PRIRUNIK IZ AKADEMSKOG PISANJA: UPUTSTVA I SUGESTIJE ZA IZRADU SEMINARSKIH/NAUNIH/STRUNIH RADOVA

Jelena Filipovi Ana Kuzmanovi Maja Andrijevi

Katedra za iberijske studije Filoloki fakultet Univerziteta u Beogradu

Beograd, 2002.

Seminarski/Nauni/Struni radovi Izrada seminarskih/strunih/naunih radova podrazumeva aktivnost istraivanja. Kako re 'istraivanje' kod mnogih na prvi pogled izaziva zazor, zebnju ili ak strah od neuspeha, potrebno je da se prisetimo da je istraivanje zapravo deo naih svakodnevnih aktivnosti, kako u uionici, tako i van nje. Pronalaenje restorana sa dobrom hranom, odabir filma koji planiramo da vidimo ili knjige koju elimo da proitamo i sl., podrazumevaju primenu odreenih tehnika koje nam omoguavaju da napravimo najbolji mogui izbor. I svaki put kada pomislimo na probleme vezane za zatitu ovekove okoline, na alkoholizam i narkomaniju kod mladih, na problem upisa u gimnaziju ili na fakultet, ili na problem zapoljavanja mladih, zapravo dotiemo potencijalne teme za istraivanje, teme ija se obrada moe pretoiti u pisanu re u obliku istraivakog, to jest, seminarskog/naunog/strunog rada. U ovom tekstu ponudiemo vam odreeni broj tehnika korisnih pri pisanju seminarskog/naunog/strunog rada. Pokuaemo da vam ukaemo na korake koji vam mogu pomoi u pripremi za pisanje rada, iznalaenju i korienju razliitih izvora pri pisanju rada, prikupljanju podataka, pripremi beleaka, obradi grae, dokumentovanju izvornika, pripremi radne verzije teksta, reviziji, izradi bibliografije, fusnota (to jest, beleaka na dnu strane), itd. Vi ete se, svakako, prvo susresti sa potrebom (uslovljenom nastavnim planovima i programima) da u okviru nastave odreenih predmeta na univerzitetu piete seminarske radove. Kasnije, ukoliko nastavite da se bavite akademskim radom, ili kada uplivate u dublje vode odabrane profesije, gotovo je izvesno da ete, jednom ili vie puta, biti u situaciji da piete naune, to jest, strune radove. Kakva je razlika izmeu ove tri vrste pisanih radova koje pominjemo od samog naslova teksta? Seminarski rad treba shvatiti kao deo obrazovnog procesa, kao mogunost da kroz samostalnu istraivaku delatnost nauite neto vie, detaljnije, o temi vezanoj za neki od predmeta iju nastavu pohaate, kao i mogunost da svoja nova znanja u okviru asova seminara podelite sa svojim kolegama. Teme kojima ete se baviti u toku tog procesa su u najveem broju sluajeva ve veoma detaljno obradili drugi autori, u naem sluaju eksperti u o oblasti jezika i lingvistike. Dakle, budite spremni da ete se u izradi seminarskih radova, barem onih prvih, pre svega usredsrediti na sistematizovanje i jasno predstavljanje obraenog materijala.

Naime, od vas se oekuje da detaljno pregledate postojeu literaturu na odreenu temu (koju birate sa liste tema koje vam nudi nastavnik, ili, na kasnijim godinama studija, birate sami u skladu sa vaim interesovanjima iz odreenih oblasti koje se obrauju nastavnim planom i programom), da napravite kritiki izbor izvornika koje ete koristiti pri pisanju rada, i da na logian, pregledan i informativan nain predstavite injenice u vezi sa temom kojom se bavite vaoj ciljnoj publici, a sve to uz potovanje meunarodnih konvencija u vezi sa grafikim izgledom i predstavljanjem podataka u radu. Nauni radovi, meutim, predstavljaju rezultat dugogodinjeg bavljenja odreenom naunom disciplinom, to jest, uskom oblasti odreene naune discipline, i oni treba da nose informacije i injenice koje do tada iroj naunoj javnosti nisu bile poznate. Dakle, nauni radovi su ne samo informativni, oni po definiciji sadre i znaajne pomake u poimanju odreenih naunih pitanja, nude nova reenja, nove metode i tehnike za pristup odreenim problemima od znaaja za odreenu naunu oblast, pretpostavke za definisanje teorijskih modela, ili potvrdu istih na osnovu irokog spektra injenica koje je utvrdio, proverio i definisao autor naunog rada. Struni, ili radovi vezani za odreene profesije, nemaju naunu vrednost u najuem smislu. Oni se piu sa ciljem da se strunoj publici, pre svega kolegama iz iste oblasti, predstave novi trendovi u procesu obavljanja odreenih aktivnosti, unapreenja ve postojeih tehnika i metoda, kao i nove tehnike i metodi koji odreenoj strunoj grupaciji moda nisu do tada poznati, a koji nude znaajno poboljanje uslova i rezultata rada. Na primer, u jednoj oblasti primenjene lingvistike, koja se kod nas najee naziva metodikom nastave stranih jezika, struni radovi obraaju se pre svega profesorima i nastavnicima stranih jezika koji u svojoj nastavnikoj praksi nemaju uvek mogunosti da ostanu u toku sa najnovijim trendovima i dostignuima u nastavi stranih jezika (primena novih metoda i tehnika u nastavi, zasnovanih na odreenim teorijskim dostignuima vezanim za nova znanja u oblasti teorije uenja, psiholingvistike, itd.) Nauni i struni radovi esto sadre apstrakt/rezime na jeziku na kome su pisani, ili na nekom od svetskih jezika, kao i listu kljunih rei koja omoguava da se oni na najprecizniji nain katalogiziraju kako u tampanom formatu (u obliku fia u katalozima prireenim prema kljunim reima), tako i u elektronskim bazama podataka. Ono to je izuzetno znaajno jeste da u pogledu strukture, tehnike i grafike obrade, dokumentovanja podataka, izvornika i bibliografije ne postoji znaajna

razlika izmeu seminarskih radova sa jedne strane, i naunih i strunih radova sa druge strane. Znai, sve to ovde nauite o pisanju seminarskih radova moete uspeno primeniti u svojoj buduoj akademskoj ili profesionalnoj karijeri! Upravo iz gore navedenog razloga, ove tri vrste radova nazvaemo zajednikim imenom 'istraivaki rad', i u daljem tekstu koristiti ovu sintagmu kao termin koji obuhvata sva tri pojma: seminarski, nauni i struni rad. Tehnike koje koristimo pri pripremi istraivakih radova Kao i sve druge vrste pisanja, istraivaki rad zahteva da se usredsredite na odreenu oblast, u okviru nje na jasno definisanu temu, a koju ete dalje obrazloiti, navodei razloge za njenu obradu, ciljeve sa kojima pristupate obradi teme, kao i mogue oekivane rezultate do kojih ete doi prilikom istraivanja koje prethodi samom procesu pisanja finalne verzije rada. Rad takoe treba da sadri uverljive dokaze za odbranu stava koji zastupate ili predstavljate vaoj italakoj publici, to jest, dokaze koji itaocu omoguavaju da prihvati injenice koje u radu navodite, to obezbeujete navoenjem relevantnih informacija prikupljenih iz strune literature na datu temu (tj. navoenjem miljenja, stavova, dokaza, injenica i zakljuaka do kojih su doli referentni autori u datoj oblasti). Sve gore navedene tehnike kojima se sluite u uobliavanju znanja koje elite da prenesete svojim itaocima morate dokumentovati kako u samom radu, tako i u obliku bibliografske liste na kraju rada. Detaljnija uputstva o dokumentovanju izvornika u istraivakom radu bie navedena u posebnom odeljku ovog teksta. Moe se rei da je metodologija pisanja istraivakog rada na odreeni nain slina metodologiji izvoenja naunog eksperimenta. Svaki eksperiment mora biti dovoljno dobro objanjen, korak po korak, kako bi bio proverljiv i ponovljiv. Isto je i sa istraivakim radom: vaoj italakoj publici morate pruiti mogunost da sledi va tok misli i istraivanja, od poetne ideje, preko injenica i informacija koje ste prikupili tokom istraivanja na odreenu temu, uz podatke o tome gde ste informacije prikupili i na koji nain ste ih u radu upotrebili. U sluaju da itaoci imaju bilo kakva pitanja vezana za vae zakljuke, ili za navode zakljuaka drugih autora koje ste u radu koristili, moraju biti u mogunosti da se vrate na izvornike i sami 'ponove' eksperiment. Ukoliko ele da nastave sa istraivanjem na istu temu, koristie vae izvornike i vae zakljuke kao polaznu taku za svoj rad. U tom smislu, korisno je imati na umu i primenjivati sledee tehnike pri pisanju istraivakog rada:

Odredite vau italaku publiku Odredite tezu, to jest, razloge za obradu teme i ciljeve koje oekujete da postignete kroz vae istraivanje Odredite formu (duinu i strukturu rada, organizaciju sadraja i sadrine) Koristite svoje definicije italake publike, teze i forme rada kao smernice prilikom pisanja Pronaite NAJBOLJE izvornike, odnosno NAJKOMPETENTNIJE autore koji su se bavili temom koja vas zanima. Drugim reima, nemojte se muiti da 'ponovo izmiljate toak', ve pokuajte da saznate ta drugi autori znaju (ili ne znaju) na zadatu temu i svoje stavove i miljenja bazirajte na njihovima. Nauite da koristite izvornike i informacije na pravi nain. Nemojte dozvoliti da vas koliina informacija zaplai. Pokuajte da razlikujete znaajno od manje znaajnog i trudite se da odaberete prave navode koji e potkrepiti vae stavove. Takoe, mogue je da ete u svetlu novih informacija koje pronaete u vezi sa vaom temom morati da preformuliete tezu ili oekivane rezultate istraivanja. Uvek dokumentujte izvornike, kako u samom tekstu, tako i u listi bibliografskih odrednica, to jest, referenci, na kraju rada. (Zloupotreba ideja, injenica ili itavih reenica i irih strukturalnih celina bez navoenja izvornika naziva se plagijatorstvo. Plagijatorstvo je kanjivo!)

