VASA KAZIMIROVI GOVORI ZA NIN Prolost kao sadanjost Dobitnik ovogodinje NIN-ove nagrade za najbolje delo iz oblasti publicistike

govori o Nikoli Paiu, kralju Aleksandru, Srbiji i Jugoslaviji, o prolosti koja se odslikava i u sadanjosti. Vasa Kazimirovi, novinar, publicista, istoriar... Novinarstvom je poeo da se bavi u predratnoj Politici" kao saradnik poznatog Politikinog" novinara Mie Dimitrijevia, vanbranog sina kralja Aleksandra Obrenovia. Godine 1936. u asopisu Naa krila" objavljuje prvu reportau Vazduno krtenje". Nou je radio u tampariji Politike" sa Mihailom Laliem, koji je bio najbri u lepljenju adresa prenumeranata. Kao srednjokolac sa 16 godina, 1937, stupa, kako bi to rekli komunisti, u napredni pokret. Sa 18, zbog itanja Krleinog PEATA", dobija etiketu trockiste. Epidemija koja je tih godina nemilosrdno kosila komuniste. Pokretna traka smrti revolucionarne odlunosti. im je stupio u Drugi umadijski partizanski odred, potonji general JNA Gojko Drulovi prepoznao je Vasu trockistu. Streljanja ga spasava komandant odreda, pesnik Tasa Mladenovi. Dva bez due, jedan bez glave. Pesnik je imao duu. Drugi umadijski odred zapoeo je graanski rat u Srbiji kada smo po nareenju Pere Stambolia, poznatijeg kao Pera Konj, razoruali etniki odred Drae Mihailovia koji je bio pod komandom eneraltabnog kapetana Tadije Vulevia." Ali, kolo sree se okrenulo. Iste godine etnici ga zarobljavaju a ivot mu spasava geometar iz Valjeva Nikola Kalabi. Umesto streljanja, apsana. Sa jo 400 sapatnika etnici ga predaju Nemcima. Akontacija i potvrda etnike lojalnosti Nemcima. Streljanja ga ovaj put spasava nemaka pedanterija. Nemci su izraunali da za njihove ranjene i poginule treba streljati 350 Srba. Bio je meu onih 50 koji su vraeni sa stratita. Valjevski zatvor, ponovo. Ovaj put ga spasava rezervni kapetan Nedieve strae, uz rei: Vie volim da sto srpskih najgorih mangupa ostane u ivotu i preivi ovaj rat nego ja jedan." Spasavanje sto najgorih srpskih mangupa" nije uvaeno kada je trebalo potedeti ivot rezervnom kapetanu. Partizani nisu bili skloni toj vrsti rauna, crvena sotrapija. U jednoj raciji u Beogradu biva uhapen i ekspedovan u Nemaku, u radni logor ilingsvord, u blizini Nirnberga. Problemi nakon rata nisu prestali. Poetkom pedesetih godina pomoi e mu Lule Isakovi tako to e ga preporuiti novosadskim drugovima" koji e mu obezbediti posao u Dnevniku". Pisao je dosta za novine, a objavio je i nekoliko knjiga o naem pokretu, pri emu nije bio sklon da preuti neke stvari". Ponovo je na ledu. Tada poinje da pie kriminalistike romane H-100". Autor je i prvog kaubojskog romana erif iz Ebilina" koji je doiveo nevien tira. Nakon toga postaje dopisnik bekog Ekspresa", a kasnije i njegov novinar u samom Beu. Pisao je za najuglednije holandske, nemake i austrijske novine. U jugoslovenskoj javnosti pojavio se ponovo pre nekoliko godina sa izuzetnom knjigom NDH u svetlu nemakih dokumenata Gleza fon Horstenaua". Nikola Pai mu je dugogodinja opsesija. Pai je nesumnjivo jedna od najznaajnijih, ako ne i najznaajnija politika linost srpske istorije s kraja 19. i poetka 20. veka, ali i, kako kae austrijski socijaldemokrat Sigmun Kunfis, Pai je i ,,znaajna figura na evropskoj politikoj pozornici 19. veka". Vi ste Paia uporedili sa Klemensom Meternihom, koijaem Evrope", istiui im kao zajedniku karakteristiku stavljanje raunice ispred principa. Na ta se, gledano sa ovolike temporalne distance, Pai, uspinjui se do vlasti, oslanjao, odnosno ta je bio moto njegove politike? U spoljnoj politici on se drao u sutini linije Ilije Garaanina i Naertanija". A to je, znai, osloboenje srpskog naroda, stvaranje jedne jugoslovenske drave, pri emu bi Srbija imala da bude onaj centar oko koga e se ostale drave okupiti. Imperativ njegove politike bio je osloboenje