imaju manje nedostatke. Alatkom Sharpen moete da poveate kontrast, stvarajui iluziju otrije slike, dok je alatka Blur najkorisnija za uklanjanje neeljenih detalja u pozadini i zamagljivanje onih delova slike koje posmatrai ne bi trebalo da zapaze. Alatke za promenu otrine slike prikazane su na slici 9.4.

127

Alatka za zamagljivanje
Alatka Blur zamagljuje (defokusira) sliku. Pod zamagljivanjem podrazumevam umekavanje ili ujednaavanje piksela. Izaberite alatku Blur u kutiji sa alatkama. Na traci sa opcijama pojavie se opcije alatke Blur (slika 9.5). Dok radite sa alatkom Blur, alatku Sharpen privremeno birate pritiskom na Alt (Windows), odnosno Option (Mac), i obrnuto. Opcija Use All Layers ima smisla samo kada slika na kojoj radite ima vie od jednog sloja.

Opcije za alatke Sharpen i Blur gotovo su iste kao ranije opisane opcije alatke Smudge. Na raspolaganju su vam isti reimi meanja (Mode) i isti naini podeavanja jaine poteza (Strength). Na slici 9.6 izbliza je prikazano dejstvo alatke Blur. Cvetovi su bili odlini, ali je lie izgledalo kao da su ga napale biljne vai. Paljivom upotrebom alatke za zamagljivanje, ovakvi nedostaci se mogu prikriti. Na slici 9.7 prikazana je fotografija pre i posle retuiranja.

128

Kada zamagljujete delove slike, vodite rauna o tome da obuhvatite celu oblast koju hoete da zamaglite. Pikseli koje propustite da defokusirate isticae se i delovae vrlo sumnjivo. Pored toga, ne zaboravite da moete promeniti veliinu etkice tako to ete izabrati drugu etkicu iz palete Brushes. Za alatku Blur preporuujem etkicu mekih ivica, ali ne i za alatku Sharpen. Kada izotravam delove slike, vie volim da koristim malu etkicu tvrdih ivica, da bih tano znala na emu sam. Verovatno ete otkriti i da je bolje da radite na uveanom prikazu slike, jer ete tako bolje upravljati alatkom.

Alatka za izotravanje
Alatka Sharpen je direktna suprotnost alatki Blur. Dok alatka Blur umekava piksele, alatka Sharpen ih izotrava i istie poveavanjem kontrasta izmeu susednih piksela. Zbog njihove meusobne veze, ove dve alatke su smetene u isti pregradak Photoshopove kutije sa alatkama. Pritiskanjem trouglia u donjem desnom uglu pregratka

129

otvara se potpaleta s koje moete izabrati jednu od ove dve alatke, ili alatku Smudge. Alatke Blur i Sharpen moete aktivirati i ako pritisnete taster R (od retuiranje?). Priti snite Shift+R da biste prelazili s jedne alatke na drugu. Na slici 9.8 prikazan je cvet pre i posle izotravanja njegovog sredita alatkom Sharpen.

Izotravanje je najbolje kada se primenjuje u malim dozama. Ako alatkom pre vie prelazite preko odreene oblasti slike, ili ako zadate preveliku vrednost parame tra Strength, boje e pregoreti" pa e slika izgledati gore nego na poetku. Na slici 9.9 prikazan je primer preteranog izotravanja. Osim toga, ne zaboravite da ak ni magija Photoshopa ne moe na sliku vratiti neto ega nije ni bilo. Uvek radite sa najjasnijim i najotrijim slikama koje moete da dobijete. Bolje je da ponovo skenirate fotografiju nego da pokuavate da spasete onu koja je loe skenirana. Ako je cela fotografija mutna, nemojte pokuavati da je izo trite nego je stavite sa strane i saekajte dok ne ponete da koristite filtre (lekcija 15).

130

Prekinimo zaas opisivanje drugih alatki da bismo isprobali alatke Blur i Sharpen. Otvorite bilo koju pogodnu sliku u Photoshopu i pratite sledee korake: 1. Izaberite alatku za zumiranje i pritisnite jednom unutar prozora sa slikom da biste uveali prikaz slike. 2. Aktivirajte alatku Blur. Sa palete Brushes na traci sa opcijama alatke izaberite jednu od mekih etkica. 3. Otkucajte 5 na tastaturi da biste pritisak etkice (parametar Strength) podesili na 50%. 4. Povlaite alatkom Blur preko slike i pogledajte rezultat (slika 9.10).

131

5. Pritisnite Shift+R da biste preli na alatku Sharpen. Izaberite tvrdu etkicu. Povlaite je preko nekog drugog dela slike. Pokuajte da je povlaite du ivica objekta i pogledajte rezultat (slika 9.11).

6. Pokuajte da izotrite oblast koju ste prethodno zamaglili. Moete li da je vratite u prvobitno stanje? (Verovatno ne.) 7. Da biste se dodatno zabavili, preite na alatku Smudge i sami uoite razliku izmeu dejstva alatki Blur i Smudge. 8. Vebajte rad sa ovim alatkama pri razliitim vrednostima parametra Strength i sa razliitim etkicama. Ako vam nestane prostora za rad, zadajte komandu Revert (File-Revert), ili pritisnite snimak na vrhu palete History da biste se vratili na originalnu sliku.

Alatke za toniranje
Photoshop je, pre svega, digitalni ekvivalent mrane komore za razvijanje fotografija, pa je logino da neke od njegovih najkorisnijih alatki imitiraju tehnike koje fotografi koriste za posveti javan je i zatamnjivanje delova slike, kao i za dobijanje intenzivnijih boja. U alatke za toniranje spadaju: alatka za posvetljavanje (Dodge), alatka za potamnjivanje (Burn) i sunder (Sponge). Alatke Dodge i Burn su suprotnosti, kao Blur i Sharpen, ali - umesto da utiu na kontrast susednih piksela, one posvetljuju ili zatamnjuju izabranu oblast. Suner menja zasienost boje u oblasti u kojoj je primenjen.

132

Alatke Dodge i Burn

U fotografskoj mranoj komori, posvetljavanje se postie mahanjem odgovarajuom alatkom - najee kartonskim krugom zakaenim za icu - izmeu filma koji se osvetljava i fotopapira. Time se blokira deo svetla, pa onaj deo slike koji je bio delimino zaklonjen, ispada svetliji na razvijenoj fotografiji. Ova tehnika se ponekad zove i zadravanje" (engl. holding back), zato to zadravate svetlost da ne dospe do papira. Photoshopova alatka Dodge (slika 9.12) izgleda kao njena fotografska verzija.

Zatamnjivanje daje rezultat suprotan posvetljavanju - umesto da posvetli izabranu oblast, alatka Bum je zatamnjuje. U fotografskoj mranoj komori, zatamnjivanje se postie ili pomou probuenog kartona (suprotno od alatke Dodge), ili blokiranjem svetla rukom, tako da svetlost stie samo do onih oblasti fotopapira (slike) koje treba zatamniti. Ikonica Photoshopove alatke B u m ima oblik savijene ake, u poloaju koji omoguava proputanje uskog snopa svetla. Aktivirajte alatku Dodge. Padajua lista Range na traci sa opcijama alatki nudi tri opcije: Shadows Midtones Highlights Ove opcije ukazuju na vrstu piksela na koje e alatka uticati. Ako hoete da podesite tamnije oblasti slike, tj. da ih posvetlite a da pri tom svetlije oblasti ostanu nedirnute, izaberite opciju Shadows. Za alatku Dodge, podrazumevana opcija je Midtones (srednji tonovi). To je dobar izbor kada elite da izmenite piksele srednjih tonova ili kada niste sigurni ta treba da radite. Izaberite Highlights kada hoete dodatno da posvetlite oblasti koje su ve svetle, a da tamnije oblasti ostanu nepromenjene. Na slici 9.13 prikazan je rezultat posvetljavanja i zatamnjivanja fotografije snimljene napolju, po sunanom danu, ali u senci. O v a fotografija je prikazana i na stranama u boji.

Suner
Moda ete se iznenaditi, ali korienje sunera je jo jedan trik iz mrane komore. Kada se vidi da slika u kadici sa razvijaem ne postaje dovoljno tamna, ili kada izgleda da je premalo eksponirana ili da su joj boje slabe, fotograf je esto moe spasiti tako to e nakvasiti sunder sveim, istim razvijaem i njime direktno trljati mokru sliku u kadici. Kombinacija blagog poveanja temperature usled trenja i uticaja svee hemikalije moe uiniti da se od neupotrebljive slike dobije prihvatljiva. Naravno, to nije zamena za ispravno eksponiranje.

133

Photoshopov suner (Sponge) radi otprilike isto to. Na slici u boji, on poveava (ili smanjuje - vrlo fleksibilna alatka) zasienost boja u oblasti na koju ga primenite. Na slici u sivim tonovima, suner poveava ili smanjuje kontrast tako to pomera nivo sive boje od srednjih tonova ili ka njima. Kada koristite sunder, treba da podesite njegove parametre na traci sa opcijama da biste zadali da li on treba da intenzivira boje (povea zasienost), ili da ih izbledi (smanji zasienost). Na slikama 9.14 i 9.15 prikazana je fotografija umskog predela, pre i posle primene alatke Sponge. Ove slike moete videti i u punom sjaju, na stranama u boji.

134

Opisane alatke su odline za fino podeavanje slika i za dobijanje svetlih i tamnih oblasti na povrinama objekata. Koristite ih u malim dozama da biste poboljali izgled slika.

135

137 153 167 179

Mnogo je lake raditi s digitalnom bojom nego s pravom. Nema miris, nikad se ne prosipa po stolu, a nema ni umazanih etkica koje treba prati kada se posao zavri. Tragovi boje vam ne ostaju po rukama i odei, ak ne treba ni da ekate da se boja osui. U Photoshopu moete da crtate od nule, poevi od prazne strane i koristei je kao da radite u bilo kom drugom grafikom programu, a moete i da uzmete postojeu sliku i da je obradite. U ovoj lekciji istraiete oba naina rada. Kada govorim o slikanju" u digitalnom carstvu, mislim - naravno - na obradu slika na naine koji imitiraju klasine slikarske tehnike. Poto imitiramo stvarnost, moda ete pomisliti da e broj slikarskih tehnika koje moete koristiti biti ogranien - ali nije tako. Na primer, niste ogranieni samo na akvarel i ulje. Pri slikanju u Pho toshopu moete koristiti i drvene bojice, pastele, kredu, ugljen, ak i neonske cevi, kao to danas ine mnogi umetnici i studenti slikarstva. Digitalno slikanje je najspektakularniji i najzabavniji deo rada u Photoshopu, a ipak je prilino jednostavno. Kada savladate Photoshopove alatke za slikanje, stei ete nove vetine i biti u stanju da napravite pristojne slike.

Simuliranje razliitih slikarskih tehnika

Jadan od izuzetnih Photoshopovih trikova jeste simuliranje izgleda drugih medija. Efekat se moe postii upotrebom filtara (u ovoj lekciji skoiu malo unapred i upo znati vas s nekim od Photoshopovih umetnikih" filtara). Pored toga, efekat je mogue postii i alatkama za razmazivanje (Smudge) i zamagljivanje (Blur), ili biranjem proizvoljnih etkica i paljivim nanoenjem boje, uz primenu odreenog reima meanja. Sliku moete poeti da crtate iz poetka, a moete poeti i od foto grafije i uiniti da lii na akvarel, ulje ili bilo koji od desetak stilova - ak i gipsani bareljef. Koju god metodu da upotrebite, rezultat e vas zadiviti.

138

Vodene boje
Umetnici koji koriste konvencionalne slikarske tehnike i medije, veoma potuju one koji izaberu da se bave akvarelom. To je verovatno medij s kojim se najtee izlazi na kraj. Morate raditi na mokro" da biste meali boje, ali ne sme da bude toliko mokro da se slika pretvori u blato. Akvarel je mnogo lake napraviti digitalno. Poeemo s tehnikom filtriranja koja ini da fotografija izgleda kao da je naslikana vodenim bojama.

Pretvaranje fotografije u akvarel

Photoshop ima filtar Watercolor koji pretvara sliku u akvarel. Ovaj filtar se nalazi u podmeniju Filter-Artistic (slika 10.1).

139

U Photoshopovoj terminologiji, filtri su skupovi instrukcija ugraeni u program (ili prikljueni" kao dodatni programski moduli), koji primenjuju specijalne efekte na slike. Na primer, jedan od Photoshopovih filtara pretvara sliku u aru sastavljenu od taaka. Drugi simulira drvene bojice. Postoje na desetine filtara. Neki su sastavni delovi programa, druge prodaju nezavisni proizvoai, a trei se distribuiraju besplatno ili kao server. U lekcijama 14, 15 i 16 bie vie rei o raspoloivim vrstama filtara i o tome gde se mogu nabaviti. Filtar Watercolor je najefikasniji na slikama koje imaju velike, iste povrine, bez mnogo detalja. Osim toga, poto Watercolor ima tendenciju da zatamni pozadine i senke, najbolje je poeti sa slikom koja ima svetlu pozadinu. Na slikama koje slede nalazi se buket snenobelog cvea. Kada izaberete filtar Watercolor (kao i gotovo svaki drugi Photoshopov filtar), otvara se okvir za dijalog (slika 10.2) koji sadri umanjen prikaz slike i skup klizaa kojima podeavate nain transformisanja slike. U Photoshopu CS, okviri za dijalog mnogih filtara nude i listu raspoloivih filtara i umanjen prikaz dejstva filtra na sliku. Ako pritisnete taster mia i povlaite sliicu, ona e se pomerati unutar polja za prikaz tako da moete da vidite kako parametri koje ste zadali utiu na razliite delove slike. Veina Photoshopovih filtara ima sline okvire za dijalog i parametre. Kada isprobate jedan, i sa ostalima ete se lako snai.

Za primenu filtra potrebno je od nekoliko sekundi, do minut ili vie. Ako na umanjenom prikazu slike odmah ne vidite dejstvo filtra, pogledajte indikator napredovanja na statusnoj traci u dnu prozora filtra. Indikator ukazuje na stepen zavretka procesa izraunavanja i primene filtra. Kada indikator doe do kraja, efekat e biti potpuno primenjen na sliku. Vrednosti opcije Brush Detail kreu se od 1 do 14, pri emu vrednost 14 daje najvie detalja, dok vrednost 1 daje rasplinut efekat. U zavisnosti od prirode slike koju obraujete i vaih afiniteta, moda ete eleti da ponete eksperimente sa vrednostima od 9 do 12. Vrednosti parametra Shadow Intensity mogu se podesiti od 0 do 10. Ipak, ako ne elite da postignete specijalne efekte, ostavite ovu vrednost na 0. Filtar Watercolor previe zatamnjuje senke, ak i kada je opcija Shadow Intensity podeena na 0. Ve pri vrednostima 3-4, slika postaje gotovo potpuno crna. Vrednosti parametra Texture nalaze se u opsegu od 1 do 3. Ove promene su veoma suptilne, pa se

140

moda pitate da li uopte utiu na sliku. Utiu, ali su efekti vidljiviji kada je vrednost parametra Brush Detail mala. Na slici 10.3 prikazala sam uticaj razliitih kombinacija parametara Brush Detail i Texture da biste videli razlike.

Moda neete hteti da sve svoje fotografije pretvorite u imitacije akvarela, ali neke izgledaju zaista dobro posle primene ovog filtra. 1. Naite sliku za koju mislite da bi dobro izgledala kao akvarel, ili sa Samsove Web lokacije uitajte onu koja se koristi u ovom primeru. Slika se zove Rhodies. j pg. Da biste stigli na Samsovu lokaciju, u adresno polje itaa Weba upiite www. samspubli shing. com, a zatim otkucajte naslov ili ISBN broj originalnog izdanja knjige (0-672-32592-6).

141

Kada se uita glavna stranica knjige, pritisnite hipervezu Downloads da biste doli do datoteka. Otvorite preuzetu sliku u Photoshopu i podesite boje po elji. Lino smatram da bi slika trebalo da bude svetlija, pa sam je posvetlela. (Ako ste zaboravili kako se to radi, vratite se na lekciju 6, Podeavanje boja" da biste se podsetili.) Ne zaboravite da, uopteno govorei, Photoshopovi filtri imaju tendenciju da potamnjuju slike, pa se pobrinite da slike ne budu previe tamne pre primene filtara. 2. Izaberite Watercolor iz podmenija Filter-Artistic. 3. U prozoru filtra Watercolor, pomou klizaa podesite kombinaciju parametara Brush Detail i Texture koja vam se dopada (slika 10.4). Vrednost parametra Shadow Intensity ostavite na 0, osim ako elite dosta crne boje na slici. 4. Pomerajte umanjeni prikaz da biste pogledali detalje tako to ete drati taster mia i povlaiti pokaziva u obliku ake koji e se pojaviti u polju za prikaz. 5. Kada zavrite, pritisnite dugme OK da biste primenili izmene. 6. Ako slika deluje bezbojno, upotrebite alatku Sponge da pojaate boje.

C r t a n j e a k v a r e l a iz p o e t k a
Ponekad nemate fotografiju koju biste pretvorili u akvarel, ili hoete da sami napravite sliku od nule. Moda elite da primenite drugaiji stil vodenih boja od onih koje nudi filtar Watercolor. Ako radite strpljivo i promiljeno, moete napraviti akvarele

142

koji izgledaju kao da su naslikani pravom etkicom na papiru. Otvorimo nov dokument u Photoshopu i slikajmo. U lekciji 7, etkice i umetnike alatke", nauili ste kako se koristi alatka Brush. Kao to se seate, korienjem trake sa opcijama alatki veoma jednostavno moete da preete s velike etkice na malu, ili da promenite providnost. Lino volim da otvorim i paletu Swatches i da iz nje biram boje, a ne da svaki put otvaram prozor Color Picker. Slobodno prelistajte ponovo tu lekciju ako treba da se podsetite ovih postupaka.

Providnost (engl. transparency) jedna je od vanih karakteristika pravih akvarela. Da biste dobili sintetiki" akvarel, podesite neprovidnost etkice, parametar O p a city, na vrednost ne veu od 75%. Tada e providnost boja biti 25%, to otprilike odgovara vodenim bojama. Isprobajte etkicu na praznoj strani i videete da, kada povlaite preko prethodno nacrtanih poteza, boja tamni. Potvrdite opciju Wet Edges da biste dobili jo uverljivije poteze etkicom. O v a opcija dodaje jo boje du ivica poteza, pa izgleda kao da se tu skuplja pigment, to lii na slikanje pravim, veoma razreenim vodenim bojama. Umetnici koji slikaju akvarel na papiru esto prvo crtaju obrise, a zatim dodaju detalje. Slika 10.5 prikazuje poetak crtanja jabuke vodenim bojama. Nacrtala sam voku, njenu drku i list, pa sada popunjavam list malom etkicom. Kada radite na ovako sitnim detaljima, uveajte prikaz slike.

143

Jo jedan koristan trik za crtanje akvarela jeste korienje gumice (alatke Eraser), kao da je etkica natopljena istom vodom, za posvetljavanje previe tamne boje koju ste naneli. Ako elite da neznatno posvetlite boju, zadajte veoma malu vrednost parametra Opacity. S druge strane, ukoliko vam se etkica izmakla iz ruke pa treba da oistite delove oko ivica poteza, zadajte veliku vrednost parametra Opacity. Ne zaboravite da alatka Eraser uvek brie do boje pozadine. Ako ste tokom slikanja menjali boje, obavezno vratite boju pozadine na ono to biste hteli da vidite kada budete brisali gumicom, ili drite sliku na zasebnom sloju a ne na sloju pozadine.

Veina pravih akvarela nacrtana je na specijalnom, jako teksturiranom papiru za rad sa vodenim bojama. Ako elite da i va akvarel ima istu takvu, zrnastu strukturu, upotrebite filtar Texturizer (Filter-Texture-Texturizer) da biste - kada zavrite s crtanjem - slici dodali teksturu papira za akvarele. Meutim, nemojte da primenjujete ovaj filtar dok sve ne zavrite, zato to e svaka naknadna dorada promeniti teksturu. Na slici 10.6 prikazana je primena filtra Texturizer.

Tekstura Canvas najbolje simulira papir za akvarele, naroito ako malo smanjite veliinu zrna (opcija Scaling). Tekstura Sandstone je takoe dobra. Kada je koristim, obino podesim Scaling na 70%, a Relief na 3. Koristite klizae da biste podesili ove

144

parametre, tj. veliinu zrna i reljefnost. Mislim da ponovna primena iste teksture, ali sa svetlom koje dolazi iz suprotnog pravca (opcija Light Dir), najbolje simulira teksturirani papir. Naravno, slike moete i odtampati na pravom papiru za akvarele. Tanji papiri ove vrste sasvim lepo prolaze kroz mlazne tampae.

Uljane boje
Ulja izgledaju potpuno razliito od akvarela, a Photoshop izuzetno uspeno imitira taj izgled. Slike raene u ulju odlikuju se neprovidnou boja, jasno vidljivom teksturom platna, i debelim, ponekad i trodimenzionalnim slojem boje. Da biste u Photoshopu dobili kompletan efekat, moda ete morati da kombinujete nekoliko tehnika. Kao i pravi slikari, poeemo nanoenjem podloge.

Priprema p o d l o g e
Kada slikar zapoinje uljani pejza, obino prvo skicira scenu pomou nekoliko linija, esto koristei ugljen ili olovku da bi postavio horizont i velike povrine. Zatim umae debelu etkicu u razreenu boju i poinje da nanosi podlogu. Na taj nain definiu se sve ujednaeno obojene povrine: nebo, zemlja, more i svi drugi jasno uoljivi elementi, kao to su velika stena, litica i slino. Nanoenjem podloge formira se osnova slike, tako to se definiu boje i svetloa njenih razliitih delova. Posle toga treba samo dodati detalje. Photoshopov filtar Underpainting posmatra" sliku na koju ga primenjujete i svodi je na slian skup jednobojnih blokova. Na slici 10.7 primenjujem filtar Underpainting na fotografiju jezera. Ako hoete da uitate ovu fotografiju da biste na nju primenili sve ovo o emu itate, znajte da se ona zove F a l l Pond i da se nalazi na Samsovoj Web lokaciji koja je ve pominjana u ovoj lekciji.

145

Nanoenjem podloge dobijate osnovne elemente slike, bez detalja. Ako koristite filtar Underpainting, podesite njegove parametre. Parametar Texture je isti kao i u filtru Texturizer koji smo koristili za izradu akvarela. Meutim, ovde elite da vie istaknete teksturu, pa treba da zadate veu vrednost parametra Relief, a verovatno i veu vrednost za Scale ako slikate na platnu. Pored platna (Canvas), moete slikati i na juti (Burlap), kamenu (Sandstone), cigli (Brick), ili na materijalima koje uitate s nekog drugog mesta. Vrednosti opcije Brush Size kreu se od 0 do 40. Manje etkice zadravaju vie teksture i detalja originalne slike. Vee etkice daju pomalo zamrljane povrine i uklanjaju sve detalje. Vrednosti opcije Texture Coverage takoe su u opsegu od 0 do 40. Nie vrednosti manje otkrivaju teksturu, a vee je istiu. Pri nanoenju podloge, tekstura se otkriva samo na mestima premazanim bojom, a ne na elom platnu.

Osobine slike u ulju veoma su razliite od osobina akvarela. Poku ajmo da na fotografiju primenimo tehnike slikanja uljanim bojama. 1. Kao i obino, poinjemo pripremanjem slike. Podesite boje i opsecite sliku po potrebi. 2. Otvorite okvir za dijalog filtra Underpainting (Filtar-Artistic -Underpainting). 3. Podesite opciju Brush Size na 6, a Texture Coverage na 21. Zadavanjem ovih vrednosti zadraete veinu detalja sa slike. 4. Izaberite teksturu Canvas (platno), a opciju Scaling podesite na oko 70%. Tekstura ne treba da bude prejaka da ne bi uticala na detalje koje ete kasnije dodati slici. 5. Podesite opciju Relief na 7, a smer svetlosnog izvora (Light) na Top Right. Tekstura e se videti tek toliko da bude jasno da je slika na platnu a ne na kamenu. 6. Pritisnite dugme OK da biste primenili filtar. Na slici 10.8 prikazan je rezultat dosadanjeg rada.

N a n o e n j e boja
Posle primene filtra Underpainting, slika ostaje pomalo nejasna - to je dobro za neke namene, ali deluje nedovreno. Slikar bi nastavio rad na slici nanoenjem dodatnih boja preko oblasti koje zahtevaju vie detalja, pa ete i vi to uraditi da biste zavrili jesenji pejza. Poto su etkice za uljane boje pomalo krute, izaberite tvrdu etkicu. Ako je opcija Wet Edges na traci sa opcijama alatki ukljuena, iskljuite je. Verovatno ete hteti i da promenite reim meanja, mada e reim Normal odgovarati onim delovima slike na kojima treba da se vide nanosi boje. Ipak, za drvee, verovatno e najkorisniji biti reim Dissolve. Upotrebite ga, kao to je prikazano na slici 10.9, da biste istakavanjem dodali boje preko podloge. (Istakavanje, engl. stippling, znai crtanje

146

samim vrhom tvrde okrugle etkice, tako da nanosite take, a ne poteze boje. Reim Dissolve veoma dobro simulira ovaj efekat.) Menjajte veliine etkica i neprovidnost (parametar Opacity) da biste poveali ili smanjili koliinu boje koju nanosite svakim potezom.

Moete nastaviti da slikate po ovoj slici sve dok ne bude izgledala kao ulje, ili je upotrebiti kao osnovu za isprobavanje drugih filtara i efekata. Na slici 10.10, primenila sam filtar Texturizer (Filter-Texture- Texturizer) da bih slici vratila teksturu platna koja se izgubila pri doradi. Pogledajte zavrenu sliku na stranama u boji.

147

Olovka i filtar Colored Pencil

Alatka Pencil (olovka) oduvek je bila deo svakog grafikog programa. Veoma je korisna ako je pravilno upotrebite. Alatka Pencil deli mesto u kutiji sa alatkom Brush (etkicom). Olovku, kao i svaku drugu etkicu, moete upotrebiti i za povlaenje linije, oznaavanjem njenih krajnjih taaka. Pritisnite tamo gde elite da linija pone, a zatim drite Shift i pritisnite taku u kojoj treba da se zavri. Photoshop iscrtava liniju. Ako nastavite da pritiskate Shift+taster mia, Photoshop iscrtava nove segmente linije. Olovka moe da poslui i kao gumica, ukoliko potvrdite opciju Auto-Erase na traci sa opcijama alatki. Kada je potvrena opcija Auto-Erase i olovkom pritisnete piksel iste boje kao to je aktivna boja prednjeg plana, obrisaete piksel, tj. dodeliete mu boju pozadine. Ova mogunost je korisna za ienje ivica prave linije ili brisanje unutar nje. Olovke su odline za retuiranje i crtanje linije debljine jednog piksela, ali je njima inae teko crtati. (Naravno, za alatku Pencil moete izabrati bilo koji oblik etkice, ali tada ona funkcionie kao etkica, a ne kao olovka.) S olovkom ete lake raditi ako uveliate prikaz na 200% ili vie, tako da vidite pojedinane piksele. Pomoi e vam i ako brzinu mia podesite na Slow, ali je jo bolje da umesto mia koristite grafiku tablu. Ukoliko elite da vidite kako izgleda crte olovkom, a da se ne muite s crtanjem, isprobajte filtar Colored Pencil (Filter-Artistic-Colored Pencil) ili filtar Crosshatch (Filter-Brush Strokes-Crosshatch). Filtar Colored Pencil (slika 10.11) daje laku i stilizovaniju verziju originalne slike. Crte e izgledati jo bolje ako ga, posle primene filtra, prevedete u sive tonove. Filtar Crosshatch, primenjen na istu fotografiju (slika 10.12), zadrava mnogo vie boja i detalja, ali slika i dalje izgleda kao crte nacrtan perom.

148

Krede i ugljen
Crtei kredom (engl. chalk) i ugljenom (engl. charcoal) nalaze se u muzejima i umetnikim kolekcijama irom sveta. Umetnici vole ove materijale zato to se jednostavno koriste, i zato to se njima mogu dobiti linije najrazliitijeg izgleda. Otrina linija zavisi od naina na koji drite kredu ili ugljen.

149

Kredama se moe crtati po bezmalo svim vrstama podloga - od zrnastog papira, preko zidova od cigle, do trotoara. U Photoshopu, crtei kredom omoguavaju da u potpunosti iskoristite filtre Texture. Crte moete postaviti na kamen, jutu, ili na teksturu koju ste uvezli iz drugog izvora. Kreda i ugljen, za razliku od boja, pre svega slue za crtanje linija a ne veih, ravnih povrina. Mislite o tome kada birate objekte za crtanje. Naravno, ove alatke moete iskoristiti i za senenje linijama ili rafurama; osim toga, linije nacrtane kre dom ili ugljenom moete i razmazivati do mile volje. Ako crtate od nule, ponite sa relativno jednostavnim crteom pa ga zatim doradujte. Ukoliko u crte kredom ili ugljenom pretvarate postojeu fotografiju ili skeniranu sliku, izaberite onu koja ima dobro definisane ivice i detalje.

Filtar C h a l k and C h a r c o a l
Kada primenite filtar Chalk and Charcoal (Filter-Sketch-Chalk and Charcoal), videete da on svodi sliku na tri boje: tamnosivu, boju prednjeg plana i boju pozadine. Za kredu se koristi boja pozadine, a za ugljen - boja prednjeg plana. Oblasti koje nisu obraene kredom ili ugljenom postaju sive. Treba malo da eksperimentiete da biste pronali prave boje. Slika 10.13 prikazuje okvir za dijalog Chalk & Charcoal, koji upravlja radom ovog filtra. Moete da podesite veliinu oblasti na koje deluju ugljen (opcija Charcoal Area) i kreda (opcija Chalk Area). Opseg klizaa je od 0 do 20. Ponite negde oko sredine pa menjajte vrednosti dok ne dobijete kombinaciju koja odgovara datoj slici. Vrednost parametra Stroke Pressure kree se u opsegu od 0 do 5, a najbolje je da ga drite na 1 ili 2 ukoliko ne elite da se slika pretvori u skup ravnomerno obojenih povrina.

150

Filtar Chalk and Charcoal odlino odgovara svim slikama sa dovoljno jakim kontrastom. Isprobajte ga na portretu. 1. Otvorite sliku, a zatim i okvir za dijalog filtra Chalk and Charcoal (Filter-Sketch-Chalk and Charcoal). 2. Podesite parametre Charcoal Area i Chalk Area na 10 ili manje. Kada prvi put radite s nekim filtrom, uvek ponite od srednjih vrednosti raspoloivih parametara, pa ih zatim poveavajte ili smanjujte, prema potrebi. 3. Podesite parametar Stroke Pressure na 1 ili 2. Ako vam se svia ono to vidite u polju za prikaz, preite na korak 4. U suprotnom, eksperimentiite s drugim vrednostima ovog parametra. 4. Pritisnite OK da biste primenili filtar. Na slici 10.14 prikazano je dejstvo ovog filtra na portret iz prethodnog primera.

5. Izaberite alatku Eraser (gumicu) i briite njome da bi boje poza dine vie dole do izraaja. 6. Aktivirajte alatku Brush (slikarsku etkicu) da biste pojaali boje prednjeg plana. 7. Pipetom izaberite sivi ton, ukoliko treba da ga dodate slici. (Ovaj filtar koristi sivu boju kao treu i to ne moete menjati.) 8. Kada budete zadovoljni crteom, snimite ga.

151

Alatka za razmazivanje (Smudge) radi veoma lepo s crteima uraenim kredom i ugljenom (tj. obraenim pomou filtra Chalk and Charcoal). Upotrebite je da biste umekali liniju ili stopili dve boje - ba kao to biste uradili prstom ili rukom na papiru. Photoshopove alatke Blur i Sharpen takoe mogu da se iskoriste za izotravanje ivica, odnosno za umekavanje linija bez razmazivanja.

Filtar C h a r c o a l
Filtar Charcoal (Filter-Sketch-Charcoal) koristite za pretvaranje slike u dobru imitaciju crtea ugljenom. Poto ne postoji ugljen u boji, crte ugljenom e biti najbolji ako podesite boju prednjeg plana na crnu, a boju pozadine na belu - ili na neku svetlu boju ako hoete da postignete efekat crtanja na papiru u boji. Okvir za dijalog filtra Charcoal prikazan je na slici 10.15. Moete podesiti debljinu linije (opcija Charcoal Thickness) na vrednost od 1 do 7, a koliinu detalja (opcija Details) na vrednost od 0 do 5. Opcija Light/Dark Balance podesiva je u opsegu od 0 do 100 i kontrolie odnos izmeu boje prednjeg plana i boje pozadine.

Na slici 10.16 prikazane su dve verzije istog crtea make pretvorenog u crte ugljenom - pre i posle blagog retuiranja pomou alatki Brush, Blur i Sharpen. Ako umesto mia koristite grafiku tablu, lake ete pri retuiranju reprodukovati linije i rafure koje daje filtar Charcoal.

152

Saetak
Uh! Ovo je bila iscrpna i naporna lekcija. Provedite neko vreme vebajui opisane tehnike pre nego to nastavite. U ovoj lekciji ste videli da je digitalno slikanje oblast u kojoj Photoshop zaista briljira. Moete nacrtati sliku od poetka, ili obraivati uitane digitalne fotografije, skenirane slike ili slike koje ste napravili u nekom drugom, kompatibilnom programu. Kada otvorite sliku u Photoshopu, razliiti filtri i etkice omoguavaju da je pretvorite u dobru imitaciju ulja, akvarela ili crtea. Meu filtrima iz grupe Artistic nalaze se i filtri koji e obaviti dobar deo posla oko konverzije. Ipak, da biste postigli najbolje rezultate, moraete da doradite sliku posle primene filtra. Izaberite alatke i boje tako da odgovaraju mediju koji hoete da imitirate. Eksperimentiite i - ako otkrijete tehniku ili kombinaciju filtara koja deluje posebno dobro - zapiite relevantne podatke.

Preli ste skoro polovinu knjige. Ve ste nauili dosta toga o Photoshopu, ali - kao i uvek - ima jo da se ui. Veina stvari koje slede zabavne su. U ovoj lekciji pozabaviemo se jednom od najvanijih i najkorisnijih mogunosti Photoshopa - slojevima. Slojevi e vas moda u poetku zbunjivati, ali ne brinite - nisu tako gadni kao to mislite. U stvari, oni su tano ono to im i ime govori - slojevi unutar jedne slike - a svaki sloj se moe podeavati i menjati nezavisno od ostalih. Ba zbog toga je ova mogunost izuzetna. Ukoliko e vam to pomoi, posmatrajte slojeve na sledei nain: zamislite crtani film o Duku Dugouku u kome glavni junak prolazi kroz umu. Crtai u studiju kompanije Warner Bros nacrtali su pozadinu, a zatim su na zasebnim providnim folijama nacrtali Duka i folije postavili preko pozadine. esto je potrebno da Dukovo telo bude na jednom sloju a ruke i noge na drugom, da bi se - izmenom skupa slojeva - dobila animacija u kojoj izgleda kao da se Duko kree kroz umu ili juri Patka Dau, koji je takode nacrtan na zasebnim folijama. Photoshop ima slinu mogunost, a u verziji CS moete da napravite do 999 slojeva. Dok radite na jednim slojevima, moete da sakrijete druge. Pored toga, slojeve moete i da povezete. U lekciji 6, Podeavanje boja", nauili ste da koristite slojeve za podeavanje, koji omoguuju da korigujete boje i tonove na slikama. Sada ete saznati ostatak prie o slojevima.

Korienje palete Layers

Pvi korak je otvaranje nove slike i palete Layers. Samo izaberite Window-Layers. Pomou palete Layers (slika 11.1) upravljate ponaanjem slojeva - pravite ih, dodajete, briete, sakrivate i prikazujete. Razmiljajte o paleti Layers kao o komandnom centru za rad sa slojevima. Na levoj strani centralnog dela palete nalaze se umanjene verzije slika (engl. thumbnails). Svaki od ovih pravougaonika predstavlja zaseban sloj.

154

Zasad, poto niste napravili nijedan nov sloj, trebalo bi da na paleti Layers imate samo jedan prazan pravougaonik oznaen sa Background. To je sloj pozadine.

Ako vam se ini da su sliice premale, izaberite stavku Palette Options iz menija palete Layers (dugme s trougliem u gornjem desnom uglu) i pogledajte sliku 11.2.

Moete izabrati jednu od tri veliine umanjenog prikaza, ili nijedan prikaz. Ne zaboravite da svaka slika na ekranu zauzima deo radne memorije koji je na raspola ganju Photoshopu. Ako vam odgovaraju najmanje sliice, drite se njih. to je sliica manja, paleta e zauzimati manje mesta na radnoj povrini. To je vano kada ponete da istovremeno radite sa vie slojeva.

155

Hajde da napravimo neke slojeve. Prvo emo nacrtati neto na sloju pozadine da bismo znali gde je. Pratite sledee korake: 1. Otvorite nov dokument. Eliptinim okvirom za izbor nacrtajte veliku krunicu i ispunite je bojom. Pritisnite Ctrl+D (Windows), odnosno Command+D (Mac), da bi se izgubio okvir za izbor. 2. Na paleti Layers pogledajte sliicu oznaenu sa Background. (Ona je trenutno jedina na paleti.) Trebalo bi da izgleda slino onoj na slici 11.3.

3. Pritisnite sliicu strane na dnu palete Layers. Upravo ste dodali sloj! Sada bi paleta trebalo da izgleda kao na ona na slici 11.4.

156

Zaustavimo se ovde za trenutak i izbliza pogledajmo umanjeni prikaz novog sloja. Za razliku od prikaza sloja Background, prikaz novog sloja uokviren je dvostrukom linijom. Dvostruki okvir ukazuje na aktivan sloj. Levo od umanjenog prikaza videete polje sa slikom etkice. O n a takoe ukazuje na aktivan sloj - tj. sloj na kome moete da radite. Bojite koliko hoete, ali boja e biti naneta samo na sloj oznaen sliicom etkice. Da biste promenili aktivan sloj, pritisnite miem ime sloja koji treba da postane aktivan. Na slici 11.5 prikazano je kako paleta izgleda posle promene aktivnog sloja. (Prostor desno od prikaza sloja sada je siv.) Ako pritisnete prazno polje u kome bi trebalo da stoji sliica etkice, pojavie se sliica lanca, koja ukazuje na povezanost slojeva. Na ovu mogunost vratiemo se malo kasnije, ali zasad nam ne treba. (Pritisnite lani da biste ga uklonili.)

Napraviemo nekoliko slojeva da bismo videli kako funkcioniu. Sa Samsove lokacije na Webu uitajte sledee datoteke: Plate, Bread, Lettuce, Tomato i Bacon. Da biste pristupili Samsovoj Web lokaciji, u adresno polje itaa Weba upiite www. samspublishing. com, a zatim otkucajte naslov ili ISBN broj originalnog izdanja knjige (0-672-32592-6). Kada se uita glavna strana prezentacije knjige, pritisnite hipervezu Downloads da biste doli do datoteka. Zatim pratite sledee korake: 1. Otvorite datoteke Plate i Bread. Ako treba, pritisnite sliku hleba (Bread) da biste je doveli u prednji plan. Kopirajte hleb tako to ete prvo arobnim tapiem (alatkom Magic Wand) pritisnuti njegovu koricu, a zatim drati Shift i ponovo pritisnuti da biste selekciji dodali sredinji deo krike hleba. Moda ete morati da pritisnete vie puta da biste kompletirali selekciju. Kada je cela krika izabrana, pritisnite Control+C (Windows), odnosno Command+C (Mac) da biste je kopirali. Dovedite sliku tanjira (Plate) u prednji plan. Pritisnite Control+V (Windows), odnosno Command+V (Mac) da biste preneli hleb na tanjir. Pogledajte paletu Layers. Dodali ste nov sloj! Zatvorite datoteku Bread. (Valjda ne elite da se ubua?)

157

2. Otvorite datoteku Lettuce (salata). Zapazite da je pozadina karirana, to znai da je providna. Poravnajte dve slike da biste ih obe videli. Alatkom za pomeranje (Move) pritisnite salatu, prevucite je na tanjir i centrirajte je na kriki hleba. Na slici 11.6 vidite da je i salata na novom sloju.

3. Komandama Copy i Paste kopirajte i dodajte paradajz (Tomato). Dodajmo sada majonez. Pritisnite dugme New Layer na paleti Layers. Izaberite etkicu srednje veliine i lepu, bledoutu boju majoneza, i crtajte po salati. Ne izgleda loe, ali je nekako sve u jednoj ravni. Primeniemo stil za slojeve (slika 11.7). Iz menija Layer izaberite Layer Style-Bevel and Emboss. Podesite Style na Inner Bevel, a Technique na Smooth. Neka Depth bude 121%, a Size 5 piksela. Parametar Soften treba da bude 0. Zasad zanemarite opcije iz oblasti Shading, ili promenite boju u tamnije utu.

158

4. Otvorite datoteku Bacon (slanina) i povucite slaninu na sendvi. Ako je tanko iseena, slanina bi trebalo da bude delimino providna, pa na paleti Layers promenite vrednost parametra Opacity na 80%, kao to je prikazano na slici 11.8.

5. Pritisnite sloj salate da biste ga aktivirali. Izaberite Layer-Layer Properties i promenite ime drugog sloja iz Layer 2 u Lettuce (salata). (Jedini razlog za ovo je da vam pokaem da moete promeniti ime sloja.) Na slici 11.9 prikazan je okvir za dijalog Layer Properties, a na slici 11.10 - zavren sendvi.

159

Aktivnom sloju moete da dodajete i da sa njega briete ta god hoete, a pri tom neete izmeniti slojeve koji se nalaze ispod ili iznad njega. Na primer, ako izaberete da Layer 1 bude aktivan sloj, moete pomerati hleb pomou alatke Move, ali tanjir i salata se nee pomerati.

nn redosleda slojeva
I redosled slojeva moete promeniti. Potreba za tim se javlja kada odreeni sloj treba da bude iznad nekog drugog, a nisu tim redom napravljeni. (Novi slojevi se uvek smetaju iznad trenutno aktivnog sloja.) Pratite sledee korake: 1. Pritisnite sliicu aktivnog sloja i drite pritisnut taster mia. Aktivni sloj menja boju. 2. Drei pritisnut taster mia, povucite sloj na vrh. On tako postaje gornji sloj. Ako hoete da pomerite sloj nagore ili nadole za jedan nivo, izaberite ga i pritisnite Control+] (Windows), odnosno Command+] (Mac) da biste ga podigli, a Control+[ (Windows), odnosno Command+[ (Mac) da biste ga spustili. Leva uglasta zagrada sputa sloj za jedan nivo, a desna ga podie. Ako bar malo znate engleski, moete lako da zapamtite: Left to Lower, Right to Raise.

Prikazivanje/sakrivanje slojeva
Jo jedna odlina osobina slojeva jeste to to, kada hoete da se koncentriete na odreeni deo slike, sve ostale slojeve moete da sakrijete. Levo od prikaza slojeva videete polja sa sliicom oka. O n a ukazuju na to da je sloj vidljiv. Meutim, ako pritisnete sliicu oka, ona nestaje i sloj postaje skriven. Na slici 11.11 vidite da sam iskljuila salatu, ali se svi ostali slojevi - hleb, paradajz i slanina - i dalje vide.