Korienje italake publike, teze i forme kao smernica pri pisanju Istraivaki rad, kao i najvei broj tipova pisanih radova, ima ciljnu publiku. Tema kojom se bavite, vrsta istraivanja koje sprovodite, format i nain dokumentacije izvornika, stil pisanja i izbor vokabulara moraju biti u skladu sa potrebama, interesovanjima, stepenom znanja i razumevanja vae italake publike. Na primer, kada piete seminarski rad iz odreenog predmeta u okviru univerzitetske nastave, vau italaku publiku sainjavaju va profesor ili asistent, vae kolege koji pohaaju nastavu iz istog predmeta, i, ponekad, ira akademska publika koju ova tema zanima. Ukoliko radite kao saradnik pri nekoj strunoj slubi koja se bavi istraivanjem kvaliteta nastave stranih jezika (recimo, pri ministarstvu prosvete), vai nadreeni vam mogu zatraiti da sastavite izvetaj o uspehu uenika odreenog uzrasta u procesu uenja odreenog stranog jezika. U tom sluaju vau ciljnu publiku predstavljaju ti isti nadreeni i pri izradi izvetaja morate potovati

njihove zahteve u vezi sa vrstom informacija koje trae i nainom njihovog predstavljanja. Ukoliko ste menader prodaje u lancu prodavnica raunara, vlasnik vam moe u zadatak staviti da sastavite izvetaj o prodaji, ili o strategiji marketinga protivnikog lanca. Jasno je da i ovde morate imati puno sluha za njegove zahteve i ukljuiti relevantne brojane podatke u va izvetaj. Ciljevi ili svrha sa kojom se pie istraivaki rad mogu biti razliiti: pregled injenica na odreenu temu, objanjenje odreenog fenomena, kritika procena odreenog stanja ili grupe injenica, iznalaenje reenja odreenog problema i sl. Ciljevi pisanja mogu se i kombinovati: rad, na primer, moe sadrati pregled literature na odreenu temu, a zatim ponuditi reenje specifinog gorueg problema u datoj oblasti. ak i kada rad predstavlja samo pregled literature, vaa odgovornost kao istraivaa nije umanjena. Na vama je da temu uinite zanimljivom i pribliite je itaocima, da im objasnite zato se ona uopte obrauje i da ih zainteresujete da rad proitaju do kraja1. I konano, rad treba da bude formalno uoblien u skladu sa vaim ciljevima i prema potrebama i oekivanjima vae italake publike. Pre svega, ciljevi istraivanja i pisanja uslovljavaju formu rada. Ukoliko piete sa ciljem da reite odreeni problem, rad ete organizovati tako to ete prvo postaviti problem, odrediti njegov znaaj u irem okviru oblasti kojoj pripada, navesti sve relevantne prethodne pokuaje da se problem rei (ukoliko ih je bilo) i ponuditi vae reenje uz argumentaciju koja e itaoce ubediti da je va predlog reenja bolji od prethodnih ili da je primenjiv u praksi. Ukoliko piete rad sa ciljem da zastupate odreeni stav ili tvrdnju, predstaviete istraivanje koje obuhvata stavove ili tvrdnje svih suprotstavljenih strana i zatim pokuati da itaoca ubedite u verodostojnost tvrdnji ili stavova koje vi zastupate. U svakom od gore navedenih sluajeva, vodiete rauna da navedete sve izvornike iz kojih ideje, podatke i injenice navodite u tekstu.

Postoji i posebna vrsta pregleda literature pod nazivom komentarisana bibliografija (engl. annotated bibliography), koja se pie sa ciljem da se autor svojim itaocima predstavi kao kompetentan sakuplja i selektor kljunih radova na odreenu temu (npr. u cilju zadovoljenja zahteva odreenog predmeta na univerzitetu), ili , pak, da ponudi pregled kljunih dela iz odreene oblasti koji priprema eminentni strunjak ije miljenje uvaava ira ekspertska publika. Komentarisana bibliografija se tehniki i sadrajno razlikuje od ostalih radova koji se bave pregledom literature jer se sastoji iz detaljnih kritikih prikaza tekstova za koje se autor opredelio, a svaki opis zapoinje novim poglavljem (odeljkom) i kompletnim bibliografskim podatkom o tekstu koji se obrauje.
1

italaka publika kojoj se obraate takoe na odreeni nain uslovljava formu istraivakog rada koji piete. Recimo, ukoliko piete na temu upotrebe jezika u medijima masovne komunikacije, i obraate se publici koju sainjavaju eksperti u oblasti lingvistike, odluiete se za sveobuhvatniji pregled problematike, ukljuiete apstrakt ili rezime osnovnih ideja na poetku rada, jedan odeljak posvetiete kritikom pregledu relevantne literature u oblasti sociolingvistike, analize diskursa, ili moda dijalektologije, a svoje zakljuke potkrepiete ciframa, statistikim podacima i sl. Rad ete zavriti eventualnim preporukama za dalje korake u istraivanju teme i ponudiete sveobuhvatnu bibliografiju izvornika na datu temu. Ukoliko, meutim, istu temu obraujete za itaoce kakvog dnevnog glasila, ograniiete se na osnovne ideje i koncepte i predstaviete ih jezikom koji ne sadri termine iz profesionalnog registra lingvistike. Rad kod kue: Na tekst od ne vie od 2-3 strane, tematike po vaem izboru, primenite gore navedene kriterijume i u pisanoj formi odredite ciljeve rada, tezu rada, formalnu strukturu teksta i italaku publiku. Potraga za informacijama Prikupljanje informacija je kljuni deo procesa istraivanja. Tim procesom ne bave se samo pisci istraivakih radova. Dobri advokati, novinari, lekari, psiholozi, treneri, pisci, univerzitetski profesori, svi oni veliki deo svoje radne energije ulau u pretraivanje postojee literature iz oblasti kojom se bave, ili pretraivanjem drugih vrsta izvora (izvornici se ne nalaze uvek u formi objavljenih tekstova, ve se istraivanje obavlja kroz usmene intervjue sa relevantnim pojedincima, ankete, korespondenciju sa ekspertima iz datih oblasti, prikupljanje podataka kojima raspolau razliite strune slube i agencije i sl.). Takoe je korisno prepoznati i terminoloku razliku izmeu primarnih i sekundarnih izvornika, to jest, primarne i sekundarne literature, kako se to najee navodi u naoj literaturi. Izvornici kao to su nauni radovi, transkripti govora ili predavanja, upitnici, intervjui, privatna dokumentacija, to jest, sve ono to se moe smatrati 'informacijom iz prve ruke', naziva se primarna literatura. Primarnom literaturom se najee smatraju dela koja slue kao polazna taka za teorijsku raspravu i istraivanje. Sekundarnu literaturu ine izvetaji, analize, studije, prirunici i sl. koji se baziraju na primarnim izvornicima, to jest, koji se bave sadrinom i informacijama koji se njima nalaze. Sekundarna literatura moe sadrati identinu informaciju kao i primarna literatura, ali je ona u tom sluaju

