SOCIOLOKI DISKURS

NAUNI ASOPIS IZ OBLASTI DRUTVENIH NAUKA

Godina I, broj 1

Banja Luka, jun 2011.

Izdava: Udruenje sociologa Banja Luka, Bulevar Vojovode Petra Bojovia 1A, 78 000 Banja Luka, Republika Srpska, BiH

Za izdavaa: Prof. dr Ivan ijakovi, redovni profesor Predsjednik Udruenja sociologa Banja Luka

Redakcioni odbor: Prof. dr Ivan ijakovi, redovni profesor, Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Banjoj Luci Prof. dr Braco Kovaevi, redovni profesor, Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Banjoj Luci Prof. dr Lazo Risti, redovni profesor, Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Banjoj Luci Prof. dr Boo Miloevi, redovni profesor, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu Prof. dr Aljoa Mimica, redovni profesor, Filozofski Fakultet, Univerzitet u Beogradu Prof. dr Dragoljub orevi, redovni profesor, Mainski fakultet, Univerzitet u Niu Prof. dr Sergej Flere, redovni profesor, Filozofski fakultet, Univerzitet u Mariboru Prof. dr Gabriela Klajn, redovni profesor, Odsjek za kineziologiju, Univerzitet u Hamburgu Prof. dr Chris Baldry, redovni profesor, University of Stirling, Scotland, Velika Britanija Prof. dr Slavo Kuki, redovni profesor, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Mostaru Prof. dr Delal Ibrakovi, redovni profesor, Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Sarajevu

Sekretar redakcionog odbora: Ass. mr Nemanja uki, vii asistent

2

Ureivaki odbor: Prof. dr Ivan ijakovi, redovni prodesor (glavni i odgovorni urednik) Prof. dr Braco Kovaevi, redovni profesor (urednik) Prof. dr Lazo Risti, redovni profesor (urednik) Ass. mr Nemanja uki, vii asistent (urednik) Milovan Tati (operativni i tehniki urednik) Tamara Straivuk (prevodilac) Jelena krbi (prevodilac) Prof. Mirjana Toma-uki (lektor)

Kontakt podaci urednitva: Bulevar Vojovode Petra Bojovia 1A, 78 000 Banja Luka E-mail: socioloskidiskurs@yahoo.com Telefon: +387 65 456-169

tampa: Nezavisne novine Banja Luka

Tira: 300

Rjeenjem Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske br: 07.030-053-85-6/11, od 12.05.2011. godine, Socioloki diskurs Banja Luka upisan je u Registar javnih glasila pod rednim brojem 616.

SADRAJ
ORIGINALNI RAD Prof. dr Ivan IJAKOVI, Ass. mr Nemanja UKI: Diskurzivni habitus sociologije ..................................................................................... 9

Prof. dr Nikolaus MILER-OL: Budunost univerziteta .................................................................................................. 29 PREGLEDNI RAD Prof. dr Lazo RISTI: Uticaj ideologije na istraivanje klasno-slojne strukture ........................................... 53 Prof. dr Gabriele KLEIN: Globalizacija, lokalizacija, (re)nacionalizacija ............................................................ 67 (Fudbal kao lokalni dogaaj, globalizovana roba i svijet slika) KRITIKA/POLEMIKA/OSVRT Akademik prof. dr Ivan CVITKOVI: Rije na predstavljanju zbornika Izvan igre na putu ............................................. 81 Irina KOVAEVI: Politika i klimatske promjene ....................................................................................... 85 PRILOZI Uputstvo autorima ......................................................................................................... 95 Uputstvo recenzentima .................................................................................................. 99 Biljeka o autorima ........................................................................................................ 101

ORIGINALNI RAD

SOCIOLOKI DISKURS

Prof. dr Ivan ijakovi1 Ass. mr Nemanja uki2 Fakultet politikih nauka Banja Luka

UDC 316.3

DISKURZIVNI HABITUS SOCIOLOGIJE

(O poretku sociolokih paradigmi)
Abstract: This paper analyzes the problem of paradigm and discourse in contemporary sociology. Problems of delays in paradigmatic development of modern sociology manifested as ignoring or running away from the paradigm and the urge to declare "low" theoretical discussion and "minor" issues of a paradigm or "grand theory" are considered. Special attention is paid to the order of paradigms in sociology as a science, about the great impact of relativism, constructionism and deconstruction of common sense in establishing and developing the contemporary conceptual sociological paradigm. It is noted that the most of the problems in contemporary sociology come from the discourse about the crisis, a lack of understanding of its role and importance in sociological theory, as well as the conversion of the discourse into the paradigm. Keywords: the universal paradigm, the general paradigm, the theoretical paradigm, the conceptual paradigm, the non-paradigmatic space, the order of paradigms, the discourse, the discursive practice, the discursive habitus, the individualistic theory. Apstrakt: U radu se analizira problem paradigme i diskursa u savremenoj sociologiji. Razmatraju se problemi zastoja u paradigmatskom razvoju savremene sociologije manifestovani kao ignorisanje ili beanje od paradigme i tenja da se male teorijske rasprave i mala pitanja proglase paradigmom ili grand teorijom. Posebna panja se posveuje poretku paradigmi u sociologiji kao nauci, zatim velikom uticaju relativizma, zdravorazumskog konstrukcionizma i dekonstrukcije na konstituisanje i razvoj savremene pojmovne socioloke paradigme. Konstatuje se da veina problema u savremenoj sociologiji potie od krize diskursa, nerazumevanja njegove uloge i znaaja u sociolokoj teoriji, kao i konverzije diskursa u paradigmu. Kljune rijei: univerzalna paradigma, opta paradigma, teorijska paradigma, pojmovna paradigma, neparadigmatski prostor, poredak paradigmi, diskurs, diskurzivna praksa, diskurzivni habitus, individualistika teorija.

1 2

Profesor na grupi teorijskih predmeta na FPN, studij sociologije. Asistent na grupi teorijskih predmeta na FPN, studij sociologije.

SOCIOLOKI DISKURS

UVOD
Ukoliko temeljna izmena drutvene stvarnosti kao svojevrsnog referentnog univerzuma sociologije, ne zahteva temeljnu (ili ak nikakvu) izmenu sociolokih pojmova, da li to onda znai da je drutvena stvarnost kao referentni univerzum sociologije zapravo proizvod iskljuivo teorije? Ako iz jedinstvenih pojmova razliitih sociolokih teorija moemo izvoditi tumaenja drutvene stvarnosti kao totaliteta u toku (Gurvi), onda problem referentnosti oigledno boravi iskljuivo u realnosti teorijsko-pojmovnog prostora, jer su mogunosti izmene predmetnog ve unapred sadrane u pojmu. Prema tome, nas ne bi trebalo toliko da udi promenjivost drutvenog koliko odsustvo promenjivosti pojmovnog. Pitanje se moe i ovako postaviti: kako teorijski pojmovi uopte, danas, funkcioniu u svetu predmetnog, drutvenog? Ukoliko je drutvena stvarnost kao referentni univerzum sociologije postala unapred pojmljiva (ukoliko se unapred rauna sa njenom razumljivou), onda teorija kao njen sastavni deo, moe samo da postavi pitanje svoje sosptvene egzistencije, i to: da li je teorija samo zatvorena teorija ili pak diskurzivna praksa? Da li poimanje savremene drutvene stvarnosti ima diskurzivno poreklo i egzistira li socioloka teorija diskurzivno? Da li se pitanje razumevanja dananjeg drutva postavlja kroz paradigmu i diskurs o drutvu (Turen)? Problem referentne stvarnosti, kao temeljni filozofski problem, neminovno postaje osnovni problem savremene sociologije. Ako poemo od stava da je danas sutinski filozofski problem, problem realnog kao tehnolokog vika (Bodrijar); pa to hipostaziramo na socijalni nivo, kao problem nezaposlenosti onda se postavlja pitanje: ta initi sa radnom snagom u informatikom dobu? ta uiniti sa tim otpadom koji se eksponencijalno uveeva? Poslati ga na ubrite istorije?3 Evoluira li dananje drutvo u drutvo bez zaposlenja? Menja li informatika obeleja i poloaj znanja u drutvu? ta e biti sa znanjima koja nisu preneta ili ih nije mogue preneti na informatike profile, okvire i portale? Da li je drutvo znanja koje se pominje u nauci i politikoj praksi, iluzija, utopija ili realnost? Problem referentne stvarnosti se neizbeno i iznova postavlja kao pitanje odnosa teorije i prakse i to na takav nain da se ovaj odnos, na kraju, razotkriva kao metafizika iluzija.4 Konzervativna funkcija metodologije tei ka totalizirajuem uspostavljanju utemeljujue funkcije subjekta putem metodolokog polja koje obezbeuje puni suverenitet sintetikoj delatnosti subjekta, jer prethodno
3 4

Bodrijar, ., Savren zloin, Beogradski krug, Beograd, 1998, str. 54. Bodrijar, ., Isto, str. 53.

11

SOCIOLOKI DISKURS

definie uslove vaenja. Metodoloko polje kao prostor diskursa (Fuko) prethodno definie uslove vaenja na taj nain to intencionalno vri organizaciju opaajnog polja u skladu sa skupom saznanja koja pretpostavljaju jedan te isti pogled na stvari. Na taj nain obrazovanje objekata potpuno je neodvojivo od polj u kojima se oni pojavljuju.5 Organizovanje opaajnog polja pojavljuje se kao nametanje referentne stvarnosti odreenom tipu diskursa (stvarnosti na koju se diskurs odnosi i u kojoj vai) kroz prethodno regulisanje i redukovanje sirove stvarnosti filtrirajuom funkcijom pojma. Diskurs tada ne moe da propituje ustaljeni poredak pojmovnog sadraja, niti pojam kao okvir sadraja koji se menja. Na taj nain se unaprijed vri epistemoloka obmana subjekta koji se ontoloki stilizira u apsolutno (Adorno). Zaboravlja se da su svi veliki i korisni tipovi diskursa (u filozofiji, nauci, religiji, istoriji itd.), ustvari, diskurzivna praksa,6 jer uspostavljaju antropoloko-metodoloki poredak u samom pojmu, kao i u razumevanju i objanju stvarnosti na koju se pojam odnosi. Postojanje diskursa u odreenim uslovima, pokazuje da nije mogua nikakva ontologija nezavisna od epistemologije, ve da ontoloki nivo drutvene stvarnosti egzistira kroz diskurzivnu praksu i to kao reprezentativna funkcija vlastite diskurzivne istorinosti. Budui da nema diskursa koji nije istorijski7 (dijahronijski karakter to je njegov opti oblik), to znai da nema diskursa izvan socijalne realnosti, jer bi tada socijalna realnost izgubila svoje ontoloko uporite, pa bi jedini model reprezentativne stvarnosti bila mrea tekstova za koje su reference jedino drugi tekstovi. Tako bi pojmovi, njihovi sadraji i njihov poredak elemenata funkcionisali u vlastitom zatvorenom krugu, udaljeni od stvarnosti kao referentnog okvira i dodatno zbunjivali istraivae i korisnike naunih (u naem sluaju sociolokih) istraivanja. Na taj nain se stvara privid da svi veliki tipovi diskursa imaju identine probleme,8 jer tekstualna autoreferentnost kroz svoju istorijsko-povijesnu egzistenciju pokazuje da je saznanje postalo epistemoloki proces semioze.9 Ako nema stalnog proveravanja korespodencije teorije i prakse (pojma i iskustva), onda se stvara mogunost da drutvena zbilja egzistira samo kao reprezentativna funkcija jezika. Teorijski iskazi su tada, kao i injeniki iskazi, lingvistiki entiteti i pripadaju diskursu,10 ali nepotpunom diskursu (diskursu koji nije diskurzivna praksa). Preti opasnost da akumulirano naslee tekstualne autoreferentnosti postane istinski habitus sociologije, kao jedini uslov svake
5 6

Fuko, M., Arheologija znanja, Plato, Beograd, 1998, str. 222. Fuko, M., Isto, str. 26. 7 Fuko, M., Isto, str. 214. 8 Uporediti: Fuko, M., Arheologija znanja, Plato, Beograd, 1998, str. 26., kao i Jaus, R.H., Estetika recepcije, Nolit, Beograd, 1978, str. 40 i dalje. 9 Videti: Rajh, A., Postmoderna arhivistika: Uvodna pitanja, Arhivski vjesnik, Zagreb, No. 46, 2004., str. 13. 10 Videti: Vajt, H., Fabulacija povijesti i problem istine u reprezentaciji povijesti, K.- asopis za knjievnost, knjievnu i kulturnu teoriju, Zagreb, 2003., br. 1, str. 34.

12

SOCIOLOKI DISKURS

mogue prakse. Ovakav diskurzivni habitus sociologije, podrazumevao bi premetanje referentnog univerzuma sociologije od stvarnosti (realnog, postojeeg) ka tekstu, kao dovoljnom i samodovoljnom, prostoru diskursa. Takav diskurs ne temelji se na stanju i egzistenciji objekta, ve se egzistencija objekta temelji u diskursu. Predmet socioloke analize ostaje u krugu teksta i teorije, postaje potpuna konstrukcija, zarobljen u starom pojmovnom habitusu, zanemaruje dinamine drutvene promene u vlastitom okruenju ili vrlo blago reaguje na njih. Za savremenu sociologiju postavlja se nekoliko vanih pitanja vezanih za stanje njenog teorijskog, istraivakog i analitikog habitusa. Pre svega, pitanje stanja i poretka socioloke paradigme (paradigmi)? Zatim, ta obezbjeuje suverenitet sociolokog diskursa? Da li ideja drutvenog gubi primarnost u paradigmatskom i diskurzivnom habitusu sociologije? Da li subjektivno (pod uticajem liberalizma i individualizma) dobija primat nad objektivnim pristupom u predmetnom habitusu sociologije? Kakav je odnos makro i mikro nivoa u sociolokoj teoriji i istraivanju? Da li sociologija konstantno osavremenjuje svoj predmet istraivanja? Kakav je odnos izmeu forme i sadraja u centralnim pojmovima sociolokog pojmovnog i kategorijalnog opusa (ovek kao drutveno bie, drava, demokratija)? Neka od ovih pitanja proveravamo u ovom tekstu.

Zaboravljena paradigma
Jedno od zapostavljenih podruja u savremenoj sociologiji jeste pitanje socioloke paradigme (paradigmi). Ovaj problem je prisutan u skoro svim postmodernistikim teorijama (teorijskim pravcima, kolama miljenja) u sociologiji (simboliki interakcionizam, etnometodologija, teorija razmene i racionalnog izbora, integrativne teorije, feministike teorije i sociologija svakodnevnog ivota). To se odnosi, pre svega, na nastojanje ovih teorijskih pravaca da nametnu nove poglede i stavove bez prethodnog jasnog ukazivanja na stanje paradigme u tom teorijskom prostoru kojim se ele baviti. Beei od velikih pitanja i velikih teorija, postmodernistiki teorijski pravci i sociologije svakodnevnog ivota daju prednost malim temama i pitanjima i tako se udaljavaju od osnovne socioloke paradigme. Na taj nain se savremena sociologija susree sa vanim problemima koje ne moe da rei: odnos makro i mikro nivoa u istraivanjima; odnos objektivnog i subjektivnog; sve vei ulazak zdravorazumskog shvatanja u nauni prostor; tenja za dekonstrukcijom i relativizovanjem osnovnih teorijskih struktura, kao i pokuaj da se predmet sociologije pomeri od drutva ka pojedincu. Zapostavljanje pitanja paradigme u savremenim sociolokim raspravama, anlizama i istraivanjima vidi se u nekoliko aspekata. Kao prvo, bei se od
13

SOCIOLOKI DISKURS

rasprave o ulozi i znaaju paradigme u sociologiji, kao orijentacije, naunog prostora i metodolokog usmerenja koje daje savremena nauna zajednica (u ovom sluaju socioloka zajednica) svakom istraivau (sociologu). Drugo, u savremenim sociolokim istraivanjima nema znaajnije i precizne rasprave i naune brige o poretku pardigmi. Tree, nema jasne razlike izmeu paradigme i diskursa, kao dva najvanija nauna prostora koji daju znaaj i dinamiku sociolokim istraivanjima. etvrto, uoava se poveano prisustvo pojednostavljenog, skoro zdravorazumskog, poimanja paradigme, koje se ogleda u tome da se svaki stav, miljenje, nova tema ili teorijski pristup proglaava paradigmom. O ovim problemima u savremenoj sociologiji bie vie rei u nastavku ovog rada. Kakva je uloga i znaaj paradigme za savremenu sociologiju? Pre svega, treba poi od stava o znaaju paradigme za svaku nauku, da bi se kasnije razumeo njen znaaj za sociologiju. Podsetimo se da paradigma predstavlja siguran put koji je usvojila (izgradila, utemeljila) neka nauna zajednica kao skup pravila, zakona, teorija, metodolokih instrumenata i naina povezivanja teorije i prakse, od kojih jedan naunik ili grupa istraivaa polaze u svom radu. To je svojina jedne naune zajednice u smislu resursa koji nisu vremenski i prostorno ogranieni i koje naunici koriste shodno svojim sposobnostima i senzibilitetu. Tomas Kun je zasluan za otkrie i formulisanje naune paradigme, kao i ukazivanje na njen znaaj u konstituisanju, razvoju i stanju svake normalne, zrele nauke.11 Bez poznavanja, usvajanja i pozivanja na paradigmu (paradigme) nauka se ne moe razvijati a naunici su preputeni lutanju bez sigurnog kompasa i pravila koja e im pomoi u odgonetanju prirodnih i drutvenih zagonetki. Ako se ne dre paradigme, naunici i istraivai e sve (ili veinu) injenice i pojavne elemenate, uzimati kao podjednako relevantne za predmet istraivanja. Naunici e tada ostati na onim injenicama i pojavnim manifestacijama koje su dostupne obinom posmatrau, ili kako bi Kun rekao, u predparadigmatskoj fazi nauke, odnosno, nee biti u mogunosti da ispune zahteve paradigme i unee u svoje istraivanje duh pred-paradigmatske nauke. Njihovi napori i njihov rad izgledae kao da poinju od poetka neki nauni rad, umesto da ga nastavljaju, dograuju, dopunjavaju i ire. Takav naunik ili grupa naunika (istraivaa) nisu svesni da paradigma sadri elemente koji su trajni, koji ostaju ak i onda kada jedna paradigma bude zamenjena drugom paradigmom. Jedan od razloga naputanja paradigme ili izbegavanja njenih strogih pravila i naunih procedura, od strane istraivaa, jeste to to neki istraivai
11 Paradigma je ono to lanovi jedne naune zajednice dele i, obrnuto, jedna nauna zajednica sastoji se od ljudi koji dele jednu paradigmu [] Prema tome, nauna zajednica sastoji se od onih koji se aktivno bave jednom naunom specijalnou (Kun, T., Struktura naunih revolucija, Nolit, Beograd, 1974., str. 240, 241).

14

SOCIOLOKI DISKURS

nisu razumeli sutinu paradigme, koja je razvojna i ostavlja prostor za stalne dopune, dorade i kreacije. Mnogi savremeni nanici i istraivai paradigmu shvataju kao obrazac, emu, model kome se treba slepo pokoravati i bez ostatka ga primenjivati. Ako u tome ne uspeju, onda bee od paradigme u instrumentalizam, empirizam, svakodnevni ivot, razvijajui, ponekad, esejistiki, urnalistiki i literarni pristup predmetu istraivanja. Ovi naunici, istraivai ne shvataju da paradigma baca svetlost i na one probleme i injenice koji se nalaze izvan njenog okvira a koji su vani za ukupno stanje nauke, posebno kada su u pitanju drutvene nauke. Postoje i istraivai koji ignoriu paradigmu ili je proglaavaju zastarelom, pravdajui to slobodom naunog stvaralatva i potrebom irenja individualizma i subjektivizma u nauci. Kun je bio svestan tih opasnosti, zbog toga je napomenuo da pojmovi kao to su model i obrazac nisu dovoljni za potpuno definisanje i razumevanje paradigme. Paradigma nije objekat koji se kopira, ve okvir iji se prostor i sadraj dalje artikulie i specifikuje pod novim i stroijim uslovima. 12 Paradigma kao okvir naunog istraivanja (ispunjen zakonima, metodama, instrumentima, pojmovnim kategorijama, naunim jezikom i teorijom) slui za proirivanje naunog znanja kroz otkrivanje novih injenica, kao i podudaranje tih injenica sa normama, zakonima i predvianjima koje je paradigma prethodno postavila. Na taj nain, paradigma ostavlja prostor za stalna dodavanja i doterivanja naunih elemenata, inei i samu sebe predmetom daljnje dopune, usklaivanja sa okruenjem (naunim i empirijskim) i menjanja prevazienih elemenata u vlastitom poretku, kao i u poretku nauke koju reprezentuje i ije delove dri na okupu. Drugi bitan razlog beanja savremenih naunika od naune paradigme i traganje za lakim i jednostavnijim pravilima i principima naunog istraivanja, vidimo u delovanju postmodernizma i postmodernistikih rasprava koje su zahvatile ukupan svetski kulturni prostor u drugoj polovini XX veka. Postmodernizam je doao u konflikt s naunom paradigmom, pre svega, svojim insistiranjem na dekonstrukciji i ralativizaciji svega postojeeg, kao i davanjem prednosti subjektivnom doivljaju, pogledu i pristupu (subje ktivizam) nad objektivnim stanjem stvari. Naunici koji nisu mogli da odgovore strogim zahtevima paradigme ili nisu izdrali njen pritisak na vlastiti nauni habitus, rado su prihvatili principe postmodernizma i postepeno ih unosili u savremene naune rasprave. Tako su ponekad uspevali da izbegnu kontrolu i redukciju koju paradigma namee kako bi spreila upotrebu nejasnih pojmova, stavova i formulacija. Kao trei razlog izbegavanja naune paradigme moe se uzeti veliki uticaj korporacija i ekonomskih centara moi na nauku i nauna istraivanja. Nauka se industrijalizuje, ona se uvodi u korporacijski sistem, slui korporacijskim
12

Kun, T., Isto, str. 65-67.

