FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD Industrijsko inenjerstvo i menadment Inenjerski menadment/Energetski menadment

Seminarski rad iz predmeta ENERGETSKI SISTEMI na temu SISTEMI ZA KLIMATIZACIJU I VENTILACIJU

Student: Stojakovi Dragan Novi Sad, 2009.

Profesor: Petrovi Jovan

Sadraj
1 Uvod i opti pojmovi 2 Sistem za ventilaciju 2.1 Tipovi ventilacije 3 Sistem za klimatizaciju 3.1 Tipovi sistema za klimatizaciju 3.2 Sistem za hladjenje 3.2.1 Princip rada sistema za hladjenje 3.2.2 Elementi sistema za hladjenje 3.3 Sistem za grejanje 4 Upotreba sistema za klimatizaciju 5 Zakljuak 6 Literatura

1 Uvod i opti pojmovi

Od svog nastanka ovek je teio da svoje ivotno okruenje prilagodi sebi. S obzirom da je ovekova tolerancija relativno mala po pitanju uslova ivotnog okruenja, jasno je da je to bio osnovni uslov opstanka. Civilizacijski razvoj i unapredjenje tehnika prilogadjavanja sredine omoguili su nastanjenost ljudske vrste u gotovo svim predelima na Zemlji. Ono to se od nastanka oveka javilo kao potreba to je odravanje ivotnog prostora u potrebnim temperaturnim amplitudama i prisustvo vazduha u potrebnoj koncentraciji. Tehnikom zagravanja prostora ovek je ovladao vrlo rano, a vazduna koncentracija je prirodno bila uravnoteena. U modernim uslovima ivota, sa ivotnom prostorom koji je sve samo nije prirodan, kao uslov opstanka javila se potreba za odravanjem pomenutih parametara u domenu prihvatljivom za oveka. Tako su formirani sistemi za grejanje, hladjenje i ventilaciju a sve sa ciljem obezbedjenja potrebnih uslova za ivot ljudi. Grejanje je proces zagrevanja, odnosno dodavanja toplote odredjenom prostoru (sistemu), kako bi njegova temperatura bila prihvatljiva za oveka. Hladjenje je obrnuti proces, odnoso odvodjenje toplote kada je temperatura prostora vea od eljene. Ventilacija obezbedjuje eljeni kvalitet vazduha u odredjenom prostoru.

2 Sistem za ventilaciju
Ventilacija prostora ima za zadatak da izvri obnovu zagadjenog vazduha sa vrenjem i preiavanja sveeg ili obnovljenog vazduha i oslobadjajui ga, raznim filtriranjem. Karakteristike vazduha koji je potreban za ovekovo ivotno okruenje je lako utvrditi, to su zapravo njego prirodne karakteristike, a do promena tih karakteristika najee uzrokuje sam ovek. Gustina vazduha iznosi 1,293 kg/m3. Glavni sastojci vazduha u prizemnim slojevima atmosfere su: kiseonik (20,8%), azot (78,2%), argon (0,9%), ugljen dioksid (0,04%) i dr. Pored ovih hemijskih sastojaka u vazduhu se uvek nalaze promenljive koliine od oko 0,03% tetnih gasova. Spoljna temperatura oC -20 -15 -10 -5 0-26 26 i vie Potrebna koliina vazduha u prostoriji po osobi (m3/h) sa zabranjenim puenjem 8 10 13 16 20 15
Tabela 1. Potrebna koliina vazduha u prostoriji po osobi