'prepriana' na osnovu originalnog teksta. Na primer, nauni lanak u kome se predstavljaju rezultati eksperimenta o stepenu zagaenja vode na odreenoj teritoriji je primarni izvornik. lanak u gradskim dnevnim novinama koji izvetava o rezultatima istog eksperimenta, a na osnovu originalnog teksta, predstavlja primer sekundarne literature. Pri pisanju seminarskih radova, kao to smo rekli, od vas se oekuje da se prvo upoznate sa onim to je na temu kojom se bavite napisano, zakljueno, pretoeno u teorijske postulate, pre no to krenete u bilo kakvo samostalnu nadgradnju. U svakom sluaju, biblioteke su uvek pravo mesto za poetak istraivanja i prikupljanja informacija. Pri tome morate imati u vidu da se ne smete ograniiti na biblioteku vaeg seminara na fakultetu. Pored univerzitetske biblioteke "Svetozar Markovi" i Narodne biblioteke u Beogradu esto e vam od koristi biti i biblioteke drugih fakulteta na univerzitetu, ili drugih katedara u okviru vaeg matinog fakulteta. Svaka biblioteka poseduje katalog knjiga, asopisa, i svih ostalih tampanih materijala koje nudi svojim lanovima. U naoj zemlji veina biblioteka, na alost, jo uvek ne raspolae informatikom podrkom u obliku elektronskih kataloga i baza podataka na raunaru, dok su u svetu elektronski katalozi praktino postali norma. Bez obzira na to da li pretraujete katalog u obliku fia ili u elektronskoj formi, najee ete pretraivanje vriti preko prezimena autora, naziva dela ili kljunih rei. Nemojte zanemariti prirunike, kao to su enciklopedije, enciklopedijski ili terminoloki renici, bibliografski indeksi, komentarisane bibliografije i sl. Ova vrsta prirunika vrlo je korisna za definisanje osnovnih pojmova, ali morate voditi rauna da se ne zadrite samo na njima. Veina tema kojima ete se baviti pri izradi istraivakih radova zahtevae pregled strune literature, to jest, tekstova pisanih od strane eksperata za italaku publiku koju takoe ine eksperti (ili budui eksperti) u datoj oblasti. Nemojte koristiti opte enciklopedijske definicije za objanjenje usko strunih pojmova - u najveem broju sluajeva nisu dovoljno precizne. Takoe, obratite panju na starost izvornika koje koristite. Nauka se razvija gotovo nepojmljivom brzinom, tako da lanak ili prirunik iz 60-ih godina 20. veka moe biti beznadeno prevazien u poimanju odreenih fenomena! S obzirom na to da biblioteki fond najveeg broja biblioteka u naoj zemlji nije auriran tokom poslednje decenije prolog veka, budite spremni da se suoite sa frustracijom prouzrokovanom nemogunou da pronaete najnovije tekstove objavljene na datu temu. Nemojte odustajati! Obratite se vaim profesorima ili asistentima, mogue je da oni neke od novijih tekstova imaju u svojim linim bibliotekama, a veina njih spremna je da vam ih posudi na korienje (naravno, pod uslovom da se prema njima odnosite odgovorno i da ste spremni da materijale koje vi posudite podelite sa svojim kolegama). Ne zaboravite

10

da koristite liste bibliografskih podataka na kraju radova ili prirunika koje pronaete za nastavak vaeg istraivanja. Takoe nemojte zaboraviti da su sa razvojem novih tehnologije, sa uvoenjem Interneta u uionice, vae mogunosti znaajno unapreene u odnosu na vae kolege koji su poinjali univerzitetske studije pre, recimo, deset godina. Nemojte nikada zanemarivati mogunosti koje vam nude nove tehnologije! Nemojte se plaiti raunara, to pre nauite da ga stavite u slubu zadovoljenja vaih intelektualnih i akademskih potreba. Nemojte se brinuti ukoliko nemate sopstveni raunar ili pristup Internetu iz vae radne sobe. Na univerzitetu postoji vei broj mesta koji vam besplatno nudi usluge korienja Interneta. Obratite se svojim profesorima i asistentima za informacije o mogunostima za pretraivanje Interneta, kao i za uputstva za korienje raunara. Nemojte se stideti da traite pomo, svi smo jednom bili poetnici. Kada koristite raunar na javnom mestu, najvanije je da ga koristite kompetentno kako ne biste prouzrokovali kvar i onesposobili mainu, a time ugrozili i vae kolege kojima je pristup raunarima neophodan. Takoe, budite uporni u kombinovanju kljunih rei na svetskim pretraivaima (npr. www.altavista.com, www.yahoo.com, www.google.com). Razgovarajte sa svojim profesorima i asistentima kako bi vam pruili pomo pri odabiru kljunih rei na poetku istraivanja. Jedan od preduslova za vei deo aktivnosti na Internetu je znanje (pasivno je dovoljno) engleskog i makar jo jednog svetskog jezika. Vrlo brzo ete shvatiti da je Internet nesistematian konglomerat najrazliitijih vrsta informacija, predstavljenih na nasumian nain (znai, podaci namenjeni ekspertskoj publici, koju ine, na primer univerzitetski radnici i studenti, nude se paralelno sa materijalima namenjenim najiroj publici). Na vama je da nauite da pravite razliku izmeu jednih i drugih i da traite i koristite samo one koji obezbeuju odgovarajui kvalitet informacija. Takoe ete brzo shvatiti da ve postoji veliki broj naunih i strunih asopisa koji imaju tzv. elektronska izdanja, to jest, iji se lanci mogu dobiti sa Interneta. Pristup nekima od njih je komercijalan (to znai da je neophodno pretplatiti se na iste kako biste imali pristup svim materijalima koji se nude u elektronskoj formi), dok su drugi dostupni bez novane nadoknade. Zatim, znaajan broj autora u elektronskoj formi nudi 'zbornike' radova na odreene teme svima onima koji ele da ih proitaju. I konano, najvei broj svetskih dnevnih novina i periodistike ima svoja elektronska izdanja. Svi gore navedeni izvornici stoje vam na raspolaganju 24 asa dnevno! Naravno, ne smemo zaboraviti da se izvori informacija sa Interneta moraju dokumentovati ba kao i izvori u tampanom formatu. Nain za navoenje

11

elektronskih izvornika, kako u tekstu, tako i u listi referenci bie predstavljen u posebnom odeljku, zajedno sa podacima o predstavljanju ostalih vrsta izvornika (primetiete da je termin 'lista referenci' moda adekvatniji u ovom dobu upotrebe novih tehnologija, jer termin 'bibliografija' ukljuuje samo tampane materijale). Procena izvornika Materijale koje prikupite u procesu istraivanja koji prethodi pisanju rada morate kritiki proceniti. Nemojte pretpostaviti da je sve to je napisano i odtampano apsolutna istina i verodostojan podatak. Takoe je mogue da u prvoj fazi istraivanja naiete na seriju tekstova koji uprkos 'primamljivim' naslovima svojom sadrinom ne odgovaraju okvirima vaeg istraivanja, jer su previe specijalizovani ili previe opteg karaktera, namenjeni irokoj, laikoj, publici. Dakle, jo jednom emo rezimirati osnovne principe koje treba slediti pri odabiru materijala koji e vam posluiti kao izvori informacija koji vam omoguavaju da nauite vie o temi kojom se bavite: izvornici moraju biti relevantni: materijali koje odaberete moraju biti direktno vezani za vau temu, ciljeve istraivanja, kao i italaku publiku za koju piete. izvornici moraju biti aurirani: kao to smo ve rekli, vrlo je verovatno da je, na primer, tekst iz oblasti kompjuterske tehnologije napisan poetkom 90-ih godina 20. veka danas zastareo, te se podaci vezani za softverske ili hardverske komponente navedeni u istom ne mogu koristiti kao baza za obradu teme iz te oblasti deset ili petnaest godina kasnije. Naravno, to ne znai da treba a priori odbaciti materijale iz prethodnih decenija ili vekova. U mnogim naunim oblastima potrebno je prvo izuiti prethodna dostignua kako bi se razumeli tekui problemi, nedoumice, tokovi misli i istraivanja. Na vama je da procenite koji podatak moete smatrati aurnim i relevantnim za vae istraivanje. Ne ustruavajte se da se u vezi sa time posavetujete sa vaim profesorima ili asistentima. izvornici moraju biti pouzdani: dok istraujete i itate, pokuavajte da identifikujete mogue predrasude ili subjektivne stavove autora teksta. Nemojte oekivati da e, na primer, izvetaj kompanije koja proizvodi genetski modifikovanu sojinu samu biti dovoljno objektivan da navede sve mogue zdravstvene probleme koje upotreba iste moe izazvati u lancu ishrane. ak ni

12

kulturne strane uglednih asopisa nisu uvek najpouzdaniji izvor informacija o kvalitetu i umetnikom znaaju tek objavljenog knjievnog dela, najnovije pozorine predstave ili nedavno zavrene izlobe slika. Kako biste bili sigurni da ete u predstavljanju teme i pisanju rada izbei subjektivna miljenja i stavove odreenih autora, potrebno je da se ne zadrite na prvom tekstu koji naete, ve da proitate vie izvornika na istu temu i budete sigurni da se vae miljenje bazira na objektivnim injenicama koje se mogu proveriti i potvrditi. izvornici moraju biti dostupni. Ovaj uslov je posebno vaan pri odabiru teme, i zato, kada se naete u situaciji da sami odreujete oblast kojom ete se tokom izrade rada baviti, vodite rauna o tome da li vam je literatura koja vam je neophodna za pisanje rada na raspolaganju. Rad kod kue: Odaberite odreeni broj izvornika u vezi sa temom koju obraujete na asovima seminara ili nekog od predmeta i procenite njihovu podobnost na osnovu kriterijuma relevantnosti, auriranosti, pouzdanosti i dostupnosti.