15

SOCIOLOKI DISKURS

interesima i interesima velikih centara moi. Nauka tako postaje zanat, neosetljiva na probleme koje u drutvu stvaraju njeni rezultati istraivanja (ekoloki, zdravstveni, bezbednosni rizici); prioritet postaje sticanje novca i dobijanje sredstava za projekte koji e opravdati zahteve i nastojanja velikih kompanija. Tako dobijamo preduzetniku nauku13 koja gubi nepristrasnost i objektivnost u svom istraivanju i koja rtvuje paradigmatska pravila i procedure kako bi prihvatila tehnoloku i korporacijsku dominaciju. U ovu grupu razloga udaljavanja naunika od naune paradigme, moemo dodati i uticaj razliitih ideologija, politikih ideja i praksi, kao i socijalnog kulturnog okruenja. Prva dva razloga udaljavanja od naune paradigme posledica su unutranjih slabosti nauke, kao i snage i vrstine naune zajednice. Trei razlog je posledica spoljanjeg pritiska na nauku i naunu zajednicu od strane ekonomskih, politikih i ideolokih subjekata u drutvu i centara moi od lokalnog do globalnog nivoa. Prva dva razloga udaljavanja od naune paradigme dovode do slabljenja naune preciznosti, jasnoe, izraajnosti i sistematinosti, odnosno do pojave metodoloke i teorijske erozije nauke. Trei razlog dovodi do parcijalizacije, atomizacije pojedinih nauka i otvara pitanje etke dimenzije nauke. Kako su se tri prethodno pomenuta razloga udaljavanja od naune paradigme manifestovala u sociologiji? Nerazumevanje sutine i znaaja univerzalne paradigme dovelo je do pojave velikog broja teorija i teorijskih pravaca u sociologiji, koji su eleli da nadoknade nedostatke svake prethodne teorije, ali na takav nain da odbacuju i negiraju osnovne elemente tih teorija, umesto da ih proiruju i dodaju nove stavove, prilagoavaju istorijskom i praktinom kontekstu. Posebno je interesantna pojava ignorisanja jednih teorijskih paradigmi od strane drugih i izostanak njihovog meusobnog dijaloga. Tako funkcionalizam potpuno zaobilazi Marksovo poimanje konflikta i drutvenih promena, pa ponekad izgleda kao da te dve teorije ne pripadaju optoj sociolokoj paradigmi. Zimelovi sledbenici ne uzimaju u obzir Marksove analize podele rada, uloge i znaaja velikih drutvenih grupa i slino.14 Nedostatak meusobnog dijaloga i sueljavanja osnovnih postavki tri
13

U veoma inspirativnoj anlizi odnosa nauke, znanja i drutvenih uslova, Deri Ravec pominje etiri aspekta, etiri metamorfoze savremene nauke koje dolaze do izraaja u njenom prilagoavanju dominaciji tehnoloke i korporacijske logike: slaba (traljava) nauka; preduzetnika nauka (trka za novcem); bezobzirna nauka i etvrto, prljava nauka. (Ravetz, J., Scientific Knowledge and its Social Problems, Transaction Publishers, 1996.) 14 Luis Kozer je dao opirnu i vrednu analizu uloge i znaaja konflikta u drutvu i drutvenoj grupi, oslanjajui se iskljuivo na Zimelove stavove i ne ukljuuje stavove Marksa, Gistava le Bona ili nekog drugog klasika sociologije (Coser, L., The Function of Social Conflict, videti prevod na srpski: Kozer, L., Funkcije drutvenog konflikta, Mediterran Publishing, Novi Sad, 2006.) Na drugoj strani, Tomas Veber svoju analizu konflikta ne oslanja ni na Marksa, ni na Zimela, ni na Kozera, ni na Darendorfa, ak ni u poglavlju u kome objanjava uzroke i sutinu konflikta (Weber, T., Conflict Resolution and Gandhian Ethics, videti prevod na srpski: Veber, T., Pojedinac i konflikt iz Gandijeve perspektive, Prometej, Novi Sad, 2007.). Ova dva primera pokazuju kako se zanemaruje opta socioloka paradigma koja uvek treba da zadraava neke elemente koji prate pojmovni i teorijski diskurs.

16

SOCIOLOKI DISKURS

najvee klasine teorijske paradigme (marksizam, funkcionalizam i strukturalizam) i isticanje vrednosti koje su preivele posle prolaska njihove dominacije, ukazuje na slabosti diskursa u okviru teorijske paradigme kod savremenih sociologa.15 Ova slabost je dovela, na jednoj strani, do beanja od sve tri pomenute paradigme i pojave mnogo novih teorijskih rasprava i kola miljenja koje su pretendovale da postanu savremene grand teorije. Na drugoj strani, diskontinuitet u razvoju teorijskih sociolokih paradigmi manifestovao se kao neravnotea izmeu makro i mikro nivoa u sociolokoj analizi (prevlast mikrosocioloke analize) i prevlast empirijskog, instrumentalno-tehnikog nad teorijskim delom metodolokog postupka u sociolokim istraivanjima. To je uinilo manje koherentnom i nestabilnom unutranju strukturu sociologije i promenilo njen odnos prema drugim srodnim disciplinama. Drugi, ranije pomenuti razlog udaljavanja od teorijske paradigme doveo je do relativizacije nekih vrstih stavova o drutvu iz ranijih klasinih teorijskih principa i uvoenja novih nesociolokih elemenata u teorijski i pojmovni diskurs (mekdonaldizam, figuracije, svet ivota, dramaturgija, saoseajna introspekcija, etnometodologija, mrea razmene i slino). Sve to je dovelo do atomizacije opteg teorijskog okvira i do podele na brojne ue socioloke discipline, bez jasne raspodele predmeta istraivanja. Nastupila je dominacija tumaenja ponaanja i simbola u svakodnevnim ljudskim postupcima (hermeneutizacija sociologije), umesto istraivanja, analize, dokazivanja i teorijskog proveravanja. Hermeneutika je sastavni deo socioloke teorije, neophodno je da se stalno unapreuje, ali ako se udaljava od epistemolokog, metodolokog i teorijskog diskursa i previe pribliava relativizmu i ad hoc konstruktivizmu, onda je ona manje produktivna za sociologiju. Sociologija ne moe biti hermeneutikocentrina nauka, kao to ne moe biti ni epi stemocentrina16, pretvarajui istraivaa sociologije (sociologa) u apstraktnog i zarobljenog homo academicusa. Trei razlog je doveo do gubljenja kritike dimenzije sociologije kao jedne od njenih najvanijih dimenzija i uloga u drutvu. To je dovelo do jaeg uticaja ideolokih i politikih subjekata na socioloka istraivanja i nauna objanjenja. Skretanje glavnog toka sociologije na primarno empirijska pitanja, bez vrste teorijske koordinacije dovelo je sociologiju u poziciju da se bavi malim pitanjima i da deo svog predmeta istraivanja prepusti drugim naukama kao to
15 Osamdesetih godina XX veka odvijao se irok diskurs unutar marksistike teorijske paradigme, koji je samodovoljno i trijumfalno sugerisao reafirmaciju i vitalnost Marksove teorije 100 godina posle njegove smrti, ali taj diskurs nije ukljuio i dijalog sa funkcionalizmom, strukturalizmom i drugim teorijskim diskursima koji su se uporedo odvijali u okviru sociologije. Naprotiv, on im se suprotstavljao i ukazivao na njihovu teorijsku insuficijentnost i nemogunost konekcije sa praksom. Slino se dogaalo i funkcionalistikom diskursu tokom pedesetih i esdesetih godina XX veka. Ako sa strane posmatramo, izgleda kao da te tri teorijske paradigme dolaze iz tri razliite opte paradigme (ekonomije, lingvistike, istorije). 16 Bourdieu, P., Marcel Mauss aujourd'hui, Sociologie et socits vol. 36, 2004., n 2.

17

SOCIOLOKI DISKURS

su poltike studije, psihologija, marketing, organizaciono ponaanje i komunikologija. Nova,preduzetnika sociologija je beei od svoje sutine (paradigmatskog, diskurzivnog i metodolokog habitusa) dovela do dalje atomizacije sociologije i nejasne veze sa bliskim disciplinama, slabei svoju poziciju u akademskom drutvenom prostoru i umanjujui svoj eksplanatorni kredibilitet. Ono to Agamben konstatuje za filozofiju17, desilo se i savremenoj sociologiji: postala je razbacana na svojoj teritoriji, prepustila je deo svojih resursa drugim naukama, otupila teorijsku i kritiku otricu. Paradigma koju je utemeljio Kun jeste univerzalna paradigma i podrazumeva okvir, stavove, principe i procedure koji se odnose na sve nauke (prirodne, tehnike i drutvene). Paradigma, shvaena u Kunovom smeru razmiljanja, predstavlja stalni dijalog i interakciju izmeu naune zajednice, njene naune tradicije i njenog okruenja, to mora dovesti do potrebnog konsenzusa o osnovnom sadraju paradigme.18 Nauka se konstituie, postaje zrela i normalna tek onda kada je u stanju da prihvati, apsorbuje i artikulie univerzalnu naunu paradigmu. Neko istraivanje, analiza, rasprava ili uenje postie nauni dignitet tek onda, kada primenom pravila univerzalne paradigme uspe da iskristalie bar jednu teorijsku ili vie pojmovnih paradigmi. Kako kae Merton, paradigma je temelj na kome poiva zgrada teorije, interpretacije i analize.19 Univerzalna paradigma je posebno vana za drutvene nauke. Ona je od strane sociologije (sociologa) odmah prihvaena i predstavljala je osnovu njene daljnje izgradnje i razvoja kao samostalne nauke, kao to je pruila i mogunost za zasnivanje jedne posebne socioloke discipline, sociologije saznanja, odnosno sociologije nauke, koja se brine o teorijskom i meto dolokom stanju, vitalnosti i praktinoj ulozi i poziciji sociologije.

Poredak paradigmi
Da bi se razumela sutina i znaaj paradigme za savremenu sociologiju, potrebno je ukazati na poredak paradigmi u celokupnoj zgradi sociologije. Pre svega, treba pronai kriterije na osnovu kojih se moe uspostaviti podela paradigmi i njihov meusobni poredak.20 Mi uzimamo tri kriterija koja nas vode
17 Agamben, G., What is a Paradigm , A lecture by Giorgio Agamben, August 2002. (www.egs.edu/faculty/agamben-resources.html) 18 Sardar, Z., Thomas Kuhn i ratovi znanosti, Naklada Jasenski i Turk, Zagreb, 2001. 19 paradigme unapreuju kumuliranje teorijskih interpretacija. Paradigma je temelj na kome se gradi kua interpretacije. Ako se novi sprat ne moe sagraditi na takvom temelju, onda se mora posmatrati kao novo krilo totalne strukture, a temelj pojmova i pretpostavki mora biti proiren da bi podupirao to krilo. (Merton, R. K., O teorijskoj sociologiji, Plato, Beograd, 1998., str. 106). 20 Rejmon Budon govori o etiri vrste paradigmi: 1. metateorijske (opti stavovi o nastanku neke teorije); 2. pojmovne (slue za klasifikaciju); 3. poredbene, analogijske ili paradigme slinosti (drutvo je slino pozoritu); 4. formalne paradigme (principi analize drutvenih pojava). Vidimo da ova podela paradigmi

18

SOCIOLOKI DISKURS

ka mogunosti da izvrimo podelu na tri grupe paradigmi. Prvi kriterij je pitanje optosti i irine obuhvata predmeta istraivanja, odnosno totalitet i kontinuitet zadravanja opteg predmeta sociologije (ili bilo koje druge nauke) i ravnomerne raspodele predmeta istraivanja izmeu pojedinih disciplina iste nauke (u naem sluaju sociologije). Prema tom kriteriju mogu se identifikovati etiri paradigme: univerzalna paradigma; opta paradigma; teorijska paradigma i pojmovna paradigma. Drugi kriterij uzima u obzir funkciju i zadatak paradigme u nauci i drutvu. Na osnovu ovog kriterija razlikujemo dve paradigme: teorijsku i praktinu. Trei kriterij polazi od upotrebe jezika i kategorijalnog aparata u analizi i objanjenju nekog problema. Prema ovom kriteriju moemo razlikovati naune i zdravorazumske paradigme. Prethodno smo napomenuli da je univerzalna paradigma u osnovi svake nauke, pa tako i sociologije. Univerzalna paradigma se moe zamisliti kao skup proverenih teorijskih, metodolokih, sistematizovanih i organizovanih, ka praksi usmerenih, rezultata istraivanja, koje je jedna nauna zajednica usvojila i u kontinuitetu ih predaje u nasledstvo svakoj novoj generaciji naunika. Univerzalna paradigma je orjentir i putokaz svakom pojedinanom nauniku ili grupi naunika, istovremeno data i zadata od ukupne naune (svetske) zajednice i svakog njenog posebnog dela nastalog na osnovu podele po pojedinim vrstama nauka, vremenu i prostoru. Kao sledeu fazu, nauka mora da razvije svoju optu paradigmu, odnosno kostur koji e nositi i drati celu zgradu, vrsto vezanu za temelje (univerzalnu paradigmu). Za sociologiju, opta paradigma je istovremeno i njen opti predmet istraivanja, a to je drutvo shvaeno kao totalitet drutvenih odnosa, pojava, procesa, tvorevina i struktura posmatranih kroz prizmu ovekovih aktivnosti. Opta socioloka paradigma ini njen osnovni okvir (kostur) koji nastaje kao rezultat primene principa univerzalne paradigme na analizu drutva. Opta paradigma obezbeuje nauni dignitet sociologiji i daje joj zadatak da u centar prouavanja postavi drutvo u svim njegovim oblicima, stanjima, vremenskim i prostornim dimenzijama. Kako e se ostvariti zadatak koji opta paradigma postavavlja sociologiji, zavisi od naunih teorija koje e se razviti kao skup otkria, razumevanja i objanjenja kroz primenu adekvatnih metodolokih principa i pravila. Naune teorije, teorijske paradigme, su trei nivo u poretku scociolokih paradigmi (kao i paradigmi drugih nauka). One obezbeuju sadraj, razvoj, dinamiku, snagu i perspektivu nauke. Ono to je sociologija, kao drutvena nauka, do sada
nema poseban kriterij podele, da li je to prema optosti, irini, predmetu ili neem drugom. ak se moe rei da postoji vie kriterija u jednoj takvoj podeli, dok trea paradigma (analogija, slinost, poreenje) moe biti prisutna (ak se to i podrazumeva) u svakoj od preostale tri. Tu je vie re o metodolokom postupku. (Videti: Boudon, R. & Bourricaud, F., Dictionnaire critique de la sociologie, deuxime dition, Presses universitaires de France, Paris, 1986., Boudon, R., The Social Sciences and Two Types of Relativism, Journal of Classical Sociology, 2005., Vol. 5).

19

SOCIOLOKI DISKURS

postigla, sadrano je u njenim glavnim teorijama (pozitivizam, funkcionalizam, marksizam, strukturalizam) i njihovom objanjenju drutva. Zbog toga se i namee to krucijalno, trostepeno pitanje: da li savremena sociologija razvija, unapreuje, dograuje i jaa svoju optu paradigmu, ili je naputa (kako sugerie Turen), odnosno, da li je zamenila stare teorijske paradigme, iscrpivi njihov okvir i uvela novu (nove) paradigmu (paradigme) ili se prilino udaljila od naune paradigme (kako smo to konstatovali u uvodu ovog teksta) i dopustila da bude zarobljena u svom neparadigmatskom prostoru?21 Pojmovna paradigma predstavlja okvir u kome se nalaze elementi koji grade i razvijaju pojedine socioloke pojmove i termine. Ova paradigma prua svu potrebnu infrastrukturu za razvoj jedne nauke. Kvalitet sociolokih teorija i stabilnost njenih paradigmi zavisi od kvaliteta pojmovnih paradigmi, kao to kvalitet i trajanje pojmova i termina zavise od toga da li su nastali iz elemenata paradigme ili su uzeti iz neparadigmatskog prostora. Otkrie, razumevanje i objanjenje, kao tri elementa socioloke naune poluge, direktno zavise od upotrebe proverenih pojmova, kao i konstrukcije novih koji e popuniti nastalu prazninu u brzom razvoju teorijskog diskursa. Sociologija e biti nauka o drutvu sve dok njena pojmovna paradigma (paradigme) bude mogla potvrivati vrednost starih pojmova i konstruisati nove koji e obuhvatiti nove oblike drutvenosti, koji nastaju kao posledica stalnog tehnikog razvoja i demografskog rasta. Zbog toga je neophodno da se savremeni sociolozi vie bave starim pojmovnim paradigmama kao to su: drutveno bie (ovek kao drutveno bie), klasa, otuenje, mo, drava, socijalizacija, kontrola, uticaj, vlast, demokratija i slino; da bi se videlo koliko su te paradigme jo upotrebljive, koliko su dograene, osavremenjene ili ostale zaputene. To je vano isto kao i rasprava o novim pojmovnim paradigmama kao to su: virtuelna zajednica, sajber drutvo, umreeno drutvo, drutvo znanja, Moloh, Automaton, figuracije, nova kulturna istorija, inkluzija, postmodernizam, strah, rizici, polje, socijalni kapital i slino. Potrebno je utvrditi da li su nove pojmovne paradigme nastale iz elemenata starih paradigmi, da li se zadrao nauni kontinuitet i da li e novi paradigmatski okvir biti iri, sadrajniji i podsticajan za dalja istraivanja. Poredak paradigmi u sociologiji vaan je zbog njenog ukupnog razvoja, karaktera, naunog habitusa i perspektive. Isto tako, treba stalno voditi rauna o poretku paradigmi jer nije mogue preskakati taj poredak prilikom izmene istroenih i nedovoljno produktivnih elemenata neke paradigme ili paradigme u celini. Naime, nije mogue zameniti optu socioloku paradigmu ako nije izvrena svestrana priprema kroz promene pojmovne i teorijske paradigme.
21 Ovaj tekst ima nameru da pokrene diskusiju o ovom pitanju i pozove naunu, socioloku zajednicu da se ozbiljno pozabavi problemom paradigmatskog i diskurzivnog stanja dananje sociologije.