sa puaima 12 15 20 24 30 23

Ugodnost za ovejeg organizma se preporuuje stepen vlanosti negde izmeu 45-55%. Ako su u pitanju i drugi materjalni i laboratorijski uslovi ove brojke dobijaju drugu vrednost. Suv vazduh je higroskopan tj. apsorbuje odreenu koliinu vlage pri odreenim temperaturama. Ona koliina vodene pare koju sadri jedan m2 vazduha, merena obino u gramima, naziva se apsolutna vlanost vazduha. U atmosferi se uvek nalazi izvesna koliina organske (od raspadanja biljnog ili ivotinjskog porekla) i neorganske praine (a, pesak, metali,...) i drugi tetni sastojci. Problem dima se umanjuje primenom centralnog grejanja na teno ili gasovito gorivo. Postoje vrlo efikasni filteri za preiavanje vazduha, ali im je otpor vrlo veliki tako da su vrlo neekonomini. Poznato je da je preterana isuenost vazduha u nekim prostorijama gde se dre neke vrste proizvoda, naroito tetna. Zbog toga je potrebno znati uslove koji se preporuuju za odreene vrste delatnosti i industrije.

2.1 Tipovi ventilacije

Postoje dva osnovna tipa ventilacije: prirodna i mehanika (prinudna) ventilacija. Prirodna ventilacija predstavlja obnavljanje i proiavanje vazduha prirodno, odnosno usled strujanja vazduha kroz otvore koji se na objektima ostavljaju za tu svrhu. Od veliine i rasporeda otvora zavisie i intezitet strujanja i obnavljanja vazduha. Intezitet strujanja se moe poveati visinskom razlikom otvora.

Slika 1. Priodna ventilacija kue

Mehanika ili prinudna ventilacija jeste ventilacija kojom se obezbedjuje obnavljanje i preiavanje vazduha strujanjem vazduha kroz odgovarajue cevovode pri emu se strujanje vazduha obezbedjuje ventilatorima a nain strujanja vazduha koncipira prema potrebi. Sloenost mehanikih ventilacija varira u zavisnosti od veliine i konstrukcije objekata. A moe da bude jednostavna sa jednim ventilatorom i jednostavnim cevnim sistemom, ali i sloena sa vie ventilatora, komplikovanim cevnim sistemom , preistaima vazduha i regulatorima.

Slika 2. Uprotena ema ventilacije

Na slici 2. prikazan je princip rada prostog ventilacionog sistema. Jednim ventilatorom se obezbedjuje strujanje vazduha kroz prostoriju, pri emu se odredjena koliina sveeg vazduha unosi u prostoriju, a deo zagadjenog vazduha izbacuje u spoljanju sredinu. Intezitet strujanja vazduha se dozira ventilom ili brzinom ventilatora.

Slika 3. Uprotena ema ventilacije sa preistaem vazduha

Sistem ventilacije moe da sadri i preista vazduha (slika 3.) kojim se odstranjuju tetne materije prilikom protoka vazduha. Sistemi ventilacije se razlikuju u konstrukciji i sloenosti, a sve u zavisnosti od kvaliteta vazduha koji se eli postii u objektu te od same konstrukcije objekta. Tipian ventilacioni sistem za jednu kuu predstavljen je na slici 4.

Slika 4. Sistem ventilacije za kuu (izvor http://irc.nrc-cnrc.gc.ca)

3 Sistem klimatizacije
Kompleks postupaka kojima se izlae vazduh pomou tehnikih ureaja radi postizanja eljenog stanja vazduha u strogo odreenim granicama naziva se klimatizacija. Parametri koji karakteriu stanje vazduha koje bi terbalo da klimatizacioni uraaji prilagode uslovima ugodnosti oveka bili bi:

temperatura vlanost atmosferski pritisak brzina ujednaenost u sklopu prostorija sa istom namenom koliina mikroba jonizacija

Temperatura je sigurno najvaniji parametar sistema za klimatizaciju. Osnovna potreba oveka jeste da obezbedi stabilnu i konstantnu telesnu temperaturu od oko