svekolikog srpskog naroda. To je znailo obraun sa Turskom i Austro-Ugarskom carevinom. Takoe, jedan od stubova njegove politike bila je tenja za uvoenjem demokratije, borba protiv samodravlja vladara. Pai se tih svojih, ovako uproeno iznetih principa, konsekventno drao. On je u sutini i ivotom platio svoju borbu za principe parlamentarne demokratije. Uspinjui se do vrha vlasti, oslanjao se na moralnu i materijalnu snagu srpskog naroda. On je srpsko selo i srpskog seljaka izveo na politiku pozornicu i ulio im svest o vlastitoj moi, uputio ih da su oni onaj temelj na kojem poiva srpska drava. Bio je veliki rodoljub. Imajui ne samo interese srpskog naroda stalno pred oima, svesrdno se zalagao za stvaranje jugoslovenske drave, ali je teko odolevao strahu da Srbija u toj novoj dravi kojim sluajem ne ispadne gubitnik, a srpski narod bude doveden u poloaj koji bi ga sputao u njegovom ekonomskom i kulturnom razvoju. Pri ocenjivanju politikog i moralnog profila Nikole Paia esto se ilo u krajnosti: od toga da je ultranacionalist, izraziti predstavnik konzervativne buroazije" (Vasa ubrilovi), te da e ostati u istoriji vie zbog toga to mu je ime vezano za velike dogaaje nego to su ti dogaaji vezani za njega" (Otokar Kerovani), da je kao predsednik vlade i dugogodinji ministar spoljnih poslova suvereno i sa ubedljivim uspehom upravljao sudbinom Srbije" (Holm Sundhausen), pa do miljenja ruskog cara Nikole II koji je kazao: Pai je stub zdrave politike Srbije." Koje su ocene blie, karakteristinije za Paia ili su to, ipak, samo krajnosti? U svakoj od tih ocena koje ste pomenuli o Paiu, ima po deo istine. Ja bih za ovu priliku, jer je ipak re o novinskom intervjuu, pokuao ukratko da ga okarakteriem: Pai je bio mudar, lukav i dalekovid, uporan i

istrajan, ovek cilja, i da je za ostvarenje svojih ciljeva, pre svega osnovnog, osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda, i stvaranja zajednike drave svih jugoslovenskih naroda - bio vazda spreman kako na rtve, tako i na sve mogue politike igre, pa i na sve vrste politikih smicalica. On je uz Jovana Ristia (ma koliko se inae od njega razlikovao) i Ilije Garaanina (s kojim je imao mnogo dodirnih taaka), bio i ostao najzapaenija politika linost u srpskoj istoriji svoga doba. Pai je svojom aktivnou, svojim nainom voenja politike i upravljanja dravom, ostavio dubok, zapravo neizbrisiv trag u istoriji srpskog naroda. I kao linost i kao javni radnik bio je originalan, a u isti mah, po svojim karakternim i mentalnim osobinama, po svojim postupcima i potezima, veoma sloena, teko dokuiva, ali i kontroverzna pojava. Poeo je ni iz ega, a stvorio je vrlo mnogo, pre svega, politiku stranku kakva, ni po organizaciji ni po snazi, dotle nije postojala u Srbiji i kakva dugo nee postojati. Paiev put od socijaliste do predsednika vlade bio je izvanredno teak, s obzirom na prepreke koje je morao savlaivati i s obzirom na to da je, i kad se opredelio samo za politike reforme, imao protiv sebe ceo ondanji srpski establiment" sa vladarem na elu. U izvesnoj meri bio je i makijavelist, ne pazei uvek na vaee norme, bilo etike, bilo politike. Pai je tvorac i ef jedne od najstarijih i najjaih srpskih partija - Radikalne stranke u kojoj je sa Lazarom Pauom i Stojanom Protiem kreirao srpsku politiku dugo godina. Kako pie Karlo Sforca. Pau - usta, Proti pero, Pai - mozak." Zato se Pai odluio za Radikalnu stranku? Moe li se rei da je to zbog toga to je Srbima usled istorijskog iskustva i dugovekovne istorijske konstelacije radikalizam postao imperativ? To se tako ne bi moglo rei. Pai je bio markovievac u najpotpunijem smislu te rei. Naziv Radikalne stranke rodio se u vajcarskoj 1872. godine. Tada je Svetozar Markovi rekao da bi trebalo stvoriti jednu partiju koja e radikalno da se obrauna s