20

SOCIOLOKI DISKURS

Redosled u izmeni paradigme je obrnut od redosleda njenog konstituisanja.22 Prvo se menjaju pojmovne paradigme, pa zatim teorijske, dok opta paradigma ostaje, samo se dograuje i ojaava. Univerzalna paradigma je logikoepistemoloki okvir, apstraktno-teorijska konstrukcija, dovoljno fleksibilna da njena izmena nema smisla. Zbog toga nije u pravu Turen kada postavlja pitanje zamene opte socioloke paradigme, stavom da sociologija vie ne prouava drutvo, da vie nije nauka o drutvu, ve o pojedincu i da vie nema drutva.23 Bez obzira to Turen sugerie da su se izmenili socijalni akteri na drutvenoj sceni, to su se akteri odvojili od sistema, to je dolo do uspona individualizma, buenja subjekta, do provale demokratije, nastanka drutva ena ili drutva bez ena; mi i dalje ne moemo govoriti o nestanku drutva ve o njegovim viestrukim i radikalnim promenama. Potrebno je razviti diskurs u okviru nekih pojmovnih paradigmi, kao to su drutveno bie, globalno drutvo, predstavljanje, izbor, socijalizacija, komunikacija, emancipacija, socijalni odnosi, dominacija, otuenje, mo i manipulacija; da bi se neto vie saznalo o vrednosti teorijskih paradigmi koje odbacuju stare i prihvataju nove pojmove. Tek posle toga bi mogla krenuti rasprava o stanju opte socioloke paradigme, o potrebi i mogunostima njene izmene, odnosno, o Turenovom predlogu za novu optu paradigmu sociologije, koja e trasirati put u sociologiju slobode, osloboenu od drutvenog determinizma. Druga grupa paradigmi, zasnovana na kriteriju njihovog zadatka i funkcije u nauci i drutvu, ukljuuje teorijske i praktine paradigme. Kao to smo prethodno pomenuli, teorijska paradigma podrazumeva okvir koji je nastao kao logiko-epistemoloka i metodoloka konstrukcija koja sadri sve potrebene elemente za nauni rad, koji su rezultat stalnog istraivanja, odnosno, otkria, razumevanja i objanjenja nekog zakona. Njena funkcija je da usmerava nauku, vodi rauna o njenoj unutranjoj strukturi, razvija i bogati njen diskurzivni prostor i verifikuje objanjenja koja su nastala kao rezultat znaajnog i irokog naunog diskursa. Teorija definie i operacionalizuje pojmove, povezuje ih u jedan sistem i osigurava njihov razvoj, upotrebu i svrsishodnost. Praktina paradigma se odnosi na iskustvene i empirijske injenice24 i podrazumeva pravila u svakodnevnom ivotu i radu ljudi. To je, najee, skup rutinskih postupaka i ponaanja u svakodnevnoj komunikaciji, ali i novih formi i akcija
Da se posluimo Mertonovom metaforom o paradigmi kao temelju (teorijske) zgrade i da konstatujemo da nije mogue menjati temelj zgrade, a da spratovi, unutranjost spratova i krov ostanu sauvani. Popravljanje zgrade mogue je od prepravke krova (u naem sluaju to su socioloke pojmovne paradigme), pa tek spratova i njihove unutranjosti (u naem sluaju to su socioloke teorije). Ako temelji nisu vrsti, nije mogue dodavati nove spratove. 23 Videti: Touraine, A., A new Paradigm for understanding today's world, Polity Press, 2007.; Touraine, A., Sociology without Societies, Cuurent Sociology, March 2003., Vol. 51(2), 123-131.; Touraine, A., Is Sociology still the Study of Society?, Thesis Eleven, No. 23, 1989. 24 Razliku izmeu iskustva i empirije ovde pravimo u znaenju koje je ponudio Bernard Valdenfels. U tom smislu videti: Valdenfels, B., Topografija stranog, Stilos, Novi Sad, 2005, str. 20.
22

21

SOCIOLOKI DISKURS

koje ele da prevaziu neko postojee stanje i uspostve nove odnose. Prakse su, da parafraziramo Burdijea, aktivnosti ljudi koje nisu ni objektivno definisane, ni potpuno slobodne. Rad u koli, ivot u porodici, uspeh u poslu, upravljanje gradom imaju svoje praktino-paradigmatske okvire, koji se razlikuju od teorijskog pristupa obrazovanju, drutvenoj grupi ili vlasti. Teorija prolazi kroz prizmu prakse, kao to se i praksa oplemenjuje teorijom. Nauka mora da ukljuuje i teorijske i praktine paradigme u njihovom odnosu ravnotee. Kada je re o podeli paradigmi na naune i zdravorazumske, moe se rei da nauna paradigma koristi metod, teoriju i nauni jezik koji je specifian za svaku nauku i ima zadatak da sprei upliv nenaunih pojmova i kategorija u diskurzivni prostor nauke, odnosno njihovo due zadravanje ili preovladavanje u tom prostoru. 25 Zdravorazumska paradigma podrazumeva uoavanje drutvenih injenica na osnovu utiska, rutinski odnos prema njima, ostajanje na manifestnim elementima neke pojave ili procesa, bez traganja za uzrocima i latentnim elementima procesa i odnosa. Zdravorazumska paradigma moe da dopusti da se neki problem proglasi reenim tamo gde nauka vidi tek njegovo skriveno ili novo i ire ispoljavanje. Naravno, zdravorazumsko miljenje i znanje je esto polazna taka za uoavanje neke injenice koja e tek naknadno postati predmet teorijske rasprave i analize i tako omoguiti nauno (sa)znanje. Meutim, ne sme se dozvoliti konverzija zdravorazumskog, obinog jezika (pojmova, termina, simbola i stavova konstrusanih iskustvom) u nauni jezik (epistemoloki konstruisan pojmovno kategorijalni aparat naune empirije). To e dovesti (dovelo je) do relativizovanja naunog znanja i problema sa poimanjem objektivnosti naunog znanja i odnosa: predmet istraivanja in saznanja akter (subjekt) saznanja.

Znaaj diskursa
Mnogi problemi u razvoju savremene sociologije potiu od nedovoljnog razumevanja i prihvatanja uloge i znaaja naunog diskursa. Da se podsetimo da pod diskursom podrazumevamo skup aktivnosti koje ukljuuju misao o neemu, govor i rasprave o predmetu istraivanja, simbole, znaenje i jezika usmerenja, zatim put od uoavanja problema do njegovog objanjenja, mo poricanja i mo dokazivanja,26 pokretanja, razdavajanja i uslovljavanja ukupnih teorijskih dogaanja u okviru jedne paradigme i meu paradigmama. Diskurs je
25 Kako kae Mileva Filipovi, parafrazirajui Burdijea: sociologija se moe izboriti sa zdravorazumskim kriterijima pod uslovom da ih izriito uzme za predmet, umjesto da ih pusti da se uvedu u nauni diskurs (Filipovi, M., Sociologija i postpozitivistike paradigme: neke saznajne tekoe savremene sociologije, Sociologija, br. 3, 2008., str. 255). Upozorenje o opasnostima oslanjanja na zdrav razum i nemogunost njegovog olakog odbacivanja u sociolokom diskursu, izneo je jo i Emil Dirkem u predgovoru Pravilima sociolokog metoda. 26 Fuko istie da je diskurs mo koju treba zadobiti (Fuko, M., Poredak diskursa, Karpos, Loznica, 2007., str. 9).

22

SOCIOLOKI DISKURS

energija i pokretaka snaga teorije, metodologije i nauke, ali i spona teorije i prakse, vetina prevoenja teorije u praksu i obrnuto. Diskurs je istovremeno kontinuitet i diskontinuitet u teorijskom nizu i u praktinom manifestovanju predmeta istraivanja. Ako je diskurs u krizi, onda je i nauka u krizi. Nae je miljenje da je diskurs u savremenoj sociologiji u znaajnoj krizi i da je to uslovilo mnoge teorijske, praktine i kritike nedostatke koje danas uoavamo kao prepreku njenoj dinamici, aktuelnosti i daljoj afirmaciji.27 Kao prvi problem moe se uoiti nedovoljno isticanje i uoavanje razlike izmeu diskursa i paradigme. Ako je paradigma opti okvir naune aktivnosti, onda je sve to se deava u tom okviru nauni diskurs. U okviru savremene sociologije, posle opadanja aktuelnosti strukturalizma i marksizma kao dominantnih teorijskih paradigmi, pojavila se tendencija zasnivanja novih paradigmi. Moe se rei da veina njih predstavljaju diskurse u okviru pokuaja oslobaanja od klasinih teorija i zasnivanja novih. Tako sve varijante poststukturalizma i neo-marksizma predstavljaju diskurs koji iri, jaa ili slabi prostor pomenutih teorija, pre nego to zasniva novu teorijsku paradigmu. U okviru sociolokih rasprava oznaenih kao teorije o postindustrijskom drutvu i postmodernizmu, re je razvoju diskursa koji pokuava da uvede u teoriju brojne iskustvene injenice i praktine promene u socijalnoj i kulturnoj dimenziji drutva, izazvane brzim tehnolokim, tehnikim i ekonomskim razvojem. Najbolji primer zamene diskursa i paradigme jesu teorije svakodnevnog ivota i rasprave o globalizaciji, koje su pretendovale da zauzmu poziciju novih sociolokih paradigmi, a stvarno su ostale na nivou diskursa. Celokupan spektar analiza oznaenih kao sociologija svakodnevnog ivota, predstavlja skup pojmovnih diskursa o individualizmu, slobodi, refleksivnosti, komunikaciji, stilu i nainu ivota; podstaknut dominacijom (neo)liberalne ekonomije i liberalne ideologije. Rasprave o globalizaciji su samo novi diskurs na ve davno istaknute probleme brzog ekonomskog, naunog, tehnikog i tehnolokog razvoja, koji donosi sve vee socijalne i kulturne tekoe kolektivitetima kao to su drava, nacija, vera i tako pojaavaju problem individualnog i kolektivnog identiteta. Uporedo sa ekonomskim i tehnikim promenama, rastu i brojni rizici u drutvu, ija kontrola postaje sve manje mogua. Jedan od problema nerazumevanja znaaja i funkcije diskursa javlja se kod pokuaja da se izdvoji jedan elemenat iz diskursa, koji se eli nametnuti kao paradigma. Takav je sluaj sa nastankom feministike teorije (teorija), gde je rodni elemenat u diskursu o meuljudskim odnosima izdvojen i nametnut kao teorijska paradigma. Sledei problem je zanemarivanje diskursa u elji da se pobegne od stare
27

Zanimljivu i podsticajnu raspravu o krizi diskursa u sociologiji videti u: Stridom, P., Discourse and Knowledge, The Making of Enlightenment Sociology, Liverpool University Press, 2000.

23

SOCIOLOKI DISKURS

paradigme i zasnuje nova. Da li je, zbog toga, potrebno neke analize Gidensa, Burdijea, Baumana, Deride, Homansa, Gofmana ili Vilirija proglasiti novim paradigmama, ili prihvatiti kao diskurs u okviru teorijske paradigme oznaene kao strukturalizam? Zato beati od strukturalizma, kada je struktura jedna od temeljnih kategorija u pojmovno kategorijalnom prostoru sociologije? Izostajanje diskursa o konfliktu, klasama, eksploataciji i otuenju, zbog beanja od marksizma, napravilo je prazninu u teorijskoj zgradi sociologije koju nisu uspeno popunili pojmovi dromologija, rodna nejednakost, simulacija, interakcionizam, dramaturgija, razmena i slino. Zapostavljanje diskursa u okviru pojmovne paradigme predstavlja, moda i najvei problem u savremenoj sociologiji. Ovde emo to pokazati na dva primera. Pojam globalno drutvo u klasinoj sociolokoj teoriji odnosi se na opte drutvo shvaeno kao teorijska konstrukcija, najvieg nivoa logike i epistemoloke apstrakcije. U misaonoj operacionalizaciji tog pojma imaju se u vidu tri nivoa: materijalna osnova drutva; pravna i politika organizacija i kultura. Praktina i empirijska operacionalizacija ovog pojma nije bila mogua, jer ne ukljuuje prostornu i vremensku dimenziju. Danas je ova pojmovna paradigma zastarela, neproduktivna i potrebno ju je zameniti. Oigledno je da pojam globalno drutvo, sada, ukljuuje vremensku i prostornu dimenziju. Ono se razvija ovih godina i decenija i obuhvata prostor celog Globusa. Odnosi, procesi, pojave, pa i neke institucije u tom drutvu prostiru se na globalnom nivou, imaju globalne posledice, ukljuuju globalne resurse, 28 globalnu migraciju, globalnu radnu snagu i globalne lance majinske brige.29 Tek posle dovoljno razvijenog diskursa u okviru pojmovne paradigme globalno drutvo, mogue je postavljati vrednije prognoze o putevima, znaaju i posledicama procesa globalizacije i govoriti o sociolokoj teoriji globalizacije, kao novoj teorijskoj paradigmi. Drugi primer na koji elimo da ukaemo kao predmet ozbiljnog i svestranog diskursa jeste pojmovna paradigma koja postavlja okvir za razumevanje oveka kao drutvenog bia. U Marksovom i Dirkemovom uenju ovek je shvaen kao drutveno bie, s tom razlikom to je kod Marksa ovek prinudno (pod prinudom) drutveno bie, otueno od svoje sutine a tei da bude slobodno drutveno bie, jer se jedino u drutvu moe izgraditi i stei sloboda; dok je kod Dirkema ovek podreen drutvu kao viem sadraju, viem biu, jer je za oveka drutvo sve, potpuna ispunjenost. Ovu paradigmu je potrebno podvrgnuti novoj diskurzivnoj proveri, kako bi se videlo da li je savremeni ovek drutveno bie ili slobodna i emancipovana linost, ili moda usamljena, izolovana i izgubljena jedinka. Na je stav da ovek vie nije
28

Strunjaci govore o pretpostavljenim globalnim resursima nafte, gasa, plemenitih metala, pitke vode i iznose prognoze o vremenskom trajanju postojeih rezervi. 29 Hohild, E.R., Globalni lanci brige i emotivni viak vrednosti, u Hanton, V., Gidens, E., Na ivici, Beograd, 2003.

24

SOCIOLOKI DISKURS

drutveno bie, ni prinudno, po sebi, ni samosvesno, sa ispunjenim i ispoljenim potencijalima, za sebe. Tokom istorijskog razvoja, ovek je eleo da se oslobodi svoje prinudne, nametnute, date drutvenosti i da stekne slobodnu, po vlastitom izboru zadatu drutvenost. Savremeni ovek ponovo postaje peinsko bie, ali sada ne na osnovu gubljenja i smanjenja potreba30, odricanja i oskudice, ve naprotiv, na osnovu rasta i gomilanja potreba, stalnog poveanja potronje, izraene elje i motiva da svaki dan ima vie nego prethodnog dana. ovekova nova peina nije neudobna jazbina, ve udobna palata ili luksuzni stan snabdeven sofistikovanim ureajima i komunikatorima kako se ne bi oseao izolovano u svojoj dobrovoljnoj usamljenosti. Savremeni ovek je razvio potrebu za virtuelnom zajednicom, za virtuelnim drutvenim mreama. On je tako postao bie mree, globalne mree, dovoljno udaljen od drutva da ne uestvuje ukoliko nema potrebu, ali i dovoljno blizu da koristi sve drutvene resurse, da se takmii, da se bogati, da neizmerno poseduje, da vlada, da je moan, pohlepan i neodgovoran. Na odgovor na Turenov izazov bio bi da drutvo i dalje postoji, da je ovek sve manje drutveno bie (ne doivljava drutvo kao svoju sutinu) a sve vie novo peinsko bie i da se razvijaju novi oblici drutvenosti, zasnovani na novim oblicima komunikacije (kao to su virtuelne mree i cyber prostor). Istina je da drutvo kao celina, kao poseban entitet,31 nema onu nadmo i nadreenost nad ovekom, kakvu je imalo u prethodna dva veka, ali sada neki njegovi elementi (kompanije, mediji, ideologija) ostvaruju punu dominaciju nad ovekom i drutvenim odnosima. Postoji jo mnogo pojmovnih paradigmi koje bi diskursivna teorija i diskursivna praksa savremene sociologije mogla (morala) proveravati i menjati (klase, drava, mo, ideologija32, socijalizacija, znanje, demokratija). Tako bi, recimo, kroz jedan diskurs, pojmu demokratije, kao vladavine veine, trebalo supotstaviti pojam meritokratije kao vladavine znanja (najboljih biografija). Verujemo da bi se u tom diskursu pokazalo da je demokratija iscrpela sve svoje potencijale i da bi je trebalo zameniti, kao pojmovnu paradigmu i kao praktinu paradigmu.

Marks u Ranim radovima govori o povratku oveka-radnika u peinu (figurativni naziv za neudobni radniki stan), koja je otrovana smrdljivim dahom civilizacije. Radnik to ini zbog nedostatka sredstava za ivot, pa je prinuen na razna odricanja, oskudicu, tednju, na sniavanje potreba, ak za vazduhom i kretanjem. 31 U klasinj paradigmatskoj i diskurzivnoj aktivnosti, stvarnost se deli na tri entiteta: prirodu, drutvo i ovekovo miljenje. 32 O diskursu vezanom za ideologiju, njen uticaj i posledice u drutvu, videti: Tauren A. Van Dijk., Ideology and Discourse, A Multidisciplinary Introduction, Barselona, 2003.

30

25

SOCIOLOKI DISKURS

Zakljuak
Savremena sociologija je zanemarila ulogu i znaaj diskursa u okviru naunog istraivanja, analize i objanjenja. Nastao je i ozbiljan zastoj u konstituisanju novih teorijskih paradigmi, iako se pojavilo mnotvo teorijskih pokuaja i analiza sa pretenzijama da postanu nove paradigme, grand teorije.33 Posle naputanja marksistike i strukturalistike paradigme, pojavilo se mnogo malih teorija, koje po naem miljenju nisu dostigle nivo i snagu ove dve paradigme. To je jo jedan pokazatelj nemoi nauke da razvije kontinuitet paradigmi i njihovu postepenu smenu. Nedovoljno razvijen diskurs (unutr paradigmi i meu paradigmama) doveo je do beanja od paradigmi i vraanja sociologije malim temama i pitanjima. Naravno, potrebno je da se sociologija bavi i malim i velikim pitanjima, ali mora postojati revnotea meu njima. Postavljamo jo jedno znaajno pitanje: da li su ove brojne rasprave, grand teorije, kole miljenja, svrstane u okvir postmodrnistikih teorija i teorija o svakodnevnom ivotu, teorijske paradigme ili samo pojmovni i teorijski diskursi? Mi mislimo da je re o diskursima i da se svi ovi diskursi mogu svrstati u jednu teorijsku paradigmu koja bi se oznaila kao teorija o individualizmu ili individualistika teorija. Namera ovih diskursa je da istaknu afirmaciju individue, njenu slobodu, odvojenost od sistema, da ukau na relativizaciju svega postojeeg u drutvu, pod uticajem postmodernizma i liberalizma. Naravno, tu je i veliki uticaj razvoja nauke i tehnike koji je doveo do nove evolucije oveka preko optikog oka, alarma, video nadzora, biotikih delova organizma i drugih oblika jaanja ovekove snage, moi i kontrole, sve u korist sticanja profita i linog bogatstva, bez obzira na rizike.34 Ovo je podstaklo sociologe da razmiljaju o individui, linosti, pojedincu kao novom, kljunom akteru u sadanjem drutvu. Potrebno je ukazati i na znaaj teorijskog i praktinog konstruktivizma (konstrukcionizma) u diskurzivnom habitusu savremene sociologije. Teorijske konstrukcije su vani instrumenti pojmovnih paradigmi kao sinteza diskurzivne parkse, koja stalno daje elemente za konstrukciju pojmova. Meutim, konstrukcionizam ne moe biti produktivan ukoliko potpuno raskida sa elemntima paradigme u okviru koje se kree. Konstrukcionizam ne moe biti zamena za objektivnu stvarnost niti moe konstruisati stvarnost. Ako
33 Pojam grand teorije upotrebljava Dord Ricer podrazumevajui pod tim irok i ambiciozan pokuaj pojedinih autora da predstave jedan odeljak ljudske istorije, kao to su Parsons, Merton, Darendorf, Luman, zatim Norbert Elijas, Gidens, Burdije i drugi savremeni sociolozi (Ricer, D., Savremena socioloka teorija i njeni klasini koreni, Slubeni glasnik, Beograd, 2009.). 34 ovekova tehnika evolucija stalno napreduje, biotiki delovi organizma (vetaki inplantati) postaju sve savreniji, ali se javljaju i novi problemi. Tako bakterije i novi virusi postaju otporni na antibiotike i vraaju se neke stare bolesti. Do toga je dovela trka farmaceutskih kua za profitom i nametnuta potronja lekova koja je izvala rezistentnost.

26

SOCIOLOKI DISKURS

konstrukcionizam izlazi iz okvira paradigme, onda on doputa mogunosti da se tu nastane zdravorazumske paradigme. Danas je prisutna tendencija da se svako posebno miljenje ili stav proglase paradigmom. Stavovi pojedinih autora mogu uvesti problem u diskurzivni prostor, ali ne i formirati paradigmu. Ona mora biti rezultat konsensusa naune zajednice.

Literatura
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. Adorno, T., Negativna dijalektika, BIGZ, Beograd, 1979. Agamben, G., What is a Paradigm, A lecture by Giorgio Agamben, August 2002. Agamben, G., Profanacije, Rende, Beograd, 2010. Beker, M., Savremene knjievne teorije, Matica hrvatska, Zagreb, 1999. Berk, P., Osnovi kulturne istorije, Clio, Beograd, 2010. Berger, P., Lukman, T., Socijalna konstrukcija zbilje: rasprava o sociologiji znanja, Naprijed, Zagreb, 1992. Berger, P., Kelner, H., Sociologija u novom kljuu, Gradina, Ni, 1991. Ber, V., Uvod u socijalni konstrukcionizam, Zepter Book World, Beograd, 2001. Bodrijar, ., Savreni zloin, Beogradski krug, Beograd, 1998. Bodrijar, ., Simulakrumi i simulacija, Svetovi, Novi Sad, 1991. Boudon, R. & Bourricaud, F., Dictionnaire critique de la sociologie, deuxime dition, Presses universitaires de France, Paris, 1986. Boudon, R., The Social Sciences and Two Types of Relativism, Journal of Classical Sociology, 2005. Vol. 5. Burdije, P., Nacrt za jednu teoriju prakse, ZUNS, Beograd, 1999. Burdije, P., Narcisovo ogledalo, Clio, Beograd, 2000. Bourdieu, P., Marcel Mauss aujourd'hui, Sociologie et socits vol. 36, 2004., n 2. Filipovi, M., Sociologija i postpozitivistike paradigme: neke saznajne tekoe savremene sociologije, Sociologija, br. 3, 2008. Fuko, M., Poredak diskursa, Karpos, Loznica, 2007. Fuko, M., Arheologija znanja, Plato, Beograd, 1998. Gergen, K., Gergen., M., Socijalna konstrukcija, Zepter Book World, Beograd, 2006. Habermas, J., Saznanje i interes, Nolit, Beograd, 1975. Haton, V., Gidens, E., Na ivici, Beograd, 2003. Jaus, H.R., Estetika recepcije, Nolit, Beograd, 1978. Kozer, L., Funkcije drutvenog konflikta, Mediterran Publishing, Novi Sad, 2006.
27

SOCIOLOKI DISKURS

24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43.