Organizacija materijala Jedan od najozbiljnijih problema sa kojima se pri izradi istraivakih radova (i mnogo veeg obima, kao to su magistarska teza ili doktorska disertacija) suoava veliki broj autora jeste uobliavanje prikupljenih podataka u koherentnu, logiki i sadrajno informativnu formu. U organizaciji materijala prikupljenih tokom istraivanja moe vam pomoi ponovni osvrt na jasnu definiciju teme rada i ciljeve pisanja. Pokuajte da odgovorite na sledea pitanja: 1. Kako definiete oblast istraivanja u koju ste zali? 2. Kako definiete temu vaeg rada u uem smislu, ili istraivaki problem koji ste sebi postavili: kojim aspektima teme ili problema elite da se bavite? Na koje konkretno pitanje elite da odgovorite kroz rad koji piete? 3. Koji su ciljevi sa kojima piete rad? Da li elite da sastavite informativni pregled podataka na odreenu temu, ili da identifikujete odreeni problem i ponudite konkretno reenje, ili, pak, da iznesete miljenje o odreenom

13

fenomenu, uz pokuaj da itaoce navedete da va stav prihvate kao jedini ispravan, ili jedan od moguih naina sagledavanja odreene problematike? 4. Koja je vaa osnovna teza? Koje je to miljenje, tvrdnja ili predlog koji iznosite svojim itaocima? 5. Definiite svoju italaku publiku. Razmislite o tome ko su potencijalni itaoci kojima se obraate, i o nainu da ih zainteresujete za temu kojom se bavite. Pokuajte da na najbolji nain uskladite materijale koje ste prikupili sa interesovanjima vaih buduih italaca. 6. esto je korisno na gore navedena pitanja odgovoriti glasno, u prisustvu prijatelja ili kolega sa grupe. Pokuajte da pred njima identifikujete na koji nain i kojim redosledom ete informacije koje elite da prenesete predstaviti u tekstu. Ukoliko je njima jasno ime elite da se bavite i o emu piete, biete sigurni da ste na pravom putu, tj. da e i vai itaoci shvatiti poruku koju elite da im prenesete. Rad kod kue: Odgovorite na gore postavljena pitanja u vezi sa radom koji pripremate u okviru asa seminara ili nekog od predmeta. Delovi istraivakog rada Praktino je o radu misliti kao o jedinstvu tri integralna dela: uvodnog dela, centralnog dela i zakljuka2. Pogledajmo ta u najirim crtama treba da sadri svaki od ova tri dela. Uvodni deo bi trebalo da sadri sledee elemente: odreivanje teze, to jest, osnovne ideje rada, koja takoe sadri razloge za obradu teme, plan prezentacije materijala u tekstu, kao i osnovne zakljuke, to jest, rezultate istraivanja koji se u radu predstavljaju. U uvodni deo rada takoe spadaju i podaci o prethodnim relevantnim materijalima vezanim za temu, kao i definicije pojmova (to jest, uvoenje relevantne strune terminologije koja e biti koriena u nastavku rada). U odreenim situacijama, kada je pisanju rada prethodilo istraivanje koje se
Naravno, ne treba zaboraviti apstrakt i spisak kljunih rei koji se obavezno navode u ozbiljnijim istraivakim radovima.
2

14

bazira na specifinim principima odreene naune metode, potrebno je najaviti i metodoloke postupke primenjene tokom pripreme rada. Uvodni deo se esto deli na vie manjih celina, npr.: 1. Uvod: odreivanje teze (osnovne ideje) rada i razlozi za obradu teme uz nagovetaj zakljuaka do kojih se tokom istraivanja dolo. 2. Prethodna relevantna literatura: kratak, informativan i funkcionalan pregled prethodnih znanja obraenih u strunoj literaturi na datu temu. 3 Relevantne definicije: detaljan terminoloki glosar koji itaocu omoguava da bez potekoa prati sadrinu rada. Morate imati u vidu da je pregled relevantne literature i terminolokih odrednica direktno vezan za odabir italake publike kojoj se obraate (u sluaju pisanja seminarskih radova vezanih za nastavne planove i programe odreenih univerzitetskih predmeta najbolje je da uputstva o definisanju publike zatraite od svojih profesora i asistenata; seminarski rad je, izmeu ostalog, i jedan od elemenata obrazovnog procesa kojim vi treba da pokaete svoje znanje iz date oblasti, te vam vai nastavnici mogu ocenu usloviti detaljnijim pregledom literature i terminolokim glosarom koji ukljuuje definicije kako ue strunih tako i osnovnih pojmova, dok pri pisanju naunih i strunih radova morate da vodite rauna o tome da ne precenite, ali ni potcenite prethodna znanja vaih italaca). Odreivanje teze, to jest, osnovne ideje rada obino se sastoji od jedne do dve reenice u uvodnom delu rada (moe dostii i duinu celog pasusa; u svakom sluaju, treba voditi rauna da teza mora biti koncizna, ali u isto vreme informativna). Teza sadri informaciju o temi, kao i o tome kako e se tema razviti u daljem tekstu. Teza se ne sastoji od proste najave teme rada, ona sadri i odreene podatke o temi kojom se bavite. Kroz tezu vi kao autori itaoce obavetavate o obimu i ciljevima istraivanja, kao i o smernicama koje ste tokom pisanja rada sledili. Takoe, nakon teze obavezno sledi i kratka verzija zakljuaka do kojih ste tokom istraivanja i pisanja rada doli. Teza treba da bude izraena uz upotrebu kljunih rei (najee su to imenice i glagoli, ili druge vrste rei u funkciji imenica i glagola) koje su dovoljno precizne da izraze nivo naune/strune/istraivake kompetencije autora, sie argumenta ili analize predstavljene u radu, kao i nain predstavljanja relevantnih podataka u tekstu. Znai, tezu ne treba formulisati kao:

15

"U ovom radu baviemo se poreenjem glasovnih sistema srpskog i panskog jezika.", ve: "S obzirom na injenicu da razlike izmeu glasovnih sistema panskog i srpskog jezika mogu prouzrokovati probleme panskim izvornim govornicima koji ue srpski kao strani jezik, a koji mogu rezultirati ak i nerazumevanjem jezike poruke, u ovom radu pozabaviemo se razlikama (i slinostima) koji meu njima postoje, sa ciljem da identifikujemo problematine glasove i grupe glasova i ukaemo na mogunosti prevazilaenja ovog problema". Centralni deo rada takoe moe sadrati vie od jednog odeljka. Moete poeti sa detaljnim predstavljanjem metodolokih postupaka koje ste koristili tokom istraivanja. Na primer, ukoliko ste se bavili istraivanjem stavova prema uenju stranih jezika od najranijeg detinjstva, morate definisati kriterijume na osnovu kojih ste odabirali svoje ispitanike, navesti pitanja koja ste im postavljali (kao i razloge za odabir upravo tih a ne nekih drugih ispitanika ili pitanja), kao i nain obrade podataka do kojih ste doli (u oblasti drutvenih nauka najee se radi o manje ili vie sloenim procesima statistike analize). Ukoliko ste istraivanje obavili sa ciljem da itaocima predstavite rezime ve postojeih najznaajnijih znanja u vezi sa odreenom temom, to jest, ukoliko ste se bavili pregledom literature a ne onim to se najee naziva 'istraivanje na terenu', nije potrebno da objanjavate metodoloke postupke koje ste koristili, jer se pretpostavlja da su oni opte poznati. Dakle, nije potrebno da u radu eksplicitno navodite: "Istraivanje je obavljeno iitavanjem svih znaajnih radova napisanih na temu XYZ...". Prilikom izrade centralnog dela rada preporuljivo je ii od opteg ka pojedinanom i natrag, to jest, kretati se gore-dole po skali stepena generalizacije pojmova i informacija. Drugim reima, krenite od optih informacija vezanih za vau temu, zatim obradite specifine segmente teme koje smatrate najznaajnijima, to jest, najrelevantijima za vau argumentaciju, ili za vae itaoce, da biste na kraju centralnog dela ponovo generalizovali znanja i podatke koje ste prethodno naveli. Na primer, recimo da se bavite temom znaaja uenja stranih jezika u detinjstvu. U uvodnom delu rada ve ste naveli razloge sa kojima ulazite u istraivanje (npr. da navedete relevantne strune slube i prosvetne vlasti da unaprede nivo nastave stranih jezika u predkolskim ustanovama i osnovnim kolama, kao i da ponude vei broj jezika meu kojima bi maliani i njihovi roditelji birali strani jezik koji