Isprobajmo ovo. Pritisnite sliice oka pored slojeva s hlebom i sa salatom. One nestaju, a zajedno s njima nestaju i odgovarajui slojevi na slici koju obraujete. Pritisnite ponovo da biste vratili sliice oka i slojeve slike. Po sakrivenom sloju ne moete crtati niti ga moete obraivati na neki drugi nain, ali ga moete pomerati nagore ili nadole (na prethodno opisan nain) da biste promenili redosled slojeva.

160

Uklanjanje slojeva
Sloj ete najlake ukloniti ako ga pritisnete da bi postao aktivan, a zatim pritisnete sliicu korpe za otpatke na dnu palete Layers. Drugi nain je da izaberete stavku Delete Layer, ili iz glavnog menija Layer ili iz menija palete Layers. Kada to uradite, pojavie se okvir za dijalog s pitanjem da li zaista elite da obriete sloj. Na Macu moete da izbegnete ovo upozorenje tako to ete drati taster Option dok pritiskate korpu za otpatke. (Upozorenje ete izbei i ako prevuete sloj do korpe.) Komanda Undo vraa sloj ukoliko u meuvremenu niste nita uradili. Ako ipak jeste, upotrebite paletu History da biste se vratili na jedno od prethodnih stanja.

Rad sa vie slojeva

Videli ste kako da napravite, pomerite i uklonite slojeve, ali se jo nismo pozabavili njihovom namenom. Slojeve ete koristiti u najrazliitijim situacijama. Kad god kombinujete dve ili vie slika (Photoshop to zove compositing), elementi koje postavljate preko slike u pozadini, ili prevlaite iz drugog dokumenta, smetaju se na posebne slojeve. Paleta Layers omoguava da precizno upravljate nainom kombinovanja ovih elemenata. Moete kontrolisati providnost objekata koje dodajete na sloj, ili boje koju nanosite na sloj. (Sam sloj je providan, ak i ako podesite da je boja koju ste naneli na njega 100% neprovidna.) Pored toga, izgled slojeva koji se preklapaju moete menjati i pomou reima meanja, isto kao kad bojite preko slike ili pozadine.

Kliza Opacity
Kliza Opacity pri vrhu palete Layers upravlja neprovidnou aktivnog sloja. Ranije ste ga nakratko koristili da biste promenili providnost slanine. Kliza e se pojaviti kada pritisnete trougao desno od polja sa procentualnom vrednou neprovidnosti. Opseg klizaa je od 5% do 100%. Ako ne elite da koristite kliza, unesite numeriku vrednost u polje Opacity tako to ete na tastaturi otkucati 0 za 100%, 1 za 10%, 2 za 20% itd. Ako vam trebaju preciznije vrednosti, otkucajte ih (na primer, 57), brzo pritiskajui jedan pa drugi numeriki taster. Jo malo emo vebati korienje klizaa Opacity. Trebalo bi da je sendvi jo uvek na ekranu. Aktivirajte sloj na kome se nalazi paradajz i povucite kliza na oko 75%. Da li i dalje vidite paradajz? Da, ali je pretanko iseen. Povucite kliza na 10%, a zatim i na 0%. Zatim ga vratite na 100%. Zabavno, zar ne? Kliza Opacity ne utie na pozadinu. O n a uvek ostaje 100% neprovidna. Meu tim, ima naina da se ovo zaobie. Postoji razlika izmeu pozadine slike i onoga to Photoshop vidi kao pozadinu slojeva. Prazan dokument s providnom pozadinom dobiete kada otvorite novu datoteku iz menija File-New i u oblasti Contents okvira za dijalog New izaberete opciju Transpa rent (slika 11.12). Kada se platno otvori, imae ahovsku aru, to znai da na sloju nema niega. Ako pogledate paletu Layers, videete da se prazna strana zove Layer 1 a ne Background. To e vam pomoi da se setite da moete promeniti neprovidnost ovog sloja. Sve to naslikate na takvom sloju imae providnu pozadinu. Sve to

161

kopirate sa drugog mesta bie postavljeno na nov sloj koji takoe moe da se uini providnim. Ako ne vidite ahovsku aru, otvorite okvir za dijalog Edit-PreferencesTransparency and Gamut (Windows), odnosno Photoshop-Preferences-Transparency and Gamut (Mac OS) i promenite opciju Grid Size iz None u Small.

Sada imate dokument s providnom pozadinom, pa hajde na napravimo jo jedan sloj za sendvi. Poto volim raani hleb, nacrtau jedno pare pomou etkice i malo braon boje, pa u primeniti filtre Grain i Blur da bih postigla realistiniji izgled. Zatim u napraviti drugi sloj, sa akalicom koja spaja sendvi, kao u restoranima. Smanjivanjem neprovidnosti mogu da postignem da akalica izgleda kao da je od prozirne plastike. Na kraju, dodau trei sloj sa maslinkom. Na slici 11.13 prikazan je zavren sendvi odozgo.

162

Reimi meanja slojeva

U lekciji 8, Digitalno slikanje", uili ste o reimima meanja i njihovom uticaju na izgled boja. Gotovo isti skup reima stoji vam na raspolaganju i za meanje slojeva. Opti efekti su isti, ali samo na slojevima koji se nalaze ispod sloja na koji ste primenili reim meanja. (Ukoliko vam nije jasno koji su to efekti, vratite se na lekciju 8.) U ovom sluaju, aktivan sloj je boja za meanje, a slika koja se nalazi na sloju ispod predstavlja boju osnove. Kao i u sluaju alatki za slikanje, reimi meanja slojeva nalaze se na meniju palete Layers. Podseamo vas da su reimi meanja sledei: Normal Dissolve Darken Multiply Color Burn Linear Burn Lighten Screen Color Dodge Linear Dodge Overlay Soft Light Hard Light Vivid Light Linear Light Pin Light Hard Mix Difference Exclusion Hue Saturation Color Luminosity

Reime meanja moete primeniti ili direktno sa palete Layers, ili iz okvira za dijalog Layer-Layer Style-Blending Options. Okvir za dijalog omoguava kontrolisanje naina meanja slojeva. Ako poelite da se upustite i u napredne opcije, potraite uputstva u ugraenom sistemu pomoi ili u priruniku koji ste dobili uz program.

Povezivanje slojeva
Ako na paleti Layers pritisnete polje pored onog sa sliicom oka, a na bilo kom sloju osim aktivnog, u polju e se pojaviti sliica lanca. Lanac ukazuje na to da je dati sloj povezan sa aktivnim slojem, to znai da e se, ako pomerite sadraj aktivnog sloja, pomeriti i povezani slojevi. Na slici 11.14 prikazana je paleta Layers sa povezanim slojevima sendvia.

163

Kompleti slojeva
Kompleti slojeva pomau da organizujete grupe slojeva i da radite s njima. Kada definiete komplet slojeva, moete ih saimati ili otkrivati po potrebi, a da ih pri tom ne svodite na jedan, tj. da ne spljotite" sliku. U primeru sendvia, sve to se nalazi izmeu dva pareta hleba mogli ste da oznaite kao komplet. Kad bi trebalo da pomerate pojedinane elemente ili da im menjate veliinu ili boju, uradili biste to elom kompletu, a ne jednom po jednom sloju. Slojevi koji formiraju komplet moraju biti jedni do drugih. Ne moete napraviti komplet slojeva 1, 3 i 5 ako prethodno ne premestite slojeve 2 i 4 iznad ili ispod kompleta slojeva. Da biste formirali komplet slojeva, otvorite okvir za dijalog Layers-New-Layer Set. Komplet slojeva ete lake pronai ako mu dodelite boju. Svi prikazi slojeva iz kompleta bie na paleti Layers prikazani na pozadini zadate boje.

Spajanje slojeva
Sto vie slojeva dodate slici i to vie efekata primenite na njih, to e biti vea datoteka slike. Ako imate disk velikog kapaciteta i ako pravite rezervne kopije na izmenjivim medijima, veliina nije problem. Meutim, veliina datoteke moe da bude itekako vana kada je pripremate za druge namene, na primer, za objavljivanje na Webu. Vieslojnu sliku moete da snimite samo u formatu TIFF i u Photoshopovom matinom formatu, to je odlino za rad u Photoshopu, ali loe za ostale namene. Za objavljivanje na Webu, slike treba da budu u formatu GIF, PNG ili JPEG. Za klasinu tampu, verovatno e biti nabolji format TIFF, mada TIFF datoteke s vieslojnim slikama mogu biti veoma velike. Zbog toga morate ili da spojite slojeve ili da spljotite" sliku kada zavrite rad na njoj. Razlike izmeu spajanja (engl. merging) i spljotavanja (engl. flattening) su: Spajanje grupa slojeva bez spljotavanja cele slike tedi memoriju, ali vam ipak omoguava da radite na slojevima koje jo niste zavrili. Komanda Layer -Merge Down spaja izabrani sloj sa onim koji se nalazi neposredno ispod njega. Komanda Layer-Merge Visible spaja sve vidljive slojeve. S druge strane, komanda Layer-Flatten Image spaja sve vidljive slojeve u jedan sloj. Svi slojevi koji nisu bili vidljivi u vreme zadavanja komande, gube se. Da biste spljotili sliku, izaberite Layer-Flatten Image, ali pre toga proverite da li ste zavrili obradu slike. Svi slojevi se spajaju u jedan - sloj pozadine (Background) - i gubi se providnost. Za spajanje slojeva moete koristiti glavni meni Layer ili meni palete Layers. Preica za komandu Merge Down je Control+E (Windows), odnosno Command+E (Mac). Na slici 11.15 prikazan je meni Layer sa istaknutom komandom Flatten Image.

Slojeviti modeli
Verovatno se pitate ta je to. Termin layer comps je poznat umetnicima koji se bave izradom reklama. To su kolai koji omoguavaju da klijent vidi kako e izgledati reklama kada se odtampa, a sadri grube skice, uzorak fonta, logotip proizvoda itd. esto se pravi nekoliko modela iste reklame, sa elementima u razliitim bojama ili poloajima, da bi se videlo koje je reenje najbolje.

164

Jedna od najboljih osobina Photoshopa CS jeste to to omoguava da se naprave i sauvaju slojevi za takve modele. U modelima iz programa Photoshop i ImageReady uva se vei broj konfiguracija datoteke, tako to se snimaju vidljivost, reim meanja i poloaj izabranih slojeva. Umesto da pravite est primera logotipa u est posebnih dokumenata, moete napraviti jedan koji e sadrati proizvoljan broj slojeva. Da biste snimili model, otvorite paletu Layer Comps. Kada se slika nae na odgovarajuem mestu, pritisnite ikonicu New Layer Comp na dnu palete. (Izgleda isto kao ikonica New Layer na paleti Layers.) U okviru za dijalog (slika 11.16), dodeljujete ime modelu i atribute sloja koje hoete da sauvate. U polje Comment moete upisati napomene o slici.

165

Na slici 11.17 napravila sam niz moguih logotipova za lokalnog veterinara. Svi su navedeni na paleti Layer Comps, a ako otvorite i paletu Layers, videete da su moji modeli samo razliite kombinacije postojeih slojeva.

Prenoenje vieslojnih slika u program ImageReady

Ako pripremate sliku za Web, verovatno ete hteti da poetne operacije obavite u Photoshopu, a da kasnije prebacite sliku u ImageReady i da je tamo snimite u formatu pogodnom za Web. Vieslojne slike iz Photoshopa prebaciete u ImageReady pritiskom na dugme Jump To na dnu kutije sa alatkama. Bie sauvani svi slojevi, maske slojeva, efekti slojeva i slojevi za podeavanje. (Slojevi za podeavanje mogu se koristiti i menjati samo u Photoshopu, ali se vide i u programu ImageReady.)

Stilovi slojeva
I Photoshop i ImageReady sadre stilove slojeva - nekoliko automatskih efekata koje moete primeniti na slojeve. Tu spadaju senke, odsjaji, oborene ivice, reljef i popunjavanje bojom. Stil reljefa (Emboss) ve ste isprobali na majonezu. Pored navedenih efekata, ImageReady nudi i are i prelive. Na slici 11.18 prikazan je Photoshopov podmeni Layer Style. Efekte slojeva emo primeniti na tekst i na kompozitnu sliku u lekcijama 16, 18 i 20.

166

Saetak
U ovoj lekciji nauili ste mehanizme rada sa slojevima. Videli ste kako se koristi paleta Layers i kako se prave, uklanjaju i pomeraju slojevi. Saznali ste neto i o slojevitim modelima. Slojevi su vaan deo Photoshopovog okruenja. Poznavanje rada sa sloje vima mnogo e vam pomoi, naroito kasnije, kada budete radili sa tekstom i kompozitnim slikama.

Kada radite na sloenoj slici, maske vam mogu biti najbolji prijatelji. S druge strane, upotreba maski moe biti i gnjavaa, zato to postoji nekoliko vrsta maski koje moete primeniti na sliku, a one rade donekle razliite stvari. Ne samo da treba da napravite masku nego morate i unapred da znate ta hoete da maska uradi, a onda i da primenite odgovarajuu vrstu maske. ta je maska? Moe se rei da je maska svaka selekcija koju napravite, jer omoguava da uradite neto to e uticati samo na izabranu oblast, efikasno maskirajui (titei) sve to se nalazi van selekcije. Maska omoguava da promenite deo slike a da pri tom ostali delovi ostanu nepromenjeni. Recimo, na slici bate moete izabrati samo jedan cvet i promeniti mu boju, ne menjajui nita drugo. Maske mogu da pokriju deo slike koji ne elite da promenite, kao traka koju lepite preko drvenarije da biste je zatitili dok kreite. Konfuzija nastaje zbog toga to postoje mnoge vrste maski: maske sloja, maske kanala, maske providnosti, putanje za isecanje i grupe za isecanje, a tu je i brza maska (Quick Mask). Sve navedene maske moete koristiti da biste zatitili odreenu oblast dok menjate ostatak slike. Veoma je korisno da nauite kako se radi s maskama jer vam one mogu utedeti mnogo vremena i truda.

Primena maski
Maske mogu da sakriju ili izabrani objekat ili pozadinu, a mogu biti neprovidne ili poluprovidne. Kada bi maska bila potpuno providna, ne bi titila nita. Maske - kao i kanali, o kojima ete uiti kasnije - verzije su date slike u sivim tonovima. Neprovidna maska je crna, 50% prozirna maska je 50% siva i tako dalje. Na slici 12.1 prikazana je lepa fotografija svetionika koju sam snimila jednog oblanog dana. (Svetionik se nalazi negde na junoj obali Nove kotske, ali nisam sigurna gde tano. Moda e me neki italac iz Kanade podsetiti.) ini mi se da bi fotografija bila zanimljivija kada bih neto uradila s nebom. Boje svetionika i drvea

168

su - koliko se seam - verne, pa ne elim da ih izmenim. Ako izaberem samo nebo, moi u da ga doradim ne menjajui ostatak slike. Naravno, i icu bi trebalo uklo niti, ali to spada u neku drugu lekciju.

Ovo je najosnovniji nain maskiranja, ali nije uvek savren. Na slici 12.2 vidite da alatkama laso i arobni tapi nisam dobila jako preciznu selekciju. Ivice nisu ba glatke, a selekcijom nije obuhvaen i znatan deo vrha svetionika koji bi trebalo da je tu. Treba n a m nain za doradu maske.

169

Brzo maskiranje
Photoshop nudi veoma brz i lak nain za izradu privremene maske koja se moe i doraivati. Alatka se zove Quick Mask a jedna od njenih prednosti je to u isto vreme moete gledati i sliku i masku. Moete poeti od izabrane oblasti i upotrebiti alatke za slikanje da biste masci dodali jo oblasti ili da biste ih oduzeli od nje. Alterna tivno, masku moete napraviti i od poetka, u reimu brze maske. Hajde da primenimo brzu masku na jednu sliku.

Kao to ete uskoro videti, brza maska tedi vreme. Pratite sledee korake: 1. Naite fotografiju na kojoj se objekat jasno istie na pozadini. Bilo kojom alatkom za izbor izaberite deo slike koji elite da promenite - u ovom sluaju, pozadinu. Ako selekcija nije ide alna, ne brinite. (Ne zaboravite da umesto pozadine moete izabrati objekat, pa onda invertovati selekciju, ako je to lake.) 2. Pritisnite dugme reima brze maske na dnu kutije sa alatkama. Videete obojenu foliju", tj. masku preko zatiene oblasti znai oblasti koja nije izabrana. Ako uporedite sliku 12.3 s prvom slikom svetionika, videete da su drvee i svetionik prekriveni crvenim slojem maske. Naravno, na slici je maska siva. (Maska je standardno 50% neprovidna i crvena, tako da lii na rubilitnu foliju kakvu koriste umetnici kada maskiraju fotografije pri retuiranju. Ako na slici koju maskirate imate crveni objekat na crve noj pozadini, promenite boju maske tako to ete dvaput pritisnuti ikonicu alatke Quick Mask Mode i iz okvira za dijalog Quick Mask Options izabrati kontrastnu boju.)

170

3. Ako masku treba doraditi, kao to je ovde sluaj, izaberite alatku Brush ili pritisnite taster B da biste je aktivirali, a zatim odaberite odgovarajuu veliinu etkice sa palete Brushes. Za doradu maske moete upotrebiti bilo koju alatku za slikanje ili alatku za izbor. Poto su maske, u osnovi, slike u sivim tonovima, slikanje crnom bojom dodaje oblasti selekciji. Slikanje belom bojom (ili brisanje), oduzima oblasti od selekcije. Slikanje sivom bojom daje poluprovidnu masku. Kada uete u reim brze maske, boje prednjeg plana i pozadine postaju crna i bela. (Ukoliko se to, iz nekog razloga, nije desilo, pritisnite taster D da biste dobili podrazumevane boje prednjeg plana i pozadine.) Slika 12.4 prikazuje izmenjenu masku.

4. Kada izmenite masku tako da vam odgovara, u kutiji sa alatkama pritisnite dugme Standard Mode (levo od dugmeta Quick Mask Mode) da biste se vratili na originalnu sliku. Nezatiena oblast (u ovom sluaju pozadina), okruena je okvirom za izbor (slika 12.5). Sada na izabranu oblast moete primeniti bilo koju izmenu, a svetionik e ostati nedirnut. 5. Moete isprobati i druge naine za izmenu neba - na primer, poveavanje zasienosti ili rasprivanje poluprovidne boje preko oblaka; ja sam se odluila za brzo i jednostavno reenje.

171

Ako mislite da e vam ponovo zatrebati ista maska, snimite je - po povratku u standardni reim - tako to ete otvoriti paletu Channels i pritisnuti dugme Convert Selection to Mask na dnu palete (izgleda kao dugme Quick Mask Mode). Maska se snima kao alfa kanal. Moete se vratiti i ponovo primeniti istu masku kad god poelite, tako to ete pritisnuti isprekidani krui na dnu palete Channels.

Maske slojeva
Maske slojeva omoguavaju da sakrivate i prikazujete delove slojeva. Kao i brze maske, i maske slojeva se mogu doraivati. Jedna od prednosti korienja maske slojeva jeste to to, ako vam se ne svia rezultat, treba samo da bacite masku i slika e ostati neizmenjena. Ukoliko vam se dopada ono to vidite, primenite masku da biste sproveli izmene.

172

Da biste napravili masku sloja, prvo izaberite oblast slike koju hoete da maskirate pa pritisnite dugme Add Layer Mask (drugo dugme sleva na dnu palete Layers). Kada to uradite, na paleti ete videti umanjen prikaz sloja maske, pored prikaza slike (slika 12.6). Crna boja pokriva zatiene delove slike, a bela otkrivene. Da su napravljene poluprovidne maske, delimino zatiene oblasti bile bi sive.

Sliice lanca izmeu prikaza ukazuju na povezanost maske i sloja. Poto napravite masku, moete je izmeniti: pritisnite ime sloja maske da bi postao aktivan, a zatim pritisnite prikaz maske. Boje prednjeg plana i pozadine vraaju se na podrazumevane vrednosti. Slikajte crnom bojom da biste masci dodali oblasti, a belom da biste ih oduzeli. Ako masku pravite pomou menija Layer, moete izabrati da li da izabrana oblast bude prikazana (a ostatak slike sakriven, tj. maskiran), ili obrnuto. Izaberite L a y e r s Add Layer Mask, a zatim opciju Hide Selection ili Reveal Selection, zavisno od toga da li maskirate oblast koja okruuje izabrani deo slike, ili samu selekciju. Na slici 12.7 prikazan je odgovarajui meni.

173

Opcija Hide Selection sakriva izabranu oblast, pa moete da radite na ostalom delu slike. Ovom maskom titite deo slike dok obraujete ostatak. Opcija Reveal Selection deluje suprotno od opcije Hide Selection, tj. sakriva sve to se nalazi na sloju osim oblasti obuhvaene okvirom za izbor. Preostale dve opcije iz podmenija, Hide All i Reveal All, deluju na ceo sloj. Na slici 12.8 maskirala sam nebo, a zatim arala etkicom po celoj fotografiji. Natpis se vidi samo u nemaskiranoj oblasti.

174

Pravljenje maski moe da vas zbuni, pa je najbolje ii korak po korak. 1. Otvorite paletu Layers, ukoliko ve nije prikazana. 2. Izaberite sloj kome elite da dodate masku. To mora da bude sloj koji trenutno nema masku. 3. Da biste sakrili ceo sloj, izaberite Layer-Add Layer M a s k - H i d e All. 4. Da biste napravili masku koja sakriva ili otkriva izabranu oblast slike, prvo napravite selekciju na aktivnom sloju. 5. Izaberite Layers-Add Layer M a s k - H i d e Selection ili Layer- Add Layer Mask-Reveal Selection, prema potrebi. Poto napravite masku, moete je proizvoljno doraivati pomou alatki za slikanje i alatki za izbor.

Odvojite vreme da sada otvorite neku sliku i vebate primenu maski. Prvo isprobajte brzu masku, a zatim napravite selekciju i pretvorite je u masku sloja. Ako budete vebali opisane tehnike dok su vam jo svee u pamenju, setiete ih se kasnije kada budete morali brzo da izmenite boje ili da sauvate neizmenjen objekat dok mu menjate pozadinu.

Modifikovanje maske sloja

Ako na paleti Layers pritisnete prikaz maske sloja da biste ga aktivirali, u malom polju levo od prikaza sloja pojavie se sliica maske. Sliica ukazuje na to da se maska moe modifikovati. Drite taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac) i pritisnite prikaz maske da biste masku prikazali u prozoru sa slikom. Izaberite bilo koju alatku za slikanje i slikajte crnom bojom da biste masci dodali oblasti. Slikajte belom bojom ako elite da masci oduzmete pojedine delove, a sivom ukoliko maska treba da bude delimino providna. Sve ove promene vide se na umanjenom prikazu maske na paleti Layers. Na slici 12.9 prikazano je menjanje maske. Prela sam na velike prikaze na paleti Layers da bih bolje videla ta se deava. Da vas podsetim, veliinu prikaza birate u okviru za dijalog Palette Options, koji se otvara kada iz

175

skrivenog menija palete Layers izaberete istoimenu opciju. Ne zaboravite da masku moete menjati bilo kojom alatkom za slikanje. Upotrebom meke etkice dobiete masku umekanih ivica.

Da biste umesto maske izmenili sloj, ili pritisnite prikaz sloja, ili izaberite opciju Disable Layer Mask iz menija Layer, ili drite taster Shift i pritisnite masku sloja na paleti Layers. Preko prikaza maske sloja pojavljuje se velika putaa da biste znali da maska nije aktivna (slika 12.10).

176

Uklanjanje maske sloja

Postoje dva naina za uklanjanje maske sloja kada zavrite s njom ili kada elite da ponete od poetka. Verovatno je najlake da prikaz maske sloja sa palete Layers odvuete do sliice korpe za otpatke na dnu palete. Masku moete ukloniti i ako izaberete Layers-Remove Layer Mask, a zatim opciju Discard ili Apply (slika 12.11). Ako prevuete masku do korpe, pojavie se okvir za dijalog (slika 12.12) u kome Photoshop pita da li da - pre nego to ukloni masku - primeni njene efekte (dugme Apply) ili da je samo baci (dugme Discard).

Kako da maske slojeva budu vidljive zajedno sa kanalima

Maske se pojavljuju i na ekranu gde ih pravite i na paleti Channels, gde se vide kao siluete selekcije. Maska koju dodate slici pravi nov kanal slike koji se zove alfa kanal. Kanali su Photoshopov nain uvanja informacija o bojama i maskama. (Vie detalja o kanalima proitajte u izdvojenom odeljku Kratak pregled kanala".) Ako sloju dodate masku i izaberete Window-Channels, videete neto slino slici 12.13.

177

Pritisnite sliicu oka levo od maske na paleti Channels i pojavie se maska kao crvena, rubilitna folija - naslee starih vremena kada su se ove stvari obavljale u stvarnom svetu a ne na raunarima. Masku moete i da izmenite kao masku

178

kanala. to je jo vanije, moete je snimiti ako izaberete opciju Duplicate iz menija palete. Pojavie se okvir za dijalog slian onom na slici 12.14, omoguavajui vam da snimite masku ili kao deo dokumenta ili kao samostalan dokument. Da biste selekciju pretvorili u alfa kanal, izaberite komandu menija Select-Save Selection. To je jo jedan brz nain za pravljenje maske.

Saetak
U ovoj lekciji govorili smo o korienju maski. Maskiranje omoguava da selektivno primenite promene, titei delove slike koje ne elite da izmenite. Upoznali ste funkciju Quick Mask i nauili kako da izmenite masku pomou etkice i gumice. Zatim ste saznali ta su maske slojeva i kako da sloj pretvorite u masku. Nauili ste kako da posmatrate masku i kako da je snimite kao alfa kanal.

estitamo! Preli ste pola knjige, to znai da ste videli samo polovinu onoga to Photoshop moe da uradi. Negde na samom poetku nauili ste ta su selekcije i kako biranje dela slike izoluje taj deo tako da moete da obraujete samo njega a ne celu sliku. U prethodnoj lekciji ste saznali kako se selekcije pretvaraju u maske da bi zatitile delove slike koje ne elite da menjate. Problem sa selekcijom je to to se gubi im uklonite okvir za izbor. Jedini naini da ponovo neto izaberete jesu korienje odgovarajuih alatki (Marquee, Lasso i/ili Magic Wand) i pravljenje selekcije iz poetka, upotreba komande Select/Reselect, ili vraanje - pomou palete History - na stanje u kome je prethodni put koriena alatka za izbor. Meutim, u tom sluaju izgubiete sve to ste nakon toga radili sa selekcijom. Putanje reavaju ovaj problem. Korienjem putanja, moete napraviti i snimiti odreene selekcije za buduu upotrebu, slino kao to biste sauvali masku. Putanje se snimaju direktno u Photoshopovu datoteku, slino kao slojevi. Poto su putanje zasnovane na vektorima a ne na pikselima, niste ogranieni na oblike koje moete nacrtati okvirima za izbor. Alatkama Pen (pera) moete dobiti veoma precizne oblike i glatke krive. Zatim ih moete koristiti kao selekcije, ili iscrtavati i popunjavati kao objekte ili linije na slici. Photoshop sadri potpun komplet alatki za putanje. Tim alatkama moete da nacrtate pravougaonike, zaobljene pravougaonike, elipse, poligone i prave linije. Postoji podrazumevani komplet od 250 gotovih oblika, poevi od zvezda, strelica, silueta ivotinja i okvira, do oblaia, otisaka stopala i apa, i simbola za gotovo sve to vam padne na pamet. Oblici putanja mogu da se popune ili da im se iscrtaju

180

konturne linije, ba kao kada su u pitanju oblici koje sami nacrtate. Poeemo istraivanjem razliitih naina za crtanje putanja, a zatim emo obraditi tehnike za njihovo menjanje i korienje u Photoshopu.

Pravljenje putanja
Postoje tri naina za izradu putanje: od postojee selekcije od poetka, crtajui je runo, alatkom Pen korienjem alatki za oblike (Shape).

Putanje napravljene od selekcija

U zavisnosti od slike koju obraujete, pravljenje selekcije i njeno pretvaranje u putanju moe biti najlaki i najbri nain za izradu putanje. Pogledajmo primer. Slika 13.1 prikazuje sliku za vebu, manometar za automobilske gume. Izabraemo objekat i napraviemo neto to se zove putanja za isecanje (engl. clipping path), tako to emo objekat isei iz pozadine. Bez Photoshopa, to isto biste postigli kada biste makazama isekli deo fotografije.

Kao to se seate, selekciju moete napraviti mnogim alatkama. Za ovu sliku koristiu eliptini okvir za izbor i poligonalni laso. Druge objekte ete moda lake izabrati arobnim tapiem ili tako to ete izabrati pozadinu a zatim invertovati selekciju. Ponekad ete morati da kombinujete rezultate nekoliko alatki za izbor da biste u selekciju ukljuili sve potrebne delove slike. Drite pritisnut taster Shift dok postojeoj selekciji dodajete nove. Na slici 13.2 prikazana je selekcija.

181

Poto imate selekciju, pratite sledee korake da biste je pretvorili u putanju: 1. Proverite da li je vidljiva paleta Paths. Ako nije, izaberite Window-Paths. 2. Iz skrivenog menija palete, u gornjem desnom uglu, izaberite opciju Make Work Path (slika 13.3).

3. U okviru za dijalog Make Work Path postoji samo jedan para metar koji treba podesiti - Tolerance (slika 13.4). On odreuje koliko blizu Photoshop prati obris selekcije pri formiranju putanje. to je manja tolerancija, putanja e biti preciznija.

182

Za sliku manometra, prvo sam zadala toleranciju od 5 piksela. Kao to pokazuje slika 13.5, rezultati nisu bili zadovoljavajui. Photoshop je nacrtao suvie slobodnu i priblinu putanju. Delovi putanje nisu dovoljno blizu obrisu manometra.

Kada se to dogodi, samo posegnem za svojom omiljenom Photoshopovom komandom: Undo. Ponitite konverziju selekcije u putanju i pokuajte sa manjom vrednou parametra Tolerance. Posle malo eksperimentisanja, ustanovila sam da vrednost 1 piksel sasvim zadovoljava (slika 13.6). 4. Putanja se istovremeno pojavljuje i na paleti Paths (slika 13.7). Photoshop joj dodeljuje ime work path (radna putanja). Putanju moete da preimenujete tako to ete je dvaput pritisnuti na paleti Paths da bi se otvorio okvir za dijalog Save Path. Upiete novo ime putanje u polje Name i pritisnite dugme OK (slika 13.7).

183

Mada nije obavezno, ipak je preporuljivo preimenovati radnu putanju, naroito ako e vam ona ponovo zatrebati. Ako je ime putanje ostalo Work Path a zaponete novu putanju, desie se jedna od dve stvari. Prvo, ukoliko je radna putanja i dalje aktivna na paleti Paths, nova putanja e joj biti dodata kao potputanja. Drugo, ako prvobitna radna putanja nije vie aktivna na paleti Paths, nova putanja e je zameniti. (Komanda Undo i paleta History omoguavaju da se vratite na prvobitnu radnu putanju, ali je lake da joj - im je napravite - promenite ime i time je pretvorite u pravu putanju.)

184

Putanje nacrtane alatkama Pen

Kada je slika koju obraujete takva da je pravljenje selekcije suvie teko ili zahteva previe posla, upotrebite alatke Pen da svojeruno nacrtate putanju. Ako ste koristili vektorske programe za crtanje, kao to su Adobe Illustrator, Macromedia FreeHand ili CorelDRAW, ve poznajete alatke za crtanje zasnovane na Bezjeovim krivama, kakve su i Photoshopove alatke Pen. Ukoliko nikada niste koristili ovu vrstu alatki, treba unapred da znate da ete morati malo da vebate, ali uloeni trud e se isplatiti. Pored standardnih alatki Pen koje slue za crtanje linija i dodavanje/uklanjanje taaka, Photoshop ima i dve dodatne alatke Pen. Alatka Magnetic Pen (magnetno pero) znatno olakava crtanje putanje oko sloenog objekta. (Ovoj alatki pristupate kada iz potpalete alatke Pen u kutiji sa alatkama izaberete Freeform Pen Tool a zatim na traci sa opcijama alatki potvrdite polje Magnetic.) Druga dodatna alatka, Freeform Pen, omoguava da nacrtate bilo kakvu vrstu linije - pravu, krivu, vijugavu - i da je pretvorite u putanju. Bezjeova kriva je definisana sa tri take od kojih je jedna na krivoj a dve van nje, na krajevima ruica kojima moete promeniti ugao i pravac krive. Ako ne razumete ovo objanjenje, ne brinite - uskoro ete videti primere.

Najbolji nain da nauite kako se radi sa alatkom Pen jeste da je isprobate u novom Photoshopovom dokumentu. 1. Prvo otvorite novo platno, dovoljno veliko da moete slobodno da radite na njemu. Sasvim je prihvatljiva Photoshopova podrazumevana veliina platna ( 7 x 5 ina) i obina bela pozadina. 2. Izaberite alatku Pen u kutiji sa alatkama. (Izgleda kao vrh obinog, starinskog pera.) Paleta Paths treba da bude vidljiva. 3. Na traci sa opcijama, pritisnite srednje dugme u prvoj grupi od tri dugmeta. 4. Pritisnite negde u blizini leve ivice strane. To e biti poetna taka putanje. (Photoshop odmah generie radnu putanju na paleti Paths. Ime ove putanje moete promeniti na nain opisan u prethodnoj vebi.)

185

5. Da biste nacrtali pravu liniju, pomerite kursor i pritisnite na nekom drugom mestu. (Nemojte drati pritisnut taster mia dok povlaite!) Upravo ste napravili ugaonu taku (engl. comer point), to znai da Photoshop spaja te dve take pravom linijom (slika 13.8).

6. Da biste nastavili putanju (ali ovoga puta zakrivljenom linijom), postavite kursor ispod i desno od prethodne take, pa pritisnite taster mia i povucite nalevo. im pritisnete, pojavie se kriva iji e se oblik menjati dok povlaite mia (slika 13.9). Upravo ste napravili glatku taku (engl. smooth point), to znai da Photoshop crta glatku krivu na mestu gde se susreu dva zakrivljena segmenta linije.

7. Da bi vam ovo bilo jasnije, nacrtajte jo jednu glatku krivu. Postavite kursor iznad i desno od prethodne take; pritisnite taster mia i povucite nadesno i malo nadole. Ponovo ste dobili glatku taku i krivu (slika 13.10). Pogledajte taku koju ste napravili u koraku 5. O n a pravi lepu, glatku krivu izmeu take koju ste upravo nacrtali i take nacrtane u koraku 4. To je sutina glatke take. Sigurno ste primetili da se pri crtanju glatkih taaka u svakoj od njih pojavljuju po dve mace (engl. handles). Ruice se koriste za naknadnu promenu ugla i pravca nacrtane krive. O tome ete vie saznati malo kasnije, u odeljku Menjanje putanja".

186

Eto, to su osnovni principi: prave linije se dobijaju crtanjem ugaonih taaka, a krive - crtanjem glatkih taaka. Ali, da biste ih efikasno koristili, morate da saznate jo poneto o ovim vrstama taaka.

Ugaone take
Ugaone take je jednostavno razumeti. Bez obzira na vrstu linije koja stie u ugaonu taku, rezultat je uvek ugao, a ne kriva. Ako u ugaonu taku dolazi zakrivljena linija, ugao linije je odreen glatkom takom na njenom drugom kraju (slika 13.11).

203

Glatke take
Kao to ste videli u prvom primeru korienja alatke Pen, glatke take se ponaaju malo komplikovanije i potrebno je vreme da se na to naviknete. Glatka taka uvek pokuava da napravi najglau moguu krivu izmeu dve linije koje se susreu (slika 13.12).

Crtanje otre krive

Po potrebi, moete nacrtati i krivu koja nije tako glatka i koja se zove otra kriva (engl. sharp curve). O n a izgleda kao par lukova, ili gornja polovina srca, ili loe nacrtan galeb. Sledite naredne korake da biste nacrtali otru krivu: 1. U novom Photoshopovom dokumentu nacrtajte poetnu taku putanje. 2. Nacrtajte glatku taku kao i obino, pritiskanjem i povlaenjem mia, da biste dobili jednu krivu. 3. Postavite pokaziva tano iznad glatke take koju ste upravo nacrtali. Drite pritisnut taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac) dok pritiskate i povlaite mia u pravcu eljene prevojne take nove krive. Pustite taster Alt/Option a zatim i taster mia. Trebalo bi da ste dobili neto nalik na krivu sa slike 13.13.

204

Otvorena putanja (engl. open path) ima i poetak i kraj. Putanje na slikama od 13.8 do 13.14 bile su otvorene. Da biste zavrili putanju koja treba da ostane otvorena, pratite sledee korake: 1. Nacrtajte putanju korienjem proizvoljnih taaka. 2. Kada nacrtate poslednju taku, pritisnite alatku Pen u kutiji sa alatkama. Putanja sada ima i kraj. Kada sledei put pritisnete unutar slike, neete nastaviti prethodnu putanju nego zapoeti novu.

njnj putanja
U veini sluajeva, prva putanja koju napravite - bilo konvertovanjem selekcije ili crtanjem pomou alatke Pen - nee biti savrena. Retko se u prvom pokuaju dobiju sasvim zadovoljavajue selekcije ili savreno postavljene linije i krive. To ste verovatno ve shvatili dok ste pratili vebe u ovoj lekciji. Sreom, drugim alatkama iz grupe alatki Pen lako moete izmeniti nacrtane putanje.

Alatke za obradu putanja

Prvo pogledajmo razliite Photoshopove alatke za obradu putanja. Pritisnite i drite pritisnut trougli u donjem desnom uglu alatke Pen da bi se otvorila pripadajua potpaleta (slika 13.16).

Pen Tool - Ovu alatku ve dobro poznajete. Koristi se za crtanje novih putanja. Freeform Pen Tool - Kao to joj ime sugerie, ova alatka se koristi za crtanje putanja proizvoljnih oblika i pravaca prostiranja. Tokom rada, Photoshop dodaje potrebne take i ruice, tako da naknadno moete podesiti svaki deo putanje koji ne zadovoljava vae potrebe.

205

Add Anchor Point Tool - Upotrebite ovu alatku da biste putanji dodali take. Delete Anchor Point Tool - Upotrebite ovu alatku da biste sa putanje uklonili take. Convert Point Tool - Ovom alatkom moete naknadno da promenite vrstu take. Na primer, ugaonu taku moete pretvoriti u glatku, glatku taku u otru krivu itd. U sledeem odeljku saznaete vie o ovoj alatki. Osim navedenih, Photoshop ima i dve alatke za izbor putanja, koje pomau u radu sa putanjama. One se nalaze u kutiji sa alatkama, odmah iznad alatki Pen. Zovu se Direct Selection Tool i Path Selection Tool. Alatka Direct Selection (predstavljena belom, upljom strelicom) pomera pojedinane segmente putanje. Alatka Path Selection (crna strelica) pomera sve komponente jedne putanje odjednom. Ako na jednom sloju imate nekoliko putanja, alatkom Path Selection ih moete pomerati jednu po jednu. Ukoliko elite da ih pomerite sve zajedno, prvo zadajte komandu Select All. Izmeu alatki Pen i Freeform Pen moete se prebacivati na tri naina: a) pritisnite i drite pritisnut taster mia iznad alatke Pen u kutiji sa alatkama, pa iz potpalete izaberite drugu alatku; b) pritisnite kombinaciju tastera Shift+P, ime naizmenino aktivirate ove alatke; c) na traci sa opcijama pritisnite ikonicu odgovarajue alatke. Ostale alatke iz grupe Pen (za dodavanje, uklanjanje i menjanje vrste taaka), moete aktivirati samo iz potpalete. Ako pritisnete Shift+A dok radite s perom, aktivirae se jedna od alatki za izbor putanje, a kada ponovo pritisnete Shift+A, aktiviraete onu drugu. Da biste privremeno preli na alatku Direct Selection (belu strelicu) dok radite s bilo kojom alatkom iz grupe Pen, drite pritisnut taster Control (Windows), odnosno Command (Mac). Isto vai i kada hoete da privremeno prelazite s jedne na drugu alatku za izbor putanje.

Osnovne tehnike rada s putanjama

Verovatno ste ve i sami zakljuili kako se radi s putanjama, ali, za svaki sluaj, evo nekoliko osnovnih tehnika za korienje putanja i kretanje izmeu njih: Da biste izabrali putanju, pritisnite njeno ime na paleti Paths, ba kao to biste pritisnuli sloj koji treba da aktivirate. Kao to i oekujete, izabrana putanja se pojavljuje na slici. Da biste ponitili izbor putanje, pritisnite ime neke druge putanje ili pritisnite praznu oblast na paleti Paths. Putanja nestaje iz glavnog prozora slike. Da biste obrisali putanju, izaberite je na paleti Paths i odvucite u korpu za otpatke na dnu palete, ba kao kada briete sloj.

206

Da biste napravili novu putanju, moete uraditi jednu od etiri stvari: Ponite da crtate putanju jednom od alatki Pen u glavnom prozoru slike i dobiete radnu putanju (work path). Pre nego to upotrebite alatku Pen, izaberite opciju New Path iz menija palete Paths. Tako ete moi da date ime putanji pre nego to je nacrtate. Pritisnite dugme Create New Path na dnu palete Paths. Na paleti e se pojaviti nova putanja. Napravite selekciju a zatim izaberite opciju Make Work Path iz menija palete Paths ili pritisnite istoimeno dugme na dnu palete. Da biste kopirali putanju, izaberite je na paleti Paths i odvucite na dugme Create New Path. Postupak je isti kao onaj za kopiranje sloja.

Korienje putanja
ta moete da uradite s putanjama kada ste se ve toliko namuili da ih napravite? Pa, mnogo toga. U Photoshopu, putanje omoguavaju da sauvate selekcije koje hoete vie puta da koristite. Oblast obuhvaenu putanjom moete ispuniti, a samoj liniji putanje moete dodeliti boju, debljinu itd. Putanje oznaavaju selekcije ili linije, ali se ne pojavljuju na platnu dok ih ne obojite. Putanju moete popuniti (engl. fill, iscrtati (engl. stroke) ili i jedno i drugo. Iscrtavanjem bojite samu liniju putanje, a popunjavanjem ispunjavate unutranjost putanje bojom ili arom. Na slici 13.17 prikazana je putanja nacrtana alatkom Freeform Pen, iscrtana crvenom bojom i ispunjena arom.

Pretvaranje putanja u selekcije

U Photoshopu, putanje su najkorisnije za trajno snimanje selekcija. To moe biti od velike pomoi kada planirate ponovno korienje odreene selekcije u buduem

207

radu. Ako niste sigurni da li e vam odreena selekcija ponovo trebati, napravite putanju da biste je ipak sauvali.

Ve ste nauili kako se selekcija pretvara u putanju. Sledei koraci pokazuju kako da putanju pretvorite u selekciju: 1. Napravite putanju na koji god hoete nain. 2. Aktivirajte putanju koju elite da konvertujete tako to ete je pritisnuti na paleti Paths. 3. Iz menija palete Paths izaberite Make Selection (slika 13.18) ili pritisnite dugme Make Selection - tree sleva na dnu palete Paths. (Time preskaete okvir za dijalog opisan u sledeem koraku.)

4. U okviru za dijalog Make Selection moete da podesite precisnost s kojom Photoshop pravi selekciju (slika 13.19). to je vea vrednost parametra Feather Radius, selekcija je nepreciznija.