Kun, T., Struktura naunih revolucija, Nolit, Beograd, 1974. Marinkovi, D., Konstrukcija drutvene realnosti u sociologiji, Prometej, Novi Sad, 2006. Merton, R. K., O teorijskoj sociologiji, Plato, Beograd, 1998. Miel Fuko Hrestomatija, Vojvoanska socioloka asocijacija, Novi Sad, 2005. Rajh, A., Postmoderna arhivistika: Uvodna pitanja, Arhivski vjesnik, Zagreb, No. 46, 2004. Mimica, A., (prireiva) Tekst i kontekst, Ogledi o istoriji sociologije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999. Ravetz, J., Scientific Knowledge and its Social Problems, Transaction Publishers, 1996. Ricer, D., Savremena socioloka teorija i njeni klasini koreni, Slubeni glasnik, Beograd, 2009. Sardar, Z., Thomas Kuhn i ratovi znanosti, Naklada Jasenski i Turk, Zagreb, 2001. Stridom, P., Discourse and Knowledge, The Making of Enlightenment Sociology, Liverpool University Press, 2000. Spasi, I., Interpretativna sociologija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998. Sesardi, N., Filozofija nauke, Nolit, Beograd. Tauren, A., Van Dijk, Ideology and Discourse, A Multidisciplinary Introduction, Barselona, 2003. Touraine, A., A new Paradigm for understanding today's world, Polity Press, 2007. Touraine, A., Sociology without Societies, Cuurent Sociology, March 2003.Vol. 51(2). Touraine, A., Is Sociology still the Study of Society?, Thesis Eleven, No. 23, 1989. Vajt, H., Fabulacija povijesti i problem istine u reprezentaciji povijesti, K.- asopis za knjievnost, knjievnu i kulturnu teoriju, Zagreb, 2003., br. 1. Valdenfels, B., Topografija stranog, Stilos, Novi Sad, 2005. Veber, T., Pojedinac i konflikt iz Gandijeve perspektive, Prometej, Novi Sad, 2007. Nemanji, M., Spasi, I., (prireivai) Naslee Pjera Burdijea - pouke i nadahnua, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd, 2006.

28

SOCIOLOKI DISKURS

Prof. dr Nikolaus Miler-ol35 Institut za Germanistiku Univerzitet u Hamburgu

UDC 378:001.892

BUDUNOST UNIVERZITETA
Abstract: Starting from the settings contained in the history of the modern university, request that he be appointed and who is present in both the past and in contemporary conflicts on the basis of his concept and ideas, to take an attempt to establish a critical perspective to the university - precisely: every current University. According to the hypothesis, in times of crisis the University to discuss the practical and philosophical issues that were greater than any present and future of the University opened. The future opens only if the crisis does not negate nor suppressed, but affirms and recognizes as a chance to reestablish the inherited institutions. After reviewing the two, in my opinion, the main crisis of the University, around 1800. and 1968. (seen from current position), in the context of the texts of Jacques Derrida, especially his essay "L'universit sans conditions" ("University without conditions"), I will show that the future of the University can only think of one starting in each university really existing transcendent instance that it starts but it is not exhausted. Derrida proposes that it be marked as "Event" (and might be translated as: appearance / Second announcement). In it we see the reformulation of a transcendent potential of the University, who notes in his every crisis. In line with contemporary interests, we will deal with historical and theoretical facts only if they provided answers to them are finding the current misery. Finally, they should count at least in the form of keywords. Key words: university, a crisis, reform, the future, the university without conditions, event, others. Apstrakt: Polazei od postavki sadranih u istoriji modernog Univerziteta, zahtjevu koji on postavlja i koji je prisutan kako u proteklim tako i u savremenim konfliktima na osnovu svog pojma i ideje, treba preduzeti pokuaj uspostavljanja jedne kritike perspektive na Univerzitet preciznije: svaki trenutni Univerzitet. Prema hipotezi, u kriznim vremenima Univerziteta se diskutovalo o praktino-filozofskim pitanjima koja su prevazilazila svaku sadanjost i otvarala budunost Univerziteta. Ta budunost otvara se samo ako se kriza ne negira niti potiskuje, ve afirmie i shvata kao ansa da se jedna nasljeena institucija iznova utemelji. Nakon osvrta na dvije, po meni, osnovne krize Univerziteta, oko 1800. i 1968. (posmatrano iz sadanje pozicije), i u kontekstu tekstova aka Deride, posebno njegovih eseja L'universit sans conditions (Univerzitet bez uslova), pokazau da se budunost Univerziteta moe promiljati samo polazei od jedne u svakom univerzitetu realno postojee prekoraive instance, koja ga zapoinje ali se u njemu ne iscrpljuje. Derida predlae da se ona oznai kao Dogaaj (a moglo bi se prevesti i kao: pojavljivanje/objava Drugog). U tome moemo vidjeti reformulaciju jednog transcendirajueg potencijala Univerziteta, koji se primjeuje u svakoj njegovoj krizi. U skladu sa savremenim interesima, pozabaviu se istorijsko-teorijskim injenicama samo ukoliko su u njima ponueni odgovori za spoznaju trenutne bijede. Naposljetku, njih treba pobrojati makar u vidu kljunih rei. Kljune rijei: univerzitet, kriza, reforma, budunost, univerzitet bez uslova, dogaaj, drugi.
35

Profesor na Institutu za Germanistiku, odsjek Pozorino istraivanje Univerziteta u Hamburgu. Rukovodilac Centra za Pozorina istraivanja u okviru Pozorinog Arhiva u Hamburgu.

29

SOCIOLOKI DISKURS

Poetno razmatranje
Iz kog ugla je mogua kritika trenutne krize Univerziteta? ta je polazite kritike njegovog trenutnog razvoja, a ta horizont jednog budueg Univerziteta ili optije: Na koji nain je danas mogue razmiljati o budunosti Univerziteta? ta dozvoljava (ili pak nudi) kritika postojee institucije kada sa jedne strane vie nije mogue razmiljati o velikim sistemskim alternativama, iz kojih su se u ranijim krizama Univerziteta i drutva u celosti, mogli izraditi njihovi nacrti36, ak i za ogranieno polje viih kola, dok je sa druge strane prepoznatljivo, da se prostor delovanja lokalne, regionalne i nacionalne politike, u pogledu procesa od kojih se veina njih neprecizno oznaava kao Globalizacija, intenzivno smanjuje.37 Nadalje, treba nainiti pokuaj da se na ova pitanja odgovori iz jedne perspektive koja Univerzitet razmatra kako interno tako i eksterno ne samo iz ugla koji Univerzitet posmatra iznutra pitajui se da li on jo ikako funkcionie, u nameri da se donesu predlozi za njegovu opravku, ali i ne samo sa spolja, polazei od pitanja da li Univerzitet ostvaruje ono to od njega oekuje savremena politika tj. razliite sa njom povezane i meusobno zavaene interesne grupe. Zapreti li opasnost da funkcionalno-imanentna analiza putem funkcionaliteta zanemari pitanje, ta je u celosti uloga Univerziteta u drutvu, ostae nam isto spoljanje, sistemsko ili drutveno-teorijsko posmatranje, stvoreno u okvirima postojeeg Univerziteta i zatvoreno u njemu kao instituciji nakupljenog iskustva promene. Obe perspektive deluju sa jednog savremenog horizonta, imajui tendenciju da diskusiju o Univerzitetu suze na jednu utilitarnu analizu, pri emu trenutni, nedovoljno artikulisani interesi kao na primer dolazee generacije ili ne-Nemci prete da budu zanemareni. Polazei od istorijski izgraene modernosti Univerziteta, zahteva koji on postavlja na osnovu svog koncepta i ideje, i koji je prisutan kako u proteklim tako i u savremenim konfliktima, treba poduzeti pokuaj uspostavljanja jedne kritike perspektive na Univerzitet preciznije: na svaki trenutni Univerzitet. Prema hipotezi, u kriznim vremenima Univerziteta, diskutovalo se o praktinofilozofskim pitanjima koja su prevazilazila svaku sadanjost i otvarala budunost Univerziteta. Ta budunost otvara se samo ako se kriza ne negira niti
Videti: Fukuyama, F., Das Ende der Geschichte. Wo stehen wir? (Kraj istorije.Gde smo?), Mnchen, 1992.: Lyotard, J.F., Das postmoderne Wissen (Postmoderna), Graz und Wien, 1986; Nancy, Jean-Luc., Das gemeinsame Erscheinen. Von der Existenz des "Kommunismus" zur Gemeinschaftlichkeit der "Existenz" (Zajedniki izgled. O postojanju "komunizma" u kolektivnoj prirodi "Postojanje), u: Vogl, J. (Hg.), Gemeinschaften. Positionen zu einer Philosophie des Politischen (Zajednice. Stavovi o filozofiji politike), Frankfurt am Main, 1994. Lutz Niethammer, L., Posthistoire (Postistorija). Hamburg, 1989. 37 Videti: zur kritischen Analyse dieses Begriffes (uz kritiku analizu ovog pojma): Derrida, J., Le sicle et le pardon, Le Monde des Dbats vom Dezember 1999, str. 10-17, posebno, strana 11; Takoe: Glaube und Wissen (Vera i nauka). Die beiden Quellen der "Religion" an den Grenzen der bloen Vernunft (Oba izvora religije na granici istog razuma), u: Die Religion (Religija), Gianni Vattimo (izdava), Frankfurt am Main, 2001. str. 9-106.
36

30

SOCIOLOKI DISKURS

potiskuje, ve afirmie i shvata kao ansa da se jedna nasleena institucija iznova utemelji. Nakon osvrta na dve, po meni, osnovne krize Univerziteta, oko 1800. i 1968. (posmatrano iz sadanje pozicije), i u kontekstu tekstova aka Deride, posebno njegovih eseja L'universit sans conditions (Univerzitet bez uslova), pokazau da se budunost Univerziteta moe promiljati samo polazei od jedne u svakom univerzitetu realno postojee prekoraive instance, koja ga zapoinje ali se u njemu ne iscrpljuje. Derida predlae da se ona oznai kao Dogaaj (a moglo bi se prevesti i kao: objava Drugog). U tome moemo videti reformulaciju jednog transcendirajueg potencijala Univerziteta, koji se primeuje u svakoj njegovoj krizi. U skladu sa savremenim interesima, pozabaviu se istorijsko-teorijskim injenicama samo ukoliko su u njima ponueni odgovori za spoznaju trenutne bede. Naposletku, njih treba pobrojati makar u vidu kljunih rei.

Kriza oko 1800. godine , Ideja Univerziteta i pojam Obrazovanja (Humbolt)

Moderni nemaki Univerzitet vodi poreklo iz duboke krize. Oko 1800. godine izgledalo je kao da se Univerzitet pribliava sopstvenom kraju: izvetavano je o obustavljenoj nastavi, o nepristupanim predavanjima i o opadanju njihovog naunog simisla. Vladari zatvaraju Univerzitete i zamenjuju ih fahovski spojenim viim kolama, koje su se mogle razumeti kao konkretan obrazovni nalog: tako su osnovane Collegium Medico Chirurgium, Berg- i Forstakademie.38 Primetno je i da je institucija Univerziteta u nestajanju. U tim trenutcima dogaa se ono, to istoriar univerziteta Tomas Elvajn opisuje kao udo: Sastoji se od toga da je Univerzitet u Nemakoj doneo jednu novu ideju, prema kojoj se orjentisao uprkos sveobuhvatnim promenama, i putem te ideje izvojevao nikad ranije steenu nezavisnost. 39 U jednoj diskusiji koja see unazad do Kanta, a u kojoj su uestvovali i eling, Fihte, lajenmaher, Hajnrih tefens i meu najznaajnijim Vilhelm fon Humbolt40, iz duha romantike i idealizma stvoreno je ono to danas nazivamo Ideja Univerziteta.41 Njeno institucionalno utemeljenje bilo je osnivanje Berlinskog Univerziteta 1810. godine, koncipirano od strane samog Humbolta.42 Osnovne ideje Humboltovog
Planinska i umska akademija (prim.prev.) Ellwein, T., Die deutsche Universitt. Vom Mittelalter bis zur Gegenwart (Nemaki Univerzitet. Od Srednjeg veka do savremenog doba), Wiesbaden, II izdanje, 1997, str. 111. 40 Schelling, Fichte, Schleiermacher, Heinrich Steffens, Wilhelm von Humboldt prim.prev. 41 Videti: Die Idee der deutschen Universitt. Die fnf Grundschriften aus der Zeit ihrer Neubegrndung durch klassischen Idealismus und romantischen Realismus (Ideja nemakog Univerziteta. Pet osnovnih spisa iz doba njenog ponovnog osnivanja od strane klasinog idealizma i romantiarskog realizma), Ernst Anrich (priredio), Darmstadt, 1956. 42 Videti: dazu die Sammlung von Schriften und Dokumenten (zbirku spisa i dokumenata) Gelegentliche Gedanken ber Universitten (Povremena razmiljanja o univerzitetu), Ernst Mller (priredio), Leipzig, 1990.
39 38

31

SOCIOLOKI DISKURS

Univerziteta opisane su pod sledeim aspektima - osama, sloboda, kooperacija 43 : a konkretnije se odraavaju u podeli na etri fakulteta, zatim slobodi nauke, iskazanoj kroz iru autonomiju profesora, jedinstvo nastave i istraivanja, i iznad svega kao osnova shvatanje nauke kao obrazovanja . Ideja obrazovanja potekla je iz Univerziteta i istovremeno uticala na njega. Obrazovanje se odnosi na ljude, na njihov um, i njihovu duhovnu nezavisnost u odnosu na dravu i drutvo. Ono se kao celina odnosi na oveka i predstavlja spoznanju do koje on, koristei svoje mogunosti i sposobnosti, dolazi i stalno je poboljava. Obrazovanje u svojoj optosti, ali i jednoj, ka individui orjentisanoj posebnosti, treba razlikovati od strukovnog znanja!.44 Ova ideja obrazovanja, saetije se moe nai u Humboltovom zahtevu, i to nakon opteg opisa, koji posebnu panju posveuje strukovnom kolovanju. Humbolt navodi u jednom pasau pisma iz 1809. god, koje se celokupno odnosi na sistem kolovanja a namenjeno je Kralju, da naprosto postoje odreena znanja koja moraju biti optija, ak ta vie, odreena obrazovanja, miljenja i karaktera ne smeju izostati. Svako je oito samo dobar zanatlija, prodavac, vojnik i trgovac, kada je on u odnosu na sebe i bez osvrta na svoj specifini poziv jedan dobar, dostojan svog poloaja, prosveeni ovek i graanin. [...] Krenemo li samo od specifinih zanimanja, tako ovek postaje jednostran i nikada ne dostigne sposobnost i slobodu, koja je neophodna za prevazilaenje prosto mehanikog podraavanja onoga to je neko drugi uradio pre njega, ve umesto toga on treba da se lati unapreivanja i poboljanja. Na taj nain ovek gubi na snazi i autonomiji [...] 45 Puno toga u ovom zahtevu za optim obrazovanjem ini neodrivim jedno distancirano posmatranje ili ga je danas, u najmanju ruku, potrebno razumeti poevi od pitanja: Odakle potie Humboltov imperativ, ko odreuje, ta se ne sme propustiti i kako se on razlikuje od edukativnog karaktera ili skupa sa njim povezanih osobina? Na koji nain to korespondira sa implicitnom idejom Ljudi obdarenih snagom i samostalnou: ta je spreava i u kojoj meri takva ideja odgovara na iskustvo svakog aktera pojedinano. Ukoliko se izuzmu pitanja koja se mogu postaviti u odnosu na skoro sve izjave onog vremena bitno je da se, mimo oiglednog otkaza svim stalekim obrazovnim ustanovama, spomene i to da se za razliku od drugih ondanjih koncepcija ideje o obrazovanju i Univerzitetu koja se ovde propagira, upravo naglaava nesavrenost onog ta treba uiti da se ono mora proirivati i poboljavati.
Videti: zu diesen Aspekten speziell Wilhelm v. Humboldt: Ueber die innere und ussere Organisation der hheren wissenschaftlichen Anstalten in Berlin, in: Ders., Werke in fnf Bnden, hg. v. Andreas Flitner und Klaus Giel, Bd. IV, Schriften zur Politik und zum Bildungswesen, Darmstadt 1964, S. 255-266, hier S. 255 f. (Vezano specijalno za ove aspekte videti: Wilhelm v. Humboldt: O unutranjoj i spoljanjoj organizaciji viih naunih ustanova u Berlinu, u: Isto., dela u pet tomova, prireivai, Andreas Flitner i Klaus Giel, tom IV, Spisi o politici i obrazovanju, Darmstadt 1964, str. 255-266). 44 Ellwein, T., Die deutsche Universitt (Nemaki univerzitet), str. 116. 45 Humboldt, v. W., Bericht der Sektion des Kultus und Unterrichts an den Knig. Dezember 1809. (Izvetaj sekcije za kulturu i nastavu za kralja. Decembar 1809), u: Humboldt, v. W., Werke (Dela), str. 210-238.
43

32

SOCIOLOKI DISKURS

Ovo obeleje ponavlja se i u Humboltovom fragmentarnom Spisu o unutranjoj i spoljnjoj organizaciji viih naunih institucija u Berlinu, gde se preispituje moderno pojmanje nauke: sve se oslanja na to da se odri princip, koji nauku posmatra kao neto to jo uvek nije u celosti pronadjeno i nikada potpuno otkriveno, princip koji upravo neprestano trai nauku kao takvu.46 U ovoj definiciji nalazimo sutinu onoga to karakterie Humboltovo shvatanje Univerziteta kao modernog: suprotno ideji derivacije Univerziteta iz iskonskog principa47, koju nalazimo u istom tekstu, i njegovog usmeravanja ka jednom idealu, ka jedinstvu i celovitosti koja propagira jedno egalitarno, radikalno, anti-autoritativno, evolucionistiko i naposletku revolucionarno shvatanje nauke. Nauka koja jo uvek nije u celosti pronaena, ne moe se predavati sa katedre niti preneti putem knjiga, ve zahteva potragu, stalnu i ponovnu. Upravo na taj nain Humbolt shvata i osobitost viih naunih ustanova, koje nauku tretiraju kao jedan nereeni problem, ostajui stoga uvek u procesu istraivanja, jer se kola bavi i ui iskljuivo zavreno i usaglaeno znanje. Tako je odnos izmeu uitelja i uenika drugaiji nego ranije. Prvi nije tu za potonje. Oba su tu radi nauke.48 Uzmemo li za ozbiljno definiciju o izjednaavanju uitelja i uenika, u kontekstu Univerziteta to bi znailo da oni zajednikim snagama trae reenje problema. Pri tome pojedinac, ovek i graanin, u smislu obrazovanja koje mu se tako prenosi u izvesnom smislu ne ui nita drugo do uenja, samostalnosti i slobode, u krajnjoj liniji sposobnosti da se okrene ka onom to jo treba pronai, ili jednostavno reeno onom to je novo. Prema tome, ovde obrazovanje nije pojam za najveu od svih pekulacija, niti za unutranju bit nauke49, ve pre svega za osposobljenost koja obrazovanoj osobi omoguuje da se izdigne izvan postojeeg, da se odvoji od isto mehanikog podraavanja, drugim reima, obrazovanje se ovde vezuje za budunost, tanije za drugaiji, konkretno u zavisnosti od pojedinanog sluaja, uvek drugaiji pojavni oblik. Ova, do danas sa Humboltom povezana predstava o jedinstvu nastave i istraivanja je logina posledica proizila iz predstave o nauci: Humbolt predavanje vidi kao pomono sredstvo obrazovanja istraivaa, a ne kao prekid dokolice studiranja. 50 On naglaava vanost predavanja pred auditorijumom, meu kom je uvek znaajan broj umova koji uestvuju u rasuivanju, jer upravo oni podstiu onog koji je naviknut na ovakvu vrstu
Humboldt, v. W., Ueber die innere und uere Organisation (O unutranjoj i spoljanjoj organizaciji), Isto, str. 257. 47 Isto, str. 258. 48 Isto. str. 256. 49 Steffens, H., Vorlesungen ber die Idee der Universitten (Predavanja o ideji univerziteta), u: Die Idee der deutschen Universitt (Ideja nemakih univerziteta), Anrich (izdava), str. 309-374. 50 Humboldt, v, W., Ueber die innere und uere Organisation (O unutranjoj i spoljanjoj organizaciji), Isto, str. 262.
46

