OejaaNevacic

Sadrtaj
Leksikon izmisJjene zemlje
Umesto uvoda
Priroda: kroz pustinju i prasumu
Geografski poJoaj
Geologija
Rcljef
idrogafja
Jadranska i otoci
lja

Fauna

11
15
18
!6
I6
19
19
19
20
21
22
Kratka istorija SFR(: Josipu Brozu Titu 24
Tito 24
"Tito'" 25
z nra 26
Iposle Tita -Tito, l vafuo da pas cr 27
Stanovnistvo i demografija: SeJjaci, Jugosloveni i os!aJe
S
vabe J
ZemJjaci
.
30
Porodica: rodovske zajednice i bratstva 32
Meoviti brak i gradsko dete
33
L1 SISTEM DRUSTVENO-POLJICE
ORGANlZAClJE Jb
l obrok za Edvarda Kardelja 36
Avangarda radnitke klase: drug Data i Jagnjece brigade 39
Funkcioneri 40
SUBNOR
41
Titovi pioniri (temu slue i time se ) 42
5
Spoljna politika: Buda Loncar i Patris Lumumba 4
ONO i DSZ (sredstva masovDog unistenja) 47
Organi: spoljni i unutra!nji 47
Unutra!nji neprijatelji
49
Jugoslovenska narodna armija 50
Vojno l
51
atomski skloni!tima i kiselom kpusu 52
I ndustrija i poljoprivreda 4
Novokomponoyana narodna muzika 54
Spoljna trgoyina: sredstva za masovna razaranja 55
Poljoprivreda: duyan s i kukruz bez ko!tice 57
Final1sije i novac
59
Kursne liste od l SirotanoYiea do Slobodana l! 59
Sa 60
Jugosloyensko privredno udo 61
Rcligija: partiz.ni bJ
Vampiri 63
Partizani 64
Vera u zagrobni tiyot: 65
Syeta mesta: Medugorje i mro 67
DcdaMraz 68
OORAZOV ANJE lNAUA: RA
C
UNAJE NA NAS 7
Usmercno
70
Ekskurzije
71
Akademici 72
KtJl:IURA I UETNOST:
ltl K,lciinih drama do Mcstrovicevih Srba 74
6
Koji'cv'lOst: Fric covek debo... 74
l ikovl1c lImetnosti: Vilerovi gobIeni i Me!trovicevi Srbi 75
Murt0kuba!tina 77
u,l! tkozarako kolo 79
MCl 1cl: Vlak bez voznog reda 80
I'ti/llnsk !kola
82
Nagrade i festivali
Pozorite: kazablte
Sredstva jaynog infrmisanja, cryeni bilten i Ford
vn tampa
Od Kekeca do
C
ika
m kako Jana postao zvezda
JRT: Jugoslavi dizjem
Syakodneynjca: gde zato ZJugosloyeni

Zamrzivat i nestaice
Odmor, zabava i
C
vrge
Oeje pesmice
JugosJoyenski praznici
Dan repubIike: praznik koji niko sJayio
Prvomajski uranak
Osmi mart
Sle! za Dan mladosti
Repriza Nove godine
: ambasador za buduce
Rodendani: knjigama i ruskoj saJa!i
Sport, fskuJtura ah
Kako ' fdbaJeri rekli ""
Olimpijske igre i kranjski cevapi
Sve zvezde jugoslovenskog sporta
Prirodne Jepote
Uloga brkova u orufanoj revoluciji
ukavac
Trs!je
Zato Gorbaov zabranio Pitalon
Seks na jugosloyenski natin
Pimpek: imati i nemati
l, l nokat kao erogena zona
Zvonimir Rogoz, ovek koji skinuo Hedi Lamar
83
85
b7
87
89
90
91
YJ
94
97
98
99
1
100
1
1
02
104
104
106
1b
108
109
110
11b
116
118
119
121
12
122
123
125
7
Lijepc tene prolaze kroz grad 125
Tako mlada, Slovenka 126
C
udo nevideno 127
NACIONALNA KUINJA 2

129
Istorija: taekice, pasulj i Unirini paketi 130
131
Burek i rekbu
132
usta 133
Slatki fivOl jugoslovenskih 134
Od himbersafa do cedevite 134
K.ko putOy.!j, iIi kako stjcj utecj 1Jb
Vremenske zone ili Joke About m 136
Vozovi i vlakovi 1 37
Fica, eovek s tokovima 138
Titanik
1 40
Troka i 1 41
Praktjtnj sayetj turjstitke jnformacjje 14J
Putne isprave
.
1 43
Vakcine i zdravstvo osiguranje 143
oping ili tuwa pja drvenim apljama 144
la poneti od odece i obuce 1 45
Bonton: oslovljavanje, ili oismo ti 1 45
U restoranu: kako pravilno upotrebiti akaJicu 46
DOOATAK: sta piju ... Jugosloyeni 14
Kakija
52
"'E('I.IALNI :sta su sye izmsiugsli IJ
I1\Irstuja 1 53
1I11II10I1I 54
l1gtItin
54
l'l|:-:tvtii 1 55
u |Iit yae i naSe mJadosti 56
h 1` \1N111I:naucjtejugosloyenski za pet sekundi
1b

Dejan Novaic
SFR ZA PONA VLJA
C
E
Turistiki vodi

,
*
!
Leksikon izmisljene zemlje
njiga Dejana Novaica SFRJ za ponayljae fantasti
an osobni poduhvat. 1 njezina tema fantastina.
Nova6ceve knjige svakidanjica zemlje koja
stojala, zatim nestala, iako ba odjednom i ba
posve. da se cijela jedna zemlja pretvorila Carrollo
vu
C
eersk ak iji se fantomski osmijeh as l
, as nestaje.
C
ak ni nedavno, posljednje nizu sluje
nih ukinuca Jugoslavije, jo uvijek zna6 da su njezini
yj gradani oslobodeni njezina prisustva. Neki se, nai
, jo uvijek sjecaju. Takvi gradani pate od sindroma
fantomskog uda. Takve svaki as neto zasvrbi. 1 oni pro
tegnu rk da poe noni l, noge, gle, vie .
Dejan Novaic nastupa ulozi samozvanog kratora
zeja ye Jugoslavije. se prema svome eksponatu
odnosi s panjo i , za to sposobna samo
osoba od integriteta. Osoba koja yaaya injenice. Osoba
koja se stidi vlastite biografije, niti vidi osobit razlog da
se ponosi. odlike neono prijaju, osobito
se prisjetimo nedavne injenice da se Jugoslavena
odrekla vlastitih biografija. negirala da se rodila
tu gdje se rodila, vecina metaforiki reeno prokazala
svoje "roditelje". Gradani su se preko noci tnul
1 1

pionira Pavlika Morozova, Staljinova l i djete
ta-heroja. Za l svojih idola, l, Tudmana i
drugih, l spremna da se odrekne vlastitih rodi
telja, prijatelja ili prvih susjeda.
iga SFRJ za ponayljae leksikon, personalni ka
talog stvari, , oaja, [ i vezanih
uz ugslvu. Iz dananje perspektive ta se svaki
danjica oe 6niti fantastinom, medutim, sadanjost
l zemalja koje su l iz jugoslavenskog jajeta
ne prua u tom smislu mnogo nade. Zato i naslov Nova
jceye knjige dvosmislen. SFRJ za ponavljae podsjet
nik zaboravljene prolosti, ali, tko zna -jer sa zemljama,
kao s Ijudira, nikad se zna - i solidan pri
runik za buducnost.
Prolost jugoslavenske svakidanjice u Nova6cevu lek
sikonu malko falsificirana, an ironjom, humorom,
ili pak veselir preterivanjem, to posve zako
nito: rekli smo , autor samoproglaeni kurator u svome
privatnome muzeju. Medut, ako ti koj i su sruili Jugosla
- samozvani heroj , , l povjesniari, ludi
predsjednici i novokompon po)jtiai -ao su, dakle, svi
oni s lakocom sruili to to su drugi ljudi godinama gradili,
onda pristojn ljudira kakav Novaic preostaje dru
go nego da pokupe ostatke i odaju veselu poast
svome tivotu. U tom srislu Novaicev knjievno
komemorativni poduhvat zsl puno potovanje.
C
itanje Nova6cevog leksikona mnogostmke it
ke. Jugoslaveni su dugo jyjelj zatoeni u ideoloskim flo
skulama koje su naprosto peretuirali. 1 zemljaje l
l svijetu, i Jadransko more najplavlje, i -
I2
svjeija, i ljudi najsrdaniji , i saoupravljanje najefla
snije, i bratstvo i jedinstvo najvrce, i vojska najhrabrija.
Novaiceva knjiga dekonstruira te i druge floskule
seo 6. Upravo zato postie dvostruki efekt. CitajuCi
Novaicevu knjigu pomireno pristajemo vlastitu pro
lost i istodobno osjecamo olakavajuci otpust od .
Ijo neto, vrijednost Novaiceve knjige i tomu to
medu prvima otvara prostor za revalorizaciju prolosti, i
to "slutbene
"
- m se baviti povjesniari -
nego prolosti osobnih ivota.
Dubravka Ugresic
1 3
U mesto uvoda
1. pocetku bijase zemla bez i biase ( nad
bezdanom. 1 rece ito: neka bude svjetlost. 1 svje
tlost.
2. Iodvoji Tito svjetlost od ( i nazva to svjetlost
nasi, tamu nazva njihovi.
3. Iopet rece ito: nek bude zvieda petokak. 1 tak.
1 postavi to svod nebeski da obasjava zemlju
sjajem nebeskjem.
4. 1 potom rece to: nek vrve sumama partizani
vrstama njihovijem. 1 krenuse partizani sumama
slaveCi Titovo. 1 vidje ito da to dobro.
5. 1 rece to partizanima: da nn sebi Antijasisticko
viece narodnog oslobodnja Jugoslavie svom
, ko sto smo , kje biti gospodar od ciele ze
mle i od svieh zivotinja sto se ovoj zemli.
6. 1 stvori to sebi AntijaSisticko vijece narodnog oslo
bodenja Jugoslavije i gle, dobro bjese veoma.
1 obradovase se partizani veoma velikom radoscu.
1 blagoslovi Tito dan kada stvorio sebi Antiasi
stick viece narodnog oslobodenja Jugoslavie
sveti ga. 1 vece i jutro, Dan Republike .

1 5

Tako kae narodno predanje. Nauka, medutim, ke da
Jugoslavija rodena u u (lat.: testis, rn.: muda)
2 9. 1 1 . 1 943. godine, zasedanju Antifaistikog
narodnog oslobodenja Jugoslavije ( VNOJ). Delegati iz
svih krajeva okupirane Jugoslavije izabrali su tada prvu
vladu zajednike drfuve, koja biti zvanino
konstituisana 2 9. l l . l 945.godine Beogradu, pod nazi
m "FDJ" (Federativna Demokratska Jugoslavija). Od
1 946. godine Jugoslavija se zove "FNRJ" (Federativna
Narodna Republika Jugoslavija), od 1952 . - "SFRJ"
(SocijaJistika Federativna Republika Jugoslavija).
Ib

v
U
N

/ 1

-
G
r

l_

Priroda:
kroz pustinju i prasumu
Geografski polozaj
Od svog osnivanja SFRJ Ieti zapadnom delu l
kanskog poluostva. Granii se zapadu s ltalijom i
Austrijom, severu s Madarskom i Rumunijom, Isto
k s Bugarskom, na jugu s Albanijom i Grkom, u zavi
snosti od politike situacije mote da se granii i s Etiopi
, Libijom ili Irakom, prema potrebi.
Pored medunarodnih, SFRJ ima i republike (srpski:
"
) granice. slute za podelu ze
l SR Bosnu i Hercegovinu, SR ru Goru, SR
Hrvatsku, SR Makedoniju, SR Sloveniju i SR Srbiju (sa
SAP Vojvodinom i SAP Kosovom i Metohijom).
Geologija
Jugoslavija leti posebnoj vrsti zemljita koje se zove
"
kr" i koje se sastoji od krapa, vrtaca i sedimentnih stena.
lz kra zjapi mnotvo dubokih provalija i jama. U utrobi ze
mlje tek reke-ponomice i cure mracne podzemne vode,
koje znaju da nadodu, izliju se i l sve oko sebe, se
turisti upozoravaju da ackaju mnogo povrini.
|6
Reljef
lugoslavijom dominira violentni Dinarski masiv. Naj
yjj planinski vrh Brdo kod r (slo.: ,,1 iauber
berg"),jer se ovde odrzavaju sastanci najuzeg rukovodstva
partije i drZave koje saziva drug Tito. jnae
sledio Brdo kod ranja od svog , kralja Aleksandra,
zajedno s l dvorom, s tim to se poslednje nalazi
l juznije, Dedinju (gr.: "Q"). lan
jo od prastarih vremena nastanjena trgovcima svinja i
sokim oficirima vojske i l.
su Ugradili naseobine svom ukusu, Dedi
poznato i jedinstvenim optik [nim - [
tamorganama u vidu snaZnih arhitektonskih halucinacija.
idrografja
Najvece more u SFRJ Jadransko . Njegov sliv
velike jugoslovenske reke, od kojih najpoznatija
reka Dunav, najduza reka Sava. Najira reka je Neretva:
toliko iroka da Nemci nisu uspeli da premoste,
su zato izgubili Drugi svetski rat. Jugosloveni su zato
ponosni ovu reku. Pored , vole jo i Sutjesku,jer
i ovde izginulo Ijudi, takode i Drinu,jer su za
jednom dobili Nobelovu nagradu.
Jadranska l i otoci
ladranska l veoma razudena. U priobalnom
su nalazi se veliki broj arhipelaga, ostva i podvodnih gre
. I ih toliko, da su neka ostrva tek nedavno otkrive-
I9
R '
,
- w
-
-




. Takav slucaj s otokom zvm "Goli
"
, koji je prona
tek pocetkom 80- godina veka, veliko iznena
Svetozara yukanoyjca m i Dobrice
C
osiCa.
Preko puta Golog otoka nalazi se Brionski arhipelag. Za
hvaljujuci blagoj klimi, ovde rastu palme, kle i pudlice.
njima vode racua drug Tito i drugarica ank. ni su
m domacini, posebno drug ito, koji Brionima sam
sadi, okopava i bere naran&e ("svojom m
"
) i posle ih
alje pionirima i pionirkama irom Jugoslavije.
im
U Jugoslaviji vlada promenJjiva klima. Na utice
geografska irina, nadmorska visina i mnk Katic.
svako stranim glasom l smenu nebeskih
znamenja. 1 mrda obrvama. su isto strane. Deca ga
20
se zato plae i posle mogu da zaspe. de
vet. Za razlik od dece, odrasli Jugosloveni plase se
njega, prirodne nepogode zvane "". Zato
rado otvaraju prozore u svojim kcama. U kancelarijama
uopste otvaraju, jer tu svi puse, kao tran
sportu, su svi znojavi, oe da ih "prese
te". U vozovima zabrana istaknuta svim jezici
naroda Jugoslavije: "nicht hinnaulschlafen", " pase
pencher dehors" i " pericoloso sporogersi". Tu
sti se upozoravaju da pored pripaze i podmukli
prirodni [ koji u zatvorenom prostoru nastaje sam
od sebe, i koji se zove "vjetar".
Flora
SFRJ se odlije vegetacijom. Najrasprosta
biljka Fikus ( Miniatura). viego
dinja zimzelena biljka najyje uspeva tzv. "dnevnim"
sobama. Ponekad se oe i u kancelarijama, ali ret
ko, i to samo kod generalnih direktora , eventualno,
vih zamenika. Fiksi gusto zeleno koje
mnogo ukusno, ali se l slae uz goblene.
S
ezdesetih godina Jugoslavijom se postepeno sire i fi
ladendroni, tak i sobni l. U zimsko doba,
dost pionira, uspeva "Novogodisnja jelka", koja - ako si
dobar -rada kaubojske koltove s kaiem i ftrolama .

21

Fauna
u vekovnim praumama fikusa obitavaju brojne
(\ ivotinje. dn od Vu(ko (Lupus Fabula),
zver nastala ukrManjem Miki Mausa i domaceg kuJjaka

( Lupus). Vu(\ko jyj rom Bjela-
, Trebevica i Igmana, hr se i m ,
za razliku od drugih vukova i ljudi, krece se nogama,
nego skijama. radi kako zameo tragove.
U planinama se moe sresti i retka vrsta medveda koji
vode poreklo iz dravnog dobra
"
aradordevo" i zoolo
kog u Subotici. medvedi su izuzetni tome to
spadaju u divlje, domace tin i to se hr -
22
Da Ii ste znali?
... Da svaka buktinja u dr2aVnomgrbu SFRJ simbolizuje po jed
iJ - lanicu jugoslovenske fedeacije, koje sve zajed
gore i daju veliki zajedniki plamen?
... dr2aVnu 2a8laVuSFRJ ti horizontalna polja, u plavoj,
beloj i crvenoj , kao i jedna zvezda u sedini. ! da t
zvezda m ute . to takode neto zn6? Valjda?
... dr2aVna hmna SFRJ ", Sloveni" nikakve veze s
dravnom himnom Narodne republike Poljske? . . . da pilikom
sluanja svoje Jugosloveni obavezno kafu "jebote, sav
sam se "? Pogotovo kad razbijemo Ruse u koaci?
Glavni grad
Glavni grad JlIgoslavije rdlla . Ovde se donose od
luke svim glavnim pitanjima koja se tiu ivota , narooito,
smrti gradana SFRJ. surovoj lepoti glavnog grada Jugoslavi
svojevremeno snimljen dokumentami fil pod z
"Predstava Hamleta u Mrdui ".
Filmje veliki odjek kod publike i krititara, k i
tak i poslovitno uzddani Miroslav rlern pljesnuo u
kama i uzviknuo: " dobro, , jesmo doista bjesni
psi?!", ta gaje autor m, reiser rsto , potapao
kolenu i uteio eja:
"
nismo, nismoH
kakvi.
urinima i bensedinima, su zbog toga l usporeni. Ne
d neprijateJja izuzev druga ita i onog maJog
Rumuna kad dode goste. Poto medvedi, za rzJiku od
Vuka, nemaju skije i ne zaju da zamecu tragove, jed
tenutku bili su suoeni s potpunim istrebjenjem.
Brojnost nekih drugih ivotinjskih vrsta, medutim,
neprekidno raste. Takav sluaj s jedinom autohtonom
jugosJovenskom vrstom, koju narod zove ,,oyeja ribi
". Nakon osJobodenja, oveje ribice su se iz Postojn
ske , gde su pronadene, proirile Jugoslaviji
i postaJe njen zatitni znak. "
C
oveja ribica" dobila
tome to jyj mraku i nita ne vidi. 1 die kr
ge. Jedva.
23
Kratka istorija SFR():
prica Josipu Brozu Titu
Tito
Jugoslaviju svojom slobodnom l stvorio Josip
Broz Tito. i zn linost istoriji
naroda Jugoslavije i poslednji akcioni heroj medu zvi
m veka. mu su napisane mnoge knjige i istorij
ske studije. Najbolju biografju druga Tita napisao Vladi
mir Dedyer pod naslovom ,,Prilozi". Poto Dedijerova knji
ga 1 2 l, ovde prenosimo samo kratak sadrtaj:
Josip Broz Tito roden Kumrovcu, posle ega
skuvao glavu od svinje da bracu i sestre i slomio
korito sankanju. Zatim otiao zanat Sisak i oda
tle istoni font gde su ga
C
erkezi proboli kopljem, te
rusko zarobljenitvo i oenjo se Pelagijom. Nakon
toga se zapoljava u Kominteri i ubrzo postaje generalni
sekretar , zbog ega neko lej Lepoglavi gde
priznaje samo sud svoje partije. izlasku iz zatvora podi
e ustanak i revolt1ciju, stvara VNOJ, NOJ i AF
Z
i
oslobada zemlju od stranih okupatora i domacih izdajnika.
Posle rata kae Staljinu "", hapsi Dida i viski s

-
60.
Z
eni se Jovankom, svira klavir, l medvede i -
24
krece nesvrstane. Putuje plavim vozom i "lm
"
. Nosi
l odelo, rukavice, prsten i Roleks. Voli
C
ivas, trukle,
mlineke s picekom, omladince , naro6to, omladinke.
Poseduje dobru kolekciju koje Brionima sa
svojim kaskaderom Riardom Bartonom. U starosti lino
odlazi svoje sledovanje cigara, usput kinji Fi
dela i u povratku preskae Kineski zid.
Tito umro Ljubjani , nakon kraceg zadrZavanja
Zagrebu, sahranjenje " " Beogradu. Poto
diktator nikome l ao to umro, tako da
ni sahranu niko nije doao, pogotovo ne iz sveta. Ono
televiziji montirano, oeyjcj la.
"Tito"
Neposredno nakon Titove smrti, foir sloena

zajednica udruenog rada pod nazivom
"
ito". Njena
osnovna delatnost l tancovanje znaaka s Titovim
autografom. Znake su odmab postale hit, naro6to medu
domaCicama i penzionerima. Veliki uspeh imala je i serija
zlatnika s Titovim likom uzoru Napoleondore:
dinci su ih kupovali iz ideolokib, preduzeca iz senti
mentalnih razloga, svojim direktorima.
Upotrebom Titovog lika stimulisan promet roba i
usluga: njegove slike l su izloene svuda - u izlozima
kasapnica, ofer-ajbnama Iepera i autobusa, kasama u
luna-parkovima ... Dolo do prave eskplozije izdava
tvu: u kolosalnim tiraima tampane su monografije
[, Jovanki i pudlicama (najpoznatija
"
Njibovi dani",
Beograd, 1 980.). Paralelno se publikuju i knjige iz oblasti
25
nauke ("ito i pelarstvo"), fiskulture ("ito i vaterpolo")
i geografije ("ito i Zcmanje"). kjige prodaju se
kilo, metar i veliko, uglavnom dnim organizacija
i domovima JNA. Cveta pored ostalog i umetniko za
natstvo, se tako modeli Augustinticevog spomenika iz
um prodaju u tri veliine - stona, sobna i kongre
sna, tih godina pojavljuje se i dup)i lbm ( 33 obrtaja)
pod naslovom "Pjesme itu" u izdanju Jugotona iz Za
greba, koj i je odmah dospeo prvo mesto svih domacih
top-lista i postigao trostruki dijamantski tir. Pored stica
materijalnih dobara, pojedinci su dolazili u posed
procenjivog politikog kapitala. Dolo do fOllniranja i
tavih karte)a poput "Ljubiic & " i "Dolanc i drugovi".
Kriza zanra

U drugoj )ni 80-ih komercijalni sistem "ito",
zajedno s , Astrom i Energoinvestom postepeno
zapada u krizu. Radni ljudi i gradani polako prestaju da
Titu govore kao Titu. Umesto toga sve ece koriste
govo prezire Broz (srpski: ""). Nekada "
sin najb naroda i narodnosti" i "voljeni predsednik Tito"
postaje "Josip Broz" ili samo "Broz". U m se poseb
istiu bjyj lanovi , istoriografi-entuzijasti i autori
Politikinih "pisama blalaca". Ta)entovaniji pojedinci
begavaju pesnikim metaforama te tako pj "gospoda
ru broznih ", "pacovu tiji niko sme da iz
meri" ili " koga treba upokojiti". Jedanje ak kre
s glogovir kocem u ruerdama da otvori Titov grob.
Drugi , takode u Beogradu, organizovao prvu ulinu gej
Zb
paradu, kojoj su se njegove pristalice kolektivno hvata
za dok su sirene obelezavale godinjicu itove smr
ti. U takvoj atmosferi stradali su svi nazivi izvedeni iz
"ito
"
, poey od dejih vrtica, do brodogradiblta i
kasari. Glavne svir gradovira (koje su obavezno
nosile Titovo ir), l su preirenovane, i to u skladu sa
nezavisnir dhom naih naroda ("Ulica srskih vladara
"
,
" hrvatskih kraljeva
"
).
S
to se (je gradova u!
tovog , Titovog Uzica i drugih, naravno da su do
nova , bez mnogo diskusije.
Jugoslavija , paralelno s tim, padala ruke neega to
se zvalo
"
Predsednitvo SFRJ".

ovog "tela" stal

su se , i niko mogao da ih prebroji, kamoli
zapamti. Izzetak su lanovi poslednjeg Predsednitva
SFRJ, koji ostati upamceni tome to su ispoljili dr
zavniku lu i mudrost kada je to l najpotrebnije,
u najdramatinijim trenucira jugoslovenske istorije. Ste
nogrami sa sednica Predsednitva iz tog vremena u
britkim dijalozima (,jedi govna / pj kurac") i principi
jelnim pitanjima ("ko te ") koja su strpljivo reavali dr
Bora , dr Stipe Mesic, dr Janez Dmovek, dr Bogi6
Bogievic i dr Vasil Tupurkovski, bracu Kostic i da ne
m. Medu ir se u i neki lik Sej
do Bajramovic, za koga oeyjcj kafu da , sti
istorijskih okolnosti, ugasio svetlo i zatvorio vrata.
1 posle ita - ito, vazno da Ii pas ili
Uprkos svemu, legenda Titu zivi i dalje. Prema .
Crevicu i . Beckovicu, narod Titu spevao preko
2!
10. 000 . Legende Titu brojne i l,
rodni pripoveda6 prenose ih s kolena koleno. Lik dru
ga Tita izazivao divljenje u Jugoslaviji,
i u itavom progresivnom oveanstvu.
Poznata , recimo, pria tome kako se u vreme Veli
kog mara, kada se ineska narodno-oslobodilaka arri
zatekla u un, Teng Hsiao Ping poulio
Tngu l smetaj, vlagu i promaju. sklopio
oj i rekao: "Buducnostje svetla, l put do dug i to
vit". Zatimje ispriao Tengu kako tokom 1 943. godine i
drug Tito jyeo u jednoj ni pored Drvara.
"U istoj pecini ivelaje i njegova verenicaDavorjanka
Panoyjc", priao , " tu se uselio i Edvard Kar
delj zvani '' sa suprugom i sestrom
Z
ivkom. Ali, Tito se alio. Zatim su doli i Dilas i
Aleksandar Rankovic, neto kasnije i Vlado Bakaric, ko
strano hrkao, ali Tito i to trpeo". uputio dug
pogled Tengu, i nastavio: "Na doao i sin Vinsto
Cerbla zvani . od partizana najo da
ta gasove, zbog ega je Davorja stalno bolela glava.
Kad se pojavio jo i stari Ribar s nucima i Lolom i
pitao da li ima mesta, Tito izdnao", rekao ,
" l akom sto i viknuo: '! Svi an! . . Majk
boj . . . ! '"
" su naravno uli nemaki dounici", nastavio
, " istog trenutka poslali depeu u Berlin. itler od
mah naredio desant Drvar . . . Partizani su medutim he
rojski brani\i svog komandanta. U tome se posebno ista
kao Titov pas imenu igar. Tigar jednom trenutk
spazio kako iznenada izbacuje Tita. Tigar
Z
munjevito sk060, oborio Tita zemlju, zatim se sam
, zaklonivi je svojim tel0m . . . "
pravio kratku st, i tiho rekao: ,,1 ni vaZno da l pas
l ". Teng, koji shvatio Maovu poruku, za
jljeno pogledao kroz otvor in riina l u
daljini, i neto zapisao u svoju belec.
Tako to bilo u ini.
8
to se Nemaca , itler se sa
uhvatio za glavu i procedio kroz zube: "G6ring, du alte
Votze".
Tigar? Poto poginuo lerojskom smrcu, posmrtno
odlikovan sa 2 i 1 . Poetkom 50-, m
u ast, podignut spomenik otoku Veliki Brijun. .
danas mesto hodoaca st dravnika, predsednika
onirskih zajednica i fkcionera inolokog saveza Jugo
slavije.