5. Pritisnite OK i putanja e se pretvoriti u selekciju.

208

Ispunjavanje putanje
Ispunjavanje putanje znai ba ono to oekujete. Izaberite putanju, iz menija palete Paths izaberite komandu Fill Path, i dobiete isti skup opcija kao kada popunjavate selekciju. U okviru za dijalog Fill Path (slika 13.20) moete izabrati boju, aru ili sliku za ispunjavanje putanje. Osim toga, moete zadati reim meanja (parametar Blending Mode), procenat neprovidnosti (Opacity), smanjenje nazubljenosti ivica (Anti-aliased) i umekavanje ivica (Feather Radius). Ako se putanja sastoji od dve zasebne potputanje, samo e izabrana biti popunjena, odnosno iscrtana.

Iscrtavanje putanje
Iscrtavanje putanje utie samo na liniju putanje, a ne na povrinu obuhvaenu njome. Izaberite putanju, a zatim komandu Stroke Path iz menija palete Paths. Okvir za dijalog Stroke Path omoguava da izaberete alatku, od Pencil i Brush, do Blur i Sponge (slika 13.21).

209

Photoshop koristi tekue parametre izabrane alatke da bi obavio operaciju. Na primer, ako hoete da putanju iscrtate vazdunom etkicom intenziteta 60%, uverite se da je vazduna etkica ukljuena i podesite parametar Flow na traci sa opcijama na 60% pre nego to izaberete komandu Stroke Path.

Korienje alatki za oblike

urite? Ne znate da crtate? Ne oajavajte. Photoshop nudi zgodan arsenal unapred definisanih oblika, i zove ih alatke za oblike (engl. shape tools). Oblici se mogu koristiti kao putanje, pa se, po potrebi, mogu popunjavati i/ili iscrtavati, moe im se menjati veliina, mogu se do izvesne mere preoblikovati, a i smestiti gde god elite. Zaobljeni pravougaonik je odlian za maskiranje fotografija. Poligoni su korisni ako vam treba gomila zvezda ili drugih vieugaonih oblika. Oblici koje nudi alatka Custom Shape zadivie vas svojom raznovrsnou. Slika 13.22 prikazuje alatke za oblike.

Da biste nacrtali oblik, prvo izaberite boju prednjeg plana, koja se moe koristiti i za popunjavanje oblika. Aktivirajte odgovarajuu alatku. (Ako koristite alatku Custom Shape, morate da pritisnete strelicu pored polja Shape na traci sa opcijama i da iz potpalete izaberete jedan od raspoloivih oblika.) Da biste napravili nov oblik, pritisnite dugme Shape Layers, Paths ili Fill Pixels na traci sa opcijama (slika 13.23). Izaberite dugme Paths kada hoete da napravite putanju odreenog oblika. Dugme Fill Pixels slui za dobijanje popunjenog oblika, a dugme Shape Layers - za crtanje oblika na novom sloju.

210

Da biste izmenili oblik nakon to ste ga nacrtali, uverite se da je sloj na kome se oblik nalazi aktivan i na traci sa opcijama alatki izaberite opciju Add, Subtract, Intersect ili Exclude. Ako izaberete Add i nacrtate drugi oblik koji dodiruje prvi, ispuniete oba oblika. Ukoliko odaberete Subtract, odsei ete preklopljeni deo popunjenog objekta. Opcija Intersect popunjava samo preklopljene delove objekata, dok Exclude uklanja boju iz preklopljenog dela. Primeri su prikazani na slici 13.24.

Nain povlaenja mia pri crtanju odreuje veliinu i orijentaciju oblika. Drite pritisnut taster Shift dok povlaite da biste umesto pravougaonika ili zaobljenog pravougaonika dobili kvadrat, a umesto elipse krug. Drite pritisnut taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac) dok povlaite da biste crtali objekat iz centra. Ako vam treba objekat odreenih dimenzija, pritisnite strelicu na kraju niza alatki za oblike na traci sa opcijama da biste otvorili okvir za dijalog. U zavisnosti od izabranog oblika, moete da zadate visinu i irinu, poluprenik zaobljenog ugla, broj stranica poligona, ili broj krakova zvezde. Na traci sa opcijama zadajte i reim meanja, kao i neprovidnost oblika.

Dodavanje oblika na paletu Custom Shapes

Napravite oblik pomou ostalih alatki za oblike, ili izaberite putanju iji oblik odgovara onom koji elite da dodate na paletu. Na slici 13.25 upotrebila sam zvezdu, nacrtala putanju oko nje i ispunila je bojom. Da biste dobijeni oblik dodali na paletu Custom Shapes, izaberite Edit-Define Custom Shape i u okvir za dijalog Shape Name upiite ime novog oblika (slika 13.25). Kada pritisnete OK, oblik e biti dodat paleti.

211

Da biste izabrali novi oblik, pronaite ga na potpaleti Shape, na traci sa opcijama alatke Custom Shape. Ako hoete da ograniite novi oblik na originalnu veliinu, pritisnite radio-dugme Fixed Size u okviru za dijalog koji se otvara kada pritisnete strelicu na kraju niza alatki za oblike.

Saetak
Putanja je arobna komponenta Photoshopa koja ima brojne primene u svakodnevnom radu. Putanje moete koristiti za trajno uvanje selekcija radi ponovne upotrebe, za popunjavanje ili iscrtavanje dela slike, za doradu delova slike, za crtanje linija ili oblika, i kao putanje za isecanje na slikama koje e bisti izvezene u program za prelom strana. Photoshop nudi itav niz alatki i opcija za pravljenje putanja: moete ih napraviti od postojeih selekcija, ili ih alatkama Pen nacrtati od poetka. Postojee putanje moete izmeniti probranim alatkama za obradu putanja, a alatkama za oblike moete napraviti i putanje najrazliitijih oblika. Photoshop ak omoguava da sami napravite i koristite proizvoljne oblike putanja.

213 225 248

Nisam sigurna da li su autori Photoshopa osmislili korienje filtara, ili su je preuzeli od nekoga i razvili do nesluenih razmera. U svakom sluaju, dali su nam izvanrednu alatku za menjanje opteg izgleda slike. Neki Photoshopovi filtri su udni, neki su predivni, a neki su samo korisni - i njima emo se pozabaviti u ovoj lekciji. Naslov ove lekcije nije ba odgovarajui. Pretpostavljam da ne biste ni primenili filtar koji ne poboljava sliku. Kakva bi bila svrha toga? Moda je tanije rei da emo u ovoj lekciji opisati filtre za otklanjanje uobiajenih problema s fotografijama.

Filtri za izotravanje
Mutna slika je jedan od najeih problema s kojim se sreu fotografi. Postoje mnogi razlozi zbog kojih slika moe da bude mutna. Moda se fotografisani objekat ili fotograf malo pomerio u trenutku slikanja. Moda aparat nije bio dobro fokusiran, ili je slika snimljena jeftinim fotoaparatom koji je imao nekvalitetno plastino soivo. Neki od navedenih problema reavaju se u Photoshopu lake od drugih. Ukoliko je fotografija jako mutna, ne moe se uraditi bogzna ta da bi se stanje popravilo. Meutim, ako je samo malo umekana, Photoshop - u najmanju ruku - moe da stvori iluziju otrijeg fokusa. On to radi pomou grupe filtara za izotravanje - Sharpen. Kao svi filtri koje emo opisati u ovoj lekciji, i filtri Sharpen se nalaze u meniju Filter (slika 14.1).

214

Filtri Sharpen i Sharpen More

Dva filtra za izotravanje, Sharpen i Sharpen More, obezbeuju razliite nivoe iste funkcije. Njihov rad se zasniva na pronalaenju delova slike na kojima postoje znaajne promene boja, na primer, ivice objekta. Kad god nae takvu oblast, Photoshop povea kontrast izmeu susednih piksela, posvetljavajui svetle piksele i zatamnjujui tamne. Na slici 14.2 prikazane su tri varijante blago zamuene slike. Gornji primer je fotografija pre izotravanja. Na primer u sredini primenjen je filtar Sharpen, a na donji - filtar Sharpen More. Ako ne uveliate sliku previe, efekat izgleda sasvim pristojno. Vodite rauna da ne preterate sa izotravanjem. Za mnoge Photoshopove filtre vai pravilo: to vie - to bolje. Ipak, to ne vai za filtre za izotravanje. Zbog naina na koji ovi filtri poveavaju kontrast izmeu susednih piksela, vrlo lako moete preterati i dobiti zrnastu fotografiju (slika 14 .3). Uzgred, filtar Sharpen More daje priblino isti efekat kao da ste dvaput primenili filtar Sharpen na istu sliku. Imajte na umu da svaki filtar moete primeniti vie puta ako niste dobili zadovoljavajui rezultat. Najlaki nain za ponovnu primenu istog filtra jeste da pritisnete Ctrl+F (Windows), odnosno Command+F (Mac). Preica primenjuje filtar koji ste poslednji koristili, sa tada vaeim parametrima (ukoliko ih ima). Isprobajte filtar Sharpen na nekoj svojoj defokusiranoj slici pa vidite kako vam se ini. Da li pomae? Probajte i filtar Sharpen More. Ovi filtri su dobri za podeavanje fotografija ili skeniranih slika malo pomerenog fokusa, ali nemojte suvie da se oslanjate na njih. Oni mogu da urade samo to to ste videli, a ne mogu da dodaju ono to nedostaje slici - znai, fokus i dobar kontrast. Ne zaboravite da, korienjem maski ili selekcija, filtre moete primenjivati selektivno - samo na deo slike.

215

216

Filtar Sharpen Edges

Sharpen Edges je zaista koristan filtar. On ne utie na celu sliku, pa ne dobijate tako grub, nazubljen efekat kao sa filtrom Sharpen More. Sharpen Edges pojaava kontrast samo tamo gde vidi" ivicu. Na slici 14.4 prikazana je naa slika pre i posle primene filtra Sharpen Edges. Izotravanje ivica ima blago ali primetno dejstvo na kvalitet fotografije.

Filtar Unsharp Mask

Unsharp Mask imitira tradicionalnu tehniku koja se u tamparskoj delatnosti koristi godinama. Ovaj filtar je, verovatno, najbolji izbor za precizno izotravanje. Unsharp Mask popravlja mutnu originalnu fotografiju ili skeniranu sliku, kao i zamuenost koja se javlja pri promeni veliine slike promenom broja piksela (engl. resampling) i pri tampanju. Filtar Unsharp Mask radi tako to pronalazi svaka dva susedna piksela ije se svetloe razlikuju za vrednost koju ste zadali, i poveava njihov kontrast takode za zadatu vrednost. Ovaj filtar omoguava da zaista upravljate otrinom slike. Nivo izotravanja podesite u okviru za dijalog Unsharp Mask (slika 14.5), koji se pojavljuje kada izaberete filtar.

217

Parametar Radius definie broj okolnih piksela koji e biti izotreni. Preporuujem da ovu vrednost drite relativno nisko, oko 2,0. Parametar Threshold odreuje koliko razliiti moraju da budu pikseli da bi bili izotreni. to je vrednost nia, to pikseli mogu da budu sliniji a da na njih ipak utie filtar Unsharp Mask. to je vrednost vea, Photoshop tolerie vee razlike izmeu piksela. (Kao i obino, slobodno isprobajte sve mogue vrednosti parametara. To je najbolji nain za uenje.) Obavezno potvrdite opciju Preview da biste videli dejstvo promena. Mnogi strunjaci za Photoshop preporuuju da filtar Unsharp Mask primenite na svaku sliku koju obraujete, bez obzira na to da li e se tampati ili objaviti na Webu. (Lino ne volim da govorim uvek ili nikad zato to svako pravilo ima izuzetke.) Verovatno bi trebalo da isprobate filtar na svakoj slici pa da vidite da li vam se efekat dopada.

Filtri Blur
Filtri Blur (Filter-Blur) korisni su za ublaavanje (umekavanje) efekata prethodno primenjenog filtra ili poteza etkice na slici. Filtrom Blur moete blago umekati grubo osvetljen portret, ili - ako ga primenite na selekciju, a ne na celu sliku - moete pomeriti nepoeljnu pozadinu iz fokusa da ne bi bila suvie upadljiva. Filtri Blur su prikazani na slici 14.6.

218

Filtri Blur i Blur More

Postoje dva osnovna filtra za zamagljivanje: Blur i Blur More. Oni rade tano ono to sugeriu njihova imena. Blur je veoma suptilan, a Blur More takoe - samo malo manje. Na slici 14.7 uporedo je prikazano dejstvo oba filtra i neizmenjen original. Kao to vidite, promene su minimalne. Filtar Blur ne uzrokuje velike promene, ali moe da izgladi bore na portretu ili da umeka otre ivice.

Filtar Gaussian Blur

Da biste dobili potreban efekat, moete da primenite filtar Blur nekoliko puta, ili da preete na filtar Gaussian Blur (Filter-Blur-Gaussian Blur), koji nudi bolju kontrolu. On koristi matematiku formulu (Gausovu jednainu raspodele, koja daje zvonastu krivu) za precizno izraunavanje prelaza izmeu svakog para piksela. Kao rezultat ovog procesa, veina zamagljenih piksela na kraju ima srednju vrednost boje ili svetloe dva piksela, a ne neku od krajnjih vrednosti. Time se postie opte defokusiranje, koje niti zatamnjuje niti posvetljuje sliku. Okvir za dijalog Gaussian Blur (slika 14.8), omoguava da zadate stepen defokusiranja, podeavanjem vrednosti parametra Radius u opsegu od 0,1 do 250. Gaussian Blur moete koristiti i za smanjivanje nazubljenosti ivica objekta, kao i za zamagljivanje oblasti u kojoj hoete da napravite senku. ak i pri vrlo niskim vrednostima daje prilino uoljiv efekat. Na slici 14.8, zapazite kako su bore oko oiju i obraza, sasvim uoljive na prethodnoj slici, gotovo nestale u polju za prikaz filtra Gaussian Blur.

219

Gaussian Blur je korisna alatka za retuiranje kada se primeni na oblast slike koju elite da potisnete iz centra panje. Na slici 14.9, prikazan je guter koji se suna na steni, ali se na levoj fotografiji ne vidi ba najbolje. Ako izaberem gutera i zatitim ga pomou maske, mogu da zamaglim ostatak slike kako bi sama ivotinjica postala uoljivija u datom okruenju (slika desno).

Zatim primenite alatku Blur, uz parametar Strength podeen na 75%, da biste dobili prirodniju granicu izmeu zamagljenih i nezamagljenih oblasti.

Filtar Radial Blur

Filtar Radial Blur moe da bude zanimljiv ako ga paljivo upotrebite. On vam nudi dve metode zamagljivanja: Spin i Zoom. Metoda Spin daje zamuenje koje izgleda kao da se slika vrti oko svoje sredinje take. Metoda Zoom, teorijski, proizvodi utisak zumiranja slike kamerom.

220

U okviru za dijalog Radial Blur (slika 14.10) moete podesiti intenzitet efekta (parametar Amount) u opsegu od 1 do 100, i nivo kvaliteta (Draft, Good ili Best). Parametar Amount se odnosi na rastojanje na koje se pikseli pomeraju da bi se posti gao efekat zamagljivanja. U polju za prikaz Blur Center moete videti dejstvo razliitih vrednosti ovog parametra i zadati sredinju taku za efekat.

Parametar Quality odreuje nain izraunavanja efekta. Opcije su Draft (grubo), Good (dobro) i Best (najbolje). Rezultati dobijeni pomou opcija Good i Best veoma se malo razlikuju. Najvea razlika nije u kvalitetu slike, ve u vremenu koje Photoshopu treba da bi izraunao i primenio efekat u svakom od ovih reima. Opcija Best moe da oduzme mnogo vremena ako je slika sloena a raunar stariji. Na slici 14.11 primenila sam zamagljivanje tipa Spin (levo) i Zoom (desno) na sliku utog ljiljana. Nakon isprobavanja razliitih vrednosti parametara, izabrala sam Amount 20 za Spin, a 50 za Zoom. Ove slike moete videti i na stranama u boji.

Filtar Smart Blur

Smart Blur (Filter-Blur-Smart Blur) verovatno je najkorisniji filtar iz ove grupe, naroito za obradu slika i popravljanje fotografija. On zamagljuje sve na slici ili selekciji, osim ivica. Filtar Smart Blur izraunava razlike u bojama pojedinih oblasti slike da bi pronaao granice, a zatim zadrava te granice zamagljujui sve unutar njih. Odlian je kada treba da podmladite osobu na portretu za nekih deset godina, izgladite lice tinejdera, ili uklonite teksturu sa tkanine zadravajui nabore.

221

Slika 14.12 prikazuje okvir za dijalog filtra Smart Blur. Originalna fotografija je u pozadini, a u okviru za dijalog vidite poboljanja. Parametrima Radius i Threshold zadajete stepen zamagljivanja slike, a parametrom Quality - kao i ranije - nain izraunavanja efekta.

Filtar Smart Blur ima tri radna reima: U reimu Normal, efekti zamagljivanja vide se u polju za prikaz. U reimu Edge Only, prikazuju se konturne linije s kojima filtar radi. U reimu Edge Overlay, prikazuju se konture kao bele linije iznad slike. Opcije Edge Only i Edge Overlay mogu da vam pomognu da odredite pravu vrednost parametra Threshold. Pre nego to pritisnete OK da biste primenili efekat, vratite se u reim Normal.

Filtar Motion Blur

Kada vidimo linije nacrtane iza automobila, make ili lika iz stripa, instinktivno znamo da bi ti objekti ili likovi trebalo da se kreu. Te linije predstavljaju zamagljivanje pokreta (engl. motion blur), to je, u stvari, fotografska greka izazvana sporim zatvaranjem blende pri slikanju brzog objekta. Objekat na slici deluje potpuno ili delimino defokusiran u odnosu na pozadinu zato to se pomerio za odreeno rastojanje tokom delia sekunde u kom je blenda fotoaparata bila otvorena. Na ranim fotografijama pokreti su esto bili zamagljeni, pre svega zato to su se blende sporo zatvarale a film nije bio dovoljno osetljiv. Danas se to retko deava, osim kada fotograf namerno pokuava da na ovaj nain uhvati objekat u pokretu, pa koristi najneosetljiviji film ili mali otvor soiva sa sporim zatvaranjem blende. Meutim, ako elite da simulirate ovaj efekat, Photoshop nudi odgovarajuu alatku.

222

Filtar Motion Blur (Filter-Blur-Motion Blur) moe stvoriti privid pokreta stacionarnog objekta, primenom usmerenog zamagljenja na zadatom rastojanju. U okviru za dijalog Motion Blur (slika 14.13), moete podesiti i pravac i rastojanje zamuenja prema tome koliko brzo i u kom pravcu hoete da se objekat kree. Parametar Distance odreuje stepen zamagljenosti, tj. rastojanje na koje se originalni objekat pomerio". Parametrom Angle zadajete pravac zamagljenja. Da biste ga podesili, unesite preciznu vrednost ugla u polje Angle ili povlaite radijalni kliza u krugu pored polja. Meutim, glavni trik je u izboru prave oblasti na koju treba primeniti filtar Motion Blur. Da biste dobili uverljiv pokret, morate zamagliti i prostor u kome se objekat, teorijski, nalazio, i onaj u koji se pomerio".

Filtar Motion Blur nije mnogo koristan za obradu fotografija. Defokusiranost nastalu pomeranjem fotoaparata obino elimo da izbegnemo, a ne da istaknemo. Ipak, ovaj filtar nudi zanimljive mogunosti za dobijanje specijalnih efekata i izvoenje trikova sa tekstom. Na slici 14.14 prikazan je primer mogue upotrebe filtra Motion Blur. Primenjeni efekat sugerie brzinu, a mogue ga je jo pojaati (to ete videti u nastavku).

223

Za sliku 14.15 ispisala sam svako slovo rei Run na zasebnom sloju. Zatim sam, idui sleva nadesno, poveavala broj piksela (parametar Distance) pri svakoj sledeoj primeni filtra Motion Blur - od 6 piksela za slovo R do 30 piksela za n. Dobijena slika (14.15) deluje kao da bei s ekrana.

Filtar Lens Blur

Filtar Lens Blur simulira pojavu iz stvarnog sveta da odblesci od soiva dobijaju oblik koji zavisi od konstrukcije objektiva fotoaparata. U zavisnosti od broja segmenata koji ine zatvara blende, oblik odbleska moe biti pravilan estougao ili petougao. Photoshop vas vodi korak dalje, omoguavajui vam da izaberete od tri do osam stranica mnogougaonika, i koji deo slike e biti zahvaen. Efekat moete primeniti na celu sliku, selekciju ili sloj.

Ublaavanje dejstva filtara

Filtri su super, ali ponekad previe izmene sliku. Dejstvo mnogih filtara, ukljuujui i Motion Blur, moete podesiti tako da dobijete onoliko suptilan ili onoliko izraen efekat koliko elite. Drugi filtri, na primer osnovne varijante filtara Blur i Sharpen, nemaju okvire za dijalog, pa ne omoguavaju da ublaite efekat koji Photoshop primenjuje jer smatra da tako treba. Ipak, tata Photoshop nije uvek u pravu, a vi sreom - imate izlaz iz ove situacije. Moete da primenite filtar i da zatim otvorite okvir za dijalog Fade kako biste ublaili efekat u opsegu od 1% do 100%. Okvir za dijalog Fade (slika 14.16) slui i za podeavanje reima meanja za dati efekat filtra. to je jo vanije, u istom okviru za dijalog moete ublaiti dejstvo bilo koje operacije koju ste poslednju obavili. Obojili ste neto, ali je boja prejaka? Ublaite je za 50%. To je bre nego da ponovo bojite

224

drugom bojom. Preterali ste sa podeavanjem boja? Nema problema. Komanda Fade modifikuje dejstvo svake alatke ili akcije koju ste poslednju preduzeli. Eksperimentiite s ovom komandom - moe vam utedeti sate rada.

Isprobajmo komandu Fade u praksi. Otvorite bilo koju pogodnu sliku. Primenite filtar Blur ili podesite boje (Image-Adjustments). Izaberite Edit-Fade.... Ako radite na selekciji, a ne na celoj slici, nemojte da ponitite izbor. U okviru za dijalog Fade potvrdite opciju Preview da biste videli efekat ublaavanja. Povucite kliza Opacity da biste podesili neprovidnost. Ako elite odreeni efekat, izaberite neki drugi reim meanja umesto Normal. Pritisnite OK. Ako treba, ponitite selekciju.

Saetak
Zbog Photoshopovih filtara, svako ko se bavi obradom fotografija mora da ima ovaj program. U ovoj lekciji upoznali ste filtre koji vam mogu pomoi da spasite lou fotografiju ili loe skeniranu sliku. Filtri Sharpen izotravaju mutne fotografije pove avanjem kontrasta izmeu susednih piksela. Najkorisniji je filtar Unsharp Mask, koji omoguava da podesite parametre na osnovu kojih on pronalazi i podeava kontraste. Filtar Blur takoe ima nekoliko varijanti, a najkorisniji je za potiskivanje neeljenih delova slike u drugi plan i za umekavanje otrih ivica. Filtar Motion Blur omoguava da stvorite iluziju kretanja statinih objekata i da napravite zanimljive efekte sa tekstom. Okvir za dijalog Fade radi u sprezi s Photoshopovim filtrima i drugim alatkama, ublaavajui njihovo dejstvo za zadati procenat.

U lekciji 10, Napredne tehnike slikanja", videli ste kako vam Photoshopovi filtri pomau da simulirate razliite medije. Konkretno, upoznali ste filtre Watercolor, Colored Pencil, Charcoal i Underpainting. Navedeni filtri su samo vrh ledenog brega. U grupama filtara Artistic i Sketch, Photoshop nudi oko 30 filtara koje moete primeniti pojedinano ili u kombinacijama da biste prosenu sliku pretvorili u remek-delo. U ovoj lekciji protraemo kroz abecedu filtara iz kategorija Artistic, Brush Strokes i Sketch. Biete apsolutno, bezrezervno, carski, doslovno, esencijalno... zadivljeni.

226

Filtri iz grupe Artistic

Filtri iz kategorije Artistic (umetniki), uvode dozu apstrakcije na sliku. Stepen apstrakcije zavisi od vrste filtra i - jo vie - od toga kako podesite njegove parametre. Mnogi od ovih filtara trae da podesite veliinu etkice, detalje i teksturu. Veliina etkice utie na debljinu linije. Parametar Detail odreuje koliki treba da bude grumen" piksela da bi ga filtar primetio i primenio izmene. Parametar Texture, koji ne treba meati sa efektom filtra Texturizer, nasumino razmazuje boje tu i tamo po slici. Veina Photoshopovih filtara ima polje za prikaz u kome moete videti dejstvo izabranih parametara pre nego to primenite filtar. Da biste pomerali sliku u polju za prikaz, pritisnite je miem. Kursor se pretvara u aku, omoguavajui vam da pomerate sliku i proverite dejstvo filtra na sve njene delove. Ako promenite parametre a prikaz se ne promeni odmah, pogledajte indikator napredovanja u dnu prozora. Pritisnite plus ili minus da biste videli uvelian, odnosno umanjen prikaz u polju, ali je preporuljivo da uvek pogledate sliku pri uvelianju 100% (u pravoj veliini) pre nego to pritisnete dugme OK. Jedna od novina u Photoshopu CS jeste galerija filtara (Filter Gallery). O n a je deo okvira za dijalog datog filtra, a pokazuje kako izgledaju razliiti filtri kada se primene na tipinu fotografiju. Moete proi kroz celu listu filtara. Ukoliko biste rae izbegli galeriju i gledali prikaz u veem oknu, pritiskanjem trouglia desno od okna galerije, iskljuujete i ukljuujete galeriju. Da bismo bili dosledni, primeniemo sve filtre Artistic na svetionik Kejp Foru u Novoj kotskoj. Na slici 15.1 i na stranama u boji, prikazana je neizmenjena slika.

227

Filtar Colored Pencil

Filtar Colored Pencil dodaje slici neku vrstu rafure (slika 15.2). Pri tom se zadrava veina boja sa originalne slike, mada se velike, ravne povrine prevode u boju papira", koju moete podesiti na bilo koju nijansu sive - od crne do bele. Okvir za dijalog filtra Colored Pencil (slika 15.3), nudi da izaberete debljinu bojice (parametar Pencil Width), pritisak pri crtanju (Stroke Pressure) i svetlou papira (Paper Brightness). Svetlou papira moete podesiti u opsegu od 1 do 50, pri emu je 50 najsvetliji papir, a 1 potpuno crn.

228

Korienjem tanke bojice (tj. nie vrednosti parametra Pencil Width), dobijate vie linija. Vei pritisak olovke znai ouvanje vie detalja sa originalne slike. Na slici 15.2 koristila sam veliku bojicu i mali pritisak. Na slici 15.4, isprobala sam obrnutu kombinaciju: malu bojicu i veliki pritisak, tako to sam zadala da vrednost parametra Pencil Width bude 2, a Stroke Pressure 14. Kao to vidite, rezultati se znatno razlikuju.

Filtar Cutout
Cutout mi je jedan od omiljenih filtara. On moe da svede sliku na neto to lii na kola od papira ili sito-tampu na svili. To postie usrednjavanjem svih boja i nijansi i pretvaranjem tih boja u samo nekoliko nivoa. Broj nivoa moete zadati u odgovarajuem okviru za dijalog, u opsegu od 2 do 8 (parametar No. of Levels). U istom okviru za dijalog (slika 15.5), moete podesiti jo dve opcije: Edge Fidelity (vernost ivica), u opsegu od 1 do 3, i Edge Simplicity (jednostavnost ivica), u opsegu od 1 do 10. Niska vrednost parametra Edge Simplicity i visoka vrednost parametra Edge Fidelity dali su sliku 15.6, koja deluje kao najprijatnija varijanta za kombinaciju filtra Cutout i ove fotografije. Vano je da eksperimentiete s razliitim parametrima svaki put kada primenjujete filtar na novu fotografiju. Ono to je dobro za jednu sliku, moe biti potpuno pogreno za drugu. Ipak, u ovoj ili onoj kombinaciji, filtar Cutout uspeva da pobolja skoro svaku sliku.

229

Filtar Dry Brush

Termin dry brush (suvct etkica) koriste akvarelisti da bi oznaili poseban stil slikanja u kome se etkicom koja je natopljena koncentrovanim pigmentom ne povlae potezi, ve se njome samo tapka po papiru. Na slici 15.7 prikazan je okvir za dijalog Dry Brush sa izabranom malom etkicom (parametar Brush Size) i mnotvom detalja (parametar Brush Detail). Rezultat se vidi na slici 15.8.

230

Filtar Film Grain

Jedan od razloga zbog kojih se mnogi profesionalni fotografi okreu visokorezolucijskoj digitalnoj fotografiji jeste i to to ele da pobegnu od problema izazvanih zrnastom strukturom filma. Zrnasta struktura je neizbena posledica nanoenja sloja hemikalija na pare plastike. Kada se fotografija jako uvelia, zrna hemikalija se vide kao mrlje na slici. Pomou filtra Film Grain moe da se dobije zanimljiva

231

tekstura slike ako se efekat paljivo primeni. esto je bolje primeniti ovaj filtar na selekcije nego na cele fotografije. Na slici 15.9 prikazano je ta se deava kada se filtar Film Grain ne primeni kako treba.

Obratite panju na to kako filtar Film Grain dodaje vodi teksturu. On ini da slika izgleda hrapavo. Tamne mrlje se koncentriu na tamnim povrinama. Ako se filtar Film Grain primeni na fotografiju jaeg kontrasta, kao to je fotografija cveta jabuke na slici 15.10, dobija se mnogo bolji rezultat.

232

Filtar Fresco
Fresco je italijanska re za sliku uraenu na vlanom, svee malterisanom zidu. Rezultat upotrebe Photoshopovog filtra Fresco ne lii mnogo na klasine freske Botielija ili Mikelanela. Ipak, to je zanimljiv filtar - i potencijalno koristan. Daje ,,flekav", ali lep apstraktan izgled. Morate paziti da ne potamnite sliku previe, zato to filtar Fresco - pri pretvaranju slike u apstraktnu - dodaje dosta crnih povrina. Primer je prikazan na slici 15.11.

Kada sam prvi put primenila filtar Fresco na ovu sliku, postala je gotovo potpuno crna. Da bi kombinacija ove slike i filtra Fresco funkcionisala, prvo sam morala da posvetlim celu sliku komandom Curves. Ukoliko ste zaboravili kako se to radi, ili ste namerno odmah preli na zabavna poglavlja, vratite se na lekciju 6 , Podeavanje boja". Na kraju sam primenila filtar Fresco uz vrednost 1 za Brush Size i Texture, a 3 za Detail. Ako izgleda da filtar koji ste primenili ne odgovara datoj slici onakav kakav je, promenite mu parametre pa pokuajte ponovo.

Filtar Neon Glow

Teko je razumeti kako je ovaj filtar dobio ime - nema nikakve slinosti sa neonom. Kao to verovatno vidite na slici 15.12, Neon Glow svodi sliku na jednobojni negativ i dodaje svetle ivice oko objekata. Ako koristite vrlo svetlu boju, ili sivu, pomou ovog filtra moete dobiti zanimljiv efekat vodenog iga. Morska obala izgleda kao rend genski snimak. Ukoliko izaberete svetlozelenu boju, slika postaje sasvim uvrnuta.

233

Filtar Paint Daubs

Filtar Paint Daubs slici dodaje kvadratnu ili talasastu teksturu (rafuru). Moete podesiti veliinu etkice (parametar Brush Size) i otrinu (parametar Sharpness), i izabrati izmeu nekoliko varijanti etkica (parametar Brush Type). Na slici 15.13 koriena je etkica Simple. Eksperimentiite s parametrima ovog filtra poto od njih zavisi krajnji rezultat. U ovom primeru, koristila sam vrednost 4 za Brush Size i 11 za Sharpness. Svia mi se rezultat.

Filtri Palette Knife i Plastic Wrap

Kada slikar koristi spatulu, dobijaju se velike povrine razmazane boje koje se zanimljivo meaju du ivica poteza. Naalost, filtar Palette Knife ne radi tako, ve grupisanjem i usrednjavanjem slino obojenih piksela svodi sliku na blokove boja. Po mom miljenju, rezultat nije mnogo interesantan. Meutim, moda ete vi s njim imati vie sree od mene. Isprobajte ga. Ako vam se ne svia, uvek moete da ponitite operaciju.

234

Filtar Plastic Wrap takoe retko koristim. On postavlja sivu prianjajuu foliju preko cele slike, a zatim dodaje bele odsjaje oko velikih objekata. Efekat bi trebalo da izgleda kao da ste prekrili scenu providnom, plastinom folijom. U stvari, vie izgleda kao da ste preko slike prosuli providan silikon. Ukupan utisak moe biti porazan. Ipak, neki moji prijatelji su ga uspeno primenjivali na manje povrine ili u kombinaciji s drugim filtrima. Moe dosta da doprinese metalnom izgledu slova.

Filtar Poster Edges

Evo filtra s kojim se vredi poigrati. Poster Edges pronalazi sve ivice na slici, na osnovu kontrasta izmeu susednih piksela, i posterizuje ih, dodajui tamnu liniju du ivica. Kao to vidite na slici 15.14, ovaj filtar je zaista lepo obradio delove ogledne slike. Meutim, nije tako dobar za velike, ravne povrine kao to je nebo. Proces posterizacije tei da razbije te povrine na tamne i svetle oblasti. U takvom sluaju, primenite filtar Poster Edges na izabrani deo slike, a ne na celu sliku. Na primer, ako obraujete fotografiju morske obale, najbolje je da filtar primenite na more i kopno, ali ne i na nebo.

Filtar Rough Pastels

Rough Pastels je divan filtar, iji je okvir za dijalog malo sloeniji zato to omoguava da - pored duine poteza i detalja - zadate i teksturu (slika 15.15). Izaberite jednu od ponuenih tekstura ili je uitajte iz drugog izvora. (Teksture moete praviti ili uvoziti, a onda snimati kao Photoshopove dokumente; zatim ih moete otvoriti i primeniti posredstvom ovog okvira za dijalog ili okvira za dijalog filtra Texturizer.)

235

Parametri Stroke Length i Stroke Detail daju najbolje rezultate u prvoj polovini opsega, ali, kao i uvek, isprobajte razliite vrednosti da biste videli ta najbolje odgovara vaoj slici. Na slici 15.16, kao i na stranama u boji, prikazano je dejstvo filtra Rough Pastels na oglednu sliku.

236

Filtar Smudge Stick

Smudge Stick je zagonetan filtar. Svetio obojenim povrinama dodaje suptilnu, pegavu teksturu koja moe da izgleda prilino lepo. Tamne povrine i linije razmazuje, pa linije postaju deblje a ivice zamagljene. Primer je prikazan na slici 15.17.

237

Filtar Sponge
Da li ste ikad probali da slikate sunerom? Ta tehnika se obino ui u dobrim obdanitima. U osnovi, umoite suner u vodenu boju, a zatim njime tapkate po papiru. Mogu se dobiti veoma lepi rezultati, naroito ako preskoite vodene boje i odmah preete na Photoshopov filtar Sponge. Na velikim, ravnim povrinama, filtar Sponge dobro imitira grubi, prirodni suner (kakav se prodaje na grkim ostrvima). U oblastima sa vie detalja treba koristiti manji suner. U okviru za dijalog filtra Sponge moete podesiti parametre Brush Size, Definition i Smoothness. Jedan od moguih rezultata prikazan je na slici 15.18. Ovo je jo jedan od filtara koje je bolje primenjivati selektivno, a ne na celu sliku.

Filtar Underpainting
Filtar Underpainting, o kome ste itali u lekciji 10, svodi sliku na njenu ispranu, bledu i umekanu verziju. Nemojte ga koristiti samostalno, ve kao meufiltar na putu ka postizanju nekog drugog efekta.

Filtar Watercolor
U lekciji 10 uili ste o razliitim nainima koji omoguavaju da fotografija lii na akvarel. Naalost, primena filtra Watercolor esto ne daje zadovoljavajui efekat. Na slici 15.19 prikazan je ovaj filtar primenjen na oglednu fotografiju. Ne izgleda ba kao akvarel, ali se moe iskoristiti. Ako vam se dopada opti efekat koji daje filtar Sponge, ali smatrate da previe deformie sliku, upotrebite filtar Watercolor umesto njega. Daje slian, grudvasti" efekat, ali s manjim grudvama. Oba ova filtra - i Watercolor i Sponge - prilino zatamnjuju sliku. Moda ete morati da je posvetlite pre nego to primenite ove filtre. Na stranama u boji prikazana je ista fotografija, na koju je prvo primenjen filtar Watercolor, a zatim filtar Smart Blur koji je umekao ivice grudvica boje.

238

Filtri iz grupe Brush Strokes

Ne znam zato filtri iz kategorije Brush Strokes nisu deo kompleta filtara Artistic. Umetnici koriste etkice, zar ne? Meutim, kreatori Photoshopa izdvojili su ovih osam filtara u komplet Brush Strokes. ta oni rade? Super stvari! Na slici 15.20 prikazana je originalna fotografija ribarske kolibe na koju emo primeniti nekoliko narednih filtara.

239

Filtar Accented Edges

Filtar Accented Edges, koji je najbolji kada se primeni suptilno, naglaava kontrast ivica. Okvir za dijalog omoguava da podesite debljinu ivica (parametar Edge Width), svetlou ivica (Edge Brightness) i glatkou (Smoothness). Ako je vrednost parametra Brightness 25 ili manja, ivice se potamnjuju; pri vrednostima od 26 do 50, ivice se progresivno posvetljuju. Na slici 15.21 prikazano je dejstvo filtra sa sledeim parametrima: Edge Width, 2; Brightness, 17; i Smoothness, 6.

Filtri Angled Strokes i Crosshatch

Ovi filtri daju efekat rafure, slian onom koji se dobija pomou filtra Colored Pencil, ali tamniji. Filtar Angled Strokes je suptilniji od filtra Crosshatch (slika 15.22).

Filtar Dark Strokes

Na veinu slika ovaj filtar moete da primenite samo ako u okviru za dijalog podesite parametar Black Intensity na 0, a White Intensity na 10. U suprotnom, cela slika postaje suvie crna. ak i za relativno svetlu sliku moraete da maksimalno smanjite

240

crnu komponentu i pojaate belu. Slika 15.23 prikazuje paljivo balansiranu primenu filtra Dark Strokes. Vrednosti parametara su bile: Balance, 5; Black Intensity, 5; i White Intensity, 5.

Nikada nisam volela ovaj filtar, ali on je ipak iznenaujue lepo obradio pribor na radnom stolu i ribarsku mreu koja visi iznad njega. Moda e preporoditi neku od vaih slika, ili e je samo zamrljati. Nikada zaista ne moete znati ta e se dogoditi dok ne probate neki od opisanih filtara, ak i kada umete teorijski da objasnite kako e oni delovati na odreene tamne ili svetle oblasti. Nakon silnih godina korienja Photoshopa, jo uvek se esto iznenadim (a ponekad i oduevim) dejstvom ovih filtara na fotografiju.

Filtar Ink Outlines

Filtar Ink Outlines postavlja prvo belu, a zatim crnu liniju oko svake ivice koju identifikuje (slika 15.24). U okviru za dijalog moete zadati duinu poteza i intenzitet tamnih i svetlih poteza. Kada se primeni na mrtvu prirodu ili pejza, filtar Ink Outlines moe da da izgled starinskog duboreza ili gravure. Meutim, ako ga primenite na portret, dobiete bradavice, grudvice i druge nepoeljne efekte.

Filtar Spatter
Zaista mi se svia ipkasti efekat na ribarskoj mrei sa slike 15.25. (Pogledajte ovu sliku i na stranama u boji.) Parametri su bili: Spray Radius, 5; Smoothness, 5. Spatter je potencijalno koristan filtar, ali - zavisno od objekta - ponekad ga je bolje primeniti na selekcije nego na celu sliku.

241

Filtar Sprayed Strokes

Filtar Sprayed Strokes lii na filtar Spatter - ali je suptilniji. Zanimljivost ovog filtra je to to moete upravljati pravcem rasprivanja. Na slici 15.26 prikazano je dejstvo ovog filtra na ribarsku kolibu. Parametri su bili: Stroke Length, 15; Spray Radius, 7; i Direction, Left Diagonal.

242

Filtar Sumi-e
Sumi-e je japanski izraz za slikanje etkicom, ali rezultati dejstva ovog filtra esto vie lie na rad razjarenog sumo rvaa, nego na delo zen majstora. Filtar Sumi-e pretvara gotovo sve vrste detalja u potpuno crne povrine, ak i pri najniim vrednostima parametara. Sve tamne oblasti predstavlja crnim potezima pod uglom. Ovaj filtar koristite za spaavanje veoma svetle (podeksponirane) fotografije.

Filtri iz grupe Sketch

Photoshop nudi 14 filtara u grupi Sketch. Neki od njih, na primer Bas Relief, mora da su se tu nali grekom. Oni nemaju skoro (ili apsolutno) nikakve veze sa procesom skiciranja. Drugi filtri iz ove grupe, na primer Conte Crayon ili Chalk & Charcoal, zaista imitiraju skiciranje. Na slici 15.27 prikazana je nova ogledna fotografija: jedna od mojih maaka - Ribok.

Filtar Bas Relief

Filtar Bas Relief koristi boje prednjeg plana i pozadine da predstavi sliku u bareljefnoj tehnici (plitkom reljefu). Ako paljivo izaberete boje, slika moe da izgleda kao bakrorez, metalni lim obraen ekiem, ili izgraviran kamen. Najbolje odgovara slikama koje sadre kontrastne teksture, ili teksturiran objekat na jednolinoj pozadini. Slika 15.28 prikazuje rezultat. Moda bi efekat bio bolji da sam izdvojila maku iz pozadine (krevetskog prekrivaa).

243

244

Filtar Chalk & Charcoal

Za filtar Chalk & Charcoal, koji svodi sliku na tri tona, morate da izaberete tamnu boju prednjeg plana i svetlu boju pozadine. Trea boja je, podrazumevano, srednjesiva, pa izaberite boje koje se slau s njom. Ovaj filtar moe da napravi zaista predivne crtee. Slika 15.29 prikazuje primenjen filtar; zapazite kako je lepo zadrao svetle povrine na licu make.

Filtar Charcoal
Filtar Charcoal radi slino kao Chalk & Charcoal, s tim to koristi samo boje prednjeg plana i pozadine. Tee ga je kontrolisati zato to postoje samo dve boje. Eksperimentiite dok ne budete zadovoljni. Bolje rezultate ete postii ako pojaate kontrast slike, naroito ako ona sadri detalje koje treba istai.

Filtar Chrome
Izgleda da je filtar Chrome blizak roak ranije opisanog filtra Plastic Wrap. Samo je neznatno uspeniji. Kao to vidite na slici 15.30, ne lii ba mnogo na hrom. Moda, kao to su moji urednici sugerisali, vie podsea na uzburkani okean ive. Filtar Chrome uklanja boje sa slike i znatno je deformie. Mnogo je korisniji za tekst nego za slike.

Filtar Conte Crayon

Oboavam ovaj filtar - poboljao je svaku sliku na koju sam ga primenila. Conte Crayon radi slino kao ranije opisan filtar Chalk & Charcoal, uz dodatak tekstura za pozadinu. Okvir za dijalog mu je slian onom koji pripada filtru Rough Pastels.