33

SOCIOLOKI DISKURS

studiranja, i rezimira: Tok nauke je oevidan Univerzitetu, na kom e se neprestano deavati, snano, krepko i mnogobrojno previranje mladih umova, bivajui sve bre i ivlje.51 Predavanja su, dakle deo istraivanja, a istraivanje je sa druge strane deo univerzitetske nastave: U principu, ako se i dogodi da se nauka ne izlae uistinu kao nauka, bez da se iznova mehaniki pojma, bilo bi nam neshvatljivo da pritom, ak esto, ne nailazi na otkria. 52 Upravo moderno, u ovde propagiranoj modernoj nauci, je isprva to da ona u odreenoj meri, nasleuje i liava se naslea crkve. Na mesto dogmi, doktrina i bibliografija, koje su diktirane uenicima, dolazi istina za kojom se traga i na koju razum nije odgovorio. Ova predstava o istini i njenoj relaciji sa istraivanjem i nastavom, neizbeno utie preko Univerziteta i na celu zajednicu, potresa njeno ustrojstvo, kao i samu dravu, koja je ne poima na odgovarajui nain: Svaka 'izgraena drava' treba sada da prizna, da se granica njene sile nalazi tamo gde poinje duhovno.53 Univerzitet i njegovo nasleeno obrazovanje, javljaju se kod Humbolta kao deo jedne graanske javnosti, koja je po Kantu esencijalni preduslov za napredak prosveenosti i izlazak ljudi iz njihove vlastite nezrelosti.54 Ona zauzima centralno mesto u okviru prosvetiteljstva, ukoliko sredstvo razvoja njenog neprosveenog doba ili kako se govorilo u Kantovo vreme jo uvek ne prosveenog postane prosveenim. U vezi s tim, Univerzitet kao institucija moe se uporediti sa institucijama kao to su parlament, tampa, sud i pozorite, koji su preko svoje partikularne svrhe orjentisani ka drutvu u celosti i njegovom menjanju u smislu progresivnog prosveivanja. Ono to ih povezuje je cilj stvaranja zajednice slobodnih graana. Ovaj aspekt reformi oko 1800. godine, koji se pojavljuje u kontekstu Kantovog pojma prosveenosti, treba posebno naglasiti, jer je osobito krhk i nestae u naletu restauracije, ubrzo nakon osnivanja Berlinske akademije. Sutinski znaaj ideje univerziteta, predmet je spora dve struje, spora koji je nastao oko 1800. godine: birokratije koja je usredsreena na trenutnu korist i teorije koja nastoji (od Humboltovog doba) da se nametne kao argumentacija. U sutini obe se spore oko toga, ta bi trebao biti predmet univerzitetskog uenja: poznato, koje treba na kolski nain prenositi ili jo uvek prepoznatljiva nauka, pouka, u krajnoj instanci, istina do koje treba doi u najveoj moguoj slobodi; shematski kanon nauke ili ak osposobljenost za stalno sticanje novih, drugaijih saznanja; onih saznanja koja e u dogledno vreme biti aktuelna ili potencijalno primenljiva ili ak vie od toga, koja e tek u budunosti biti primenjena, ili moda nikada nee biti primenljiva.
Isto, str. 262 Isto, str. 262 53 Steffens, H., Vorlesungen ber die Idee (Predavanja o ideji), str. 324. 54 Kant, I., Beantwortung der Frage: Was ist Aufklrung? (Odgovor na pitanje: ta je prosveivanje?), u: Werke in zehn Bnden (Dela u 10 tomova), izdava, von Wilhelm Weischedel, Darmstadt 1975, tom 9, str. 53-61.
52 51

34

SOCIOLOKI DISKURS

Kriza oko 1968.: Reforma Univerziteta kao ansa demokratizacije (Zondi)

Da se sukob oko predmeta univerzitetske nastave uvek tie centralnog, drutveno-politikog pitanja, naime pitanja koje to obrazovanje odgovara jednom radikalno demokratskom drutvu, jasno nam pokazuju debate o univerzitetu oko 1968. Ja u ih ovde posmatrati egzemplarno, poevi od jednog iseka, tj. intervencija koje su dokumentovane u posthumno objavljenoj knjizi Petera Zondija: O slobodi Univerziteta. Komentari jednog filologa.55 Ovde je takoe re o krizi i reformi, i povod je jedno nedavno dovoenje u pitanje Univerziteta kao celine. Ovaj izazov dolazi sa jedne strane od institucija, kao to su nauno vee ili sama politika, a sa druge strane od revoltiranih studenata. Diskutovano je o skraivanju vremena studiranja i utedi, ali vie od ovog povoda se radi o akademskoj slobodi i njenom riziku, formama rada, kanonu zadate literature, metodima i unutranjoj organizaciji Univerziteta, kao i o spoju Univerziteta i drutva. Kriza se na taj nain iri do samog ispitivanja osnova. Kada je nauno vee 1966. godine preporuilo da se svi studijski programi skrate i u tu svrhu racionalizuju 56, Zondi kao razlog za to navodi, da se mora odustati od osnovnih naela nemakih naunih viih kola, naime da se od studenata oekuje da svoje studije planiraju i savlauju na sopstvenu odgovornost. Studentima je preputeno da sami sebe procenjuju, eliminacija se uostalom pomera na diplomski ispit, a rizik studiranja koji je sa tim povezan opravdava se visokim nivom akademske slobode. Iako se ovaj metod dokazao u prolosti, ipak je oevidno da nauno-obrazovne institucije ili naune vie kole, u sadanjim i buduim uslovima studiranja ne mogu sebi, na due staze, priutiti aktuelnu praksu.57 Dok ovaj odeljak zvui aktuelno kao da je formulisan zajedno sa kompletnim preobraajem Univerziteta pod navodnim diktatom preporuke ministara za obrazovanje EU radi usklaivanja sa tzv. Bolonjskim procesom, Zondijev odgovor podsea na povezanost izmeu univerzitetskog obrazovanja i demokratije na koju se u sadanjoj debati zaboravilo. On nas podsea da se preporuke mogu sprovesti u delo samo onda kada su odobrene od strane fakulteta, i komentarie to reima koje nalikuju zadatku autonomije visokokolskih ustanova nacional-socijalistike drave: Ostaje nadanje, da se nee vratiti vremena u kojima su Univerziteti ove zemlje izgubili svoju autonomiju, tj. mo da odrede ta od njih zahtevaju istraivanje i nauka. Zondi zavrava svoj komentar apelom: tavie, na svakom je lanu Univerziteta
55 Szondi, P., ber eine "Freie (d.h. freie) Universitt". Stellungnahmen eines Philologen (O slobodnom univerzitetu. Stavovi jednog filologa), Frankfurt am Main 1973. 56 Isto, str. 17. 57 Isto, str. 26 i nadalje.

35

SOCIOLOKI DISKURS

ponaosob kako profesorskog tako i studentskog tela da ono to je preporuka ne smatra odlukom i da ta odluka tek moe postati izvrna uz spremnost onih koji dobrovoljno uzimaju sebi za slobodu da spree povratak hiljadugodinje neslobode koju su takoe sami eleli i sami za nju bili krivi. 58 Zondijevo povezivanje aktuelne kritike uz ukazivanje na doba nacizma je, s obzirom na vreme njegove intervencije, bilo veoma razumljivo, jer su u preporukama naunog vea pored pokrajinskih ministara kulture i nekih linosti iz javnog ivota, veinom industrijalaca, uestvovali i neki od mnogobrojnih profesora posleratnog Univerziteta, koji su sedeli za katedrama jo u vreme takozvanog hiljadugodinjeg carstva59 ili su se, u najmanju ruku, pripremali za njeno preuzimanje, a ezdesetih su jo uvek bili u slubi.60 O povezanosti demokratsko-teorijskih promiljanja sa ovakvim formama univerzitetskog obrazovanja, takoe svedoi i projekt kritikog univerziteta, koji su izmeu oktobra 1967. i decembra 1968. izneli studenti i asistenti sa sledeim ciljevima: slobodno, opseno obrazovanje, aktivne i ekonomine studije, permanentna kritika visokih kola, praktino predvianje reforme studija, meu studentima i u javnom ivotu podravati politiko obrazovanje i delanje, koje se slui organizacijom demokratskih i dravno-pravnih odnosa kroz primenu naunih saznanja.61 Da bi se onemoguio preobraaj tornja od slonovae62 u fabriku od slonovae, zahtevana je zajednika organizacija drugaijih studija kao i sporazum sa radnicima i zaposlenima. Namere kritikog Univerziteta su bile da izvre i ustanove: recenzije predavanja, kritike ispita, paralelne seminare, skripte predavanja, planove za lekture, vodi za studije i ispite, a sa druge strane nauno i drutveno-kritiki teorijske seminare, radna okruenja i poziv gostujuih profesora na nova, zanemarena obrazovna i istraivaka polja, nauno-kritika priprema i tumaenje politikih akcija, preispitivanje naune i socijalne politike na visokim kolama i u profesionalnom ivotu, dokumentacije i publikacije.63 U Objanjenju u dvanaest taaka profesor Freie Univerziteta, a meu njima i Petera Zondija, moe se izmeu ostalog proitati: Reforma visokih kola i reforma drutva, meusobno su povezane. Obe oblasti iziskuju bolje ostvarenje demokratije, kako u celosti tako i u svojim delovima [...]64 Reforme visokih kola su pozdravljene, jasno su prihvaene inicijative i izmene predloene od strane studenata, podsticana je pojaana
Isto, str. 22 i nadalje. U nemakom jeziku pojam Tausendjhriges Reich (hiljadugodinje carstvo) ima ideoloke slinosti sa pojmom Drittes Reich (tree carstvo). Nacisti su ovaj pojam koristili u propagandne svrhe, vrei paralelu sa Hristovim hiljadugodinjim carstvom, pritom naglaavajui svoju istorijsku ulogu i znaaj (prim.prev.) 60 Videti, kao fusnota 24, str. 27. 61 Isto, str. 68. 62 Pojam koji objanjava nauno-akademski elitizam - eng. ivory tower, nem. elfenbeinturm (prim.prev.) 63 Isto, str, 68 64 Isto, str. 84.
59 58

36

SOCIOLOKI DISKURS

saradnja izmeu univerzitetskog kadra i studenata u svim odborima i institucijama Univerziteta. Zahtevani su: ira diferencijacija i fleksibilnost studijskih smerova, nove forme nastave, ogranienje disciplinarnog prava (zakona) i provera tradicionalnih metoda prilikom habilitacije i zapoljavanja. Pod takom 8 u objanjenju stoji: Reforma viih kola zahteva dopunu putem reforme celokupnog sistema obrazovanja, koja takoe radi i protiv socijalnog zakidanja. Ova reforma je preduslov za neophodno irenje strunosti u okvirima demokratije i politike moi rasuivanja svih sugraana. 65 Kao 1800. tako je i ovde iz kritike Univerziteta, tj. njegovog sadanjeg statusa ubrzo nastala debata o drutvu i njegovom stanju, pri emu je mera bila njihova demokratizacija. Istovremeno, istiu se pozicije Petera Zondija i Teodora Adorna kao posebno razliita gledita po pitanju poimanja demokratizacije. Oni se suprotstavljaju studentima koji protestuju, pri emu im se taj protest ini kao zahtev za sputanjem nivoa obrazovanja: Adorno odgovara na prigovor studentskih predstavnika, da odreeno pootravanje ispitnih pravila ide na tetu studenata, argumentujui da ovo uspostavlja pogrenu analogiju kakva postoji izmeu potroaa elektrine energije, na iji teret ide poskupljenje struje, i studenata koji poveavaju zahteve kako bi postali vispreniji, mudriji, pametniji, nego to inae jesu. On dodaje: ja bih pomogao u svemu to bi doprinelo poveanju duhovne snage Univerziteta, ili dopustite mi da kaem, njegovoj emancipaciji. 66 Prema Zondiju, jedan Romanista koji je na poetku svojih studija, ne moe sa sigurnou znati ta e mu zaista trebati za kasnije studije romanistike. Kod oba, Zondija i Adorna, postoji jedno jasno razumevanje Univerziteta, koje sa jedne strane razlikuje nivo istraivanja i nauke, a sa druge akademske slobode. Oni se zauzmaju za slobodu u tom, to se Adorno suprotstavlja merilu studija kao pojmu drutveno korisnog rada, a zauzima se za drutveno vienu tezu loih trokova67 ili za Studentsko pravo otpora na pokuaje, koji odgovaraju trenutnom toku racionalizacije Univerziteta, stoga je protiv skraivanja trajanja studija ili uvoenja Numerus clausus68, pri emu se specijalno zalae protiv prisilnih mera namenjenih studentima koji studiraju due, jer ima i onih koji intenzivno prionu na posao, zapostavljajui svoje line interese tj. zavrni ispit, i stoga ne bi smeli biti diskvalifikovani ni duhovno ni nauno.69 U skladu sa tim, Zondi se protivi vremenskom ogranienju studija, jer je u suprotnosti sa sutinom studiranja, i istovremeno istie kao zadatak unapreenja studija i stipendija da omogue iroke studije bez vremenskog pritiska. 70
65

Isto, str. 85. Videti; Rundfunkgesprch mit Adorno ber die "Unruhe der Studenten" (Radio snimak razgovora sa Adornom o Nemirima studenata) , str. 88-105. 67 Isto, str. 101. 68 Isto, str. 104. 69 Isto, str. 104. i dalje. 70 Isto, str. 111.
66

37

SOCIOLOKI DISKURS

Ono to je ostalo kao ue shvatanje Univerziteta iz 1968., verovatno u prvoj liniji, jeste razmiljanje o moguem otporu prema situacijama koje dovode do toga da se obrazovanje onemogui. Ovakvo razmiljanje prepoznato je i u vreme studentskih protesta iz 80-tih i 90-tih godina XX veka, kada su studenti protestvovali protiv skraenja budeta za obrazovanje, preoptereenih predavanja i seminara, nedostatka prostora i neadekvatnih mentorstva izraenih u stampedu preoptereenih profesora, koji Univerzitet manje ili vie iznova otkrivaju: Tako je 1988 godine u Hamburgu nastao trajk, protest odran na predavanjima, ulicama i trgovima, u zaposednutim univerzitetskim zgradama, na diskusijama pretvorenim u normalne i pararelno odrane autonomne seminare, zavrivi se svojim opipljivim neuspehom sa osvrtom na deklarisane ciljeve i uprkos reformama, koje su godinama svakodnevno stvarale sliku o istraivanju i nauci. Upravo se u ovakvim momentima podseanja na mogue pobune, formuliu nove radne i organizacione forme, novi sektori i novi zahtevi pred profesorima, koji se svakodnevno prevode u praksu u Hamburgu odsek za grafiku literaturu ili seminar o metodama, koji poziva profesore da predstave koncept svog odseka i da o njemu prodiskutuju. Kao to je u skorije vreme shvaeno, tako je i ovde Univerzitet jedna institucija, koja sa jedne strane odslikava drutvo, dok ga sa druge strane reflektuje i razmilja o njegovim funkcijama ili ne-funkcijama. Trebalo bi se makar zamisliti nad tim, da su tesna povezanost izmeu razmiljanja o obrazovanju koja su vezana za Univerzitet oko 1800. godine i javnosti, bez koje nije bio mogu napredak prosvetiteljstva, u strategijama obrazlaganja, nastalih u sklopu Bolonjskog-procesa, igrali podjednako malu ulogu kao i povezivanje politike obrazovanja i demokratije. Evropeizacija i internacionalizacija Univerziteta i visokih kola priznala je u izvesnoj meri status ultimativne justifikacije. Svaka naredna debata o ovom cilju ini se nepotrebnom. Ne bi trebalo da bude u duhu Bolonje injenica da je reforma zbog nepreglednog broja razliitih tumaenja evropskih smernica u novim propisima studiranja de facto barem privremeno oteala preorijentaciju, a s obzirom na kratak vremenski period koji je nametnut studentima baelor i master studija postala i rizinija. Mora se oceniti simptomatinim, injenica da se jedan pogrean model evropskog i internacionalnog ujedinjenja uzima za njegov temelj. Ono to bi mogao biti rezultat dugoronog procesa biva unapred definisan: izgleda kao zajedniki model obrazovanja i kolovanja za sve Evropljane. Na taj nain su uglaane sve nacionalne, regionalne i fah-specifine razlike. Rezultat je nalikovanje propisanog ujedinjenja planski izgraenom socijalizmu, ija je greka onomad i dovela do formule, koja u ovom sluaju umesto polifonije proizvodi jednu vrstu Esperanta.71
71

Videti: Jean-Christophe Bailly und Jean-Luc Nancy, La comparution. Politique venir, Paris, 1991.

38

SOCIOLOKI DISKURS

Esperanto, koji Bolonjski proces propisuje evropskom obrazovanju, cilja na iskljuivanje svake vrste drugosti, koja se oekivala od internacionalnih konferencija, razmene predavaa ili studija u inostranstvu. Studenti su u mogunosti da odu u drugu zemlju, ali pritom da ne steknu drugaija iskustva. Kvantitativno proirena javnost dovodi do kvalitativng osiromaenja, jer na kraju internacionalizacije treba da bude ne vie, ve manje raznolikosti. Utoliko reforma do sada ima strukturalno ne-demokratska obeleja: ne samo da se nacionalni monici, kao ni sveukupna evropska javnost, nikada ne bi zapitali nad procesom reformi niti uzeli udela u njemu, ve se mnogo vie radi na njegovom uniformisanju, na procesu nestanka mnogojezinosti, a samim tim i na nestajanju preko potrebnih preduslova kako za javnost, tako i za internacionalizaciju, pa na kraju i za demokratiju.

Univerzitet kao kriza Universit sans condition aka Deride

Dok osvrt na krize iz 1800. i 1968 godine ostavlja utisak o Univerzitetu kao jednoj postojanoj instituciji, koja je u razliitim vremenima dospevala u krizu legitimacije, ali se isto tako iznova oporavljala, ak Derida u nekoliko lanaka savetuje, da se Univerzitet i sa njim povezana sloboda moe pojmiti samo ako se principijelno shvata kao institucija u uslovima kritike, tj. kao institucija koja se jo uvek definie. Derida se zatim u vie navrata pita, kako se preciznije moe shvatiti stalno ponavljana i opisivana sloboda Univerziteta, kako se ona moe iskusiti ili kako je ne izneveriti. Na primeru postojeeg Univerziteta i polazei od njegovih osnovnih spisa, Derida u svoja tri eseja namenjena instituciji Univerziteta istrauje ta sve moemo oznaiti pojmovima kao to su univerzitet bez uslova, neogranieni ili bezuslovni Univerzitet. U okviru njegovog rada nailazimo na drugaiji, utopijski ili bolje atopijski Univerzitet koji je u ravni sa ostalim pojmovima, kao to su Drugi, Dar, Prijateljstvo ili Dogaaj. Debata o Univerzitetu predstavlja karakteristinu formu Deridinog miljenja: razmiljanje izvan okvira i sa njim uvek povezano stavljanje van okvira. Svaki tekst, kako Derida u razliitim kontekstima navodi, oslanja se na okvir, koji ono to se u njemu dogaa i to on kontrolie, na jedan njemu nekontrolisan nain stavlja izvan granice. Dosledno tome, deko nstrukcija u okviru Univerziteta treba uvek iznova da se zapita, pod kakvim se politiko-institucionalnim uslovima dogaa, i istovremeno, ta je i ta bi mogao biti Univerzitet uopte. U spisu Zenice Univerziteta: Princip razloga i ideja Univerziteta72 ova
72 Videti: Derrida, J., Die Pupillen der Universitt. Der Satz vom Grund und die Idee der Universitt (Zenice univerziteta. Princip razloga i ideja univerziteta), u: ders., Mochlos oder Das Auge der Universitt. Vom Recht auf Philosophie II, Wien 2004, S. 59-100. Videti i: Derida, ., Zenice univerziteta - princip razloga i ideja univerziteta, Beogradski krug, Beograd, 1997-1998, br. 3/4, br. 1/2, str. 17-28 (prim. prev.)