29

Stanovnistvo i demografja:

Seljaci, Jugosloveni i ostale Svabe

Zemljaci
Najbrojnija u Jugoslavji su Seljaci.
Za razliku od zemljoradnika i stoara, Seljaci jye is
klju6vo u gradskim sredinama. Najvie ih u
ni odborima drutvenib preduzeca i partijskim komiteti
, dosta su koncentrisani i repubblkim tv-centrima.
Dele se proste (pojedinane) i poene seljake (ze
mljake). poslednji jye u velikim zajednicama i
dusobno se "okupljaju" i "dne". Zato ib svuda i uvek.
Za razliku od Seljaka koji su yenj, Jugosloveni su
kratkotrajni - re narodu koj i naseUavao SFRJ sa
u periodu od 1 943. do 1 989. godine. hrabar
rod koji je porazio Hitlera i Stalj ina, aspiraci
drugima ("Trst na"), i uvek skroman
(" pusta Londra kontra Splita grada"). U istorijskom
smislu, izraz "Jugosloveni" oznaava balkanski narod ko
izumro l se iselio u poslednjoj deceniji veka.
Posebnu vrstu Jugoslovena jne Beogradani. nase-
l itavu teritoriju Jugoslavije. Samo to se u Zagre-
, primer, zovu Zagrepani, u Sarajevu - Sarajlije. 1
30


-
--



-
-

-
priaju drugim jezikom. Tako da se medusobno razu
, komuniciraju srpskobrvatskom 1 brvatsko
srpskom jeziku. prirodan, neprirodan,
staki jezik, poznat i tome sto i najdue m sve
tu. V na za turiste iz velikih i bogatih zemalja:
srpskobrvatski (Yugoslavian) jezik treba razlikovati od
ehoslovakog (Polish) jezika. Nije isto.
Pored Seljaka i Jugoslovena SFRJ jye i pripadnici
nekih drugih, 1 naroda, samo im to treba govoriti
jer su sivi. Da se l osecali, li narodi kinje
08 an od sebe i zovu ib "narodnostima".
Najbrojnija narodnost SFRJ Svabe. su 108
narodnost partizanske ranjenike. Jedini najn
da prestanuje da m dode Boris Dvomik. Kad njega ug1e
daju, odmah padnu mrtvi ili se razbee. Za razliku od Sva
, stanovnistvo SFRJ m Nemce , roit, -

noyane "marke". Postovanje 10ka1-
nog stanovni8tva prema Nemcima iskazuje se paro10m
"Zimer frei" koja znak dobrodoslice zakucana
svaku kucu potezu 1uka Koper - Skadarsko jezero.
Porodica: rodovske zajednice i bratstva
Tjpjn jugoslovensku porodicu jne m i ena i
deca, i sinovci.
Pod "" podrazumevaju se krvni srodnici
drugog stepena, muskog pola, koji zajedno tiestvuju u
ivotu zemlje. Istorijski, [ "bra6e" potie
iz prosirene (aflirane) porodice zadrunog tipa. Nakon
;ascdanja VNOJ-a
"
braca" su zauzela kljuna mesta u
J
politikoj, ekonomskoj i drutvenoj hijerarhiji zemlje.
liku aktivnost, kako saveznom, tako i lokalnom
, ispoljila su bra6a Pozderac i Dizdarevi6 (SR ),
bra6a rajger (SR Slovenija), bra6a Dapevi6 i 6un
6 (SR Gora) i bra6a Markovi6 (SR Srbija). U
sti kulture i umetnosti posebno su se istakla bra6a 6.
raje 80- "bra6a" su uglavnom prestala da se
lu ujavnosti. lzuzetno, pojedina "bra6a", kao npr. bra-
6 Mjloeyj6 (SR Gora / SR Srbja) nastavila su da
rade to to rade. Druga su "bra6a", poput bra6e Kari6, ak i
proirila spektar svoje delatnosti, te su sa revijalnih i ko
mercijalnih poslova preli politiki, i u rad, ta
ko da su od ih postali ak i akademici.
Brojano stanje "bra6e" SFRJ varira od dve
(" dva brata ratujemo") do yje stotina jedinki, za
visno od regiona i lokalnih oaja. dokazuje da neka
"bra6a" tehniki nisu bila u krvn srodstvu. Eklatan
tan primer su Boro i Ramiz (SAP Kosovo).
Mesoviti brak i gradsko dete
Iako tipina jugoslovenska porodica sastavljena od
dvoje, troje l yje bra6e i njihovih u potomaka (ro
dovsko bratstvo), deca se uglavnom radaju u heteroseksu
alnim brakovira. Jedna od naje6 vrsta heterosekslual
nih brakova su tzv "meoviti brakovi".
Meoviti brakovi razlikuju se od normalnih tome
to ih sklapaju osobe koje yje zanimaju l, manje
medunacionalni odnosi. za posledicu ima radanje tzv.
"dece iz meovitih brakova" ("mati ensko,

muko"). Poto se meoviti brakovi uglavnom sklapaju u

urbanim sredinama, deca iz takvih brakova poznata su i
kao "gradska deca". U Medicinskoj enciklopediji JLZ-a
pje daje " . . . gradsko dijete blijedo, malokrvno te bespo
n sklono , te se n smije izlagati kii
da se n istopi".
Pored gradske, u Jugoslaviji m i dosta obitne dece
koja n prokuvanu vodu i zahtevaju intenzivnu
gu. 1 jedna i druga deca podjednako su l, jer su
gosloveni dobri i netni roditelji. Drtava medutim n vodi
brigu deci i zato su kole besplatne, porodice s de-
34
Jugosloveni u drugim zemljama
Jugoslavija postojbina mnogih emigranata. Re poseb
vsti vrabaca koja naputa matina jata da se prikljuila
kolonijama drugih ptica (. pingivinima l ), se
posle t zato ih sedina azume i zato tivot udan.
Lje smislu, svi su Jugosloveni zapavo emiganti,je su se
u odredenom trenutku kolektivno an granica svoje ze
l. Lutem pak smislu, !Osu oni koji danas zaustavljaju
laznike Rejkjaviku !Velingtonu i pilaju ih "ta se desilo?" i
"otkud ovde?
"
imaju "deji dodatak
"
. k m ba puno
dece, onda im drug Tito [ino estita i izabere ime za sva
ko dvanaesto dete. U takvim sluajevima drug Tito se
smatra za "ku
"
(ital . : " godfather
"
).
35

POLITICI SISTEM 1

DRUSTVENO-POLITICKE
ORGANIZACIJE
li obrok za Edvarda Kardelja
Jugoslovenski put socijalizam zove se "samoupra
lan". Re anarhistiko - marksistikoj koncepciji
uredenja drstva i tn projektu Edvarda Kardelja
zvanog "". Njegovo krln delo "Politiki sistem
socijalistikog samoupravljanja" doivelo mnoga izda
i postalo l stivo asistenata-pripravnika, supr-
v
ge i sestre Zivke. Za ovu knjigu Kardelj do-
nagradu VNOJ-a, luka Ploe "Kardeljevo".
Samoupravljanje pre svega oljeno u ideji "butkice".
Neki strani teoretiari liberalnog diskursa (l i domaci
unici nacionalnih ) ( osporovaju, tvrdeci
da u SFRJ leba da se jede, kamoli butkica, i da ko
la. Autori pak poput Bloha, Adora i Fuada
Muhica tvrde da se Jugoslaviji jyj sasvim pristojno i pri
( posebno istiu doprinos Saveza sindikata Jugoslavije.
Savez Sindikata (Iat.: "Caritas") humanitama orga
l1 izacija koja narodu deli robu za dabe. Zato Jugosloveni
36
preko sindikata l sve to stignu: kisele krastavce,
jorgane i azni za flhaInonUu. su vn i "t
" i "polutke", tj. uzdut pretesterisane svinje. Preko sin
dikata se ide i an , more i alj tene inostranstvo
za Osmi mart.
Posebnu patnju Sindikat poklanja ishrani radnog naro
da. Radni ljudi se hrane tzv. "toplim obrocima" poseb
za to odredenim mestima, "menzama" l ,,restorani
drutvene ishrane". l su ukusni, kalorini i
l. U prosenom jugoslovenskom preduzecu za doru
ak se ono sli pasulj s kobasicom ( skromnijoj) ili
krmenadlom ( luksuznoj varijanti). Takode su lr
i kembici (tripice), ponekad i kolenica (buncek) s kise
l kpusom ili saft.
Menze se inae dele fabrike (radnike), sl
nike i studentske. Posebnu vrstu menza koriste
"
fnkcjo
neri". Poto fina i osetljive teluce, se hra
odvojeno, restoranima zatvorenog i klubovima
ofcira.
Od kraja -ih, dodatak za drutvenu ishranu delio se
svir zaposlenira oik "". su mogli
ti upotrebljeni restoranu preduzeca, l najblitoj kafani,
ili samoposluzi. Tako da su ljudi l za ita
kolutove "kakavalja", metre "zimske" salame ili
kovanja od 300 komada
"
it". Ili faa vinjaka,
kako ko.
Samoupravljanje, pored an telesne tetine sta
novnitva, utie i druge sfere drutvene nadgradnje.
obogatilo knjitevni i kolokvijalni jezik ni
skracenicama i sintagmama poput "UR", "ZUR" i
37
Ideologija marksizma iIi kako Marks ukrao
jedanaestu tezu Fojerbahu
"Na pocetku bijase teza, ; teza bijase Fojerbaia, ks
zelje teze brata svojega Fojerbaila i ga, tezu uze. l!
Ije Marks brata svojega Engelsa ; uze ; njega. zatnldnje Ellgels
; "od; u Lenj;lla ; Slal;na. Jos;p - drzase za / Stalji
n, ; ;zade. 1 i;vljase tako Jos;p Zivotom svoj;m praved
nick;m, ; se Stal;lla "m. kad nn; Jos;p god;
, v;dje Josip n gdje gori,jer Josip pio dosta cviceka, ; Ie
n Josipu: ostavi Stalina i podi u zemlju Balkansku ; potra
; { Kardelja sto ga zovu Bevc. ;n; tako Josip ; vidje Kar
delja sto ga zovu Bevc gdje sjed; gor; Balkanskoj ; govor;
nicima svojijem. slusa.fe ga Gajo ; Ljubo i Supek sto ga zovuJu
ica. m nj;m bijase ; nek; M;hailo, ; rece Mihailo: eda Ii
! nas l; uCili? nap;sa M;!zilo poslanicu Savlu Pavlu. cuse
10 kraljev; i knjifevnic; ; veliku uzbzmu podigose. ljeknu truba, i
puska, ; ustase mrtvac; ;z grobova svojijeh.l n;kom nisla ".
"OOUR", te 6m to se zove "interesna zajednica". Sa
mopravljanje i test motiv umetnitkog stvaralatva. U
kinematografji se istite m "Licem u lice", potresna pri
a sudbini radnikih saveta, kao i "Veliki generator",
film proizvodji elektrine struje, U vajarstvu ideja
samoupravljanja dozivela apoteozu u grupnom spomeni
k "Moa Pijade" gde se Moa kao dogovara neto s rad
nim ispred zgrade "Politike" u Beogradu.
38
vangarda radnicke klase:
drug Daca i Jagnjece brigade
U SFRJ postoji yje drutveno-politikih organizacija.
Najpoznatija i Savez komunista JugosJavije.
avangarda radnike klase. Jagnjece brigade su avan
garda Saveza komunista JugoslavUe. Idejni voda Jagnje
brigada drug Daa. rasporedio brigadire
foliski dinm optinskom, pokrajinskom,
repubIikom i saveznom . Zahvaljujuci odlinoj
ganizaciji, Jagnjece brigade presudno utiu brojnost
stonog fonda SFRJ. Brigadiri posebno l
(odatle pridev ,jagnjece"), koje najeMe peku otvore
vatri ili kuvaju ajjno Jek, ponekad i gline
posudama ("ispod saca"). Od yaayaj domacu
i posebno, kotsku rakiju. Naravno da samo sebi
cilj, predstavJja ritualni deo "izlaska teren" . pose
te lokalnim organima Saveza komunista i DPZ-a, dobar
povod moe da bude i polaganje nekog kamena-temeljca
ume, svejedno.
"Izlazak teren" obavezno podrazHmeva izvodenje
prigodnog kulto-umetnikog programa. U tom progra
uestvuju folklomi ansambli i glumci-komiari. Na
primer "Stevka -Bourevka" i "Marica rdaJo". su
li tipini predstavnici tzv. "sindikalne" kole , koji
pristupaan i duhovit 6 komentariu aktuelne prili
ke u zemlji - benzina, nestaicu jestivog
ulja, socijalne razlike i slino. Posebno su bili
stupi estradnih zvezda koje izvode zabavnu i rodn
ziku. U takvim prilikama objaj da se nakon poetnog
39
bIoka revelucionamih pesama (npr. " lni")
prcdc neto lake ("Nika an - topla voda, za
gupc jya zgoda"), da se kraju lo u fzu iz koje
povratka ("raspaoj"), uz pesme tipa " vodu
gazi ovako, ovako" i " magare plot nagonio", ta
god to znacilo.

Funkcioneri
Predstavnici naroda u drutveno-politickim zajednica
I organizacijama zovu se "fnkcioneri". an fnk
cioner (lat. "buda") IiCnost renesansne irine i enciklo
pedijske erudicije. Funkcioneri se zato podjednako uspe
tn vladanja ( dravnoj administraciji),
drutvenim radom ( odborima SSRNJ), ako treba i kn
( izdavackim savetima), cak i telesnom kul
( vn odborima bokserskih klubova).
Svaki funk se skladu sa zahtevima vremena
i flozofijom (predgovori za izdanja Centra za istoriju
medunarodnog radnickog pokreta) i besednitvom (uvod
izlaganja akcionim konferencijama SK). Na kraju
karijere, funkcioneri se diplomatijom (
sade umerenom klimatskom pojasu) i poezijom (uspo
iz NOB-a i revolucije).
Funkcioneri se krecu vozilima s l registarskim
brojevima (to se smatra ekskJuzivnim) i gde god
da se l veliku . Posebno pozoriti
(kad moraju premijeru) jer sede redu,
imaju velike glave i krupne . spoljnim obelejja
poznaju se i tome to tzv. "ozbiljan" izraz l,

40
koji se u drugim zemljama obino vida samo zubar
skim ekaonicama.
In, funkcioneri se dele dve velike grupe: ) Rko
vodioci, i ) Hercegovci. Rkovodioci su ljudi i
osim u SFRJ m ih svuda svetu. Hercegovce pak te
ko bilo gde drugde osim Beogradu, Zagrebu i Sara
jevu. Hercegovci mogu biti istoni i zapadni, ali nika
kve razlike. U principu, Hercegovci mogu biti i Zagorci
(ako jye u Zagrebu), iJi Cmogorci (ako jye Beogradu),
dok u tehnikom smislu to mogu biti i Liani, zbog ravno
meme zastupljenosti republike, posebno u
Organima. Hercegovci su poznati i tome to se m
lako integriu urbane sredine. Zato su tako oriljeni.
SUBNOR
Najmasovnija drutveno-politika organizacija SFRJ
l1, nasuprot ustaljenom risljenju, Savez socijalistikog
radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ), Savez udruenja
Narodno-oslobodilakog rata (SUNOR).
SUNOR m dvostruko vise lanova od SSRNJ i ak
trostruko vise od Saveza pionira i Udruenja mladih gora
zajedno. Najugledniji l SUNOR-a su "
", to jest nosioci "Partizanske ] 941 .".
, jer "Spomenica" daje nosiocu pravo da
besplatno vozi tramvaju, kupuje secer preko reda i da
8 nahodenj u i slobodnoj l koristi pokretnu i nepo
krctnu i oduzetu od domacih izdajnika i saradnika
okupatora. Clanovi SUNOR-a su glvnn partizani,
mada osim , m i ustasa i etnika, pod uslovom da su
41
se predomislili 09.05. 1 945. i da su dva pouzdana
svedoka da to potvrde.
Predsednik SUBNOR-a narodni ro Bata Zivoji
. l i najgledaniji predsednik
SUBNOR-a svetu, njegov flm "Valter brani Sa
" svaki inez gledao u proseku 1 2 puta.
Bata Zivojinovic roden u potenoj i skrornoj rad
nikoj porodici u Oklahomi gde m pristupio
kaubojskom podmlatku i ukljuio se u ilegalni rad protiv
Indijanaca. S 1 8 godina otiao u kauboje i
uskoro postao komandir, zatim i komesar kauboj
ske narodno-oslobodilake udame brigade. Proslavio se
u bitkama za lm, Getisbro i kod korala. Yje puta
pohvaljivan i nagradivan od strane generala Lija,
Granta i Nikole Lu. Nosilac Kaubojske spome
1 941 . godine. Za ulogu u Neretvi, kadaje go
lm rukama dve divizije Indijanaca i neopisivu koli
grizlija, odlikovan ordenom Narodnog
heroja i m poasnim gradaninom Gal Sitija. Na
hun slave, iz nepoznatih razloga peao stranu
. Steta.
Titovi pioniri (cemu sluze i se hrane)

Pioniri su ml ljudi sa nim maramama. se

postaje tako to izgovori sveanu zakletvu: "Na dan kada
postajem . . . " i da asnu Titovu pionirsku e da ce
biti ml i dobar uenik i da ce uvek sluati u6teljicu i
voleti mm i tatu.
42
Glavni posao pioniraje da idu u kolu i doekuju druga
Tita i drugaricu Jovanku kad se vrate kuci s puta. Pioniri
takode sl za sveane doeke i ispracaje stranih dr;avni
ka, kojima mau zastavicama i skandiraju du; ulica
("Si-ri-ma-vo-ban-da-ra-na-i-ke! "). Pionira bilo svuda
Jugoslaviji, u "pionirskim parkovima", speci
jalno uredenim izletitima gde su pioniri l i svoj
zic, u kome su sami l kondukteri, ponekad ak i aj
novode. l to su bili samo najbolji od najboljih, ni to
predaju aerodoromu.
Pioniri imaju obavezu da rastu, su zato za svo
bili otvoreni "mleni restorani" (najpoznatiji
"Sne;ana" u nez Mihailovoj ulici u Beogradu), gde
su siromani pioniri dobijali mleko besplatno. Poto su svi
I i siromani, mleka ml, onda su ga li samo koj i
udu u restoran. Za utehu, i da ri l lepe,
u tom restoranu bile su ml stolice i mali stolovi.
Kod kuce se pioniri hrane ribjim uljem. napitak
prijatnog mirisa i ukusa, zbog ega il
du i. ga piju da se razbole i da porastu veli
ki, zdravi i jaki ko . Primedba da ni l
1I1je nego da spanac mestu, i te
kako ribje ulje kad mali, to se spanaca tie
' l pominjati ga i davati glupe ideje.
b ulje se tako to pionira jure oko stola,
onda mu zapue nos i guru kaiku od dva litra u usta. Kad
ispljune, opet ga jure oko stola, opet zapue nos i guru
dve kaike za kaznu. bl ulje se uva u malim 6
u prozoru izmedu dva stakla jer hladnjaci jo nisu bili iz
miljeni, i zato to se sam napitak oseca. bl ulje iz-
43
vrsno vaspitno sredstvo i koristi se kao zamena za telesne
kazne. Kasnije, kada su pioniri porasli, neki medu nji
su postali su iZlllislili draeje od rubljeg l
bez mirisa i ukusa.