37 C. Ukoliko se poremeti telesna temperature dolazi do poremeaja u procesima koji se u oveku odvijaju to ugroava njegov opstanak. Naravno, sam organizam podnosi odredjene oscilacije temperature okruenja, tako da se moe utvrditi odredjena normalna temperatura okruenja koja bi oveku odgovarala. Normalna projektovana temperatura u prostorijama gde borave ljudi je u granicama od 18 do 25 C. U zavisnosti kako su prostorije obuhvaene, temperatura u klimatizovanim prostorijama unekoliko varirati:

prostorija obuhvaena samo unutranjim zidovima 18 C prostorija sa jednim spoljnim zidom 19 C prostorija sa dva spoljna zida 20 C prostorija sa 3 spoljna zida 20.5 C prostorija sa 5 spoljnih strana 21.5 C terasa pokrivena i zastakljena sa jedne strane 22.5 C terasa zastakljena sa 5 strana 24 C

Pri projektovanju uredjaja za ventilaciju i klimatizaciju treba voditi rauna o zimskim i letnjim projektnim temperaturama. Za zimsku projektnu temperaturu u kontinentalnom podruiju moe se uzeti od -4 C do -6 C. Letnja projektna temperatura za klimatizaciju se kree prema podacima od 33 C do 34 C. Kada je re o vlanosti vazduha,smatra se da oveijem organizmu najbolje odgovara vazduh valanosti od 45 do 55%. S druge strane videlo se da oveiji organizam odaje 100kcal/h u sredinama temperature od 22 do 26 C. Kao i kod provetravanja mora se obratiti panja na izlaznu brzinu vazduha iz otvora u prostorije, naroito ako su otvori postavljeni nadomak lica, tj. ispod 1,5m. Pitanje brzine vazduha u svakom specijalnom sluajutrba dobro prostudirati. U cilju postizanja potrebnih uslova danas se u sistemima za klimatizaciju masovno primenjuju sledei postupci:

Preiavanje vezduha koje podrazumeva odstranjivanje mirisa, praine, mikroba i ostalih tetnih sastojaka Odravanje odreene ujednaene temperature vazduha zagrevanjem ili hlaenjem prema spoljnim uslovima Ovlaavanje i suenje

Slika 5. Sistem za klimatizaciju (izvor Air Conditioning and Refrigeration - autor Shan K. Wang)

3.1 Tipovi sistema za klimatizaciju

Prema njihovoj ulozi sistemi za klimatizaciju se dele na tri vrste:

za klimatizaciju u zimskim periodima za klimatizaciju u letnjim periodima Sistemi za potpunu klimatizaciju u kojima se vre sve funkcije

Prema nameni sistemi klimatizacije se dele na:

sisteme za klimatizaciju prostorija u kojima borave ljudi sisteme za klimatizaciju prostorija za smetaj osetljivih materijala

Prema broju prostorija koje jedan klimatizacioni ureaj u zgradi tretira, podela se moe vriti na:

individualne delimine kompletne

3.2 Sistem za hladjenje

Sistem klima ureaja,u toplim periodima kada je spoljna temperatura vea od temperature koju treba odravati u unutranjosti prostorija klimatizacijom,ima za zadatak da odvoenjem toplote izvri hlaenje i suenje vazduha.Koliina toplote koju treba ukloniti odvodi se ukljuivanjem hladnjaka. Ukupna koliina toplote koju treba odvesti hlaenjem QHL (jaina hlaenja) sastoji se iz sledeih deliminih koliina toplote: QHL=QP+QU+QS+QK gde su: QP-koliina toplote koja spolja prodire u zgradu QU-koliina toplote koja se proizvede uunutranjosti prostorije QS-koliina toplote koja se uvodi spoljni vazduhom QK-koliina toplote koja se proizvede u kanalima prodorom toplote i radom ventilatora. Toplota QP Koliina toplote QP sastoji se iz toplote koja prodire usled temperaturske razlike kroz zidove,vrata,prozore i dr.(QH) i toplote koja prodire u unutranjost prostorija usled uticaja sunevog zraenja (QZ).Tako je: QP=QH+QZ Toplota QU Ova toplota je proizvedena u unutranjosti prostorije od ljudi QL i od maina,ureaja i osvetljenja QM tako da je: QU = QL+ QM Moe se raunati da je toplota koju proizvode maine i razni ureaji 0,2 do 0,5 njihove ukupne nominalne snage prema broju asova iskorienja dnevno. Koliina vazduha koje treba menjati u klimatizovanim prostorijama odreene su u pojedinim zemljama normama, koje se u nekim pojedinostima razlikuju.