16

najbolje zadovoljava njihove potrebe, interesovanja i afinitete). U uvodnom delu ste takoe dali pregled znaajne literature vezane za temu, a zatim ste centralni deo rada zapoeli pregledom metodolokih postupaka koje ste prilikom istraivanja koristili (ukoliko se radi o istraivanju na terenu). Centralni deo rada moete nastaviti optim poreenjem stanja u ovoj oblasti u naoj zemlji i u inostranstvu, da biste potom detaljno opisali po vama najznaajnije probleme vezane za ovu problematiku u nas, i, konano, zavrili pregledom predloga aktivnosti kojima bi se zateeno stanje moglo popraviti. Pri tome, naravno, svaki podatak preuzet iz izvornika najrazliitijih vrsta (znai sve ono to nisu vae misli, ideje i zakljuci) morate dokumentovati bibliografskim podacima u samom tekstu rada kako biste izbegli plagijatorstvo. Ve smo rekli da plagijatorstvo je svako preuzimanje tuih informacija, ideja ili kompletnih reeninih i irih jezikih struktura bez navoenja izvornika, to jest, predstavljanje istih kao vaih sopstvenih. Plagijatorstvo predstavlja ozbiljan prestup koji se kanjava, bez obzira na to da li je poinjeno namerno ili sluajno. Zbog toga morate biti svesni da svaki put kada iskoristite neije misli to i obeleite znacima navoda (ukoliko se radi o direktnom citatu) i/ili podatkom o autoru i delu iz koga je materijal preuzet. Na primer: "I aorist i imperfekat su oblici za oznaavanje prolih radnji, stanja ili zbivanja koji su u povlaenju pred perfektom." (Stanoji i Popovi, 1997: 385) ili: Uprkos injenici da su aorist i imperfekat i dalje aktivna glagolska vremena u srpskom jeziku, perfekat je najee korien glagolski oblik za "oznaavanje prolih radnji, stanja ili zbivanja". (Stanoji i Popovi, 1997: 385) odnosno: Prole radnje u srpskom jeziku se najee izraavaju perfektom, iako su i aorist i imperfekat i dalje aktivna prola glagolska vremena. (Stanoji i Popovi, 1997: 385) Kao to se vidi u prethodnom primeru, svako doslovno navoenje teksta izvornika mora biti praeno znacima navoda, ak i kada se ne radi o kompletnoj reenici. Isto

17

tako, kada se u tekstu navodi tua misao, ideja, definicija, i sl., bez direktnog preuzimanja kompletne jezike strukture (parafrazom) takoe je potrebno navesti izvornik iz koga je materijal preuzet. Zakljuak treba da sadri osnovne informacije o sadrini rada, rezultatima istraivanja, kao i preporuke o buduim aktivnostima vezanim za obraenu temu. Nemojte se brinuti ako vam se ini da zakljuak predstavlja ponavljanje ve napisanog u uvodu i centralnom delu rada. Vi svojim stilom i tehnikama pisanja i prezentacije materijala treba da nastojite da to je mogue vie olakate posao vaem itaocu, te mu tako rezimiranjem ve reenog jo jednom skreete panju na najznaajnije momente vaeg istraivanja. Rad takoe treba da sadri i listu referenci (to jest, bibliografskih podataka), a u odreenim situacijama sadri i dodatke, beleke na dnu strane ili na kraju teksta, stranu sa sadrajem i sl. Tehniki aspekti organizacije teksta u istraivakim radovima (nain navoenja bibliografskih podataka u tekstu, izrada beleaka, nain pripreme bibliografije, to jest, liste referenci, izrada naslovne strane, strane sa sadrajem, i sl.) preciziraju se konvencijama koje variraju od jedne naune oblasti do druge (npr. pravila koja pri pisanju primenjuju autori iz oblasti teorije i istorije knjievnosti esto se razlikuju se od onih korienih u oblasti nauke o jeziku, to jest, lingvistike). U nastavku teksta naveemo meunarodno priznate principe vizuelne i tehnike organizacije rada, kao i principe navoenja bibliografskih podataka najee koriene u savremenoj literaturi iz oblasti drutvenih nauka 3. Za detaljnija uputstva moete posetiti Internet prezentacije veih meunarodnih asocijacija, Instituto Cervantes ili Real Academia Espaola u paniji, ili MLA (Modern Language Association) u SAD: http://www.cvc.es http://www.rae.es http://www.mla.org

Ukoliko piete seminarski rad za odreeni predmet i predmetnog nastavnika dobiete detaljna uputstva za prireivanje rada tokom susreta sa nastavnikom. U sluaju izrade naunog ili strunog rada sa ciljem njegovog objavljivanja u profesionalnim ili naunim asopisima konsultujte uputstva za autore koji se nalaze u svim tipovima naune i strune periodistike.
3

18

Takoe je vano da va rad zadovoljava ortografske, gramatike i stilske kriterijume jezika na kome piete. U tom smislu, neophodno je u sluaju nedoumice konsultovati referentne prirunike, kao to su na primer: za srpski jezik: Peikan M., J. Jerkovi i M. Piurica. 1995. Pravopis srpskoga jezika. Beograd: Matica Srpska i Zavod za udbenike i nastavna sredstva. za panski jezik: RAE, (1999). Ortografa de la lengua espaola. RAE: Espasa http://www.rae.es/NIVEL1/CONSULTAS/ORTOGRAFICAS.HTM http://www.analitica.com/bitbiblioteca/rae/ortografia.asp http://roble.pntic.mec.es/msanto1/ortografia http://www.lenguaje.com/nuevaortog/Default.htm http://www.indiana.edu/call/lengua.html Manual de redaccin cientfica de Jos A. Mari Mutt http://caribjsci.org/epub1/temario.htm

za engleski jezik: Turabian, Kate L. 1987. A manual for writers of term papers, theses and dissertations. Chicago: University of Chicago Press. The Columbia Guide to Online Style by Janice R. Walker and Todd Taylor
http://www.columbia.edu/cu/cup/cgos/idx_basic.html

Elements of style by William Strunk, J.R. http://wwwsiegert.informatik.tumuenchen.de/~weiser/mirrors/strunk/strunk100.html http://134.117.206.17/www/tools/writing/style/all.html http://www.diku.dk/students/myth/EOS/ http://www.bartleby.com/141/

19 http://www.esl.about.com/homework/esl/library/strunk/bl strunk_contents.htm A Guide for Writing Research Papers Modern Language Association (MLA) Documentation.
http://webster.commnet.edu/Library/mla.htm

Rad u grupama na asu: U grupama od 3-5 lanova pokuajte da svojim kolegama predstavite u usmenoj ili pisanoj formi strukturu vaeg rada i sadraj svakog od delova u nekoliko reenica.

20

Izrada radne verzije istraivakog rada i saradnja sa kolegama Izrada radne verzije rada takoe je znaajan korak u unapreenju kvaliteta finalne verzije teksta. I dok piete, stalno imajte na umu da je va zadatak da PRENESETE ideje i informacije, miljenja i stavove, opaanja i iskustva, kako drugih autora, tako i sopstvena, vaoj italakoj publici. Takoe, vano je da ne zaboravite da je va rad rezultat VAEG istraivanja i da sve to napiete treba da nosi va autorski peat kojim podatke koje iznosite uobliavate za svoje itaoce. Odreeni broj autora smatra da je pisanje radne verzije rada dobro zapoeti tzv. 'slobodnim pisanjem'. Na primer, moda vam se uini da je dobro zapoeti proces pisanja navoenjem i preciziranjem osnovne ideje (teze) rada. Ili vam se, pak, uini da je dobro krenuti sa navoenjem miljenja i stavova eksperata iz oblasti kojom se bavite (u akademskim krugovima ova aktivnost i njen direktan rezultat najee se nazivaju 'pregled literature'). Ili ste moda naili na savren citat kojim ete potvrditi stav za koji se zalaete u zakljuku. U svakom sluaju, dobro je vratiti se na svoje beleke i na same izvornike i UVEK se truditi da podatke do kojih ste doli predstavite na nain koji najbolje potkrepljuje osnovnu ideju vaeg rada. Nemojte odustajati od aktivnosti pisanja pri prvom neuspehu da 'sastavite' 'savrenu reenicu koja izraava 'savrenu' misao. Pokuajte da nastavite sa pisanjem, sa uobliavanjem ideja koje vam padaju na pamet, a u vezi su sa vaom temom. I nemojte se brinuti ukoliko vam se uini da vas pisanje odvodi putem organizacije sadrine koji se razlikuje od onoga koji ste prvobitno imali na umu. Razmotrite nove mogunosti, dozvolite da je mogue da ste pronali novi (i moda) bolji ugao iz koga ete jasnije sagledati temu kojom se bavite. Prilikom izrade radne verzije slediete sva uputstva za dokumentovanje izvornika u tekstu, prirediete bibliografiju, to jest, listu referenci, i u radnu verziju ukljuiete sve slike, tabele ili druge grafike segmente koje smatrate neophodnim za efektno predstavljanje podataka. Saradnja sa kolegama ili nastavnikom i asistentima pri izradi seminarskih radova pre svega se sastoji u izradi kritikog komentara na radnu verziju teksta. Ova aktivnost takoe znaajno doprinosi unapreenju kvaliteta istraivakog rada. Ukoliko vam profesor ili asistent ponudi da proita radnu verziju vaeg rada, nemojte propustiti priliku da dobijete miljenje osobe koja e ocenjivati finalnu verziju rada! Takoe je mogue da ete u okviru predmeta za koji piete rad biti pozvani da ovu aktivnost obavite u parovima, ili u grupama od troje, etvoro ili petoro kolega. U tom sluaju svako od studenata na datom predmetu imae u