[

'
-

44
,
Spoljna politika: Buda Loncar i
Patris Lumumba

10 zema1ja u svetu sa tako razgranatim stablom
spo1jne politike kakvo uspe1a da odneguje SFRJ.
zato to su generacije vrsnih diplomata, poev od Duana
Mati6a i Koe Popovi6a, preko Mj1oa 6 i Mike
piljka do Lazara Mojsova i Raifa Dizdarevi6a vredno za
liva1e i dubrile drvo jugoslovenske dip1omatije.
Spo1jna politika SFRJ zasniva se nesvrstavanju.
kret nesvrstanih za cilj da okupi narode sline tradicije,
kulture i ideo1ogije i da ih ujedini protiv Amerikanaca , do
nekle, Rusa. Idejni tvorac ili "arhitekta nesvrstanosti"
drug Tito. , u m6 6 Gamala i Abde1a Nasera
l Davarhalar Nehrua i njegove k6eri Indire, organizovao
prvi kongres nesvrstanih zema1ja u Beogradu 1 962. godine.
Kongres ("Samit") veoma uspean, su njemu
llestvovali ne samo predsednici, kraljevi i imperatori, ve6 i
jedan pravi bog i l Selasije. Pos1e Tito godi
m uzvra6ao posete svom "Galebu".
U to vreme i "ito" lebdelo usnama probude
g oveanstva, e "Jugoslavija" postalaje simbol na
dc za mi1ione siromanih i obespravljenih Iju.di jo sve-
45
ta. Takav sluaj i s uenikom osnovne kole "Sese
Seku
"
iz Kinase, imenu Patris Lumllmba.
sao najbolji uenik u razredu, i
gao i dedi oko kuce. U retkim slobodnim trenucima,
igrao dfumandZi i itao knjige Branka . Kad
Patris zavrio osmi razred, obratio se Budimiru Lonaru,
koji u to vreme drugi sekretar ambasade SFRJ u
l i pitao da li mogao da nastavi kolovanje u
goslaviji.
"Naravno", rekao Lonar, i stavio ga u sledeCi
- za Beograd. Patris upisao Faku1tet poli
tikih nauka, diplomirao s desetkom i vratio se Kongo da
iri ideje bratstva i jedinstva narodima Tutsi i Hutu.
Kad tome uspeo, otiao Katangu da se bori s ire
dentom. Na kraju ruke i pod mukama
priznao da pravo ime Kapetan Lei. Zato Zair
sle morao da promeru Kongo, Kongo Zair. stu
dentski dom
"
Veljko Vlabovic" u studentski dom "Patris
Luumba". Kasnije su nesvrstani prestali da postoje,
zbog ega ukinuta podela sveta dva antagonistika
bloka, l Jugosloveni su nastavili da idu svojir putem.
svi ostali svojim.
46
ONO i DSZ
(sredstva masovnog unistenja)
Organi: spoljni i unutrasnji
Pored prijatelja, samoupravna socijalistika Jugoslavija
i neprijatelje. Za njih su zadni organi. Organi se dele
se spoljne i unuiranje. Spoljni organi su SSUP i SSNO
jer se vide, unutranji su SDB i KOS, jer se vide.
poslednji l funk nadzora, kontole i prinude,
l zadovoljstvo ni s takvim sklonostima.
Od unutranjih organa SDB. tajna poli
koja iz razloga konspiracije esto ir, te -
7nata i kao Sl (s.), Ozna (slo.), Udba (mak.) i Siguri
(lb.). SDB su osnovaJi Otar reajc zvani "lt",
Stevo rajajc zvani "in" i Slobodan Penezic zvani
"un", koji poznat i tome to provercovao gene
l Dapevica iz Rl1munije u Jugoslaviju u gepeku l-
110g "Fice". Nar06t ugled u narodu iv Leka Ranko
zvani "Nikson", sve dok ga jednog dana nisu ufanjali u
Titovoj i nki spavacoj sobi sa rafcigerom u desnoj i
Iclefonskom slualicom u l ruci. Naravno da SDB s tim
l1 irl nikakve veze, kao to imala veze ni s medu
Nobn overavanjem tnik ustaa svetu. slu: se
47
bavila saro ozbiJjnim stvarima, kao to suzbijanje
dunarodnog terorizma (spora Dizdarevic - Ijad),
zbog toga stekla veliko potovanje od kolega u Staziju
i Sekuritatei. Pored izvanrednih operativaca (Lj.Zemunac,
. an i drugi), SDB imala i najjatu analititku sluzbu
svetu, to posebno dolo do izaZaja u dramatitnim
dogadajima krajem osadesetih godina prolog veka. SDB
predstavlja tajnu inspiraciju jugoslovenskih umetnika. U
oblasti poezije, dirljive stihove SluZbi ispisao Oskar
Davito ("Ozna sve dozna"), dok se u prozi, svojim m
mentalnim obimom i tiraZima, izdvajaju romani Dobrice
Cosica tragitnoj sudbini agenata Komintere. radu pri
padnika DB-a snimljen niz akcionih flmova ("SB
zatvara krug", "Inspektor Radia"), se publika i danas, sa
suzom u oku, seti RodZera Mura i njegove tuvene replike:
,, m Dolanc, Stane Dolanc."
Pored z, sopstvenim organima raspolaze i Jugo
sJovenska narodna ari. organe tini, kratko reteno,
. Savez komunista Jugoslavije obdarenje pak u tolikoj
meri da njegov Centralni komitet tak dva organa -
"Borbu" i "Komunist". Paradoksalno medutim da
nikad zadovoljan svojim organima i zato stalno pozi
svoje "drugove" da predu "s reti dela" i da predu
zmu "energitnu i konkretnu akciju". Sta god to znablo.
U Jugoslaviji postoje i orJadinski organi (SSOJ), u
kojima su mnogi fnkcioneri svojevremeno
"aktivni", da m zafalila dlaka s glave, iako se u dru
gim zemljama za to ide u zatvor.
Sto se tite "samoupravnih" organa, odnosno "organa
samoupravljanja" to treba raditi jer se sui kitma.
48
Unutrasnji neprijateJji
Unutranji organi m zadatak da se, kao to m i
kae, bore s unutranjim neprijateljima, poznatijim pod
nazivom "disidenti". Spisak svih disidenata moe se
u tzv. " knjizi" S. "materijal" in cita
t i iz knjiga, eseja i pesama velikih intelektualaca iz ml
naroda. Navod " knjizi" automatski obezbedi
mesto pored Aleksaodra SoJenjicina i Tomasa ,
u pojedinim sluajevima ak i pored Gojka Doga.
Najpoznatiji jugoslovenski disidenti, pored grupe
Tudman - Cosic -Izetbegovic, ili su dn muzike
sckcije Osvobodilne fonte Slovenije, poznate pod nazi
m "grupa Buldoer" (hrv. : "r valjak"). U doba kada
Janez Jana jo igrao klikere u parkicu i matao da
stane predsednik odeljenske zajednice, Buldoerima
l zabranjeno da izdaju ploe u Sloveniji. Morali su
to da rade Beogradu, i to srpskohrvatskom jeziku. ni
su se pobunili, ali vlasti nikako nisu mogle da dokue ka
ko. Misterija ostala nerazjanjena do danas.
49
Jugoslovenska narodna armija
u borbi s unutranjim neprijateljima, Jugoslavija
{ sredstva, zato koristi ak i ONO. Doktrina optena
rodne odbrane i drutvene samozatite (ONO i DSZ )
predstavljajedinstven dopirinos teoriji i praksi rata. Prema
toj koncepciji, nosilac sile profesionalno or
ganizovana i stru kvalifikovana armija, 6
narod. Poto u Jugoslaviji zivi samo jedan, 6 yje
roda, i poto su svi naoruzani, 10gicno i da postoj i yje
oruanih fi. Nsvi facija u
SFRJ Teritorijalna odbrana, koju svi [dn ljudi i
gradani. Ipak, i najefikasnija sila u Jugosla
nego . treba posebno dokazivati, u
v6 delu zl dovoljno baciti pogled kroz prozor.
nastala od proleterske narodno-oslobodi
lacke udare brigade, kojuje stvorio drug Tito 22. d
bra 1 941 . godine u lm stu Rudo u istocnoj Bosni.
komandant brigade legendami Savo
6. ml u narodu, zato 22. d
postao drzavni praznik, "Dan i". prazniku se,
pored generala Veljka Kadijevi6a, generala Martina Spe
gelja i ldg vodnika Rasima Deli6a, najyje radovao
novinar iz Zagreba i njegove kolege iz emisije
50
Beograd
"
Dozvolite da se obratimo". Inae, dan se
sasvim sluajno poklapa s rodendanom . . Staljina.
JA obelezavala Dan rli ispaljivanjem sveanih
plotuna u svim glavnim gradovima republika i pokrajina.
Civili ovu poruku nisu uspeli da protumae vreme.
lice
Oruzane snage Jugoslavije sastoje se od vojnih
(engl:
"
military face"). ' postaje se tako to rodi
telji odaberu tn dete i daju ga u kolu da
sve naj . Poslednjeg dana kole dak izgovori sveanu za
kletvu i tada se pretvori u stareinu, tj. u
"
liee".
liea zadatak da narod i tite Jugosla
od spoljnog neprijatelja. svrba njihovog posto
, za to su placeni i u tom smislu dele se ativna
liea ( Sljivananin i pukovnik Mladi6) i pasivna
' (general Mamula i admiral Brovet).
Privatno, l zive u
"
vojnim" stanovima. Kada
dovoljno porastu, zene se, ali zenama
"
drugarica-

". Kod kuce su l d, payjna i
stroga, i e deeu da od malib nogu glancaju pape
spavanja. lica u slobodno vreme itaju asopis
"Font" i sluaju Mj Koyaa i Lepu Lukic u lokalnom
JA, tokom leta odlaze u Kupare. se brkaju i

uZlmaJu meru.
Od vojnih l teba razlikovati vojnike odsluzenju
vojnog roka u JA. Razlika u tome to poslednji
su ljudi nego guteri . i predstavljaju najprostiji i najpri
mitivniji obIik zivota u JA. Guter se poznaje tome
51
to unezveren pogled, crvene j i to shvata da
"demsanje" uopte za l da hodnik bude tist,
da desetar (.: "obersUfihrer") kraju histerino
drekne "ostav". Guter da krade an svojim pri
jateljjma zna da gubi u ahu od cate. 1 uvek stoji
slednji u redu za mnzu. U kantinu pak sme da privi
rj, osir da dombama kupi .
Svakom zlu medutim dode kraj, se i guter jednom
pretvori desetara. Desetari su pak fnalni proizvod JNA.
su fantastitan primer ta vojska moe da uradi od
zdravog seoskog klipana roku od est meseci nakon to
ga odvoji od domacih ivotinja, i to bez fizike prinude.
Pored l, gutera i desetara, SFR neto
"gradanskih l slubj u JNA". se drZe ratno jer
znaju svakakve tajne. Napokon, tu i nekakvih
"civila", l dugo.
atomskim sklonistima i kiselom kupusu
Najveca paravojna fi u SFR zove se Civilna
zatita (CZ). Sastojj se od rm penzionera i rm do
m.
Pripadnici Civilne zatite obuteni su da izvravaju
dogovomjje zadatke u ratu , naroito, miru. Posebno do
bro l vrata, sluteCi zlo, i pitaju zto gori sve
tJo kad bombardovanje samo to potelo. Pored za
mraivanja prozora, pripadnici CZ se putanem
djmnih zavesa, nosanjem ranjenika ulicama i odrava
Iljcm atomskih sklonjMa.
atomskih sklonita Jugoslavija zauzima vode
mesto svetu. Zbog toga svi zavide, najyje l
banci , koji pokuavaju to isto, poto , m
da se zadovolje i bunkerima.
Za razliku od albanskib bunkera, atomska skloni
ta su korisna. U pripadnici l zatite yaj
krompir, preko zime i kiseli kupus. Sklonita su zbog to
ga gradena m solidno, tako da mogu da izdre i di
rektne udare hidrogenskih .
Jedinica za specijalne operacije
| okviru orutanih snaga SFRJ deluje elitna jedinica za specijal
(JSO). Jedinicaje nastala za m Drugog svetskog
rata u okupiranom Beogradu pod m "Otpisani".

l suje
, l i Zlata Petkovic. su l m hrabri, Sll stekli
og,omnu populamost u NR inj. Stanovnici
C
engdua i ds
pamte spektakulamu scenu t u nemakom depou za gorivo
1anjici, u kojoj maloletni Berek tenom mandarinskom
kae: "!", ta l i Tihi, poto znaju kineski, grekom is
koe iz kanalizacije i ubiju Stevu
Z
igona. 1 pozadini se
poznatljiva melodija koju komponovao Voki Kostic nakon
teH<e l sdg uha. "Otpisanima" svojevremeno sni
l i tv-serija pod im "Kapelski kresovi" (f.: "l,
l"), i napisana knjiga "Dotivljaji MinJtauzena''.
53

Industrija i poljoprivreda
Novokomponovana narodna muzika
Najznaajnija privredna grana SFRJ novokompo
narodna muzika (N).
industrijski konglomerat zapoljava ogroman
broj Uudi razli6tib talenata i znanja, medu kojima se iz
dvajaju likovi koje zovu "menadteri" i koji nadgledaju i
kontroblu proces proizvodnje i sticanja materijalnib do
bara. Neposredni proizvoda6 NN su pevaice, peyaj i
muziki orkestri. svoju delatnost lu ugosti
teljskim objektima, sportskim stadionima i klubovi
iseljenika. Zbog ovog poslednjeg, NNM i znaajna
izvozna grana jugoslovenske privrede.
N muzikom smislu predstavlja parafrazu fol
klomog stvaralatva stanovnika jugoistone i centralne
Jugoslavije (posebno SeldZka i Parsa). Izvodi se tradi
lm narodnim instrumentima (dallape, am,
fender-stratocaster). Pored u muzike batine,
NNMje posebno zn zbog misaonib dometa i poet
skih vrednosti svojih tekstova. U tematskom pogledu,
autori N veliku patnju posvecuju fundamentalnim
metafzikim pitanjima, posebno problemu teodicije ("
S
ta
54
sam Bogu zgreila", "Zato majko tako patim"), ali za
postavljaju ni pojedinane nauke i discipline, . kompa
rativnu sociologiju (" selo lepe od Pariza") ili psihi
jatriju ("Ala se ikicala l da ").
S
to se
tike tie, iako se N bazira tradicionalnom stihu i
stilskim figurima, pojedini autori pribegavaju avangard
izrazima, u rasponu od dliz ("Suzama sam
l tapete") do dadaizma (", , grok"). Teorijski
radovi iz oblasti NN publikuju se u strunom asopisu
"Sabor" iz Beograda, esto u polerikom tonu (sukob
estradnoj levici - Dr / Dr Zmijanac).
raje 80- godina veka dolazi do okupljanja
terogenih i razliblih kola jljenja unutar NM,
( institucionalizacije u jedinstven ideoloki
kret. NNje izvrila veliki uticaj rnenje i opte
stanje duha u zem1ji, u kolaboraciji sa drugim zn
kultm institucijama poput SANU i UKS.
Spoljna trgovina: sredstva za masovna razaranja
Jugoslovensko iv odlinu reputaciju
du svim slobodoljubivim dim sveta. Poto Jugosla
nesvrstana zemlja, najyje izvozi u siromane
zem1je Afe i z. SFRJ snabdeva orfe samo vla
de i orufune snage pojedinih zemalja, i oslobodilake
pokrete i druge dobrotvome organizacije ( Fatah, PFLP,
itd), ali to tajna i sme da se zn. Jedan od
l izvoznih artikala raketni sistem "Oganj" koji
sve ;ivo u niku od dva kilometa, zbog ega su Jugo
sloveni ponosni, i zadovoljno trljaju ruke.
55
Dobro ide i prodaja ratnih tipa "Orao" , "Soko"
i "Jastreb". Stranci, ipak, najyje kupuju "Karavelu".
prvi putniki jugoslovenske konstrukcije, nastao
usavravanjem letelice DC-3 koja ranije sluZila za pre
voz vojske i turista i sticanje straha od letenja. "Karavela"
l najbolji svetu, jer ml trouglaste pro
zore i jer letela brzinom od za. Tako se bar
prialo u ulici, gde jnae vladalo uverenje da
red najboljih imamo i najbolje pilote, stjuardese i
kontrolore letenja, posebno smo l ponosni bezbed
nost naih vazduhoplova. kod Ajajja objanjayalj
smo sluajem, nad
C
ekom znamo ta se desilo,
paonikje pogrenom mestu. Kasnije smo saznali da
"Karavele" u stvari prave Francuzi, , ali ubrzo smo
utehu u DC-9 za koji "Soko - Mostar" pro
izvodio piksle za sedita.
S
to se civilnih programa tie, SFRJ najyje izvozi bes
tzajni usisiva "Sloboda -
C
aak" u Irak i Libju, dok se u
Sjedinjene Dr:ave Amerike izvoze aparati za doma6in
stvo marke "Yugo". Poto mehanizmi r i neto
tokova, neko se setio da ih reklamira kao "automobile". 1
upalilo . In, 6 industijski kompleks u Jugosaviji
Agrokomerc. konglorerat sa sediMer u Velikoj
ladui, Bi, specijalizovan za proizvodnju i prodaju
magle. ZahvaljujuCi poslovnom geniju svog osnivaa, Fi
kreta Abdi6a, Agrokorerc jedino jugoslovensko
preduzece koje se nalo Forbsovoj listi 500. Poslovi su
se razvijali munjevito i uspeno, Fikret za svaki slu
aj preao u Opatiju. Zbog zdravlja, jer alergian
polen. Odatle , sede6i go u kancelariji, rukovodio svo-
56
poslovnom imperijom putem telefona i telegrama, jer
faks u to vreme jo pronaden. U slobodno vreme
gradio hidroavion sprat koji trebalo da leti lin
Moskva - VeLika Jadua - Njujork i prevozi blarice za
sovjetsku Rusiju u jednom, zlatne poluge i umetnike
slike u drugom pravcu. Na krajuje Fikret postao kralj jed
balkanske drave u ddavi. Tada promenio m u
"
"
(da se razlikovao od "Dede
"
), naglo ostario i
poeo da prevrce rukama staklenu kuglu u kojoj
dao sneg i pisalo "Rosebud
"
.
Poljoprivreda: duvan s Pohorja i kukuruz bez kostice
Poljoprovredom se u SFRJ zemljoradnici, stoari
radnika zaposlenih u drutvenom sektoru.
yje od svih Zaharije TrayeyjC. Njegova uloga u razvoju
poljoprivrede toliko velika, da TVB m snimila
dokumentaru seriju pod nazivom "Znanje - man". Se
takode istrawje puteve domace agronomske misli i
uspebe ! strunjaka za bortikulturu. Posebno od kad
SUodgajili kukuruz bez kotice i za to dobili zlatnu "Eure
ku" u Briselu.
Medutim, najpoznatiji jugoslovenski poljoprivredni
proizvod k, cigarete. Zato to su zdrave.
Posebno koje se proizvode od kvalitetnih sorti duvana
iz doline Sutle i s obronaka Pohorja. cigarete zovu se
.. Sedaminpedeset" i uspeno se liferuju irom SFRJ,
ukljuujuci i Hercegovinu. "Sedamdesetpetice" dolaze u
Icleno-belim paklicama s nacrtanim zmajekom (budi-
,
), zbog ega ib neki zovu i "krokodili". Najvie ib ku-
57
pripadnici UP-a jer veruju da unutra ima 57 cigare
ta. Glavni konkurenti ,,57-" su plava ,,zeta", "Morava" s
flterom i tzv "bela", sarajevska "Drina". Sve to naravno
super, osim kad te matorci provale. Zato se pripaljivanje
cigarete obavlja s izrz lica "opasnost zanima
". Kasnije se izraz postepeno m u "heroji su llr
" pripaljivanje se izvodi rutinskim i pomalo lenjim -

kretima. Osim k nema "zippo" -onda to veliki spek-
takl s naglim krti i m glasnim kljocanjem.
dino to si ti i dalje nezainteresovan za sve oko sebe. Pogo
tovo urkama .


58
Finansije i novac
Kursne liste od Sirotanovica
do Slobodana Milosevica
Osnovno sredstvo l u SFRJ nemaka marka.
Nemake marke (DM) emituje Narodna banka Jugo
slavije u od jednog soma. Kurs soma fiksiranje
za kurs dinara:
I som = 1 000 dinara 1 0 novih dinara
Som poseduje unutranju konvertibilnost i l
kurs. poslednje se vidi kad neko iz Zagreba dode
Beograd da se vozi taksijem. Kad taksista kraju
; kate "tri hiljade", pita ,, prosim, kolko to
tisucama?", onda se taksista brzinu peana i odgo
yoi: "pet". se zove i " kurs".
Na i od jednog soma prikazan lik nasmeja
nog rudara l Sirotanovica (srp. : [ N il <pigledno
zadovoljnog to kopa ugalj (odatle naziv "som").
Alijaje apjon sveta disciplini kopanja uglja du
od preko 800 metara. Poto vredan i skro
l1, l bogato nagraden: dobio sliku s posve
( druga Tita i ni asovnik "Insa - Zemun" s kotnir
kaiem.
C
ak su gajednom poslali i u radniko odmarablte
59
"Udamik", kod Dubrovnika, dve nedelje s pojaano
ishranom. Posebno potovanje ukazano time to
njegov lik otisnut noyanjc od 1 000 dinara. Al
Sirotanovic zbog lepog zivota otiao u prevremenu
validsku penziju. Posle ur. Novanice su neke
l u opticaju, su i poyene.
Nakon "somova" NJ emitovala "konj e", odnosno
noyanjce od 1 00 dinara. su l lm
medu turistima iz Poljske i Madarske, i sezonskim radni
cima iz Rumunije i Bugarske. Na eboslovakom se za
"konja" govorilo ,,yena" i zvualo l dn,
istononemakom ak i smeno.
Stoja
U m kada Slobodan iloeyjc skroman an
karski inovnik, zaduZen da pritiska dugme m
za brojanje i - ako dobar - da Borki kupi
burek za doruak, postojaJa i ni zvana "stoja".
Stoja l posebna noyanjca, specijalno
deci. l velika l obezbedivala samo
osnovne zivotne m - "zivotinjsko carstvo" i "ki
ki" i "Politikin zabavnik", ak i pakova
crvenih kapisli za kolt. Pored "stoje", sredstvo l
l i "sica". Sicu Sl davale (tj . kominice stari
od 20 godina) kad ih deca "posluaju", tj . odu u prodav
l i litar mleka. Za sicu se mogla dobiti
zvaka u obliku cigarete ( l vaspitno),
ponekad ak i kliker "staklenac".
60
Kau da su sredinom 60- -bar bismo tako povreme
nauli od odraslih - postojale i nekakve "hiljadarke".
Ali to niko nikada ni video, bar naoj ulici. Kasnije
su "stoje" izgubile vrednosti, stvari koje smo za
nekada kupovali yje nisu bile nikome .
Posle, kad smo porasli, i smo preli somove. Bili
smo sasvim zadovljni sa, recimo, pet soma - za "marlbo
" i dva . U tom uzrastu dovoljno za trovanje nikoti
i teko pijanstvo. postojao jo i "tesla", odnosno
vani od 500 dinara, kojoj poznati naunik ita
"Borbu" nekoj benkici.
jo posle l se noyanjca s likom druga Tita
zvana "mrtvak". Slobodan Miloevic kupovao burek,
mrzeo svet i polako gazio svojim putem . . .
Jugoslovensko privredno cudo
Poto stopa industrijskog rasta SFRJ jedno vreme
l yja nego u u, delegacija privrednika iz te ze
l dolaje Jugoslaviju da ispita u stvar. Usta
vili su da se Jugoslovensko privredno udo zasniva
omladinskim radnim akcijama.
OmJadinske radne akcije (skr."ORA") vode poreklo iz
ovjetskog Saveza. Smatra se daje ideja stvaranju omla
diskih radnih odreda prva pala pamet Feliksu Edmun
doviu Derinskom. Kasnije su U ideju razradili i usavri
l i njegovi ni Leonid Kaganovi, Lavrentij Berija i
Saa lnk. ZahvaljujuCi omladinskom radu, peto
Ijctke su u SSSR-u tajale dve godine, neke i krace.
6]
Za razlik od Sovjetskog Saveza, omladinci su u Jugo
slaviji sami jlj radne akcije. , kako trecem l
Politbiroa S istakao Slobodan Penezic - r
cun: "Nigde bee, ajo i . dobro, bog te l
, gde to jo ?" 1 zaista, nakon II svetskog rata, mladi
Jjudi u Jugoslaviji dobrovoJjno su ucestvovali u obnovi i
izgradnji zemlje. su, krampali i gurali "tacke",
kolica za prevoz zemlje jednom tocku ( da
tee), i l su srecni. Najvece radne akcije l su iz
gradnja pruge
S
amac - Sarajevo, kanala Dunav-Tisa-Du
i poslovnog centra "Sava" zajedno s ostatkom Novog
Beograda. Mada Zaprude Jok
Z
Standardno, klizno i realno radno
Jugoslovenski sistem industrijskih standarda propisije Savezni
zavod za i tegove. Sistem , zove JUS, njegova speci
blnost ogleda , svega u vremena. Ako za neki
posao predvideno da bude obavljen za 8 radnih asova, ("stan.
dardno radno vreme") za protok realnog vremena izvo
dj , iz sledeceg odnosa:
6 asova JUS-u = 3 sata
Razlika od ! sali izdu radnog i realnog zove se
"klizno radno vreme". [ "kJizanja" dolazi zbog toga
!o jedan as JUS-u (za razliku od jednog sata )
( , 25 !. i sekundc s mnogo krace.
Religija: partizani
Vampiri
Pored etiri velike svetske religije (hriManstva, islama,
judaizma 1 budizma), u Jugoslaviji postoj i mnotvo lokal
l1 religija, n i kultova. d od najsna1nije
ukorenjenib verovanja ono duhu koji jyj u kucnom
.. ognjitu". dobar dub, koji ya ,,eljad" i "neja" i
n ih od vampira iz susednog sela (srpski: "ustae", br
vatski: ,,etnici"). U toj , Dubu m plemenita
koja se zovu "branioci ognjita" (srpski: ,,etnici",
vatski: "ustae"). Na kraju nn, dobro ds pobedu
l1ad zlom. i uvek.
Poto SFRJ bila krcata ra narodima, jasno da
svaki narod m svog posebnog "duha" koji jedin
Htven, samosvojan i apsolutan. Da n dolazilo do n
trebnih scena izmedu naroda i njihovib dubova, komunisti
II svojevremeno kratkom postupku zabranili sve
kve kltove. kod su zabranili sva verska okupljanja i
praznike, poput Dubova, krsne slave i n m.
Umesto toga, krajem etrdesetib, Jugoslavijaje postala
lariste novog kulta u ast boanstva zvanog "Stari" koje
1 948 godine progovorilo iz utrobe zemlje i reklo: "De -
63
vite sebi drugib idola do . . . majku bozju!
"

ozbiljno shvatila to upozorenje, ni koji nisu, za

vi su najednomjadranskom ostrvu da ml dubje raz
misle tome gde su pogreili i ta ! smi sao ljud
skog zivota.
Zato su narodi Jugoslavije jedva ekali da se Bog smi
l i poalje oganj nebesld da komniste. Poto su
l strpljivi, ekanje se isplatilo. Bog samo da
usl njihove molitve, samoinicijativno otiao i
korak dalje, se ognju, zajedno s optinsldm komiteti
, nalo i par miliona sluajnih prolaznika. Tako da
kraju svako video svog boga.