liberalima". Radikalna stranka ne bi postala neto vie od verske sekte da nije bilo jedne grupe seljaka i trgovaca (posebno treba naglasiti trgovaca) koji su bili izabrani u Parlament 1874. godine. To je bila grupa Adama Bogosavljevia. Pai i drutvo su pokrenuli list ,,Javnost" u Kragujevcu, iza koga je stajao u sutini i kapital Petra I Karaorevia, verovatno po inicijativi kraljevog sekretara Vladimira Ljotia, inae agenta Karla Marksa i prvog prevodioca Komunistikog manifesta" na srpski jezik. Svetozara Markovia, kada je on otiao na leenje u Trst sa koga se nije vratio, nasledio je Nikola Pai. Svetozar Markovi je u to doba rekao: Postoje samo dva oveka, dva druga na koje bih ja smeo da se oslonim: ili na Nikolu Paia ili na Petra Velimirovia." Pai je bio veoma praktian. Njegova snaga, inae, ogledala se ba u tome to je znao da proceni situaciju, odnosno ta treba u kom trenutku uiniti i ta se ne sme u odreenoj situaciji uraditi da bi se postigao odreeni uspeh. Osetivi u Adamu Bogosavljeviu i njegovoj skuptinskoj grupi snagu. Pai poinje da ih u svom listu ,,Javnost" na sva usta hvali. On otvara stalnu rubriku Adam Bogosavljevi i drugovi." Pai je Bogosavljevia iskoristio kao most za ulazak u mase svoje socijalistike grupe. Napravio je veliki potez kad je nakon smrti Adama Bogosavljevia, koji je umro od tuberkuloze u zatvoru, proneo vest da je on u stvari bio otrovan. On je tada irom zemlje osnivao odbore za prikupljanje pomoi porodici Adama Bogosavljevia. I ko se upisivao u te odbore, u sutini se politiki izjanjavao protiv ovdanjih liberala, Jovana Ristia i drutva i praktino se deklarisao za partiju Nikole Paia. Ti odbori su postali baza Radikalne stranke. Odnos izmeu kralja Aleksandra i Nikole Paia je vrlo znaajan. Prvu vladu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca koju je formirao Nikola Pai, Aleksandar nije osporavao, ali je osporio Paia. ta je bilo u sutini tog sukoba? Kada govorimo o tome, vano je istai da je Pai vodio velike borbe i sa kraljem Petrom I, Aleksandrovim ocem, i u dva navrata ga je onemoguio da uvede lini reim. U sutini, on je primorao kralja Petra da abdicira 1914. godine i da preda dravne poslove u ruke Aleksandra. Moe li se rei da je to bio sukob izmeu autoritarnog i parlamentarnog shvatanja vlasti? Tano. To se naroito videlo u takozvanoj topovskoj aferi. Kao i u pokuaju kralja Petra da jednog dokazanog austrougarskog pijuna, Vukaina Petrovia, postavi za predsednika vlade. Aleksandar je znao kako je Pai na koleno oborio kralja Petra i alio se, kako o tome svedoi Srba Jovanovi, da nikako nije mogao shvatiti da je otac popustio jednom Paiu kao i to da je parlamentarna demokratija reenje za sve probleme u dravi. Tu je baza Aleksandrovog animoziteta. Prvi njihov sukob desio se jo 1915. godine u Albaniji. Tada je regent Aleksandar na prepad oistio Vrhovnu komandu i smenio vojvodu Putnika koji je podravao crnorukce". Tada se Aleksandar nije usudio da smeni Paia nego mu je predloio da se povue, to ovaj nije hteo ni za ivu glavu. Sledee godine Aleksandar je pokuao da skine Paia na ostrvu Krfu. To je onaj pokuaj suspendovanja vlade i suspendovanje Ustava to je trebalo da rezultira stvaranjem vojne vlade sa ivojinom Miiem na elu. Godine 1917. Aleksandar je hteo da raisti i sa Crnom rukom i sa Paiem. I kako svedoi Slobodan Jovanovi, poto Aleksandar nije mogao voditi borbu na dva fronta, tada je dolo do saradnje izmeu Paia i Aleksandra u razbijanju Crne ruke. Kralj Aleksandar je bio zlopamtilo. Ono to mu nije polo za rukom 1917, uradio je 1918. No, kada se opet naao u krizi dvadesetih godina (pitanje Vidovdanskog ustava), potraio je Paia. im se posle toga osetio vrstim, Aleksandar je poeo da lomi ovog ve ostarelog srpskog politiara. To je trajalo sve do 1926. godine kada je Paiu bilo ve svega dosta. Svetozar Pribievi u knjizi ,,Diktatura kralja Aleksandra" pie da to to se nije suprotstavio toj Aleksandrovoj odluci smatra svojom istorijskom grekom. Meutim, tada Aleksandru otpor nije pruila ni Radikalna stranka. Da li je razlog tome to je za predsednika vlade Aleksandar izabrao takoe radikala Stojana Protia? Neto slino uinio je Josip Broz kada je uklonio Rankovia i za potpredsednika Jugoslavije naimenovao Kou Popovia. I Proti i Popovi su prihvatili. Moe li se to smatrati kao dvostruka pobeda Aleksandrova: uklonio je