245

Na slici 15.31 prikazana je maka posle dejstva filtra Conte Crayon na kamenoj pozadini (opcija Sandstone). Ako elite da efekat bude autentian, uvek koristite zemljane tonove: tamnocrvenu boju re, crnu, ili narandasto-braon boju gline (sijena). Ipak, slobodno pustite mati na volju - moda vaoj slici ba odgovara dreea roze ili fluorescentna zelena.

246

Filtri Graphic Pen i Halftone Pattern

Ova dva filtra rade vrlo sline stvari. I jedan i drugi svode sliku na izabrane boje prednjeg plana i pozadine. Filtar Graphic Pen zatim iscrtava sliku iskoenim linijama, a Halftone Pattern - preklopljenim takama. Na dobro izabranom objektu, filtar Graphic Pen moe da bude veoma efektan. S druge strane, filtar Halftone Pattern deluje samo kao loa novinska fotografija.

Filtri Note Paper i Plaster

Ne razumem zato se efekat Note Paper tako zove. Ja bih ga nazvala Stucco (malter) ili Flocked Wallpaper (vuneni tapet). Pogledajte i sami (slika 15.32). Filtar Note Paper koristi boje prednjeg plana i pozadine, plus crnu boju za senke. Zanimljivo, ali... to ime? Filtar Plaster je veoma slian, ali, umesto zrnastog, daje gladak efekat koji izgleda kao mokar, svee naneti gips.

Filtri Photocopy, Reticulation, Stamp i Torn Edges

Ova etiri filtra mogu da se grupiu. Slino mnogim filtrima iz kategorije Sketch, svi oni pretvaraju sliku u njenu dvobojnu kopiju. Filtar Stamp gubi veinu detalja pokuavajui da imitira peat - ne ba uspeno. Filtar Photocopy zadrava veinu detalja, dajui pomalo zbunjujui efekat sa slike 15.33. Filtar Reticulation dodaje zrnastu strukturu filtru Stamp, pa izgleda kao da ste udarili peat na grubu mirglu. Filtar Torn Edges je takoe slian filtru Stamp, s tim to daje grube ivice slike.

247

Filtar Water Paper

Poslednji filtar iz grupe Sketch je udan. Opet ne znam zato se tako zove. Po meni, efekat ovog filtra lii na goblen, bar u pozadini. Za razliku od veine filtara iz ove grupe, Water Paper zadrava boje originalne slike, dodajui rafuru u pozadini i umekavajui ono to prepozna kao objekat fotografisanja. Slika 15.34 prikazuje ovaj filtar, primenjen na mog maora Riboka.

Dosad opisani Photoshopovi filtri bili su manje ili vie korisni. Korigovali su mutnu sliku ili zamagljivali nevanu pozadinu. Pretvarali su fotografiju u imitaciju crtea, slike ili dela dobijenog kombinovanjem vie umetnikih tehnika i materijala. U ovoj lekciji, poigraemo se s filtrima koji preteno slue za zabavu. Ti filtri izobliavaju, stilizuju ili pikselizuju sliku. Veina ih je namenjena za specijalne efekte. Nisu za svakodnevnu upotrebu, ali sigurno ete i meu njima pronai jedan ili dva filtra koji mogu da budu korisni. Klju uspene primene ovih filtara lei u isprobavanju to veeg broja razliitih kombinacija parametara za svaki filtar i svaku sliku koju uitate u Photoshop. Kada naiete na filtar koji koristi samo boje prednjeg plana i pozadine, isprobajte nekoliko kombinacija boja. Izaberite tamnu pozadinu i svetlu boju prednjeg plana, a zatim ih obrnite. To ete lako uraditi - samo pritisnite dvostranu, zakrivljenu strelicu iznad uzoraka boja prednjeg plana i pozadine u kutiji sa alatkama.

Filtri iz grupe Distort

Grupa Distort obuhvata irok opseg filtara - od onih koji suptilno simuliraju efekat mutnog stakla, do vrtloga koji potpuno unitavaju sliku. Ako elite da slika izgleda kao da odlazi kroz slivnik, topi se ili biva oduvana sa stranice, ovo su filtri za vas. U ovoj lekciji, filtre ete isprobati na fotografiji sidrenog lanca u sanduku, prikazanog na slici 16.1 i na stranama u boji.

249

Filtar Diffuse Glow

Ne slue svi filtri iz grupe Distort za izobliavanje. Filtar Diffuse Glow dodaje svetlijim delovima slike blagu izmaglicu u boji pozadine. Tako nastaje odsjaj koji se utapa u sliku. Teko je rei zato se nalazi u ovoj grupi filtara, ali efekat je dobar. Parametri ovog filtra su Graininess, Glow Amount i Clear Amount. Pokuajte da uravnoteite vrednosti Glow Amount i Clear Amount. Za meke odsjaje, preporuujem niske vrednosti parametra Graininess. Vee vrednosti pojaavaju zrnastu strukturu slike. To moe da bude korisno ako hoete da postignete aren (pegav) izgled. Na slici 16.2 koristila sam belu boju pozadine, uz Graininess 9 i Glow Amount 7, da bih lancu dodala sjaj. Belom bojom odsjaja postie se mekan, magliast sjaj predmeta. Vee vrednosti parametra Graininess dale bi efekat poetka snene oluje. Kada imate sliku slinu ovoj, sa ogranienim brojem boja, esto moete postii lep efekat poveanjem zasienja cele slike, ili pre ili posle dodavanja odsjaja. Visoke vrednosti zasienja (90-100%), zaista e dovesti boje do punog izraaja.

Filtar Displace
Displace je jedan od nekoliko Photoshopovih filtara koji zahtevaju upotrebu mape pomeranja (engl. displacement map). Mapa pomeranja funkcionie kao postavljanje slike preko mree da bi se dobila tekstura. Zbirku ovih mapa nai ete u Photoshopovom direktorijumu Plug-Ins. U okviru za dijalog zadajte procentualne vrednosti horizontalnog i vertikalnog pomeranja. Vee vrednosti daju uoljiviji efekat. Kada zadate vrednosti pomeranja, od vas se trai da izaberete mapu pomeranja. Slika 16.3 prikazuje deo liste mapa, a slika 16.4 - rezultat primene mape Crumbles. Efekat koji postiete primenom filtra Displace zavisi od izabrane mape. Da biste videli njihovo dejstvo, morate da ih isprobate zato to imena nisu uvek od pomoi a prikaz u okviru za dijalog ne lii ba mnogo na krajnji efekat.

250

Mape pomeranja su slike ili are snimljene u Photoshopovom formatu i primenjene kao deo matematike formule koja pomera svaki piksel originalne slike u skladu s vrednostima mape pomeranja. Kao mapu pomeranja moete koristiti svaku Photoshopovu sliku - treba samo da je izaberete umesto neke od ponuenih mapa.

Filtri Glass i Ocean Ripple

Odluila sam da spojim opise ova dva filtra zato to mogu da daju sline efekte. I jedan i drugi ukljuuju pomeranja koja ine da slika izgleda kao da se gleda kroz staklo ili vodu.

251

Filtar Glass nudi vei stepen kontrole (slika 16.5). Moete da izaberete vrstu teksture, na primer Frosty, Tiny Lens ili Canvas. Ako hoete da uitate sopstvenu teksturu, izaberite stavku Load Texture iz padajue liste Texture pri dnu okvira za dijalog.

Pomou klizaa Smoothness poveajte fluidnost slike. Pri niskoj vrednosti parametra Distortion i visokoj vrednosti parametra Smoothness, postii ete suptilan efekat. Isprobajte i obrnuto da biste jae deformisali sliku. Kliza Scaling definie razmeru deformacije u opsegu od 50% do 200%. Polje Invert na dnu okvira za dijalog zamenjuje svetle oblasti teksture tamnima i obratno.

252

Filtar Ocean Ripple je slian - slika izgleda kao da se nalazi pod vodom. To je efikasan filtar i koristi se lake od filtra Glass zato to u okviru za dijalog ima samo dve opcije. Slika 16.6 prikazuje rezultat primene filtra Ocean Ripple. Ova slika se nalazi i na stranama u boji.

Filtri Pinch, Spherize i ZigZag

Spojila sam filtre Pinch, Spherize i ZigZag ne zato to daju sline efekte, nego zato to su im okviri za dijalog veoma slini. Na slici 16.7 prikazan je okvir za dijalog filtra ZigZag.

253

Posmatrajte reetku (skicu) pri dnu okvira za dijalog dok povlaite kliza Amount nanie ili navie. O n a vam moe ukazati na to to se deava sa slikom (kao i polje za prikaz). Konana verzija je prikazana na slici 16.8. Lanac se pretvorio u rezervoar rastopljenog gvozda.

Teko je ovladati ovim filtrom, ali dobro ga je imati pri ruci. Filtar Spherize moe povremeno da bude veoma koristan, ali nemojte ga primenjivati na silu. Ukoliko ne izgleda kako treba, isprobajte filtar Liquify. On daje slian, mehurasti" efekat. Ako pomou klizaa Amount zadate negativnu vrednost, dobiete udubljenje umesto ispupenja. Ukoliko ni to ne zadovolji vae potrebe, pokuajte s filtrom Pinch.

Filtar Shear
O veini filtara moete bar neto da saznate na osnovu njihovih imena, ali Shear nije jedan od njih - ukoliko niste inenjer. Filtar Shear omotava slike po horizontali. (Pomera ih u odnosu na vertikalnu liniju.) Povucite liniju u okviru za dijalog Shear kao to je prikazano na slici 16.9. Posmatrajte prikaz da biste videli efekat. Pritiska njem razliitih delova krive moete na nju dodati jo kontrolnih taaka. Te take su kao vorovi - omoguavaju da promenite pravac segmenta krive. Slika 16.10 prikazuje rezultat primene filtra Shear. Izabrala sam opciju Repeat Edge Pixels pa izgleda kao da su iza omotavanja ostali razmazani pikseli.

254

Filtar Twirl
Filtar Twirl radi ba ono to njegovo ime sugerie: vrti sliku. Pomou klizaa u okviru za dijalog moete kontrolisati intenzitet obrtanja. Ovo je odlian filtar za specijalne efekte. Zasad nisam pronala situacije u kojima bi se ovaj filtar suptilno koristio, ali vi slobodno eksperimentiite. On pravi divne, kaleidoskopske efekte, a moe da simulira vrtlog, kovitlac ili slivnik. Na lanac deluje odlino (slika 16.11).

255

Filtri iz grupe Pixelate

U renicima pie da ,,pixilated" znai udan, neobian. Filtri iz grupe Pixelate takoe mogu da deluju udno, ali i zabavno i lepo ako se primene na prave objekte. Ukoliko se pogreno upotrebe, pretvaraju sve u gomilu taaka. Ovi filtri grupiu slino obojene piksele i formiraju vee celine, koje mogu biti etvrtaste (kao i pikseli), okrugle, ili nekog drugog oblika. Slian efekat se dobija i kada odtampate sliku u suvie niskoj rezoluciji. Rezultat su krupni pikseli i od njih sainjeni nazubljeni oblici koji izgledaju kao da su napravljenji od Lego kocaka. Kada se paljivo primeni, efekat moe da bude prilino zanimljiv. Photoshop sadri skup filtara Pixelate koji daju razliite efekte zasnovane na grupisanju slino obojenih piksela. Ove filtre je najbolje primeniti na jednostavne objekte sa jakim kontrastom, kao to je fotografija cveta na slici 16.12.

Filtar Crystallize
Veina filtara iz grupe Pixelate najbolje deluje kada se zada mala vrednost parametra Cell Size. U suprotnom, kristali, fasete, delii mozaika i druge osnovne elije efekta postaju toliko velike da slika biva neprepoznatljiva. Na slici 16.13 primenila sam filtar Crystallize sa vrednosu Cell Size 4. Filtar je dodao razumnu dozu izoblienja, ne unitavajui oblik cveta. Na slici 16.14, poveala sam vrednost parametra Cell Size na 50 i unitila sliku. Cell Size moete poveati i na 300, ali e se cela slika verovatno pretvoriti u jednu ili dve elije, u zavisnosti od rezolucije originalne slike. Za visokorezolucijske slike, moda e biti potrebno da vrednost parametra Cell Size bude oko 100.

256

Filtri Pointillism i Mosaic

Kao bivi student umetnosti, volim da se seam svog prvog susreta s delima ora Seraa. Bilo je pravo otkrovenje (naroito posle prouavanja nekih aljkavijih" francuskih impresionista) videti kako su sve te mrlje boje uredno grupisane i kako formiraju scene koje su veoma elegantne kad se gledaju izdaleka, a apstraktne - ali podjednako elegantne - kada im priete blie. Bilo bi lepo kada bi filtri Pointillism obavljali posao tako uredno i sistematino kao g. Sera. Naalost, oni to ne rade.

257

Ipak, za ovaj filtar ne vai pravilo da su sitnije elije bolje od malo krupnijih. Prvo sam obradila sliku zadajui vrednost 3 za Dot Size. Kao to sam i oekivala, dobila sam tokastu sliku, ali je vie liila na video-um nego na poentilizam. S malo veom vrednou parametra Dot Size (8), dobila sam sliku koja je bolje odgovarala onom to sam htela da postignem. Ali, kada sam zadala jo veu vrednost (oko 25), dobila sam teniske loptice. Na slici 16.15 prikazana su sva tri efekta.Obavezno podesite boje prednjeg plana i pozadine tako da odgovaraju slici, jer ih Photoshop koristi za pravljenje taaka.

258

U grupi filtara Pixelate postoji i filtar Mosaic, ali on samo od malih piksela pravi velike. Rezultat lii na ono to se koristi za sakrivanje lica kriminalaca i zatienih svedoka u televizijskim emisijama (slika 16.16).

Filtri iz grupe Stylize

Familija filtara Stylize nudi neke divne efekte. Kreativni su, a moete ih koristiti i za zavrno doterivanje slike. U narednim odeljcima bie obraeni najzanimljiviji filtri iz ove grupe, ukljuujui Find Edges, Glowing Edges i Wind.

Filtri Find Edges, Glowing Edges i Trace Contour

Po imenima ovih filtara zakluili bismo da su slini. Oni zaista pomalo lie, s tim to Find Edges i Glowing Edges daju mnogo dramatinije efekte nego Trace Contour. Filtar Find Edges uklanja najvei deo boja sa objekta i zamenjuje ih konturnim linijama oko svake ivice. Boja linija zavisi od svetloe originalnog objekta u svakoj taki, pri emu najsvetlije take postaju ute, a najtamnije ljubiaste; ostale vrednosti svetloe rasporeuju se izmeu te dve boje. Slika deluje kao delikatno, drvenim bojicama obojena verzija originala. Naravno, Find Edges najbolje deluje na fotografije koje sadre mnogo detalja. Na slici 16.17, primenila sam ovaj filtar na digitalnu fotografiju pokretnog kioska za virle. Filtar Find Edges ponekad deluje zanimljivije ako ga primenite nekoliko puta na istu sliku. Ukoliko ga primenite jednom i ne svia vam se rezultat, pokuajte ponovo pre nego to preete na drugi filtar, ili poveajte kontrast originalne fotografije pre ponovne primene. Naknadno doterivanje pojedinih oblasti slike alatkom Sponge (sunerom), moe da istakne boje koje ste jedva primeivali. Naalost, ne moete podeavati osetljivost filtra Find Edges. Drugim recima, to znai da morate pripremiti sliku pre nego to upotrebite filtar. Ponite s primenom filtra Dispeckle (u podmeniju Noise) da Photoshop ne bi pokuavao da iscrta svaku trunicu praine u pozadini. Ako ne elite da se vidi pozadina, izaberite je i obriite, ili prvo izaberite objekat i kopirajte ga na nov sloj. Za ublaavanje dejstva filtra moete koristiti i komandu Edit-Fade. Korienjem ovog filtra pri razliitim reimima meanja moete dobiti spektakularne efekte.

259

Filtar Glowing Edges je zabavniji zato to je lepi i zato to ga moete podesiti tako da najbolje utie na sliku. Ovaj filtar pretvara ivice u jarko obojene linije na crnoj pozadini. Efekat lii na neonsku signalizaciju. Moete menjati intenzitet boje i debljinu linije. Na slici 16.18 primenila sam filtar Glowing Edges na istu fotografiju. Glowing Edges je posebno pogodan za detaljne slike s puno ivica. to vie elemenata ima da obradi, to je efektniji Obavezno pogledajte ovu sliku i na stranama u boji. Crno-bela slika ne prikazuje ovaj efekat u punom sjaju.

260

Filtar Trace Contours, kao i neki od prethodno opisanih filtara, najbolje deluje ako ga primenite nekoliko puta na istu fotografiju (slika 16.19). Okvir za dijalog Trace Contour ima kliza za podeavanje razlike u svetloi posle koje se pikseli prevode u konturne linije. Kada pomerite kliza, podeavate prag vrednosti svetloe (od 0 do 255) od kojeg filtar deluje. Eksperimentiite da biste ustanovili koje vrednosti najbolje izdvajaju detalje na vaoj slici. Opcije Upper i Lower ne odnose se na pravac konturne linije. Opcija Lower oznaava gde su vrednosti svetloe piksela ispod zadatog nivoa, dok vam Upper govori gde su te vrednosti iznad zadatog nivoa.

Volim da svaki primerak iste slike na koji je primenjen ovaj filtar stavim na drugi sloj i da ih zatim kombinujem da bih dobila bogatiju sliku.

Filtar Wind
Filtar Wind pravi uredno, usmereno zamagljenje koje izgleda kao vetar. U okviru za dijalog (slika 16.20) moete kontrolisati pravac i jainu vetra. Ovo je odlian filtar za stvaranje iluzije kretanja i za primenu na tekst. Najbolji je kada se primeni samo na izabrani deo slike. Jedan od urednika ove knjige je dodao: Moj omiljeni efekat s filtrom Wind jeste dobijanje uglaanog metalnog izgleda. To se postie dodavanjem uma osnovnoj boji metala, a zatim primenom filtra Wind iz oba pravca, posle ega sledi jo malo podeavanja da bi iluzija bila potpuna." Hvala Jon!

Filtar Emboss
Iskreno govorei, filtar Emboss nije naroito koristan za fotografije. On ih pretvara u bareljef, ali ne tako dobro kao filtar Bas Relief. Pri tom, filtar Emboss svodi sliku na srednjesivu boju. Photoshop ima i efekat sloja koji se isto zove Emboss i koji je

261

fleksibilniji, ali i komplikovaniji. Filtar Emboss ima samo tri opcije: Shadow Angle, Height i Amount. Slika 16.21 prikazuje dva primera reljefnog teksta, od kojih je jedan dobijen pomou filtra Emboss, a drugi pomou istoimenog efekta sloja.

Povremeno ete naii na fotografiju, kao to je priloena slika lava, koja gotovo moli da je pretvorite u logotip firme ili reklamu (slika 16.22). U takvim sluajevima, filtar Emboss moe efikasno da uini sliku dovoljno apstraktnom da bi mogla da se iskoristi u navedene svrhe. Pri radu sa ovom slikom, ustanovila sam da rezultat mnogo zavisi od ugla primene filtra (tj. parametra Shadow Angle). Na slici 16.22 prikazani su rezultati primene dve vrednosti ugla na istu fotografiju. Parametri Height i Amount bili su isti u oba primera.

Kombinovanje filtara
Neki ljudi vole jednostavne stvari - ja ne. Volim da preko sladoleda stavim lag, preliv, lenike i trenju, i retko kad sam zadovoljna samo jednim Photoshopovim filtrom. A kada na raspolaganju imate oko 100 Photoshopovih filtara (i na desetine filtara drugih proizvoaa), zato ih ne biste bolje iskoristili? U narednih nekoliko minuta ove lekcije pogledaemo neke zanimljive kombinacije.

262

Filtar Texturizer
Svakoj fotografiji moete dodati teksturu, bez obzira na to ta ste joj ve uradili. Filtar Texturizer (Filter-Texture-Texturizer) dodaje slici aru ija tekstura lii na platno, jutenu vreu, cigle ili kamen, tako da slika izgleda kao da je na papiru odgovarajue teksture. Tekstura platna je naroito lepa ako je sitna. Na slici 16.23 prikazana je fotografija morskog pejzaa na koju je prvo primenjen filtar Dry Brush, a zatim tekstura. Nai ete je i na stranama u boji.

263

Filtri Rough Pastels i Film Grain

Filtar Rough Pastels poboljava kvalitet slike 16.24 zahvaljujui usmerenim potezima. Na fotografiji je plaa na koju je primenjen samo jedan filtar. Meutim, poto filtar Rough Pastels moe da dodaje i teksture, efekat je isti kao da su primenjena dva filtra.

Na slici 16.25, preko pastela sam dodala zrno (filtar Film Grain), to je posvetlelo sliku i dalo - po mom miljenju - jo zanimljiviji rezultat. Obe slike plae nai ete i na stranama u boji.

264

Mogunosti su beskonane. Velike su anse da e Photoshop realizovati svaki stil i nain obrade koji moete zamisliti. Poslednja slika i poslednja kombinacija filtara u ovoj lekciji ilustruju kako od fotografije moete brzo da napravite mozaik. Izaberite bilo koju sliku sa razumno velikim oblastima jednoline boje. Na slici 16.26 prikazana je moja originalna fotografija - uti ljiljan.

Da biste pretvorili ovu sliku u mutno staklo ili vitra, uradite sledee: 1. Primenite filtar Crystallize (Filtar-Pixelate-Crystallize) sa umerenom veliinom elija (parametar Cell Size). Na slici 16.27 koristila sam vrednost 21.

265

2. Zatim upotrebite filtar Ink Outline (Filters-Brush Strokes-Ink Outlines) sa sledeim parametrima: Stroke Length 9, Light Intensity 18 i Dark Intensity 30. Na slici 16.28 i na odgovarajuoj slici u boji, prikazan je rezultat: prihvatljivo predstavljen vitra. Naravno, moete docrtati sve linije koje Photoshop nije dovrio, i - ako elite - promeniti boje pojedinih ploica mozaika.

Uz rizik da zvuim kao pokvarena ploa, ponoviu da treba da eksperimentiete. Nikad neete znati ta koji filtar ili kombinacija filtara moe da uradi za odreenu sliku dok ne probate. Zbog naina na koji Photoshop izraunava dejstvo filtara, neki filtri mogu da daju veoma razliite efekte na razliitim slikama. Ne moete uvek da predvidite ta e se dogoditi, ali neoekivani efekti su esto divni.

Saetak
Ova, relativno dugaka lekcija, bila je posveena nekim udnijim Photoshopovim filtrima: Distort, Pixelate i Stylize. Oni nisu namenjeni svakome - a sigurno ne svakoj slici - ali su zabavni i povremeno mogu da proizvedu zanimljive, neobine i lepe efekte. Pored toga, filtri mogu doprineti i boljem izgledu teksta. Ne oklevajte da dodate drugi filtar preko prvog. Drugi filtar, ili ponovna primena prvog, esto moe da pretvori neuglednu sliku u izuzetnu. U najgorem sluaju, uvek vam ostaje komanda Undo.

267 287 306

Ako slika vredi kao hiljadu rei, koliko jo vie vredi kada joj dodate tekst? Pa, nema veze.... injenica je da ponekad, iz ovog ili onog razloga, slici treba dodati tekst. Photoshop ranije nije bio ba zgodan za obradu teksta, ali su u poslednjoj verziji reeni mnogi problemi. Sada moete dodati tekst direktno na platno, menjati ga, i kontrolisati prored i meuslovna rastojanja. Tekst moete postaviti horizontalno, vertikalno, ili na unapred definisanu putanju. Pisanje teksta zapoinjete ili tako to alatkom za tekst pritisnete odgovarajue mesto na platnu, ili tako to istom alatkom povuete dijagonalno da biste nacrtali okvir, a zatim u njega unesete tekst. U Photoshopu CS moete ak postaviti tekst na putanju, isto kao u Illustratoru. Dobrih i zanimljivih efekata za tekst ima i vie nego to se moe obraditi u jednoj lekciji. Krenimo od osnova. Neke stvari se nisu promenile. Photoshop i dalje smeta tekst na zaseban sloj. Tekst i dalje mora da se rasterizuje da biste na njega mogli da primenite filtre. Prelive i stilove slojeva kao to su senke (engl. drop shadows), oborene ivice (engl. bevels) i reljef (engl. emboss), moete primeniti i pre i posle rasterizacije teksta.

268

Alatka za tekst
U sluaju da niste ve primetili, tvorci Photoshopa se trude da vam omogue da svaku stvar uradite na vie naina. Efekat Emboss, o kome je bilo rei u prethodnoj lekciji, primer je za to. Rad sa tekstom je jo jedan primer. Postoje tri naina za upravljanje tekstom u Photoshopu. Kada izaberete alatku za tekst (veliko slovo T u kutiji sa alatkama), traka sa opcijama alatki prikazuje osnovne parametre teksta: font, veliinu, poravnanje, i jo nekoliko kontrolnih elemenata. Opcije alatke za tekst prikazane su na slici 17.1. (Morala sam da preseem traku na dva dela da bi stala u knjigu.) Postoje i palete Character i Paragraph koje vam daju jo vie mogunosti za kontrolu. Pogledajmo prvo traku sa opcijama alatke za tekst.

Idui sleva nadesno, nailazimo na dugme za orijentaciju teksta, veliko slovo T sa dve strelice. Strelice ukazuju na horizontalnu ili vertikalnu orijentaciju teksta. Pritisnite dugme da biste sa horizontalnog teksta preli na vertikalni i obrnuto. Posle ovog dugmeta slede liste raspoloivih fontova, stilova i veliina fontova (od 6 do 72 take). Vei ili manji font od ponuenih zadajete upisivanjem vrednosti u pripadajue polje. Zatim, moete izabrati stepen smanjivanja nazubljenosti ivica

269

(engl. anti-aliasing). Opcije su None, Sharp, Crisp, Strong i Smooth. Ovaj postupak daje slova glatkih ivica tako to delimino popunjava ivine piksele. Rezultat je da ivice slova izgledaju kao da se stapaju s pozadinom. Uopteno govorei, slova umekanih ivica deluju bolje, naroito ako radite sa sitnim tekstom. (Smanjivanje nazubljenosti ivica doprinosi itljivosti sitnog teksta na Internetu.) Izaberite jedan od etiri stepena smanjenja nazubljenosti da biste promenili izgled teksta na Internetu. Opcija Crisp delimino izotrava tekst, opcija Sharp ga maksimalno izotrava, opcija Smooth ga izglauje, a opcija Strong ga ini debljim. Sledi skup od tri dugmeta pomou kojih poravnavate tekst ulevo, udesno, ili ga centrirate. Uzorak boje, koja je ista kao tekua boja prednjeg plana, omoguava da zadate boju teksta. Kada pritisnete uzorak, otvara se prozor Color Picker, ba kao da ste pritisli bilo koji drugi uzorak boje. Iskoeno slovo T iznad krive linije predstavlja jednu od Photoshopovih najboljih mogunosti za rad sa tekstom. Zove se Wrap Text i nudi pristup do 15 prethodno definisanih putanja - od lukova i zastavice, do ribljeg oka. O ovoj alatki detaljnije u govoriti kasnije u lekciji. Na kraju, tu je i dugme Palettes, koje otvara palete Character i Paragraph; ovim paletama emo se pozabaviti u nastavku, a sada - hajde da upiemo neki tekst.

Otvorite novu sliku u Photoshopu. Prihvatite ponuenu veliinu i neka joj pozadina bude bela ili obojena. 1. Pritisnite alatku za tekst. 2. Na traci sa opcijama izaberite font, veliinu i boju - kontrastnu u odnosu na pozadinu. 3. Izaberite poravnavanje nalevo. 4. Pritisnite alatkom tekst na levoj strani platna. Pojavie se trepua linija - to je taka umetanja. 5. Otkucajte svoje ime. 6. Prevucite kursorom preko teksta da biste ga izabrali. 7. Pritisnite uzorak boje na traci sa opcijama i promenite boju teksta. 8. Promenite veliinu teksta. 9. Promenite font. 10. Pritisnite bilo gde unutar kutije sa alatkama da biste ponitili izbor alatke za tekst. 11. Ponovo izaberite alatku za tekst. Pritisnite dugme Text Orientation (prvo dugme na traci sa opcijama). 12. Pritisnite negde pri vrhu strane i ponovo otkucajte svoje ime. Tekst se ispisuje vertikalno. Aktivan tekst koji ste ranije ispisali takoe e postati vertikalan. Da biste na istoj strani dobili i horizontalan i vertikalan tekst, napravite nov sloj za tekst. 13. Igrajte se sa opcijama alatke za tekst dok ih dobro ne upoznate.

270

Paleta Character
Paleta Character (slika 17.2) omoguava da zadajete meuslovna rastojanja i da pomerate osnovnu liniju teksta - a nudi i kontrolne elemente za izbor fonta, stila, boje i veliine, koji se nalaze i na traci sa opcijama. Paletu Character moete koristiti za zadavanje parametara pre unoenja teksta, ili za reformatiranje unetog teksta.

Padajue liste na paleti Character omoguavaju pristup do instaliranih fontova, veliina i stilova, ba kao i na traci sa opcijama alatki. Polje oznaeno sa A \ V kontrolie razmak izmeu dva susedna znaka (engl. kerning). U veini fontova, naroito ako je tekst krupan, potrebno je pomou ovog parametra primai slova u parovima kao to su AV i WA. U suprotnom, razmak e biti primetan. Podrazumevana vrednost ovog parametra je Metrics, to znai da e Photoshop primeniti informacije ugraene u font. Ako odluite da zanemarite podrazumevanu postavku, unesite vrednost u polje. Podeavanje meuslovnog rastojanja (engl. tracking), slino je kerningu, ali podrazumeva ujednaavanje razmaka izmeu svih slova u rei ili reenici, a ne samo u paru slova. Meuslovno rastojanje moe biti malo (unesite negativne vrednosti), ili komotno (unesite pozitivne vrednosti). Vrednost 0 oznaava da se meuslovno rastojanje ne podeava. Prored (engl. leading, pri izgovoru se rimuje sa wedding), odreuje vertikalan razmak izmeu redova teksta. Ako unosite samo jednu re ili jedan red teksta, prored vas ne interesuje. im dodate drugi red, prored postaje vaan. Poto se prored meri od osnovne linije teksta (engl. baseline) do osnovne linije reda teksta koji se nalazi iznad, on mora da bude vei od izabrane veliine slova da se redovi teksta ne bi dodirivali ili preklapali. (Osnovna linija je nevidljiva linija na koju je smeten tekst.) Photoshopova podrazumevana vrednost proreda iznosi 120%, tj. font veliine 10 taaka ima prored od 12 taaka i tako dalje.

271

Za indekse i eksponente moete zadati rastojanje od osnovne linije. Zato biste u Photoshopu koristili fusnote, nije mi poznato. S druge strane, upotreba eksponenata 2 za pravilno pisanje formula kao to je Ajntajnova E=mc , moe se pokazati korisnom. Na dnu palete Character postoji red dugmadi za stilove teksta, i padajue liste za jezik i smanjivanje nazubljenosti ivica. Pored polucrnog i kurzivnog ispisa, moete izabrati verzal (engl. all caps), kapitalno pismo (engl. small caps), eksponent (engl. superscript), indeks (engl. subscript), podvueno (engl. underline) i precrtano (engl. strikethrough). Padajua lista jezika omoguava da izaberete fontove sa stranim znacima i poziva odgovarajui renik kada proveravate pravopisnu ispravnost teksta. (Da, konano postoji i provera pravopisne ispravnosti. O tome ete vie saznati kasnije.)

Paleta Paragraph
Ono to Photoshop zove pasusom, uasnulo bi gramatiare. U terminologiji Photoshopa, svaki red teksta iza koga je pritisnut taster Enter smatra se pasusom (engl. paragraph). Na paleti Paragraph podeavaju se opcije koje se odnose na ceo pasus - poravnanje, obostrano poravnanje, uvlaenje redova i razmaci izmeu pasusa (slika 17.3).

Dugmad u gornjem levom uglu palete prikazuju mogua poravnanja: levo, centrirano i desno. Ovu dugmad imate i na traci sa opcijama. Pored toga, na paleti se nalaze i etiri dugmeta pomou kojih podeavate poloaj poslednjeg reda u obostrano poravnatom pasusu. On moe da bude poravnat ulevo, centriran, poravnat udesno ili obostrano poravnat. Ove opcije su dostupne samo ako ste tekst pisali u okviru za tekst. Zbog korisnika koji ne poznaju termin obostrano poravnat" (engl. justified), rei u da on oznaava vetaki razvuen ili sabijen tekst tako da svi redovi budu iste duine. Suprotan termin je nazubljen" (engl. ragged). Ostala dugmad i polja na paleti Paragraph omoguavaju da zadate uvlake pasusa, uvlake prvog reda, desne uvlake i dodatne beline ispred ili iza pasusa. Sve ove opcije su, oigledno, najkorisnije kada radite s blokom teksta.

272

Pisanje teksta
Kao to je pomenuto, postoje dva naina za pisanje teksta u Photoshopu. Najjednostavnije je da pritisnete mesto na slici na kome elite da se nae tekst. Ako na traci sa opcijama alatki ili na paleti Paragraph izaberete levo poravnanje, tekst e se iriti udesno od take umetanja. Ukoliko izaberete centriranje, Photoshop e centrirati tekst oko take umetanja dok ga budete unosili. Desno poravnanje uslovljava da se tekst prostire nalevo od take umetanja. Slika 17.4 prikazuje primere za svaki od navedenih naina poravnanja.

Drugi nain pozicioniranja - kada treba da unesete puno teksta ili da njime ispunite odreenu oblast - jeste da nacrtate okvir za tekst., tj. granini okvir (engl. bounding box). Izaberite alatku za tekst, pritisnite da biste oznaili ugao okvira, i povucite dijagonalno dok okvir ne bude, priblino, potrebne veliine i oblika (slika 17.5). Ukoliko bude potrebno, posle unoenja teksta moete da promenite veliinu okvira.

Unesite tekst sa tastature, ili kopiranjem i prenoenjem iz drugog programa. Tekst se uvek smeta na nov sloj. Slojevi za tekst oznaeni su na paleti Layers velikim slovom T (slika 17.6). Slojevi za tekst dobijaju imena po prvim recima koje otkucate. Ako hoete da izmenite tekst, dvaput pritisnite sloj za tekst na paleti Layers da biste izabrali alatku za tekst i opcije koje ste prethodno zadali za taj red teksta. Kada dvaput pritisnete T, birate i sam tekst tako da moete da ga menjate (kao i kada ga direktno pritisnete alatkom za tekst). Tekst koji nije izabran ne moete da menjate.

273

Ako ste uneli mnogo teksta u okvir, sada treba da mu podesite prored, razmak izmeu pasusa i uvlake, ako ih ima. Na paleti Layers videete samo prvih nekoliko rei unetog teksta, pa proverite da li ste izabrali odgovarajui sloj sa tekstom, ukoliko ih imate vie. Kada napravite sloj za tekst, moete menjati tekst koji se na njemu nalazi, dodavati nov tekst ili brisati postojei. Dozvoljeno je menjati sam tekst, ili njegov font, stil ili veliinu. Moete promeniti i orijentaciju teksta - iz horizontalne u vertikalnu - kao i primeniti ili promeniti vrstu ublaavanja nazubljenosti ivica. Slojeve moete premetati, kopirati ili im menjati svojstva - kao i u sluaju drugih slojeva. Na raspolaganju su vam i stilovi slojeva. Na slojeve sa tekstom primenljiva je veina transformacija iz menija Edit, izuzev efekata Perspective i Distort. (Da biste primenili komande Perspective i Distort, ili transformisali samo deo sloja za tekst, prvo morate rasterizovati sloj sa tekstom i time ga pretvoriti u obian sloj.) Postoji jo jedan korak koji treba da preduzmete da bi tekst postao deo strane. Tekst se mora rasterizovati da bi se na njega mogli primeniti svi filtri. (Stilovi slojeva su primenljivi i pre rasterizacije.) Pre rasterizacije, tekst postoji na zasebnom sloju ali nije pravi deo slike. Posle rasterizacije, tekst vie ne moete menjati. Da biste rasterizovali tekst, aktivirajte sloj na kome se on nalazi i izaberite Layer-Type-Rasterize. Slojeve sa tekstom moete rasterizovati jedan po jedan ili sve odjednom. Umesto svega toga, moete jednostavno spljotiti sliku, tj. spojiti sve slojeve, ukoliko ste sigurni da ste zavrili sa izmenama teksta. Kada postavite tekst na platno, moete se s njim malo zabaviti. Primenjujte filtre do mile volje. Sipajte boju u odabrana slova. Izaberite tekst i deformiite ga. Slika 17.7 prikazuje samo deli onoga to moete da uradite.

274

Pravljenje senki
im ponete da se zanimate za senke, nai ete ih svuda: u asopisima, u televizijskim reklamama, na Web lokacijama i na mnogim drugim mestima. Senka postavljena iza teksta ili slike dodaje ovim objektima treu dimenziju i time znaajno doprinosi boljem izgledu dokumenta. To je lep i jednostavan efekat koji poboljava sliku i privlai panju posmatraa. Senke su pre stilovi slojeva nego filtri, pa ih moete primeniti i pre i posle rasterizovanja teksta. Slede saveti za efektno korienje senki: Ne upotrebljavajte ih svuda! Ako svim objektima dodate senke, svi e biti podjednako istaknuti, pa gubite osnovnu prednost senki - skretanje panje na odreeni objekat. Potrudite se da sve senke lie! Ako dodajete senke na vie objekata u istoj oblasti slike, sve one treba da budu okrenute u istom pravcu, a vodite rauna i o tome da dubine senki budu odgovarajue. Ukoliko je svaka senka razliita i nasumina, primetie se. Senke ne treba da budu suvie tamne. Lako je preterati i napraviti duboke, zasiene senke koje zatrpavaju" ono to bi trebalo da privue panju: sliku u prednjem planu. Neka senke budu svetle i suptilne. Slika 17.8 prikazuje ta sve moe da poe pogrenim putem (i pravim).

275

Photoshop ima monu i jednostavnu funkciju ze senke (Drop Shadow), kao i funkcije Glow, Bevel, Emboss i Overlay, koje e uiniti uda i za tekst i za slike. Ove efekte ete nai u podmeniju Layer-Style. Ne zaboravite da senke i druge efekte slojeva moete koristiti i za objekte i za tekst. Meutim, stil sloja ne moete primeniti ni na ta to se ne nalazi na sopstvenom sloju. Drugim recima, ne moete da slikate na pozadini i da zatim primenite stil sloja.

Pratite sledee korake da biste napravili lepu senku: 1. Otvorite nov Photoshopov dokument s belom pozadinom. 2. Aktivirajte alatku za tekst i napiite nekoliko rei. Izaberite font koji vam se svia. Zasad nemojte da brinete o boji, meuslovnim rastojanjima ili pozicioniranju osnovne linije teksta. Na slici 17.9 prikazan je osnovni tekst.

3. Izaberite L a y e r s -Layer Style-Drop Shadow da biste otvorili okvir za dijalog Layer Style (slika 17.10). Potvrdite opciju Preview da biste gledali ta radite. Najsloeniji deo ove operacije predstavlja rasporeivanje elemenata na ekranu tako da istovremeno vidite i okvir za dijalog i tekst na kome radite.

4. Podesite Blend Mode na Normal, Multiply ili Darken. U suprotnom, neete videti senku. Pritisnite uzorak boje pored padajue liste Blend Mode da biste promenili boju senke. Otvara se prozor Color Picker.

276

5. Podesite neprovidnost i ugao senke (parametre Opacity i Angle), povlaenjem linearnog, odnosno krunog klizaa, ili upisivanjem numerikih vrednosti u odgovarajua polja. 6. Podesite parametar Distance, koji definie udaljenost senke od objekta. Parametar Size odreuje veliinu senke, a parametar Spread - jasnou ivice senke. Kada budete zadovoljni izgledom senke, pritisnite dugme OK. Naravno, moete je menjati i naknadno, sve dok ne spojite slojeve ili ne rasterizujete tekst. Dodala sam i neke grafike elemente da bih upotpunila sliku 17.11. (Radi se o nekoliko oblika koje sam dobila alatkom Shape, a zatim ih obojila i dodala im senke.)

Senke mogu da budu i problematine. Kada su dobre, to odmah znate. Verujte svojim oima pri odluivanju ta deluje realistino a ta lano, i neka vam ne bude teko da eksperimentiete s parametrima. Pokuajte da napravite dvaput mutniju senku od originalne, ili da je postavite dvaput dalje. Moda ete se prijatno iznenaditi!

Varijacija: senke na pozadini

Naravno, senke ne moraju da budu samo na beloj ili jednobojnoj pozadini, ve mogu da padaju i preko teksture, slike ili bilo ega drugog.

277

Sledite naredne korake da biste dobili senku teksta koja pada na pozadinsku sliku i dodali dubinu samoj pozadini. 1. Prvo otvorite Photoshopovu sliku. Ja sam poela od fotografije olje s bombonama. Dodala sam malo teksta, i kopirala zasebnu sliku dve bombone na nov (privremeno sakriven) sloj. Ne zaboravite da treba da napravite nov sloj za svaki element kome hoete da dodate senku (slika 17.12). Da biste se podsetili detalja o korienju slojeva, pogledajte lekciju 11, Slojevi".

2. Prvo dodajte senku tekstu, postupkom koji je opisan u prethodnom odeljku (slika 17.13). Ako su pozadina i slova slinih boja ili svetloa, razmislite i o dodavanju spoljnog odsjaja (engl. outer glow). Obratite panju na to kako se kroz novu senku vidi tekstura pozadine. Kao rezultat se dobija prijatan, realistian efekat. Podeavanjem klizaa Opacity na paleti Layers, moete postii da se jo bolje vidi pozadina. Pokuajte. 3. Sada dodajte dubinu samoj pozadini. Poeu dodavanjem senke na dve bombone. Efekat je suptilan, ali postoji. Da bi se bombone jo vie isticale, postaviu jednu preko slova. Poveau i senku, poto je bombona izdignuta. Slika 17.14 prikazuje konanu verziju, a moete je videti i na stranama u boji.

278

279

Isecanje i popunjavanje slova

Reci koje postavite na sliku mogu i same biti pune slika. Evo kako da izvedete neke od meni omiljenih trikova u Photoshopu. Pola posla je pronalaenje slike. Druga polovina je pronalaenje lepih, debelih slova kroz koje moe da se vidi dobar deo slike. U ovom primeru koristim fotografiju hrpe javorovog lia. Pritisla sam alatku za tekst i drala pritisnut taster mia da bih izabrala alatku Horizontal Type Mask, koja se koristi za izradu selekcije u obliku slova. Odabrala sam font Fat M a n . Da bih ga uinila jo debljim i zanimljivijim, aktivirala sam opcije Faux Bold i Faux Italic u meniju palete Character (slika 17.15). Pogledajte i druge opcije slova u ovom meniju. Kada sam postavila kursor da bih poela da unosim slova, dogodilo se neto neobino. Photoshop je preao u reim brze maske (Quick Mask), a sliku je prekrio providan ruiasti sloj. Dok sam unosila slova, ona su bila kontrastne boje, ali - kada sam zavrila pisanje i deaktivirala alatku za tekst - pretvorila su se u okvir za izbor, a ruiasta maska je nestala. Slika 17.16 prikazuje kako je to izgledalo na ekranu. Sada mogu da pritisnem Ctrl+X (Windows), odnosno Command+X (Mac) da bih isekla slova. Otvorila sam nov dokument i u njega prenela slova komandom Paste (Ctrl+V/Command+V). Slika 17.17 prikazuje iseena slova i polaznu fotografiju.