Partizani (gr: 't'VLr!) bozanska su maginih
i natprirodnih osobina. Vrhovni patizanje drug Tito
iz jje glave se rodio Milovan Eilas. Iz njihovog kasnijeg
braka roden Vladimir Bakaric, iz braka druga Tita s
Konjuh planinom roden Aleksandar Leka Rankovic.
Edvard Kardelj suptilan, roden iz morske
, zbog ega su ga zvali "", Kou sluajno
su nali glavici kupusa, Najveci junak medu partizanima
Sava Koyaeyjc, koga rodila an Babovic u bra
ku s Prvom proleterskom udamom brigadom. Iznad svib
Nikoletina Bursac, koga kentaur Vladimir Nazor naao
ispodjednog kamena Hercegovini, othranio svojim l
kom i naujo da iz ,,arca" i da kamena s ramena,
pripremajuCi ga tako za u protiv htonskib bozanstava
Lera i

pea. U toj Nikoletini pomogao Boko -

64
ha, koga donela roda, i ir junatvima otvoren
herojski ciklus za razrede osnovnih kola, i jjj su pod
vizi opisani u mm spevu "
Z
enevska konvencija i
upoteba dece u ratnim dejstvira".
Partizani koji su se istakli borbi i l narocito veliki
Nemaca, izdajnika l drugih parizana (onih to kradu
jabuke) dobijali su zvanje "Narodnih heroja". Narodni
se dele jye i mrtve -mrtvi jye itankama, jyj
Dedinju. poslednji mrze Bitlse i zalam se za hape
Dorda an. Kad di heroj lmre, vest
tome televizija, ali kae da taj-i-taj umro
daje preminuo,jer zvui tn. Na sahranu dn
obavezno dolaze da iz mnk.
zagrobni zivot:
Jugosloveni su narod sklon sahranama. Zato ovde ir
ko rn ogo gobova. Medu svi gobovira posebno mesto
zauzira gob predsednika , Beogradu.
man, l najprometnije gobje
svetu. Izgradena od kamenih blokova tekih 7 tona koji
su dovoeni Savom i unm iz i Luksora. U iz
gradnji uestovalo 1 20. 000 Cmotravaca i vukovaca,
prilikom visednevnih pogrebnih sveanosti tu zazidan
Z
eelj i 1 0.000 glinenih ratika Prve proleterske udame
brigade. Ako se odluite da posetite u , oajj
da to uinite oborene glave i peske. Najbolje da kre
Ilete sa Papuka ili
S
ar lin, i mogucnosti unazad,
kolenima ili puzeci. i jedan sto hodao rkama.
65
6 6 j ugoslovenski zid plaa. Rekord u duzini
plakanja drzao izvesni Kenet Kaunda, i -
6 maramicu. Delegacije pak SSNO-a i SSUP-a nikad
su putali 6 6 zajedno, zbog straba od poplave.
Najnesre6niji su ipak l iz SUNOR-a, ajedina ute
bila da se upisuju knjigu utisaka (_. . . lake
bilo da sin umro . . . ).
Kako bilo, nakon posete 6 6, ljudi su odlazili i
sami da sade 6. Re nar06tom rituaIu ast
kojnog predsednika Republike. Kult ,,88 ruza za druga
ta" neki autori dovode s Eleuzijskim misterijama i
obrednim poljskim radovima l l zivotnog
cik1usa. Sakralna mesta kojima se obred odrzavao
l su mesne zaj ednice, obred sadenja vrili su geronti
(istaknuti l lokalnog SUBNOR-a) i pri tom l
naro6te setvene rn. Najece "Dz Tito, ljjce
l", jljjo bolje, "Drugarice, posadite 6 kuda vojska
druga ita kre6e".
Mimohod imenica mukog roda nastala 4. m
1 980. godine i oznaava nepregledne redove u kojima
rod satima eka da vidi koveg s posmrtnim ostacima
predsednika ita. Istorijski, mimobodje nastao kao kom
19manskog mara i pogrebnib svetkovina Starog
carstva. U istoriji neto slino organizovano
SAD (Dzon F. Kenedi) i NDR Koreji (i Il Sung), ali
stepen bola koji je pogodio Titov mimobod moze se
rediti ni sa jm do tada videnim. jedino sa dubinom
s kojom su se uesnici mimohoda okrenuli prema
Titu par godina kasnije.
66
Sveta mesta: Medugorje i Kumrovec
Posle , jedno od najposecenijih svetih
sta Medug01je, zapadnoj Hercegovini, SR Bi. Sve
poelo kada su neke devojice videle Majku Botju kako
lebdi vazduhu iznad jednog bretuljka nadomak Medu
gota. Izvetaj tom dogadaju istogje asa stigao sto za
koj im su sekretar optinske organizacije SK, komandir
stanice milicije i naelnik lokalnog ureda Turistikog sa
veza Jugoslavije igrali preferans. su se samo znaajno
pogledali, odlotiIi karte , pokajavi se u svojim srcima,
pali kolena i predal se molitvi. Poto su l dobri i
botni ljudi, Bog usblio molitve, pistu

lm produtio za 200 metara i stvorio veliki broj m

(l i pansiona u samom gradicu i njegovoj okolini. su
odsedali iz itavog sveta, i to besplatno,jer niko ni
hteo da uzima pare.
U Korrovcu (srpski: "") l i ml
cih uda: legenda kate da se ovde, jednoj kovekoj
tali rodio drug Tito, devet meseci nakon to njegova
majka Marija Broz sanjala Karla Marksa kako nudi rr
kvicom. U trenutku Josipovog rodenja, iznad Za
gorja bljesnula petokraka zvezda i obasjala horizonte
oveanstva, zbog ega se stari Francek toliko plajo da
naredio Pocoreku da odmah svu muku decu
Lrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji. Mali Jota se udom spa
sao tako to ga majka iznela iz tale u koju se l do
Sl i Ante , Franjo Supilo i Georgi Dimitrov da do
ncsu darove, i pustila ga pletenoj koarici niz Sutlu.
67
Zato su se ran, koji su inace v zavideli
onima iz Medugorja, odmah setili i legende i vidovi
tog Martina. Naime, Martin pored miseva cesto i
druga Tita. Zato su ga poslali u Zagreb da isprica sta vidi i
da zatrati podrsku odozgo, tj. od S. Kada Martin
ispricao Ivici Racanu pricu tome kako prosle n
delje, vracajuci se kuCi iz bircuza, slucajno ro por
e
d
Titove rodne kuce i video druga ita (" . . . nas ti Jotek
pred hiticom lebdi i l: tMartine, majku ti botju'
. . . '''). Racan se samo namrstio i kratko rekao da
dati stvar diskusiju u Naravno da stvar nigde nije
dao i jedino sto od svega ostal0 izreka, "Martin u Za
greb, Martin iz Zagreba".
Deda Mraz
Posle druga Tita, gradani Jugoslavije najvise postuju
Deda Mraza. Narocito pioniri. Deda raz medutim nije
bog, nego covek crvenom odelu koji deci u Jugoslaviji i
drugir socijalistickim zemljama poklanja igracke za No
vu godinu. Podseca l0 onog iz Koka-kole, l ne do
lazi za Botic jer ateista. Uostalom, prvi put u
goslaviju s Rusima, kamionu umesto sankama.
Deda Mraz obilazi samo decu, nego i funkcionere,
tako da su najlepsi doceci Nove godine uvek l Brdu
kod ranja. Drug Tito dobar domacin, hranio go
ste zasekom i da svi moraju da nose sarene
pirne kapice glavama. najlepse stajala Dte
l Bijedicu jer m ubedljivo najvecu glavu u
saveznim organima vlasti, i sire.
66
Deda Mraz 6 svakog prvog januara obilazio decu
preduzeCima u kojima su radili njihovi roditelji i pokla
m tzv. "paketi6e" pune m i okoladica, od e
ga su se klincima zubiCi prvo kvarili, oko sedme godine,
i ispadali . Zato su nakon pada Berlinskog zida, vlasti
osudile Deda raza ( odsustvu), morao da pobegne
Sevemi pol. Medutim, ya deca i dalje veruju da De
da raz u svom skrovitu Sevemom l u dubokoj
ilegali i dalje gaji irvase. 1 kuje l za povratak.
,
Kozara
Na planinskom vrhu rakovica, Kozari, nalazi se sve
tilite svetu, delo akademskog Duana Dfumonje.
najpoznatij i sakralno-samoupravnog stila u umetnosti, koji
karakterie upotreba ogromnil1 kolitina betona, geografskih
stora l sredstava iz buMeta Federacije. Pored rakovi
, slitna, m svetilita postoje i u ostalim republikama:
senovac u rvatskoj,
S
umarice u Srbiji, Drazgoe u Sloveniji i
tola u Makedoniji. Njillva izgradnja izuzetno teka i dugo
trajna, tako du SR Gori nisu .
69
OBRZOV ANJE 1 NAUA:

RACUNAJTE NA NAS
Usmereno
Osnovu kolskog sistema SFRJ ini usmereno obrazo
vanje. Obrazovanje se zove "usmereno" se, za razliku
od svih ostalih obrazovnih si stema svetu, deca Jugo
slaviji ne opredeljuju za dnu od nauka, za jedan od
" "smerova .
Takvih smerova ima mnogo, najpoplaijije m
dijski. Mada ! pos!astiaski (pogotovo odsek za
tu!umbe), ni koniarsko- skretniarski. Svaka srednja
kola SFRJ svoj poseban program, jedini zajed
niki predmeti su "marksizam" i "optenarodna odbrana i
civilna zatita".
Rf kolskog sistema SFRJ ni glatko ni
brzo. Otpori su bili ve!iki, pogotovo iz konzervativnih
akademskih krugova, su prilikom uvodenja usmerenog
obrazovanja ml da budu zatvorene sve gimnazije ze
mlji. ml pozitivan odjek u inostranstvu. ! Pot,
ije Sampan i Heng Samrin l su toliko impresionirani
da su odmah da!i da se
S
uvarova "Bijela knjiga" prevede
70
kmerski. Jedino im ni l jasno zato su Jugosloveni
zatvorili samo gimnazije, i profesore.
Zahvaljujuci
S
uvaru, kole danas obezbeduju
uporedivo obrazovanja od slinih kola Velikoj
Britaniji, Francuskoj iIi Nemakoj. glupim Arerikan
da i govorimo. znaju ak kada l

tvrta neprijateljska ofanziva.

Najbolji "usmerenjacima" nastavljaju kolova
najednom od mnotva univerziteta zemlje.
koj i dovoljno za kolovanje, stipendira
drug Tito. Novac za stipendije poticao od zajednike
utedevine koju su i ank godinama odvajali od usta i
stavljali kasicu anki nahtkasni. Stipendisti Tito
vog fonda l su poznati tome to za razliku od
nOImalnih studenata studiraju ] 5 godina, fure da da
ispite rk. 1 to stalno jure neto to se zove "prosek".
Ekskurzije
Jugoslovenska deca l da idu ko]u i da e doma
cinstvo, i rleine drame. l ekskurzije.
rajem svake kolske godine nastavnika vode
uenike posetu nekom drugom mestu SFRJ kako de
znl svoju domovinu i ll. Adolescente,
lk i l kako da cigare
(, , i da se vataju, , recimo,
ogradu, i istovare , recimo, Poret.
Poto put dug, programomje predviden odmor na
stima posebno zanimljivim za tinejMere. kv mesta su
masovna statita, gobnice i spomenici NOB-a. Ali, to ni
7 1
bilo vaZno - ekskurzijama bito samo to se radi
kad dn mrak, Upesmu "Da l znS d ( volim" Dade
, ili, jo l, "r leptir" YU-grupe. Medutim,
omladinci su obavezno morali d sluaju ( ) edn
nar06tu pesmu koja se zvala .;Raunajte nas".
"Raunajte nas" najpozatija pesma W. "dvor
skog" pravca u jugoslovenskoj zabavnoj muzici (eng. :
"dog "), koju podjednako vole sve generacije: ni
ri, domacice i penzioneri. Zato ekskurzijama ni
tu pesmu zajedno sa svojim nastavnicima. Pored
ekskurzija, pesma se izvodi i rad akcijama, kao i u
kasarama , nakon polaganja sveane zakletve.
pesmom autor t publiku da "za za
kletvu Titu spevao stih" i to u ime svoje generacije, rode
"pedeset i neke". Zatim autor tvrdi da, uprkos bojazni
da l "nosi pogrean tok" (er "slua ploe i
svira rok"), u , (. omladini, "struji k partizana", te
da zato zn .,zato tu". Na kraju autor poruuje
drugu Titu, SSNO-u i SSUP-u: "raunajte nas".
Za izvodenje i sluanje te pesme potrebna jedna
gitara, l sluha i jak teludac.
Akademici
Jugoslavija izuzetno dugu i bogatu akademsku
tradiciju. Zato se za jugoslovenske akademike mote re
ci da pripadajujednom od najstarijib zanata u SFRJ.
Vievekovna tradicija jugoslovenskih univerziteta
kao to su narodni univerzitet "Botidar Adija" ili rad-
72
niki univerzitet "Rade " uticaJa samo for
miranje intelekalno i ln snazne drutvene eJite,
uticaJa i duhovni zivot naroda u smislu ej.
Jugoslavija danas zauzima ubedljivo prvo mesto u sve
tu rezervama naunih radnika. SFR takode drzi i svet
ski rekord broju akademika i doktora nauka
kvadratni kilometar. Najveca koncentracija naunih rad
nika zabelezena u najstarijim i najuglednijim evropskim
univerzitetskim centrima kao to su Beograd, Zagreb i Pri
tina. Poto radaju ko l, doktora nauka se jedno
opasno priblizio broju nepismenih. l, jugosJo
venski doktori nisu samo najmnogobrojniji, i najorigi
nalniji: niko drugi svetu brani teze poput "Politika
ekonomija od Kejnza do Kardelja". Inae, najpopulamiji
jugolovenski naunik l Jugin. Dok mu jed
nog dana Nil Astrong stao k oko.
U SFR l razvijena i institucija tzv. "poa
snih doktorata", koji se dodeljuju ugled naunim rad
iz zemlje (dr Nikola Ljubiic, dr Veli Deva), i
uglednijim naunicima iz sveta (d ldi m "Dada", dr
Muharem "El" Gadafi). DodeJjivanj e poasnih akadem
skih titula svaom stranom drzavniku koji poseti Jugosla
viju ulo poetkom -ih u formalni protokol Kabineta
predsednika Republike ("Kad moze da dijeli l iz
Etiopije, majku bozju i Etiopiji . . . )
Do pravog uzleta misli doJazi, medutim, tek sre
dinom 80-ih, i to pod uticajem fundamentalnih otkrica u
oblasti genetike do kojih se dolo u laboratorijama SAN.
ondaje krenuJo.
J
KULT 1 UMITNOST:
Od rlezinih drama do
Mestrovicevih Srba
njiZevnost: Fric covek debo . . .
Najpoznatiji jugoslovenski pisac Kestner.
U doba pre nego to su naucnici pronali Playstation I l ,
njegov roman za decu "l i detektivi" najvredniji
deo pionirske imovine.

Likovi poput Emila l su medu Jugoslovenskom de-

podjednako populami kao i Poter medu dana
njom, knjige kao "l ocnjak" l "Djed Som" l su
nekad od ruke do rke kao danas diskovi "Mortal
bat" i "Pet Cemetery".
l medutim nije android niti je poznat ne
kom posebno okrutnom nacinu kojimje u protivnike.
Naprotiv, obican decko, u kratkim rm 1,,
koji sa svojim drgarima iz ulice jednom pomogao li
da ubvati nekog sitnog l. U svoje to
dovoljan razlog za divUenje, pogotovo to ml
i i mesinganu automobilsku trubu kojom izdaleka
najavljivao svoj dolazak i kakvu smo teleli da i .
74
Osim te knjige, Nobelov komitet iz nae ulice visoko
"Dak konzula", ,,Iroz pustinju i pramu" i "De
kapetana Granta". 1 naravno, "Dak Pavlove ulice".
Posle Kestnera, jugoslovenska deca najyje vole Miro
slava rleu. napisao najuzbudljiviji deo obavezne
kolske lektire. Generacije se secaju da su, pored rlei
romana od sedam kila, posebno napete bile "Balade
Petrice Kerempuha" koje iz nekog razloga napisao
mongolskomjeziku.
Da pribliili rle, profesori su govorili da
l prijatelj druga ita i da zato dobi
ti Nobelovu nagradu. "Predavali" su rleu kao napred-
110g i socijalnog pisca, s im smo se slagali i sve priznava
l, samo da irimo temu yje nego to l neophod-
110. rlea posle dn vreme modi zato to
umro, jo posle, zbog otvorenog pisma pkovniku Baru
tanskom, rle su kinuli i izbacili iz nastave, izda
vkih planova ni biblioteka. Zato to Fric
vek debo i sve zn bog te . . .
l, ipak dobio Nobelovu nagradu. Dali suje An
dricu iako se druio s Titom.
Cikovne umetnosti:
Vilerovi gobleni i MestroviCevi Srbi .
to su za Afikance fik maske, to su za Jugo
slovene Vilerovi gobleni. Dakle, likovno blago .
Vilerov goblen simbolizje praiskonski estetski napor
Ijudskog roda da ulepsa zid u dnv sobi iznad troseda.
napor preduzimaju domacice: prvo se rasprostre ea

(iz Bazara ili Bude) se nekoliko sati nepojno studi

ra. Zatim se uzme igla i konac se dugo bocka i veze.
sle se nategne okvir i urami. Ram mora da bude spekta
klamog obIika i zn pozlacen, ili tako neto.
Gobleni sadrze razlible prizore - poey od reproduk
poznatih slika (Gola za spavacu, obuena za
dnu), do prizora iz svaodnevnog zivota (Propast
, Splav Meduza). Poseban pravac \Imetnosti go
predstavljaju deca koja plau: nekim goblenima
deca plau sama, k zajedno. Ima i goblena
kojima plau samo deca nego i odrasli, primer
ganke s gitarama i sl. Zato su Vilerovi gobleni dn pri
tuzna stvar.
Osim Vilerovih gobIena SFRJ su trazeni i tzv.
"" slikari. Re slikarima koji u nek teh
nik, l u dobru volju i jako su marljiyj. najece
slikaju scene iz seoskog zivota: poljoprivredne radove,
domace Zivotinje . . . Zato slikarstvo uziva yelik
populamost u radnicima privremenom radu
inostranstvu, l u intelektua1cima, od
kole . Posedovanje "" smatralo se za ik,
ako kpj s\ik -m
Beograd-Njujork.
U oblasti vajarstva najbolji je I Metrovic, Fidi
iz dalamatinske Zagore. U mladosti Metrovic
klonjen telima srpskihjunaka, koji njegovoj interre
taciji patili kao Mikelandelovi robovi tuskim kpatili
. Zato Metrovic daleko zslii za irenje kosov
skog kulta nego Slobodan Miloevi6, ili restic i
Kurir zajedno.
o
Metroyic postao poznat Tutankamonovoj grob
za izvesne Ra6ce iz okoline Cavtata, beogradskom
"Pobedniku", te zn reljef "rist i Stepinac".
menetalnocu se pak izdyaja Njegoev mauzolej Loy
gde autor prikazao Petra
C
elika kako puta bradu i
dri prst elu. Iz toga Zuba, koji u sedmom iz
domacinstva, u osmom postao punoletan, zaklju60 da
taj
C
elik neki rnogo pametan oyek. kakve to i
veze s karijatidama, Zuba nUe da objasni.
Muzicka bastina
Ima mnogo dokaza da su Jugosloyeni muzikalan narod.
Jedan od njihje Glamoko . Drugi je Iyo Pogorelic.
Ivo Pogorelic ponos i dika radnih ljudi i gradana
goslayije. Kad nastupa, Sava centar se un ko da
igra meka. Publika oboaya kako Pogorelic mrda glavom
i radi s rukama i ustima. Svi su ga voleli, osim
Kolunije koji ljubomoran, ga dn s bal
kona gadao zatvaraem od . Iyo Pogorelic
muzika zvezda JugoslavUe sve do Luijana
Pavarotija za koga Bambalic u trenutku oduevlje
uzviknuo, "ala , ga u usta! "
Osim Pogorelica i Pavarotija narod potuje "l
k" (slo: lood, Sweat & Tears). ansambl inilo
ljudi s mikrofonima. l toliko da su se ddalijed
za druge da popadaju sa scene. Poto ih l teko
prebrojati, kamoli zapamtiti, u red izgurali Miru
Ungara, za njega publika negde bila ula. Njiho-

Muzej vas, ideje nase

Najbolja ntitk dela Jugoslavije izloena u muzeju ..
" u Zagrebu. Muzej dobio sinu jednog turskog
podanika koji sredinom 80- u Esplanadinoj knjizi gostiju
potpisivao pseudonimom " ". Ret likovnom patrioti
koji Zagrebu, Hrvatskoj i Jugoslaviji poklonio najbogatiju
kolekciju ntitkih dela ikada videnu u istoriji civilizacije.
Zabvaljujuci izlebli smo svoje provincijalne komplek
i preko dobili z koj i tukao Prado, Britig, Ufici i
Luvr zajedno. Rembrante nismo gli da ro, Mati
sovih radova imali smo tak i vige nego glo ih naslikao,
dobili smo i originalni Zlatni gral u stjlu rokoko. Za
se pritalo daje saradivao s Rusima oko nekih
jz Drezdena Sjr Oliverom oko prodaje belog
Poljaku iz Vatikana. Neki kau da se i filmom ali da
Olja Kodar maznula sinopsjs za "lstine i laj" i prodala ga
Velsu.
muzika bila pod jakim uticajem hotel-wave-a i parti
zanskih pesama.
Nakon prvog uspeha renomiranom festivalu "Slo
venska popevka", l k postavljaju standarde
estradnog nastupa i elegancije: zene su ml velike fizu
re i haljine sa sUokicama, muskarci su, pored slinih fi
zra, nosili i velike "zulufe". Obavezni scenski rekviziti
l su i zvonaste pantalone, karirani sakoi i siroke krava
te, dok su kosulje obavezno bile "strukirane". kragne
megalomanske.
78
Lepo pevao i Ivo Robic, medu pevalima se jo iz
dvajaju Vukov, Lado Leskovar i Dimi Stanic. Od
6 tu su Lola Novakovic, Zdenka Vulkovi6 i Ljupka
Dimitrovska. Posebno mesto zauzima Tereza Kesovija jer
glas i "Dubrovalki trubaduri" nose huJahopke.
Opera, balet i kozaracko kolo
Jugosloveni veoma vole balet , jo vie, ru. Oper
ski pevali i pevalice uivaju veliki ugled i potovanje
narodu. Mladi Jugosloveni i Jugoslovenke skupljaju
stere i fotografije Gertrude Munitic i Radmile Bakolevic,
medusobno ih razmenjuju i pokazuju dn drugima.
S
to se baleta tile, u Jugoslaviji se ni sve, narolito
balerine. Zato u Narodnom pozoritu u Beogradu, s trece
galerije levo (rezervisano za srednje kole) moete
kad luti uzvike tipa ", " i "tu sam". , medutim,
koji uspeju da dodu do ulazinice za balet idu da gledaju
KUD-ove. su folk1ori ansambli koje ddava dotira da
neguju tradicionalnu muziku i plesove. Oni se dn go
dinje okupljaju u Zagrebu da pevaju i ple. Posebno vo
l da igraju "kolo".
U SFRJ svaki narod m svoje kolo - kad se njega
"uhvate", neki se tresu, drugi cute, treci se oglaavaju vi
sokim glasovima, itd. Postoje kola koja igraju samo ene,
l i kola koja igrau samo mukarci ("momalko kolo"), i
O tako to se mukarci dre za ruke i grle oko pasa. U
kim slulajevima, plesali vitlaju l i sku
, i takvih kola u kojima se ljudi dni drugima
glavu.
79