Paia i uzdrmao trijumvirat Radikalne stranke. Tu ste apsolutno u pravu. Proti se branio da on to nije mogao da odbije i da je u interesu srpskog naroda da jedan radikal bude predsednik vlade. Da li je to bilo u interesu srpskog naroda? Jeste, sve dok se Stojan Proti dogovarao sa Paiem. Smiljana urovi je u studiji Industrija Srbije na poetku privrednog ivota Kraljevine SHS", govorei o privrednom stradanju, ekonomskoj teti i izvrenim pljakama u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata, napisala da su ak i mesingane konstrukcije sa kraljevskog dvora i Saborne crkve u Beogradu odnete u Budimpetu u fabriku municije Manfreda Vajsa, dok je Dragia Lapevi zapisao da su Bugari iz Srbije odnosili ak i nadgrobne spomenike. Meutim, sa stvaranjem Kraljevine SHS, lansirana je i teza da je Srbija opljakala ujedinjenjem ostale jugoslovenske zemlje. Ta teza je i danas na delu. ta je bio povod i cilj ove lai? Moe se rei da je od 1918, od prvog dana stvaranja Jugoslavije, stvaran antisrpski talas, irena srbofobija, ija je kolevka Hrvatska. Tu se radilo o planskom pokretu koji je svoj vrhunac dostigao 1939. godine uobjavljivanju one knjige Rudolfa Biania po nalogu Vlatka Maeka u kojoj se falsifikovanjem dokumenata pokualo dokazati da Srbija ekonomski eksploatie sve krajeve Jugoslavije, to je bilo daleko od svake istine. Akademik Ljubomir Stojanovi, koji je nekada bio ef Samostalne stranke i veliki protivnik Nikole Paia a potom i jedan od prvaka Republikanske stranke, posle 1918. godine otkrio je kakvim su se sve marifetlucima sluili slovenaki politiari. Samo bih hteo da dodam da ne treba zaboraviti da nijedna vlada posle 1918. nije imala za veinu Srbe. Akademik Stojanovi je otkrio da su Slovenci izdejstvovali da prevoz robe iz Srbije, Bosne i ostalih krajeva u Sloveniju i gotove slovenake robe iz slovenakih fabrika u ove krajeve bude osloboen vozarine sve dok to Pai nije otkrio 1926. godine i suspendovao takvu odluku. Druga jedna zanimljiva stvar: slovenaki ministri su progurali i to je prihvaeno, da jugoslovenske eleznice, one onda nisu bile elektrine, smeju da kupuju ugalj za svoje potrebe iskljuivo od slovenakih rudnika. Trea jedna neverovatna stvar je da je na zahtev slovenake industrije, Kraljevina SHS bila jedina zemlja na svetu koja je uvela carine na izvoz poljoprivrednih proizvoda, tako da su obezbeene jeftine sirovine za slovenaku i hrvatsku industriju iz Vojvodine, Srbije, Bosne... Zatim, treba rei da agrarna reforma koja je sprovedena posle 1918. godine u Vojvodimi, gde su naseljavani svi i svako ali ni jedan jedini Srbijanac, iako je Srbija za proseno imanje imala 1.5 hektar. Srbija je godinama posle 1918. gladovala. Zapii to i objavi da je Srbija ak morala u Mavi da besplatno deli ito da narod ne bi umirao od gladi. Danas je doveden u pitanje opstanak Jugoslavije, ili u najmanju ruku, radi se na stvaranju tree Jugoslavije. Na samom startu prve Jugoslavije, Mate Drinkovi iz Hrvatske zajednice (falila joj samo odrednica-demokratska) u leto 1919. godine izjavljuje da Hrvati nee dravu osnovanu na federaciji plemena". Na tom tragu je, tri godine kasnije, i stranka Stjepana Radia koja je izala sa nacrtom ustava - Ustavom Neutralne Seljake Republike Hrvatske. Tim nacrtom bilo je predvieno