280

281

Ova slova u upotrebiti kao deo naslovnog slajda prezentacije u PowerPointu. Prevui u kopiju slova na fotografiju jesenjeg pejzaa, a zatim u iza rei dodati tamnocrvenu senku i bledouti unutranji odsjaj da bi se tekst bolje isticao. Na slici 17.18 prikazan je zavren logotip, posle primene svih opisanih trikova.

Dodavanje sjaja
U okviru za dijalog Layer Style postoje i drugi stilovi namenjeni slojevima, a ne samo senke, i veina njih je korisna. U prethodnom primeru nije mi bila dovoljna samo senka da bih izdvojila tekst iz pozadine - trebao mi je i sjaj. Isprobajmo sada stilove koji omoguavaju dodavanje sjaja (engl. glow). Za dobijanje odsjaja oko slova - ovoga puta spoljne konture (Outer Glow) - koristiemo stil za slojeve. Moete primeniti i unutranji sjaj (Inner Glow), kao to sam ja uradila u prethodnom primeru, da bi izgledalo kao da sama slova sijaju. To je odlian nain za isticanje teksta ili za njegovo izdvajanje iz pozadine bogate detaljima. Na slici 17.19 prikazana je relativno obina kombinacija fotografije i teksta.

282

Na slici 17.20 primenila sam blagi efekat Outer Glow oko slova. To je samo jo jedan nain za izdvajanje teksta iz pozadine, koristan kada nije zgodno da se primeni senka. I drugi objekti mogu da sijaju, a o tome e biti rei u sledeoj lekciji.

Oborene ivice i reljef

Ova dva efekta nai ete u okviru za dijalog Layer Style (opcija Bevel and Emboss). I jedan i drugi daju izdignuta slova: Bevel utie na ivice, dajui zakrivljenu povrinu slova; Emboss daje ravne povrine slova. Na slici 17.21 (i na stranama u boji) prikazani su primeri oba efekta. Slovima na koje je primenjen stil Bevel dodala sam malo uma pomou filtra Add Noise. S obzirom na sav taj lepljivi dem, moda bi bilo bolje da sam ga stavila na kola.

Dejstvo ovih efekata moete menjati promenom reima meanja, neprovidnosti i boja svetlih i tamnih oblasti. Kao i uvek, najbolje ete upoznati efekte ako budete eksperimentisali s razliitim parametrima.

283

Metalna slova
Postoje mnogi naini za dobijanje metalnog izgleda slova korienjem stilova za slojeve, naroito opcija efekta Bevel and Emboss. Izaberite odgovarajue boje za metalna slova - na primer, svetloplave za srebro i svetloute za zlato. Podesite boje svetlih i tamnih oblasti oborenih ivica ili reljefa tako da odgovaraju metalu; to ne moraju biti podrazumevane boje - bela i crna. Zatim eksperimentiite s razliitim parametrima. Na kraju dodajte um i zamaglite sliku alatkom Blur da biste postigli realistiniji izgled povrine metala.

Deformisanje teksta
Jedna od najveih zamerki prethodnim verzijama Photoshopa bilo je to to je tekst mogao da se postavi samo pravolinijski. Ako ste eleli, na primer, vijugav red teksta, morali ste ili da pozicionirate jedno po jedno slovo, ili da napiete tekst u Illustratoru ili nekom slinom programu i da ga zatim uvezete u Photoshop. To je, u najmanju ruku, bila gnjavaa. Danas je to davna prolost. Adobe je u Photoshop 7 dodao mogunost deformisanja teksta. Umesto da crtate sopstvene putanje, okvir za dijalog Wrap Text nudi da birate izmeu 15 ve definisanih putanja. Putanje dalje moete izobliavati po potrebi. Na slici 17.22 prikazana je lista unapred definisanih oblika putanja.

Parametri okvira za dijalog, prikazani na slici 17.23, deluju pomalo zagonetno na prvi pogled. Upotrebite klizae da biste poveali stepen zakrivljenja putanje. Pomeranje klizaa Bend udesno savija rei nagore, dok ih pomeranje ulevo (negativni brojevi), savija nadole. Parametri izoblienja ine da red teksta izgleda kao da se na jednom kraju iri a na drugom suava (Horizontal Distortion), ili kao da se izobliava odozgo nadole (Vertical Distortion).

284

Na slici 17.24 primenila sam razliite stilove izobliavanja po putanji na tekstove. Ovu alatku ete najbolje savladati ako se budete igrali s njom. Napiite jedan ili dva reda teksta i na njima isprobajte razliite efekte. Slobodno pomerajte klizae - nita neete razbiti.

Ispisivanje teksta po putanji

Photoshop CS doneo je jo bolje novine! Tekst sada moete postaviti na bilo kakvu putanju - glatku ili nazubljenu - i to veoma lako. Prvo nacrtajte putanju. Na slici 17.25 prikazana je putanja koju sam ja nacrtala. Zatim izaberite alatku za tekst i postavite kursor na poetak putanje. Na dnu kursora videete talasastu oznaku niti. O n a oznaava da je tekst vezan za putanju. Ponite da kucate. Osnovna linija teksta automatski prianja za putanju (slika 17.26). Poto postavite tekst, ruicama moete doterati oblik putanje, a moete i miem povui tekst du putanje ako nije legao onako kako ste hteli. Kada zavrite nametanje teksta, moete na njega primeniti sve one efekte o kojima smo ranije govorili: senke, odsjaje, filtre itd. Ipak, vodite rauna da ne preterate. Tekst mora da ostane itljiv.

285

Provera pravopisne ispravnosti

Mogunost provere pravopisne ispravnosti teksta na engleskom (i jo nekim jezicima) nije neto to biste oekivali da naete u grafikom programu, ali je dosta korisno sada kada Photoshop naveliko radi s tekstom. Ako niste sigurni da li ste dobro napisali naslov, izaberite Edit-Check Spelling. Photoshop e proveriti tekst - ako nae greku - ponudie mogua reenja. Primer je prikazan na slici 17.27.

286

Mada Photoshop nikada nee biti moan program za obradu teksta i moda vam nikada nee zatrebati ova funkcija, lepo je znati da postoji i da je moete koristiti za pronalaenje i zamenu teksta koji ste postavili na slike. Funkcija Find and Replace, koja se takoe nalazi u meniju Edit, trai re, slovo ili simbol koji ste uneli i menja ga u ono to zadate. Naravno, nijedna od ovih funkcija ne radi ako ste rasterizovali tekst.

Saetak
Photoshop nema sve mogunosti rada sa tekstom koje imaju klasini programi za prelom strana, ali moe da zadovolji veinu vaih tipografskih potreba, bez obzira na to da li se radi o jednom redu ili bloku teksta precizno postavljenom na sliku. Naravno, postavljanje teksta na sliku samo je prvi korak. Kada imate tekst na platnu, moete na njega primeniti Photoshopove filtre, reime meanja i alatke. Tekst moete oblikovati prema putanji, deformisati, isecati sa podloge, ili praviti slova od slike u pozadini. Photoshop pomae da napisane rei oive. Ako vam je jedini cilj slaganje teksta, koristite program kao to je InDesign ili QuarkXPress. S druge strane, ako elite da sa tekstom postignete neobine i divne efekte, Photoshop ima sve potrebne alatke.

Ova lekcija e biti donekle drugaija. Odmaraemo se i istraivati neke lepe stvari koje moete da uradite pomou neverovatnog Photoshopa. Posmatrajte ovu lekciju kao skup recepata za specijalne efekte koje moete dodati na listu Photoshopovih trikova i koristiti u razliitim prilikama, a tu su i saveti za utedu vremena. Uiete o izdvajanju pozadina, korienju nalepnica sa porukama, i pravljenju zbirnih prikaza i kompleta slika. Pratite navedene postupke i vrlo brzo ete postati strunjak za Photoshop.

288

Sjaj
Sjaj je specijalan efekat koji se lako postie. U sutini, to je senka koja nije nimalo pomerena u odnosu na originalni objekat i esto nije crna. U lekciji 17, Dodavanje teksta slikama", nauili ste kako da koristite Photoshopov stil Glow za dodavanje sjaja slovima. Sada ete upoznati jo jedan lak nain da postavite odsjaj oko slova ili nekog drugog objekta.

Dodaemo osnovni sjaj oko objekta koji prosto vapi za njim. Fotografiju kugle uitajte sa Web lokacije ove knjige. Zove se t r a c k b a l l , jpg. Kada se uita glavna strana knjige, pritisnite njen naslov, pa hipervezu Downloads da biste stigli do datoteka, ili upotrebite sliku iz sopstvene kolekcije. Bilo bi dobro da objekat koji treba da sija moe lako da se izabere. 1. Izaberite sliku na koju hoete da primenite efekat. Na slici 18.1 (i na stranama u boji) prikazana je originalna fotografija.

2. Prvo treba da izaberete objekat koji e sijati - u ovom sluaju, kuglu. Eliptian okvir za izbor dobro e obaviti ovaj posao. Ako izostavi neke delove objekta, dodajte ih selekciji.

289

3. Kopirajte objekat i prenesite ga na nov sloj. Sada imate dva sloja: jedan sa kompletnom slikom i jedan sa izabranim objektom. 4. Izaberite stavku Duplicate Layer iz menija palete Layers da biste kopirali novi sloj. Sada imate celu scenu kao pozadinu i dva sloja sa istim iseenim objektom. Izaberite donji sloj. 5. arobnim tapiem pritisnite prazno platno bilo gde, pa aktivirajte komandu Select-Inverse da biste izabrali samo kuglu, odnosno objekat koji treba da sija. Proirite selekciju (SelectModify-Expand) za 50 piksela (ili za neku drugu vrednost koja odgovara vaoj slici). Umekajte ivice selekcije (Select- Feather) za 20 piksela. 6. Iz menija palete Paths izaberite stavku Make Work Path da biste oko selekcije nacrtali radnu putanju. Zatim iz istog menija odaberite komandu Fill Path da obojite radnu putanju odgovarajuom bojom odsjaja. Na kraju, izaberite komandu Delete Path da bi se izgubila linija putanje. Na sloju ostaju samo boje. Slika 18.2 prikazuje ovaj korak.

7. Uverite se da je aktivan sloj sa sjajem. Upotrebite filtar Gaussian Blur da biste defokusirali sjaj. Ja sam koristila vrednost oko 10 za parametar Radius da bih dobila bogat odsjaj.

290

8. Rasporedite slojeve tako da sjaj bude ispod objekta. Ako se senke meaju sa odsjajem, uklonite ih. Na slici 18.3 prikazan je konaan rezultat.

Naravno, poto je ovo Photoshop, postoji nekoliko naina da postignete manje-vie isti rezultat. Mogli ste da preskoite korak 6, ispunite selekciju i nastavite. Mogli ste ak da koristite i stil sloja Outer Glow, mada on - po meni - ne daje tako dobar efekat. Ipak, mnogo je lake i bre primeniti ve definisan stil sloja, a moda ete i dobiti ba ono to elite. Samo smo zagrebali povrinu efekata Glow, pa vas ohrabrujem da isprobate sve vrste parametara i boja. Eksperimentiite sa svetloom i veliinom odsjaja. Isprobajte i ostale filtre iz grupe Blur da biste dobili odsjaje koji sugeriu kretanje ili treu dimenziju. Zabavljajte se!

Svetlosni efekti
Svetlosni efekti obuhvataju irok spektar specijalnih efekata koji se odnose na osvetljenost objekata. Osvetljavanjem objekata na jedinstven nain, moete promeniti kompletan utisak koji slika ostavlja i usmeriti panju posmatraa na odreeni deo slike.

291

Kao to i oekujete, glavna alatka bie Photoshopov filtar Lighting Effects. 1. Ponite od originalne fotografije. To moe da bude relativno ravna slika na kojoj razlike u osvetljenosti nisu posebno istaknute, ili slika kojoj treba dodati trodimenzionalnost da bi njen sadraj bio uverljiviji. Na slici 18.4 prikazana je takva fotografija lutke i plianog mede. (Ako elite da pratite vebu, uitajte sliku beardoll . j pg sa Samsove Web lokacije.

2. Treba da odluim hou li da osvetlim celu scenu ili samo lutku. Osvetljavanje samo izabranog objekta mnogo je napadnije; osvetljavanje celog platna deluje prirodnije. Odluila sam se za usmereno svetio reflektora. 3. Izaberite Filter-Render-Lighting Effects da biste otvorili okvir za dijalog Lighting Effects (slika 18.5). Iz padajue liste Light Type pri vrhu okvira za dijalog izaberite Spotlight. Na levoj strani okvira videete prikaz slike s primenjenim reflektorskim osvetljenjem. 4. Mada Photoshop sadri veliki broj lepih, unapred podeenih stilova, zabavno je igrati se sa razliitim klizaima i vrednostima. Nemojte dozvoliti da vas sputava veliki broj ponuenih opcija.

292

Da biste promenili pravac i/ili oblik svetlosnog izvora, uhvatite bilo koju ruicu na elipsi koju vidite u polju za prikaz i pomerajte je po elji. ak i sredinju taku moete da pomerite. Pomerajte ruice dok ne dobijete zadovoljavajui efekat (slika 18.6).

293

5. Sada neosvetljeni delovi slike deluju previe tamno. Morate malo da pojaate osvetljenost cele slike, pa pomerite kliza Ambience udesno i promenite boju reflektora. 6. Nije loe. ta bi se desilo kada biste isprobali neto sasvim drugaije? Na slici 18.7 prikazana je scena osvetljena s tri reflektora. Mogli biste da promenite boju jednom od njih. Ipak, mislim da mi se vie dopada prethodna verzija.

Odrazi
Ako esto kombinujete razliite slike u Photoshopu (a verujem da ete to raditi), ne moete samo staviti slike na gomilu i oekivati da novonastala slika deluje realistino. Kao to ste videli, razliiti efekti - na primer senke - sutinski su vani za dobijanje realistinog okruenja. Odrazi (engl. reflections) predstavljaju jo jedan element koji doprinosi realistinosti slike.

294

Na primeru emo pogledati kako da svom arsenalu specijalnih efekata dodate odraze. 1. Recimo da imam objekat koji hou da dodam prethodno nacrtanoj slici. Prvo moram da nacrtam pozadinu. Upotrebiu alatku Gradient da bih dobila veoma jednostavan preliv od tamne do svetle boje. Zatim u, pomou filtra Noise, dodati malo uma da bih dobila teksturu. Htela bih da ovo izgleda kao beavna pozadina koju koriste fotografi, pa u upotrebiti opciju menija Edit-Transform- Distort da bih rairila donju ivicu preliva preko cele irine platna. Na slici 18.8 prikazana je ova faza.

2. Strane pri vrhu treba da budu vertikalne, pa u izabrati gornji deo pozadine i ponovo primeniti komandu Distort da bih ispravila ivice (slika 18.9). Kao zavrnu obradu, biram sivu povrinu i primenjujem filtar Plastic Wrap da bi povrina izgledala kao zguvana plastika. 3. Na pripremljenu pozadinu postaviu mali objekat. (Sliku moete da uitate sa Web lokacije ove knjige. Zove se box. j pg.) Verovatno se slaete da efekat nije mnogo realistian (slika 18.10). Izgleda kao da pozadina i kutija potiu iz razliitih izvora (to je tano, ali ne elim da bude tako oigledno).

295

296

4. Da biste poeli izradu odraza kutije na pozadini, kopirajte sloj sa kutijom. Na paleti Layers, pomerite novi sloj ispod originalnog sloja kutije zato to hoete da odraz bude ispod originalnog objekta. 5. Dok je aktivan sloj na kome se nalazi odraz, izaberite EditTransform-Flip Vertical, ime obrete odraz kutije naglavake. 6. Izaberite odraz kutije i pomerite ga nadole alatkom Move. Ne zaboravite da e samo deo kutije reflektovati svetlost, pa upotrebite alatku laso da odseete i uklonite delove kutije koji se nee videti. Obino ete ustanoviti da treba da upotrebite komande Distort ili Skew da biste postavili odraz na odgovarajue mesto. Susedne ivice dveju kutija treba precizno da se spoje, tako da izmeu njih ostaje vidljiv samo mali deo pozadine (slika 18.11). Uklonite nepotrebne delove slike. Izgleda kao odraz, zar ne? Pa, donekle. Izgleda kao odraz na povrini koja savreno reflektuje - na primer, u ogledalu - ali to nije ono to nam ovde treba.

7. Da bi odraz bio realistian, kroz njega mora da se nazire pozadina, slino kao kada ste dodavali senke. Pomerajte kliza Opacity za sloj na kome se nalazi odraz sve dok odraz ne postane realistian i ne stopi se s pozadinom.

297

Ukoliko ste zadovoljni dobijenim odrazom, zavrili ste posao. Naalost, ja sam perfekcionista i retko kad sam zadovoljna. Odraz mi i dalje deluje suvie idealizovan. Pozadina nije ba toliko glatka. Da bismo malo isprljali" odraz, ponovo emo upotrebiti filtar Plastic Wrap. Uz malo podeavanja i alatku za razmazivanje (Smudge), uspela sam da neravnine na odrazu odgovaraju onima na pozadini (slika 18.12).

Deluje dobro. Slika kutije sada ima veze sa slikom pozadine, i efekat je realistian. Mui me samo jedno: zid iza kutije. Zar ne bi trebalo da postoji i neki odnos izmeu kutije i zida? Zar ne bi tre balo da kutija baca senku na zid? Mislim da bi. Za dodavanje senke koristim stil Drop Shadow iz okvira za dijalog Layer Style, i pomeram svetlosni izvor tako da senka pada na zid a ne na odraz (slika 18.13). Na kraju, ponovo filtri. Opcija Filter-Render-Lens Flare omo guava da ivicu kutije jo malo osvetlite, tako da postojanje senke bude logino. Na slici 18.14 prikazana je zavrena scena. Pogledajte je i na stranama u boji.

298

299

Pa, ja sam zadovoljna. Slika sada deluje kao celina, a ne kao kutija i niz nasumino dodatih piksela. To se moe postii primenom specijalnih efekata kao to su odrazi.

Izdvajanje selekcija
Neke selekcije je lako naprayiti, dok je pravljenje nekih drugih muno kao vaenje zuba. Zbog toga u Photoshopu postoji funkcija za izdvajanje selekcija. Komanda Extract (Filter-Extract) omoguava da izolujete objekat koji se nalazi u prednjem planu od pozadine koja ga okruuje. ak i objekti mutnih, mekih ili slabo definisanih ivica sada mogu relativno lako da se izdvoje iz pozadine. Da biste izdvojili objekat, izaberite Filter-Extract. Otvorie se okvir za dijalog Extract. Ukoliko vas on podsea na brze maske, u pravu ste. Ipak, izdvojena povrina nije maska. Komanda Extract uklanja sve ono to ne elite da zadrite. Moete prethodno, na samoj slici, da izaberete objekat arobnim tapiem, ili da u okviru za dijalog Extract koristite alatku Edge Highlighter za crtanje ivica oko objekta. Zatim definiite unutranjost objekta tako to ete je ispuniti bojom pomou alatke Paint Bucket. Pritisnite dugme Preview da biste videli kao izgleda izdvojeni objekat. Moete doraivati i gledati izdvojeni objekat do mile volje. Slika 18.15 prikazuje okvir za dijalog Extract. Izabrala sam oba objekta na slici, a zatim sam doradila selekciju pomou alatki iz okvira za dijalog Extract. Kada budete spremni da izd vojite objekat, Photoshop brie pozadinu do providnosti, ostavljajui samo izdvojeni objekat.

300

Poruke
Ako ste ikada koristili lepljive ceduljice za poruke (a da li postoji iko ko ih nije koristio?), svidee vam se Photoshopova alatka Notes. Izaberite je u kutiji sa alatkama, pa pritisnite ono mesto na slici na koje hoete da se odnosi poruka. Poruke moete postavljati i van slike. Ceduljice mogu biti proizvoljne veliine, pa ak i personalizovane - s vaim imenom na vrhu. To je odlina mogunost ako razmenjujete slike sa ostalim lanovima radnog tima. Koristim je i kada uitam gomilu slika pa hou da obeleim ta treba da uradim kada budem imala vremena. Na slici 18.16 prikazan je jedan od mojih tekuih poslova.

Ukoliko poruka prekriva deo slike koji elite da vidite, pomerite je na drugo mesto. Da biste potpuno uklonili poruku iz vidnog polja, odvucite je van prozora sa slikom.

Zbirni prikazi i kompleti slika

U dananjem automatizovanom svetu, logino je da i Photoshop nudi naine za automatizovanje nekih, ne tako kreativnih poslova koje povremeno moramo da obavljamo. Dve meni omiljene takve funkcije jesu zbirni prikazi (engl. contact sheets) i kompleti slika (engl. picture packages).

Zbirni prikazi
Ako ste se bavili klasinom fotografijom, kao ja, ve ste navikli da pravite zbirne prikaze svake razvijene rolne filma. Kada uitate slike iz digitalnog fotoaparata, moete koristiti program koji prikazuje slike kao slajdove poreane u areru, ili ih moete samo kopirati sa video kartice aparata na vrsti disk raunara. Ako uradite ovo drugo, neete znati kakve slike imate sve dok ih, jednu po jednu, ne otvorite u

301

Photoshopu. To trai vreme. Zar ne bi bilo bolje da moete da pregledate umanjene verzije slika pa da izaberete one koje elite da koristite, a da pri tom ne morate da deifrujete zagonetne brojeve koje im dodeljuje fotoaparat, ili da otvarate svaku sliku ponaosob? Naravno da bi. Samo treba da snimite slike za zbirni prikaz u jedan direktorijum. Unutar glavnog direktorijuma moete ak formirati vie poddirektorijuma. Zatim izaberite FileAutomate-Contact Sheet..Otvorie se okvir za dijalog (slika 18.17) u kome treba da izaberete direktorijum sa slikama ije zbirne prikaze hoete da napravite.

Ako nameravate da tampate zbirne prikaze, dokument ne bi trebalo da bude vei od lista papira u tampau. Niska rezolucija (72 dpi) obino je dovoljno dobra da biste videli o kakvim se slikama radi, a pri tom ete utedeti prostor na disku i vreme za tampu. Odluite koliko sliica elite po strani, i zadajte broj redova i kolona. Na kraju, ako hoete da oznaite slike na zbirnom prikazu (to toplo preporuujem), potvrdite opciju Use Filename As Caption, pa izaberite font i veliinu natpisa, tj. imena datoteke. Kada pritisnete OK, Photoshop e automatski otvoriti jednu po jednu datoteku, napraviti umanjene prikaze i postaviti ih u nov dokument. Ovaj dokument sa zbirnim prikazom slika, moete snimiti i tampati kao svaki drugi dokument. Na slici 18.18 vidi se tipian zbirni prikaz. Fotografije su poreane po abecedi.

Kompleti slika
Pri slikanju kod nekih fotografa, dobijate stranicu punu vaih fotografija u dve-tri razliite veliine, na primer, za linu kartu, paso i slino. Photoshop omoguava da isti takav komplet napravite i sauvate pomou njegove funkcije Picture Package.

302

Izaberite File-Automate-Picture Package da biste otvorili okvir za dijalog. U prostranom prozoru nalazi se meni iz kojeg birate fotografiju za komplet, a moete koristiti i neku koja je ve otvorena. Izaberite veliinu papira koju podrava va tampa. U Photoshopu CS, opcije su 8 10, 10 16 i 11 17 ina. Na slici 18.19 prikazan je okvir za dijalog Picture Package, a na slici 18.20 otvoren meni za izbor veliina fotografija u kompletu.

303

Oznaite fotografije, ukoliko elite, imenom objekta fotografisanja, imenom vaeg studija, napomenom o autorskim pravima, datumom i slinim podacima. Izaberite font i veliinu natpisa i odluite o njegovom poloaju na strani. Naalost, na raspolaganju imate samo nekoliko fontova, pogodnijih za napomene o autorskim pravima i natpise, nego za dodavanje elegantnih naslova. Podesite rezoluciju koja odgovara vaem tampau i pritisnite OK. Photoshop e formirati komplet, isto kao to formira zbirne prikaze slika. Kada budete spremni, snimite i/ili odtampajte komplet. Na slici 18.21 prikazana je strana sa dodatim natpisima i spremna za tampanje.

Ako vam nijedan od ponuenih rasporeda slika ne odgovara, pritisnite dugme Edit Layout pa promenite veliine i raspored slika da biste napravili sopstveni komplet. Pritisnite obris fotografije i povucite da biste joj promenili veliinu, ili unesite novu veliinu u okvir za dijalog. Na slici 18.22 prikazan je okvir za dijalog Edit Layout.

304

Efikasan rad
Ako svakodnevno koristite Photoshop i u njemu obraujete mnogo slika, uskoro ete pronai i sopstvene trikove za bri i bolji rad. Najlaki su oni koji se odnose na pamenje i korienje preica za izbor alatki: Z za alatku Zoom, B za Brush i tako dalje. Kako budete bolje upoznavali alatke i sve to one mogu da urade, ustanoviete da se esto vraate na odreene veliine etkica ili fontove.

Gotovi modeli alatki

Photoshop vam olakava korienje omiljenih parametara alatki zahvaljujui paleti Tool Presets. Pritisnite dugme Tool Preset na levom kraju trake sa opcijama alatki, ili otvorite paletu Tool Presets (Window-Tool Presets). Videete listu postojeih modela aktivne alatke. Meni palete omoguava da dodate nove modele, obriete postojee, grupiete ih, preimenujete i izmenite na neki drugi nain. Da biste dodali model etkice, prvo na paleti Brushes i na traci sa opcijama definiite oblik, dejstvo i druge atribute nove etkice. Ne zaboravite da treba da pritisnete ime atributa u listi (a ne polja za potvrdu) da biste mogli da ih podeavate. Polja za potvrdu ih samo ukljuuju i iskljuuju. Kada podesite etkicu kako elite, dajte joj ime. Zatvorite prozor palete Brushes da vam ne smeta. Aktivirajte paletu Tool Presets i otvorite njen meni (slika 18.23). Ponovo dodelite ime etkici ili prihvatite podrazumevano ime, i etkica e biti dodata u tekui meni gotovih modela alatki.

305

Alatke koje nisu etkice - na primer, alatka za obrezivanje i alatka za tekst takoe mogu da imaju gotove modele. Oni se mogu podesiti i sauvati korienjem trake sa opcijama i menija Preset.

Saetak
Kada se govori o izradi specijalnih efekata, nisu najvanija tana uputstva i strogo definisani parametri - vano je istraivati sve ono to Photoshop nudi i biti prijatno iznenaen novim otkriima. Kako budete sve vie i vie koristili Photoshopove mogunosti (posebno njegove filtre), otkriete beskrajan niz specijalnih efekata. Ova lekcija je samo pomogla da okusite ta je sve mogue. Zabavljajte se pravei sopstvene specijalne efekte! Trikovi opisani u ovoj lekciji takoe su samo nagovetaj Photoshopovih mogunosti. Istraujte menije. Ako ugledate komandu koju ne razumete, isprobajte je. Moda ete pronai neto to moete da iskoristite.

Dosad ste videli veinu od 99 filtara koji se standardno isporuuju uz Photoshop - mnoge ste i koristili. Teko da bi moglo da ih bude jo, zar ne? Pa, Photoshop je pomalo nalik na one popularne lutke ili figurice koje deca odreenog uzrasta oboavaju. Nije dovoljno da kupite samo Hari Potera i Hermionu, ili samo Barbiku. Morate imati i Hogvort kolu i teren za kvidi, odnosno Barbikinu kuu, jahtu, sportska kola... Kada budete videli kako se dobro zabavljate sa osnovnim filtrima, poeleete i filtre Eye Candy, Splat!, KPT (Kai's Power Tools), Andromeda i jo nekoliko desetina drugih. A lista se nastavlja... Volela bih da imam dovoljno strana i vremena da ih sve opiem. Verovatno ste razmiljali i o tome da nabavite grafiku tablu i jo radne memorije. (Nje nikada nije previe.) Moda vam treba i bri raunar da bi sve ove alatke radile efikasnije. Naravno, nita od svega ovoga nije neophodno, ali hajde da se u ovoj lekciji ponaamo kao deca u poslastiarnici. Probaemo sve.

Gde da nabavite dodatne programe

Komercijani kompleti filtara, kao to su KPT, Andromeda, Splat! i Eye Candy - opisani u ovoj lekciji - mogu se naruiti potom, ili nabaviti od ljubaznih, lokalnih prodavaa raunara i opreme (koji postaju jo ljubazniji kada ponete da kupujete ove stvarice). Veinu moete kupiti i preko Interneta, od proizvoaa, te odmah uitati i koristiti.

307

S druge strane, ne morate da potroite mnogo novca. esto me zaudi to to postoji toliko mnogo talentovanih i velikodunih ljudi koji ne samo da piu koristan softver, ve ga onda i poklanjaju ili prodaju po tako smenim cenama da je to isto kao da ga dele besplatno. Govorim, naravno, o erveru i njegovim autorima koji provode silne noi doterujui program da bi ga onda postavili na Web. Ako u odgovarajuim oblastima Weba potraite softver za Windows i Macintosh, trebalo bi da naete mnogo novih i korisnih dodatnih programa za Photoshop.

Kako da instalirate dodatne programe

Pojedinani filtar se instalira veoma lako. Smestite filtar u direktorijum Photoshop CS\Plug - Ins\ F i l t e r s . Ako imate Macintosh, samo povucite nov filtar u Photoshopov direktorijum s filtrima. Zatim pokrenite Photoshop i novi filtar e se pojaviti u meniju Filter. Ako kupite komplet filtara, kao to je Xenofex firme Alien Skin, u kompletu ete nai program za instaliranje koji automatski smeta filtre na odgovarajue mesto. Instalirani filtri drugih proizvoaa pojavljuju se u meniju Filter iza Photoshopovih matinih filtara. Nemojte da preterujete - zaas ete nakupiti toliko filtara da vam lista nee stati na ekran. Slika 19.1 prikazuje moju trenutnu zbirku.

308

Eye Candy firme Alien Skin

Volim ovu kompaniju. Njeni dizajneri, ne samo da prave divne filtre, ve imaju i otkaen smisao za humor. Na jednoj od njihovih nedavno uraenih majica pie Saturate the Industry with Freaks" (napunite raunarsku industriju udacima). Bez obzira na to da li spadate u udake (ja svakako spadam), voleete Eye Candy. Postoje verzije i za Windows i za Macintosh, a kota oko 150 dolara. Moete ga kupiti i preko Interneta, na adresi http: / /www. a l i e n s k i n . com, a demo verziju slobodno uitajte besplatno. Neki od efekata filtara Eye Candy verovatno nisu za svakodnevnu upotrebu, osim ako radite kao dizajner korica za asopis koji se bavi naunom fantastikom. Meutim, ima i veoma korisnih filtara - kao to su Bevel Boss i Perspective Shadow. Interfejs se menja u zavisnosti od efekta koji primenjujete, ali osnovni prozor (slika 19.2) ostaje isti.

Od tekue verzije postoje 23 Eye Candy efekta, ukljuujui Chrome (hrom), Fur (krzno), Drip (kapanje), Melt (topljenje), Smoke (dim), Fire (vatra), Jiggle (komeanje), Squint (mirkanje), Swirl (vrtlog) i jo mnogo njih. Svakom od ovih efekata moete podesiti najraznovrsnije parametre da biste dobili sjajnu ili mat hromiranu povrinu; talasasto, dugako ili loknasto krzno; gust ili razreen dim; i sve ostalo to vam padne na pamet.

309

Mnogi od ovih filtara zahtevaju da prvo izaberete oblast na koju e efekat biti primenjen, ili da dodate sloj za efekat. Nekoliko filtara, na primer Antimatter (antimaterija), samo obave svoj posao. Antimatter invertuje vrednosti svetloe, ne menjajui boje i zasienja. Tamne oblasti postaju svetle i obrnuto. Na slici 19.3 prikazano je kako je filtar Eye Candy zapalio gvozdeni lanac.

Filtar Star iz kompleta Eye Candy (slika 19.4), jo je jedan od mojih omiljenih. On crta zvezde i sline oblike s proizvoljnim brojem krakova i seni ih tako da izgledaju trodimenzionalno. Ovi oblici su odlini za oivljavanje Web strana. Napravite ih u Photoshopu, a zatim preite u ImageReady i dodelite im svojstvo koje omoguava da se menjaju kada se preko njih pree miem. (Kako se to radi nauiete u lekciji 24, Photoshop za Web".

Splat!
Splat! je jo jedan zabavan proizvod firme Alien Skin. On pravi ramove, ukrasne ivice, popune i teksture za pozadinu, povrinske teksture i mozaike. Splat! se isporuuje sa veoma velikom kolekcijom slika: ima apstraktnih, neobinih, lepih i korisnih. Moda neete poeleti da uramite portret svoje devojke itaricama ili zubima (sve sa korenjem), ali bele rue su zaista lepe. Postoje i jako lepe ivice u stilu Art Nouveau, za koje je licencu obezbedila firma Dover Fine Arts. Naravno, moete dodati i sopstvene slike za ramove.

310

Obavezno isprobajte i teksture filtra Splat! - mnogo su zanimljivije od Photoshopovog platna i kamena. Interfejs, prikazan na slici 19.5, veoma je jednostavan i intuitivan.

311

to vie budete istraivali ove alatke, vie ete nauiti o nainu rada sa njima. Za primenu nekih filtara potrebno je prilino dugo vreme (to vai i za filtre drugih proizvoaa i za Photoshopove filtre). Nemojte zakljuiti da vam se blokirao raunar ak i ako se nita ne bude pomeralo itav minut. Od matematikih operacija kojima se preraunava poloaj svakog piksela u efektu vrtloga zagrcnuo bi se i sam Ajntajn. Budite strpljivi. Raunar radi najbre to moe.

Xenofex 2
Xenofex 2 je jo jedan odlian skup filtara kompanije Alien Skin, i predstavlja novu verziju njihovog popularnog kompleta. Sadri 14 filtara, meu kojima su i oni za dobijanje krhotina, mrlja, nagorelih ivica, mozaika ili slagalice, kao i oni koji omoguavaju da sliku prekrijete oblacima, zvezdama, ili da uinite da izgleda kao da je tampana na zguvanom papiru. Na slici 19.6 prikazana je panorama Bostona pretvorena u slagalicu. Naravno, moete menjati veliinu i sloenost elemenata slagalice.

Kai's Power Tools

Kai Krause (Kaj Krauze) je legenda u svetu kompjuterske grafike. Taj genije stoji iza filtara Kai's Power Tools (KPT), Bryce, Convolver, Vector Effects, Final Effects, Goo, Soap i, verovatno, jo mnogih koji e tek doi. Kompleti filtara KPT 5 i 6 postoje ve nekoliko godina, mada ih je matina kompanija - MetaCreations - prodala kompaniji Corel. Corel sada prodaje dodatni program KPT Collection, koji sadri sve mone KPT filtre iz kompleta KPT 5, KPT 6 i KPT Effects.

312

Okruenje je dizajnirano tako da bude to intuitivnije i to zanimljivije (slika 19.7). Za svaki filtar postoji odlian sistem za pomo (pritisnite dugme sa znakom pitanja). Svrha ovih filtara - pored toga to vam omoguavaju da radite zanimljive stvari sa fotografijama - jeste da promenite nain rada na raunaru.

Kada otvorite bilo koji KPT filtar, na ekranu e se prvo videti samo logotip KPT, a zatim e se otvoriti futuristika upravljaka tabla. Unutar glavnog panoa nalaze se manji panoi koji upravljaju pojedinanim operacijama kao delovima funkcija filtra. Na primer, na slici 19.7, kada pomerite mia preko panoa, ili pritisnete trougao, otvore se drugi panoi. Filtar Equalizer omoguava da selektivno izotrite, uglaate ili zamaglite delove slike, ne menjajui ostatak. Kad pritisnete znak pitanja, otvara se uputstvo u formatu PDF za izabrani filtar. Dugme u donjem levom uglu, koje malo podsea na kalkulator, vodi vas do unapred definisanih modela filtara. Moj omiljeni KPT filtar je Materializer (slika 19.8). On dodaje teksturu pratei konture objekata na fotografiji, a ne pokrivanjem celog platna teksturom. Obavezne pogledajte ovu sliku i na stranama u boji. Postoji jo mnogo KPT filtara s kojima se moete igrati. Neki ak mogu da naprave QuickTime filmove od vaih akcija, da vam omogue da zavrtite i rastegnete sliku, prikaete je u perspektivi i nastalu animiranu sekvencu umetnete u PowerPoint pre zentaciju. Zatim taj film moete staviti na Web ili ga iskoristiti na neki drugi nain (pod uslovom da je kompatibilan s programom QuickTime). Poslednji izvanredan KPT filtar koji u pomenuti omoguava da napravite nebo (slika 19.9). Nebu moete dodati izmaglicu i maglu, te definisati do etiri zasebna sloja oblaka. Ako biste radije napravili monolitno nebo, samo izvolite.

313

Ovaj paket filtara namenjen je za zavrno doterivanje slika: dodavanje ivinih tek stura. Photo/Graphic Edges 5.0 nalazi se na 17 CD-ova i sadri vie od 10.000 tek stura. Moete ih podesiti pomou kontrola u okviru za dijalog (slika 19.10).

314

DreamSuite je jo jedan komplet filtara iz grupe Auto FX. Serija 1 ima 18 efekata od kojih su neki za tekst a neki za grafiku. Serija 2 donosi jo 11 efekata. Svi se lako primenjuju i daju veoma realistine rezultate. Na slici 19.11 prikazano je kako filtar DreamSuite simulira teno zlato. Interfejs je jednostavan i fleksibilan, a filtar se moe otvoriti i kao dodatni modul i kao samostalna aplikacija. Deo paketa DreamSuite je i filtar Gel koji daje debele nanose gela.

315

Demo verzije ovih filtara moete uitati sa adrese http: //www.autof .com, zajedno s jo nekim zanimljivim i korisnim dodacima. Obavezno posetite ovu lokaciju.

Flaming Pear
Evo jo jedne kompanije zanimljivog imena koja nudi kolekciju korisnih filtara. Moj omiljeni filtar iz ove kolekcije zove se Aetherize i deo je kolekcije Designer Sextet. Na slici 19.12, ovaj filtar je primenjen na panoramu Bostona. O n zamenjuje boje na slici bojama koje su im na krugu boja suprotne, ne menjajui pri tom ni svetlou ni zasienje. Obavezno pogledajte ovu sliku i na stranama u boji.

Kompanija Flaming Pear nudi i filtre SuperBladePro, Hue and Cry, i Melancholytron. Njihove demo verzije moete uitati sa adrese http : / /www.f lamingpear. com.

Genuine Fractals
Ovaj modul je neophodan ako nameravate da menjate rezoluciju slika koje ste skenirali ili uitali iz digitalnog fotoaparata. On omoguava da snimite datoteke u niskoj rezoluciji i da zatim, po potrebi, koristite i njihove visokorezolucijske verzije, bez gubitka kvaliteta. Na primer, moete udobno i brzo da radite sa slikama rezolucije 72 dpi, da ih zatim prevedete na 300 dpi za visokokvalitetnu tampu na Iris tampau, i da uopte ne primetite da su slike ikad bile u niskoj rezoluciji. Sa adrese http: / / altamira-group.com/trial.asp moete uitati demo verziju i prosuditi sami.

Andromeda
Za razliku od mnogih filtara, Andromedini su najee i tehniki korisni, a nisu namenjeni samo za zabavu. Filtar LensDoc uklanja deformacije soiva, pa se prave linije ne krive niti naginju ka unutra.

316

Filtar Perspective radi kao Photoshopove komande Skew, Distort i Perspective, s tim to je jednostavniji i ima fleksibilniji interfejs. Pogledajte ga na slici 19.13.

Andromeda nudi jo mnoge filtre. Velociraptor dodaje tragove kretanja iza objekata u pokretu; filtar Shadow daje najbolje senke od svih filtara. Mogla bih tako u nedogled. Ipak, umesto da dalje itate o filtrima, uitajte neke demo verzije sa Weba i isprobajte ih sami. Adresa je http: //www.andromeda.com.

Digimarc
Ovaj filtar ve imate. Dobili ste ga s Photoshopom, ali moda ne znate ta on radi. Digimarc - u sutini - nije filtar, poto ne menja sliku ve je titi tako to na nju postavlja digitalni vodeni ig, a na njenu naslovnu traku - znak za zatitu autorskih prava (). Kada registrujete Digimarc, proizvoa e vam poslati identifikacioni broj koji omoguava da u datoteku ugradite podatke o autorskim pravima. Kada neko otvori tako oznaenu Digimarc datoteku, pojavie se okvir za dijalog slian onom sa slike 19.14, i ponudie vezu ka Web lokaciji s dodatnim informacijama. Niko ne bi trebalo da koristi vaa dela bez dozvole.

318 339 360

Fotomontaa se ponekad naziva i kompozicija, kombinacija ili kola. Kako god da se zove, cilj je isti: napraviti jednu sliku od delova drugih slika. Photoshop je idealan program za ovaj nain rada, i to iz nekoliko razloga. Prvo, on ima alatke za kombinovanje delova razliitih slika. Drugo, on omoguava da radite na slojevima. Tree, njegovi filtri omoguavaju da pomeate slike, te da dodate senke i odraze, lake i efikasnije nego u bilo kom drugom grafikom programu. Tehnike koje emo opisati ovde, zajedno s onima koje ste ve nauili, moete koristiti za pravljenje svih vrsta nadrealistikih slika. Po miljenju mnogih ljudi - to je i prava namena Photoshopa. Za ostale korisnike, ukljuujui i mene, fotomontaa je najee nain za uklanjanje nedostataka originalne slike.

Izvori slika
Slike se nalaze svuda. Na hiljade ih moete preuzeti sa Weba. Moete kupiti CD-ove prepune fotografija i crtea. Naravno, do slika moete doi i skeniranjem, kao i uitavanjem iz digitalnog fotoaparata. Kada ponete da razmiljate o kombinovanju slika, otkriete da su za ovu namenu neke slike pogodnije od drugih. ak ih moete i klasifikovati: jedne kao pozadine, druge kao objekte, a tree kao sirove materijale od kojih se mogu praviti specijalni efekti. Dok pregledate sopstvene zbirke slika i one koje ste nabavili iz drugih izvora, neke slike e vam se same nametnuti i poeete da zapaate mogue kombinacije.

319

Trebalo bi da poznajete termin kolekcije digitalnih fotografija (engl. stock photos). To su slike koje se nabavljaju po odreenoj ceni (fiksnoj ili, ponekad, plaanjem prava za korienje) i upotrebljavaju po elji. Moete ih koristiti u izvetajima, oglasima, ili bilo koju drugu svrhu, ali ne moete da ih preprodajete niti da ih upotrebljavate na uvredljiv, klevetniki, pornografski ili u nekom drugom smislu nelegalan nain. Morate dobro da prouite i shvatite licencna prava pre nego to upotrebite ove slike.

Comstock je tipina kolekcija digitalnih fotografija. Sadri vie od 100.000 slika svega to moete da zamislite. Na slici 20.1 prikazana je stranica Comstockovog mrenog kataloga. Nema razloga da ove fotografije - ukoliko ih platite - ne koristite u kombinaciji sa sopstvenim. Ako vam treba neto osnovno, kao to je betonska ploa za pozadinu, esto je bre, jeftinije i efikasnije da koristite sliku iz kolekcije.