Najpoznatije kolo u SFRJ kzk kolo. vr
sta ritualnog plesa kojim se vli tnik pobeda l neki
drugi zan uspeh zajednice. Odatle simli hvata
za ruke usik u plesu. zk kolo i magijski
obred u kome se di l podreduje kolektivnoj
usled hitikg ritma plesnih koraka i itg i
an: lsi padaju u trans i oglaavaju se otegnutim
zvucima, zabacujuCi glavu unazad.
Upravo zahvaljujuCi magiji l uguena
studenata Parizu 1 968. godine. Naime, odmah nakon
De Golovog pisma Univerzitetskoj konferenciji Sorbone,
Crveni Deni je izvadio maramicu, viknuo "ll" i povukao
kolo preko Trga Invalida. Odmah su se pridruzili fran
cuski i mki studenti, k jedan Andreas Bader
(koji u to vreme studirao umarstvo) i sam zabacio gla
i viknuo, "obori !" sutradan studenti su li opet
da raznose mleko i , kao da l.
Rudi Duk to reagovao lmikim tekstom
Praxisu pod naslovom "Glmk jednog anarho
l iberala", Veljko l udario iloa ta
glavi. Tek da se zn ko gazda.
Jirzi Mencl: Vlak bez voznog reda
Najbolji jugoslovenski prave se u
C
ekoj.
zato to u u glavnom gradu

hslvk postojala
tzv. "Praka kola", odnosno istureno odeljenje Fakulteta
dramskih umetnosti iz Beograda. U toj koli Jugosloveni
su iJ

kako se prave dobri flmovi bez rnogo para,

vrti kameri i plzensko .
h
S
efkatedre dr Emir Kusturica, asistenti juniori
Markovic i Grlic. Najtalentovaniji studenti Prake kole,
poput l, proslavili su jugoslovenski flm ti
tavom svetu. l "Vlak bez voznog reda" ("Ostre
sledovane vlaky") dobio "Oskara" kao l strani
fil u 1 968. godini. Medutim, taj isti flm tak ni
pozvan Pulski festival. Zbog takvih nepravdi, mnogi
predstavnici Prake kole napustili su zemlu i
stranstvo. Neki su se tamo odlino snali, kao npr. l
Malden i Piter gdv dok su drugi, poput Mjloa
F, uvek ostali strani . Milo se, recimo, i danas
zbuni kad treba da odgovori pitanje gde se tacno lz
ta
C
ehoslavija. Posebno k ga to pita
S
eron Stoun.
Besindter.
Pored Prake !kole, Jugosloveni r i r talas
( fra.: "fl "). Na najpoznatiji takav "Nevi-
110st bez zatite", autora Dragoljuba Aleksica. Snimljenje
u II svetskog rata i govori tome kako neki rraan
[ kao juri jednu devojk, Aleksic kao brani . Kasnije
su mnogi u tome videli simbol otpora okupatoru. Aleksic
, k ovek seljak, scenarista, reiser i snimatelj,
takode i odigrao sve muke uloge u , jer
l ratno, budet ogranien. l para za sti
, jednoj sceni su ga 11tnl pravoll1 daskom
glavi, privremeno izgubio . Zato kraj filma
veze s poetkoll1.
Posledice su medutim ostale, Aleksic posle rata
l da visi i z . Ajo posle, neki student
ZU traku i z Ki noteke snirio m pod istim naslovom.
Po!to student l pricer, scene iz starog i novog -
8 1
su se izmeale, oduevljenje filmskih kitiara koji
su tehniku nazvali "tehnika paralelne monta:e
"
. GJe
daocima sve to l dosadno, semenke su l
odline. Zbog slabog interesa publike, takvi fiJmovi su ka
snije deponovani bnkee. Zato danas niko ne zna ko su

l Mak i Zilnik. Izzetak "Kad budem mrtav i
"
D:imija Barke i "Skuplja6
"
Emira Kusturice, koji
sredinom ezdesetih osvojio "Zlatnu l
"
flmskom
festivalu Veneciji.
Glavnu muku ulogu u tom fl maestralno protu
ajo Bekim Fehmiu. Posebno dobro odigrao noenje
televizora, kad krene da se kocka :ena za njim yje "vrati
televiziju, gelipteru jedan!". posJe igrao Leopolda
za RAI Uno i najbolji Odisej od do
Kjubrika. Jo posJe, igrao u yje itaJijanskih fiJmova
Bad Spenseru i Terens l. Zbog izvrsnog poznavanja
italijanskog j ezika, ugJavnom igraegluvoneme l
yeae iIi indijanske vodice koji ne znaju engleski.
Partizanska skola
"Bitka Neretvi" jugoslovenski fiJmski
projekt svih vremena. Re:iser Veljko timje deJom

pomerio granice flmskih :anrova, tako to u realistiku

naraciju ratne eJemente horora i sci-fi-a.
U svetsk okvirima "Bitka Neretvi" smatra se za
etnikom tzv. "partizanske" koJe fil. Pored "Neretve",
najpoznatiji predstavnici tog pravca su "Valter brani Sara
" (Hajrudin rvayac) i "Saving Private Ryan" (Ste
Spielberg).
hZ
Nakon premijere "Neretve" ( 1 969ogo), glavni gl\lmci
su za kratko vreme stekli mu popularost, kako u ze
l (Ljubia Sarard:i6, Boris Dvorik) tako i u svetu
(l Briner, Franko Nero)o
"Neretva" kultni m Svi Jugosloveni gledali su ga
bar petnaest jer su ih jo kao l vodili speci
jalne projekcije za nik osnovnih kolao Poto deca
buro reaguju masovne scene razaranja i kasapljenja
(posebno uenici niih razreda), Iiteljice su ih stalno iz-
.
RD =
,, uL |H >
_ g S C' F +~
- -
- - -
- -
- -

-
- - - -
-
' d

d
! ,
- -
- -
o

I
<
.
'
-
\I

\\J
I
,

:
,

0
v

'
83
vodile utvrdivanje gradiva ("Petrovicu, opet fu
ri!"), tako da se narataji i danas dobro secaju Hardi ri
gera, etnika, ustaa i Handzar-divizije. 1 bude se .
N agrade i festivali
Najveca flmska nagrada Jugoslaviji zove se "Are
". kombinacija Zlatne l, Olimpijske medalje
i Nobelove nagrade.
Jednom godinje Plj se okupe tzv "flmski radnici"
kako se kupali, sunali i medusobno nagradivali. Gde
god da krenu (npr. Milena Dravic i Dragan Nikolic), is
pred trali pulski i i vikali : "Gl\mci ! Sire, do
laze glumci ! "
Arena jnae naziv za lokalni Koloseum gde se odr
zavaju tzv "zvanine" projekcij, za fnkcionere i njihove
drugarice.
Z
iri poslovino velikoduan, i svi su
kraju l zadovoljni, broj ,,Arena" viestruko pre
maivao broj prikazanih filmova.
Za razliku od Pulskog, Beogradskom flmskom fe
stivalu (poznatijem kao FS) l nikakvih nagrada.
Beograd svoje vreme daleko znaajniji flmski
centar od Los Andelesa, ili . Reziseri,
glumci i majstori rasvete iz 6tavog sveta nisu hrlili
zbog , zbog slave. Ne l ih neko video kako u
foajeu "Sava centra" caskaju s Rankom Muniticem jli,jo
l, s lan

l.
Strancima l l Beogradu, jer ih lokalno sta
novnitvo primal0 rairenih r. Ne postoji jedan
gradanin koji lino ni platio vinjak Pekinpou, Kopoli iIi
84
bar l Formanu. nogi su vodili Roberta de Nira
burek kod Stajge, ili izvlatili Roberta itama ispod stola
kod . Ima i nih koji su li prenocite Liv Ulman
kad l potetku karijere i ml para za sa
matki hotel Dorcolu (" ta ste pritali kad zna ni d
beknes engleski?" -" ko kae da smo uopte pritali . . . ").
PozoriSte: kazaIiste
Najbolje pozoriste u Jugoslaviji zove se BIEF.
tipitan primer komunistitke represije u oblasti kulture i
umetnosti. Pod tn l i Cirilo
va, domaca publika silu gledala strane predstave i
pratila savremene pozorisne tokove. Tako da mnogi danas
maju sta "scenski minimalizam" i odlitno se secaju
Ljubimovljevog "Majstora" ( gole Ruskinje), Brukovog
.. Sna" ( golih Engleskinja) i La "Igratica"
( vcoma mnogo golih Amerikanki).
Pored estetske i edukativne, Bitefima i socijalnu funk
- to odlitno mesto za sklapanje poznanstva sa stu
dentkinjama iz unutrasnjosti. Zanimljivo da se Bitef
l1ajtesce islo bez karte: funkcioneri su il svoje pozivni
, studenti su jcali kod onog sto cepka karte dok ih
pusti da sede u prolazu izmedu redova, to se smatralo
ekskluzivnim. U svakom slutaju, ITEF su l
forisne igre kakve Balkan ni video jos od Periklovog do
, kako stvari stoje, vise da vidi.
Od pozorista jos l i "Radovan I". Direktor
ovog teatra i tumat glavne uloge dr Zoran Radmilo
vic. , kao i svi veliki gllJmci, patio od treme. Zato
85
predstave uvek jao u Srpsku kafanu da ko
ka-kolu. Medutir, oj i "Radovana" toliko
uzbuden da izgubio svesku i potpuno zaboravio svoj
tekst. Tako da mor da ga izmisli.
tekst svi Beogradani znaju napamet, video-ka
setu s Radovanom vuku svuda sa sobom. kad-tad, u
znak posebne naklonosti, predloiti svojim novim prijate
I u Torontu l Johanesburgu, da zajedno pogledaju
"najboJjeg glumca iz ye Jugoslavije". Novi prijatelji
naivno prihvatiti taj predlog i dn tri sata provesti pred
ekranom kome se nita vidi, sluajuci domaCina ka
ko m u yje integralni prevod predstave ("Stanislav, 1
fck peasant father", "who shit out ofhole?"). 1 l
od smeba.
86
Sredstva javnog infrmisanja,
crveni bilten i Alan Ford
Dnevna stampa
Poto SFRJ najyjj procenat nepismenih Evropi,
Jugosloveni i Jugoslovenke l da se prave tako to
itaju , i to da ih svi vide: kafani, ulici i poslu.
U SFRJ izlazi yje dnevnih listova, od kojih su
Zn "Vjesnik" Zagreb, "Nova Makedonija" Skoplje,
"Delo" Ljub!jana, "Politika" Beograd, "Oslobodenje" Sa
i "Pobjeda" Titograd. Sve te in an-
isto, uglavnom samoupravljanju i nesvrstavanju.
Stvari stoje druga6je s yeejo t, koja cr
hroniku, horoskop i nagradnu igru (" vas vodi
Lenjingrad"), rnogo zanimljivija. Postoji i "Borba",
l to nisu organ SJ. "Borba" imala
[Ol ! svetu (odatle izreka "i lu ko dva lista
:''') svega partijskim funkcionerima.
su, pored i "", itali i tzv. "Crveni"
bilten, koji , dubokoj ilegali tampala drZavna
agencija "Tanjug", i koji su uesto kolportera raznosili
l i ("Stoj ! ide?" -"Pulicer.") euje Crveni
8
-

. ,
( -
-


_

:: -C
bilten pisao - ne zna se, jer su fkcioneri l obavezu
da ga izguvaju i pojedu odmah posle 6tanja.
Kasnije, s razvojem demokratije i ukidanjemjednopar
tijske diktature su l da pj ta . Ii sa
drugima, i to pod uslovom daje uvredljivo. raje
80-, zahvaljujuci visokim profesionalnim i moralnim
standardima novinarstvo doivljava renesansu, novinar
ski poziv postaje sinonim za poMenje, hrabrost i Ijudsko
dostojanstvo. Ostatak i znamo.
v
Od Kekeca do Cika
Jugoslovenska deca najvie l da itu sis
"
C
ik" (sI0.: "Vroi kaj"), kad krenu kolu, i ,,zum
porter". listovi su puni l fotografija, koje su mnogo
zanimljivije od ] "Veseloj svesci" l "Kekecu".
Pored "
C
ika" deca Jugoslaviji rado 6taju i stripove.
Stripovi i veliki obrazovni zn jer obogacuju i
proiruju di ik: "k vragu" (Narednik lronside), "sto
gromova" (Teks il) "grom i pakao" (Kapetan Mark
i
Z
alosna Sova). noga su deca stripove naubla i
prve stane 6, npr. "karamba" (Zagor i
C
iko), i itv
strane jezike: "kregah", "", "bundalo" (Tarzan).
Osim obrazovne, stripovi i vaspitnu ulogu: Pauk
(zbog l da zlo uvek pobeduje),

li Panda
(zbog onog klinca iz Sarajeva koji pokuao to isto sa
tekerom) i Uranela (zbog l sisa).
Posebno mesto, zbog uticaja mlade narataje, zauzi
"Vjesnikovo" izdanje stripa "Alan Ford" autora
ker-Magnusa.
C
itanje i - to jo vanije - citiranje
8V
("l0 Bing, kako brat? Jo u zatvoru?") postaje dokaz
pubertetske erudicije i dubovitosti. nogi jo i danas
pamte didaktike sentence tipa "l cij eloga ivota biti
miliuna nego tjedan dana siromah" ili "gladuj emo, jer
m to jesti", ili "ako kani pobjediti, smije iz
gubiti", koje su kraj u postale stvar generacijskog pre
poznavanja. U smislu prepoznavanja znaajanj e i do
strip "Nikad robom "(,,Mirko, pazi metak . . . ") s
]ejjma kJasine knjievnosti: niko ga , svi ga
citiraju. an deca l i "Zabavnik", koji medutim
, nego gutaju. "Zabavnik" se kupuje petkom, trafi
iza coska, ni od 50 para, l ' l kad se pro
budi, ,,zabavnik" pored kreveta.
medija ili kako Jansa postao zvezda
Nakon stripova, omladinci su spremni da predu
ozbiljnije stvari, kao 8tO zagrebaki "Start".
odblan asopis nastao iz glupe ideje samoupravnom
"lu". Jedina dobra stvar koju "Start" preuzeo od
"l" l "duplerica" u sredini. Pored lepih duple
rica, u "Startu" l i dobrih tekstova, zbog ega su ga
itaoci drali kod uvek vrhu drugih asopisa (da
se vidi). Osim ako sluajno neki primerak "Roling
stona" od prole godine.
raje osamdesetih velika vrata ulazi glasilo Saveza
socijalistike omladine Slovenje pod originalnim i
i naslovom "Mladina". prvi list SFRJ koji
se zajebavao raun 8tafete, pudlica i dijamantskog prste
. Zato su dn vreme itali svijugoslovenski omladin-
V
koji dre do sebe - ukl3uuCi tu i koji su slove
nakomjedino znali da kafu "Olimpija - Ljubljana
"
.
, medutim, ozibljno ivce Generaltabu
N, posebno zbog toga to "Mladina" reklamirala
"" majonez u vreme srpskog embarga slove
nai: ku robu. Kada "Mladina" jo naivno pokrenula
gradnu igru pod naslovom "
S
ta znai:i skracenica KOS?",
Adic se zateturao s rukom srcu, Kadijevic lupio a
kom sto i rekao l da prenese Brovetu da
l dosta sranja i da hapsi Kui:ana.
Brovet se jao zbunio umesto Kui:ana sluajno
uhapsio nekog zastavnika. kad video ta uradio, tek
onda spetljao i uhapsio jo trojicu slui:ajnih prolaznika,
ukljui: ujuci tu i izvesnog Janeza Janu. Tako da ovaj
preko postao zvezda.
JRT: Jugoslavi dizjem
Svaka republika i pokrajina u SFRJ, pored sopstvene
elii:ane, petrohemije i akademije nauka, i svoju sop
stvenu televiziju. Republii:ke i pokrajinske televizije za
jedno 6 jedinstven televizijski prostor koji se zove JRT.
Najpopulamija emisija JRT Pesma Evrovizije.
emisiju vodila Helga Vlahovic. Gda Helga izmislila
tzv. "autorsko" vodenje festivalskih programa. Zahvalju
umenosti, publika i Dragu Diklica doivela
kao Donsa, Ljupku Dimitrovsku kao Ritu
. Stipica Kalogjera se zahvaljujuci elokventnosti gde
Helge, pretvarao u Herberta fon Karajana, njegov brat
Nikica u Zubina Mehtu (er Herbert brata).
C
ak
VI
i OJiver MJakar drutvu gde Helge ko Or
l, festivalski auditoriu delova10 6sto i
pristojno.
Gda He1ga jnae govori1a yje stranih jezika i to
"teno". neona vetina posebno do1a do iz
raaja kod Pjesme Eurovizije Zagrebu zbog suverenog
najna kojije izgovarala " troa u" i "Nizerlans
sri ". Gledate1jstvo 10 bez daha, jer yje jezika
od gde Helge govorio samo predsednik Dmovsek.
Pored gde He1ge, narod 01 da g1eda i Kviska. Sama
re "kvisko" potie od ni enskog roda " viskote
ka", to naziv za kviz serijaJ RTZ periodu
978- 1 986. zbima i muskog roda, "kvisko"
zn predmet speeifinog oblika, najece najnjen
od drveta u vidu stonog ukrasa. Izg1edom asocira tetne
insekte i Olivera M1akara. Istorija be1ej i "kviska" u bl
k betonskog spomenika, monumentalne tapiserije i pri
veska za kjueve. Upotrebna vrednost "kviska" sastoji
u "uJaganju" bodova osvojenih tokom kviza. Ali, pored
utilitame, "kvisko" ima i estetsk vrednost: zntn
kpnu koliinu Jepote prostorima SFRJ.
poti m pandan jedino yk i Lu Rsticu .

92
Svakodnevnica:
gde i zasto zive Jugosloveni

Jugosloveni tive bolje nego to su zaslutili.
Z
ivotni
standard SFRJ neuporedivo od ivotnog standarda
u drugim zemljama Istone Evrope. Zato Jugosloveni
svoju siromaniju bracu gledaju s visine. i zato to tive
visokir stambenim zgadama poznatim kao "soliteri".
Arhitektura solitera insipirisana Korbizjeom i ted
gradevinskog materijala. Zato se stanovi u soliteri
ne sastoje od itavih soba, od njihovih polovina.
Samo Jugoslaviji mogu se naci jednoiposobni i dvoipo
sobni stanovi. Ipak, glavna prostorija soliteru "ulaz"
ili "haustor". mesto gde deca divljaju kad napolju
pada kia, tj. dok izade onaj ludak iz prizemlja s
gvozdenom ipkom.
Nakon to obezbedijednoiposoban stan soliteru, pro
sean Jugosloven krece potragu za dva iranta. Re
Ijudira uz jj se dobija povoljan kredit za
nabavku nametaja. Najbolji nametaj u SFRJ proizvodi
Slovenijales. Poetkom 70- Slovenijales postao sino
nim za udoban tivot i potroako bIagostanje u vidu gami
t "lasik", "Rondo" i "", zatim branih kreveta s
VJ
ugradcnim radiom "I Nis", te neega to se zval0 "regal"
to bila neono smela kombinacija pe i izl0
l10g prostoa. Centralno mesto u regalu l0 predvideno
za tv (sa ,,ustik1om" i antenom) i "bar"(s ogledalom da iz
gleda askonije), dok su police s knjigama bile smetene
visoko gore da se tee dohvate. U regaluje l0 mesta i za
druge estetske momente (zlatna gondola i bik s banderiIja
), sve se to I slagal0 s lusterima u obliku naranda
ste lopte za l, snabdevene nekim naro6tim mehani
zmom, kojega oe da se spusri do poda.
Slovenijalesje prvi domaci proizvoda kojije izba
ite besne i eksk1uzivne sobne ,,nk" s
skim stolicama, kao i batenski "trosed" Il. Na
kon to stekne sve te blagodeti, domacem potroauje jo
jedino preostajalo da obje prainu s plasrinog . 1,
, da zakai leptira za zavesu.
Zamrzivac i nestasice
Jugosloveni un jedu, zato to rodaci sa sela alj
un hrane. to dobiju sa sela, JugosIoveni odlau
kucne mrtvanice, poznate pod nazivom "zamrzivai". U
ri i odlaganju hrane u zamrziva llestvuju itave
porodice. S isukanim noeyja i sjajem 06, pri
laze golom kuhinjskom stolu kome l "polutka" (svi
sjednim uvetom i dve noge) kako l dn
znatu pod strunim nazivom "francuska obrada".
pilikom, starija deca poa odraslima da bodu i seku,
mlada da pakuju. Svako pae mesa paljivo se sprema u
pJastinu zajedno s ceduljom: "vrat", "kJmenadJe"
94
l "but". Meso za rodake koji nemaju zamrzivac obelea
se posebno ("za ilku", "za baku"). lnace, natpisi se
dele opte ("meso"), posebne ("meso za supu") i jezive
("bakino meso za supu"). l pored mesa i drugih stva
u zamrzivacu, npr. boranija, l to niko nUe voleo.
to ne dobiju sa sela, Jugosloveni kupuju u samoposluga
. Samoposluga mesto gde Jugosloveni s ponosom
kazuju u ta su sprcaJi strane kreditc. inace predsta
l slobodan prevod americkog tlJin "supeImarket".
Poto narod slabo znao engleski, nije siguran da
l ln "samoposl uga" ili "samousluga", te
govorio "posluga", cak i "usluga". Kako l, samopo
sluge su postale simbol napretka i blagostanja, mesto gde
se l stvari koje nisu u direktnoj fnk opstan
ka. U pojedinim periodima, medutim, samoposluge nisu
l tako dobro snabdevene. Tada se govorilo "nestai
". Protiv nestagica se najvige il Milka Planinc,
kad l gusto onda i Veselin furanovic. Oni su l
liki ekonoristi, su 1 982. godine podelili Nobelovu
gradu za "Polazne osnovc dugorocnog programa ekonom
ske stabilizacije".
Aparati za domacinstvo: pretis-Ionac i kaljava
Jugoslovenke su odlicne domacice. Pocetkom 60-, s
rastom ivotnog standarda, negde izdu "poluautomat
skih" magina za pranje yea (s valjkom za cedenje) i tele
vizora "philips" (od poliranog drveta), l se cudo
tehnike pod nazivom "pretis-Ionac". Naziv dolazi od i
"pretisak",jer se hrana kuva pod visokom kompresi-
95
vodene pare. Pretis-lonci su aktii,
su viesatno "kk" pasulja ili kupusa sa suvim m
som, sveli razumnih dvadesetak minuta. Pored toga,
li su elegantni i izradeni od nerdajuceg lik, koji su do
ponosno nazivale "rosfraj
"
. 10 bili su snab
deveni specijalnim mehanizmom za hrrtik zatvara
i hromiranim ventilom poklopcu. i sva
u-thnik otkca, poput gasnih n i nuklearih
eleka, i pretis-lonci su u tku izazivali podozrenje,
k i strah. ri tome kako znaju da eksplodiraju irile
su se u pola glasa, i ni l0 ulice u kojoj bar jedna "komi

"
ni odletela u vazduh, ostala bez deteta i\i makar bez
ruke. ipak, domacice su i dalje hrabro kuvale ruk u
svojim nov 10ncira. Oslukujuci iza vrata l' iti.
to pretis-lonac za erpe, to bila
"reka-Veso" za . U stara vremena, Jugoslo
su se grejali u "kaljavih " ugalj koji su
odrasli donosi\i lirenoj kanti iz podruma. Poto se od
uglja prljaju ruke, se zove "kaljava", ,,l".
kako neki pogreno govore. l l
upotrebi sve do pronalska nafte u lstin
", takode u podu. Nakon toga se l
", pomenuta "reka-Veso". U rezervoar trebalo
ubaciti i jednu ping-pong lopticu: kad se loptica
zni da treba dodati jo nafe.
l0 kucnih aparata za decu. Recimo, korito.
rita su tradicionalno izradivana od l, u
varijantama i od tzv. "pocinkovanog" lim svetlosive
. Korita slute za kupanje, taj in to se
dve erpe kipuce vode sa poreta, zatim erpa bladne
96
iz slavine i kraju dete, koje se provu<e kroz vodu, s
"bebi-sapunom", opet vu i ostavi sa strane da
se ispla<e i osui. Kasnije su limena korita bila zarenjena
plasti<nim "kadicama" rui<aste (za devoj<ice) i svetlo
plave (zade<ake). sapllni su bili zemenjeni "kosili"
m za kuan, koja tipa <, deca m urlaju
dok ih ku.
Odmor, zabava i rekreacija
Jugosloveni vole da se odmaraju. Najoputeniji su su
botom, nedeUom i radnim danima.
Dok su l, Jugosloveni vole da idu cirkus. Najbolji
"Itmilni cirkus Adria". Zbog s lecima. 1
zt to su <1vi trupe bili iz cele Jugoslavije: "Neustra
jyj krotitelj lavova iz Nevade, Di Braun" ili "
laJd i Ledi D -bengalske vatre trapezu". i
jedan mdiiar iz Bagdada poznat pod "Princ
Faruk". godina je uopte vladala moda stranih m,
jedan od retkih koji se m odupro, Miro Uje
, apjon sveta u "k<zkk". uvek pri
Rlojan, pozdravljao ku i smeio se deci. Njegovi
protivniei iz Amerike i Argtin bili su k arrti i
kvri, dli su ga s leda, <upali kosu i gurali
prste <. Ali, Miro ih kraju uvek pobedio.
In< jyeo beogradskom Tamajdanu i dnv 80
, smo ga se malo i plaili.
Pored eirkusa i ke<ezke<kena, deca l da se odmara
j|I i uz klik-klak. duktiv igra<ka koja se sastoji
()(I dve lsti< loptice s kanapom. m lopticama
97
treba vrlo tustro mlatiti kako se izazvala sto buka.
Svrha igre da odrasli popizde i zato se l rezultati
postitu pre 7 ujutro (nedeljom) i izmedu 3 i 5 popodne
(radnim danom). Pored veMine i koncentracije to zahteva i
veliku hrabrost.
Cvrge
Osim lan klik-klak, l Jugosloveni zabavlja
se i tako sto se l medusobno, i to glavu. Genera
Jugoslovena provele su dobar deo detinjstva primaju
i deleci ,,vrge", tj. serije kratkih, jakih i
bolnih udaraca glavu.
C
vrge su se razmenjivale
zbog sisanja, za opkladu l k, iz sadizma.
nogi se i danas secaju Mileta iz sedmog tri i
njegovih nesrazmero razvijenih saka. l svoju vesti
usavrsavao skolskim odmorima, koristeci pri tom
an decu, ali s krupnijim glavama, koju [
ra iz sestog dva. dete se otimalo i vikalo, l tre
tn klonulo j l struno plasira jednu od svojih
"migrenusa". In, najsurovija vrsta vrge bila W
"macola" (lupa se srednjim prstom direktno teme) ,
verziji Mileta prvo izaziva eufrine halucinacije
zatim trajnu amneziju. Neka deca nakon takve vrge
poela da se ponasaju i da se igraju udnih igara.
Jedna od takvih poznata pod nazivom "varjakinje -
barjakinje". Igra se sastoji tome da neka deca u "
okolo salata, i okolo salata . . . " dok druga kafu " . . .
veliki zbor!" Zatim se deca poklone jedna drugima ("
klanjam se tebe, poklanjam se tebe . . . ") i onda izabe-
98
rujedno medu njima (g tebe uzimam") koje se zbog (
ga jako veseli i onda se svi smireo
Druga deca bi, nakon primljene vg, l da izmi
ljaju svakave brojalice i pesmice, poput "ema-esasa-esa
sa-pipi-ja"i "pif-paf-puf-amerika-buf'o
In, prvu katalogizaciju dih igara u SFR uradio
Brojgel Stariji ("Deje igre", KunsthistoMo, Wien):
gomila razdragane deurlije (m-m platnu
primecujuci da se gore uveliko skllpljaju neki jako za