pretvaranje Jugoslavije u konfederaciju, a samo nekoliko meseci kasnije poslanici Radieve stranke zatraili su od regenta Aleksandra da njihovoj stranci bude preputena upravna vlast u Hrvatskoj. Kasnije je Radi ak i pomiljao na to da Hrvatska postane protektorat francuske ili pak da se prikljui jednoj dunavskoj federaciji sa Austrijom i Maarskom. Kako vi danas, u svetlu te tradicije, vidite hrvatsku i slovenaku srednjoevropsku ksenofobiju? Ako je tana izreka, a mislim da je tana, da se sadanjou ne moe objasniti prolost, ve prolou sadanjost, onda bih mogao da kaem da se nita novo u sutini u Jugoslaviji ne dogaa. Ono to danas trae Slovenci i Hrvati, to su oduvek traili. Dokaza ima dovoljno. Nije Radi prvi postavio pitanje konfederacije, nego je pitanje konfederativnog ureenja Jugoslavije bilo postavljeno ve u enevi 1918. godine, o emu govori uvena enevska konferencija, kada su Hrvati i Slovenci, u sutini na prevaru, prisilili Paia da potpie saglasnost o stvaranju Kraljevine Jugoslavije, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ali tako da na jednoj strani budu zemlje koje su bile pod Austro-Ugarskom a na drugoj Srbija i Crna Gora. I dok bi srpski ministri trebalo da se zakunu na vernost slube kralju, oni bi se zaklinjali Slovencu Antonu Koroecu. Treba rei da su iza svega toga stajali Englezi. Stid i Votson? Oni su bili prononsirani agenti. Siton Votson je bio onaj koji je erila ubedio da se Jugoslavija, u stvari, sastoji od dva dela bive Austro-Ugarske, da treba primorati Drau Mihailovia da se povue sa svim svojim snagama iz Hrvatske, Srema itd. u Srbiju, a da se ove zemlje prepuste partizanima i Titu. Grupa oko Sitona Votsona koju su sainjavali hrvatski ministri u Kraljevskoj jugoslovenskoj vladi u Londonu, dr Krnjevi i utej uspeli su da ubede englesku vladu, to je apsolutna istina, da o nekakvim zloinima i genocidu nad srpskim narodom u Hrvatskoj ne moe biti ni rei. ta je bila pokretaka ideja za takve stavove Stida i Votsona? To je sve vezano za liniju Vatikana. Moete li da to malo pojasnite? Bilo bi malo mnogo da o tome priam. Mislim da je to vrlo vano pitanje! Trebalo bi rei da engleska vlada mnogo ranije od 1914. godine nije bila raspoloena prema Srbiji. Ona je od 1903. godine ali i pre toga, posebno od kraljevog ubistva, kada je ona prekinula odnose sa Srbijom, bila

naklonjena Habzburzima. Ja ak idem dotle da smem da tvrdim, na osnovu jednog materijala koji nije objavljen u javnosti. Re je o studiji jednog Hitlerovog generala za odreene slube zapadnih zemalja... Kako se zvao taj general? Neu o tome da govorim, govorim o onome o emu treba da govorim... Radi se o buduem, treem svetskom ratu. I o tome u kom pravcu treba delovati. U toj studiji se kae da treba ii na odvajanje Hrvatske iSlovenije od Jugoslavije. Amerika obavetajna sluba je sve naciste koji su poznavali jugoistonu situaciju i koji su poznavali prilike u Hrvatskoj, prihvatala i bogato darivala smatrajui da je Hrvatska najslabija karika u jugoslovenskom lancu. Na toj liniji kupili su i onog Hitlerovog generala Kislinga, direktora Ratnog arhiva koji je bio prijatelj Ante Pavelia i koji je napravio posebnu studiju za Amerikance. Zato je plaen i osloboen zatvora. Napisao je studiju o Hrvatskoj i o slabim takama Jugoslavije. Mislim da sam ovim odgovorio na pitanje. ta je sa Rusijom? Bez obzira to je ruski kolos danas slab, generalne linije i magistralni tokovi istorije ostaju na delu. Plan Austro-Ugarske bio je da stvori veliku Albaniju ali ne preveliku kojoj e obavezno pripasti celo Kosovo. Ovo ne prevelika" kaem zato to je kao pandan velikoj Albaniji trebalo stvoriti i veliku Makedoniju, tako da se Srbija nae na jugu okruena velikom Albanijom, velikom Makedonijom a odozgo Austro-Ugarska, do pred sami Beograd. Takva Srbija ne bi mogla nikada