39

SOCIOLOKI DISKURS

samoanaliza odnosi se na nove, suptilne forme ocenjivanja, na samu bit procenjivanja i van-univerzitetske moi sve dominantnijih masovnih medija, na opasnost od redukcije Univerziteta na misiju stvaranja poslovno-pro fesionalnih kompentencija a i na drugu, podudarnu opasnost koja se slui prikrivenom svrhovitou u osporavanju korisnih programa i slubenoprofesionalno utvrenih ciljeva Derida tom prilikom upuuje na Hajdegerov govor prilikom inauguracije za rektora iz 1933. godine.73 Derida, iznad svega, promilja izmenjeno pojmanje naunosti nauke u odnosu na 1800., koju je konceptualizovao kao dvostruki gest , koji istovremeno zadrava tradiciju Univerziteta i potuje principium rationis, a takoe i na najzagonetniji nain razmilja o onome to utemeljuje Univerzitet. Ovo nedokuivo pojmanje utemeljenja definie Deridino isitavanje Kanta u tekstu Mochlos ili konflikt Fakulteta74, koji se na odreeni nain moe shvatiti i kao pledoaje protiv sablasti isto racionalnog pojmanja Univerziteta: ono to produbljuje ovaj pojam je upravo injenica da je Univerzitet osnovan. Osnivaki akt, i sam ostavljen izvan etabliranog Univerziteta, prema merilima osnovanog Univerziteta i njegovim principima ni racionalan ni neracionalan, nalikuje prema Deridinoj koncepciji, pravno zasnovanom aktu koji je sam po sebi bespravan, u svakom sluaju aktu koji ne prua u potpunosti reenja u onoj ireducibilnoj ambivalentnoj formi koja proistie iz injenice da akt, da bi bio pravno postavljen mora da ide u korak sa ukidanjem koje se u izvesnom smislu paralelno odvija sa postavljanjem, sa zabranom upravo onog inaugurisanog akta koji je zasluan za njegovo pravno zasnivanje.75 Dok se ovaj spis, vie-manje zavrava opisom Kantovog predloka Univerzitetu i njegovog ispitivanja, tekst Univerzitet bez uslova76 shodno svom naslovu nastavlja dalje. Pod pojmom Univerzitet bez uslova Derida isprva oznaava bezuslovnu slobodu ispitivanja i izraavanja, pravo, da se otvoreno izrazi to god je u interesu jednog istraivanja, znanja i ispitivanja koje je usmereno ka istini. 77 Ovakav bezuslovni Univerzitet, kako Derida naglaava, ne postoji de facto. Ipak bi on naelno po osnovu toga to mu se priznaje da je pozvan, po osnovu svog iskazanog bia, trebao da bude mesto poslednjeg kritikog i vie nego kritikog otpora svim dogmatskim i neporavdanim pokuajima kako bi ih se domogao. 78 Pri emu vie nego
Isto, str. 96 i dalje. Derrida, J., Mochlos oder der Streit der Fakultten (Mohlos ili svaa univerziteta), Isto, str. 11-58. 75 Videti: dazu speziell (o tome specijalno) Werner Hamacher, Afformativ, Streik, u: Was heit "Darstellen"? (ta znai Predstaviti?), Christiaan L. Hart Nibbrig (priredili), Frankfurt, 1994, str. 340 374. 76 Derrida, J., Die unbedingte Universitt (Obavezni univerzitet). Aus dem Franzsischen von Stefan Lorenzer, Frankfurt am Main, 2001. 77 Isto. str. 10. 78 Isto, str. 12.
74 73

40

SOCIOLOKI DISKURS

kritiki znai dekonstruktivan. Istovremeno sa dogaajima miljenja, a korespondirajui s bezuslovnim Univerzitetom, pojavljuje se i princip bezuslovnog otpora.79 Ovaj bezuslovni otpor stavlja Univerzitet u opoziciju sa drugim moima dravnim, ekonomskim, medijskim, ideolokim, religioznim i kulturalnim a to takoe znai i svim moima, koje ograniavaju dolazeu i aktuelnu demokratiju.80 Bezuslovnost za Deridu znai, de jure, snaga Univerziteta, no ipak poto ovakav Univerzitet de facto nije stvaran, on predstavlja nemonu i bespomonu snagu. Naposletku, ini se da bezuslovni Univerzitet nalikuje kategoriji kvazitranscendentale pravinosti, predloenoj u Deridinom spisu Zakonska snaga81, koja se poziva na zakon iznad svih zakona i koja je utemeljena kroz prazninu kao realno-egzistirajui nedostatak svake pozitivne i istorijske forme prava. Univerzitet bez uslovljavanja je u trajno kritikom stadijumu, koji zbog svojih principa, iznova ispituje svaki realno egzistirajui Univerzitet. Iz bezuslovnog Univerziteta, Derida izvodi pojmove prava na otpor i odgovornosti, i preciznije formulie: Mi moramo preuzeti odgovornost za slobodu Univerziteta, u tom to emo se svim snagama angaovati za njega. Ne samo u obliku izjava i obrazloenja, ve i u naem radu, delanju (in actu) i u onom to oznaavamo pod pojmom dogaaji.82 Kada Derida, u skaldu sa tim formulie maksimu svog gledita, onda se postavlja pitanje, kako ga on svojim delanjem (in actu) sledi, tj. kako on u svom sopstvenom tekstu preuzima odgovornost za slobodu Univerziteta i dogaaje miljenja. Odgovor se verovatno nalazi u uvoenju kategorije Dogaaja u razmatranje bezuslovnog Univerziteta. Ako postoji bezuslovni Univerzitet, onda je on otvoren za Dogaaj i na taj nain on je Univerzitet proirenih granica, a Deridin spis nam pokazuje ta znai sagledati ga na taj nain. On zapoinje nekim od konstitutivnih razlikovanja vanih za Univerzitet i njegove klasine ideje koje su u novije vreme zastarele, zatim egzemplarno u diskusiji razvija razlikovanja konstantiva i performativa, a poto ovo razlikovanje kao i mnoga druga nije odrivo, iz njihovog uruavanja on izvlai prve posledice klasinog univerziteta, tj. u njegovom identitetu sadranih opozicija. U prvi mah Derida prevodi Ostinovu razliku izmeu konstativa i performativa 83 u univerzitetski kontekst poznatih pojmova znanja i
Isto, str. 13. Isto, str. 14. 81 Derrida, J., Gesetzeskraft. Der "mystische Grund der Autoritt" ( Snaga zakona mistini razlog autoriteta), Aus dem Franzsischen von Alexander Garcia, Dttmann, Frankfurt 1991. 82 Videti: Derrida, J., Die unbedingte Universitt (Obavezni univerzitet), str. 45. i dalje, bersetzung modifiziert (modifikovani prevod). 83 Videti, zu dieser Opposition (suprotno ovome): John L. Austin, How to do things with words, Cambridge, 1975; Videti prevod na srpski: Ostin, D. L., Kako delovati reima, Novi Sad, Matica Srpska, 1994 (prim. prev.). Derrida, J., Limited Inc., Evanston 1988; Takoe, Signatur Ereignis Kontext (Signatura, dogaaj, kontekst), u: Randgnge der Philosophie (Na rubovima filozofije), Wien 1988, str. 291 - 314; Fohrmann, J., (priredio): Figuration und Performanz (Figuracije i performans), Stuttgart, Weimar, 2004, str. 481-664; Hamacher, W., Afformativ, Streik (Aformativ, trajk); Wirth, U., (priredio), Performanz, Frankfurt am Main, 2002.
80 79

41

SOCIOLOKI DISKURS

posredovanja znanja i moe se takoe rei sa odreenim pojednostavljenjem, jer on izmeu ostalog baca novo svetlo na spoj istraivanja i nauke. Na osnovu analiziranog, on pravi razliku izmeu klasino-moderne tradicije znanja, koje se posreduje i proiruje, bivajui pritom u formi konstativnog iskaza izraenog u govoru i otvorenog (javnog) uenja, koje ima karakter ispovesti i obeanja, i utoliko se moe nazvati performativnim.84 Na ovom i drugom nizu klasinih opozicija izgrauje se identitet nasleenog Univerziteta: Derida ovaj argument ne konkretizuje u svom eseju, pa ipak se da lako utvrditi, kada se misli na uvreenu predstavu o mnogim univerzitetskim sistemima, da moda postoji jedan vrst, klasini kanon, jedno znanje injenino izraeno u manje-vie mehaniki korigovanim ispitima i jedna utvrena forma naunog rada, koja shodno tome moe biti posredovana od strane profesora. Klasine opozicije podlegle su promenama tek poslednjih nekoliko dekada, a na njih je reagovala i dekonstrukcija, ovde u formi zahteva, po kome se praktino razmatrane opozicije izmeu konstativa i performativa, znanja i posredovanja, i na posletku izmeu iste teorije i prakse u ne-dijalektikom smislu istovremeno odnose na zadravanje i transformaciju. One se moraju potkrepiti, jer se otkrivaju prvenstveno kroz ansu dekonstruktivne bezuslovnosti. Opozicije se takoe tokom potvrivanja moraju same transformisati, je ovaj neutralni teoricitet sa svoje strane pretpostavie jedan performativni kredo. Ovde nailazimo na princip bezuslovnog otpora Univerziteta.85 Ono to Derida, na njemu svojstven nain sporog razmiljanja, razvija kao oblik koji stalno ide novim stranputicama je dakle, s jedne strane strateko ouvanje, a s druge strane raslanjavanje navodno razdvojivih suprotnosti ukoliko ne postoji konstativna nauka koja e mu se prikloniti i prenositi ga, u tom sluaju se i sama suprotnost dovodi u pitanje. Iz toga proistie pitanje ta bi znailo razreenje ovih oprenih pojmova? Ovde u igru ulazi kategorija dogaaja. U svom tekstu Izvesna nemogua mogunost da se govori o dogaaju , napisanom godinu ranije, Derida predlae: Pred jednim potpunim dogaajem, vrednim svog imena, performativi i konstativi moraju podjednako kapitulirati. I jednog dana se iz toga istovremeno trebaju izvui svi zakljuci.86 U Bezuslovnom Univerzitetu Derida izvodi zakljuke o postojeem Univerzitetu i njegovoj promenjivosti nastaloj promiljanjem pojma Dogaaja, posebno u okvirima drutvenih nauka, oznaavjui ih kao ireducibilitet njegove spoljanjosti i budunosti. 87
84

Isto, str. 41. Unbercksichtigt lasse ich hier die von Derrida zugleich aufgeworfene Frage, inwiefern ein Professor ein "Werk" hervorbringe (Ovde u zanemariti pitanje u kojoj meri profesor stvara delo, kako je to napomenuo Derrida). 85 Derida, J., Isto. str. 42 i dalje. 86 Derrida, J., Eine gewisse unmgliche Mglichkeit, vom Ereignis zu sprechen ( Izvesna nemogua mogunost da se govori o dogaaju). Aus dem Franzsischen von Susanne Ldemann, Berlin 2003, str. 57. 87 Derrida, J., Die unbedingte Universitt (Obavezni univerzitet), str. 76.

42

SOCIOLOKI DISKURS

U tradiciji miljenja koja vodi do Hajdegerovog preokreta88, pojam Dogaaja oznaava jednu kategoriju koja je transgresivna u odnosu na sve pojmove, tradicije i kategorije, tj. kategoriju prekida ili objave (otvaranja): Trenutak u kom sve institucionalizovane, konvencionalizovane, vladajue i samodovoljne forme izraavanja bivaju prekoraene ili zaobiene, na jedan nepredvidiv nain. 89 Dogaaj, iznosi Derida, revolucionira, preokree i uzdrmava autoritet institucije, koja neto oekuje od univerzitetskog diskursa, naunog, kulturnog ili kolskog esnafa ili ire: javnosti oveka. Ostaje nam nejasno ta se to tano dogaa. Dogaaj bi trebao da iznenadi i zatkne konstantive i propozicione moduse naunog jezika. On pretpostavlja jedan prekid, koji brie horizont svake konvencije i svakog kada poretka. Ne pripada poretku znanja, ve jednom poimanju mogueg kao nemogueg, jednom mogue-nemoguem, koje se vie ne da odrediti kroz metafiziku interpretaciju mogunosti ili virtualiteta. Ne treba nastaviti sa nareivanjem u formi performativnog govornog akta subjekta gde ono odista proizvodi oekivano delanje, tamo nema dogaaja . Dogaaj je vezan za jedno moda ili jedno ako, za kondicional u kom se objavljuje ne-kondicionalno, eventualno ili potencijalno eventualno, potpuno drugaije. Ono to se u njemu objavljuje Drugi prevazilazi svu performativnu snagu i obustavlja je. Dogaaj se moe zamisliti samo na rubu konteksta priblino drutvenim naukama. Ne pojma se u okvirima fantazme nedeljivog suvereniteta ili suverene vladavine.90 Dogaaj uvoenja kategorije Dogaaja u Deridinom tekstu dovodi do toga da se sa jedne strane Univerzitet radikalno oslobaa granica, dok se istovremeno sa druge strane potvruje upravo kao mesto razgraniavanja. To je granica nemogueg, eventualnog, onoga kao, ako ... mesta na kom je Univerzitet izloen realnosti, tj. snazi spoljanjeg. Upravo tu je Univerzitet u svetu, svetu koji on promilja. Na ovoj granici on mora pregovarati i organizovati svoj otpor. Na tom mestu on se mora izloiti svojim odgovornostima. 91 Ovom definicijom Derida istovremeno promilja da bezuslovni Univerzitet ne treba traiti iskljuivo u okviru zidova dananjeg
88 Videti: Heidegger, M., ber den Humanismus (O humanizmu), Frankfurt/M. 1991; kao i, Beitrge zur Philosophie. Vom Ereignis (Prilozi filozofiji. O dogaaju), Frankfurt, 1989. Friedrich-Wilhelm v. Herrmann, Wege ins Ereignis. Zu Heideggers Beitrgen zur Philosophie (Putevi do dogaaja. Uz Hajdrgrove Priloge filozofiji), Frankfurt/M., 1994. 89 Videti: weiterfhrend zu Anspruch und Aporien des "Ereignis"-Begriffes: Nikolaus Mller-Schll (priredio): Ereignis. Eine fundamentale Kategorie der Zeiterfahrung. Anspruch und Aporien (Vidi nadalje zahtev i aporije pojma dogaaj u: Nikolaus Mller-Schll (priredio), Dogaaj. Fundamentalna kategorija vremenskog iskustva. Zahtev i aporije), Bielefeld 2003. 90 Videti: zu Derridas Begriff des Ereignisses neben den bereits zitierten Auseinandersetzungen mit Austin auch (Deridin pojam dogaaja u ve citiranoj raspravi sa Ostinom) kao i: Derrida, J., tats dme de la psychanalyse. Adresse aux tats Gnraux de la Psychanalyse, Paris 2000.; takoe: Psyche: Inventions of the Other, in: Lindsay Waters / Wlad Godzich (priredili), Reading de Man reading, Minneapolis, 1989, str. 25-65. 91 Derrida, J., Die unbedingte Universitt (Obavezni univerzitet), str. 76.

43

SOCIOLOKI DISKURS

Univerziteta i da ga nee nuno zastupati profesori. On se nalazi, i on trai svoje mesto tamo gde se uvek pojavljuje ova bezuslovnost.92 Na ovom mestu, nakon nekoliko reenica, zavrava se Deridin tekst o nemogunosti opravdavanja i statusa jednog takvog kreda i dalja promiljanja poverava svojim itaocima: ta bi sledilo kada bi jednog dana nastupilo ovo nemogue o kom ja govorim misli o tome preputam vama. 93

Ozlede reforme
U sluaju da na kraju ne moemo sa sigurnou da kaemo kako bi trebalo da izgleda bezuslovni Univerzitet ili Univerzitet budunosti, iznova i drugaije otkriven u pomenutom dogaanju Drugoga, ipak se sa sigurnou u okviru sadanjeg Univerziteta da markirati, na kojim mestima i na koji nain e se jedna takva budunost onemoguiti ili gotovo prevideti. Ovde u se zadrati na jednom skromnom popisu izvedenom iz linog iskustva, koji elim da podvedem pod ime ozlede reforme: U ravni preobraaja Baelor i Master studija bitno je izdvojiti sledee: 1. De facto e kroz B.A. / M.A. reformu studija, B.A. diploma biti svedena na diplomu vie kole a predavanja redukovana na nivo kolske nastave. Nedostaje vreme koje je potrebno da se na Univerzitetu od dolazeih kolaraca naprave studenti, njih treba upoznati sa svakim konkretnim gradivom ponaosob, u prvi mah uenjem ili benevolentnije reeno: posredovati u studiranju. 2. Kroz ujednaavanje studentskog vremena i utvrivanje jednog prava vaeeg za sve norme, bie zadato izjednaavanje nejednakosi koja je nastala u okviru Univerziteta kroz razliite porodine i socijalne preduslove. Usklaivanjem trajanja studiranja i utvrivanjem pravila koja vae za sve, odustalo se od zahteva da se na Univerzitetu uskladi neravnopravnost prouzrokovana razliitim preduslovima na osnovu roditeljske kue i socijalizacije. 3. Povrh toga e prostor ocenjivanja biti sveden na minimum kada student dosegne potrebnu kvalifikaciju za zavrni ispit. Standardizacija koja vai za sve i utvrena je putem ECTS vrednosti transkribovanih u gradivo, na poetku studija pogaa u jednakoj meri, kako slabije tako i veoma nadarene
92 93

Isto, strt. 77. Isto, str. 78.

44

SOCIOLOKI DISKURS

studente. Jedni e biti pod pritiskom putem ekonomskih sredstava, kao to su poveani trokovi studiranja i istekli studentski krediti, ali e uprkos tome zavriti B.A. ili M.A. studije u roku od est tj. deset semestara, sa svim ispunjenim ili ocenama pokrivenim prazninama, drugi e, kroz svima u jednakoj meri nametnute profesionalne prakse i obilje razliitih kurseva i dopuna, biti spreeni da prodube svoje sposobnosti i nauno istrauju zahteve svakog predmeta ponaosob. 4. Baelor model obino ne obezbeuje prostor za gostujui semestar u inostranstvu i kroz ogroman broj predmeta oteava, npr. studentima drutvenih nauka, da upotpune svoje studije praksom, samostalnim isitavanjima i optom kulturom (posete pozoritima, izlobama, poznavanje svih vidova umetnosti, politike, teorije i masovne kulture), kao i prateim angamanom na politikom, socijalnom ili sindikalnom polju. 5. U tom modelu nije predvien ni dodatni slobodni semestar za sticanje znanja stranih jezika stoga novi sistem vodi suprotno (ili vodi ka) svojoj nameri re-nacionalizacije studija na nemakim visokim kolama. Tome treba dodati postepeno jo uvek veoma oteano uvoenje BA studija (oteano izmenama visokog kolstva) i na taj nain faktiku regionalizaciju studija. 6. Za uveane ispitne i didaktike obaveze u okviru novonastalih studijskih smerova, po pravilu na raspolaganje nije stavljen dodatni nastavni kadar to rezultira pogoranjem situacije zaposlenih u nauci. 7. Neophodno upisivanje ogromnog broja studenata dovodi do toga da budui studenti u sve veem broju dolaze na Univerzitet, i kako je to rekao jedan profesor Rurskog Univerziteta, nisu dorasli neskromno isprepletenim zahtevima Master orjentisanih studija. Uproeno: Norma reforme, da veliki broj studenata u to kraem roku treba da proe kroz Univerzitet, je ve sada dovela do opadanja naunog nivoa, odnosno nivoa studenata koji zapoinju i zavravaju studije.94 8. Akreditacija novih studijskih smerova pomou takozvanih agentura zamenjuje ... slobodu nauke, kako to tano formulie pravnik Joahim Lege kroz plansku ekonomiju i to bez pravnih osnova.95 Na nivou postdiplomskih studija i nastavnog kadra treba dodati sledee:

94 95

Videti: Franz, L., Leserbrief (Pismo itaocu). u: FAZ vom 2. Mrz 2006. Lege, J., Der Hochschul-TV (Dozvola za visoko kolstvo), u: FAZ vom 22. 8. 2005, str. 7.

45

SOCIOLOKI DISKURS

9.

Postdiplomski programi i stipendije su jedan veliki deo svoje moi preneli na DFG (Nemaka istraivaka zajednica), dok su u ranijem periodu njom raspolagali mentori: velikim delom nezavisno od naune i ivotne predistorije, kandidatima je za prijave utvrena odreena starosna granica. Nezavisno od teme i radnog procesa svakog doktoranta ponaosob, fiksirano je apstraktno maksimalno trajanje stipendiranja. Honorarno zaposleni, bez kojih bi u veini sluajeva odravanje nastave bilo gotovo nemogue, uz to su, u odnosu na njihove kvalifikacije, nedovoljno plaeni. Akademski srednji kadar sa prosekom godina poetak ili sredina 40- tih se i dalje dri u neizvesnosti u pogledu toga da li e na osnovu kvalifikacije steene po osnovu publicistikog rada, istraivanja, naunog rada i administrativne delatnosti konano dobiti stalno zaposlenje ili e zbog prekvalifikovanosti biti eliminisan, to faktiki znai da neko ko se na taj nain eliminie nema vie prilike da obavlja delatnost koja odgovara njegovom znanju. ta vie nova W-plata 96 znai oevidnu degradaciju dolazeeg profesorskog kadra u poreenju sa odlazeom. Ovo finansijsko smanjenje primanja u okviru jedne profesije mogue je jer se reorganizacija ne tie onih koji ve imaju mesto u slubi. Oni su po ovom pitanju, dolazee generacije naprosto ostavili na cedilu.

10.

11.

12.

Za osnovne osobine visoko-kolske politike treba dodati: 13. Uvoenje trokova studiranja menja sam karakter Univerziteta. Obrazovanje je od osnovnog prava i nunog preduslova prosvenja postalo roba sa oevidnim posledicama pojaanog odlazeeg dela studenata iz ne-akademskih-porodica koji osetljivije reaguju na ekonomski teret. Studenti e biti proglaeni za konzumente a profesori za liferante, gde ideja o zajednikoj elji za spoznajom nestaje. Sa pojmom izuzetnosti e kao ultimativna justifikacija odluujueg zauzimanja stava u istraivanju i nastavi, biti uveden jedan pojam osloboen svakog kvalitativnog odreenja.97

14.

Grupa evaluacije plate od docenta do rektora (prim.prev.) Videti: zu dieser aus der amerikanischen Universitt bernommenen Begriffshlse Bill Readings (Pojam preuzet sa amerikog univerziteta Bill Readings), The University in Ruins. Cambridge und London, 2. Auflage (drugo izdanje), 1997, str. 21-43.
97

96

46

SOCIOLOKI DISKURS

15.

Konkretno Inicijativa izuzetnosti je jedna marketinka strategija, uz pomo koje se prikriva injenino osiromaenje Univerziteta, posebno u okvirima drutvenih nauka i po osnovu tvrdnje o reformi, koja se zapravo preteno odnosi na prirodne nauke i opet samo na one koji se odlino snalaze u pisanju molbi. Finansijska kriza drutvenih nauka istrajava. U ciframa izraeno: Jedna desetina sveukupnog naunog personala, od njega oko 5.500 profesora, predaje jednoj desetini studenata (oko 350.000) i prima za to samo jednu tereinu od izdataka za visoko kolstvo.98 Takozvani zakon o slobodi visokog kolstva moe se svesti na kraj samouprave Univerziteta, jer su najvie institucije, kao i nadzorni odbor, sa spoljnjim zastupnicima, kako pokazuje iskustvo iz junih pokrajina, popunjene ljudima iz privrede i lobistima. To je kraj univerzitetske nezavisnosti i istoveremeno njene slobode.