D pesmice
Pno lepih dih pesmica u Jugoslavij i, medu
' "Andelka":
"Na kamen sela Andelka, Andelka,
1 poe gorko plakati, plakati,
1 dolazi momak mlad, momak mlad:
- 1 zato plae, An-del-ka?
- kako plakala, plakala,
Kad sutra moram umreti, umreti,
U m zemJji truliti, truliti
U m zemJji tru-li-ti . . o "
99
Jugoslovenski praznici
Dan republike: praznik koji niko slavio
Nacionalni praznik SFR zove se Dan republike.
U poetkuje za Dan republike putana parada u
Beogradu, ali kasnije se od toga odustalo zbog skupoce.
Utedene pare investirane su u tzv. "spajanje praznika".
"Spajanje" se vri ako Dan republike pada npr. u utorak.
se onda ponedeljak proglasi za neradni dan. k pak
Dan republike u sredu, onda i ponedeljak i u.torak
bili neradni, isto tako i etvrtak i petak.
Poto oan svet taj praznik slavio, jer su svi odu
vek bili protiv komunista, samo nisu smeli da kau, tog
dana se za ruak spremalo nita posebno, samo
to se sluajno zatekne u kuci: pihtije, podvarak, sar
i peeno prase.
Odnekud se, tk potpuno sluajno, pojavili i ro
i prijatelji s domacom iz Uica i demionima iz
, tako da posle Dana republike sledila sezona
fleka. Dan republike zato prirodno prelazio u
l do novogodinjib praznika.
1 tako do Prvog .
1 00
Prvomajski uranak
Jugosloveni ukazuju potovanje raznim natprirodnim
, tako i industrijskim radnicima. kulminira
tokom praznika zvanog "Prvi ".
Poto su komunisti, kao to smo rekli, zabranili religiju
i spalili sve sakralne objekte, taj praznik se slavio otvo
prostoru, livadama i izleMtima grada. U cik
zore 1 . drugarice priprerile koare s lakom zj
vidu kuvanihj aja, kif1ica i gibanice, drugovi
samom "terenu" za svaki sluaj "okrenuli" i raZanj s jag
njctom, prasctom ili volom, zavisnosti od brojanog sta
sindikalne podrufuice.
Dok su uesnici proslave bili trezni, dakle ranim
prcpodnevnim satima, bili odrZani pozdravni govori
( " . . . sa ovoga ovde mesta poruujemo drgu Titu i druga
nki . . . "). Nakon toga nastupala kulto-umet
J1ika drutva sa spletom narodnih igara iz svih delova u
goslavije. Posle se pre!o l i .
Na kraju rladi mukarci i CJe pocli da se jure
u, i to l to.
Osmi mart
u sindikalnim praznicima posebno mesto zauzima
Osm mart, popu!aran Istonoj Evropi pre
Ila Berlinskog zida.
praznik komc su se n radovali i kome su
lll ivli mukarci. Proslav!jao sc pravilu kance
IlI rijama i drutvenim prostorijama preduzeea i OOUR-a.
1 01
Mukarci s vrata povikali "srecan praznik", i redom
ili sve koleginice, zatim se odnegde posluie
, najece eyapcjcj " akalicu", vinjak, i sitni
kolaiCi, J. "minjoni".
U vreme surove komunistike diktature 70-ih godina
veka, "kolektivi" su povodom Dana ena za svoje dru
garice organizovali oping-putovanja inostranstvo.
radne organizacije (Geneks, Ina, Energoinvest) slale su
Rim, Pariz ili London , an i siromanije
u Trst i Budimpetu autobusom.
Osmi martje kasnije ukinut s obrazloenjem daje sek
sistiki i da vreda ene, su mukarci predlobli da se
preirenuje Dan mukaraca, to Savezna skptina
goslavije odbila vecinom enskih glasova.
Slet za Dan mladosti
Re "slet" mukog roda izvedena iz glagola
"sleteti", . spustiti se zemlju s i oznaava central
proslavu rodendana predsednika SFR Jugoslavije mar
ala Josipa Broza Tita.
Slet se odaya svakog 25. fudbalskom stadio
"Crvena zvezda" Beogradu i predstavlja skp
stino-svetovnog tipa, uz ece omladinaca, pionira i
estradnih umetnika iz itave zemlje.
Koreografja Sletaje eklektika, uzoru sokolske
sletove Pragu, Leni Rifental i vindzorske
de u ast raljice Majke. zastupljena arhetip
sko-mitoloka simbolika plodnosti i l ivota
prelaz proleca u leto.
lU
Ponovno radanje iniran speklamim unoe
njem falusoidne palice (,,tafeta mladosti") stadion i u-
6 iste u ruke predsednika RepubIike, veliku ra
dost svih prisutih, naro6to Azema Vlasija. Tada dolazi
do ekstaze, bogami i katarze, u vidu velikog vatrometa.
1
/
/

- -

'"
( b t \
\
( (
\\ I
I

' ` b
! (( I \

Repriza Nove godine

Jedan od najneonjj praznika u Jugoslaviji, i u
svetu, Repriza Nove godine. Obelefava se u noci iz-

du prvog i drugog januara i simboble vracanje zlsk
kugle unazad za jedan dan.
Nakon to prvog januara ujutro efovi sala kafana
i htli prebroje preostale ae, stolice i prefi l
osobIje, i ustanove da f , iste veeri se organizuje
"repriza" doeka Nove godine.
Najbolje "reprize" l su u gdsk "
vinara", jer su gosti dolazili gotovi s matinea u "Srp
skoj kafani". ti rezervisan s za poznate
linosti i str se v srimi drutveno-ugosti
tlski dgd, zato to t ilik, umesto pra
kelnera, goste poslufivali muri gIumci i
muje glmice iz susednog Ateljea 2 1 2.
Na "iz Nove godine" ljudi su radili isto to
i dan ranije, sis u tome da se dokafe sebi i svi
ostalima, naroblo li Cezaru i sv. Grigoriju, daje
sve u fivotu relativno, i raunanje vremena. praznik
se u tlk pogledu vezuje za pokuaj da se l
vreme makar l zadrfi, ako f da se zaustavi.
Prema autorima, "reprize" su priredivane iz
nje pretencioznih razloga, kao to npr. ml para .

Vencanje: ambasador za buduce
Pored drfavnih, Jugosloveni slave i privatne praznike.
Jedan od takvih svadba. U fivotu jugoslovenskih "l-
1 04
denaca
"
to velika stvar, i zato ako vas Jugosloveni pozo
vu yenanje, morate se odazvati, jer biste im protiv
an teku uvredu. Jo gore ako m predloe da
budete kum (svedok), to odbijete. U nekim delovima
SFRJ odbijanje kumstva direktno vodi krvnoj osveti do
treceg stepena srodstva (tzv. "zatiranje semena
"
), to te
izbegavati.
gost yenanju, morate da ponesete prikladan
poklon. Najbolje da kupite marke "ambasador".
poklon koji mladence sigumo obrado
vati, jer m i ostali gosti najverovatnije doneti to isto.
k se svadba koju ste pozvani odigrava istonom
delu zemlje, tamo svakako biti jedna osoba s mikrofo-
1 koji nabraja ko ta kupio i koliko to kotalo. Kad
l1 red dode ya poklon, osoba viknuti, "ambasador
za buduce ! ", ta atoru nastati "podvriski
" i gadanje muzike pivskim faama. poslednje
pouzdan znak da zvanice odbravaju izbor poklona.
Pored toga to su topla, ambasador cebad su i . Za-
Use tn svadbama ta cebad u preko ha
ube automobila ( mogucnosti belog "mercedesa") i za
( se tubi prolaznike. k cebeta, oe da se
upotrebi i pekir, madaje pekir ako se prebaci preko
\ln. Budite, medulim, oprezni, jer to svadbi sme da
radi samo jedan ovek koji se zove "stari svat".
Pored "ambasadora" u i marka "vu
tcks" iz Vukovara kao i "varteks" iz Varadina, n
8lI l cebad, deke, poto su ih rvati.
1 05
Rodendani: knjigama i ruskoj salati
Jugosloveni vas nikada nece pozvati rodendan jer
se, kako kafu "na rodendan ne zove". Podrazeva se da
cete se sami ras i ta ti.
Najbolje da slavljeniku poklon ponesete knjigu.
U SFRJ knj ige slue za rodendan, regal i itanje.
se komad i sabrana dela, obino poslu
od akvizitera i to rate s popustom. Najbolje knjige su
, od kobajagi koe sa zlatnim slovima, mada Jugo
sloveni l i s omotom, naroito sabrana
dela HeIllana Hesea, jer se svakom video deo gla
, kad se tomovi sloe redu, vidi kolko
ovek.
Jugosloveni l i enciklopedije: medicinska se l
slae uz l0, JLZ uz orahovinu. U SFRJ se dr
j do tzv. kucnih "bibIioteka" bon-ton l da kad ode
te nekome goste obavezno kaete, "l imate
knjiga, svaka ast". Domacin tada najverovatnije
uzvratiti sa, "ne znam yje kud s m, nego mi da
zdravimo", posle ega treba reci, " i ti leper
knjiga kod kuce, 6 tri l pukle", ili, " ti i
toga ko govana".
Najlepi rodendani Jugoslaviji su tzv. "deji ro
dendani". Za Upriliku pripremaju se specijalnajela ko
deca najvise l, primer kisel i kupus s ljutom l
m paprikom ("da vidi to ide uz rakiju"). Glavno -
10 ruska salata, koja se slui u 6m veliine l
[ za ye.
106
Decj i rodendan se inace slaYi tako to jednom kraju
sobe sede mukarci, u, pue i u, dok drgom
kraju sede ene i takode u, pue i u.
Deca za to puze i placu im odavno prolo

za spayanJe.
I
Sport, fskultura i sah
Kako su fudbaleri rekli ""
Jugoslavija organizovala l broj medunarodnih
takmienja i sportskih dogadaja. Najznaajniji takav do
gadaj bila fdbalska utakmica Jugoslavija - SSSR.
utacu Tampereu ] 952. godine odigrao "Olimpij
ski tim" sastavu Beara - Stankovic - r -

kovski - Horvat - Bokov - gn - Mitic - Vukas

Bobek -Zebec. Na tim se Olimpijskim igrama dva
ta sastao s reprezentacijom SSSR i to ujeku skoba s
mifom. U prvoj utakci Jugoslavija vodila 5 : 1
petnaest minuta pre kraja, onda su Rusi izjednabli
5: 5. U drugoj smo pobedili sa 3: 1 . Radio prenos tih utak
m ( jo postojala) slualaje cela zemlja. Daci
su j1i kole, su imali as politike nastave,
preduzeca su radila skraceno. Titov telegram podrke pro
itan igraima svla60nici pre druge utakll1ice umesto
dopinga. Posle utakmice su doekani kao beroji,
m su ula obavezno kolsko gradivo, i svako
morao da ib napamet.
S
to se Rusa tie, voz sa fdba
lerima se u Moskvi zaustavio samo kratko i odmab pro
duio Sibir.
108
Olimpijske igre i kranjski cevapi
Posle istoriji Jugoslavije se deavalo
znalajno, sve do zimskih Olimpijskih igara, odrZanih
1 984. godine glavnom gradu SR Slovenije, Sarajevu.
Medalje su tada osvojili rizaj grudvanju,
Franko sankanju i Rok Petrovi6 pravljenju sneka l
. Ipak, najuspeniji jugoslovenski sportista Inge
mar Stenmark. Specijalnost l skidanje skija. Na
to smo li veoma ponosni jer zahvaljuju6i eleganciji i
brzini kojomje nakon spusta skidao i pokazivao skije pred
kamerom, fabrika "El" stekla svetsku slavu, i
zajedno s . iz Atomica i Rossignola mogli su sa
da lun pod prozor.
ZOI su l uspene i sa finansijske strane, jer dinar
tada put postao konvertibilan, kurs amerilkog dola
vezan za kranjski 6evap. Do togaje dolo tako to
poznati amerilki glumac irk Daglas izveo drutvo
Balariju veleru, su Slovenci nap1atili 500
raka za pet somuna. Poto imao marke, ipak su
izali susret i prihvatili 500 dolara.
Osim medunarodnih, Jugosloveni organizuju i doma6e
olimpijske igre pod nazivom "Jadranski susreti". "Susreti"
privlale veliku zn tv-gledalaca i loka1nog stanovnitva.
Publika sastavljena od (lan uze i porodi
ulesnika, rodaka iz Hercegovine i turista koji zaju
zato su tu ("Wo ist Ausgang?"). Do kulminacije dolazi pri-
1 i kom "potezanja konopa", discipline koja za l da se
takmilari predstave to spektakularnij i nalin. Oni se za
lO spremaju unapred i studiozno, tako da su se kraju fo-
1 09
mirale dve posebne kole predstavljanja: kora napred -
dn rka vazduhu, drga l - korak nazad; ko
rak napred - energino mahanje spojenir rkaa iznad
glave - korak nazad. U sluaja, auditorijuu nastaje
ru oduevljenja, nakon emisije, uesnici jo dugo
jyaju respekt svojim mestira, dobijaju raun
kce i le se Njeicama teret populaosti.
Sve zvezde jugoslovenskog sporta
Dzaja (devojako: Dragan Dajic). fdbaler ras
konog talenta roden u mestu kratkog i jasnog
U, kod Sao l. glavna atrakcija beogradske
"Marakane", kapiten Crvene zvezde i fdbalske reprezen
tacija Jugoslavije, kad se igrala oprotajna utakmica za
l, Brazil - Svet, kapiten Brazila i dao dva gola.
Za Daju se rol da pored zabijanja golova oe i da
isceUuje bolesne i pretvara vodu . Nije l nikakve
sunje da Daja l fdbaler svih
svetu. Jedina dilema koju smo l vezi s poticala
od pitanja ko l - ili drg ito.
Cosa , kao i Daja, od ma]ih nogu igrao fudbal. Sve
dok jednog dana utrao u protivniki go], i poto
visok za svoje godine, zviznuo glavom
pek i nesvest. Zato zabranila da igra
fdbal i upisala ga koark. U poetku pekao zanat
kod Radivoja i Ive Daneua, kojima treninzi
dodavao ]opte, kad dovoljno ojaao KSJ ga
slao kolovanje ori. Kod njihje usavrio teh
nik i stekao savrenu eleganciju pokreta. l i
Z
lU-
I l
hamedov (koj i su uvek delili sobu) zbog Cose nisu spavali
u06 utakmice, pukovnik Gomeljski nije spavao uopte.
Cosa dao veliki doprinos koarci, i u velikoj -
6 ukupnu koli<inu sre6e u SFRJ. Cosa se < zvao
i Cosi6. jedan visok <ovek.
Iaden Delic ao u fdbalsku legendu kada u
kvalifkacijama za Evropsko prvenstvo 1 982. godine za
go Bugarima u poslednjoj, 98. minuti utakmice. Tada
, od njegovog uvenog "Ijudi , li to mogu6e?! "
pokolenje gledalaca ostalo bez bubnih . Za
l da su i u ostalim i radio prenosima fdbale
drZavne reprezentacije SFRJ uvek kraju li,
makar ih reprezentacija Laosa razbila sa 5: 0. Deli6
uvek ! neko razumno opravdanje i zato se utakmice
koje prenosi zavravaju re<ima: "Sram vas l,
gospodine su<e!"
Milka suta suprotnost temperamentnog
Mladena Deli6a. staloeno i strpljivo objanjavala
TV gledaocima suptilne razlike izmedu trostrukog aksla,
cukahare i pas-des-deux. Stekla slavu nadahnutim -
-
sima kostima Zue Almai i bra<nog Protopopov. Za-
10 gda 6 za jugoslovensku televiziju zl isto
110 i tehnikolor za bioskop. Zahvaljujuci , takmienja
u umetnickom klizanju postala su populama kao fudbal
ske utaki, prenose bez ro mogao da prati i
. Carl s, ako prevedu engleski.
iroslav Cerar u malom dolenjskom mestu
1I siromanoj zemljoradnikoj porodici. Otac m se u
mladosti umetnikim kl izanjem, mati Ditka vater
l. Miroslav usamljeno dete i jedina razo-
lII

)
1 t f1 2- - : -
:- -. \ \

-

\
7



\L)VgV')
\ '
fk-r \
M\Lxkv

9
IC

"
-
"
<
"

..
LC
\
I \R
f
s

1. \

-

.
\
. .\

. '
1
I ra
\l'
\

V
-
.

"

,

5 . G-l o| g

J

noda bila da se kriom uvue u talu i preskae konja. Kad

su roditelji za to saznali, bili su toliko oajni da su odJubli
da ga poalju zanat u Ljubljanu, konja kod rodaka u
Lipice. Miroslav prvo tugovao posle naao drugog
konja. Uskoro postao prvak Jugoslavije, zatim i
bednik svih olimpijada od Rima do Sapora. Osvojio
ukupno sedam zlatnih za konja, t srebre za gredu i jednu
bronzanu za yeb s hula-hopom parteru.
Mate Parlov jugoslovenski Kasijus i Muhamed
l u istoj osobi -idol i uzor generacijama sportske omladi
i maloletnih delinkvenata. , najhrabriji i
najpametnji ovek svetu ("k pojede sve iz tanjira
ce jak ko Mate Parlov"). dokazao da boks l
nita tin nikad utirao protivnika patosu.
sportskoj priblifio se jedino Marijan Bene kada
l pesnicu Rusu kome prethodno rastavio
10an. l kasnje napustio olimpijski boks, l
ko olilanje an i lk, i profesionalce.
Nastavio sa sahranjivanjem, ali to ni l to.
Surba kao dete ak i domace zadatke pisao z
ping-pong stolom. Posle su ga roditelji, Vilim i Tibor m
gozo, upisali stonoteniski zanat gde specijalizovao svi
i an loptice sa 30 metara. Vec u svojim ni etr
desetim osvojio zlatnu medaju studentskom tje
l1 "Univerijada" u Zagrebu. Srebma medalja pripala
tada Antunu Stipan6cu, bronzanu su podelili rk
i Kalinic. Surbine tradicionalne muterije bili su ,,koso
oki majstori celuloidne loptice iz zemUe izlazeceg sunca"
an, inezi i Svedaoi. posledne lupao l, i to
s deset fre. Surbino l Dragutin Surbek.
1 1 3

VeLjko Rogosic je narodni heroj u kupa6im gaca
i karika koja nedostaje izmedu oyeje ribice i Donija
Vajsmilera. Roden PalagfIn, Veljko svakodnevno
l do Visa gde pohadao osnovnu 1kolu, kasnije i
do Splita gde upisao Srednju plivaku. edno vreme
sio se mi!uda upie kraul DIF-u u Beogradu, l od
ustao ni znao kako do tamo da dopliva. l, i bez fa
kulteta postigao velike rezultate. Javnost mn pra
tila njegove maratone, belee6i prolazna vm pote
zu Piran - Zadar - Herceg Novi i strepeCi da ga usput
pojedu plantoni. U naoj ulici je, kao pl j ya, Jyao dale
ko autoritet od Marka Spitza i Vladimira Saljnikova
zajedno. Od Veljka smo yje ll j edino Nedu Aeric
iz razloga prikazanih u flmu "Isprsi se, Delfina".
Ljubek, Matija pogonski bl ok Jugoslovenske
rene momarice. Kadaje l, neko gaje sluajno za
kaio veslom glavi i od tada dobio elju da vozi
osmerac. Zato su ga posle osnovne kole upisali u Iton.
m sedeo i vikao u levak, kad ojaao oti
ao L Kembri da vesla. Prvi uspeh postigao u trci
protiv Oksforda, koja od tada postaje tradicionalna.
'atku u rod kraj nikako mogao da d jo osmoro
istmi ik se opredelio za kanu-jedoklek. Posle se
proslavi o i osvojio l olimpijskih medalja. Na kraju mu
sve to dosadilo kupio vanbrodski ,. Tomosov" motor
"laor" od 2,5 ks. 1 pitao se ta trebalo sve ranje.
Svetozar Gligoric najbolji j ugoslovenski ahista
svih vremenajer sudio e Fier - Spaski u Rej kaj
viku ] 972. sa godinu dana Gligaje odlino igrao
"m", sa godinu i "podmorce". Kasnije preao
I ] 4
Kako general Tudman
su Crvenu zvezdu
Re ,'plavi" (rvatski: "Cigani") skupnije naziv za Ianove dlav
reprezentacije Jugoslavije u fdbalH, koarci l badmintonu. \
stara vremena svi sportisti nosili su plave , aape i
l gace sa zvezdom otpozadi. Medutim, talbu pred
sednika s.d. "Patizan", generala , Franje Tudmana, Ustavni
sudje nalotio da "plavi" skinu zvezdu sa gacajer podstite ll
konkurenciju, tj . promovie jedno drugo sportsko drutvo. Na
vijati su ipak nastavili da bodre "plave momke", skandiranje
"pla-vi, pla-vi" izazivalo patriotsku euforij u sve do kr 80-,
kadaje sportsko navijanje nastavljeno drugim sredstvima. "l
vi" su l dresove. Dok si reko keks.
,,oyee, ljuti se", da se osmom osnovne potpu
posvetio abu. Posle s Kapablankom vodio teorijske
diskusije, Botvinikaje drao ko vola kupusu. prvi
ahista koji pobedio raunar ZX Spectrum. dnm
igrao i s drugom Titom Brionima. Pre partije Tito gaje
pogJedao oj i rekao: "A dobim, stavim te l".
Gliga se strano zbunio i kraju , bl bladnim zno
, izstio: "Drue Tito, ako pobedim , da ce
za svako polje ahovskoj tabli dati dn zmo
ni." "Majku ti u", rekao drug Tito i povukao
2-4. Naravno, Tito izgubio, i odmah ispuio svoje
. Gliga posle hteo da se .
1 1 5
Prirodne lepote
U10ga brkova u oruzanoj revoluciji
Brkove SFR nose gotovo svi mukarci i poneka fe
. Oni to rade jer yerj da su brkovi l i jer takva
moda. Tokom narodnooslobodilake borbe i :
volucije brkovi su l znak raspoznavanja i pripadnosti
revolucionaom pokretu. to marksizmu vafna
brada, revolucij i su rn brkovi. Bez brade Marks
napisao "apita1", bez brkova Staljin napisao
"ratku istorij u SP(b)".
poslednje toliko se dopalo Otmaru rea6c zva
Kultura, da i pustio brkove ugledu Stalj
, sledili su ga Edvard Kardelj sa svojom etkom za
farbanje cokova, i Pijade zvani Morf. Kasni
se moda promeni1a, Mitja Ribiic imao neke tanke.
prosede i ironine brkove, drug Daa jednostavno
tao da izrastu dlake iz nosa koje vlafio jezikom da
se l sjaje. Najlepe brkove vreme negovao
Momir "" Bulatovic, koji je 6 sedmom osnov
, da delovao ozbiljnije, pustio brkove ugledu ta
lijanske kelnere iz "l i okoloda". Brkovi s u sc
inae slagali uz kozne mantile do zemlj e i re
1 1 6