vie da izvri ulogu Pijemonta, da bude centar okupljanja jugoslovenskih zemalja. Taj plan Austro-Ugarske koju su Englezi podravali, mnogo podsea na dananju situaciju. Time se ujedno spreavao eventualni prodor Rusije u Evropu. U ovom kontekstu treba rei da su Stid i Votson ubedili englesku vladu da otpie Drau Mihailovia i njegov pokret a da prihvati Tita. Oni su govorili da je partizanski pokret hrvatski a da su etnici srpski nacionalni pokret i da se o tome mora voditi rauna. O tome postoje brojni nemaki dokumenti. Gebels je kroz svoju maineriju vie puta ponavljao da su partizani hrvatski pokret i ak je zabranjivao da se u nemakim novinama pominje re ustaa. Kae je pokuavao da to demantuje i da ispravi te pogreke govorei da je samo pet odsto Hrvata u partizanima i da su sve ostalo Srbi. Posebno elim da naglasim: da nije bilo prekida sa Rusima 1948. godine, ve tada bi se ozbiljno postavilo pitanje odvajanja Hrvatske i Slovenije iz sastava Jugoslavije. Zapad se plaio instaliranja Rusa na Balkanu. Poto je dolo do prekida izmeu Moskve i Beograda, samim tim to instaliranje je bilo onemogueno. I pored svih ovih saznanja, da li je mogue da na mesto plemenske svesti" doe dravna ideja" (termini Slobodana Jovanovia)? Ja to ne bih odvajao. Jedno bez drugog ne ide. Naime, radi se o sudaru dveju dravotvornih ideja: hrvatske i srpske. S tim to je hrvatska samo hrvatska dravna ideja, dok je srpska dravna ideja vezana za stvaranje Jugoslovenske zajednice. O Josipu i Dragoslavu Koliko ima istine u miljenjima da je Draa Mihailovi spreio likvidiranje Josipa Broza 1941. godine, kao i u tome da je Josip Broz nudio eneralu Mihailoviu da bude vrhovni komandant zajednikih etniko-partizanskih snaga? Kada je ve re o tome, elim da kaem nekoliko stvari. Ovde se radilo o dva fronta koji su unapred jasno formirani na isto ideolokom planu. Sukob izmeu nacionalnog pokreta Drae Mihailovia i partizanskog pokreta sa Josipom Brozom na elu, bio je neminovan. To je u sutini bio graanski rat. Ali, to je bio graanski rat koji se vodio u okviru borbe protiv okupatora. Ne moe se odricati nacionalnom pokretu enerala Mihailovia da on u biti nije bio antinemaki pokret. Taj graanski rat u sutini kotao je samo Srbe. Oni su bili glavne rtve, jer, ono to se dogaalo u Hrvatskoj nije bio graanski rat. Tamo je bila sasvim drugaija situacija. Formirala se jedna kvislinka drava tvorevina koju je uistinu narod pozdravio. Tuman je potpuno u pravu kada je rekao da je NDH odgovarala tenjama hrvatskog naroda. Hrvati su i 1914. godine krenuli u rat protiv Srbije. Kada su klali i palili, oni pred oima nisu imali Jugoslaviju, nego svoju hrvatsku dravu u okviru AustroUgarske. Posle ove kratke digresije hou da kaem zato je sukob izmeu NOP pokreta i DM pokreta bio neminovan. Pokretu Drae Mihailovia bio je cilj pre svega vaspostavljanje jugoslovenske drave sa kraljem na elu, a komunistima, uspostavljanje sovjetske vlasti. to se tie snaga u zemlji koje bi je mogle spreiti u tome, Komunistika partija je stalno imala u viziru" pokret DM i samo ekala priliku da se s njim obrauna. Procenili su da je taj momenat doao u zimu 1941-42.godine posle poraza nemake vojske pod Moskvom. Ona je tada dala signal za obraun sa svim protivnicima, i onim potencijalnim, a u prvom redu sa anglofilima i pripadnicima pokreta enerala Mihailovia. U vezi sa ovim hou da kaem, istorijska istina to zahteva, da su se i Tito, kao neosporni voa NOP, i Draa Mihailovi, kao vo srpskog nacionalnog pokreta. u nastojanju da jedan drugog unite, obratili, svaki u asu koji mu se uinio pravim, za pomo nemakom okupatoru! Draa Mihailovi je to uinio ve u jesen 1941, godine, a Tito u prolee 1943. godine! Tito je pri tom preko svojih posrednika isticao da mu je glavni neprijatelj pokret Drae Mihailovia, a Draa Mihailovi, da