Milan Kujundi Aberdar ratnik pesnik, politiar, uveo predkolski rad, osnovao devojake kole, podigao Bogosloviju na rang

vie kole. Sva imovina Srpskoj kraljevskoj akademiji. Nastavci

1. 2. 3. 4. 5.

Knez deli stipendije Kolareva dva fonda Domovina u srcu Dukati - acima Palata kao dvor

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

Pie: Jovan NIKOLI POZNATOM srpskom politiaru sredine 19. veka Milanu Kujundiu Aberdaru, glavni grad oduio se imenujui njegovim imenom jedan sokak u gradskom sreditu. Meutim, Kujundi je radom u ministarstvu prosvete, zadubinom koju je ostavio Srpskoj kraljevskoj akademiji nauka, i pesnitvom, zasluio vie potovanja od svog rodnog grada. Roen je 14. februara 1842. godine na Zereku, dananjem Dorolu. Otac Jovan, predstavnik tipine dobrostojee graanske porodice, upisao je sina najpre u osnovnu kolu, kod Konaka kneginje LJubice i Saborne crkve, a potom u nemaku gimnaziju u Panevu. U tom gradu mladi Kujundi nije dugo boravio, jer ga je zbog zdravstvenih problema otac vratio u Beograd da zavri sedmogodinju gimnaziju. Milan Kujundi nastavio je kolovanje na beogradskom Liceju, upisavi pravne nauke 1859. godine. Zbog incidenta na ukur-esmi i bombardovanja Beograda, Milan Kujundi je prekinuo kolovanje i obukao uniformu konjikog kaplara srpske vojske. Kada se situacija u Srbiji smirila, meu vojnim pitomcima koje je vlada odabrala za kolovanje u inostranstvu, naao se i mladi Kujundi. NJegov studentski put bio je veoma neobian. Svaku godinu studija zavravao je u drugom evropskom velegradu: Beu, Minhenu, Parizu i Oksfordu. U engleskom univerzitetskom centru je i diplomirao. MILAN Kujundi, tada ve poliglota, vratio se u Srbiju 1866. godine. Zaposlio se u Ministarstvu prosvete, a naredne godine postao profesor i ef katedre na Velikoj koli. Potom je primljen u lanstvo Srpskog uenog drutva. Nabujali politiki ivot u Srbiji tog vremena, nije ni Kujundia ostavio ravnodunim. Na izborima 1867. godine, glasao je za kandidata koji nije bio po volji policije, zbog ega je proteran iz Velike kole. Tih godina, Kujundi se javlja kao pesnik liriar. Objavljuje zbirke pesama Aberdar, Prvi jek, Drugi jek, spev Srpski Patrijar i baladu Nevesta hajdukova. Redovno je pisao i za Danicu. Poezija mu je bila rodoljubiva i romantiarska, uz puno poziva omladini na ustanak protiv ugnjetaa, i za ujedinjenje. Rano se ukljuio u rad Ujedinjene srpske omladine. Na opte iznenaenje, 1868. godine, Namesnitvo je postavilo Milana Kujundia za sekretara Ministarstva unutranjih dela. Meutim, Aberdar, kako se potpisivao nakon prve izdate zbirke pesama, ubrzo je napustio kancelariju Ministarstva, posvetio se ureivanju omladinskog lista Mlada Srbadija i saraivao u nekoliko listova kao autor, recenzent ili urednik. PREMA politikom uverenju, Milan Kujundi Aberdar najpre je bio radikalni liberalac, a kasnije je postao lan Narodnjake stranke. U vreme rukovoenja Ministarstvom prosvete, Aberdar je uveo predkolski rad, osnovao devojake kole, podigao nivo gimnazije na osam razreda, a beogradsku Bogosloviju na rang vie kole. Na svoju katedru u Velikoj koli vratio se 1873. godine,

a naredne postao prvi sekretar Narodne skuptine. Srpsko-turske ratove Aberdar je proveo na frontu kao komandant baterije. Po zavretku ratova, izabran je za potpredsednika Narodne skuptine. Kasnije je imenovan za ambasadora u Rimu, ali je ve 1882. godine izabran za predsednika Narodne skuptine. Kada su se ujedinili Srpsko ueno drutvo i Srpska kraljevska akademija, Aberdar je uestvovao u zakonskom definisanju spajanja dveju ustanova i izabran za lana Uprave. Tada je ve poeo da poboljeva, pa je 1891. godine, odluio da napie testament. Srpskoj kraljevskoj akademiji ostavio je svu imovinu, sa obavezom da obrazuje Zadubinu Milana Kujundia Aberdara. Odlukom Akademije, fond je bio namenjen nagraivanju objavljenih radova te naune ustanove. Nakon viedecenijskih peripetija, od Aberdarove smrti 1893. godine, zadubina je poela da funkcionie tek 1931. godine. Objavila je vie knjiga i otkupila nekoliko zbirki za svoju biblioteku. RAT DRUGI svetski rat zaustavio je delovanje zadubine. Poetna vrednost zadubine od 779.000 srebrnih dinara, po zavretku rata, potpuno je nestala. Kao i uspomena na Aberdara. Na velikog dobrotvora, znaajnog politiara i knjievnika, Beograane danas podsea samo orsokak kojim se dolazi do sporednog ulaza u zgradu Radio-televizije Srbije.