tJ\
>
FI
(,.
(/( )
" 1
,
\
' ,
I _
\
1
volver "makarov". Kasnije to izalo iz mode, su
ceni bili , i to obuteni u "grombi" kapute i
tank, tzv "glista" kravate. Tako bilo sve do
uskkavca.
Suskavac
Sukavac plastitni mantil koji se, kao
6 modni hit u Jugoslaviji, ezdesetih, u vreme
kada su od plastike u zemlji pravljeni samo podovi u bol
. Sukavci su vercovani direktno iz tadanjeg
tra svetskog glamura, Ponte Roso u Trstu.
Sukavci su se nosili i leti i zimi, i suncu, snegu i
vru6ini, preko odela, preko dzempera, preko koulje ili
preko stolice. Ipak, najjati utisak se ostavljao nonalant
preko ruke. Posebno ako u zadnjem dzepu
pantalona m plastitni tealj da se vidi drka. Uz uka
najbolje pasala najlon koulja koju trebalo
glati: kragna uvek bila prava i trebalo gurati
. Prednost bele najlon koulje bila u tome to se
te gume malo pod tu, ujutro opet spremna za oblate
. vrhunski domet nake i tehnologije Zapa
du. Iznoeni ukavci i najlon koulje nisu se bacali, nego
su bili prodavani Bugarima, Cesima i Rusima enorm
m . Za dn najlon koulju moglo se nabaviti is
pod ruke kilo kavijara, za ukavac komplet alata za
hanitarsku radnju.
Yreme ukavca ujedno i vreme "trajne". Naziv
"trajna" potite od izraza "trajna ondulacija", to
obavezan natpis u frizerskim zadrugama salonima za zc-
1 1 8
u periodu od usvajanja Zakona preduzeCima do dono
Ustavnih amandmana 1972. "Trajna onduJacija" se,
kao postupak za dobijanje fizure, primenjivao
osobama enskog pola, poznatim pod zbim m
"drugarice". se radilo oj praznika "Osmi
mart", s tim da drugaricama fizura traje do odlaska l
tovanje, u julu ili avgustu. Zato se ta fizura i zove "traj
". Postojale su dve glavne kole za "trajnu". Prema pr
, kosa se "tapira", tj. u oblik s, i odatle se
frizura zove jo i "sui". m drugoj, kosa se onduli
"" u irokim talasima i to se zove "hladna traj
". to l "trajna" kod , za mukarce
"kokot". Re f gde se kosa "zalie" s stane
glave tako da se vrhu podigne talas lin m
koji se posle elegantno obruava m nosu. Takva fizu
se, prema dr Z. Radi lovicu, modelirala ras
tvora ecera u vodi ("cukervaser"), irokim i suverenim
pokretima rk (" . . . tero kosu prirodno, majku ti m
seljak! ").
Trst je !
U doba kada Jugosloveni tek poeli da otkrivaju tihe
radosti sticanja, svet tresao u potroakoj groznici.
videli kako to u praksi izgleda, Jugosloveni odla
zili u Trst. Najlepa stvar u Trstu bile su farmerke. Re
pantalonama od specijalnog, "teksas" platna. Sam naziv
"fmerke" nastao zbog verovanja da ih ameriki
seljaci zvani farmeri. Neki su opet mislili da farmerke
' dabrove zvani traperi, te da zato pravilnije
1 1 9
reCi "traperice
"
. TreCi su pokuavali da naprave kompro
mis su ib zvali "ferice
"
.
U ulici vladalo m da sve to bez veze,
jer da fmerke nose nikakvi seljaci, nego kauboji .
Don , Vinetu i Levi Straus. Od svib marki najvie
smo ili "super r" (jer se rimuje sa "g ti ko ki
"), najjaj efekat postizao se kad malo zavme noga
vice, te svi gledaju i zavide. Posl e su s e pojavili i doma-
6 modeli od tzv ,,insa". Al i to ni potari nisu bteli da
se. Poetkom sedamdesetib l su poplare i "dolevi
te" (italijanski: "rolke"), koje su se nos i le uvuene u far
merke, ispod kratkog trikanog prsluka, ili, jo l, is
pod koulje s velikom kragnom. k ostane love, u Trstu
se kupovao i dezodorans "brut 33" (kod nas ga -
10). Brut se koristio samo pre rk, l . r, za
vanje, u Trstu smo kupovali jo i "d" i "rizle". ,
naravno, nismo Imeli da motamo.
Trst mesto hodoa6a pripadnika verske sekte
koji su u narodu li poznati pod m ,,minkeri".
Sledbenici te sekte oboavali su tekstilnu industriju i
gine simbole i znake kojima su odevni predmeti bili
leteni. su se pridravali strogog sistema tabua i bilo
i zabranjeno doticanje predreta oznaenib reima
"Mura", "Varteks" ili, daj boe, "luz". Sminkeri su
nastali poetkom 80- kao pandan pokretu koj i je dolazio
sa periferije, su nosioci bi l i W"r" koji jednom
nedeljno u komjaknama
"
idu u grad" sa svojim drugo
vima umesto devojkama. Sminkeri su i h prezirali, ovi su
ib zauzvrat tukli.
I 2
,
Zasto Gorbacov zabranio Pitralon
Pitralon bio prvo Jugoslovensko sredstvo za osta
l dubokog utiska tene. prvi domaci afer
shave radnikoj kJasi.
Pitralon se nanosi tako to se prvo protrlja izmedu dla
. Zati mje dobro mahati rukama da bi se ubio prvi
let mirisa. Na kraju se energino razt vilici. Pitra
l nastao kao supstitucija za domacu rakiju, to bio
vatan civilizacijski korak pravcu podizanja opSteg nivoa
l higijene. Iako asocira insekticide i bojne
otrove, pitralon brzo osvojio d trtiSte i postao
znaajan izvozni artikal.
l l u zemljama lagera,
sebno SSSR-u. e -otrafuj bila tolika da ddava
pribegla administrativnim ogranienjira: prodaja pitralo
bila zabranjena etiri popodne zbog visoke kon
centracije alkohola. da sam Gorbaov potpisao
ukaz zabrani i da pri t rekao "kakoe glupoje ir
votku". Narod Rusije to nikad oprostio: prvim
viepartijskirn izborima svoje glasove poverio Borisa
l, za koga se znalo da i sam izbegava koju a
Sicu pitralona. Tako , sledecoj stanici istorije, Gorba
tov siSao sa voza istorije, l se u njega ukrcao.
U SFRJ , pored pitralona , ceni bilo i sredstvo pod
l1azivom "brion" (vaUda od "brijanje"). dve kozme
titke li drtale su l trtitu parfema i dezodo
Is sve do tskg "pigno siJvestre" obliku
SiSarke.
2
Seks jugoslovenski nacin
Jugosloveni su, sopstvenom priznanju, strastveni
ljubavnici. Jugoslovenke tome m svoje m, za
koje ih niko pita.
Pimpek: imati i nemati
m se odlikuju pravi mukarci u Jugoslaviji? Nazo
stvari pravim m i m otvoreno: ir
kom. Medutim, teba imati u vidu da re "pimpek"
kad oznaava sasvim razliite , :
1 . l organe deaka u predkolskom zrastu.
2. l organe nekih nacionalnih lidera.
. Umetniko m jednog muziara iz Sarajeva.
8to se tog poslednjeg tie, se jo u detinjstvu razliko
od drugih deaka. Legenda kaZe da ga u
diliStu od iznenadenja zamalo ispustila patos, da
sle pitanje njegovog , l ' muko l' zensko?", rekla,
, l ' ti to m zajebava?" Kasnije jo dugo u neverici
dl glavom i l l, "maala, maala".
Pimpek se proslavio u ajjj jo u pubertetu
izvanredno obdaren za muziku. Posle stekao reputaciju
1 22
s ubedljivo glasovnim mogucnostima,
su ga zene i devojke irom Jugoslavije docekivale aj
renih r i otvorenog srca.
Pimpekje matori meker, se hvalio i dis
kretno ispijao pricere s . posle su psihi
jatar i njegov prijatelj pisac iz Rusije pucali njih sa br
da. Da i neto l.
Poto s Jugoslovenima, to se onih stvari tice, sve -
10 , nisu l potrebni nikakvi dodatni stimulansi,
ll, ili daj boze, mehanicka pomagala. Zato u SFRJ
koristio m za produzenje vrste poznatu pod
m "" (lat: "penis duplex"). Rec aparatu koji
se sastoji od i l. Prvo slilZi za ,
drugo za . Sta se time zapravo postizalo, ostal0
tajna.
Galebovi, ili mali nokat kao erogena zona
Statisticki posmatrano, ll se tzv.
"galebovi" (. : "Bumseneksperten"), stanovnici
balnog pojasa SFRJ, naroCito Dalmacije. Ime su dobili
morskim pticama, poznatim svojoj eleganciji i jakom
zelucu, jedu ta stignu, ukljucujuCi i otpatke.
Galeb se poznaje ceznjivom pogledu i zlatnom l
. koji drzi do sebe jajo i medaljon s odgovara
znakom zodijaka i masivnu srebmu rkv s
l kojoj krzivom pje "Stipe" l "Ive". Da
postigli to utisak zene, neki galebovi imitiraju
i nose pozlaceni prsten s ri kamenom,
tzv. meteoritom. l zgodno, pomaze kod zapo-
I2J
6an konverzacije ("Schau, scbau, m Scbmuck aus
immel mit Meteorit kommen
"
).
Prsten, narukvica i ogrlica idealno se slafu s lm
talonama i roze stanom kouljom. Poseban efekat
stie se otkopavanem gomjib sedam dugmadi kako se
dlake uplitale i u8tale veemjem povetarcu. Takode se
preporuuje i tetova sa stilizovanim sidrom ispod kojeg
pje "JA" l8 l, "J". 1 naravno, dugaak nokat
mlm prstu. vole.
Zvonimir Rogoz,
covek koji skinuo Hedi Lamar
Zvonimir Rogoz jugoslovenski Porfrio Rubiro
za i Starac Vujadin u istoj osobi. Svetsku slavu stekao u
u "Ekstaza" jer se Hedi Lamar skinula gola 6 ga
videla. prvi u istoriji svetske kinematograf
u kome su gledaoci mogli da vide ensko tel0.
Rogozov uspeb tim 6 jer u vreme snimanja
"Ekstaze" 6 starij i ovek, koji iza sebe m
stotine uloga u austrougarskim, eshaezijskim i ehoslo
vakim filmovima. Hedi pak l mIada, neiskusna i ve
stidljiva.
Kasnije, posle I I svetskog rata, s 90, Rogoz
nastavio da igra romantine ljubavnike. 08 kasnije se
istakao u ulogamakod Vrdoljaka kadje u fazi
prednog pisca Miroslava rlee. Rogoz tada jedino
igrao niu Kasteli jer sise. Ostao -
6 fantastinim erotskim podubvatima i tome 8to
u 1 1 3. godini rodio blizance.
1 24
u oblasti polnog optenja Rogozje konkrenciju
jedino u 1iku i delu druga Tita. Od svih Jugoslovena, Tito
raspolagao mukom snagom. Prema nekim
biografima, 1 7 puta i stotina dece
i unuka. njegovim uspesima ispredaju se legende: poey
od toga kako prvu godinjicu Oktobarske revolucije
allirao Pelagiju Bjelousovu pleSuCi "mauSku" s bala
lajkom u zubima 1 flaom votke glavi, do toga kako
klaviru svirao beke valcere ispod prozora Herte Has u
Salcburgu.
Lijepe zene prolaze kroz grad
Najveea l druga Tita i najraskoSnije otelovUenje
jugoslovenskog sna l lepotica iz Like
ka Broz. ank l poznata izuzetoj eleganciji, i
to se toga tie, mogla da kone samo kraljica
zabeta i ponekad, za rodendan, . Zbog toga su
zavideli i svaSta napria1i Starom, , nakon iz
vesnog oklevanja, kraju ipak oterao. Odmah su se svi
odrekli, ukljueujuei poslugu, pudlice i Nikolu Ljubibla.
Posle ank, narod l Fahretu
( de guerre: "Lepa Brena"). vilendorfska Venera
iz Brkog postavila krajem proSlog veka standarde ka
sine dinarske lepote, stila i duha. "Lepa Brena" nastala
sluajno, posle pokuaja jednog voditelja da se naruga 10-
e ukusu gledalaca. PokuSaj uspeo, l su gledao
kolektivno knjeni time to i danas pate Sto nor
malan ovek sme da ddi u glavi: "Caak, Caak,
dijski rock'n'roll, to ivot i tvoj, Moravo, . . .
I2b
Potpunu suprotnost Lepe Brene predstavljala Ber
narda Marovt. Vitka i ne:na, ona svojom anm,
l melanholinom lepotom l kolena 6tavu ge
neraciju italaca zagrebakog magazina "Start". Ubrzo
posle duplerice u "Startu", ranih osamdesetih,
aklamacijom izabrana za mis Jugoslavije. Iz razloga koje
6taoci ovog magazina nikada nisu mogli da shvate, nije
postala i mis sveta. Ali, to se njih tie, kao da jeste.
Tako mlada, vec Slovenka
Bilo pl!no toga u SFRJ oko ega Srbi, rvati i ostali
Bosanci nisu mogli da se slo:e. Ali, svi su se slagali u jed
nom: da zemlja okrugla, voda mokra i Slovenke lake.
rilata izreka "tako mlada, 6 Slovenka" ponavljana
irom SFRJ kao biser narodne mudrosti i aksiom prime
njene etnopsihologije. Obino iza pete runde, kada razgo
vor u nekoj seoskoj kafani sa fdbala prede fndamen
talna pitanja filozofije marksizma. Jer, kao to za razu
m svetske revolucije neophodno poznavanje jeda
naeste teze Fojerbahu, tako i za razumevanje seksual
ne revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije neophodno
r3v klasine teze Slovenkama.
Jo od pre II svetskog rata, za razliku od :ena u nekim
drug delovira zemlje, Slovenke niko nje trampio
za koze i vre6e brana. One su u NOB i ru revoluciju
ule kao 6 anan :ene, koje su znale 06, i
koje se nisu ustezale da kafu to. ostavilo dubok
utisak partizane, pogotovo to su to ve6inom bili seljaci
iz patrijarhalnih sredina, koji su pre rata do :ena dolazili ret-
1 26
ko i teko, uglavnor puter tic. Posle demobilizacije

ni su se vratili uni neverovatih prita preduzi-
mljivim Slovenkara i tore kako su se sa ir borili ra
uz rame i spavali bok u bok. Ili kako .
Najvecu slavu stekla slovenatka partizanka
nu Spela Rozin. krajem ezdesetih otila
tizane, gde narodni ro Veljko litno nautio
da Nemce i domace izdajnike s leda. Aazonka
sa Triglava nosilaje koznujaknu, kozne visoke 6zme i
opasana koznir remenjer. I ko voli.
Cudo nevideno
Medutim, iako populare, Slovenke dugo nisu vazile
za neke ribe. Smatralo se da su ribe u Beogra
du, i tore su se uglavnor svi slagali, najyje Beogra
danke. Znalo se da neto dobrih riba i Zagrebu i Sa
rajevu, takode i duz dalmatinske . Narotito kad
hinje dodu more. S drge strane, Sloveniji
Jo riba. Kako to moguce, objasnile su rato-[
stitke svinje, prema kojima rznih zena moze biti sve
dok im dovoljno cviteka. dokaz navodili su 6
da Slovenci un i da se retko trezne.
Neto kasnije, kada , otvoreno reteno, za
kasno, i kada su Srbi poteli da bojkotuju Fructalo
sokove (koje su kao l), Srpkinje da bojkotuju
Zorana Predina (dotle dolo! ), pojavila se Savina
Gerak. dokazala da Slovenke nisu l samo ,
i fatalne, i to bukvalno. U filmu Zivka Nikolica "Smrt
gospodina Goluze" Savina ni htela da progovori ret
1 27
sa Ljubiom SamardZi6em Uer se pravila da ne zna
6 samo hrvatski), zbog ega se kraju s
sta u reku.
U pam6enju publike ostala i antologijska scena iz
"Cudo nevideno", u kojoj zanosna Savina igra
ples kafanskom stolu u nekoj cmogorskoj

ta lokalni , otac Makari (Eata Zivotinj ,
kae: " , to na narod rekao, dobra pika."
Posle Srska pravoslavna crkva zahtevala da se
zabrani, Savina uhapsi. l, narod nije dao.
,

1 28
NACIONALNA KUHINJA
Vegeta
Nacionalno jugoslovensko l zove se vegeta.
Vegetuje izmislio Stevo Karapandza. Jo kao pitomac
rednje khaske Varazdinu, Stevo se isticao sitnom
Neckanju povr6a. Toliko usavrio tu vetinu da su se pod
11jegovom sataom i brzim rukama mrkvice, pakanat i
pretvaali prah i . Poto to nije moglo da se
jede, smelo da se , Stevo , strahu od direk
l kole, tako isitnjeno 6 poeo da upotrebjava
kao dodatakjelima. Tako rodena "vegeta".
Karapandzaje prvi Balkanac koj i j e uspeo da do
kaze da meso dovoljno samo baciti zar nego da
prethodno treba
"
potu6i bati6em", 6 izvrio ko
pernikanski obrt jugoslovenskoj gastronomiji . Tako
( dokazao da dobra klopa mora uvek da pliva te
gki m mastima i da ak postoje nekajela koja se sta
vlja zaprka.
Kaapandza iznad svega dobar ovek i uvek
l1 l lakaa. Ovaj sa svoje strane
pubIiku da se hrani moze uzivati i bez spektakulamih
zvunih efekata, da se pohvala ko -
129
10 mora iskazivati 1u rarenu uz "stric
tko mi trbh
"
.
Stevo kasnije s koferom vegete otiao Pariz da j
Francze kako se pek kroasani, za taje dobio orden 1egi
asti sa zlatim ljjcaa.
Istorija: tackice, pasulj i Unirini paketi
Pria Jugos10venskoj khin skroman poetak.
Pre II svetskog rata narod jyeo toliko teko da sve
osim hleba i vode smatrano za klinarsk ekstravaganciju.
svet se prvi put poteno tek nakon oslobode
, i to zahvaljujuci dravnom sistemu snabdevanja
znatom kao "takice".
Najmanje takica dobijale su domacice (D-),
e rudari (R- l ), su zato 1 odlini kandidati za enid
. Sanse da dodu do l su i inovnici (R-2),
ak i penzioneri (R-), jer su dobija1i dup10 sledovanje
pasu1ja. Naime, pasu1j je u to vreme posebnoj .
Svaki narod SFRJ m svoj specijalitet od pasu1ja.
Srbi, primer, kao hrabar narod, 1
niki pasulj. Hrvati svoj pasu1j zovu grah, da se razliko
l od Srba. Prde, medutim, podjednako glasno. U Make
doniji se za pasulj ke
"
tave grave". Zanimjivo
da Makedonci jedu samo grave, dok tave i vrate
kredenac za drugi put, i prde nego , jer su tedlji
. Ve1iki doprinos razvoju pasulja dali su Slovenci koji su
izmis1i1i pasulj s kranjskom kobasicom. to se prdenja
tie su 1 civilizovani to nisu radili. ni Bosan
. Cmogorce mrze10.
1 30
Pored pasulja, Jugosloveni se hrane i Unrinim paketi
. U svakom paketu su obavezno bile dve stvari : Truma
i mleko u prahu. U luksuznijim l0 i kikiri
ki-putera, zatim konzerva mesa s jabukama i dn
ping-pong loptica. Nita od toga moglo da se jede.
Unrine pakete dobijali su svi gradani SFRJ, iako rukovod
stvo FNRJ nikad pristalo da primi od trulog
Zapada.
,
Cevapcici
su lar i najdemokratskije lokal
posluenje, u svoje vreme pristupa1no 1ak i penzione
rima. l jugoslovensko jelo, (izgo
vara se "chey-wahp-chee-chee") osvojili su 6tav svet,
naro6to liski i Srednji istok, gde su razni Turci i r
promenili i u kebab. Originalnijugoslovenski
(prisnije: ) medutim cufte (kiofa), ali
su okrgli i druga6ji ukus.
se u Jugoslaviji tradicionalno sluZe s bogatim i
matovitim prilozima u vidu l i luka. k neko ba
besan, poru6ce i paradajz salatu. se mogu jesti
razne 6, npr. noe i viljukom, 1a1kalicom ili prsti
. Uz odli(no ide rakija, i pricer, za decu
e i vitasok.
ln(, prestonica svih Sarajevo - toliko
zbog samih koliko zbog somuna, zbog raje,
jer se isklju(ivo jedu u drutvu. Pored sarajevske,
i leskova(ka kola, poznata tome to -
IJI
, za razliku od ostalihjela, spremaju kuvari nego
stori.
Poto re vrhunskom dometu kulinarstva,
teba razlikovati od neega to se "tsche
vaptschitschi" i to Dalmoi nemilosrdno uvaljuj u yaba
za skupe pare.
Burek i rekbu
to postoji engleski, tako postoji i jugoslovenski
doruak. Re bureku (yajc. : "muesli"), bez koga se u
Jugoslaviji oe zamisliti nijedan osvit novog dana.
Najbolji burek u SFRJ oe se u Cabaravdica
("mrtva ga ustajela"), i generalno, u SR Bi, gde posto
velika tradicija peenja bureka i pita (", ,
pite! " - "Neka , kurac za veceru! "),
mada se i u Beogradu mogao odblan burek pod nazi
"rekbu".
Burek se deli burek sa sirom, burek s mesom i burek
bez iega (tzv. "prazan" burek). Postoje jo i neke moder
verzije s , l to veze s mozgom_ Burek se
pravi od testa zvanogjufka koje se razvue preko stola, sa
i zatim pee u okrugloj tepsiji 250 stepeni _ Burek se
oe jesti svuda, npr. kod kuce (tzv. "burek za poneti"),
mada najzdravije da se jede u samoj buregdinici, i to s
nogu.
Burekje mastan se zato sli s hartijom, ede iskri
vljenom i slabo opranom viljukom direktno sa musavog
drvenog pulta. Prilikom izbora buregdinice treba voditi
ralIna da bude u blizini eleznike ili autobuske sta-
1 32
ni. Iz nekog razloga l bureci rastu upravo u okoli
takvih objekata.
NOalno ljudsko pojede za druk burek od
250 grama t zalogaja, ako bas gladno oe i 300 u
dva. Povratnici, igranti i gastosi u poseti star kraju
jedu za druak od 750 grama navise, ako im dosta
maznu i par poga6ca s vrim.
Uz burek se isklju6vo jogurt, l vod
njikavi u belo-roze pakovanju. sto se burek jede iz
hartije, tako se i jogurt direktno iz tetrapaka.
Posle toga se usta obrisu rukom, ruka pantalone.
IIi kosu, ako hoces da se sjaji.
Decja usta
U SFR McDonaldsa, Burger Kinga i Kentucky
Fried Chickena. Al, to zni da su jugoslovenska deca
gladna. Nisu gladna, jer jedu ] iz kioska.
Virsle se u kioscima kuvaju u velikim srp i sl u
zikm sa senfm, koji tetka sipa iz lsti 6
kasikom za supu. Prvi kiosk kod Vuka, l
virsle l su Tasu kod okretnice tramvaja,jer tu i
zic se moda ogrebes za yonj. Pored virSli u kioscima
] i kobasica, ako si bas g gladan. Uz virle se
vitasok od kajsije. k si dobar i kokta, l tek
kraju, kad sve pojedes. Pitanje od g se prave virsle
l stalnom dv redu u nasoj l i predsta
vljalo dobru yeb za du mastu (" l ' zna neko sta
mrikm zna6 hot dog?").
l
Slatki zivot jugoslovenskih
Posle vir, red dolazi "Zivotinjsko carstvo", sa sli-
6. Ili, jo bolje, cokoladne an. Deca narocito
vole da ib jedu rucka, kad se sme.
an su in poznate tome to oe da
de pedeset uvek dobije samo dn ili dve. Zato se raz
vila posebna tehnika konzumiranja (da ti d traje), koja
se sastoji grickanju to manjih zalogaja. Na taj nacinjed
bananica oe da traje i 1 5 minuta, jedan to
drao rekord od sat i .
Kad , dobre SU i . NajboUe su
koje proizvodi
"
Sumi" iz Ljubljane. Prednost tih
nad ostalima tome to posle oe da izvuce
"visoko " ko Miroslav Cangalovic. Pored tih, su
bile i "kiki" i "negro - odacar", mada ka
ramele s okusom Ijenjaka nisu bile lok
Pioniri i pionirke jedino znaju ta da rade sa "kra
bajaderama" jer ib dobijaju samo dn sto godina: da
l da ih za kasnij e ili da ih pojedu odmah? Iz nekog
tajanstvenog razloga, ta dilema nikad trajala due od
dve sekunde.
Od himbersafa do cedevite
Jugosloveni l oranadu i himbersaf.
Starija dece pamte klaker i bozu, mlada "cedevitu".
sle destilisane vode to bilo naj 6stije svetu. Kako
proizvodacu polo za rko da praak ude ni jedan
gram bilo cega iz prirode, ostala tajna. Roditelji su naro-
l J+
ito bili impresionirani nalepnicom "ingredients
"
, ko
bila prikazana Mendeljejevljeva tabela hemijskih
elemenata. n deca se nisu bnila, jer cedevita bila
uksna i jer svetlucala raku.