3.2.1 Princip rada sistema za hladjenje

Osnovni princip rada sistema za hladjenje opisan je ciklusom hladjenja, a osnovna pretpostavka tog ciklusa jesu same karakteristike radnog fluida u smislu specifinih taaka isparavanja i kondezovanja. Toplota se dovodi do fluida koji je na nioj temperaturi i pritisku stvarajui latentnu toplotu da bi fluid preao u gasovito stanje. Ovaj gas se potom komprimuje na vee pritiske i u skladu sa tim temperaturu na kojima latentna toplota moe biti oslobodjena a radni fluid se vraa u teno stanje (slika 6.).

Slika 6. Prosta ema ciklus hladjenja (izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

Radnom rashladnom sistemu (slika 6.) nedostaje ekspanzioni ventil i kondezator. Potpunija ema rashladnog sistema data je na slici 7. Ovaj ciklus moe se i grafiki prikazati (slika 8.).

Slika 7. Kompletna ema ciklus hladjenja (izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

Slika 8. Grafiki prikaz ciklus hladjenja (izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

3.2.2 Elementi sistema za hladjenje Kompresori

Osnovna uloga kompresora u rashladnom ciklusu jeste da povea pritisak suvog gasa. Kompresori mogu biti klipni i dinamiki. Osnovna forma klipnih kompresora data je na slici 9.

Slika 9. Klipni rashladni kompresor (izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

Slika 10. Primer rotacionog kompresora sa dva vratila (izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

Postoje brojni tipovi kompresora razliitih konstrukcija. Ono to ih posebno odlikuje jeste sistem hladjenja kompresora uljem,zbog niskih temperatura radnog fluida.

Kondenzatori
Uloga kondenzatora jeste da prihvati gas visoke teperature i pritiska, i da ga ohladi kako bi se gas vratio u teno stanje. Uglavnom se za hladjenje koristi vazduh ili voda. Najjednostavniji vazdhuno hladjeni kondenzatori se sastoje od mree cevi kroz koji prolazi gas, a cevi su postavljene tako da oko njih prirodno struji vazduh. Ukoliko je potrebno obezbediti vei protok vazduha, moe se dodati ventilator.

Slika 11. Vazduni kondenzator (izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

Vei toplotni kapacitet i vea gustina ine vodu idealnim medijumom za hladjenje kod kondenzatora. Manji vodeni kondenzatori se sastoje od dva sistema koncentrinih cevi (slika 12.)

Slika 12. Vodeni kondenzator (izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

Medjutim, vei kondenzatori zahtevaju sloenije struktuiranje cevi kako bi se smanjila ukupna veliina a poveao toplotni kapacitet (slika 13.).

Slika 13. Vodeni kondenzator (izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

Isparivai Uloga isparivaa jeste da obezbedi primljenom fluidu niskog pritiska i temperature toplotni kontakt sa telom kome se odvodi toplota. Fluid preuzima latentnu temperaturu i prelazi u suv gas. Isparivai se klasifikuju prema toku radnog fluida i njogovim funkcijama. Najei je sluaj da vazduh ili tenost se prvo rashladi, pa se nakon toga hladi eljeni objekat. Hladjenjem prostorije npr. ispariva obezbedjuje kontakt fluida sa vazduhom, koji zatim oduzima toplotu drugim predmetima sa kojima je u kontaktu.

Slika 14. Vazduni ispariva (izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

Slika 15. Vodeni ispariva (izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

Ekspanzioni ventili
Uloga ekspanzionog ventila je u regulaciji protoka radnog fluida od stanja visokog pritiska do dela sistema niskog pritiska, dakle redukcija pritiska. Najee se redukcija obezbedjuje regulacijom protoka. Ekspanzioni ventili se mogu klasifikovati

prema metodama regulacije. Ekspanzioni ventili mogu biti niskog i visokog pritiska u zavisnosti od principa rada.