16.

17.

Zabrinjavajue, uznemirujue i neugodne ozlede reforme koje sam pobrojao iz mojih zabeleki, sa osvrtom na godinama skupljane iseke iz novina, morale su bez izuzetka ustupiti mesto detaljnom ispitivanju. Vredelo bi napraviti jedan Arhiv Alternativa, koji bi se snabdevao iz prolosti (posebno iz nerealizovanih utopija), i vaio kao skica za sve odluujue krize Univerziteta. 99

Zavrne napomene
Izvan trenutnog kretanja njegovog istraivanja i nastave, izvan njegovih sadraja i formalnosti, Univerzitet se uvek iznova mora baviti pitanjem, u kakvoj su ili u kakvoj vezi oni mogu biti sa Univerzitetom po sebi. Jedan momenat ide u prilog toga, da se ne treba baviti samo i iskljuivo fundamentalnim krizama Univerziteta, ve istovremeno obuhvatiti i razumeti Univerzitet kao krizu samu po sebi: kao jedno mesto u drutvu i jedno vreme u ivotu na kom, odnosno u kom se dovode u pitanje, razmatraju i pokuavaju razmotriti sve one tobonje osnove i oslonci. U svakom sluaju, prikazani primeri nam pokazuju, da uvek kada uzdrmavanje temelja zadesi i samu instituciju, u kom se ona razmatra i utvruje, na horizontu se pojavi Budunost Univerziteta. Polazei od tri krilatice (meu kojima su osvrti na 1800., 1968. i teoriju aka Deride), dopustili smo sebi razmiljanje o Budunosti Univerziteta, gde Obrazovanje, Demokratizacija i otvorenost za dogaaj
Izvor: Wissenschaftsrat (Nauni savet), citat prema: FAZ vom 28. 1. 2006, str. 33. U tom pogledu videti: Gesichtspunkt Jochen Hrisch, Die ungeliebte Universitt. Rettet die Alma mater! (Neomiljeni univerzitet. Spasite Alma mater!), Mnchen, Wien, 2006, str. 130-134.
99 98

47

SOCIOLOKI DISKURS

Drugoga mogu oznaiti istraivanje i nauku na svakom buduem Uni verzitetu kao drugaiju od lutanja pod nepojmljivim. U sadanjosti, imajui na umu Univerzitet, kategorino nepojmljiv mora ostati cilj obrazovanja , demos jedne budue demokratije i ire reeno: u dogaaju otkriveni Drugi.100

Literatura
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. Anrich, Ernst (Hg.), Die Idee der deutschen Universitt . Die fnf Grundschriften aus der Zeit ihrer Neubegrndung durch klassischen Idealismus und romantischen Realismus, Darmstadt, 1956. Anrich, Ernst (Hg.), Die Idee der deutschen Universitt und die Reform der deutschen Universitten. Darmstad,t 1960. Austin, John L.. How to do things with words, Cambridge 1975. Bailly, Jean-Christophe et Jean-Luc Nancy, La comparution. Politique venir, Paris, 1991. Bloch, Ernst, Universitt, Wahrheit, Freiheit. (Colloquium und Forum im Anatomischen Institut, Leipzig 1955), in: ders., Philosophische Aufstze zur objektiven Phantasie, Frankfurt am Main, 1985, S. 317-330. Derrida, Jacques, Die Pupillen der Universitt. Der Satz vom Grund und die Idee der Universitt. In: Derrida, J. Mochlos (2004), S. 59-100. Derrida, Jacques, Die unbedingte Universitt. Aus dem Franzsischen von Stefan Lorenzer, Frankfurt am Main, 2001. Derrida, Jacques, Eine gewisse unmgliche Mglichkeit, vom Ereignis zu sprechen. Aus dem Franzsischen von Susanne Ldemann, Berlin, 2003. Derrida, Jacques, tats dme de la psychanalyse. Adresse aux tats Gnraux de la Psychanalyse, Paris, 2000. Derrida, Jacques, Gesetzeskraft. Der mystische Grund der Autoritt. Aus dem Franzsischen von Alexander Garcia Dttmann, Frankfurt, 1991. Derrida, Jacques, Limited Inc., Evanston, 1988. Derrida, Jacques, Mochlos oder der Streit der Fakultten, in: Derrida, J. Mochlos (2004), S. 11-58. Derrida, Jacques, Mochlos. Vom Recht auf Philosophie II. Aus dem Franzsischen von Markus Sedlaczek, Wien, 2004.

100

Der vorliegende Beitrag erschien zunchst in: Ulrike Ha / Nikolaus Mller-Schll: Was ist eine Universitt? Schlaglichter auf eine ruinierte Institution. Bielefeld, transcript, 2009, S. 125-149. Der Zweitabdruck erfolgt mit freundlicher Genehmigung des transcript-Verlags. (Ovaj esej je objavljen prvobitno u: Ulrike Ha / Nikolaus Mller-Schll: ta je univerzitet? Osvrt na ruiniranu instituciju. Bielefeld, transkript, 2009, str. 125-149. Drugo objavljivanje se vri uz ljubaznu saglasnost Izdavaa).

48

SOCIOLOKI DISKURS

14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33.

Derrida, Jacques: Psyche: Inventions of the Other, in: Lindsay Waters / Wlad Godzich (Hg.), Reading de Man reading, Minneapolis 1989, S. 2565. Derrida, Jacques, Signatur Ereignis Kontext, in: ders., Randgnge der Philosophie. Wien 1988, S. 291 - 314. Ellwein, Thomas, Die deutsche Universitt. Vom Mittelalter bis zur Gegenwart, Wiesbaden, 2. Auflage, 1997. Fohrmann, Jrgen (Hg), Figuration und Performanz, Stuttgart, Weimar, 2004. S. 481-664. Fukuyama, Francis, Das Ende der Geschichte. Wo stehen wir? Mnchen, 1992. Hamacher, Werner, Afformativ, Streik, in Christiaan L. Hart Nibbrig, Was heit Darstellen? Frankfurt 1994, S. 340 - 374. Hamacher, Werner, Einleitung, in: Fohrmann, Jrgen (Hg.), Figuration und Performanz, Stuttgart, Weimar, 2004. S. 481-489. Heidegger, Martin, Beitrge zur Philosophie. (Vom Ereignis), Frankfurt, 1989. Heidegger, Martin, Die deutsche Universitt (15./16. August 1934), in: ders., Reden, 2000, S. 285-307. Heidegger, Martin, Die Selbstbehauptung der Universitt (27. Mai 1933), in: ders., Reden, 2000. S. 107-117. Heidegger, Martin, ber den Humanismus, Frankfurt/M., 1991. Heidegger, Martin, Reden und andere Zeugnisse eines Lebensweges. 1910-1976, Frankfurt am Main, 2000. Herrmann, Friedrich-Wilhelm, Wege ins Ereignis. Zu Heideggers Beitrgen zur Philosophie, Frankfurt/M. 1994. Hrisch, Jochen, Die ungeliebte Universitt. Rettet die Alma mater! Mnchen, Wien, 2006. Wilhelm v. Humboldt, Bericht der Sektion des Kultus und Unterrichts an den Knig. Dezember 1809, in: ders., Werke, S. 210-238. Humboldt, Wilhelm v., Ueber die innere und ussere Organisation der hheren wissenschaftlichen Anstalten in Berlin, in: ders., Werke, S. 255266. Humboldt, Wilhelm v., Werke in fnf Bnden. Hg. v. Andreas Flitner und Klaus Giel, Bd. IV, Schriften zur Politik und zum Bildungswesen , Darmstadt, 1964. Jaspers, Karl, Die Idee der Universitt, Berlin, Gttingen, Heidelberg, 1961. Kant, Immanuel, Beantwortung der Frage: Was ist Aufklrung? In: Ders., Werke in zehn Bnden. Hg. von Wilhelm Weischedel. Darmstadt 1975, S. 53-61. Lege, Joachim, Der Hochschul-TV, in: FAZ vom 22. 8. 2005, S. 7.
49

SOCIOLOKI DISKURS

34. 35. 36. 37.

38. 39. 40.

41. 42.

Lyotard, Jean-Franois, Das postmoderne Wissen, Graz und Wien, 1986. Mller, Ernst (Hg.), Gelegentliche Gedanken ber Universitten , Leipzig, 1990. Mller-Schll, Nikolaus (Hg.), Ereignis. Eine fundamentale Kategorie der Zeiterfahrung. Anspruch und Aporien, Bielefeld, Transcript, 2003. Nancy, Jean-Luc, Das gemeinsame Erscheinen. Von der Existenz des Kommunismus zur Gemeinschaftlichkeit der Existenz, in; Joseph Vogl (Hg.), Gemeinschaften. Positionen zu einer Philosophie des Politischen, Frankfurt am Main, 1994. Niethammer, Lutz, Posthistoire, Hamburg, 1989. Readings, Bill, The University in Ruins. Cambridge und London, 2. Auflage, 1997. Steffens, Henrik, Vorlesungen ber die Idee der Universitten, in: Ernst Anrich (Hg.), Die Idee der deutschen Universitt. Die fnf Gru ndschriften aus der Zeit ihrer Neubegrndung durch klassischen Idealismus und romantischen Realismus, Darmstadt 1956, S. 309-374, hier S. 320 Szondi, Peter, ber eine Freie (d.h. freie) Universitt. Stellungnahmen eines Philologen, Frankfurt am Main, 1973. Wirth, Uwe (Hg.), Performanz, Frankfurt am Main, 2002. (Prevod Mr Ivona ijakovi)

50

PREGLEDNI RAD

SOCIOLOKI DISKURS

Prof. dr Lazo Risti101 Fakultet politikih nauka Univerzitet u Banjoj Luci

UDC 316.75:316.342.2

UTICAJ IDEOLOGIJE NA ISTRAIVANJE KLASNO-SLOJNE STRUKTURE

Abstract: Ideology is relevant for sociological research. The influence of ideology is particularly present in research of class-layered structure of society. This effect can best be shown in the example of our sociologists. They are operating on the assumption that the possible development towards a classless communist society. In harmony with this assumption they were creating more or less developed theoretical and hypothetical frameworks for research of class-layered structure of society, with a high degree of caution given the strong presence of ideological thinking. The situation prevailing ideological views have developed a strategy to promote scientific thinking. Today, the sociology is also in a precarious position. Burdened by a new liberal ideology that does not see the society as a separate entity. Sociologists are pushed into the background in order to the ideology of those who have a current social power could be realized. Key words: science, ideology, social structure, social groups, social classes, social strata. Apstrakt: Ideologija je bitna determinanta sociolokih istraivanja. Uticaj ideologije posebno je prisutan kod istraivanja klasno-slojne strukture drutva. Ovaj uticaj najbolje se moe prikazati na primjeru naih sociologa. Oni su polazili od pretpostavke da je mogu razvoj prema besklasnom komunistikom drutvu. U skladu sa takvom pretpostavkom stvarali su manje ili vie razvijene teorijsko-hipotetike okvire za istraivanje klasno-slojne strukture drutva, sa visokim stepenom opreza s obzirom na snano prisustvo ideolokog miljenja. U situaciji premoi ideolokog miljenja nai sociolozi su morali razvijati strategiju kako promovisati nauno miljenje. Danas je sociologija takoe u nezavidnom poloaju. Optereena je neoliberalnom ideologijom koja drutvo ne vidi kao poseban entitet. Sociolozi su potisnuti u drugi plan da bi se ideologija onih koji imaju trenutnu drutvenu mo mogla realizovati. Kljune rijei: nauka, ideologija, struktura drutva, drutvene grupe, drutvene klase, drutveni slojevi.

101

Profesor na grupi metodolokih predmeta na FPN u Banjoj Luci, studij sociologije.

53

SOCIOLOKI DISKURS

Uvodna razmatranja
Nuka je uslovljena raznim drutvenim determinantama koje mogu da ubrzavaju ili sputavaju njen razvoj. Jedna od bitnih determinanti svakako je ideologija. Kroz dui istorijski period manifestuje se suprotnost naunih rezultata i ideolokog miljenja. Da bismo objasnili ovu suprotnost potrebno je imati u vidu da se interesi drutvenih grupa najbolje izraavaju u njihovim ideologijama. U stvari, njihova se ideologija pokazuje kao racionalizacija njihovih grupnih interesa. Ali, ako ideologija odreene drutvene grupe ostane iskljuivo racionalizacija interesa, ona nema izgleda da postane vladajua svijest. Zato postoji potreba za viim stepenom racionalizacije, odnosno da se posebni grupni interes prikazuje kao interes cijelog drutva. Tako se razliiti interesi maskiraju racionalizacijom. Ova racionalizacija grupnog interesa predstavlja ideologiju kao iskrivljenu svijest. Naravno, iskrivljena svijest nije lana svijest. Ideologija nije la. Jer, onaj ko lae dobro zna ta je istina, a onaj ko ideoloki misli nije svjestan da obmanjuje i sebe i druge. Dakle, u svom razvoju ideologija je prvo partikularna svijest koja racionalizuje interese odreenih drutvenih grupa, a onda postaje totalitarna. Postoji mnotvo partikularnih ideologija a jedna od njih postaje totalitarna. Totalitarna ideologija uvijek prikazuje posebno kao opte. Ali, isto tako ona tei da ideoloku svijest prikae kao naunu. Zato se esto javljaju estoke suprotnosti naunih rezultata i ideolokog miljenja. Najbolji primjer su stradanja ordana Bruna, Galileja i drugih. Oni su svojim naunim doprinosom poljuljali tadanji pogled na svijet i zadali snaan udarac vladajuoj ideologiji. Njihova stradanja su potvrdila da vai izreka na koju se pozivao Lenjin: Kada bi geometrijski aksiomi zadirali u interese ljudi, njih bi sigurno pobijali.102 Naravno, nisu svi nauni problemi podjednako izloeni uticaju ideologije. Moe se pretpostaviti da je uticaj ideologije snano izraen na istraivanje klasno-slojne strukture. U sociolokom diskursu poseban znaaj ima razmatranje uticaja ideologije na socioloka istraivanja. Na primjer, Merton fokusira panju na uticaj liberalizma i totalitarizma na nauno miljenje. Mils je takoe dao znaajan doprinos na ovom polju, ukazujui da je empirijski karakter sociolokih istraivanja podreen ideolokim shvatanjima. Milsa posebno interesuju razni inioci koji uslovljavaju uticaj ideologije na sociologiju. Interesuje ga, prije svega, uticaj liberalizma na sociologiju. Na primjeru amerikih sociologa Mils objanjava uticaj liberalne ideologije na tendenciju da se u istraivanjima bavi jednim empirijskim detaljem. Ameriki sociolozi polaze od postavke da iza svakog drutvenog fenomena stoji veliki broj uzroka, koji su, svaki za sebe, malo vani. Dakle, radi se o pluralistikoj teoriji uzroka. To dobro doe liberalnoj politici za sprovoenje reformi kroz niz postupnih mjera ogranienog
102

Lenjin, V. I. U., Izabrana djela, tom I, knjiga druga, Kultura, Beograd, 1948, str. 69.

54

SOCIOLOKI DISKURS

domaaja. Dakle, ideja da su uzroci drutvenih deavanja mnogobrojni i, svaki uzet za sebe, malo vani, uklapa se u liberalistiki prakticizam. Pluralistika teorija uzroka predstavlja vanu ideoloku komponentu amerikog liberalizma. Pomou ovakve teorije zamagljuje se stvarnost i skrivaju bitni uzroci drutvenih pojava. Teorija pluralizma uzroka smanjuje mo naune misli da vri otkrivanje bitnijih i dubljih uzroka drutvenih kretanja. Klasno-ideoloke primese u ovakvoj teoriji veoma su vidno ispoljene.103 Sline koncepcije nalazimo i kod drugih teoretiara. Na primjer, Karl Poper je razvio ideju mijenjanja drutvenih prilika koju je nazvao postupnom tehnologijom, drutvenim inenjeringom korak po korak. Dakle, polazi se od stava da samo postupne promjene mogu da dovedu do praktinih rezultata. Ako bi se pri tome i prihvatile pojedine ideje koje se tiu drutva kao cjeline, to jo uvijek ne znai da se moe pristupiti izmjeni cjelokupnog drutva. Moemo, na primjer, prihvatiti ideju opteg dobra, ali opet se drutvene promjene deavaju samo putem malih prilagoavanja. Ciljevi koji se ovim prilagoavanjem ostvaruju mogu biti razliiti, ali se uvijek ostvaruju korak po korak, putem paljivog uporeivanja rezultata koji se oekuju sa onima koji su postignuti, kako bi se odmah uoile nepoeljne posljedice preuzete reforme. Zato Poper smatra da se moraju izbjegavati suvie obimne i sloene reforme. Kod takvih reformi ne mogu se sagledati uzroci i posljedice da bi se saznalo ta se stvarno deava i emu takva reforma stvarno vodi. Naravno, to ne iskljuuje i neke vee reforme. Kao primjer Poper navodi da se putem jednog niza uzastopnih mjera dovodi do izmjene klasne strukture drutva ili do pravednije raspodjele dohotka. Ali ovakve promjene stalno su podvrgnute kritikom ispitivanju i neprestanom prilagoavanju. Tako se mogu otkloniti ili umanjiti nenamjeravane posljedice.104 Veberovo zalaganje za vrijednosno neutralnu nauku moe se tumaiti, prije svega, kao zalaganje za ideoloki neutralnu sociologiju. Alvin Guldner istie da je Veber svoju koncepciju o sociologiji kao neutralnoj nauci razvijao iz praktinih razloga. U stvari, Veber se tako borio za autonomiju univerziteta. On je bio optereen problemom slobodnog bavljenja sociologijom. Trebalo je otkloniti tetno mijeanje politike. Istovremeno, to je bila borba protiv univerzitetskih profesora koji su koristili politike i ideoloke stavove i tako pridobijali studente.

103 Todorovi, A., Neki problemi sociologije saznanja, Struno udruenje studenata Univerziteta u Niu, Ni, 1979. str. 136. 104 Pogledati: Risti, L., Metodoloki tehnicizam Karla Popera, Filozofski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci, Banja Luka, 2004.

55

SOCIOLOKI DISKURS

Ideoloko i nauno miljenje

Svaka ideologija sastoji se iz odreenih sudova vrijednosti, kojim se izraava stav subjekta prema drutvenoj realnosti. Nuka takoe sadri sudove vrijednosti. Na primjer, svaka ocjena naunog rezultata je izricanje suda vrijednosti o tom rezultatu. U stvari, ocjenjuje se da li je rezultat istinit ili neistinit. Prema tome, daje se sud vrijednosti. Meutim, nauni i ideoloki sud vrijednosti bitno s razlikuju. Ovo se, prije svega, odnosi na drutvene nauke. Prirodne nauke su stekle odreenu ideoloku samostalnost i emancipaciju. Drutvene nauke su ideoloki osjetljive zato to su okrenute drutvenim problemima, to omoguuju ovjeku ovladavanje drutvenim procesima i zakonitostima. U ovom veoma sloenom procesu preplie se vie inilaca, poev od obino iskrene tenje naunika da otkriva naunu istinu o drutvenim pojavama, preko delovanja klasnih interesa na proces naunog istraivanja i na korienje njegovih rezultata, do osjetljivih ideoloko-politikih stavova koje naunici zastupaju ili se od njih trai da ih potuju.105 Da bismo odredili pojam ideologije morali bi nai neku karakteristiku kojom se ideoloko miljenje specifino razlikuje od neideolokog. Naravno, ta karakteristika mora da bude svojstvena svim ideolokim stavovima. U tom smislu bitna karakteristika je grupna zainteresovanost koja stoji iza odreenog stava. Grupna zainteresovanost uslovljava da su ideoloki stavovi uglavnom sudovi vrijednosti. Ovi stavovi izraavaju trajnije subjektivno reagovanje neke grupe na odreeni drutveni problem, pojavu ili dogaaj. Prema tome, reagovanje nije samo trenutno i nezainteresovano nego je trajnije i grupno zainteresovano. Reagovanje proizilazi iz poloaja grupe, njenih potreba i aspiracija, a to je kljuni razlog da se u ideoloke stavove vjeruje kao istinite. Za razliku od ideologije nauka se ne oslanja na vjerovanje u istinitost svojih iskaza nego na dokazivanje istinitosti. Ako iskazi nisu dokazani oni su samo naune pretpostavke. Na cilj nije da istraujemo razna odreenja ideologije. ini nam se da je prihvatljivo odreenje ideologije koje je dao Mihajlo Popovi. Socioloki posmatrano ideologija je manje ili vie organizovan skup ili sistem zainteresovanih miljenja, stavova i ideja u koje se bez rezerve veruje kao istinite i kojima se izraavaju interesi i tenje odreenih klasa, slojeva, a nekada i veeg dijela drutva. Socijalna funkcija ideologije je uglavnom u idejnoj orijentaciji i mobilizaciji odreene klase ili veeg dela drutva na postizanje odreenih klasnih ili, ire, drutvenih interesa.106 Ideologija se javlja u razliitim likovima i funkcijama a najznaajniji su kao iskrivljena svijest, kao faktor drutvene integracije, kao instrument
105 Popovi, M., Problemi drutvene strukture, Beogradski izdavako-grafiki zavod, Beograd, 1974, str. 279. 106 Isto, str. 284.