21

rukama radnu verziju teksta seminarskog rada nekog od svojih kolega i bie u obavezi da na odreeni nain odgovori na sadrinu i organizaciju teksta. (Imajte u vidu da je ovo uobiajena aktivnost u akademskom svetu: i profesori univerziteta i istraivai sa prestinih instituta u najveem broju sluajeva svoje tekstove pre objavljivanja u naunom ili strunom asopisu ili u udbeniku, priruniku, i sl., daju na 'kritiko' itanje svojm kolegama kako bi bili sigurni da je njihov tekst apsolutno 'preien' i osloboen suvinih detalja sa jedne strane, i sasvim jasan i informativan sa druge strane). Potrebno je da sledite sledea uputstva kada pristupite izradi komentara na radnu verziju seminarskih radova svojih kolega: 1. Pokuajte da identifikujete sve kljune elemente rada koji itate (sve ono o emu smo govorili u prethodnim delovima ovog teksta: koja je teza rada? sa kojim ciljevima i za koju italaku publiku se rad pie? da li autor sledi formu koju predstavlja u uvodnom delu teksta i da li je konsistentan u svom izlaganju stavova, miljenja i zakljuaka? da li je autorova argumentacija ubedljiva?) 2. Proitajte CEO tekst pre no to ponete sa beleenjem komentara. 3. Va kritiki komentar radne verzije istraivakog rada vaih kolega treba da sadri sledee elemente: Pohvalite pozitivne strane radne verzije Diskutujte o irim celinama pre no to preete na detalje Od vas se oekuje da na ovu aktivnost utroite odreeno vreme (koje pre svega zavisi od duine radne verzije, a kada su u pitanju seminarski radovi, veina profesora postavie ogranienja u duini teksta kao jedno od pravila pri pisanju rada), ali to vreme se u svakom sluaju ne meri danima. Stoga, usredsredite se na vane elemente rada koje treba izmeniti, dopuniti, preformulisati. Ukoliko primetite tamparske i stilske greke moete popraviti one koje vam ne oduzimaju mnogo vremena, ali u svakom sluaju skrenite panju kolegi optim komentarom da je potrebno da koriguje ove aspekte rada. Pokuajte da utvrdite da li je radna verzija teksta izdeljena na celine koje logiki i sadrajno odgovaraju osnovnoj ideji rada i italakog publici kojoj je rad namenjen. UVEK jasno objasnite koje delove teksta treba menjati i zato. Ukoliko je to u okvirima vae kompetencije, moete sugerisati i nain na koji promene treba izvriti.

22

NAJVANIJE je da u svakom trenutku sauvate mogunost da objektivno sagledavate tekst koji je pred vama i da niim to kaete ili napiete ne uvredite kolegu ili kolege kojima ovom aktivnou olakavate proces pisanja. I ne zaboravite, vau radnu verziju e takoe itati neko drugi, te kada budete pripremali komentare za kolegu ili kolege sa kojima u ovoj aktivnosti saraujete stalno imajte na umu kako biste eleli da se oseate kada budete itali kritiki komentar onoga to ste vi napisali. Nikada ne zaboravite na pravila lepog ponaanja i svoje komentare uobliavajte sledei ih! Rad kod kue ili na asu: Koristei gore navedene principe pripremite komentar na radnu verziju rada jednog od vaih kolega ili grupe (u sluaju rada na grupnim projektima).

23

Dokumentovanje izvornika u tekstu i u listi referenci (bibliografiji) (navedeno prema Reid 1992) Kao to smo ve naveli, svako pominjanje misli, rei i ideja koje nisu vae, to jest, koje su preuzete od drugih autora, potrebno je potkrepiti informacijom o autoru. Dokumentovanje izvornika u tekstu: U tekstu rada to se obavlja tako to se pored citata ili parafraze u zagradi navede prezime autora (ili vie autora4), godina izdanja i broj strane (ukoliko je relevantan). Osnovne karakteristike komunikativne nastave stranih jezika mogu se definisati na sledei nain (Berns, 1990: 104): .... Se llama desarrollo interlingual a todo proceso por el que debe pasar el que est aprendiendo la lengua para ser capaz de hablarla tan bien o casi tan bien como un hablante nativo. Bello, P., A. Feria, J. M. Ferrn, et. al, 1990: 17) Dokumentovanje izvornika u listi referenci (bibliografiji) Knjige: MLA5 format Navedite bibliografski podatak na sledei nain, izostavljajui nerelevantne podatke: Autorovo prezime, ime. "Naslov lanka ili dela knjige." Naslov knjige. Ime izdavaa ili prevodioca. Izdanje. Broj tomova. Mesto izdanja: Ime izdavaa, Datum izdavanja Knjiga jednog autora Sala, Marius. Estudios sobre el judeoespaol de Bucarest. Mxico: Universitas, 1970.
Uobiajena je praksa da se navode prezimena prva tri autora. U sluaju da ih ima vie od tri, navedite prva tri prezimena i potom upotrebite skraenicu et al.
4 5

Modern Language Association

24

Druge knjige istog autora . Lenguas en contacto. Madrid: Gredos, 1998. (Uobiajeno je knjige istog autora navoditi hronoloki, to jest, starija dela navode se pre novijih.) Knjiga dvoje ili vie autora Alvar, Manuel y Bernard Pottier. Morfologa histrica del espaol. Madrid: Gredos, 1983. Vie od tri autora Cataln, Diego et al. Teora general y metodologa del romancero pan-hispnico. Catlogo general descriptivo. Madrid: Seminario Menndez Pidal, 1984. Nepoznati ili anonimni autor Cantar de Mo Cid. Ed. de Alberto Montaner. 2a edicin. Barcelona: Crtica, 1998. Autor i prireiva Garca Lorca, Federico. La casa de Bernarda Alba. Ed. de Allen Josephs. Madrid: Ctedra, 1997. Antologije i zbornici (prireivai) Daz Roig, Mercedes, ed. El Romancero viejo, Madrid: Ctedra, 1999. Posner, R., ed. Trends in Romance Linguistics and Philology. Vol 5. Hague: Levendorp, 1994 Toanac, Duanka, Radmila evi i Mihail Tir. Primenjena lingvistika br. 1. Aktuelni problemi u nastavi i uenju stranih jezika . Zbornik radova sa skupa odranog u 14. i 15. aprila 2000. u Novom Sadu. Novi Sad: Jugoslovensko drutvo za primenjenu lingvistiku i Filozofski fakultet u Novom Sadu, 2000. . Prevod Homer. Ilijada. Prevod Milo uri. Novi Sad: Matica Srpska, 1978. Delo u vie od jednog toma Garnier, F. Le langage de limage au Moyen Age, Vol 2. Paris: Le Leopard dOr, 1982-89.

25

Delo u antologiji ili zborniku "El moro de Antequera." Romancero. Ed. Paloma Daz Mas. Barcelona: Crtica, 1994. 184-186. (Delo se nalazi na stranama 184-186.) Odrednica u enciklopediji ili reniku "Estrella variable irregular." Vocabulario cientfico y tcnico de la Real Academia Espaola. 1996 ed. (U sluaju da je prirunik ine autorizovane odrednice i da izdanje ima prireivaa/prireivae, odrednica se navodi kao da se radi o delu u antologiji ili zborniku.) Vladina dokumenta Johnson, M. Toward a Cleaner Air Enviroment. Enviromental Protection Agency. Office of Air and Water Programs. Washington: Government Printing Office, 1987. _______________________________ lanci: MLA format Za sve lanke objavljene u periodici, navedite autorovo ime, naslov lanka i ime publikacije. Za asopise, dodajte kompletan datum i brojeve strana. Za naune i strune asopise dodajte tom, broj (ukoliko je potrebno), godinu izdanja i brojeve strana. lanak u nedeljnom ili dvonedeljnom asopisu Rosa Mendes, P. "A flor apesar." Pblica, 20. junho 1999: 24-31 lanak u mesenom ili dvomesenom asopisu Bofill, R. "La bondad de la Inquisicin." El ciervo, Diciembre 1998: 8. Nepotpisan lanak u asopisu "Cairo Plan of Action." Dilogo mediterrneo Julio 2000: 13 lanak u strunom ili naunom asopisu Mnogi nauni asopisi imaju kontinualnu paginaciju tokom cele godine. Prvi broj u godini poinje stranom 1, ali prva strana u svakom sledeem broju

26

nadovezuje se na poslednju stranu prethodnog broja. Za takve asopise, navedite tom i godinu. Gimeno, F. "Dimensiones del multilingismo." Revista espaola de lingstica. IX (Julio-Diciembre 1981): Fasc. 2, 341-373. Ako nauni asopis poinje stranom 1, za svaki broj navedite tom, broj i godinu, ili tom, mesec i godinu. lanak u dnevnim novinama Snchez Cmara, I. "La confianza." ABC, 8 de agosto de 2001: 13. Nepotpisani lanak u dnevnim novinama "Niegan el asesinato del nio nigeriano en Londres." ABC, 8 de agosto de 2001: 27. Uvodnik Martn Ferrand, M. "Leyes, crceles y presos." Editorial. El Pas semanal 31 de mayo de 1998: 2-3. Nepotpisani uvodnik "Del deporte: un duelo pico." Editorial. ABC, 8 de agosto de 2001: 3. Prikaz Hernndez Miguel, L. A. Resea de Statistics for Linguists, por Frank Anshen. Revista espaola de lingstica, 1981 (fasc. 1): 241-42. Objavljeni intervjui Nono, Luigi. "En torno a Prometeo." Con Massimo Cacciari. Archiplago, 32, 1998: 35-46. Neobjavljeni izvornici: MLA format Za neobjavljene izvornike navedite relevantne podatke koji bi mogli biti od pomoi itaocu u njihovoj identifikaciji ili pronalaenju. Kompjuterski programi Microsoft Word. Computer Software. Microsoft, 1989.