Slika 16. Ekspanzioni ventil niskog pritiska (izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

Ostali elementi
Pored ova etiri osnovna elementa (kompresor, kondenzator, isparica i ekspanzioni ventil) koji sutinski ine rashladni sistem, postoje brojni drugi elementi koji ine ovaj sistem kompletnijim, pouzdanijim i efikasnijim. Tu se misli na: termostate, ventile, rashladna ulja, manometre, povratne regulacione ventile, solenodine ventile, ispusne ventile i dr. Ono to svakako jeste element rashladnog sistema jesu toplotni razmenjivai. Najee postoje dva toplotna razmenjivaa pri emu se u jednom odvija kondenzacija, a drugi predstavlja sistem toplotnih razmenjivaa direktno postavljenih u prostoru koji se hladi.

3.3 Sistem za grejanje

Sistem za grejanje je neto jednostavniji od rashladnog sistema. Sastoji se od mree cevi koji vode zagrejan fluid (vazuh ili vodu najee) do toplotnih razmenjivaa razmetenih po potrebi. Rashladjen fluid se zatim ponovo vraa u jedinicu za zagrevanje. Samo zagrevanje fluida moe da se vri na mnogo naina: predavanje toplote sagorevanjem (gasa, nafte, drveta i sl.) u kotlu, preko elektrinih grejaa, sunevih termalnih kolektora itd. Najvie se koriste postrojenja za zagrevanje neposredno vazduha (27%) i vode u bojlerima (33%), zatim toplotne pumpe (13%) i dr.

Slika 17. Sistem za zagrevanje niskih temperatura (izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

4 Upotreba sistema za klimatizaciju

Upotreba sistema za klimatizaciju je izuzetno rasprostranjena. Polazei od regulacije u domainstvima, dakle ivotnom prostoru - zagrevanja zimi, hladjenja leti, i obezbedjenja eljenog kvaliteta vazduha, regulacije okruenja u javnim ustanovama, obezbedjenja raznih industrijskih potreba kao to su prostorije sa odgovarajuom niskom ili visokom temperaturom, vlanosti vazduha i sl. moe se zakljuiti da je upotreba ovih sistema neophodna kada se ele obezbediti uslovi okruenja po pitanju parametara: temperature, vlanosti vazduha, strujanja vazduha i sl. Gotovo da svaki objekat zahteva sistem za klimatizacija. Naravno od sloenosti zahteva objekata zavisie i sloenost samog sistema za klimatizaciju. Ali ono to je sigurno da od pojedinanog domainstva, do sloenog industrijskog sistema, posebna panja mora da se posveti projektovanju i izgradnji sistema za klimatizaciju. Kada se uzme u obzir i da je ovaj sistem intezivan energetski potroa te da iziskuje ozbiljne trokove, jasno je da se mora ozbiljno shvatiti. Postupak projektovanja sistema za klimatizaciju predstavljen je na slici 18. Projekat sistema za klimatizaciju se obino priprema pre izgradnje objekta.

Slika 18. Postupak projektovanja sistema za klimatizaciju (izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

5 Zakljuak
Sistemi za klimatizaciju su izuzetno vani jer obezbedjuju pomenute parametre okruenja onakvim kakvim je potrebno. Od osnovne uloge regulisanja temperature okruenje te samim tim obezbedjenja stabilne temperature oveka i ivotnog opstanka, pa do sloenih industrijskih zahteva, sistemi za klimatizaciju imaju iroku namenu. Medjutim, injenica je i to da su ovi sistemi izuzetni potroai energije. To znai da treba da budu pod stalnom panjom ljudi koji se bave energetikom te da se stalno unapredjuju po pitanju efikasnonosti.

6 Literatura

Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch Air Conditioning and Refrigeration - autor Shan K. Wang http://irc.nrc-cnrc.gc.ca www.wikipedia.org