1 35
Kako putovati,
ili kako stici i u teci
Vremenske zone Joke About Time
u JugoslavUu l putovati sedadesetih godi
prolog veka. Mada ezdesete isu l, pogoto
moru,jer voda bila ista, ribajefa i Iliko
s brda. Prilikom laan putovanja Jugoslaviju,
v1tno imati da u SFRJ vateve razlitite vre
menske zone. Jedna druga -.
slednja sluti kao dokaz da sve u zivl relativno, i
red letenja.
\
Iako pre svega za prvoz pilota, stju
ardesa i Ianoya porodica, u n, ako ima
sta, primaju i neke obane (Jat.: ""). Oi su stalno glad
ni i tedni uvek neto traze. Poto smeuju, stjuardese i h
vezuju kaievima za sedi1ta i paze d sene oslobade i
begnu u kJozet. Zato - kabinskoosobte mora da
bude strogo, pravino. Svakom t sleduje ,,aj,
kafa?" izgovoreno s visine od 30.000 ftaiplastina kutija
sa zemikom, prozimom nitom parizen i dn zele
maslinom. putnik dobar, tj. ako i spava,
kraju dobije i . Ii, ako nerran, npr. tr1i
1 36
jo jednu a vode, onda prvo dobije verbalni ukor (
"go
spodine, da znate za ubuduce: avion njje kafana"), ako
sve granice i postavi pitanje zato suds krkaj u
ketering iz biznisa pred tnii iz ekonomske, onda ga
kroz prozor. inae yje zaposlenih ncgo
, i Aeroflot zajedno. Zato to najveci
svetu.
Vozovi i vlakovi
Istorija JugosJovenske eleznice (J
Z
) poCinje prugom
Brko - BanoviCi koju su izgradiJi "akcijai", . pripadni
omladjnskih radnih brigada. Vatreni konj
"
Cira" otiao
tada vena lovita i fil bosanskom poglavi ci
Vinetuu, umesto njega su dole ik-modere naranda
ste lokomotive dizel i struju.
Jugoslovenski elezniki sistem deli se :
)l voz.
)Sve ostalo.
voz jer izgleda onako kako Joa z
jljao Orijent ekspres u svojim sisakim snovima. 0(1
ostalih vozova, najvafuiji vlak Sava ekspres, u komc sc
za nekih etiri sata udobno putuje izmedu Beograda u Za
greba i ( bez mina, snajpera i balvana.
r su i tzv. "kueti", naroCito ml adi ma,
i ( leti kad se ide more, jer se kabinama (bcz ras
hladnih ), nakon ritualne razmene hladnc pi l ct l
ne i barenih , guralo, znoji lo i hrkalo SCSI O| O
putnika.
l \ J
Fica, covek s tockovima
Zbog l prirodnih lepota, Jugoslavijuje
l upoznati putujuci kroz predele automobilom.
Dva su razloga za to: prvo, ko putuje automobilom
mote kad god da se zaustavi i hladno ili
trgne duplu ljutu u jednom od rnogobrojnih usputnih
tela i kafana. Drugi razlog taj da se za l
najbrte mote upoznati pitomi mentalitet i blaga narav sta
.ovnika Jugoslavije. Narocito kad i h u saobracaju neko
preteke.
Sami Jugosloveni za putovanja . koriste "fcu",
prevozno sredstvo s tockovima, koje velikodu.iji ljudi
zovu "automobil". Za ficu se zna tacno kako fnkcioni
se, l veruje se da radi cumur. Iako predviden za
voz omanjih putnika kratkim relacijama, ficom su cita
familije (s koferima, strinama i l punjenih papri
ka za usput) putovale u posetu rodacima drugi kraj ze
ml. Kupovina fce -ih godina izuzetan dogadaj,
znacaju i posledicama ravan rodenju l sm, tnom sluca
u porodici.
l novog fce vrsila se tako vlasnik ukr
veliku koliCinu oduevljene susedske dece i provozao
ih kraju. Zatim pristupio sledecem obredu: ritualno
pranje, namestanje nalepnice "Y" i ukrasava.je enterije
ra minijatumim kopackama ili bokserskim rukavicama. U
meduvremenu drugarica sasila zastitnu ceradu, . kojoj
vlasnik l izvukao registarski broj S strane,
napred, nazad i - za svaki slucaj - . krovu.
I J8
1 taman kada su voza6 fica zakljuili da ivot lep,
pojavila se "zastava 1 300". Vlasnici tih dskih zveri su,
kao dodatnu pakost, uveli presvlake za sedita (za ficu ih
niko nije pravio). Najcenjenije su bile presvlake od ve
takog kr
.
llla, ta su vozai fica jedino 0gli da odgo
vore dlakavom presvlakom za volan.
Posebnu zavist izazivala prostana platfoIa iza zad
njih sedita zastave 1 300 (kod fce nema), koju su ko
motno mogla d se smeste bar dva ukrasna jastuica (FK
"Partizan") i pas koji klira glavom. Pokuaji vozaa fice
da to odgovore nalepnicama (tigrovi koji se sudaraju
glavama uz upozorenje ,
'
!"), ,,zavesicama" za zadnje
tokove (levo "stop", desno bela strelica za preticanje) i
nutranjir retrovizorima "anrai", nisu bili uspeni.

,
, 1 39
Ipak, voza6 su do kraja branili svoj integritet,
kar i fca stradao: poznatje sl3 penzionisanog zastavni
ka iz Novog Beograda koji , sa prozora, iz runog
a, razneo jednog starijeg maloletnika kadje pok:ao
da mazne brisae.
Titanik
Spektakulama lepota Jadranske l l se vidi
sa mora. Zato, ako ste u mogucnosti, putujte brodom. Naj
jugoslovenski putniki brodovi su "Liburija" i "Ga
l". Razlika u tome to prvi prevozi stotina,

drugi uglavnom j ednog putnika.
Pored vozova i vlakova, jojedan od velikih snova
lenoga Joe l su brodovi. Kasnije, kada porastao,
drug Tito dosta tedeo, kraju ostvaio svoju e
l iz detinjstva i kupio jahtu "Galeb". Poto skro
ovek, njegov brod veliki kao Queen Elisa
betb . Za razliku od engleske kraljice, drug Tito l
da deli l trenutke s m ljudima, svuda vodio
sa sobom generala Lj ubi6ca, i pred gostima ga oslovlja
sa "Mr Smee".
Galeb samo luksuzna jabta i kolski brod,
kome ljno drug Tito jo mlade momare kako SC
zuju cvorovi i signalnim zastavicama. Na tom brodu
drug Tito l itav svet, kada se vracao u jugoslo
venske teritorijalne vode, celokupno priobalno stanovni
tvo isplovljavalo u susret svojim brodicama i
m, l izalo rivu i ml m maramicama.
l4I!
Galeb, za razliku od Titanika potonuo, aLi zemlja u
kojoj registrovan, jeste. 1 to duboko.
Troka i

Deca u Jugoslaviji svoja posebna prevozna sred
stva. Najpopularija "troka", neka vrsta dejih sanki za
asfalt, zapravo domaca varijanta skejtborda. S tom razli
kom to se troka kupuje u radnji nego se od dasa
ka ( su od "dva cola") i "kuglagera".
zilo se zove "troka" valjda zbog tri takva kugblna letaja
dva nazad, jedan napred. Za razliku od trotineta troci
stoji nego sedi i postoji mogucnost upravUanja, ir
kod tehniki savrenijih modela, gde prednji toak
siran dasku sa zglobom, ali takvi aparati bili
su retki.
Bez mogucnosti skretanja i koenja, smisao votnje
da najstrmija ulica u kraju, da se razvije to
brzina i da se to glasnije kn ,,yaaaj", kako se pri
vukla to . , troka bila samo prevozno
sredstvo nego i statusni simbol. Zato nikad isputa iz
ruku: i posle spusta nosi ispod mike, upadljivo
. Vhsk troke zahtevaju posebno odrtavanje,
kuglageri podmazivati t puta dnevno,
ozbiljnog izraza l, i obavezno kad druga deca gledaju.
Posle troke uspeh u tivotu bicikl "".
raje -ih "Rog" Ljubljana proizveo pod tim
prvi svetu, kome su se klinci vozili
iznad zemlje rnogo onih iz -. neodre
denog roda - neki ga zvali "bicikl", neki "bicikla" -
1 41
ki ak "biciklo
"
. lep jer dinamo, llU
i alat u torbici. to malo, mogao da zaka6 retro
vizore i doda motor -isee se traka od kantice za pavlaku i
zakai tipaljkom, tako da u jce od toka prelaze
preko i 6 "". Poto poni vozi omladina dobu pro
budenog interesa za suprotni pol, sluio i kao prvi lju
bavni katalizator. Upotreba omogucavala da SC
roku od pola sata 60 puta prozuj i pored devoj6ca, naravno
potpuno nezainteresovano, i bez ruku. Altemativno, kad
devojica vozi , onda obavezno treba iskoristiti prili
ku i vikuti, "vrti ti se toak
"
. k stane da pogleda, znai
dajoj se svida i ondaje zgodno da se kae, "noga ti do ze
mlje
"
. IIi, bolje, "ispalo ti oko
"
.
142
I
Prakticni saveti i turisticke
infrmacije
Putne isprave
Za ulazak Jugoslaviju dovoljanje paso. Ulazne vize
nisu neophodne, osim ako dolazite iz neke l i egzo
tine zemlje, poput SAD-a ili Sovjetskog Saveza. Ukoliko
ste drtavljanin neke od Jugoslaviji susednih zemalja kao
to su Italija ili ust, za prelazak granice dovoljno da
imate linu kartu i, naravno, , jer Jugosloveni l
da im to donesete.
Vakcine zdravstvo osiguranje
Zdravstvena zatita u Jugoslaviji fnkcionie bespre
koro, pogotovo ako ste zdravi. Prethodna vakcinacija
potrebna, izuzev ako putujete u vreme epidemije
likih boginja Kosovu. Kakva to bolest mote se videti
i flmu "Variola Vera". Pored variole, najstranija bolest
u Jugoslaviji je tifs, personifikovan lik Fabijana Sova
govica ("Za , tifsari!").
Ukoliko se tokom boravka u Jugoslaviji razbolite, prvo
to morate da uradite nije da odete kod doktora, nego da
I4J
overite zdravstvenu knu. Zato se nemojte iznenaditi
kad vam u urgentnom odeljenju (gde ste se kraju sami
dovukJi nakon uzaludnog tekanja "hitne ") prvo
trate "overu uvid".
Poto proces overavanja izuzetno komplikovan,
mnogi Jugosloveni uopte idu kod doktora, nego se
jednom specijalnom kremom koja se zove "Saljice
va mast". Ret tudotvomom l koji pronaao
narodni iscelitelj Mile Saljic jednom tbnu kad brao
lekovitu travu.
Prita se da i drug Tito, kada se jednom sluajno
kao ("majku ti botju i l Fidelu i njegovim
garama") odmah poslao helikopter Saljica. Ovaj
litno namazao nos i rastopio olovo iznad glave. Drug Tito
se ubrzo oporavio, Saljic za nagradu postavljen za di
rektora linitkog centra u LjubIjani. Saljiceva mast jedi
pomate kad boli zb. Zato Jugosloveni uopte
idu kod zbara.
Ako vas tokom boravka SFRJ zaboli zub, onda
l da kupite litar rakije (npr. "l" od 55 ste
) i uz to popuite paklu ,,zete". Od toga sve prolazi.
Soping tuzna prica drvenim capljama
Kad ste vec doli Jugoslaviju, treba da kupite i neki
suvenir. Najpopulamiji lokalni suveniri su drvene aplje.
Drvena tapljaje skupni naziv za razne ukrase od drve
ta jj svrbu postojanja Jugosloveni Ijubomomo kriju od
drugih naroda. Ne zna se tatno ni gde ove aplje tive,
time se an, ni ko ih lovi. Tek, pojave se, u velikimjati-
I44
, za vreme turistike sezone platama i u izlozima 10-
kalnih prodavnica "Narodne radinosti
"
. sam pogled
aplje navodi rz prolaznosti lepote i krh
kosti ljudskog duha uopte. Poto izazivaju teskobu, a
l se yaj u ostavi, i iznose samo kada u goste dolaze
oni od kojih ste ih dobili.
Pored apJjj, u "Narodnoj radinosti" motete kupiti i
tzv. "lutkice", l, runo pravljene fgurice u raznimju
goslovenskim narodnim . Takve lutkice se pro
izvode u posebnim porodinim pogonima, od kojihje naj
poznatiji u Dalmatinskoj 66 u Beogradu.
Sta poneti od odece
Ukoliko putujete u Jugoslaviju odmor, dovoljno
da ponesete kupace gacice, ! ferki i sandale (mote i
,japanke"). k putujete zimi, onda ne l loe
da neto i ogrete, pogotovo ako dolazite skjanje. U
sluaju poslovnog putovanja l da obuete tzv.
"teget" odelo s braon l i crvenom kravatom ko
pje "Z01 84". Za yeeje izlaske preporuljivo
oka6ti i neku znaku. Uostalom, kako se obukli, Jugo
sloveni, i naroito Jugoslovenke, uvek l obenj
od vas. i, naime, dosta zna6.
Bonton: oslovljavanje, iIi nismo t
Stanovnici SFRJ medusobno se oslovljavaju sa "dru
te" (ako re mukarcima) ili "drugarice" (ako re
damama). uobiajen 6 obracanja prilikom otva-
145
ranja skih sastanaka, likovnih izli i putanja
gon proizvodnib kapaciteta.
Retima "drug" i "drugarica" iskazuje se potovanje
("d.Ze desetare", "dru1e ambasadore") l grade efektna
litna m: ,,Drug Stari", "Drug ", "Drugarica an",
to rezervisano samo Z i krg drutvene elite.
U frmalnir i slu1benim prilikama oslovUavanje sa
"drug" i "drugarica" najyje neguju dnavni slii
("drug l Komitetu, zovite ponedeljak") i pri
padnici saobracajne ml ("d.Ze, jesi ti slep l lud?").
Jedno vreme tak se govorilo i "drugarice u6teljice", li od
toga se odustalo jer su deca upadala krize identiteta. U
svakodnevnom govoru taj se 6 obracanja nikada
ukorenio, to zbog navike, to zbog opasnosti da komini
s treceg udari srtka jer su , "ionako sve oduzeli
sad i vredaju". Zato i dalje irokoj upotrebi osta-
10 tradicionalno oslovljavanje sa "gospodine", "gospodo"
i naroblo " ti".
U restoranu: kako praviJno upotrebiti cackalicu
Jugosloveni rado sede kafanama. Atmosfera tim
mestima krajnje nefrmalna, kao i gostiju,
kelnerima i da govorimo. Izuzetak jedino follni
obred isplate t. drevni ritual trpi improvizaci
i od prisutnih za stolom zahteva strogu disciplinu. Sva
ko od njih r da izvede nekoliko standardnih radnji -
izmedu ostalog, da se irokim pokretom ruke m za
tanik zadnjem d1epu, pokuavaju6i da drugom rukom
kelneru t ratun, tecom odge onoga to sedi -
1 46
red i radi to isto. Pri tom, svi veoma glasno i
vljaju, "pusti ", , , ". Tek kad gosti za susednim
stolovima da se okrecu i brinu da l pocete da lete
flae, s ovim se prestaje, a racun plati onaj kogaje
ko red. Posle toga bonton nalae da se osobi koja platila
kae, "sramota", , ", se".
Od posetioca kafane ocekuje se i da zna da cacka zbe.
se radi cackalice, instrumenta za oddavanje
oralne higijene koji se sastoji od drvenog tapica naotre
nog s strane. Cackalice najyje koriste zemljoradnici i
direktori.
1 47
\
lma yje stilova akanja, osnovno pravilo da se
aka\ica prvo ml sisa, jer onda elastinija. Nakon to
ga pristupa se kopanju . Zatvoreno kopanje
kad pokrije jednom aketinom drugu i pravi grimase,
otvoreno kad zine da ti se vide krajnici i dvanaestopa
lano crevo. Ono pro otmeno, tako rade samo pri
padnici vh slojeva, diplomate i njihove drugarice,
primer. najotmenije kad zajedno s ostatkom hrane iz
upljeg izvue i onaj poseban visok ton zbog koga
se u kafani ak i kelner okrece. Zanimljivo da jugoslo
venski studenti, recimo, uopte akaju , jer im
to seljaki. Oni umesto toga koriste aka\icu da oiste
, ali d zatim vrate mesto.
!46
DODATAK:
sta piju . . . Jugosloveni
Najbolje u SFRJ zove se vinjak. tenost mr
ke , fannaceutskog mirisa i slduvg ukusa. Pri
m se u cilju pomraenja svesti i trajnog sniavanja
koeficijenta inteligencije. Zbog toga, kao i zbog niske
, vinjakj e m popularan u narodu.
Poreklo vinjakaje opsko, mada autora sma
tra da nastao uzoru rakiju koju peku fancuski se
ljaci u pokrajini Konjak. Domaci pak vinjak dolazi iz la
boratorija "Rubin", "Badel" i "Zveevo". U SFRJ se pro
daju i uvozne varijante vinjaka pod nazivima "Napoleon",
"Stock" i " Romagna", ali nisu tako dobre.
KOnZllmiranje vinjaka se obavlja bifeima,
grupno ili samostalno, pre, posle i u toku radnog vremena.
Poto vinjak m seka-persama, se isklju6-
,,6st" -jedino dozvoljena aa "kisele" sa strane, iz
humanih razloga.
isela voda standardni dodatak samo vinjak i
sva ostala domaca ,,estoka" , iz razloga koji su sva
kome ko i ro tpu Oljivi. Zato se voda
zove ,,kisela" ni medutim jasno, jer uopte ni kisela.
149
Pojedinim vrstama "kiselih" voda su svoje vreme
pripisivane lekovite, i magine moci, kao to slu
aj s "mukom vodom" iz ladnja Bi. Zbog
glasina da od jedne ae "muke vode" stvar poraste 5
, probudene su velike nade medu Jugoslovenima i,
roito, Jugoslovenkama, reklarna kampanja vodena
pod sloganom, "tri srca da se l prca".
Na bazi kisele vode pravi se i pice zvano "gemit" (
l kisela / l vino), jo l ako se umesto kisele ko
risti soda. Takav napitak zove se ,,pricer", odnosno "
mej".
Prema jednoj teorji re "nametaj" potie od toga to
konobar "nameta" razne predrete pred kafanskog gosta,
t. : a od dva deci ( mogucstvu s tragovima masnih
usta i1i jefinog katmina), bokalic s tenocu za koju
stoji precutni sporazum da zovemo "", i mtn fa
u sa sodom, ventilom i "m".
Prema drugoj teoriji etimologiju re6 "nametaj" treba
traiti ni da se mnogi potroa nakon primene
ovog napitka "v" tj. da i sam postane komad kafan
skog nametaja. Napokon, treci kau da se asocijativni tok
kojim dobilo ime "nametaj", uopte oe
rekonstruisati jer da to lul neka budala. Dobar
"nametaj" se nikada pravi od . Najbolji rezultati
postiu se ubrizgavanjem sode tenost liferovanu pod
nazivom "banatski rizling".
Neko voli vino, neko . Prema dugogodinjim is
traivanjima Kolarevog centra za vrenje i ftaiu,
l pivo Jugoslavijije "Nikicko". Zanimljivo da
kvalitet tog zavisi od flae, od onoga to un-
I 3

tra. Smatra se m da m l ukus ako dolazi iz

zelene, smede (dr G. Bogdanovic, "Ambala
i psihozajetre
"
, Beograd, 1 982.).
Drugi pak ukazuju korelaciju izedu kvaliteta i
kvantiteta, pri dolazi do efekta postepenog prosve
tljenja ("intervala lucida"): prva fla dobra, treca od
lina, nakon sedme nastaje skreno cutanje pred velii-
151
Boga koji stvorio to , kelneri6ne sise i sve

ostale l stvari ivotu. Pored Niki6kog, un se troi-
10 Lav i Ofujsko, ak i neto eu pisalo iP.
Rakija
. . . and now u t something very special ! This is "ra
" . . . "rakija" is "l1 brandy" in English. It is very
very strong, so carefl, it has sixty degrees . . . what?
strong? Hahaha! joking: eighty degrees! Haha
haha! . . . Only very strong l d.rink rakja. We drink
every day . . . But this is very special because it is
private, we make rakija home . . . everybody make
in village Yugoslavia . . . . what? No, of course not fr
bidden. In country nothing forbidden, u have at
home or not? . . . Very important: u look in eyes when
u say "cheers". Yugoslavian cheers: "ziveli! ". So, zi
l and we1come! . . . ghhh . . . u like it? 1 know u like
it . . . more . . . . What ? es! u must! u must! . . .
Thats better . . . and don
'
t worry, this is medicine.
grandfather drinks rakja moring, he has ninety
years and he has two girlfiends. Hahahaha! And aIso
when we are sick we put rakija our legs . . . No problem!
. . . Look in eyes!

1 52
SPECIJALNI DODATAK:
sta su sve izmislili Jugosloveni
Jugosloveni su pametan narod koji svata izmi.
de ukratko upoznati 6taoca s t jugoslo
venskim pronalascima i pronalaza6ma.
Elektricna struja
Najveci jugoslovenski pronalaza Nikola Tesla.
Roden u likom mestu Gospic od elektriara i
ke domacice. Teslaje dobar uenik, dobio stipen
diju za Prinston, gde doktorirao temu "strujni aku
mulatori: od guke do kabIova". Vlasnik je velikog broja
otkrica i patenata, pored ostalog pronaao stuju, Eer
dap i elektinu stolicu. Nikad se rukovao, poto
imao fobiju od statikog elektriciteta. Panjno se plaio
mllnja i gUvi. Poklanjao veliku pa:nju svom raz
deljku i eUao se sedam puta dnevno.
', zbog slinosti s glumcem Radetom Serbed:ijom
snimljen i serija. Tesla kasnije postao
simbol bratstva i jedinstva, jer jedan od retkih koga
su prisvajali i Srbi i Hrvati. Zato to Amerikanac.
1 53
Kaladont
Posle 1I svetskog rata "Kaladont" bila najpopula
pasta za zube u Jugoslaviji. Valjda zato to ni bilo dru
gih. Proizvodio se samo u dn fabrici i odatle
slao u tubama od 1 grama irom SFRJ. Posle se pojavila
"igija", ali su i iz nekog razloga zvali kaladont. Higi
su volele devoj6ce jer tipala za 06 kad se
peru zubi. Imala i lepi miris, su u svoje vreme svi
poljupci u JugoslavUi m isti ukus. kraju dosa
dilo drugu Titu koji se dnm okrenuo prema Jovanki i
procedio: " dobro, Jovanka, majku ti , zar
kakav drugi kaladont?" Jovanka zbunjeno slegla rame
, drug Tito za sutra ujutro sazvao zajedniku sed
Saveznog izvrnog i Savezne direkcije za robne
rezerve i naredio da se odmah uveze interventna koliina
raznih pasta za zube i vodica za ispiranje grla. Tako su u
Jugoslaviju stigle prve strane paste za zube "Signal" i
"Kolynos". Penzionerima se, medutim, dopala
"Kukident" tenost za yanje l zuba, deca su
volela zubnu pastu "Paperinos". Zahvaljujuci toj
slednjoj akje i Cira Blato iz drugog dva poeo da pere zu
, i to bez tina.
Digitron
Kada ilan Kan u yeerj partijsku kolu
Univerzitetu "Boidar Ajja" Beogradu, jednom se sa
svojom tadanjom devojkom sluajno zatekao FEST -.
1 54
Gledali su flm Stenlija Kjubrika "Odiseja svemiru".
Filmje mladog Milana ostavio snaan utisak.
Ubrzo zatim 3 dobio premetaj mesto sekre
tara OSK u, skladu s partijskom discipli
morao da ostavi svoju devojku (koja drugom
stanju) i da ode iz Beograda.

stigao , Kan
sazvao sednicu SK i prisutnim naunjcja - lano
partije -postavio direktno pitanje: "Moeo l, dru
govi?" su odgovorili: "Moeo! " Onda ih opet
pitao: " hocemo , drugovi?", ta su odgovorili da
hoce. ", onda svi svoje zadatke", rekao Kan i oti
ao da telefonira devojci. Tako , njegovu inicijativu,
rodena ideja "digitronu" - najsavrsenijem proizvodu u
goslovenske elektronske industrije. Spravica "digitron"
pokazala se toliko uspesnom da uskoro postala sinonim
za elektronski kalkulator uopste, ] Gejts (koji to
vreme uenik srednje kole) toliko se nasekirao sto
to smislio, da popravni iz fiskulture.
Pljeskavica
Pljeskavicu izmislio Albert Ajnstajn. Iako
jugoslovenskog porekla, njegova supruga il
ste, to glavno.
Jednog dana trebalo da Albertu i Mileni dode ru
ak Luj Adami sa suprugom i decom. Albert hteo da
pomogne svojoj enj i ode da kupi krompir. Zna
u koliko zaboravan, le odlubla da ipak ode
sama, Albertu rekla da isece meso ("izvadi
pare, znas kolko skotovi jedu").
1 5 5
l tako otila , Albert poeo da se
e nicle. Ubrzo se neto zamislio -jer pametan - i
kraju se u mislima potpllno zaneo. Trgao se kad
l kasno: pred l gomila sitno iseckanog mesa,
, panici da ga tena grdi, kako-tako slepio masu
i oblikovao link. Kad se l vratila, Albert
slagao kako se setio svoje Hedvige koja pra
l takve l kad l Harburgu. il
l diruta to se Albert tako potrudio oko ruka, i kad su
do\i gosti ponudila ih "specijalitetom Albertove
koji se zove hamburger".
Luj Adami, koji rodeni Amerikanac, samo se
irni nasmejao i rekao: ,, to praviro 4.000 go
dina. Ali, daj da vidiro . . . "
Koka-kola: vase i nase mladosti
Najpoznatij i jugoslovenski pronalazak zove se "ko
ka-kola". Nju su izmislili pioniri - lanvi sekcije mladih
hericara osnovne kole "Starina Novak" iz Beograda i
dalijoj "kokta". Napitakje visoko od stra
kolega - pionira iz itv Jugoslavije.
kt l odlina stvar: slatka, rezi i l
opasna ("polako, bolnicu da te vodim").
to konobar donese kad se kate, "dva deci i koktu".
( ega dva i kojoj deci - kad si o6g1edno jedino dete
kafani -ostajalo da lebdi vazduhu sve dok se kelner
vrati, tada nastaje druga, mnogo briga: da \i usle
diti grozno, "samo bez leda, mali ir osetljivo grlo".
Zato se kokta iskjuivo ujednom cugu i to 6 kelner
1 56
spusti u sto. Pored potrebe da se preduhitri ono za led
- led stvar -koktu treba smazati odmah i
zbog toga to ti onda porastu anse da dobije jednu. i
zato to super i ne mote da k. Kasnije su Amerikan
poslali pijune da ukradu tajni recept za koktu i
UU sve . su izvili svoj prljavi posao i uskoro
kokta l da se proizvodi u Oklahomi pod nazivom ,,10-
ka-kola". li, nje ml tako l flaicu i etiketu.
Iako smo bili ljuti Amerikance, 6 nas kasnije
ipak prela sa kokte koka-kolu. kasnije dva de
. neki i vik

!