27

Film Tri palme za dve bitange i ribicu. Red. R. Andri [film]. Dakar, 1998. Zvuni zapisi Uxa. "Aves." Danza das areias. Virgin Records Espaa, 2000. Televizijski ili radio programi Utisak nedelje. Studio B. Beograd. 25. jul 2001. Pisma Markovi, K. Pismo autoru. 12. januar 2001. Predavanje ili govor Jevtovi, Rastko. Modernistika knjievnost i pravoslavna duhovnost. Filoloki fakultet. Beograd, 3. maj 2001.

Neobjavljene disertacije Prohi, Asja. "Communants linguistiques en phase de transition identitaire; example des loucuteurs de lancien Serbocroate." Diss. Universit Paris V Ren Decartes, 2000 Lina komunikacija Diguez, Julio. Lina komunikacija. 9. april 2001. Pamfleti Suprotstavite se mentalnoj agresiji. Novi Sad: Centar za rtve ratova 1991-1999, 2000.

28

Dokumentovanje elektronskih izvornika (navedeno prema: http://www.mla.org)

Dokumentovanje elektronskih izvornika treba da sledi opte principe koji se primenjuju pri navoenju bibliografskih podataka koji se odnose na materijale u tampanom formatu. Ipak, treba imati u vidu da je esto potrebno navesti i dodatne podatke, na primer, datum kada je tekst, slika i dr., preuzet sa elektronske mree, elektronsku adresu izvornika itd. Posebno treba voditi rauna o navoenju datuma: za razliku od tampanih izvornika, materijali u elektronskoj formi se esto periodino auriraju, zbog ega je potrebno pored datuma prvog pojavljivanja na mrei navesti i datum kada je materijal preuzet (naravno, kada je taj podatak dostupan). Takoe, MLA preporuuje navoenje kompletne Internet adrese, koja ukljuuje sledee podatke: adresu protokola (engl. access-mode identifier (e.g., http, ftp, gopher, telnet, news) , kao i adresu servera i ime dokumenta (engl. path and file names). Adresu treba navesti u uglastim zagradama: <http://beomundhis.grf.bg.ac.yu> Navoenje elektronskih izvornika u tekstu Navoenje elektronskih izvornika u tekstu rada obavlja se na isti na in kao i navoenje tampanih izvornika: U zagradi se navodi prezime autora, godina i datum, kao i broj strane (kada je taj podatak dostupan i relevantan). Ukoliko ime autora ili datum nisu navedeni u originalnom dokumentu, navedite deo naslova teksta koji citirate (sa ili bez prezimena autora). Na primer: Sportski novinari i lingvisti prema tome imaju razliite stavove, te moemo rei da se problemu moe pristupiti na tri naina: intervencionistiki, uz primenu zakona o zatiti jezika, kroz promociju pravilne upotrebe jezika. (Castan Rodrguez, El lenguaje...)

29

Projekti, baze podataka sa Interneta i Internet strane (engl. Online documents ) Council of Europe. Languages in Europe. <http://europa.edu.int> Soca, Ricardo. La pgina del idioma espaol. <http://www.iis.com.br/~rsoca/ain> Nebraska K-12 Foreign Language Program. <http://nde4.nde.state.ne.us/CURR/forlang/ForLang.html>. Field,Heather. EU cultural policy and the creation of a common European identity. <http://www.pols.canterbury.ac.nz/ECSANZ/papers/Field.html> Lina prezentacija na Internetu Milutinovi, Veljko. Homepage. 20. juni 2001. <http://galeb.etf.bg.ac.yu/~vm> Knjiga i enciklopedija na Internetu Dickens, Charles. Great Expectations. London, 1861. Project Guttenberg. 6 Sept. 1998 <ftp://uarchive.cso.uiuc.edu/pub/etext/gutenberg/etext98/ grexpl0.txt>. Eliot, George. Middlemarch. London, 1871-72. 6 Sept. 1998 <http://etext.virginia.edu/subjects/women.html>. ORB. Online Encyclopedia. 1998 <http://orb.rhodes.edu/encyclop.html>. lanci na Internetu lanak u profesionalnom/naunom/strunom asopisu Slowinsky, Joseph. SOCRATES invades Central Europe. Education Policy Analysis Archives, vol. 6, no.9. (April 1998).

30

<http://olam.ed.asu.edu/epaa>

lanak u dnevnom listu Z.R. Miroslavljevo jevanelje u Politici. Politika na Internetu. 11. oktobar 2001.<http://www.politika.co.yu> Mora, Rosa. Los editores superan el desconcierto y empiezan a contratar libros en Francfort.El Pas en Internet. 11 de octubre de 2001. <http://www.elpais.es> Plomin, Joe. Home office publishes racism guidelines. The Guardian on the Web. October 11, 2001. <http://www.guardian.co.uk> E-Mail komunikacija Petrovi, Dragan. "Predlog poslovne saradnje" E-mail poruka autoru. 14 juni 2001. Neil, Harl. "Re: First Intl Conference" E-mail poruka M. Jovanoviu. 21 maj 2001. Poruke sa diskusionih grupa (engl. online posting ) Gilbert, D.G. Languages in Contact. Poruka sa diskusione grupe. 5 novembar, 1998. LINGUIST list <http://www.linguistlist.org> CD-ROM izdanja The Oxford English Dictionary. 2nd ed. 1992 CD-ROM. Oxford: Oxford University Press. Moliner, Mara. Diccionario de uso del espaol. 1996 CD-ROM.Madrid: Gredos.

31

Knjige: APA6 format Knjiga jednog autora Sala, M. (1998). Lenguas en contacto. Madrid: Gredos Druge knjige istog autora Sala, M. (1970.) Estudios sobre el judeoespaol de Bucarest. Mxico: Universitas Knjiga dvoje ili vie autora Alvar, Manuel & Potier, Bernard (1983). Morfologa histrica del espaol. Madrid: Gredos Nepoznati ili anonimni autor Cantar de Mo Cid (2a edicin). (1998). Ed. de Alberto Montaner. Barcelona: Crtica Autor i prireiva Garca Lorca, Federico. (1997). La casa de Bernarda Alba. (Allen Josephs, Ed.) Madrid: Ctedra Delo u antologiji (1994). El moro de Antequera. En Paloma Daz Mas (Ed.), Romancero (pp. 184186). Barcelona: Crtica Panja: Naslovi pesama, kratkih pria, eseja ili lanaka u knjizi nisu podvuena niti navedena u kurzivu ili pod navodnicima. (Jedino je naslov antologije u kurzivu) Prevod Homer. (1978). Ilijada (Milo uri, prevod). Novi Sad: Matica Srpska Vladina dokumenta Johnson, M. (1987). Toward a Cleaner Air Enviroment. Enviromental Protection Agency. Office of Air and Water Programs. Washington: Government Printing Office _______________________________

American Psychological Association

32

lanci: APA format Sledei primeri ilustruju kako se navode lanci u asopisima i periodici prema APA formatu. Panja: Ne podvlaite i ne navodite u kurzivu niti pod navodnicima naslove lanaka. Podvucite (ili navedite u kurzivu) naslove asopisa ili periodike. Ako navodite tom, izostavite "p." ili "pp." ispred broja strana. lanak u nedeljnom ili dvonedeljnom asopisu Rosa Mendes, P. (20 junho 1999). A flor apesar. Pblica, pp. 24-31 lanak u mesenom ili dvomesenom asopisu Bofill, Rosario (1998, diciembre). La bondad de la Inquisicin. El ciervo, p. 8. Nepotpisan lanak u asopisu Cairo Plan of Action. (2000, julio). Dilogo mediterrneo, p. 13. lanak u asopisu sa kontinuiranom paginacijom Gimeno, F. (1981) Dimensiones del multilingismo. Revista espaola de lingstica. IX, 341-373. Panja: Navedite u kurzivu broj toma i nemojte navoditi "pp." Osim toga, APA format zahteva ponavljanje svih cifara: piite 2550-2558, ne 2550-58, kao u MLA formatu. lanak u asopisu koji posebno paginira svaki broj Robles, C. (1985). Transculturacin lingstica. Las lenguas de Mxico, 7 (2), 6589. Panja: Podvucite broj toma, a zatim navedite broj sveske u zagradi. lanak u novinama Snchez Cmara, I. (2001, 8 de agosto). La confianza. ABC, p. 13. Nepotpisani lanak u novinama Niegan el asesinato del nio nigeriano en Londres. (2001, 8 de agosto). ABC, p. 27. Uvodnik Martn Ferrand, M. (1998, 31 de mayo). Leyes, crceles y presos. [Editorial.] El Pas semanal pp. 2-3.