320

Naravno, dok etate gradom s digitalnim fotoaparatom, moete zapoeti i sopstvenu kolekciju fotografija. U stvari, to je jedan od naina da zaradite na svojim slikama, to e vam omoguiti da ulaete u nov softver i fotoaparate vee rezolucije. Ponimo fotomontau s nekoliko slika iz moje kolekcije.

Pravljenje jedne slike od dve

Snimila sam neke galebove na parkingu. Pozadina je bila oajna, ali su ptice bile mirne. Godinu dana kasnije, u Halifaksu, u Novoj kotskoj, snimila sam brod kanadske mornarice. Slika je dobra, ali joj neto ipak nedostaje. Moda galeb. Pa hajde da ga smestimo tamo. (Galeba i brod moete uitati sa Samsove lokacije ako elite da radite uporedo sa mnom. Potraite datoteke guli . j pg i ship . j pg .) Slika 20.2 prikazuje galeba izabranog alatkom Quick Mask.

Otvorite sliku broda, kopirajte galeba, i umetnite ga komandom Paste. Slika 20.3 prikazuje galeba posle ovog koraka. Poto smanjimo galeba komandom Edit- Transform-Scale, on i dalje izgleda neprirodno, ali postoji nekoliko trikova koji mogu da pomognu. Prvo emo dodati senku. Sunce je levo od galeba pa senka treba da pada desno. Na slici 20.4 prikazan je okvir za dijalog Layer Style/Drop Shadow. Obratite panju na parametre, posebno na parametar Distance. On kontrolie pomeraj i smeta senku ispod galeba - tamo gde i treba da bude. Nisam koristila crnu senku, ve sam boju podesila tako da odgovara tamnijim delovima stuba na kome stoji galeb. To e dodatno pomoi da se senka uklopi. Morate isprobati razliite vrednosti parametara da biste ustanovili koje treba da koristite. Jedini parametar koji sam mogla proizvoljno da podesim bio je ugao. Znala sam gde je izvor svetlosti, a senke se najee prostiru u suprotnom smeru. Podeavanje ostalih parametara prua vam ansu da se igrate sa senkom, da je izotrite ili umekate, poveate ili smanjite.

321

322

Na kraju, alatkom Dodge sam malo posvetlela galebova lea, a alatkom Burn mu zatamnela lice, to je doprinelo realistinosti scene. Slika 20.5 prikazuje konaan rezultat. Obratite panju na to kako galeb pomae da se uoi prava veliina broda.

Realistine fotomontae
Relativno je lako napraviti sliku koja ne treba da bude potpuno realistina. Mnogo je tee simulirati stvarnost. Kada pravite fotomontae, imajte na umu sledee:

323

pozadine treba da budu jednostavne izdvojte elemente na zasebne slojeve da biste ih lake obraivali obezbedite da su elementi koje kombinujete odgovarajuih veliina kada zavrite, spojite slojeve da biste dobili manju datoteku.

Dok sam nedavno putovala po Nevadi, fotografisala sam pustinjski pejza. Bila sam u blizini tajanstvenog mesta koje Vlada naziva Oblast 51. Pria se da tu sleu vanzemaljci. Videla sam dosta izuzetno zanimljivo oblikovanih stena, ali od malih zelenih ni traga. Razmiljala sam o tome koje ivo bie bi najvie odudaralo od tog okruenja. Verovatno Barbika. Pa hajde onda da je smestimo tamo. Poeemo tako to emo izabrati zanimljivu pozadinu. Slika 20.6 mi deluje kao odlino mesto za susret s vanzemaljcima, a slika 20.7 prikazuje mog omiljenog Marsovca, snimljenog na mom pretrpanom radnom stolu. Kada radite neto ovako, postavite pare istog papira iza objekta koji fotografiete da biste ga kasnije lako izdvojili iz pozadine. I profesionalni fotografi u studijima rade isto to, samo sa velikim rolnama papira.

324

Prvo emo pripremiti pozadinu. Trebalo bi malo pojaati boje i nebu dodati oblake. Boje mogu da podesim komandom Curves ili komandom Variations, a obe se nalaze u podmeniju Image-Adjustments. Diskretno pojaavanje ute boje i poveavanje zasienosti doprinosi poboljanju slike. to se tie oblaka, prvo sam izabrala nebo i odgovarajue boje prednjeg plana i pozadine. Zatim sam primenila komandu Filter-Render-Clouds, i vreme se promenilo. Na slici 20.8 prikazan je rezultat zanimljivije nebo.

Sledei korak je izdvajanje lutke iz originalne pozadine i njeno smetanje u novi ambijent. Verovatno e i njoj trebati da se podese boje, ali to emo uraditi kada je smestimo. Izabrala sam lutku alatkom arobni tapi, uz malo dodatnog posla oko nekih delova. Ne zaboravite da uveliate prikaz kada birate komplikovane delove objekta. Kao to vidite na slici 20.9, mnogo je lake izabrati detalje kada je slika uveliana. Pre nego to nastavim, uglaau ivice selekcije za 1 piksel (Select-Modify -Smooth) da bi bile manje nazubljene.

325

Sada emo da smestimo lutku u pustinju. Mogu da je kopiram komandom Copy, pa zatim da je postavim na mesto komandom Paste, ili da je samo - kao selekciju prevuem s jedne fotografije na drugu. U svakom sluaju, lutka e biti na novom sloju, a to mi sada i treba. Na slici 20.10, isekla sam je i spustila na pozadinu sa slikom pustinje. Ne izgleda ba prirodno.

326

Kad analiziram sliku, vidim dva glavna nedostatka. Prvo, lutka je prevelika. Kada bi stajala, bila bi visoka oko dva metra, a njenoj grai vie odgovara visina od oko 170 cm. Morau malo da je smanjim. Druga stvar koja smeta jeste to to sedi nagnuta pod udnim uglom. Moda u to moi da popravim ako je rotiram. Ukoliko ne uspem, mogu malo da je pomerim i iskosim tako da ne izgleda kao da se naslanja na vazduh. Na slici 20.11 izbliza je prikazan ovaj postupak podeavanja.

Naravno, svi objekti u pustinji bacaju senke. Primetiete da su sve one otrih ivica i da padaju pod malim uglom. D a n je na izmaku ali Sunce jo uvek jarko sija, to utie na izgled senki. Dodau odgovarajuu senku i lutki pomou okvira za dijalog Layer Style i opcije Drop Shadow. I eto je: suna se naslonjena na drvo (slika 20.12) Pogledajte ovu sliku i na stranama u boji.

327

Zamena pozadine
esto ete morati da zamenite pozadinu slike, kao to sam ja uradila u prethodnom primeru premetajui lutku s radnog stola u pustinju. Najtei deo posla je pronalaenje odgovarajuih pozadina i objekata za njih, i izdvajanje objekata iz njihove originalne pozadine. Lutku je bilo relativno lako izabrati jer sam pre snimanja iza nje postavila ist papir. Hajde da uzmemo neki komplikovaniji objekat i da ga smestimo na isto mesto u pustinji. Seate li se kolica za ulinu prodaju virli? O n a bi zaista predstavljala dobrodolu oazu u pustinji Nevade. Kolica su prikazana na slici
20.13

Alatka Magic Wand nee biti od velike pomoi u ovom sluaju. Poeu tako to u alatkom laso labavo obuhvatiti kolica, a zatim invertovati selekciju da bih obrisala spoljne delove slike. Na slici 20.14 prikazana su lasom obuhvaena kolica, a na slici 20.15 ono to je ostalo kada sam uklonila pozadinu. Postoji nekoliko naina da se oslobodite tragova stare pozadine oko kolica. Moete da ih obriete, malo pomalo. Manje delove pozadine, ali ne mnogo njih, moete ukloniti ako ih izaberete arobnim tapiem. Jo jedna mogunost je komanda Filter-Extract. Ipak, najlake je upotrebiti alatku za brisanje pozadine (Background Eraser). O n a iskae iz kutije sa alatkama kada pritisnete obinu gumicu i drite pritisnut taster mia. Pikseli preko kojih povlaite alatkom Background Eraser postaju providni.

328

Hajde da malo vebamo rad s ovom korisnom alatkom: 1. Na paleti Layers izaberite sloj sa oblastima koje hoete da obriete. (To ete esto lake uraditi ako sakrijete ostale slojeve.) 2. Aktivirajte alatku Background Eraser.

329

3. Izaberite odgovarajuu veliinu i oblik etkice iz potpalete Brush na traci sa opcijama alatki. 4. Odaberite reim brisanja (parametar Limits): Opcija Discontiguous brie izabranu boju gde god je ima na datom sloju. Opcija Contiguous brie izabranu boju u oblastima koje se dodiruju. Opcija Find Edges takoe brie izabranu boju u oblastima koje se dodiruju, ali bolje uva otrinu ivica objekta. 5. Podesite parametar Tolerance unoenjem vrednosti u polje ili povlaenjem klizaa. Niska vrednost tolerancije ograniava brisanje na boje koje su vrlo sline izabranoj boji. Vee vrednosti parametra Tolerance obezbeuju brisanje ireg opsega boja. 6. Izaberite opciju iz padajue liste Sampling da biste zadali nain brisanja boja: Opcija Continuous kontinualno uzorkuje boje dok povlaite alatkom za brisanje pozadine. Koristite je da biste obrisali susedne povrine razliitih boja. Opcija Once brie samo oblasti to sadre boju koju ste prvo pritisli. Ovu opciju izaberite kada briete jednobojne povrine. Opcija Background Swatch brie samo povrine koje sadre tekuu boju pozadine. 7. Potvrdite opciju Protect Foreground Color da biste zatitili oblasti koje odgovaraju boji prednjeg plana izabranoj u kutiji sa alatkama. 8. Povlaite gumicom preko povrina koje elite da obriete. Ako ste u oblasti Painting Cursors okvira za dijalog Preferences^Display & Cursors izabrali opciju Brush Size, kursor alatke za brisanje pozadine imae oblik konture etkice, sa krstiem u sredini koji oznaava aktivnu taku alatke. Ukoliko ste izabrali neku drugu opciju, kursor e biti u obliku obine gumice sa makazama na vrhu, ba kao i njegova ikonica. Lake ete raditi ako uveliate oblast koju briete.

Na slici 20.16 obrisala sam najvei deo pozadine. Koristila sam i gumicu za brisanje pozadine i arobnu gumicu, koja otkriva gde prestaje izabrana boja i brie je do te granice. (Boju birate tako to je pritisnete arobnom gumicom.) Dobro je obavila posao oko suncobrana. Ipak, kolica treba jo malo doterati obinom gumicom. Posle toga, prevucite ih u novo okruenje i podesite im veliinu po potrebi (slika 20.17). Kolica su na mestu, ali se ba ne uklapaju dobro. Izgledaju kao da stoje na vrhu malog travnatog buna. Kopirau travu sa sloja pozadine i postaviu je preko kolica. Treba mi i senka, ali opcija Drop Shadow nee moi da zadovolji u ovom sluaju.

330

Senka bi trebalo da bude manje-vie ispod kolica. Dodau sloj izmeu pozadine i kolica, pa u pravougaonim okvirom za izbor nacrtati izduen oblik senke. Komandom Feather malo u umekati ivice - oko 3 piksela - i ispuniti senku crnom bojom. Senka je sada suvie tamna, pa u pomeriti kliza Opacity na oko 20% i spojiti slojeve. Slika 20.18 prikazuje konaan rezultat.

331

Kao to vidite, nije teko kombinovati slike. Treba samo da ih pripremite tako to ete ukloniti nepoeljnu pozadinu ili druge detalje, a zatim ih rasporediti po slojevima. Ne zaboravite da spojite slojeve kada zavrite obradu slike. Inae, datoteke koje imaju nekoliko slojeva mogu postati veoma velike, pa neete moi dovoljno da ih smanjite kada ih snimite u formatima kao to su JPEG ili PCX. Originalne slike, sa nespojenim slojevima, snimite na Zip ili Jaz disk, vrsti disk ili C D , da biste kasnije mogli da se vratite i doradite svoje radove.

Pravljenje fotomontae od poetka

U prethodnim lekcijama videli ste da u Photoshopu moete obraivati i menjati postojee fotografije - ali i praviti slike od poetka. Pogledajmo ta moete napraviti od nule.

Ponite od praznog platna i dodajte preliv kao pozadinu. Prelivi mogu biti linearni, radijalni, ugaoni, reflektovani i u obliku dijamanta, a mogu imati proizvoljan broj providnih ili neprovidnih boja. Da biste napravili preliv, pratite sledee korake: 1. Izaberite alatku Gradient. O n a deli mesto u kutiji sa alatkom Paint Bucket. Pogledajte njenu traku sa opcijama (slika 20.19). Treba nam preliv koji e simulirati nebo, vodu i plau.

332

2. Izaberite trodelni preliv i pritisnite ga na traci sa opcijama da bi se otvorio okvir za dijalog Gradient Editor. U njemu postoji ve definisan trostepeni preliv od plave, preko crvene do ute boje. Pritisnite ga da bi se u okviru za dijalog prikazali njegovi parametri. 3. Pritisnite kliza na donjem levom kraju trake s bojama. Pomerite ga do tamnoplave boje sumraka. (Ako pritisnete polje Color na dnu okvira za dijalog, otvorie se prozor Color Picker.) Zatim promenite boju srednjeg dela preliva u tropsku tirkiznu, a desnog dela u ukastosivu boju peska. Mali rombovi ispod trake ozna avaju srednje take svakog prelaza boja. Imajui na umu cilj kome teite, pomerajte ih ulevo ili udesno da biste podesili hori zont i prostranu plau. Na slici 20.20 prikazan je Gradient Editor.

333

4. Nacrtajte preliv na novom platnu. (Prihvatite ponuenu veliinu platna.) Alatkom Gradient povucite odozgo nadole da biste preliv postavili tako da plava boja bude na vrhu. Sada na nebo dodajte oblake. Pomou komande Filter-Render-Clouds moete dobili lep skup oblaka. Podesite boju prednjeg plana na srednju vrednost svetlije plave boje neba, a boju pozadine na srednju vrednost tamnije plave, i izaberite reim meanja Color Dodge. Napravite nov sloj i nacrtajte okvir za izbor tako da obu hvati gornju treinu slike, tj. nebo. Primenite filtar Clouds. Zatim izaberite dve odgovarajue svetlije boje, nacrtajte okvir za izbor na donjoj polovini neba, umekajte ivice (oko 10 piksela), i ponovo primenite preliv da biste dobili lepe oblake (slika 20.21). Ako se na oblacima primeuju linije preliva, razmazite ih malo alatkom Smudge.

5. Sada slika deluje kao prizor sa plae. Dodajmo malo trave na pesak. Preite na alatku Brush i sa istoimene potpalete (ili sa palete Brushes) izaberite etkicu Grass. Kliza Master Diameter pomerite na oko 45. Postavite boju prednjeg plana na svetlozelenu, a boju pozadine na bledozlatnu, pa pritiskajte i/ili povlaite etkicu da biste nacrtali travu. Rezultat je prikazan na slici 20.22. 6. Na kraju sam napravila novu, trouglastu etkicu i dodala desetak malih jedrilica. Koristila sam komandu Transform da bih im promenila veliinu ili oblik. Slika 20.23 prikazuje konaan rezultat: mala jedriliarska flota u tropskom zalivu.

334

Panoramske fotografije
Ljudi ve skoro sto godina, s razliitim uspehom, spajaju fotografije da bi dobili panoramsku sliku. Makaze i lepak retko daju zadovoljavajui rezultat. Snimanje panorame irokougaonim fotoaparatom deluje dobro, sve dok ne otkrijete da su krajevi Velikog kanjona mutni, ili da dve deverue koje stoje na levom i desnom kraju svadbene povorke izgledaju kao da imaju po 30 kila vie nego u stvarnosti. Problem je izoblienje. irokougaoni objektivi nisu reenje kada hoete da izbegnete izoblienje. to je vei ugao koji elite da zahvatite fotografijom, to je vea i koliina stakla kroz koje svetlost treba da proe - a staklo doprinosi izoblienju. Loginiji

335

nain da snimite panoramu koja e biti izotrena na oba kraja, jeste da snimite niz slika i da ih kasnije spojite. Pre pojave raunara, to je bilo izuzetno teko, ali je raeno. Zahvaljujui pametnom softveru, danas je lake nego ikada postii dobre rezultate s panoramskim fotografijama.

Photoshopova opcija Photomerge

Kada sam prvi put videla opciju Photomerge na delu, oduevila sam se. O n a je deo programskog paketa Photoshop Elements 2. Oigledno je da su ljudi koji se profesionalno bave obradom slika traili da Adobe uvrsti ovu opciju i u Photoshop CS, pa se to i desilo. Presrena sam zbog toga jer je sad veoma lako napraviti panoramsku fotografiju. Photomerge je dodatni program koji automatizuje postupak sastavljanja panorame. Kada snimite odgovarajue fotografije, prikljuite fotoaparat ili njegovu memorijsku karticu na raunar i uitajte slike. Zatim pokrenite Photomerge i recite mu gde da nae slike koje hoete da upotrebite. Opcija Photomerge se nalazi na dnu podmenija File-Automate. Okvir za dijalog je prikazan na slici 20.24. Pritisnite dugme Browse i pronaite direktorijum sa slikama, izaberite slike koje hoete da koristite za panoramu i pritisnite OK.

Kad pritisnete OK, poinje magija. Photoshop prvo otvori sve izabrane fotografije i novu datoteku. Zatim porea fotografije po redu, uklapajui njihove ivine delove. Otvara se okvir za dijalog slian onom sa slike 20.25, pa moete da pratite kako proces napreduje. Uitane slike izgledaju kao da su poluprovidne, pa raunar moe lako da poravna oblasti sa izraenim kontrastom. Za prikazani niz slika, glavna referentna taka za uklapanje jeste horizont. Slike koje Photomerge ne moe da uklopi ostaju na traci pri vrhu okvira za dijalog, odakle ih moete prevui u radno podruje i naknadno uklopiti. Kada su sve fotografije spojene (slika 20.26), Photomerge podeava svetlou i kontrast svakog para slika da biste dobili konsistentnu panoramu. Ako je Sunce zalo za oblake pa se ponovo pojavilo - kao u mom primeru - moraete sami dodatno da podeavate kompoziciju. Oigledno je da Photomerge moe da izae na kraj samo sa loginim promenama.

336

Za neka podeavanja moete koristiti alatke iz okvira za dijalog Photomerge. Povucite ugao bilo koje slike alatkom Rotate Image da biste rotirali sliku. Pomerajte panoramu po radnom podruju korienjem kliznih traka ili povlaenjem pomou alatke Move View. Uveliajte prikaz pomou alatke Zoom.

337

Ako u oblasti Settings pritisnete radio-dugme Perspective, moete podesiti perspektivu. Da biste zadali taku nedogleda (tj. sliku na kojoj se nalazi najvia taka horizonta zbog ega data slika postaje centralna" u panorami), pritisnite tu sliku alatkom Vanishing Point. Slika e biti istaknuta i imae plavu ivicu. Poloaj ostalih slika podesie se prema novoizabranom nedogledu. Ukoliko je potrebno, dodatno podesite panoramu tako to ete izabrati alatku Select Image i pomeriti nagore ili nadole slike na kojima se ne nalazi nedogled. Postoje i druge opcije. Opcija Cylindrical Mapping transformie panoramu tako da izgleda kao da je projektovana na valjak, ime se smanjuje efekat zategnutog luka" koji se ponekad via na panoramskim fotografijama. Na taj nain se panorama malo pribliava posmatrau, ali dobijate dosta mesa" za opsecanje, pa vredi pogledati koji vam se nain prikazivanja panorame vie dopada. Ukoliko na panorami zapazite nedoslednost svetloe i kontrasta, isprobajte opciju Advanced Blending. O n a mea boje na susednim delovima slika, zadravajui detalje. Rezultat je ublaavanje razlika u svetloi i kontrastu pojedinanih slika, pa panorama deluje kao jedinstvena celina a ne kao skup slika. Nakon to izaberete opcije Cylindrical Mapping, Advanced Blending, ili i jednu i drugu, pritisnite dugme Preview da biste videli rezultat. Pritisnite Exit Preview da biste se vratili na normalan prikaz. Kada zavrite podeavanje u prozoru Photomerge, pritisnite dugme OK. Zavrni proizvod je neimenovana datoteka (slika 20.27), u kojoj se nalaze sve slike - uklopljene i podeene najbolje to se moe. Obavezno potvrdite opciju Keep as Layers u prozoru Photomerge, jer ete inae spojiti slojeve pa ete teko moi da podesite svetlou slike koja malo odstupa od ostatka panorame.

Ostaje vam jo da opseete sliku - ukoliko elite. Neki fotografi tvrde da iskoene ivice i nazubljenost sirove" panorame doprinose dobrom utisku. Drugi - ukljuujui i mene - vie vole da obreu sliku. Dosta zavisi od toga da li ete i kako tampati panoramu. etiri slike koje sam upotrebila u navedenom primeru upotrebe programa Photomerge, dale su traku visine oko 15 cm i duine pola metra. Pri rezoluciji 300 dpi, veliina datoteke bila je 34 MB. Mogu i sama da je odtampam poto jedan od mojih mlaznih tampaa radi s rolnama papira. Ipak, vie volim da odem u specijalizovan studio i da se vratim kui s panoramom odtampanom na sjajnom, debelom papiru za postere.

338

Saveti za snimanje panoramskih fotografija

Kada snimate fotografije za panoramu, najvanije je da drite fotoaparat stalno na istoj visini. Ne udaljavajte ga od oka dok snimate. Ako vas neto ili neko prekine na pola posla, ponite iz poetka. Jo bolje, ukoliko je mogue, koristite stalak da biste privrstili fotoaparat. Ne zaboravite da digitalni fotoaparati ne troe film. Nemojte koristiti dugmad za podeavanje fokusa. Pustite da aparat automatski izotri prvu sliku i neka ona diktira otrinu ostalih slika. Vebajte snimanje panorame. Okrenite se u jednom pravcu i ponite da slikate, a zatim se polako, u malim koracima, okreite udesno, slikajui naredne fotografije. Nemojte da koristite blic - posebno ne onaj automatski - jer e inae intenzitet svetla varirati od slike do slike, pa ete veoma teko moi da podesite svetlou i kontrast. Najbolje rezultate ete postii s normalnim soivom. Postavite zumirajue soivo u srednji poloaj i ostavite ga tu. Nemojte koristiti irokougaona soiva, niti soiva tipa riblje oko. Takva soiva daju slike ije su osobine u suprotnosti sa osobinama koje se trae od panorama - a to je da svi delovi budu iste otrine i da nema izoblienja. Riblje oko unosi najvea izoblienja. Obezbedite da se slike koje ine niz preklapaju dovoljno, ali ne previe. Preklapanje od oko 20% sasvim je zadovoljavajue. Dok slikate jednu fotografiju za drugom, zapamtite ta se nalazi na desnom kraju svake fotografije da biste ponovo snimili taj deo na levom kraju naredne fotografije. Kada snimite niz fotografija za panoramu, slikajte neto potpuno razliito pre nego to preete na snimanje druge panorame. Na taj nain ete jasno razdvojiti grupe slika pa neete pokuavati da u panoramu uklopite slike koje joj ne pripadaju. Pri uitavanju slika iz fotoaparata u raunar, smestite svaku grupu slika u zaseban direktorijum.

Tei" nain za dobijanje panoramskih fotografija

Postupak izrade panoramske fotografije bez korienja programa Photomerge traje due, ali nije posebno teak. Sledite korake kojima ide i Photomerge. Pronaite fotografije, otvorite ih i svaku smestite na nov sloj u novom dokumentu. Podesite neprovidnost slojeva na oko 50% i poveajte platno tako da bude bar etiri puta ire i dvaput vie od pojedinane slike da biste imali dovoljno prostora za rad. Pomerajte i rotirajte fotografije dok ne uklopite ivice koje se preklapaju. Nakon toga podesite boje slojeva koje odudaraju od kompozicije. Kada podesite sve to treba, spojite slojeve i obreite sliku po potrebi.

Saetak
Kolai, fotomontae, ili kako god da ih zovete, dobijaju se paljivim kombinovanjem najmanje dve slike. Upotrebite sopstvene fotografije ili slike iz kolekcija digitalnih fotografija, a moete napraviti i nove slike od poetka, kombinovanjem razliitih Photoshopovih tehnika i filtara. To je zabavno, efektno i neto to Photoshop izuzetno dobro obavlja. Obavezno odvojite vreme za igranje sa kombinovanjem slika.

Mnogi ljudi kupuju Photoshop (samo) da bi popravljali oteene ili loe fotografije. On zaista moe da ini uda sa starim, pocepanim, izbledelim fotografijama, kao i da otkloni mnoge - a ponekad i sve - nedostatke vaih snimaka. Nadalje, Photoshop se koristi i za prekomponovanje slika na kojima su objekti pomereni iz centra, iskrivljeni, ili na kojima ima previe praznog prostora. Sa fotografije moete izbaciti ice dalekovoda i kante za smee koji kvare pejza. Imate i priliku da sa porodinih fotografija uklonite nepoeljne bive brane partnere ili nesimpatinog momka kojeg je vaa erka konano napustila. Mnogo je lake resiti ih se na ekranu.

Lake popravke
Ponimo s onim to moete uraditi da biste popravili staru fotografiju koja je, moda, izbledela, poutela ili oteena. Prvo emo razmotriti nekoliko starih porodinih fotografija koje treba malo doterati. Protraemo kroz postupke koji su neophodni da bi se slike popravile i kroz alatke iji ete nain rada morati da poznajete. (Uvek moete da okrenete prvi deo knjige i da se podsetite detalja o ovim alatkama.) Na kraju emo uzeti jako oteenu sliku i obraditi je korak po korak, sve dok ne bude izgledala kao nova. Neke slike ne zahtevaju mnogo posla. Na fotografiji sa slike 21.1 problematini su praina i fokus. Osim toga, trebalo bi malo pojaati kontrast i odsei zaobljene uglove. Originalna fotografija je nijansirana sepija, ali bi isto tako dobro - moda ak i bolje izgledala u crnobeloj tehnici.

340

Prvo emo alatkom za obrezivanje (Crop) odsei ivice slike da bismo odstranili zaobljene uglove. Podesite reim na Grayscale, ime ete ukloniti sve informacije o bojama koje je, eventualno, skener pokupio. Kada to uradite, automatski eliminiete ukaste i braon tonove. Zatim koristimo komandu Curves (Image -AdjustmentsCurves) da bismo malo podesili kontrast. Ovom komandom moemo da posvetlimo svetle tonove ne dirajui tamne. Na slici 21.2, vrlo blaga kriva u okviru za dijalog ukazuje na suptilnost opisane promene.

Na slici 21.3 vidite poboljan kontrast. Sada je jasnije da devojka dri crno mae. Suptilna primena alatki Dodge i Burn pomoi e da se istaknu detalji na haljini i da se mae jasnije izdvoji iz pozadine.

341

Da bih se oslobodila velikih tragova praine, koristiu peat za kloniranje. Upotrebiu malu etkicu mekih ivica i kopirau susedni ton. Zatim u primeniti filtar Sharpen da bih poboljala fokus. Poslednji korak u ovoj restauraciji jeste primena filtra Dust & Scratches za uklanjanje ogrebotina i estica praine koje smo moda propustili. Rezultat je prikazan na slici 21.4 i predstavlja znaajno poboljanje.

342

Evo jo jedne prilino stare fotografije, snimljene 1948. godine. (Znam da je bilo tada zato to sam ba ja ovo dete na slici.) Ova fotografija je u mnogo loijem stanju od prethodne. Istovremeno je i neizotrena i previe kontrastna, a i savijena je na nekoliko mesta. Crni tonovi su zelenkasti, a neto je i proliveno po njoj. Originalna fotografija je prikazana na slici 21.5. Moemo li je spasti?

Opet poinjemo obrezivanjem a zatim zadajemo reim Grayscale da bismo se oslobodili zelenih i svetlosmeih tonova. Odsecanjem prilino velikog dela pozadine poboljavamo kompoziciju (slika 21.6).

343

Okvir za dijalog Levels prikazuje histogram ove slike, koji n a m govori da je sauvano dosta detalja u svetlim i tamnim oblastima, ali da su srednji tonovi slabi. Najbolji nain da nauite kako se podeava kriva Levels jeste da radite na kopiji loe fotografije, eksperimentiui s parametrima dok ne dobijete zadovoljavajui rezultat. Pratite ta se deava kada pomerate klizae udesno ili ulevo. Slika 21.7 prikazuje trenutno stanje korekcija.

344

Korienje pipete
Kada sam pogledala sliku izbliza, pored prevoja, uoila sam i estice praine. Prevoji se vide na slici 21.7. Morau neto da uradim da bih otklonila ove nedostatke. Ponekad morate da slikate po delu slike i to - ili da biste obojili prevoje (procepe), ili da biste uklonili nepoeljne linije, fleke ili roake. Alatkom Eyedropper (pipetom) izaberite boju kojom ete slikati. Samo pritisnite pipetom bilo koju boju (u ovom sluaju, nijansu sive) na slici koju obraujete. Izabrana boja automatski postaje boja prednjeg plana, spremna da je nanesete na sliku etkicom, vazdunom etkicom ili nekom drugom alatkom za slikanje. Dok je aktivna alatka za slikanje, drite taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac) da biste privremeno aktivirali pipetu kako biste mogli da tokom slikanja promenite boju. Kada u kutiji sa alatkama pritisnete pipetu, prikazuje se njena traka sa opcijama. U padajuoj listi Sample Size birate da li ete koristiti uzorak boje veliine jednog piksela, ili uzorak dobijen usrednjavanjem boja oblasti ija je povrina 3 x 3 , odnosno 5 x 5 piksela. Pomou alatki Eyedropper, Brush i Smudge, popraviemo oteenja slike. Treba samo da za pozadinu izaberete odgovarajue nijanse sive sa drugih delova slike, da ih nanesete etkicama ili peatom za kloniranje, i na kraju da malo razmaete povrine tako da se beavno stope. Slika 21.8 prikazuje rezultat ovih napora.

345

U ovakvim situacijama mnogo je lake koristiti pipetu nego pokuavati da se na krugu boja pronae odgovarajua boja ili siva nijansa. Da biste slikali po pozadini fotografije, samo treba da na njoj naete boju ili sivu nijansu kojom hoete da bojite. Aktivirajte pipetu i pritisnite izabranu boju/nijansu da bi ona postala boja prednjeg plana. Zatim upotrebite etkicu i bojite izabranom bojom/nijansom. Ako treba, sasvim blago razmazite ivice alatkom Smudge da bi se nova boja pomeala sa starom. Kada radim na veoma maloj povrini, za alatku Smudge biram etkicu irine jednog piksela, a parametar Strength postavim na 20% da ne bih preterala sa razmazivanjem. Pri obraivanju malih povrina, mnogo je lake raditi postepeno i polako nadograivati efekat, nego pokuavati da se sve obavi jednim potezom.

Korienje peata
Peat za kloniranje (Clone Stamp) izvanredan je kada treba da kopirate male delove slike s jednog mesta na drugo. On uzima uzorak u izabranoj taki slike i kopira selekciju. Na slici 21.9 prikazan je peat za kloniranje i njegova traka sa opcijama. Izaberite oblik etkice, reim meanja i neprovidnost - kao to biste uradili za bilo koju drugu alatku. Kada izaberete referentnu taku, alatka Clone Stamp pravi kopiju slike tamo gde ponete da slikate peatom - irei kopirani deo slike dok radite. Ako imate dovoljno veliko prazno platno, na ovaj nain moete da reprodukujete celu sliku.

Ukoliko ne potvrdite opciju Aligned, peat se ponaa drugaije. Poto izaberete referentnu taku i ponete da slikate, kopirani deo slike se prenosi na platno samo dok drite pritisnut taster mia. Kada ga pustite pa ponovo pritisnete, poinjete slikanje drugom kopijom istog dela slike. Da biste izabrali referentnu taku za kloniranje, drite taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac) dok pritiskate mesto odakle hoete da ponete kopiranje slike. Zatim pustite taster i ponite da klonirate sliku tako to ete pomeriti kursor na novo mesto i pritiskati (ili povlaiti) miem. Moete pritiskati proizvoljan broj puta. Konanica (krsti) pokazuje mesto sa koga klonirate, a kursor alatke (u ovom sluaju krui), pokazuje mesto koje obraujete (slika 21.10).

346

U kutiji sa alatkama postoji jo jedna alatka peat - peat za are (Pattern Stamp) - pomou koje moete nanositi postojee are ili one koje sami napravite. Da biste napravili novu aru, obuhvatite deo slike pravougaonim okvirom za izbor, pa odabe rite opciju Define Pattern iz menija Edit. Kada koristite peat za are uz potvrenu opciju Aligned, pravougaoni uzorci are (ploice") poinjae iz levog gornjeg ugla, bez obzira na to gde povlaite. S druge strane, ako opcija Aligned nije potvrena, ploice e svaki put poinjati od onog mesta na kome ste poeli da povlaite. Kada alatku Clone Stamp koristite za retuiranje, uvek izaberite meku etkicu koja je samo neznatno vea od ogrebotine ili mrlje koju pokuavate da sakrijete. Sliku ete lake retuirati ako uveliate deo na kome radite.

Alatke Healing Brush i Patch

Retuiranje je oduvek bilo jedan od glavnih razloga za kupovinu i uenje Photoshopa. Svesni toga, Adobeovi programeri su se potrudili da korisnicima olakaju posao, uvoenjem dve nove alatke namenjene retuiranju fotografija. To su alatke Healing Brush (etkica za doterivanje) i Patch (zakrpa). Alatka Healing Brush, koja izgleda kao flaster, moe se primeniti na bilo kakvu vrstu mrlje koju treba ukloniti. Mrlja nestaje, a sve ostalo ostaje nedirnuto. Neto kao digitalna krema protiv bubuljica... Ipak, ona radi sasvim drugaije: koristi prilino sloene matematike operacije za usrednjavanje teksture, svetloe i senki svake grupe piksela da bi pronala one koji su izvan normalnog opsega. Ti pikseli se onda smatraju flekom i bivaju zamenjeni pikselima koji odgovaraju prosenom tonu datog dela slike. ak moete posmatrati kako se pikseli menjaju. Naravno, moete doterati bilo koju povrinu, a ne samo kou. Razlika izmeu alatki Healing Brush i Clone Stamp sastoji se u tome to peat samo kopira i prenosi izabranu grupu piksela, dok Healing Brush stapa nove piksele s originalnim. Promene su suptilnije. Na slici 21.11 pokuala sam da uklonim dlake i znoj sa ovekovog ela - i to alatkom Clone Stamp (levo) i alatkom Healing Brush (desno). Sami prosudite koja slika je bolja. Pogledajte ovu sliku i na stranama u boji. Kada alatku Healing Brush primenjujete na povrine koje su veoma blizu tamne kose, ona e pri proraunavanju korekcije boja uzeti u obzir i tamne piksele, pa ete na licu dobiti tamniju mrlju. Reenje je da sakrijete (maskirate) kosu pre nego to ponete, ili da na takvim mestima koristite samo peat za kloniranje

347

Za vee povrine, tu je alatka Patch. Kao i alatka Healing Brush, i Patch podeava teksturu, svetlou i senke uzorkovanih piksela prema originalnim pikselima. Nije potpuno neprovidna, pa ne kopira nove piksele preko starih, nego ih mea. Da biste upotrebili ovu alatku, prvo odluite da li je povrina koju ste izabrali izvor (Source) ili odredite (Destination). Pritisnite odgovarajue radio-dugme na traci sa opcijama alatke Patch. Kursor alatke Patch izgleda kao laso. Izaberite oblast koju hoete da zamenite. Povucite oblik koji ste obuhvatili lasom preko oblasti kojom elite da ga zamenite i Photoshop e uraditi ostalo. Na slici 21.12 prikazano je kako koristim alatku Patch da bih sa neba uklonila ice dalekovoda. Ve sam obradila gornji deo. Lasom obuhvaen deo istog, plavog neba povukla sam preko dalekovoda. Kada pustim taster mia, izabrana zakrpa" e popuniti mesto na kome su bile ice.

U sledeoj vebi koristiete alatke Healing Brush i Patch, kao i sve trikove koje ste dosad nauili.

ienje slike, korak po korak

Kao to vidite na slici 21.13, ova fotografija je pocepana, izbledela, jako izgrebana i - uopte - u oajnom je stanju. Kroz ovu vebu emo proi korak po korak da biste tano videli ta se deava u svakoj fazi rada. Fotografiju moete uitati sa Samsove Web lokacije pomenute u uvodu knjige, i obraivati je uporedo sa mnom. Zove se Brothers. pg.

348

Da biste uinili da ova fotografija, ili neka druga, izgleda kao nova, uradite sledee: 1. Obreite sliku da biste uklonili ivicu i nepotrebne delove - ako ih ima. (Sve to uklonite neete morati da retuirate.) U kutiji sa alatkama izaberite alatku za obrezivanje (Crop). Povucite je dijagonalno preko slike, drei pritisnut taster mia. Pomou ugaonih ruica na okviru za obrezivanje fino podesite selekciju, pa dvaput pritisnite unutar nje da biste obrezali sliku. 2. Izaberite reim Grayscale (Image-Mode-Grayscale) da biste uklonili obojene mrlje i smee tonove. 3. Otvorite paletu Histogram. Pogledajte histogram i utvrdite ta treba uraditi da bi se ujednaio kontrast (slika 21.14). U ovom sluaju, treba podesiti i bele i tamne take. To ete uraditi podeavanjem nivoa svetloe.

349

4. Otvorite okvir za dijalog Levels (Image-Adjustments-Levels) i podesite svetlou povlaenjem klizaa tamne take udesno sve dok se ne nae ispod maksimuma tamnih piksela na histogramu. Povucite kliza bele take ulevo dok ne bude ispod poetka maksimuma svetlih piksela. Slika 21.15 prikazuje ovo podeavanje.

5. Sada isprobajte filtar Dust & Scratches (Filter-Noise-Dust & Scratches). U ovom sluaju, izgleda da filtar pravi vie tete nego koristi. Uklanjajui prainu, on uklanja i suvie detalja s fotografije, ak i pri niskim vrednostima parametara (slika 21.16). Pritisnite OK da biste primenili filtar, odnosno Cancel ako ne elite da ga upotrebite.

350

6. Poto filtar Dust & Scratches nije obavio ono to smo hteli, moraemo runo da uklonimo ogrebotine. Upotrebiemo alatku Healing Brush, a poeemo od pozadine zato to je to dobro mesto za vebanje. Izaberite alatku Healing Brush i otvorite paletu Bru shes. Odaberite meku etkicu. Od dve opcije Source izaberite Sampled, nemojte da potvrdite opciju Aligned, odaberite tamnu nijansu pored ogrebotine i ponite da pritiskate po ogrebotinama. Ne zaboravite da drite pritisnut taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac), dok miem pritiskate mesto koje hoete da kopirate, tj. dok birate referentnu oblast. Na slici 21.17 prikazana je delimino obraena fotografija. Ne zaboravite da uzmete uzorak iz druge oblasti kada ogrebotina stigne do svetlije ili tam nije povrine na fotografiji. 7. Ogrebotine sa lica najbolje ete ukloniti ako etkicom ponovo naslikate svako lice - nemojte pokuavati da ih popravite alatkama Healing Brush ili Clone Stamp. Da biste sebi olakali posao, uveliajte sliku na najmanje 200%. Izaberite alatku Zoom pri dnu kutije sa alatkama, i pritisnite fotografiju da biste je uveliali. 8. Aktivirajte pipetu i njome pritisnite sivu nijansu koja je najblie ogrebotini. Izaberite malu etkicu i slikajte preko ogrebotina, menjajui - pomou pipete - sive nijanse po potrebi. Slika 21.18 prikazuje deo fotografije pre i posle ove faze. 9. U isto vreme, moete upotrebiti alatku Smudge da biste uklonili eventualno zaostale svetle take, ili razmazali male pukotine tako da se stope sa slikom.

351

10. Zatim, po potrebi, primenite alatke Dodge i Burn da biste istakli detalje. Alatkom Dodge posvetljujete sliku, a alatkom Burn je zatamnjujete. Alatkom Sponge (sunerom) - treom alatkom u tom pregratku kutije sa alatkama - poveavate ili smanjujete zasienost boja. Izaberite alatku Dodge i podesite njen parametar Exposure na 25% da bi promene bile postepene. Slika 21.19 prikazuje dokle smo stigli. 11. Sada samo treba da malo popravimo fokus primenom alatke Unsharp Mask ili, moda, Gaussian Blur. Uporedite sliku 21.20 sa originalnom fotografijom. Nije idealna - jo uvek je zrnasta - ali vie nije izgrebana i pocepana.

352

6. Poto filtar Dust & Scratches nije obavio ono to smo hteli, moraemo runo da uklonimo ogrebotine. Upotrebiemo alatku Healing Brush, a poeemo od pozadine zato to je to dobro mesto za vebanje. Izaberite alatku Healing Brush i otvorite paletu Brushes. Odaberite meku etkicu. Od dve opcije Source izaberite Sampled, nemojte da potvrdite opciju Aligned, odaberite tamnu nijansu pored ogrebotine i ponite da pritiskate po ogrebotinama. Ne zaboravite da drite pritisnut taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac), dok miem pritiskate mesto koje hoete da kopirate, tj. dok birate referentnu oblast. Na slici 21.17 prikazana je delimino obraena fotografija. Ne zaboravite da uzmete uzorak iz druge oblasti kada ogrebotina stigne do svetlije ili tamnije povrine na fotografiji. 7. Ogrebotine sa lica najbolje ete ukloniti ako etkicom ponovo naslikate svako lice - nemojte pokuavati da ih popravite alatkama Healing Brush ili Clone Stamp. Da biste sebi olakali posao, uveliajte sliku na najmanje 200%. Izaberite alatku Zoom pri dnu kutije sa alatkama, i pritisnite fotografiju da biste je uveliali. 8. Aktivirajte pipetu i njome pritisnite sivu nijansu koja je najblie ogrebotini. Izaberite malu etkicu i slikajte preko ogrebotina, menjajui - pomou pipete - sive nijanse po potrebi. Slika 21.18 prikazuje deo fotografije pre i posle ove faze. 9. U isto vreme, moete upotrebiti alatku Smudge da biste uklonili eventualno zaostale svetle take, ili razmazali male pukotine tako da se stope sa slikom.

353

10. Zatim, po potrebi, primenite alatke Dodge i Burn da biste istakli detalje. Alatkom Dodge posvetljujete sliku, a alatkom Burn je zatamnjujete. Alatkom Sponge (sunerom) - treom alatkom u tom pregratku kutije sa alatkama - poveavate ili smanjujete zasienost boja. Izaberite alatku Dodge i podesite njen parametar Exposure na 25% da bi promene bile postepene. Slika 21.19 prikazuje dokle smo stigli. 11. Sada samo treba da malo popravimo fokus primenom alatke Unsharp Mask ili, moda, Gaussian Blur. Uporedite sliku 21.20 sa originalnom fotografijom. Nije idealna - jo uvek je zrnasta - ali vie nije izgrebana i pocepana.

