Kneginja Zorka

ivot kneginje Zorke pored supruga Petra, nemirnog duha uvek spremnog na akciju, i brojne dece, bio je ispunjen snovima i nadanjima, ali i beskrajnom strepnjom, najvie za sudbinu i budunost njihove dece.

Predsednik optine grada Beograda prima spomenik od predsednice Drutva "Kneginja Zorka" Najpre im se rodila ki Jelena, kasnije udata za velikog kneza J. K. Romanova. Druga ki Milena je ivela samo devet dana. Posle keri doli su sinovi - kneevi ore, koji je jedini iveo i umro u otadbini, u Srbiji, u dubokoj starosti, pa Aleksandar, kasniji kralj Jugoslavije, ubijen u Marseju 1934, i najzad Andreja 25. februara 1890, koji je iveo samo 22 dana. Zabeleeno je da je postojalo zloslutno predskazanje o njenoj preranoj smrti. Prema kazivanju samog kneza Petra Karaorevia, neka gatara u Beu mu je prorekla srenu budunost, ali i to da e mu supruga umreti na poroaju.

Zato je pri svakom roenju deteta bio uznemiren. Uz sve to, uoi posledneg poroaja kneginje Zorke u dvorskoj bati nad samom kneginjom tri puta se oglasila kukavica. Jedna starija ena joj je, da bi je uteila, rekla da e to biti "moda neki neprijatan glas".

Ta ista ena kasnije je drugima "objasnila" da e umreti tri lana kue kneginje Zorke. To predskazanje se, naalost, docnije i ostvarilo. Umro je kneginjin dever, ore Karaorevi, brat kneza Petra, a zatim je 25. februara 1890. rodila je treeg sina Andreju, koji je ubrzo preminuo. Uskoro posle poroaja javili su se kod kneginje simptomi "peritonita", bolesti kojoj tada nije bilo leka...

List "Glas Crnogorca" javio je o njenoj smrti: "Pred samu pono... 4. marta vjerna ljuba, njena majka, predraga ki, lijepa knjeginja Ljubica - Zorka P. Karaorevia predade svoju plemenitu duu Svevinjem Bogu i ostavi ovaj svijet." Beograd se dostojno oduio kneginji Zorki - spomenik, rad akademskog vajara Stamenka urevia, otkriven je 3. juna 1926. i to onako kako lanice Drutva "Kneginja Zorka" u poetku nisu mogle ni da

sanjaju.

Na nareenje komandanta Beograda, na bedeme Kalemegdana poslate su dve ete peadije od ukupno 120 ljudi i dva voda oficira, kojima je naloeno da izaberu i vojnu muziku koja e se izvoditi na ceremoniji.

Drugom artiljerijskom puku je nareeno da uputi topovsko odeljenje u Gornji grad kako bi u toku samog otkrivanja spomenika sa bedema gradskog ispalio 21 poasnu salvu. Raskone pripreme privukle su panju redakcija iz cele Kraljevine Jugoslavije, naroito poto je objavljeno da je na sveano otkrivanje spomenika iz unutranjosti pristiglo vie od 120 optinskih delegata.

Beogradski i zagrebaki listovi "Glas" i "Novosti" su u isti glas zakljuili da se sveanost na Kalemegdanu pretvara u "pravi narodni praznik". Kako je sve dalje teklo, najbolje se saznaje iz pera novinara "Politike", najstarijeg lista na Balkanu: "Narodnu skuptinu zastupao je predsednik Marko Trifkovi, a Vladu predsednik Uzunovi sa svim ministrima. Sveanosti je prisustvovao i predsednik optine Milo Babi, komandant Beograda eneral Zeevi, zatim predstavnici Udruenja ratnih invalida, Udruenja rezervnih oficira i izaslanici mnogih beogradskih drutava". Otkrivanju spomenika kneginji Zorki je prisustvovao svako ko je neto znaio u tadanjoj dravi. Nedostajao je samo kneginjin sin, kralj Aleksandar. U njegovo ime, sveanosti su prisustvovali princ Pavle i princeza Olga.

Poiva na Oplencu Kneginja Zorka je prvobitno sahranjena kod manastira Sv. Petra na Cetinju. "Mnogo naroda s glavarima na elu pristupi mrtvoj knjeginji da je isprati i duboko oali i prisustvuje njenoj pratnji, na kojoj su pored porodica Karaorevia i Petrovia bili svi diplomatski predstavnici na naem kneevskom dvoru, svi velikodostojnici u punoj paradi", belei kalendar "Grlica". "Tjelo knjeginje Zorke poloeno je , uz gruvanje topova, vojnikih plotuna, plaa srodnika i naroda tamo gde poivaju njeni slavni pretci ... i njezin mlaani dever ore Karaorevi." Kada je izgraena crkva na Oplencu, Zadubina kralja Petra I, preneta je 15. marta 1912. godine i poloena u prvu grobnicu do oltarske apside.

"Sve staze koje vode spomeniku bile su prekrivene gustim redovima otmenog sveta", navodila je "Politika". "Zapaeno je mnogo Crnogoraca i Crnogorki. Prota Milivoje Petrovi otpoeo je osveenje spomenika, a po svrenom obredu odrao je prigodan govor.

Stamenko urevi, koji je spomenik izradio, jednim pokretom skinuo je zastor, ispod koga se ukazalo poprsje kneginje Zorke u narodnoj crnogorskoj nonji. Taj trenutak otkrivanja jedna eta pozdravila je poasnom paljbom, dok su sa gradskih bedema poeli da pucaju topovi". Gradonaelnik Milo Babi je primio spomenik i istakao njegov znaaj za Beograane i samu dravu. Odmah potom, ispred spomenika je prola paradnim marom jo jedna eta peadije sa zastavom i muzikom.

Toma Miloevi, predsednik optine Cetinje, gde je kneginja Zorka roena, prvi je poloio venac i odrao govor, a potom je u ime patrijarha govorio episkop rako-prizrenski Mihailo. Ana Petrovi-Njego takoe je odrala govor, kratak, ali dirljiv.

Dok su se zvanini predstavnici razilazili, hor Drutva "Karaore" otpevao je nekoliko narodnih pesama. Tek tada je radoznali svet mogao da prie i vidi spomenik neumrloj patronesi, kako je na njemu stajalo. Banket u bati hotela "Kleridis"

Najvii beogradski i diplomatski krugovi slavlje su, nakon otkrivanja spomenika, nastavili na banketu u bati hotela "Kleridis". Kako je preneo list "Balkan", bilo je oko 200 zvanica, na elu sa poasnom predsednicom Glavnog odbora Srpkinja "Kneginja Zorka", gospoom urinom Pai. "Po svretku veere ustala je agilna i veoma zasluna predsednica Glavnog odbora Srpkinja Mica Jovanovi, pozdravila i zahvalila se prisutnima na lepom odzivu ime su doprineli da sveanost otmeno ispadne". Omladina je otvorila igranku kolom "Srpkinja", a gosti su ostali sve do ponoi, u najboljem raspoloenju. vesti