mu je glavni neprijatelj - komunizam. Tano je i to da su Dragia Vasi, posle prvog, a Uzelac i Orelj, posle drugog sastanka Tito - Draa, hteli da likvidiraju Tita s pratnjom. Mihailovi ga je spasao takve sudbine. Draa je iskreno verovao da e saradnja sa komunistima biti mogua u meunarodnom zajednikom frontu. Treba rei da je samo dan posle dolaska na slobodnu teritoriju Tito ponudio eneralu Mihailoviu vrhovnu komandu i nad svim partizanskim jedinicama. Takoe treba rei da ta slobodna teritorija nije bila partizanskave partizansko-etnika. Tito je 8. oktobra 1968. godine u intervjuu za englesku tampu rekao da

je on 19. septembra 1941. godine ponudio vrhovnu komandu eneralu Mihailoviu. Ovu ponudu on je ponovio i mesec dana kasnije, 26. oktobra 1941. godine. Nepunih mesec dana, meutim, posle navedene izjave za englesku tampu, Tito je u intervjuu datom politikom direktoru Pari maa" - ovaj intervju je objavljen 16. novembra 1968. godine - demantovao sam sebe. Rekao je da on nije ponudio Drai Mihailoviu vrhovnu komandu, ve samo poloaj naelnika taba u Vrhovnom tabu partizanskih odreda. Kako je Draa Mihailovi reagovao na ove ponude? Kako se moe proitati kod nekolicine inostranih istoriara, dobrih poznavalaca materije o kojoj je re, na primer, kod Nemca Hansa Knola, Mihailovi je prema ponudama Josipa Broza bio vrlo skeptian. On je, kako se pretpostavlja, zakljuio da se iza svega krije namera komunista i Tita da se pod fasadom jedinstvenog fronta u zemlji, a u inostranstvu u zavetrini Sovjetskog Saveza, stvore preduslovi za uspostavljanje vlasti nad buduom jugoslovenskom dravom. Istina o Aleksandru Z. Miiu Vi ste zajedno sa sinom legendarnog ivojina Miia, Aleksandrom . Miiem bili u nemakom zarobljenitvu? Da. Sa majorom Miiem zarobljen je i njegov naelnik taba Slovenac Ivan Pregl. Potpuno je netano ono to je NIN objavljivao, molim vas da to obavezno napiete, da su Nemci mislili da je on Draa Mihailovi, da se on tako ak i predstavio, samo da bi, navodno, Drai omoguio da se povue. To su izmiljotine. Njega su jedne veeri, posle napada na Ravnu goru, Nemci doveli u Valjevo i smestili u policijski zatvor. To je bio zatvor, u koji su pre rata odlazili ljudi koji su inili sitne prekraje. U jednu od tih elija smestili su Miia a u drugu Ivana Pregla. Nemci su im doneli, iz potovanja prema uniformi i inu, krevete, pe, sto sa stolicama i raznovrsnu hranu. Ja sam sluajno imao tu dunost da u Miievoj sobi loim vatru a jedan moj drugar Ivanu Preglu. Pred vratima su stajala dva straara, a u sobi jedan. Ti podoficiri koji su bili u sobi menjali su se na svaki sat. No pred streljanje majora Aleksandra . Miia protekla je ovako: nemaki podoficir, koji je bio u smeni, digao se, stavio kapu na glavu, zakopao bluzu, u stavu mirno pozdravio Miia i rekao mu: Ja odlazim na godinji odmor. Neu vie dolaziti. Ujutru putujem, ali vam, gospodine majore, elim junaku smrt." Na to je Aleksandar . Mii, taj toboe Kraljevi Marko, kako je letos pisao NIN, zagrlio ovog vabu i kroz pla mu rekao na nemakom: Moj dragi ratni drue..." i poeo da peva jednu staru, divnu nemaku vinsku pesmu, opet na nemakom: Na Rajni, na Rajni, hteo bih da ivim, na Rajni, na Rajni voleo bih da budem roen." Plakao je kao ena. Vrlo je zanimljivo i suenje majoru Miiu. Dvojica zatvorenika koji su prali pod u sudnici, ispriali su mi da je on poeo na pitanja sudije da odgovara na nemakom, jer je njegov maternji jezik, u stvari, bio nemaki (majka Lujza bila je Nemica). Na to mu je predsednik suda Nemac naredio da govori na srpskom, jer on nije dostojan da se brani na nemakom jeziku. On je tada poeo da govori na srpskom. Rekao je da je predajom partizana Nemcima u Slovcu, zajedno sa Draom, dokazao kako oni ne ele rat s Nemcima, nego samo s komunistima i da daje svoju asnu oficirsku re, u svoje