354

355

Nijansiranje fotografija
U ranim danima fotografije, slike esto nisu bile crnobele, ve braon, plave ili srebrne. Za toniranje slika najee je koriena sepija - topla crvenkasto braon boja koja nas asocira na stare fotografije. Photoshop nudi nekoliko naina da restaurirate boju sepije na slici koju obraujete. Moda je najlake da se vratite u reim RGB ili CMYK - zavisno od toga da li e se finalna slika gledati na ekranu ili tampati - i da zatim koristite okvir za dijalog Hue/Saturation (Image-Adjustments-Hue/Saturation) da biste dodali boju. Kada otvorite okvir za dijalog (slika 21.21), potvrdite opcije Colorize i Preview. Zatim pomerajte klizae sve dok slika ne bude izgledala onako kako elite. Kada budete zadovoljni bojom, pritisnite OK.

Dvotonske slike
Neto bogatiji ton postii ete korienjem reima Duotone, koji kombinuje sliku u sivim tonovima s mastilom u boji. Reim Duotone se esto koristi za proirivanje

356

opsega sivih tonova na fotografiji, zato to tipina tamparska maina moe da reprodukuje samo oko 50 nijansi sive. Photoshop moe da generie ak 256 sivih nijansi. Da biste napravili dvotonsku sliku, ponite od slike u sivim tonovima. Ne treba da je vraate u reim RGB, niti u neki drugi reim koji obino koristite. Izaberite ImageM o d e - D u o t o n e . U okviru za dijalog Duotone Options moete izabrati dodatne boje da biste dobili sliku u tri tona (Tritone) ili etiri tona (Quadtone). M a d a se dvotonske slike obino prave korienjem crne i jo jedne boje (slika 21.22), nema nikakvog razloga da ne upotrebite i neke druge dve boje, naroito ako je finalna slika namenjena prikazivanju na Webu ili prezentaciji na raunam, a ne za tampu.

Ako ste uradili prethodnu vebu, pokuajte da od obraene fotogra fije mladih momaka napravite dvotonsku sliku. U suprotnom, otvo rite bilo koju fotografiju sa irokim spektrom sivih tonova. Da biste napravili dvotonsku sliku, pratite sledee korake: 1. Otvorite okvir za dijalog Duotone Options ( I m a g e - M o d e Duotone). 2. Iz padajue liste Type izaberite opciju Duotone, ukoliko ve nije izabrana (slika 21.22). 3. Pritiskom na uzorke boja izaberite boje za dvotonsku sliku. Kao prvu boju (Inki) odaberite crnu ili neku drugu tamnu boju, a kao Ink2 - svetliju boju. (Slika 21.22 prikazuje moj izbor.) Ako elite da koristite posebne boje (tj. boje iz sistema kao to su PANTONE, Focoltone, , Trumatch itd.), morate izabrati Adobe Color Picker, a ne sistemski bira boja. Da biste aktivirali Adobe Color Picker, privremeno zatvorite okvir za dijalog Duotone Options pritiskom na dugme Cancel, i otvorite okvir za dijalog General Preferences; izaberite Edit-Preferences-General, ili Ctr+K (Windows), odnosno Command+K (Mac). Postavite Color Picker na Adobe i pritisnite OK. Ponovo otvorite okvir za dijalog Duotone Options i nastavite.

357

4. Polja sa dijagonalnom linijom levo od uzorka boje slue za podeavanje krivih dvaju izabranih boja. Kada pritisnete polje, otvara se okvir sa krivom na mrei linija (slika 21.23), koja funkcionie isto kao kriva iz podmenija Image-Adjustments-Curves. Pritiskajte krivu miem da biste postavili take, i povlaenjem podesite krivu. Ne moete da vidite kako to deluje na sliku, ali promene vidite na traci tonova pri dnu okvira za dijalog Duotone Curve.

5. Pritisnite OK da biste na sliku primenili dva izabrana tona. Naalost, ne postoji polje za prikaz efekta pre primene. Ako niste zadovoljni rezultatom, ponovo izaberite I m a g e - M o d e - Duotone i isprobajte drugaiju kombinaciju boja.

Rukom bojene" fotografije

Pre mnogo godina, dok nisu postojali kolor filmovi, bilo je uobiajeno runo toniranje fotografija. Fotografije su bile briljivo premazivane specijalnim, razblaenim bojama da bi se dobila kakva-takva imitacija slike u boji. Photoshopove alatke Brush i Airbrush veoma su pogodne za simuliranje izgleda runo bojenih fotografija. ak moete i da obojite slike iz omiljenih klasinih filmova brae Marks ili Hamfrija Bogarta. (Veliki broj crnobelih slika iz starih filmova i fotografija filmskih zvezda moete nai na Webu i na njima vebati.) Kada oistite sliku koju hoete runo da obojite, vratite se u reim rada u boji - RGB ili CMYK. Napravite nov sloj i podesite mu neprovidnost na oko 10% do 30%. Postavite neprovidnost etkice na 80% i bojite. Druga mogunost je da ostavite neprovidnost sloja na 100%, izaberete reim meanja Color i bojite.

358

Ako bojite velike, nekomplikovane oblasti, upotrebite jednu od alatki za izbor - na primer laso ili arobni tapi - da biste izabrali oblast. Odaberite boju prednjeg plana i opciju Fill iz menija Edit; otvara se okvir za dijalog. Podesite Opacity na 25% i izaberite opciju Multiply iz padajue liste reima meanja (Mode). Nemojte da potvrdite opciju Preserve Transparency. U padajuoj listi Use izaberite Foreground Color. Pritisnite OK da biste sve izabrane oblasti popunili izabranom bojom zadate neprovidnosti. Ako nema dovoljno boje, ponovo otvorite okvir za dijalog Fill i ponovo je primenite, ili ponitite operaciju i zadajte vei procenat neprovidnosti. Ukoliko ste preterali s koliinom boje, ponitite operaciju i zadajte manji procenat neprovidnosti. Zavrni rezultat je prikazan na slici 21.24 i na stran a m a u boji.

Vinjete
Kada obraujete stare fotografije, ili nove koje bi trebalo da izgledaju kao stare, moete ih napraviti kao vinjete. To doprinosi da slika izgleda kao kameja na kojoj fotografisana osoba izbija u prvi plan, a pozadina se postepeno gubi. Evo jednostavnog naina da postignete ovaj efekat. Nacrtajte eliptian okvir za izbor oko portreta. Invertujte selekciju tako da bude izabrana pozadina. Umekajte selekciju zadavanjem odgovarajue vrednosti parametra Feather Radius (Select- Feather). Izaberite Edit-Fill i postavite boju pozadine na belu, reim meanja na Normal, a neprovidnost na 100%. Efekat je prikazan na slici 21.25.

359

Saetak
U ovom poglavlju opisani su naini popravke oteenih fotografija. Kada imate stare, napukle, pocepane ili izbledele fotografije, Photoshop vam nudi niz alatki za prikrivanje nedostataka i restauriranje slika. Alatka Eyedropper omoguava da izaberete boju ili sivu nijansu koju ete zatim naneti bilo kojom alatkom za slikanje. Alatkom Clone Stamp klonirate izabrani deo slike i kopiju prenosite gde god elite, u meri koja je potrebna da bi se maskirala pukotina, ispunio prazan prostor, ili prekrili objekti koje hoete da sakrijete. Alatke Healing Brush i Patch kopiraju osobine selekcije i prenose ih na drugo mesto, a tekstura, osvetljenost itd. ostaju isti. Alatka Patch bira oblast lasom, dok Healing Brush radi sa oblicima etkica. Nijansiranje starih fotografija postie se na nekoliko naina - bojenjem ili pretvaranjem fotografije u dvotonsku, tritonsku ili etvorotonsku sliku. Runim bojenjem se dobija drugaija vrsta starinskog stila slike. Vinjete takoe doprinose starinskom izgledu fotografija.

U prethodnoj lekciji obradili smo neke crnobele fotografije. U ovoj lekciji uradiemo isto to sa slikama u boji. Moete podesiti boje da biste popravili sliku koja je izbledela od starosti ili sadri previe crvene, zelene ili neke druge boje. Moete kompenzovati blagu ili umerenu podeksponiranost ili preeksponiranost, ali slici ne moete vratiti ono ega na njoj nema, osim ako to ne naslikate. Uklonite crvenilo iz oiju svoje erke ili sablasno zeleno iz oiju make. Imate li, moda, tinejderku koji se pita kako bi izgledala sa narandastom ili zelenom kosom, ili poluobrijanom glavom? Isprobajte sve ovo prvo na ekranu. Moda e se zadovoljiti jo jednim parom minua.

Retuiranje boja
Sve slike na kojima smo dosad radili bile su stare crnobele fotografije. Iste alatke i tehnike moete koristiti i za obradu slika u boji. Moda ete ustanoviti da se slike u boji retuiraju lake od crnobelih. Boja moe da sakrije deo tragova obrade. Na slici 22.1 prikazana je fotografija snimljena krajem ezdesetih godina. Ne znam ta joj se dogodilo. Moda je bila ostavljena na radijatoru ili na suncu. Moda nije dobro razvijena. Bila je previe tamna, a beli okvir oko slike je pouteo. Slobodno uitajte sliku sa Samsove Web lokacije i radite uporedo sa mnom. Slika se zove momanddog. ] p g .

361

Pogledajte paletu Channels prikazanu na slici 22.2. O d m a h se vidi da je plavi kanal najtamniji, to znai da slika sadri previe plave boje, a znamo da sadri i previe ute. Dobra vest je da sva tri kanala sadre dosta detalja, to znai da emo moi da uravnoteimo boje i spasimo fotografiju.

362

Pomou okvira za dijalog Curves (slika 22.3) mogu da spustim krivu zelenog kanala da bih uklonila najvei deo neeljene boje. To je bolje nego da je potpuno uklonim. Da biste u okviru za dijalog Curves podesili jednu boju, uradite sledee: 1. Dok je otvorena slika, otvorite okvir za dijalog Curves (ImageAdjustments-Curves). 2. Iz padajue liste Channel izaberite boju koju treba podesiti. Uko liko treba smanjiti crvenu, zelenu ili plavu, u listi izaberite Red, Green ili Blue. Ako mislite da je problem u cijanu, magenti ili utoj boji, izaberite boju koja joj je komplementarna na krugu boja. Ako ima previe ute, dodajte plavu. Ukoliko ima previe magente, dodajte zelenu, a ako ima previe cijana, dodajte crvenu. U ovom sluaju oigledno treba smanjiti koliinu ute i plave. Poto ne postoji kriva za utu boju, smanjiemo zelenu. 3. Povucite krivu nagore da biste poveali koliinu boje. Povucite je nadole da biste smanjili koliinu boje dodavanjem komplemen tarne boje. Dok povlaite, posmatrajte prikaz slike. Kada boje budu izgledale kako treba, pritisnite OK (slika 22.3).

Poto smo uklonili viak boje sa ove fotografije, treba je jo malo doraditi tj. poveati joj zasienost. Osim toga, treba je obrezati, podesiti svetlou i kontrast, i ukloniti neke fleke. Obavezno pogledajte zavrenu sliku na stranama u boji. Poboljanje je oigledno.

363

Uklanjanje crvenila oiju

Sigurno ste viali crvene oi na fotografijama. To nije problem na crnobelim slikama koje naknadno bojite, ali se esto javlja na slikama u boji ljudi i ivotinja koje su snimljene s blicom. U osnovi, ova pojava je posledica odbijanja svetlosti od krvnih sudova onog dna, usled ega se javlja crveni odsjaj u zenicama svakog ko gleda direktno u blic fotoaparata. Uzgred, kod nekih maaka javlja se slian fenomen - zeleno oko. Probleme moete izbei ako se pobrinete da osobe (ili ivotinje) koje fotografiete ne gledaju pravo u aparat. Pored toga, prostorija treba da je to bolje osvetljena da bi enice bile to manje. Na slici 22.4 prikazan je portret plavooke make koja pati od ozbiljnog crvenila oiju. Fotografija je snimljena u tamnoj sobi, a blic je uhvatio maku irom otvorenih oiju. Ako korigujemo boju oiju, dobiemo lepu sliku.

Postupak je veoma jednostavan. Evo ta treba da uradite: 2. arobnim 1. Otvorite sliku i uveliajte oi pritiskajui ih alatkom Zoom. tapiem izaberite oblasti koje treba korigovati (slika 22.5).

364

3. Aktivirajte alatku Paint Bucket (kantu s bojom). Podesite boju prednjeg plana na crnu. Na traci sa opcijama alatke podesite reim meanja (Mode) na Darken, a neprovidnost (Opacity) na oko 80%. Na taj nain potamneete oko a zadrati detalje. 4. Paljivo izlijte boju u zenice, vodei rauna da ne obojite njihove bele ili drugaije obojene delove. Moda ete morati da pritiskate razliite izabrane oblasti zenice da biste je celu obradili. Ako slu ajno popunite i mesto na kome se javlja odsjaj oka, ponitite operaciju. Ukoliko elite da dodatno naglasite odsjaje, upotrebite olovku debljine jednog piksela i doterajte sliku. 5. Pritisnite Ctrl+H (Windows), odnosno Command+H (Mac) da biste sakrili selekciju i procenili uticaj promene. Na slici 22.6 prikazana je zavrena maka.

Delimino providna crna koju smo dodali efikasno je zatamnela zenice, a detalji nisu izgubljeni. Ovu tehniku moete koristiti svaki put kada maloj povrini na slici treba drastino da promenite boju. Vodite rauna da ne izaberete deo slike koji ne elite da izmenite.

Alatka za zamenu boje

U Photoshopu CS postoji nova alatka za reavanje problema crvenih oiju i drugih malih mrlja kojima treba brzo promeniti boju. Alatka Color Replacement koristi boju prednjeg plana za selektivno slikanje samo preko boje koju izaberete. Postupak je bri od prethodno opisanog, ali rezultati moda nee biti tako dobri, posebno po obodu oka. Ako po obodu korigovanog oka vidite crveni prsten, poveajte vrednost parametra Tolerance da biste zamenili boju na veoj povrini. Na slici 22.7 prikazano je korienje alatke za zamenu boje na istoj fotografiji make.

365

Izmene povlaenjem i putanjem

Neke fotografije su gotovo idealne, ali imaju jedan neprijatan detalj. To mogu da budu ice dalekovoda koje prelaze preko neba ili ubre na ulici. Primer takve foto grafije dat je na slici 22.8. Kada je oblast neposredno pored problematinog mesta u osnovi ista kao ostatak prednjeg plana, jednostavno ete se resiti nepotrebnih eleme nata tako to ete lasom izabrati pare neba, ulice ili drugog odgovarajueg dela

366

slike, i povui ga preko neeljenih objekata. Ova tehnika je dobra za slike na kojima ice dalekovoda ili antene mobilnih telefona paraju nebo, tj. za sve slike na kojima se nepoeljni detalji nalaze na jednostavnoj pozadini.

Da biste u ovu svrhu upotrebili laso, uradite sledee: 1. Izaberite laso iz kutije sa alatkama. Otvorite okvir za dijalog Feather (Select- Feather) i zadajte Feather Radius izmeu 3 i 6 piksela. To e pomoi da se kopirano nebo uklopi. 2. Obuhvatite deo slike lasom. 3. Dok je selekcija aktivna, izaberite alatku za pomeranje (pritisnite taster V) i drite Alt (Windows), odnosno Option (Mac) dok povlaite selekciju. Pogledajte ovu operaciju izbliza na slici 22.9.

367

4. Ako bude potrebno, ponovite postupak birajui razliite delove slike i prevlaei ih preko svega to hoete da sakrijete. 5. Kada zavrite, pritisnite Ctrl+D (Windows), odnosno Command+D (Mac) da biste ponitili selekciju.

Obrada fotografije
Ponekad sa fotografije morate da uklonite vie od jedne ogrebotine ili nepotrebnog elementa. Ima situacija kada treba da odstranite velike objekte da biste spasli potencijalno dobru sliku. Na slici 22.10 prikazana je upravo takva fotografija, koju mi je poslala prijateljica u nadi da u uspeti da uklonim preterano arenu pozadinu. Slika se zove family. j pg i nai ete je na Samsovoj Web lokaciji.

Pri spaavanju svake fotografije prvo ustanovite da li je treba obrezati ili joj treba korigovati boje. Ova fotografija je dobro obrezana, ali joj treba jo malo cijana. Okvir za dijalog Variations omoguava da pojaate cijan i malo zatamnite sliku. 1. Zameniemo areni tapet jednobojnom pozadinom iju boju emo izabrati s nekog drugog dela slike. Radiu na novom sloju i obojicu ga novom bojom pozadine. Izabrala sam plavozelenu boju sa dempera ene na desnoj strani. Vazdunom etkicom sam izabranu boju rasprila preko stare pozadine na novom sloju, ne vodei mnogo rauna o ivicama. Slika 22.11 prikazuje trenutno stanje.

368

2. Sada poinje zabavniji deo posla. Morate da zamenite poloaj dva sloja. U prvom trenutku e izgledati kao da je novi sloj nestao. Dvaput pritisnite sloj pozadine, tj. onaj na kome se nalazi fotografija etiri brana para. Dajte mu podrazumevano ime (Layer 0), ili neko drugo, pa ga na paleti Layers prevucite iznad sloja na kome ste naslikali novu pozadinu (slika 22.12).

3. Sada samo treba da izaberete i uklonite zaostale delove tapeta da biste dobili konsistentnu pozadinu. Upotrebite bilo koji laso ili gumicu. Za ovakve poslove najrae koristim magnetni laso, ali u posle toga ipak morati da doradim uglove i ivice malom gumicom (slika 22.13).

369

4. Uklonila sam odvratni tapet. Sada je dobar trenutak za eventualno finalno podeavanje boja. Malo sam poveala zasienost i primenila filtar Dispeckle da bih uklonila prainu koja potie od stakla skenera. Na kraju, poto je obojeni zid delovao ravno i nezanimljivo, primenila sam filtar Lighting Effects da bih zidu dodala reflektovano svetio i senke. Na slici 22.14 i na stranama u boji prikazana je finalna fotografija, spremna za kaenje na zid.

Uklanjanje objekata sa slike

I najboljim familijama se deava da se na porodinu fotografiju uvue neko ko tu ne pripada. Moda va bivi partner, ili najnovija ljubav vaeg deteta - sa zelenom pankerskom frizurom, konom jaknom i minuom u nosu. Ko god da je, obino ga moete - zahvaljujui Photoshopu - ukloniti sa slike mnogo lake nego iz ivota. Slika 22.15 snimljena je na jednom sajmu. ovek u prednjem planu ima prugastu koulju koja je na fotografiji dala moare aru, a izmeu oveka za pultom i devojke s rancem viri ena koja ba i ne mora da bude tu.

370

Ukloniu enu, a mukarca u preobui u jednobojnu, sivu koulju. Prvi korak je biranje koulje. Na slici 22.16 upotrebila sam arobni tapi i laso da bih izabrala koulju. Zatim sam na selekciju primenila filtar Lens Blur. Pruge su se meusobno stopile, pa sam dobila jednobojnu koulju. Poto sam filtar primenila samo na koulju, ostatak slike je ostao nepromenjen.

Nastavak je jo jednostavniji. Kopirala sam pozadinu iznad enine glave, i povukla je nadole. Na slici 22.17 prikazana je fotografija posle uklanjanja ene. Potrebne popravke trajale su samo nekoliko minuta, a dobijena je bolja slika. Ovakva vrsta nasumino snimljenih fotografija skoro uvek sadri elemente bez kojih bi izgledala bolje. Zahvaljujui magiji Photoshopa, moete brzo i lako doterati mnoge svoje fotografije.

371 Lekcija

22

Ubacivanje objekata koji nisu postojali na originalnoj slici

Kada sam nedavno posetila Pomorski muzej u Halifaksu, u Novoj kotskoj, zaintrigirali su me predmeti sa Titanika, posebno jedna od nekoliko stolica sa palube koje su ostale sauvane posle brodoloma (slika 22.18). Poto su me - ne jednom - kritikovali zato to ponekad radim nepotrebne stvari, drugim recima, razmetam stolice po palubi Titanika", odluila sam da to stvarno i uradim. Volela bih da smestim ovu stolicu na neku lepu peanu plau.
SLIKA 22.18 Stolice sa palube Titani ka bile su od pune hrastovine. Ova stolica se nalazi na lanoj palubi, pa nee moi lako da se izabere.

372

Najbolji nain za izbor stolice bio je korienje alatke Magic Wand pri relativno niskoj vrednosti parametra Tolerance. Pri tom sam ipak pokupila i delove poda, ali sam ih kasnije uklonila tako to sam drala taster Alt/Option dok sam ih obuhvatala lasom (slika 22.19).

Sve u svemu, koristila sam magnetni laso, arobni tapi i obian laso. Uveliavanje slike je takoe dosta pomoglo, ali je pravljenje ove selekcije ipak predstavljalo probu strpljenja. Kada sam izabrala celu stolicu, isekla sam je komandom Cut i smestila na fotografiju lepe peane plae koju sam takoe snimila na tom putovanju. Nije mi se svialo kako je postavljena, pa sam je malo izobliila da bi delovala prirodnije u novom okruenju. Na kraju sam - zbog vee realistinosti - dodala senku na sloj sa stolicom, i iskopirala udne travke prikazane na dnu slike pa ih postavila preko stolice (slika 22.20).

373

Svrha vebi iz ove lekcije jeste da pokau da se svaka slika moe spasti - bez obzira na to koliko je oteena ili zaguena nepotrebnim detaljima. Pri retuiranju slika ograniava vas jedino vaa mata.

Saetak
Retuiranje slika u boji ne razlikuje se mnogo od retuiranja crnobelih fotografija, osim to morate da vodite rauna o bojama i reimima meanja. Fotografije na kojima boje nisu dobre popravljaju se Photoshopovim standardnim alatkama za podeavanje boja. Retuiranje u cilju uklanjanja oiglednih nedostataka i crvenih oiju, najbolje se postie etkicom i pipetom, uz uveliavanje slike da biste videli ta radite. Koristite slojeve da biste zatitili originalnu sliku dok je obraujete, i primenite izmene (tj. spojite slojeve) tek kada budete zadovoljni rezultatima.

375 393

Izbor tampaa Priprema za tampanje tampanje strane Priprema slike Papiri Korienje Photoshopovih slika u drugim programima
Skoro smo gotovi... Napravili ste divne radove u Photoshopu i hteli biste da ih okaite na zid i da poaljete kopije svojim prijateljima. elite da koristite te slike u biltenima i PowerPoint prezentacijama, moda ak i u bazama podataka. (Verovatno biste voleli i da neka od ovih remek-dela stavite na svoju Web prezentaciju, ali to ete nauiti u sledeoj lekciji.) ak i danas, u svetu Interneta, CD-ova i drugih elektronskih medija, tampanje nije otilo u zaborav, a nikad i nee. Obezbeivanje da se slika dobro odtampa isto je tako vano kao bilo koji korak u procesu nastajanja slike, pa zasluuje sopstvenu lekciju. tampanje bi trebalo da ide lako, zar ne? Zadate komandu Print i gledate kako se vaa slika pojavljuje na papiru. Naalost, obezbeivanje dobre tampe iz Photoshopa moe ukljuivati prilian broj promenljivih, kao i odluka koje treba da done sete. U ovoj lekciji pozabaviemo se ovim temama - od izbora tampaa, do podeavanja mastila, izrade separacija, polutonskih rastera itd. Upozoravam vas da emo pri obradi nekih od ovih tema zalaziti u detalje, navo diti tehnike podatke i pominjati stvari koje vam nisu vane ako tampate samo na jednoj vrsti tampaa. Slobodno zanemarite odeljke koji se ne odnose na nain tampe koji koristite. Ako u vaem sluaju nita od navedenog nema smisla, prihvatite podrazumevane (ponuene) parametre. S tim parametrima vae slike e sigurno biti, u najmanju ruku, primerno odtampane.

376

Izbor tampaa
Verovatno ve znate da postoji mnogo vrsta tampaa i tehnologija tampanja. Nain tampanja oigledno mnogo zavisi od tampaa koji koristite. U stvari, trebalo bi da tampa utie na va nain rada u Photoshopu, zato to ete eleti da finalnu sliku odtampate najbolje to moete na odreenom tampau. O tampaima bi mogla da se napie cela knjiga. U ovom odeljku zadovoljiemo se kratkim pregledom onoga to n a m je na raspolaganju: mlazni tampai (engl. ink-jet printers), laserski tampai (engl. laser printers), tampai sa sublimacijom boja (engl. dye-sublimation printers), termalni tampai s voskom (engl. thermal wax printers) i ureaji za fotoslog (engl. imagesetters).

Mlazni tampai
Na jeftinom kraju spektra nalaze se kuni i kancelarijski mlazni tampai, od kojih skoro svi daju kolorne otiske prihvatljivog kvaliteta. Primeri mlaznih tampaa su HP-ove serije DeskJet, Canonovi tampai Bubble Jet i Epsonovi tampai Stylus. Nisu svi mlazni tampai kompatibilni s jezikom PostScript. To znai da neki od njih ne mogu da tampaju PostScript informacije koje se moda nalaze u vaim negrafikim" dokumentima. Meutim, za veinu slika to nije problem ako ih niste snimili u formatu EPS (Encapsulated PostScript).

Kvalitet otiska znatno varira - u rasponu od pristojnog do odlinog - zavisno od vrste i cene mlaznog tampaa. Mnogo zavisi od veliine take mastila koju tampa nanosi na podlogu, i od toga da li je proces etvorobojni ili estobojni. Veina mlaznih tampaa koristi patrone sa etiri vrste mastila - cijanom, magentom, utom i crnom bojom. Mnogi od njih mogu da daju slike fotografskog kvaliteta. estobojni tampai imaju jo dva mastila - obino svetlomagenta i svetlocijan. U etvorobojnom procesu, ako imate veliku svetlu povrinu, na primer nebo, esto mogu da se razaznaju pojedinane take cijana i magente - koje ine boju neba - zato to su one jako razliite. Korienje svetlijih nijansi ovih boja omoguava tampau da nanese vie boje a da se to ne primeti. Postoji i nekoliko Kodakovih i Epsonovih estobojnih tampaa koji koriste drugaiji sistem boja - heksahrom (engl. hexachrome). Pored CMYK mastila, imaju jo narandasto i zeleno. Rezultat su ivlje boje i skuplja tampa. Postoji ak i osmobojni sistem, oktahrom, koji koristi sva pomenuta mastila. Oni jo uvek nisu uobiajeni, ali - u kompjuterskom svetu - sve postaje manje, bre, pametnije i jeftinije gotovo preko noi. Najkvalitetniji mlazni tampai, kao to je Iris, mogu kotati i desetine hiljada dolara, ali su izvanredni za profesionalne grafiare. Iris i sline tampae koji daju

377

slike umetnikog kvaliteta, esto moete nai u grafikim studijima i firmama koje se bave osvetljavanjem filmova. Pomou ovih tampaa mogu se dobiti veoma veliki otisci, do oko 80 120 cm, zadivljujueg kvaliteta i veoma detaljni. Svoj rad moete odtampati na Irisu, ali je to dosta skupo (oko 100 evra za jednu sliku dimenzija 40 50 cm).

Laserski tampai
Laserski tampa se smatra standardnom opremom profesionalaca i ima dobro uravnoteene odnose cene, kvaliteta i brzine. Proizvode ih poznate kompanije, kao to su G C C i Hewlett-Packard. Veina laserskih tampaa tampa u rezoluciji od 300 do 600 dpi (a neki i do 1200 dpi), i naroito su dobri za tampanje crnobelih slika i slika u sivim tonovima. Laserski tampai su obino bri od mlaznih, ali su i skuplji. Laserski tampai u boji mogu da budu veoma dobri, ako volite jarke boje i ne smetaju vam sjajne povrine koje se najee pojavljuju na mestima gde je nanet gust sloj tonera. Laserski tampai rade tako to zagrevanjem stapaju toner u prahu sa papirom. Kolorni laseri koriste etvorobojnu kasetu s tonerom.

tampai sa sublimacijom boja

tampai sa sublimacijom boja su skupi tampai za slike fotografskog kvaliteta, ali dobijate tano ono to ste platili. Kvalitet slika je odlian, ali ovi tampai koriste specijalne trake i papir. Ne moete koristiti obian papir, a specijalni, premazani papiri su skupi. esto ih imaju usluni studiji, gde za skroman iznos moete dobiti odtampan otisak. Ako vas zadovoljavaju mali, ali perfektni otisci, potraite stone tampae sa sublimacijom boja. Nekoliko kompanija ih proizvodi i prodaje po razumnim cenama. Nedostatak im je to mogu da prave samo otiske dimenzija 10 15 cm.

Termalni tampai s voskom

tampai s voskom takoe daju veoma kvalitetne otiske, ali su po cenama sliniji laserskim tampaima. Zbog materijala koje koriste, termalni tampai su posebno korisni za izradu folija. Kratko vreme su bili veoma popularni kao prenosivi tampai, zato to im treba samo traka i neki mehanizam i elektronika za pokretanje trake i papira u potrebnim pravcima. Seam se jednog koji je bio oko 30 cm dugaak, dok su mu ostale dve dimenzije bile oko 8 cm. Kvalitet otiska bio je izuzetno dobar. Ove tampae je danas mnogo tee nai zato to je cena mlaznih tampaa znatno pala, a i prenosivost im se poboljala.

Ureaji za osvetljavanje filma

Ureaji za osvetljavanje filma (ili osvetljivai, ureaji za fotoslog) jesu tampai koji se koriste za srednje ili velike poslove komercijalnog tampanja. Ove velike i skupe maine tampaju sliku na fotografski film ili papir. Film se zatim razvija i koristi za izradu tamparskih ploa. Rezolucije su od 1200 do 2400 dpi, pa i vie.

378

Osvetljivai ne tampaju u boji. Umesto toga, morate da napravite zasebne otiske za svaku boju koju hoete da odtampate. Ti otisci se zovu separacije i kasnije emo vie govoriti o njima.

Priprema za tampanje
Mogue je zai veoma duboko u teoriju i metodologiju tampanja. Profesionalci znaju da cene kalibrisane monitore i definisane profile za tampanje u boji, jer im garantuju da e ono to vide na ekranu biti najpriblinije onome to e dobiti na papiru. Nama, ostalima, dovoljno je da u veini sluajeva dobijamo pristojne rezultate. U ovoj lekciji pozabaviemo se nekim tajnama tampanja u boji, ali - pre nego to se upustimo u to - ponimo od osnova. tampai koriste softver koji se naziva upravljaki program za tampa (engl. printer driver) i koji funkcionie kao deo operativnog sistema - Windowsa ili Mac OS-a. Upravljaki program prevodi izlaz iz Photoshopa (kao i iz programa za obradu teksta, ili iz nekog dragog programa) u oblik koji tampa moe da razume i reprodukuje na papiru. (Dobro, i na svili, foliji itd.) Prema tome, da biste mogli da tampate, morate imati prikljuen tampa i uitan odgovarajui upravljaki program. Ukoliko na raspolaganju imate vie od jednog tampaa, proverite da li ste izabrali onaj koji nameravate da koristite. Na PC raunam, izaberite tampa u meniju FilePage Setup ili File-Print. Ako radite na Macu, upotrebite Print Center ili izaberite tampa iz padajue liste na vrhu okvira za dijalog Print. Photoshop ima etiri komande koji se odnose na tampanje, od kojih prve tri otvaraju okvir za dijalog. Page Setup je deo upravljakog programa za tampa. Print with Preview je specifian za Photoshop. (Ranije se zvao Print Options.) U okviru za dijalog Print proveravate sve to ste podesili u ostala dva okvira i pritiskate dugme OK da biste dokument odtampali. Komanda Print One Copy radi ba to to joj ime kae - odmah alje aktivnu sliku na tampa, ne pitajui vas nita. Slika e se odtampati na izabranom tampau, sa parametrima koji su korieni prilikom tampanja prethodne slike. Veliki broj istih parametara moete podesiti ili u okviru za dijalog Print with Preview, ili u okviru za dijalog Page Setup. Zaista nije vano koji koristite. Ponimo sa okvirom za dijalog Page Setup (slika 23.1).

379

Izgled okvira za dijalog Page Setup pomalo varira u zavisnosti od tampaa, i razlikuje se na PC raunam i na Macu, ali svi oni obezbeuju iste osnovne funkcije. (Treba da znate da nee sve dodatne opcije uvek biti dostupne.) Okvir za dijalog Page Setup obino nudi sledee informacije i opcije: Printer - Ime tampaa se uvek pojavljuje negde u okviru za dijalog. Uverite se da ste izabrali odgovarajui tampa za dati posao. Properties - Na Windows raunarima pritisnite ovo dugme da biste pristupili okviru za dijalog koji omoguava da promenite veliinu i orijentaciju papira, rezoluciju tampaa i parametre rastera. Paper Size - Izaberite veliinu papira na kome tampate. Obino vam se nudi dobar izbor standardnih veliina papira u SAD i Evropi, ukljuujui A4, Legal i Tabloid. Source - Ako tampa ima vie fioka za papir ili vam omoguava da birate izmeu fioke i runog, pojedinanog ubacivanja papira, izaberite izvor papira koji tampa treba da koristi za dati posao. Orientation - Izaberite orijentaciju slike na tampanoj strani: portretna (ua dimenzija dole i gore), ili pejzana (ira dimenzija gore i dole). Reduce ili Enlarge - Zadajte odgovarajui procenat ako elite da se slika tampa umanjena, odnosno uveana.

U ovom okviru za dijalog moete podesiti i druge parametre, ali lino vie volim da ih podesim u okviru za dijalog Print with Preview (slika 23.2), jer mogu tano da vidim ta radim. Prva opcija je Position. Ako ne potvrdite polje Center Image, koje je podrazumevano potvreno, moete pomerati sliku po strani tako to ete menjati vrednosti parametara Top i Left, i postaviti je gde god hoete. To je velika promena u odnosu na rane verzije Photoshopa, u kojima ste mogli da tampate samo centriranu sliku. Ako povuete ugao slike, proporcionalno ete joj promeniti dimenzije, ime e se promeniti i odgovarajue vrednosti u odeljku Scale Print Size. Veliinu slike promeniete i ako upiete procentualnu vrednost u polje Scale. Promena veliine je relativna - u odnosu na prvobitnu veliinu slike. Ako imate fotografiju irine 6 cm, a hoete da na papiru bude iroka 9 cm, zadajte Scale 150%. To moete uraditi ili ovde, ili u okviru za dijalog Page Setup.

380

Kada pritisnete Show More Options, moete izabrati jedan od dva skupa opcija: Output ili Color Management. Opcije Output su iste kao u okviru za dijalog Page Setup, s tim to ovde njihovo dejstvo moete videti u polju za prikaz. Fotografiji sa slike 23.3 dodala sam oznake za obrezivanje, kalibracione klinove i natpis.

381

Evo nekih opcija i njihovog znaenja: Background - Hoete da ispod slike odtampate pozadinu u boji? Pritisnite dugme Background i otvorie se standardni Color Picker. Boja koju izaberete koristi se samo za tampanje i nee izmeniti originalnu datoteku sa slikom. (Ako tampale iz Windowsa, obavezno iskljuile ovu opciju kada zavrite s njom. U suprotnom, i oko sledee slike odtampae se pozadina.) Ako tampate na mlaznom tampau, umereno koristite ovu opciju da ne biste troili mnogo mastila! Border - Ako elite ram oko slike, pritisnite dugme Border. U okviru za dijalog zadajte irinu rama u inima, milimetrima ili takama. Ram je uvek crn - ne moete mu promeniti boju. (Kao ni Background, ni ova opcija ne utie na samu datoteku sa slikom.) Bleed - Margo (engl. bleed) znai da deo slike prelazi preko ivica papira. Izmeu slike i ivice papira nema nikakve granice niti beline. (Ova opcija ne radi na svim tampaima. Neki tampai ne mogu da tampaju do samih ivica papira.) Pritisnite dugme Bleed da biste definisali veliinu margoa u inima, milimetrima ili takama. Margo ne moe da bude vei od osmine ina (3,18 mm). Screen - Omoguava podeavanje linijature (gustine), ugla i oblika rasterskih taaka. Standardno je potvrena opcija Use Printer's Default Screens, a sve ostale opcije su nedostupne. Da biste promenili podrazumevane vrednosti parametara rastera, morate prvo da iskljuite opciju Use Printer's Default Screens. Ipak, podrazumevane opcije u veini sluajeva zadovoljavaju. Transfer - Omoguava da kompenzujete razlivanje take kada koristite ureaj za fotoslog (tj. kada tampate na filmu umesto na papiru). Razlivanje take (engl. dot gain) nastaje zbog razlivanja mastila na papiru. Funkcija Transfer obezbeuje da se pri tampanju na filmu taka ne poveava. Slino krivama koje definiu razlivanje take, funkcije transfera omoguavaju da zadate do 13 vrednosti koje definiu funkciju transfera. Za razliku od krivih u okviru za dijalog Dot G a i n Curves, funkcije transfera odnose se samo na tampanje one ne utiu na boje sa slike. Ako koristite kuni ili kancelarijski mlazni tam pa, ne treba da brinete za razlivanje take. Interpolation - Interpolacija je sposobnost nekih tampaa da ponovo uzorkuju" sliku tokom tampanja. Na primer, svaki PostScript Level 2 tampa moe da uzme niskorezolucijsku sliku i da joj u hodu popravi rezoluciju tako da odtampana kopija bude kvalitetnija. To je znaajno samo ako radite sa slikama niske rezolucije. Ova opcija je na raspolaganju samo ako ste izabrali PostScript tampa. Calibration Bars - Potvrdite ovu opciju da biste uz sliku tampali i kalibracione i obojene trake (klinove). Kalibraciona traka je red sastavljen od 11 sivih kva drata razliitih nijansi, a obojena traka je red od 11 boja. Ove trake pomau kada kalibriete odreeni tampa ili da vidite kako odreeni tampa tampa. (Opcija je dostupna samo ako koristite PostScript tampa.)

382

Registration Marks - Aktivirajte ovu opciju da biste oko slike odtampali razliite oznake za pasovanje. One pomau pri poravnavanju separacija boja. Corner Crop Marks - Ugaone oznake za obrezivanje pojavljuju se na svakom uglu slike i definiu granice obreza. To su obine vertikalne i horizontalne linije. Center Crop Marks - Oznake za obrezivanje centrirane na svakoj strani slike i definiu njeno sredite. Sastoje se od dve ukrtene linije. Na slici 23.4 prikazana je fotografija kojoj su dodate oznake za pasovanje i obrezivanje.

Description - Potvrdite ovu opciju da bi se na strani odtampao tekst koji se pojavljuje u odeljku Caption okvira za dijalog File Info. (Da biste pristupili ovom okviru za dijalog, izaberite File-File Info i uverite se da je u gornjoj padajuoj listi izabrana stavka Caption.) To moe biti korisno da bi se uz sliku navele i informacije o osobi za kontakt ili drugi detalji. Labels - Ako potvrdite ovu opciju, uz sliku e se odtampati i ime datoteke. Ukoliko tampate separacije boja, na svakoj separaciji tampa se i ime odgovarajueg kanala boje. Emulsion Down - Emulzija dole" znai da se fotoosetljiva emulzija na odtampanom filmu nalazi sa donje, neitljive" strane dokumenta. Slika se tampa kao horizontalan odraz originala u ogledalu. Ono to je bilo s leve strane sada je s desne i obrnuto. Ovo je kod nas uobiajen nain pripreme za ofsetnu tampu (tzv. kontraihta).

383

Negative - Kada je potvrena ova opcija, tampa se inverzna verzija slike. Drugim recima, belo postaje crno, crno postaje belo, a svi tonovi izmeu ova dva menjaju se na odgovarajui nain. Kao rezultat dobijate negativ slike. Ova opcija kod nas nije mnogo korisna. Meutim, u SAD i nekim drugim zemljama, veina tamparija e traiti da im dostavite negative filmova kada aljete materijal na ofsetnu tampu. Slika 23.3 prikazuje dodatne opcije koje sam izabrala u okviru za dijalog Print with Preview. Na slici 23.4 je rezultat - odtampana kopija slike. Pre nego to nastavite, proverite da li se sve to hoete da odtampate trenutno vidi na ekranu. Photoshop standardno tampa sve vidljive slojeve i kanale. Ako elite da tampate samo odreene slojeve i/ili kanale, uinite da samo oni budu vidljivi.

tampanje strane
Konano ste stigli do tampanja slike. Rekla sam vam da ima mnogo parametara za tampanje, zar ne? Otvorite okvir za dijalog Print (File-Print) (slika 23.5). Prvo treba da znate da i ovaj okvir za dijalog izgleda razliito za razliite tampae, platforme i izabrani reim boja slike. Meutim, svi oni od korisnika trae iste informacije.

Pogledajmo neka polja i opcije okvira za dijalog Print: Copies - Koliko kopija dokumenta hoete da odtampate? Unesite broj. Print Range - U ovoj oblasti (koja se na Macu zove Pages) zadajete opseg strana za tampanje. Ovaj parametar je nevaan u Photoshopu zato to njegovi dokumenti imaju samo jednu stranu. Media Type - Izaberite vrstu papira ili filma na kome tampate. Ovaj parametar, u stvari, slui za podeavanje koliine nanetog mastila, poto razliite vrste papira razliito upijaju. Ink - Izaberite opciju Color ili Black. Print Quality (ili Mode) - Korisnici Windowsa esto mogu ovde da zadaju rezoluciju tampaa, na primer, 300 ili 600 dpi. Korisnici Macintosha na raspolaganju imaju opisne" opcije kvaliteta tampe - Best, Normal, Econo-

384

fast ili varijaciju na ovu temu, ili mogu da zadaju odreenu vrednost rezolucije u takama po inu. U ovom sluaju, treba prvo da izaberu opciju Custom, a zatim potreban kvalitet tampe. Destination - Oigledno je da moete tampati na tampau, ali - pored toga - moete tampati i u datoteku. To znai da se izlaz za tampa snima u obliku PostScript ili EPS datoteke, ili u formatu PDF Adobeovog programa Acrobat. (Ova opcija je na raspolaganju samo ako ste izabrali PostScript tampa, ili ako koristite Mac OS X.) Kada kao odredite izaberete File, dugme Print postaje dugme Save. Pritisnite ga da biste otvorili okvir za dijalog Save, u kome moete datoteci dodeliti ime i izabrati format (slika 23.6).

Selection - Kada je potvrena ova opcija (koja se na Macu zove Print Selected Area), a u Photoshopu je izabrana pravougaona oblast slike, odtampae se samo ta oblast. To funkcionie samo s pravougaonim selekcijama napravljenim pravougaonim okvirom za izbor. Ne radi ni sa umekanim selekcijama. Encoding (za ACSII format moe da bude i samo polje za potvrdu) - Saoptavate Photoshopu koji nain kodiranja da koristi kada tampau alje podatke o slici. Format ASCII razumeju svi PostScript tampai, pa s ovom opcijom ne moete da pogreite. Kodiranje tipa Binary je komprimovanije i zato moe da bude bre, ali ga ne podravaju svi tampai. JPEG kodiranje je jo bre, ali se ovim nainom kompresije gubi deo podataka. JPEG kodiranje podravaju samo PostScript Level 2 tampai. Print In - Odluite kako ete odtampati sliku: u sivim tonovima, u RGB bojama ili u CMYK bojama. Na nekim stonim tampaima, RGB daje najbolje rezultate. (Ako niste sigurni, isprobajte obe opcije pa vidite ta bolje izgleda.) Print Separations - Ova opcija se pojavljuje umesto opcije Print In, ali samo ako je slika u reimu CMYK ili Duotone i ako je aktivan kompozitni kanal. Kada potvrdite ovu opciju, Photoshop tampa svaki kanal kao zasebnu plou. Na primer, CMYK dokument e se tampati kao etiri zasebne strane - jedna za sve delove slike koji sadre cijan, jedna za magentu, jedna za utu i jedna za crnu.