33

Nepotpisani uvodnik Del deporte: un duelo pico. (2001, 8 de agosto). [Editorial.] ABC, p. 3. Prikaz Hernndez Miguel, L. A. (Enero Junio 1981). Statistics for Linguists. [Resea de Anshen, F., Statistics for Linguists]. Revista espaola de lingstica, pp. 241-242. Objavljeni intervjui Nono, Luigi. (1998). En torno a Prometeo. [Entrevista con Massimo Cacciari.] Archiplago, 32: 35-46. Kompjuterski programi Microsoft word. Vers. 5.0. [Computer software]. (1989). Microsoft. Film Andri, R. (Reditelj). (1998). Tri palme za dve bitange i ribicu [film]. Dakar. Zvuni zapisi Uxa (Intrprete). (2000). Aves. Danza das areias [Album]. Virgin Records Espaa, S.A. Televizijski ili radio programi Utisak nedelje [Televizijski program]. (25. jul 2001). Beograd: Studio B Predavanja ili govori Jevtovi, Rastko. (2001, 3. maj). Modernistika knjievnost i pravoslavna knjievnost. Predavanje odrano na Filolokom fakultetu, Beograd Neobjavljeni izvornici: APA format U APA sistemu, neobjavljena pisma i intervjui ine linu komunikaciju i ne navode se u listi referenci. Treba, meutim, navesti podatke o linim pismima ili intervjuima u okviru teksta.

34

Lektura i korektura Lektoriite svoj rad kako biste postigli konciznost, jasnost i gramatiku i ortografsku tanost. Konsultujte pravopisne prirunike jezika na kom piete (za srpski jezik: Peikan, M. i dr. (1994), a za panski jezik: RAE, (1999), ili Cruz Rodrguez, T. (1991), ne biste li ispravili greke i stilski doterali tekst. Proverite direktne navode kako biste se uverili da su tane, doslovne transkripcije originala. Proverite da li ste tano naveli izvore u tekstu. Izvrite korekturu kako samog teksta, tako i liste referenci. Na kraju, neka vam jo neko izvri korekturu rada zbog tehnikih i ortografskih greaka, isputenih rei ili nejasnih konstrukcija. Lista najee korienih skraenica u nauno/strunoj literaturi ca. (circa) cf. (confer) en ili in et. al. ib., ibid. (ibidem) idem. infra loc. cit N. B. (Nota bene) op. cit ., obra citada p., pg. pass. (passim) pp., pgs. s. a. (sine anno) s. d. (sine data) sic supra v. vol. oko uporedi u i drugi na istom mestu isto ispod (upuuje se na ono to dolazi docnije) nav. mesto (navedeno mesto) obratiti panju nav. delo (navedeno delo) str. (strana) na raznim mestima str. (strane) bez godine bez datuma tako (nije skraenica: obeleava se da je tako i u originalu, kao i uenje) gore (upuuje na ono o emu je ve bilo rei) v. ili vid. (videti) tom ili knjiga

35

Tehniki zahtevi koje je potrebno potovati pri izradi seminarskih radova iz panskog jezika i iz Sociolingvistike (Katedra za Iberijske studije i Katedra za optu lingvistiku) Seminarski rad se predaje otkucan na listovima formata A4, sa 28-30 redova teksta na strani, 60-70 slovnih mesta u redu, sa dvostrukim proredom. Duinu rada odreuje predmetni nastavnik. Studenti se sa predmetnim nastavnikom takoe mogu dogovoriti o izradi grupnog seminarskog rada. U tom sluaju mora se imati u vidu da takav rad mora kvalitetom i duinom znatno prevazii radove pisane od strane samo jednog autora. Ovakav rad ocenjuje se grupnom ocenom koja je ista za sve studente u grupi. Seminarski rad na Katedri za iberijske studije moe se u dogovoru sa predmetnim nastavnikom moe pisati i na panskom jeziku. Radove napisane na panskom jeziku pre predaje predmetnom nastavniku moraju proitati i LEKTORISATI izvorni govornici panskog jezika (npr. lektori sa nae katedre). Molimo vas da imate u vidu da su lektori ve optereeni velikim brojem profesionalnih obaveza, te da morate raunati na to da ponekad morate ekati i par nedelja da oni pronau dovoljno slobodnog vremena za itanje vaeg rada. Planirajte unapred! Strane seminarskog rada je potrebno paginirati, tj. obeleiti brojevima poevi od prvog lista posle sadraja, tj. od poetka izlaganja. Rad je potrebno izraditi u dva primerka, od kojih jedan zadrava student a drugi predaje predmetnom nastavniku. Student potpisuje seminarski rad iznad svog odtampanog imena i prezimena na naslovnoj strani. Seminarski rad treba da ima sledee delove: 1. Naslovnu stranu 2. Sadraj (sa podnaslovima) 3. Tekst seminarskog rada 4. Listu referenci (bibliografiju)

36

Rokovi za predaju seminarskih radova odreuju se na poetku svake kolske godine i mogu se menjati samo UZ DOGOVOR sa predmetnim nastavnikom. Smatrae se da je student odustao od pisanja seminarskog rada za tu kolsku godinu ukoliko rad ne preda na vreme (ili na dan dogovoren sa predmetnim nastavnikom).

Bibliografija: Acosta Hoyos, Luis Eduardo. 1978. Gua prctica para la investigacin y redaccin de informes. Buenos Aires: Piados. Alsina Franch, J. 1994. Aprender a investigar: Mtodos de trabajo para la redaccin de tesis doctorales. Madrid: Compaa Literaria. Amat Noguera, Nuria. 1978. Tcnicas documentales y fuentes de informacin. Barcelona: Bibliograf. Asti Vera, Armando. 1972. Metodologa de la investigacin. Madrid: Cincel Borchardt, D.H. 1968. How to Find Out in Philosophy and Psychology. Oxford: Pergamon Press. Brusaw, Charles T.; Gerald J. Alred & Walter E. Oliu. 1993. The business writer's handbook. New York: St. Martin's Press. Cervo, Amado Luis. 1980. Metodologa cientfica. Bogot, etc.: Ed. Mc.Graw-Hill Latinoamericana Clanchy, J y Ballard, B. 1995. Cmo se hace un trabajo acadmico. Gua prctica para estudiantes universitarios. Zaragoza. Coblans, H. 1957. Nuevos mtodos y tcnicas de difusin del conocimiento . Boletn de la UNESCO para las bibliotecas. Comes, Prudenci. 1971. Gua para la redaccin y presentacin de trabajos cientficos, informes tcnicos y tesinas. Barcelona: Oikos-Tau. Corzo, J.M. 1972. Tcnicas del trabajo intelectual. Salamanca: Ediciones Anaya. Cruz Rodrguez, T. 1991. Stop a sus faltas de ortografa. Madrid: Sntesis. Eco, Humberto. 1982. Cmo se hace una tesis. Tcnicas y procedimientos de estudio, investigacin y escritura. Barcelona; Gedisa.

37

Gallego, Antonio. 1987. Ser doctor: Cmo redactar una tesis doctoral . Madrid: Fundacin Universidad-Empresa. Gonzlez Moral, Ireneo. 1973. Metodologa del trabajo cientfico. Santander: Sal Terrae. Ibez Brambila, B. 1990. Manual para la elaboracin de Tesis. Mxico: Trillas. Lasso De La Vega, Javier. 1977. Cmo nace una tesis doctoral. Tcnicas, normas y sistemas de la investigacin cientfica y tcnica. Madrid: Fundacin Universitaria Espaola. ----.1975. El trabajo intelectual. Normas, tcnicas y ejercicios de documentacin . Madrid: Paraninfo. ----.1969. Manual de documentacin. Barcelona/Madrid: Labor. Locke, Lawrence F. & Silvermann, Stephen S. 1987. Proposals that Work: A Guide for Planning Dissertations and Gran Proposals . Newbury Park (CA, EE.UU.): Sage. Mc Cuen, Jo Ray & Anthony C. Winkler. 1989. From idea to essay. A rhethoric, reader and handbook. Chicago, Henley-on-Thames, Toronto: A Maxwell Pergamon Publishing Co. Peikan, M i dr. (1994) Pravopis srpskog jezika. Novi Sad: Matica Srpska Quesada Herrera, Jos. 1987. Redaccin y presentacin del trabajo intelectual: tesinas, tesis doctorales, proyectos, memorias, monografas. Madrid: Paraninfo. RAE, (1999). Ortografa de la lengua espaola. RAE: Espasa Reid, Stephen. 1992. The Prentice Hall guide for college writers. Englewood Cliffs: Prentice Hall. Romano, David. 1978. Elementos y tcnica del trabajo cientfico . Barcelona: Teide. Trzeciak, John & Mackay, S.E. 1994. Study Skills ofr Academic Writing. London: Phoenix ELT (Prentice Hall Macmillan). Velilla Barquero, R. 1979. Cmo se realiza un trabajo monogrfico. Barcelona: Eunibar.