i u Mihailovievo ime, da e, ako ga puste i daju mu oruje, u roku od tri meseca Srbija biti umirena i oiena od svih komunista. Ali, pria se ovde ne zavrava, to samo potvruje tezu da oveka ne sme posmatrati jednostrano niti samo u jednom periodu, nego u celini, u zbiru. Sutra ujutru dolazi nemaki kapetan, a ja stalno daram onu vatru u pei. Pozdravi po propisu majora Miia i kae: Gospodine majore, doao je as izvrenja presude." Kada su izali napolje, upravnik zatvora, zvao se Bauman, hteo je da se slika sa majorom Aleksandrom . Miiem. Kada je stao pored majora Miia. da se fotografie, ovaj ga je odgurnuo i rekao: Pika ti materina gestapovska, nisi dostojan da se slika sa srpskim oficirom!" Kako se drao Slovenac Ivan Pregl? Ja bih slobodno napisao da se drao herojski. Nije hteo da uzme nita od onoga to su Nemci doneli, legao je na postelju i rekao onom drugom mladiu koji je bio zaduen da mu loi vatru: Ja sam iz Slovenije. Doao sam podmornicom iz Egipta u Jugoslaviju." O Marku Nikeziu Bili ste zajedno u SKOJ-u sa Markom Nikeziem. Meutim, posle rata vi mu se nijednom neste javili. Zato? Kada me je onaj ljotievac pustio iz zatvora, pobegao sam u Beograd. iveo sam bez papira. A to je 1942. godine u Beogradu bilo jako opasno. Odluio sam da se krijem na groblju. Moram priznati da su mi grobari puno pomogli, hranili su me i uvali. Na groblje je stalno dolazio jedan kamenorezac Milan Tankosi koji je bio lan Gradskog komiteta KPJ u Beogradu. On je znao da sam ja ilegalno iveo na groblju kao i to da sam skojevac. Doao je jednog dana i pitao me da li bih uestvovao u akciji dizanja u vazduh Oficirskog doma. To je bilo u Ulici Kralja Milana. Razume se, ja sam pristao. Posle uvene martovske provale u Beogradu, kada su praktino svi komunisti pohapeni. Beograd je bio oblepljen plakatima sa slikom Marka Nikezia: Trai se sekretar SKOJ-a. Ko ga prijavi policiji ili mrtvog donese, dobie nagradu." Taj kamenorezac Milan Tankosi doe jednog dana - zapii to ime, zasluuje da bude s potovanjem pomenuto, jer su ga 1944. godine etnici ivog odrali u blizini Beograda - i kae mi: Vaso, ti zna ko je ovaj ovek na slici. Ima li ideju kako i gde da ga sakrijemo?" Pronali smo jednu grobnicu i u toj grobnici meu mrtvakim sanducima Marko je provodio noi. Meutim, tu nije mogao da provodi dane. Staro pravilo ilegalaca: gde prenoi, nemoj da zadani. Tano. Meutim, u grobnici je hladno, i vrlo je teko da ovek dane i noi provodi u njoj. U Vrazovoj ulici broj 32. ivela je gospoa Gabakovi, penzionerka, iji je mu bio nekadanji funkcioner na dvoru kralja Aleksandra

Obrenovia. Kao siromaan deak ja sam poduavao njenog sina i za to dobijao ruak. Otiao sam kod nje i ispriao sledeu priu: da je iz Londona doao jedan mladi oficir Njegovov velianstva kralja Petra II i da to niko ne sme da zna. Poto je provereno da je ona velika patriotkinja i da je za kralja, nareeno je da ja doem kod nje i da dovedem tog oveka, koji e se kod nje skrivati od jutra do policijskogasa, znai do pred mrak. Ta estita Srpkinja je sve to prihvatila. Ona je krila Marka Nikezia i od ono malo hrane odvajala i za njega. Marko je tu proveo desetak dana dok nije uspostavljena veza sa Zemunom. Tada je otiao ne javivi mi se, niti me pozvavi da krenem s njim, mada je znao da sam i ja bez dokumenata, da ilegalno ivim u Beogradu i da sam skojevac. Ono to me naljutnlo i zbog ega mu se posle rata vie nikada nisam hteo javiti, kada je on postao bog i batina u tom Beogradu, jeste to to se nikada nije javio toj gospoi Gabakovi, kojoj su oduzeli penziju kao pristalici kralja Petra. Nije otiao ni hvala da joj kae. eleo bih posebno da naglasim da sam uvek cenio umnost i visoku obrazovanost Marka Nikezia. Ovo ne govorim iz kurtoazije ve iz ubeenja iako smatram da je napravio veliku greku u vezi s gospoom Tabakovi.