385

Options - udno, ali nemate uvek na raspolaganju ovu opciju. Za tampae koji nisu tipa PostScript, kao to su tampai iz serije HP DeskJet, u okviru za dijalog Print videete dugme Options. Moete da izaberete Intensity, Half toning i Color Matching. Ostavite sve tri vrednosti na Auto, osim ako tam pate fotografije. U tom sluaju izaberite Photographic iz menija Color Matching da bi se boje najbolje reprodukovale. Kada sve podesite, pritisnite dugme Print da biste konano odtampali sliku!

Eto, sada znate kako da tampate iz Photoshopa. Ali, kao to ete verovatno otkriti, direktno iz Photoshopa tampa se mnogo rede nego to mislite. U veini sluajeva, slike napravljene u Photoshopu prenose se u drugu aplikaciju, gde se definitivno postavljaju na stranu i tampaju. Najee su to aplikacije za prelom strana, kao to su InDesign, PageMaker i QuarkXPress. Slike iz Photoshopa moete ak uitati i u druge programe za obradu slika ili za crtanje, kao to su Painter i Illus trator, a zatim odtampati. Kada tampate Photoshopove slike iz drugih aplikacija, najveu panju treba da obratite na format datoteke. On mora da bude kompatibilan sa odredinim progra mom. Ako nije, imaete problema, verujte mi! Svi ostali parametri, kao to su zadate boje ili polutonski rasteri, automatski se prenose sa slikom.

Priprema slike
Evo najbolje strategije ako znate da ete na kraju tampati sliku: sve vreme rada u Photoshopu imajte na umu odredini tampa! Razliiti tampai razliito tampaju; ako znate odredini tampa, moi ete da podesite sliku za njega, to vam garantuje najbolji kvalitet odtampanog otiska. To naroito vai za slike u punom koloru. Imajui to u vidu, uvek konfiguriite Photoshop za monitor i tampa koje ete koristiti, i to uradite pre nego to se upustite u tampanje neega vanog! Konfigu racija obuhvata nekoliko razliitih oblasti: podeavanje monitora, mastila, separacija itd. Mogunosti upravljanja bojama postale su vana odlika Photoshopa, a ostvaruju se skupom prethodno definisanih parametara za monitore i tampae, pa ak i za medij na kome e se slika tampati. Svaki skup parametara sadri i odgovarajui profil boja i opcije za konverziju, to bi trebalo da osigura dobijanje konsistentnih boja na odreenom tipu tampaa, u normalnim uslovima. Upravljanje bojama je najkorisnije ako svoj rad tampate na nekoliko tampaa ili na razliitim vrstama

386

tampaa, na primer na laserskom tampau i na ureaju za fotoslog, ili ukoliko e slike biti objavljene i na Webu, a vano vam je da u svim tim sluajevima boje ostanu verne. Na slici 23.7 prikazan je okvir za dijalog Color Settings. Moete ga otvoriti iz menija Edit, odnosno iz menija Photoshop ako koristite Mac OS X, ili pritisnuti Ctrl+Shift+K (Windows), odnosno Command+Shift+K (Mac). Obratite panju na polje sa opisom (Description) na dnu okvira za dialog. Opis moe biti od velike pomoi kada niste sigurni koje parametre da upotrebite.

Kao to vidite, morate da donesete nekoliko odluka, ak i bez prelaska u napredni reim (Advanced Mode). Prvo morate da upotrebite padajuu listu Settings (slika 23.8). Morate odluiti da li opcija Color Management treba da bude ukljuena ili iskljuena. Ako je iskljuite, ipak neete ostati bez boja. Photoshop e primeniti minimalno upravljanje bojama da bi boje na ekranu odgovarale bojama u dokumentu za koji nisu podeene boje. To je najkorisnije za prezentacije na ekranu.

387

388

Ako znate da e va rad biti tampan na standardnoj tamparskoj maini (a ne na kunom mlaznom tampau), izaberite opciju Europe, U.S. ili Japan Prepress Defaults, prema tome gde se nalazi tamparija (u SAD je uobiajeno da umetnici i reklamne agencije alju materijale za visokokvalitetnu tampu u druge zemlje jer ih tamo mogu jeftinije odtampati).

Radni prostori
Parametri iz odeljka Working Spaces okvira za dijalog Color Settings nisu tako komplikovani kao to izgledaju (to je lepa promena). Parametar RGB slui da navedete vrstu monitora koji koristite. Moete ga izabrati iz padajue liste ili odabrati profil monitora koji ste definisali pomou funkcije Adobe G a m m a . Ako niste sigurni ta da izaberete, odluite se za Generic RGB. Biete blizu. Parametar CMYK trai da izaberete vrstu tampaa koji koristite. Ponovo, ako su sve to za vas panska sela, izaberite Generic. Ukoliko znate da ete koristiti kuni mlazni tampa, isprobajte opciju U.S. Sheetfed Uncoated. Parametar Gray podeavate na sledei nain: ako koristite PC, izaberite 2.2. Ukoliko imate Mac, izaberite opciju Gray G a m m a 1.8. To su osnovni parametri za metodu koju ovi sistemi koriste za prikazivanje slika u sivim tonovima. Parametar Spot se odnosi na stranu za iju tampu se koriste crna i jedna ili dve posebne boje. To su, na primer, dvotonske slike ili crnobele ilustracije sa ogranienim brojem PANTONE boja. Standardna boja je Dot Gain 20%.

Pravila o upravljanju bojama

Pravila o upravljanju bojama odnose se na nain na koji Photoshop radi s datotekama napravljenim u drugoj aplikaciji ili u starijoj verziji Photoshopa. Moete izabrati da sauvate profile boja ugraene u datoteku, da ih pretvorite u aktivni reim, ili da iskljuite upravljanje bojama. Poslednja opcija omoguava Photoshopu da prikae datoteku u aktivnom reimu, uz zadravanje ugraenog profila, sve dok je ne snimite s novim informacijama o upravljanju bojama. Osim toga, moete naloiti Photoshopu da vas pri otvaranju datoteke upozori kada doe do neslaganja u nainu upravljanja bojama i da pita ta da radi. Na slici 23.9 prikazana je uobiajena poruka upozorenja.

Opcije za konverziju
Ako potvrdite opciju Advanced Mode, pojavie se dodatni parametri. Prvi od njih je Engine, koji se odnosi na mainu za konverziju boja koju Photoshop koristi pri slanju datoteke na tampa. ak i ako koristite Mac, zanemarite opciju Apple ColorSync i izaberite Adobe (ACE). Ova opcija je specijalno namenjena za Photoshop i druge

389

Adobeove grafike aplikacije. Za parametar Intent, predlaem da koristite opciju Perceptual - dobiete najprijatnije boje, a ne one mehaniki najtonije. Osim toga, ova opcija omoguava da odtampate iri opseg boja od, na primer, opcije Absolute Colorimetric. Potvrdite opcije Use Blackpoint Compensation i Use Dither, ako vam saradnici iz tamparije ili grafikog studija ne kau drugaije. I ove dve opcije doprinose boljem izgledu boja.

Parametre iz oblasti Advance Controls obino moete da ignoriete, jer ete retko poeleti da smanjite zasienost monitora ili da promenite gamu meanja boja. S tim parametrima e se sretati samo eksperti.

Papiri
Materijal na kome tampate skoro je isto toliko vaan koliko i nain na koji tampate. Moete nabaviti razliite vrste i debljine papira za sve tipove tampaa. Postoje specijalni papiri za mlazne tampae, kao i za laserske. Ako hoete da odtampana slika lii na fotografiju, razmislite o nabavci sjajnog fotopapira. To je debeo papir sjajne povrine, koji zaista ini da slike odtampane na mlaznom ili laserskom tampau vie lie na one izale iz prave fotolaboratorije nego iz raunara. Za tampanje na mlaznim tampaima u boji nabavite premazane papire. Oni daju otiske fotografskog kvaliteta sa mat povrinom, za razliku od sjajnih koje smo ranije pomenuli. Postoje i providne acetatne folije, posebno obraene da prihvate mastila. Koristite ih za izradu folija za prezentacije na projektoru. Za neke vrste mlaznih tampaa mogu se nabaviti i specijalni slikarski papiri. To su debeli bezdrvni papiri, slini onima koje koriste akvarelisti. Pronai ete ih na adresi http : / /www. inkj etmall. com/store. Imam veoma dobro iskustvo s papirima Somerset Smooth i Somerset Velvet na tampaima Epson Stylus Photo 750 i 1200. Ovi fini papiri su idealni za tampanje slika koje simuliraju akvarele, crtee pastelama itd. jer se i inae koriste za pomenute slikarske tehnike. Ako koristite debeo slikarski papir, ulazite u tampa jedan po jedan list i podesite tampa za deblji papir (ako postoji takva mogunost). Za neke vrste umetnikih projekata idealno bi bilo tampanje na platnu ili foliji. Pokuajte da u prodavnicama umetnikog pribora pronaete obraene komade tankog platna s papirnom podlogom, koji e vrlo dobro prolaziti kroz tampa.

390

Postoje i folije, obraene tako da prihvate mastilo mlaznih tampaa, kao i druge vrste tkanina i ostalih materijala na kojima moete tampati. Na raspolaganju su ak i pirinani listovi i jestive boje, pa svoje radove moete tampati i na kolaima i keksima. (Da biste saznali vie o ovim materijalima, posetite Web lokaciju http: / / www.computercakes.com ili http: //www.icingimages.com.) U svetu postoje na stotine, pa i hiljade vrsta papira za mlazne i laserske tampae, svih veliina, oblika i debljina. Konano, za mlazne i laserske tampae postoji i specijalan papir koji omoguava da slike odtampane na njemu pomou pegle prenesete na majice, dukseve, kecelje, torbe i sve ostalo to moe da se pegla. Pratite uputstva koja se dobijaju uz papir i ne zaboravite da okrenete sliku pre nego to je odtampate da bi se ispravno prenela na odeu.

Korienje Photoshopovih slika u drugim programima

Slike koje obraujete u Photoshopu mogu da budu samostalni radovi, ili deo nekog drugog grafikog projekta. Moda pravite bilten, animaciju u Flashu, ili prezentaciju u PowerPointu. Moda ste pripremili seriju fotografija nekog proizvoda za katalog. U narednim odeljcima razmatramo kako se slike obraene u Photoshopu prebacuju u druge programe. Postupak je jednostavan jer ti drugi programi uvoze slike. Na vama je samo da ih snimite u kompatibilnom formatu i da ih smestite u lako prepoznatljiv direktorijum. Za sve dokumente koji se na kraju tampaju, kompatibilan format zavisi od toga da li je odredini tampa PostScript ili nije. Ako tampate na PostScript tampau, snimite datoteku u formatu PDF, DCS ili EPS. Ukoliko tampa ne podrava jezik PostScript, za sliku koju ete smestiti u tekst izaberite format TIFF.

Korienje Photoshopa s PowerPointom

Kada pripremate slike da biste ih uvrstili u PowerPoint prezentaciju, obavezno ih snimite u formatu JPEG, ak i ako se radi o crno-belim crteima ili o slikama sa

391

veoma malim brojem boja. Razlog je to to e GIF slike - drugi logian format za prikaz na ekranu - biti nazubljene kada se uvezu u PowerPoint. JPEG slikama se automatski smanjuje nazubljenost, pa izgledaju mnogo urednije. Nain umetanja slika zavisi od toga da li koristite unapred formatiranu stranu ili je pravite u hodu. Moete izabrati unapred definisan raspored elemenata slajda (slika 23.10), a zatim odabrati sliku koju ete uitati (slika 23.11).

392

Druga mogunost je da poete od praznog slajda i da mu dodate sliku. I tada ete koristiti okvir za dijalog sa slike 23.11.

Korienje Photoshopa s programom za obradu teksta ili s programom za pripremu tampe

Postupak dodavanja slika u program za pripremu tampe razlikuje se od prethodno opisanog. Umesto da uitavate slike u aplikaciju koju pravite (tj. u prezentaciju, animaciju i si.), vi ih samo vezujete za glavni dokument koji sastavljate u programu za obradu teksta ili pripremu za tampu. Da bi se slike zadrale na odgovarajuim mestima, ne smete im menjati putanje niti imena nakon to ste ih postavili u dokument. Ako to uradite, veza e se prekinuti, pa ete morati ponovo da je uspostavite. Kada pravim bilten ili oglas koji sadri nekoliko slika, sve ih uvam u istom direktorijumu da bih bila sigurna da sam ih sve poslala u studio za osvetljavanje filma, zajedno s pripadajuim, glavnim datotekama iz Worda ili InDesigna. Da biste umetnuli sliku u Wordov dokument, izaberite stavku Picture iz menija Insert (slika 23.12) i pronaite sliku koju hoete da koristite. Zatim miem pritisnite stranu dokumenta tamo gde elite da se pojavi slika. Slika se otvara u okviru koji moete premetati i kome moete menjati veliinu po elji.

U programima za pripremu tampe, kao to je Adobe InDesign, komanda za umetanje slike zove se Place i nalazi se u meniju File. Sve ostalo je manje-vie isto kao i u programima za obradu teksta. Pronaite sliku i pritisnite stranu dokumenta. Kada se slika nae u dokumentu, moete joj menjati veliinu, premetati je, ili oko nje prelamati tekst.

Bravo! Skoro ste zavrili - ovo je poslednji as. Nauili ste dovoljno da moete efikasno da radite u Photoshopu, ak i ako jo niste potpuno savladali sve trikove i tehnike za utedu vremena. Ostatak e doi sam po sebi, kako budete sve vie koristili ovaj program. Poslednja lekcija je posveena jednoj od najvanijih namena Photoshopa: postavljanju vaih radova na Web. Verovatno ste krstarili Webom pomou svog omiljenog itaa Weba - Internet Explorera, Netscape Navigatora ili nekog manje poznatog programa. Pretpostavljam da imate adresu elektronske pote, a moa ak i sopstvenu Web prezentaciju. Ali, znate li ta se zaista dogaa tamo, u kibernetskom prostoru? Pre svega, mada Web moete zvati virtuelnim prostorom, on postoji i u fizikom prostoru. Sastoji se od raunam koji se zovu served i nude datoteke kroz sistem mrea koje se prostiru irom sveta. Ti raunari mogu biti najrazliitijih vrsta - od supersnanih stanica SPARC do miniraunara - ak i nekih koji lie na va raunar. Na tim raunarima se izvrava softver koji moe da komunicira s vaim raunarom preko protokola. Kada u itau Weba otkucate jedinstvenu adresu resursa (tj. URL, Uniform Resource Locator) da biste pristupili nekoj Web lokaciji, poruka sastavljena od elektronskih delia informacija - koji se zovu paketi - putuje ka tim udaljenim raunarima (serverima). Serveri vam zatim alju datoteke koje ste traili. Datoteke, u kojima se nalaze svi zvui, slike i tekstovi to ine sadraj Weba, putuju ka vama preko telefonskih linija ili linija kablovske televizije. To stvara problem kog treba da budete svesni kada pravite grafike elemente za svoju Web prezentaciju. Telefonske linije su spore i za odreeno vreme mogu da prenesu ogranienu koliinu informacija. Ako ste dovoljno sreni da imate kablovski

394

modem, DSL ili TI vezu, na raspolaganju vam je sva potrebna brzina. Veze preko obinih, komutiranih telefonskih linija mnogo su sporije. Nekada smo bili zadovoljni modemima brzine 2400 b/s, ali to je bilo pre pojave Weba, kada smo modeme koristili samo za elektronsku potu i, moda, za pristup BBS sistemima (sistemima javnih, elektronskih oglasnih tabli i priaonica). Najpopularniji jezik za objavljivanje dokumenata na Webu, jo uvek je HTML (Hypertext Markup Language - jezik za oznaavanje hiperteksta). Ne plaite se, HTML nije u pravom smislu rei programski jezik. Kao to njegovo ime sugerie, to je jezik za oznaavanje. Niz relativno jednostavnih oznaka omoguava da definiete kako e u itau Weba izgledati tekst, slike i hiperveze ka ostalim mestima na Webu. HTML nije teko nauiti, ali ne morate to da radite. (Ipak, ako odluite da se upustite u to, nabavite neku dobru knjigu, na primer, HTML za neupuene, u izdanju Mikro knjige.) Postoje mnogi programi koji mogu jednostavno da prevedu vae strane u HTML, ukljuujui i programe za prelom strana, itae Weba i programe za obradu teksta koje, moda, ve imate na raunaru. Treba samo da rasporedite elemente strane - i slike iz Photoshopa - onako kako biste eleli da izgledaju na Webu. Ipak, morate obezbediti da budu u kompatibilnom formatu. Poto se Web strane mogu pregledati na najrazliitijim vrstama raunara, grafika mora da bude u formatu koji podrava najvei broj tih maina.

Prelazak u program ImageReady

Jedna od najboljih osobina Photoshopa GS jeste program koji se isporuije s njim ImageReady 8.0. To je najnovija i najbolja verzija ovog programa za Web grafiku. Izmeu programa Photoshop i ImageReady prelazite pritiskajui dugme u dnu kutije sa alatkama. ImageReady je Adobeov program za pripremu grafike namenjene Webu. On sadri mnoge osnovne funkcije za korekciju boja, slikanje i izbor objekata koje ste ve upoznali u Photoshopu, i moan komplet alatki za Web koje slue za optimizovanje i pregledanje slika, kao i za izradu GIF animacija i ivih dugmadi. Na slici 24.1 prikazana je kutija sa alatkama programa ImageReady. Kao to vidite, mnoge sliice su poznate. Nekoliko novih vam omoguavaju da napravite i pregledate mapirane slike, ivu dugmad i iseke. (Kasnije ete vie saznati o ovim zanimljivim elementima.) Dugme sa sliicom itaa pokree va ita Weba i prikazuje sliku na kojoj radite, pa moete proveriti da li e akcije koje ubacujete na stranu funkcionisati kako treba i kada prezentaciju objavite na Webu.

395

Formati i veliine datoteka

Prvo to treba da nauite o pripremi grafike za Web jesu formati datoteka koje ete koristiti. Postoje dve standardne opcije: GIF (Graphics Interchange Format) i JPEG (Joint Photographic Experts Group). Tu je i trei format, PNG (Portable Network Graphics). U stvari, PNG postoji ve nekoliko godina i obeava da e biti najbolje reenje od pomenuta tri, ali ga ne podravaju stariji itai Weba. Zbog toga dosad nije bio iroko prihvaen. Moete ga koristiti, ali budite svesni da poneki posetilac Weba nee moi da ita PNG datoteke. Bez obzira na to koji format koristite, najvanije je da zapamtite da Web ima ogranien propusni opseg. To znai da e, ako napravite predivnu sliku koja zauzima oko 4 MB, biti potrebna itava venost da se ona uita pomou modema brzine 28,8 Kb/s. To ne znai da ne moete praviti proizvoljno velike slike. Samo hou da ukazem na to da e mali broj posetilaca Weba biti dovoljno strpljiv da sedi i eka dok se vaa slika od 4 MB uitava. Ako znate da najvei deo vae ciljne publike krstari Webom pomou svojih sporijih, kunih modema, moda ete se potruditi da pojedinane slike na vaoj Web prezentaciji ne budu vee od 30 KB. U toj oblasti ImageReady moe mnogo da pomogne. On omoguava da odluite o tome koliko ete smanjiti datoteku a da pri tom ne rtvujete njen kvalitet.

396

JPEG (Joint Photographic Experts Group)

U zavisnosti od vaih potreba, JPEG moe da bude i najbolji format. Odlian je za fotografije i druge slike kontinualnih tonova (tj. slike u punom koloru), pre svega zato to omoguava da koristite 16 miliona boja. (Naravno, neki itai Weba ne podravaju toliku dubinu boja, nego prikazuju prihvatljivu aproksimaciju vaeg rada.) JPEG zadrava informacije o bojama, ali koristi emu kompresije sa gubitkom, to znai da moete podesiti i smanjiti veliinu datoteke - uz gubitak kvaliteta slike. Ako pravite JPEG-ove za Web, treba da radite u reimu RGB u Photoshopu. To je i logino, s obzirom na to da je RGB nain na koji monitori prikazuju sadraje, a slike namenjene Webu gledae se - gde drugde nego na RGB monitorima. ImageReady ima samo jedan reim, RGB, i to je sve to mu treba. (Iz programa ImageReady ne moete tampati.) Kada u Photoshopu izaberete File-Save for Web, otvorie se okvir za dijalog prikazan na slici 24.2. Iz padajue liste Preset izabrala sam format JPEG Low. Mogla sam da izaberem i formate GIF ili PNG. Posle kratkog izraunavanja, i zato to sam izabrala da mi kartica 4-Up bude u prednjem planu, mogu da vidim originalnu sliku i tri verzije JPEG slike sa razliitim parametrima. Za svaku sliku prikazana je veliina datoteke i vreme uitavanja.

Originalna slika ima 1,45 MB. Ako izaberete nizak kvalitet (JPEG Low), slika e imati 45,8 KB i trebae joj 17 sekundi da se uita preko modema brzine 28,8 Kb/s. Pri srednjem kvalitetu (opcija JPEG Medium), datoteka se poveava na 78,21 KB, a vreme uitavanja na oko 29 sekundi. Ukoliko izaberete opciju JPEG High, dobiete datoteku od oko 150,4 KB koja se uitava za 55 sekundi. Da li razlika u kvalitetu opravdava due vreme ekanja?

397

S druge strane, smanjili smo datoteku od 1,45 MB na 150,4 KB. To je ogromna razlika, uz relativno malo pogoranje kvaliteta.

Da biste snimili datoteku, pritisnite OK. Otvorie se uobiajen okvir za dijalog Save As, koji omoguava da dokumentu date ime i da ga snimite na mesto po izboru, najbolje u isti direktorijum u kome se nalaze i ostali elementi za Web. Ako JPEG datoteku snimate direktno iz Photoshopa - pomou komande FileSave As, otvorie se drugi okvir za dijalog (slika 24.3).

Ovaj okvir za dijalog nudi sledee opcije formata: Baseline (Standard) - Podrazumevana opcija. Baseline (Optimized) - Optimizuje boje u datoteci i pravi manju datoteku. Progressive - Osim za vrlo male JPEG slike, ova opcija je gotovo obavezna ako pripremate slike za Web. Progresivno" znai da e se vaa datoteka bre grubo prikazati u itau i da e se zatim - kako budu pristizale nove informacije o njoj - postepeno upotpuniti u nekoliko koraka ili prolaza (engl. scans). Ako izaberete progresivni JPEG, on e automatski biti optimizovan.

398

Otvaranje JPEG datoteke u programu ImageReady otvara slian prozor i paletu za optimizaciju (slika 24.4). Poto zadate nivo kvaliteta JPEG slike i podesite ostale parametre, pritisnite verziju slike koju hoete da sauvate, pa izaberite File-Save Optimized.

GIF (Graphics Interchange Format)

GIF je jo jedan format koji moete izabrati za Web. Poto je ogranien na 256 boja, on nije tako dobar kao JPEG za slike kontinualnih tonova, ali je odlian za crnobele slike, logotipove i sve elemente sa ogranienim brojem boja. Pored toga, format GIF omoguava da snimite slike sa providnim pozadinama, to je izuzetno korisno kada pravite dugmad i druge okrugle grafike elemente. Nadalje, GIF slike moete i da animirate. Na slici 24.5 napravila sam jednostavno dugme koje u snimiti u formatu GIF. Obratite panju na smanjenje datoteke (od 250 KB na 2,4 KB) kada sam ograniila broj boja u formatu GIF.

399

PNG (Portable Network Graphics)

Postoje dve vrste PNG-a 8-bitni i 24-bitni. Format PNG-8 koristi 8-bitnu boju, to znai da slika moe da sadri samo 256 boja. Kao i format GIF, i PNG-8 veoma dobro komprimuje jednobojne povrine, uz ouvanje otrine detalja kao to su oni na crnobelim crteima, logotipovima ili ilustracijama napravljenim od teksta. Format PNG-8 koristi metodu kompresije bez gubitaka, to znai da se pri komprimovanju datoteka uopte ne odbacuju podaci. Meutim, poto PNG-8 datoteke koriste 8-bitnu boju, snimanjem 24-bitne slike - koja moe da sadri milione boja - u format PNG-8, smanjie se njen kvalitet. U PNG-8 datotekama koriste se sloenije eme komprimovanja nego u GIF datotekama. Zavisno od boja korienih na slici, datoteka u formatu PNG-8 moe biti i za 10 do 30% manja od GIF datoteke iste slike.

400

Format PNG-24 radi sa 24-bitnom bojom (tj. sa 16 miliona boja) i pogodan je za slike kontinualnih tonova. PNG-24 koristi metodu kompresije sa gubicima. Meutim, PNG-24 datoteke mogu biti mnogo vee od JPEG datoteka iste slike. Format PNG-24 preporuuje se samo za slike kontinualnih tonova koje sadre oblasti sa vie nivoa providnosti ili sa promenljivom providnou - na primer, za sliku umekanih ivica na providnom sloju. (PNG-24 podrava vie nivoa providnosti, a JPEG ne.) Zakljuak: ako odreenu sliku nameravate da snimite u formatu GIF, razmislite i o formatu PNG-8. Zadovoljie namenu, a moda ete dobiti i manju datoteku. S druge strane, ako nameravate da koristite format JPEG, razmislite i o formatu PNG-24 - ukoliko slika sadri vie nivoa providnosti. Ako se radi o obinijoj slici, JPEG e verovatno dati manju datoteku, zgodniju za brzo uitavanje.

Priprema pozadina
Kada je re o pozadinama Web strana, priznajem da su mi oseanja pomeana. One zaista mogu da doprinesu osobenosti Web prezentacije, ali i da oteaju itanje teksta. Da citiram Web dizajnera Davida Siegela - Ukrasni papir za uvijanje poklona nije ba dobar papir za pisma". Ipak, diskretne pozadine mogu poboljati izgled prezentacije i utisak o njoj. Poto HTML omoguava da pozadinu poploate bilo kakvom slikom, datoteka sa slikom pozadine moe da bude veoma mala. Treba samo da se pobrinete da se sliice beavno spajaju - osim ako ba elite da se spojevi izmeu osnovnih ploica" vide. Na slici 24.6 napravila sam ploicu za pozadinu Web strane i snimam je kao GIF datoteku u Photoshopovom okviru za dijalog Save for Web.

401

Pojedinanu ploicu je lako pretvoriti u pozadinu. Samo otvorite stranu u itau Weba i uitajte sliku komandom Import. U zavisnosti od programa, moda ete morati da ploicu uvezete kao sliku i da zatim, u okviru za dijalog, potvrdite odgovarajuu opciju da biste napravili pozadinu. Pojedini programi za izradu Web strana imaju poseban okvir za dijalog koji slui za postavljanje pozadina. U Netscape Composeru, taj okvir za dijalog zove se Page Colors and Background (slika 24.7), a nalazi se u meniju Format.

Sada samo treba da se pobrinete da slika za pozadinu bude u istom direktorijumu kao i sama Web strana kada prezentaciju budete postavljali na Web. Na slici 24.8 prikazana je poploana pozadina preko koje je postavljen tekst.

402

Evo trika za postavljanje vertikalne trake du Web strane. Napravite ploicu koja je malo ira od prozora i proizvoljne visine. Dodelite joj teksturu i/ili boju, ali tako da s leve i desne strane bude bela (ili boje pozadine Web strane) i snimite je u formatu GIF ili JPEG. Ploica e izgledati otprilike kao na slici 24.9.

Kada ovu sliku postavite kao pozadinu, program e je umnoiti po vertikali, ali ne i po horizontali, zato to je ve iroka kao prozor. Tako ete dobiti lepu vertikalnu traku iju ste irinu, boju i teksturu sami izabrali. Traka znaajno doprinosi boljem izgledu obine, iste strane, naroito ako na nju dodate dugmad.

Pravljenje animacija
GIF animacije su uobiajene na Web stranama - verovatno ste ve viali pse koji mau repovima, make koje hvataju mieve i lopte koje odskau. Dovoljno da vas uhvati vrtoglavica. Photoshop i ImageReady mogu da naprave grafike elemente i da im dodaju pokrete. Ukoliko nisu preveliki i napadni, mogu da budu simpatini. Animacije se prave na slojevima - isto kao i one od pre 50 godina. Razlika je u tome to za GIF animaciju svaki sloj mora da bude kompletan kadar i da sadri celu sliku. U stara vremena rune animacije, mogli ste da nacrtate telo na jednom sloju, a ruke koje se pomeraju na drugom. Poto se savremena animacija postie listanjem" slojeva, svi elementi moraju biti zajedno jer biste inae videli torzo bez ruku, a zatim ruke koje mau. Na slici 24.10 prikazan je moj model za animaciju - japanska Srena maka". Ovaj crni model simbolizuje dobro zdravlje. Jednostavnom animacijom u tri koraka uiniu da vam maka mae.

403

Prvi korak je kopiranje make u novu Photoshopovu datoteku. (Ako hoete da radite paralelno sa mnom, uitajte sliku Happycat . t i f sa Samsove Web lokacije.) Dvaput kopirajte sloj tako da ih ukupno imate tri. Donji sloj je osnovno" stanje animacije, pa ne treba nita da mu radite. On e biti prvi kadar animacije. Drugi sloj je prelazno" stanje, a trei je zavrno" stanje. Moete dodati proizvoljan broj prelaznih slojeva. Vei broj prelaznih stanja daje glau animaciju, ali i mnogo veu datoteku. Naalost, animacija se moda nee dobro reprodukovati na nekim rau narima, ili ako Internet radi sporo - to se ponekad deava. Preite na gornji sloj i izmenite sliku tako da odgovara zavrnom stanju animacije. Na slici 24.11 pomerila sam makinu apu u krajnji poloaj pokreta mahanja. Da bih to uradila, isekla sam apu alatkom laso, rotirala je, i malom etkicom ispunila praznine na crnim i ruiastim povrinama.

Zatim preite na srednji sloj. Poto je ovo kratka animacija i apa treba da se pomeri samo za malo rastojanje, jedan meukorak je dovoljan. Da je pokret ape trebalo da bude dui, dodali bismo vie prelaznih koraka. Isecite apu i rotirajte je tako da bude na pola puta izmeu poetnog i krajnjeg poloaja. Ponovo popunite praznine malom etkicom. Animacija bi sada trebalo da izgleda kao na slici 24.12. Umetniki" deo posla je skoro zavren. Kopirajte srednji sloj i pomerite ga na vrh gomile, a zatim kopirajte sloj pozadine i stavite ga na vrh da bi se apa vratila u poetni poloaj. Sada imate pet slojeva. Preite u ImageReady i otvorite paletu Animation. Iz padajue liste izaberite opciju Make Frames from Layers. U prozoru Animation videete sve kadrove, a ako pritisnete strelicu udesno, pokrenuete animaciju pa ete moi da je pregledate. Iz padajue liste na dnu palete Animation izaberite stavku Forever ili Other ukoliko hoete da se animacija kontinualno ponavlja. U suprotnom, reprodukovae se jednom i stae. Ako izaberete stavku Other, moi ete da zadate broj ponavljanja. Mislim da je 10 puta previe. Ukoliko vam se ini da se animacija prebrzo odvija,

404

zadajte pauzu izmeu svakog kadra unoenjem vrednosti u pripadajue polje. Na slici 24.13 prikazani su finalni parametri animacije. Za navedeni primer vam ne treba mnogo boja, pa ga slobodno moete snimiti kao GIF datoteku sa 16 boja.

Izaberite opciju Save Optimized da biste svoj rad snimili kao animirani GIF. Izaberite HTML and Images da bi ImageReady generisao HTML kod i optimizovao pojedinane kadrove. Zatim taj kod dodajte izvornom kodu Web strane i smestite kadrove animacije u direktorijum sa slikama. Proverite da li animacija radi u vaem itau Weba, a zatim - po mogustvu - i u drugim itaima da biste se uverili da e je videti svi posetioci.

405

Ukoliko nameravate da se ozbiljno bavite izradom Web strana i HTML-om, nabavite knjigu Adobe Photoshop Web Design. To je odlian izvor saveta i trikova za poboljavanje Web lokacija.

Galerija fotografija
Hoete da stavite fotografije na Web stranu? Naravno. I ja to hou, ali te datoteke mogu da budu ogromne. Zar ne bi bilo bolje da na stranu postavite samo minijaturne verzije tih slika, a da omoguite zainteresovanim posetiocima prezentacije da ih pritisnu ako ele da ih vide u pravoj veliini? Svakako da bi bilo bolje. Ali, pravljenje svih tih minijaturnih verzija, pa zatim pravljenje strane i povezivanje slika... sve to lii na naporan posao. Sreom, postoji i bolji nain. Photoshopova galerija fotografija (Web Photo G a l lery) obavlja posao umesto vas. Ponuene postavke se kreu u opsegu od jednostavne strane ispunjene minijaturnim slikama, koje pritiskate da bi se otvorio nov prozor sa slikom u punoj veliini; sliica rasporeenih u obliku tabele; okvira sa mogunou premotavanja - do varijacija sa pozadinama ispunjenim arama ili bojom, ukljuujui i Microsoftovu poznatu kombinaciju plave i sive. Moete i sami izabrati boje pozadine, teksta i hiperveza. Postoji i format koji simulira projekciju slajdova menjajui slike svakih deset sekundi. Slika 24.14 prikazuje okvir za dijalog Web Photo Gallery.

406

Vebaemo izradu jedne stranice sa slikama iz galerije. Pre nego to ponete, uverite se da su sve slike koje hoete da ukljuite u jednom direktorijumu. Ako nameravate da ime slike koristite kao natpis, proverite da li je dobro napisano i uklonite oznaku tipa datoteke. Izaberite F i l e - A u t o m a t e - W e b Photo Gallery. Prva padajua lista, Styles, omoguava da izaberete nain prika zivanja slika. Izaberite jedan od ponuenih, ranije opisanih sti lova. Upiite svoju adresu elektronske pote ako elite da se pojavi kao informacija o osobi za kontakt. U delu Source Images okvira za dijalog pritisnite dugme Browse (Windows), odnosno Choose (Mac OS) da biste pronali direktorijum sa slikama, i izaberite odredite za snimanje Web strane. Deo Options omoguava da postavite naslovnu traku, zadate veliine minijaturnih prikaza i slika, kao i boje teksta i pozadine. U padajuoj listi izaberite Banner i unesite ime lokacije, kao i vae ime (nije obavezno). Izaberite font i veliinu teksta. Prika zana su samo etiri Windowsova, odnosno Macova, sistemska fonta. Ako pokuate da izmenite HTML kod da biste ubacili sopstvene fontove, vrlo je verovatno da ih mnogi posetioci vae Web lokacije nee imati, pa e se strane prikazati s podrazumevanim fontovima na njihovim raunarima. Zakljuak: bolje je da se drite ponuenih fontova. Iz padajue liste Options izaberite stavku Large Images i podesite veliinu i kvalitet prikazivanja velikih slika. Moete jo dodati i ram i odluiti koje informacije treba da idu uz slike. Zatim iz padajue liste Options izaberite stavku Thumbnails (slika 24.15), pa zadajte da li ete ukljuiti imena datoteka, nat pise, okvire itd. Za naslove moete da izaberete font i veliinu, a za pojedine stilove, na primer Simple i Table, zadajte broj slika u redovima i kolonama. Iz liste Options izaberite Custom Colors, pa zadajte boje razliitih elemenata strane: pozadine, zaglavlja, teksta i hiperveza. Stavka Security iz liste Options omoguava da uz svaku sliku dodate napomenu o autorskim pravima ili neki drugi tekst. Kada podesite sve opcije, pritisnite OK.

407

Photoshop e sklopiti stranu u skladu sa zadatim parametrima. Kada zavri, strana e se automatski otvoriti u vaem podrazumevanom itau Weba. Slika 24.16 prikazuje Web stranu koju sam napravila s namerom da bude zakasneli poklon mladencima.

408

Photoshop reda slike abecednim redom. Ako niste zadovoljni veliinom slova, fontom, bojom pozadine ili bilo kojim dragim parametrom koji ste prethodno podesili, vratite se i promenite ga. U okvira za dijalog File Info (File-File Info), uvaju se natpisi, naslovi i drage vane informacije. Promene e se automatski primeniti na vau Web stranu, pod uslovom da ste ih sproveli pre nego to ste poslali stranu na Web server.

Seenje slike na delove

Nije sasvim lako razumeti princip seenja slike na delove, ali ova tehnika moe da vam utedi dosta prostora na disku kada shvatite o emu se radi. Jednostavno reeno, seenjem delite sliku na manje datoteke. Svaki iseak (engl. slice) nezavisna je datoteka koja sadri sopstvene parametre optimizacije, palete boja, URL adrese, efekte ivih dugmadi (aktivnih prelaza) i animirane efekte. Isecima moete poboljati kvalitet slika kada radite na dokumentima koji sadre vie od jedne vrste slika, ili tekst i slike. Zahvaljujui isecima moe da izgleda kao da se strane bre uitavaju zato to svaki iseak postaje vidljiv na ekranu im se uita, pa posetilac ima ta da gleda dok eka da se uita ostatak slike. Osim toga, iseci omoguavaju da napravite mapirane slike koje rade korisne stvari kada pritiskate njihove aktivne delove. Na primer, mogu da vas odvedu na nove strane, da vam prikau uveanu verziju iseka, ili bilo ta drugo za ta ih programirate. Iseci se sklapaju u HTML tabeli HTML datoteke dokumenta. Na poetku, dokument standardno predstavlja jedan iseak. I Photoshop i ImageReady automatski prave dodatne iseke da bi kompletirali tabelu u HTML datoteci. Iseci se prave povlaenjem alatke Slice. Izaberite je u kutiji sa alatkama programa ImageReady ili programa Photoshop, ili samo pritisnite taster K da biste je aktivirali. Nacrtajte okvir za izbor oko oblasti koju seete. Ako napravite rez preko sredine slike, standardno ete dobiti tri iseka: onaj koji ste napravili, jedan iznad i jedan ispod reza. Iseci koje sami napravite zovu se korisniki iseci (engl. user-slices), dok su iseci koje napravi Photoshop - autoiseci (engl. auto-slices). Ako postavite iseak preko sredine slike, Photoshop e postaviti autoiseke iznad i ispod njega. Iseci mogu da budu vertikalni i horizontalni. Podiseci nastaju kada preklopite dva ili vie korisnikih iseaka. Na slici 24.17 prikazana je iseena fotografija.

Priprema teksta za Web

HTML standardi za Web ukljuuju i nekoliko vrsta i veliina fontova, neke za naslove, neke za tekst, a neke za isticanje. Meutim, niste ogranieni samo na ono to nudi HTML. Ako elite namenski dizajniran naslov za svoju stranicu, napravite ga u Photoshopu, korienjem ispunjenih slova, filtara, senki, odsjaja i ostalih specijalnih efekata. Obreite ga sasvim uz slova i snimite u formatu GIF ili JPEG. N a slici 24.18 prikazan je naslov koji sam napravila za svoju Web prezentaciju. Komprimovana datoteka ima samo 6,3 KB.

409

Datoteku moete prevesti u format JPEG, PNG ili GIF. Dobra stvar u vezi s tekstom jeste to to se on najee, mada ne uvek, postavlja na belu pozadinu. Ako to vai za vau Web stranu, ne morate da se gnjavite sa izvoenjem providne GIF89a slike. Samo se uverite da je pozadina bela i snimite sliku kao obinu GIF datoteku.

Slanje slika elektronskom potom

Kad ve imate sve te sjajne slike, sigurno elite da ih podelite s prijateljima, zar ne? To moete uraditi na nekoliko naina. Moete ih poslati kao priloge uz elektronsku potu, ba kao to biste u pismo ubacili nekoliko fotografija. Druga mogunost je da ih postavite na forum, ukoliko ste lan nekog foruma ili diskusione grupe na Webu. Svoju galeriju moete objaviti na sopstvenoj Web lokaciji, ili koristiti uslugu kao to je Webshots (htpp : / /www.webshots. com), koja vam ustupa prostor za uvanje slika i omoguava da ih delite s drugima.

410

Da biste fotografiju priloili poruci e-pote, u programu za e-potu pritisnite dugme Add Attachment ili izaberite odgovarajuu komandu, i pronaite sliku koju hoete da poaljete. Potu ne moete slati direktno iz Photoshopa. Format fotografije nije bitan - vano je samo da znate da primalac ima program koji moe da otvori datu sliku. Format JPEG je uvek dobar jer ga otvaraju svi itai Weba. Da biste postavili sliku na forum ili korienjem usluge tipa Webshots, sledite njihova uputstva. U svakom sluaju, obezbedite da slika bude razumne veliine. Sigurno ne biste eleli da vam neko blokira raunar time to e vam poslati ogromnu datoteku, pa nemojte ni vi to da radite drugima. Mnogi korisnici raunara s pravom su podozrivi prema priloenim datotekama koje nisu traili. Ukoliko elite da vae slike budu viene i dobrodole, aljite ih samo ljudima koje poznajete, i posebnom porukom ih unapred obavestite da ete im poslati slike. U suprotnom, vae slike e moda zavriti kao plen nekog filtra za uklanjanje neeljene pote.

Bre uitavanje strana

Sutina je da ne moete ubrzati uitavanje Web strana - strana e se uitati onoliko brzo koliko brzo server moe da je poalje i dati raunar da je primi. O b a faktora su van vae kontrole. Ipak, moete se pobrinuti da se neto vidi dok se strana uitava. Na primer, neka se prvo pojavi naslov za dobrodolicu, a zatim i pozadina. Ako na strani postoji slika koja se sporo uitava, prikaite blok teksta na mestu gde e se kasnije pojaviti slika. Vreme uitavanja slike delovae mnogo krae ako posetilac ima neto da ita ili da gleda dok eka. Neka slike budu to manje ili postavite umanjeni prikaz i hipervezu ka slici u punoj veliini, tako da posetioci mogu sami da odlue da li e uitavati veliku sliku. Ukoliko je sadraj slike vaan, dodajte strani i njen tekstualni opis. Ako nauite HTML, moete koristiti oznaku ALT da biste na mesto slike postavili alternativni tekst, tj. opis slike. (To je vano i da bi vaa Web strana postala dostupnija korisnicima Weba koji imaju oteen vid - a ima ih oko dva miliona.)

Saetak
U poslednjoj lekciji bilo je rei o postavljanju vaih radova na Web. Opisani su formati koje podrava veina itaa Weba i saznali ste kako da izaberete pravi format za svoje dokumente. ta dalje? Zavrili ste 24-asovni kurs i o Photoshopu znate mnogo vie nego kada ste poeli. To ne znai da znate sve, ali imate glavne alatke - svoju matu, kreativnost i osnovno poznavanje Photoshopa. Imate jo mnogo toga da nauite i mnogo elemenata s kojima treba da eksperimentiete. Koristim Photoshop od kako se pojavio, i jo uvek uim nove trikove i tehnike. Moete provesti godine koristei ovaj program a da ne isprobate sve to on moe da uradi. Iznad svega, zabavljajte se!

412

413

414

415

416

417

418

419