56

SOCIOLOKI DISKURS

politike legitimacije. Ona se ne zasniva na istraivanju stvarnosti i provjeri svojih rezultata. Naravno, nauna saznanja mogu vrlo esto posluiti ideologiji kao pokrie njene ispravnosti. Problemi nastaju kada doe do ideoloke prerade naunih dostignua, ili kada se vrijednosni ideoloki sudovi prikazuju kao nauni. Dakle, postoji problem ideoloke instrumentalizacije nauke. To je stanje u kome se ne zabranjuju nauno-istraivake procedure, ali one su manje vane od onoga to im se ideoloki zadaje. Ideologizacija nauke je tolika da ak i borba za njenu dezideologizaciji mora posezati za ideolokim argumentima. Ideoloke borbe za nauku i oko nauke postaju vanije od nauke same. Da li je nauka buroaska ili proleterska, liberalna ili socijalistika, nacionalna ili niternacionalna itd., to su tipini kontra-ideoloki pokazatelji kojim se obiljeava i mjeri njena valjanost. Ideologija je vodee konstruktivno naelo a drutvena nauka pomona, podreena institucionalna aparatura te konstrukcije, miljenje drugog reda ili 'ideologija na kvadrat'.107 U samom procesu naunog rada postoje tekoe da se naunici oslobode ideolokih stavova. U sociolokim istraivanjima ideoloki stavovi se javljaju na tri naina:108 (a) (b) (c) kao sastavni deo sopstvenih naunih pretpostavki i gledita, pri emu sociolog izmeu njih esto ne pravi razliku; kao politika ili druga ideoloka stanovita njegovih ideolokih protivnika, koja sociolog ne prihvata i zato ih kritikuje; kao predmet sociolokog istraivanja, na primer politika miljenja u oblasti istraivanja javnog mnjenja, ili vrednosni sudovi u sociologiji religije, umetnosti, morala itd.

U sociolokom istraivanju probleme stvaraju ideoloki stavovi koji se javljaju na prva dva naina. Prvi nain stvara nesagledive probleme, jer je sastavni dio naunog fonda pa se ideoloki stavovi prikazuju kao nauni stavovi, kao teorijska polazita za empirijska istraivanja.

Ideologija i koncepcija o klasnim odnosima

Drutvo je nehomogena i izdiferencirana cjelina, koja je kao takva struktuirana po raznim sastavnim elementima i sa sloenim odnosima posredstvom kojih su ti dijelovi objedinjeni u drutvu kao cjelini. Osnova strukturiranosti drutva je drutvene podjela rada. Osnovna jedinica drutvene
Kalanj, R., Sociologija i ideologija, Socijalna ekologija, Zagreb, 2009, No. 3-4, str. 243. Popovi, M., Teorija i empirija, Socioloko istraivanje klasa i slojeva, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakultete u Beogradu., Beograd, 1994, str. 66-67.
108 107

57

SOCIOLOKI DISKURS

podjele rada je drutvene uloga, i ona je klju za razumijevanje poloaja u drutvenoj strukturi. Zato je drutvena podjela rada temelj drutvene slojevitosti. Glavna analitika kategorija za razumijevanje vertikalne dimenzije drutva je drutveni poloaj. Vei broj ljudi slinih drutvenih poloaja ukazuje na postojanje odreenih drutvenih oblika slojevitosti (slojevi, kaste, klase, stalei). Drutveni oblici slojevitosti su vie ili manje homogeni. Meutim, nikada nisu toliko homogeni da nije znaajno istraivanje razlika koje postoje u njihovom okviru. Dakle, postoje razni oblici drutvene slojevitosti. Za nae razmatranje bitno je odrediti razliku pojma drutveni sloj i pojma drutvena klasa. Prihvatamo Milievo odreenje, drutvenog sloja, poto sadri tri bitna obiljeja koja su znaajna za naa razmatranja. Pod drutvenim slojem podrazumeva se realan drutveni oblik, a ne apstraktno-analitika konstrukcija ili statistika grupacija. esto se i razne tvorevine ove poslednje vrste nazivaju slojevima. Kao realan drutveni oblik, svaki drutveni sloj ima tri obeleja: (1) on je sastavljen od lica slinog drutvenog poloaja, a ponekad i kao sloj ima odreenu funkciju u drutvenoj podeli rada; (2) sloj predstavlja drutveni okvir u kom se odvija pretean deo svih drutvenih odnosa njegovih pripadnika koji ne proizilaze direktno iz poloaja u drutvenoj podeli rada i nisu regulisani osnovnom drutvenom organizacijom. (3) Trea osobina drutvenog sloja jeste slian nain ivota i slinost u nizu kulturnih karakteristika, poev od nivoa obrazovanja, jezikih specifinosti i ukusa do najosnovnijih etiko-kulturnih vrijednosti i ideala. 109 Meutim, izmeu sociologa postoje terminoloke neujednaenosti. Tako je, na primjer, raireno shvatanje da rije sloj oznaava dio drutvene klase. Ipak, veina sociologa razlikuje termine klasa i sloj, kao i klasna podjela i drutvena slojevitost. Za razumijevanje ove razlike bitno je da se ima u vidu da su klase velike drutvene grupe iji drutveni poloaj prvenstveno zavisi od odnosa prema sredstvima za proizvodnju, dok su slojevi velike grupacije iji drutveni poloaj poiva uglavnom na mestu u drutvenoj podeli rada, na profesionalnoj ulozi. Ali i u jednom i u drugom sluaju klase i slojevi se meusobno razlikuju prema nejednakom ueu u raspodjeli ekonomske moi.110 Klasa je u drutvenom pogledu organizovaniji oblik drutvene slojevitosti. Pojedini drutveni slojevi mogu se u odreenim uslovima pretvoriti u klase. Bitan uslov za ovu promjenu je mogunost stvaranja i irenja klasne ideologije. Takoe je bitna i mogunost klasnog politikog organizovanja. Dakle, radi se o iniocima koji se kao takvi mogu odraavati na proces naunog istraivanja klasno-slojne strukture drutva. Oni su kako predmet naunog istraivanja, tako i inilac uticaja na nauna istraivanja.
109 110

Mili, V., Drutvena struktura i pokretljivost Jugoslavije, Filozofski fakultet, Novi Sad, 1966., str. 38-39. Popovi, M., Teorija i empirija, Socioloko istraivanje klasa i slojeva, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakultete u Beogradu, Beograd, 1994, str. 95.

58

SOCIOLOKI DISKURS

Uticaj ideologije na istraivanje klasno-slojne strukture najbolje se moe prikazati na primjeru naih takozvanih marksistikih sociologa. Oni su polazili od Marksovog shvatanja da su drutvene klase konfliktne, antagonistike drutvene grupe. Sa ovom Marksovom tezom trebalo je uskladiti ideoloki stav da sa ukidanjem privatne svojine nestaje drutveni izvor klasnog antagonizma. Zato je stvorena ideoloka konstrukcija antagonistikih i neantagonistikih klasa. Ovdje je rije o pojednostavljenom odnosu meu klasama. Taj odnos ne moe se svesti na pitanje da li vlada samo antagonizam ili ne vlada. Na primjer, sa gledita ovog shvatanja nepojmljivo je da se govori o uzajamno uslovljenoj egzistenciji izmeu vlasnika i radnika. Uzajamna zavisnost obezbjeuje minimum zajednikih interesa. Ova uzajamnost interesa jasno se mogla uoiti jo u ranom kapitalizmu, a u savremenom kapitalizmu takoe je prisutna. Ako bi se ovaj odnos posebno naglasio, a ostali odnosi izdvojili, dobila bi se ideoloka koncepcija koja je potpuno suprotna prethodnoj. Dakle, kada je rije o istraivanju klasno-slojne strukture, postoje suprotstavljene koncepcije o klasnim odnosima. Ukoliko se one koriste kao teorijska polazita u empirijskom istraivanju rezultati su uvijek problematini, odnosno ideoloki obojeni. Naravno, takva istraivanja uglavnom se podstiu za dnevno-politike potrebe. Konkretno, kada se istrauju antagonistike klase ideoloki se prikriva mogunost da se istrauje ono to povezuje klase, a kada se istrauju neatagonistike klase prikriva se ono po emu su meusobno suprotstavljene klase. Dakle, u oba sluaja ideoloki motiv djeluje prikrivajui (ili iskri vljivajui) stvarne drutvene odnose izmeu klasa, kao i drugih drutvenih grupa u okviru klasno-slojne strukture drutva. U takvoj situaciji sociolozi su postavljali razliite hipoteze o klasnoslojnoj strukturi postojeeg drutva. Polazili su od pretpostavke da je mogu razvoj prema besklasnom komunistikom drutvu i u skladu sa takvom pretpostavkom postavljali su hipoteze o klasno-slojnoj strukturi prelaznog perioda. Hipoteze su bile usklaene sa vladajuom ideologijom. Tako je Peujli zastupao miljenje da se prelaz u besklasno drutvo odvija kroz dvije faze (prvo se formira birokratski tip drutvenog grupisanja na osnovu dravne svojine, a zatim se prelazi na drutveno-profesionalno grupisanje). Zoran Vidakovi govori o postepenom gubljenju elemenata klasne podjele rada a u tom procesu naglaava potrebu suzbijanja stihijskog obnavljanja klasne podjele rada. To stihijsko razrjeava djelatnost subjektivnog faktora. Mihajlo Popovi polazi od raspodjele drutvene, ekonomske i politike moi. Dakle, ovo pitanje rjeava se sa gledita ko i na koji nain raspolae ovom moi. Promjene se deavaju tako to se od klasno-svojinske dominacije prelazi na slojno-politiku dominaciju. Svima je zajedniko da e se kroz razvoj socijalistikog samoupravljanja kretati prema ukidanju svake klasne i slojne dominacije. Govorilo se o izgradnji socijalistikog drutva u kome postoje samo slojne a ne i klasne suprotnosti. Dakle sve se svodi na obrazlaganje hipoteze o prelaznom periodu ka besklasnom drutvu.
59

SOCIOLOKI DISKURS

Ideoloke predrasude i naune pretpostavke

U naim drutvenim okolnostima ideologija je napravila pravu konfuziju u prouavanju klasno-slojne strukture drutva. Polazilo od odreenih naunih pretpostavki, ali je uvijek prijetila opasnost da se nauna pretpostavka zamijeni ideolokom predrasudom. Ukazali smo na primjer da su mnogi nai sociolozi polazili od pretpostavke da je socijalizam prelazni period od kapitalizma ka komunistikom drutvu, koje e biti besklasno. Postavlja se pitanje: Da li su ovi sociolozi polazili od ideoloke predrasude ili naune pretpostavke? Iskaz da je socijalizam prelazni period od kapitalizma ka besklasnom komunistikom drutvu moe biti nauna pretpostavka, a isto tako i ideoloka predrasuda. Ako je ideoloka predrasuda onda se stvarnost prikazuje doslovno u skladu sa predrasudom, bez obzira kakva je. Unaprijed je poznato da se drutvene promjene odvijaju u pravcu iezavanja drutvenih klasa i formiranja slojeva koji nisu klase. Ali, priznaje se postojanje radnike klase. Postojanje ove klase bilo je oigledno. Radnika klasa prikazuje se kao dominantna klasa, ali nije jasno u kom smislu je dominantna. Osim toga, postoji i logiki paradoks, jer klasiranje je mogue vriti samo ako se utvrde razlike izmeu klasa. Kasnije se uvodi kategorija radnih ljudi, koja u analitikom smislu nita ne znai. Tako je izraz radni ljudi i graani predstavljao jednu najobiniju retoriku frazu. Prema tome, potpuno je opravdano postavljeno pitanje da li se polazilo od naune pretpostavke ili ideoloke dogme. Za odgovorom na pitanje treba tragati tako to e se prvo ispitivati prisustvo ideoloke dogme koja je jasno formulisana kao takva. Ova dogma govori o istorijskoj neminovnosti stvaranja drutva bez klasa, bez eksploatacije, bez svake socijalne dominacije. ini nam se da bi mogli postaviti hipotezu da su nai sociolozi stvarali manje ili vie razvijene teorijsko-hipotetike okvire za istraivanje klasno-slojne strukture, sa visokim stepenom opreza s obzirom na snano prisustvo ideolokog miljenja. Kao da se razvijala strategija da se u situaciji premoi ideolokog miljenja promovisalo nauno miljenje u odjei ideolokog miljenja. No, nisu svi u tome bili najbolje spretni. U svakom sluaju socioloko miljenje bilo je isprepleteno sa ideolokim miljenjem. To znai da su sociolozi uvijek u situaciji da rjeavaju problem kako nauno misliti pod teretom ideolokog miljenja. Osim toga, uticaj ideologije odraava se na kvalitet sociolokog naunog potencijala. Mihailo Popovi smatra da ima dosta osnova da se tvrdi da je polazna pretpostavka marksistikih sociologa o mogunosti izgradnje socijalistikog drutva imala neke injenine osnove, da nije bila ista ideoloka predrasuda. Krupne promene u ekonomskim i politikim odnosima u savremenom kapitalizmu, kao to su nacionalizacija velikih preduzea i itavih privrednih grana, usvajanje radnikih zakonodavstava, formiranje tzv. drave blagostanja govore dosta uverljivo o tome da je dolo do znaajne socijalizacije kapitalistikih
60

SOCIOLOKI DISKURS

drutvenih odnosa. Ako se nije ostvarilo Marksovo predvianje da e proleterska revolucija izbiti najpre u razvijenijim kapitalistikim zemljama, desile su se krupne socijalistike modifikacije kapitalistikih drutvenih odnosa, koje pokazuju dovoljno jasno da se socijalistike ideje o drutvenoj jednakosti i pravdi nisu samo utopija nego i odreena realna mogunost, realna drutvena tendencija, ije ostvarenje zavisi od niza povoljnih uslova i okolnosti u razvoju jedne zemlje. S druge strane, socijalistike revolucije u Rusiji, kasnije u Jugoslaviji, Kini i nekim drugim zemljama ostvarivale su istu tendenciju socijalistike modifikacije drutvenih odnosa u tim zemljama, naravno na drugaiji nain i bitno drugojaijim metodama, koje su karakteristine za izgradnju i funkcionisanje totalitarnih drutvenih sistema.111 U direktnom odgovoru na pitanje da li je kod naih sociologa bila rije o naunoj pretpostavci ili o ideolokoj predrasudi Popovi kae: Ako su se marksistiki sociolozi sluili naunom analizom postojeih, stvarnih drutvenih odnosa i realno moguih tendencija drutvenog razvoja, ako su bili dovoljno kritiki u toj analizi i u predvianju mogueg razvoja, ako za njih nije bilo presudno to to su vladajui politiari i ideolozi tvrdili i to je bilo zacrtano u partijskim dokumentima, u toj mjeri njihove socioloke pretpostavke o transformaciji klasno-slojne strukture socijalistikog drutva bile su naune pretpostavke a ne ista ideoloka predubeenja.112 Naunik se razlikuje od ideologa po tome to predvia ta je realno mogue na osnovu tendencija drutvenog razvoja, a ideolog bezrezervno vjeruje da se tako mora desiti. Naunik se slui kritikim naunim argumentima, izvodi dokaze za i protiv, a ideolog se ne optereuje time i jednostavno tvrdi da to treba i mora da se desi poto odgovara ljudskim idealima. Naravno, ideolog je tada u sukobu sa drugim ideologom koji ima drugaije ideale, a najee su oba ideologa u sukobu sa naunikom. U nekom istom obliku naunici meu sobom ne mogu biti u sukobu, oni mogu samo iznositi razliite argumente, naine naunog miljenja i slino. Meutim, kada se pojavi kombinovanje naunog i ideolokog miljenja sukobi su neminovni. Naravno, nije mogue bez prethodnog istraivanja utvrditi koliko je kod naih sociologa bila prisutna nauna svijest, a koliko ideoloka. To bi trebalo da bude predmet posebnih istraivanja. Ali, mogu se identifikovati neki tipini primjeri uticaja ideologije, kada je rije o istraivanju klasno-slojne strukture drutva. Takav primjer prikazaemo kod Zorana Vidakovia. On polazi od tvrdnje da je postojala dvostruka priroda dravnog socijalizma. Potom kombinuje svoje naune stavove sa stavovima vladajue ideologije. Pri tome je ideoloki stav, formalno gledano, na prvom mjestu. Nauni stav koji slijedi sutinski negira kako prethodni ideoloki stav, tako i polazite da je rije o dvostrukoj prirodi dravnog socijalizma. Naime, Vidakovi kae da je na
111 112

Isto, str. 74-75. Isto, str. 75.

61

SOCIOLOKI DISKURS

jednoj strani revolucionarna koncentracija drutvene moi u cilju za dovoljavanja neposrednih interesa radnih masa i ubrzanog stvaranja materijalnog i socijalnog temelja razvijenog socijalizma. Zatim, u istoj reenici, nastavlja da je na drugoj strani formiranje drutveno-ekonomskih odnosa analognih kapitalu i najamnom radu, to prate i odgovarajue tendencije u drutvenom raslojavanju i grupisanju, u politikim i idejnim procesima.113 Prvi stav je oigledno ideoloki. Ideoloko je i polazite da postoji dvostruka priroda ekonomskog i politikog ureenja. Takav stav moe posluiti samo kao ideoloki instrument za opravdavanje postojeeg stanja, sa prepravkama koje ne mijenjaju njegovu sutinu. Meutim, ovdje je evidentan i nauni doprinos jer je u toj dvostrukoj prirodi prisutna jedna strana koja se odnosi na kritiki prikaz stvarnosti. Izloeni stavovi su metodoloko polazite za dalju analizu. Iz prethodnih premisa slijedio je zakljuak da dvostruka priroda ekonomskog i politikog ureenja uslovljava i dvojaki karakter svih drutvenih institucija i politikih organizacija, duboko protivrjean poloaj svih drutvenih grupa i divergentne tendencije u svim drutvenim procesima i odnosima.114 Tako kada govori o klasno-slojnoj strukturi uvijek postoje dvije strane. Na primjer, za radniku klasu, sa jedne strane, kae se: drutvena grupa prema ijem razvoju i napretku je usmerena revolucionarna vlast naglo se poveava i u toku industrijalizacije postaje stvaralac pretenog dijela drutvenog proizvoda; potvruje se kao glavna socijalna osnova revolucionarne vlasti, od ije opte politike podrke zavisi opstanak privrednog i politikog sistema; zatita neposrednih interesa radnitva ini trajne i neotklonjive funkcije u politikoj strukturi koncentrisane drutvene moi. Sa druge strane, odnosno sa stanovita antagonistikih elemenata u istoj drutvenoj strukturi, za radniku klasu kae se da u odnosu prema dravnom svojinskom monopolu i njegovim funkcijama preobraenog kapitala dobija obeleja najamnog radnitva; podvrgnuta dominaciji u odnosima proizvodnje, u latentnom ili otvorenom sukobu sa funkcionerima svojinskog monopola; liena moi u ekonomskoj strukturi, i zato potiskivana i u politikoj sferi, udaljavana od neposrednog vrenja vlasti i upuena da svoje interese ostvaruje posredstvom osamostaljene politike hijerarhije; izloena tendenciji politike i ideoloke hegemonije od strane posrednika koji direktno vre ekonomsku i politiku vlast.115 Ova ema primjenjuje se i na ostale dijelove drutvene strukture. Radi boljeg razumijevanja navodimo u cjelosti tekst koji se odnosi na drutveni sloj upravljaa. Sloj upravljaa, profesionalnih politikih i privrednih funkcionera: na
113 114

Vidakovi, Z., Korak nazad dva koraka napred, Komunist, Beograd, 1971, str. 19. Isto. 115 Isto, str. 20.

62

SOCIOLOKI DISKURS

jednoj strani deo drutva preko kojeg se u datoj istorijskoj situaciji ostvaruju neposredni interesi i revolucionarni ciljevi radnitva; politiko i idejno vodstvo, privredno i struno rukovodstvo bez kojega radnika klasa ne moe obezbediti nadmo u drutvu niti stvoriti pretpostavke za svoje potpuno oslobaanje; poverenitvo sve razvijenije radnike klase, drutveni poloaj i mo koji zavise od opte politike podrke radnitva; bez trajno i pouzdano politiki i pravno utvrenih i ideoloki opravdanih drutveno-ekonomskih osnova vlastite drutvene moi (privatne svojine); upueno da svoj mandat neprestano potvruje ostvarivanjem interesa radnike klase i radnih masa; a na drugoj strani izvrilac funkcija dravnog svojinskog monopola, pridralac ekonomske i politike moi otuivane od rada i suprotstavljene radnitvu; tei da drutveni poloaj i mo u objektivno moguim granicama to potpunije osamostali i reprodukuje mimo kontrole radnih masa; formira specifine interese, naroito politiko ponaanje i posebnu ideologiju s deliminim osloncem na odgovarajue atribute radnike klase ali i sastojcima koji odstupaju od tih atributa; sa svim posebnim grupnim obelejima interpolira se u proces ostvarivanja interesa radnike klase i modifikuje naine a moe da skrene i pravac ostvarivanja tih interesa; tei da uvrsti politiku i ideoloku hegemoniju nad radnikom klasom, jer je to uslov za djelotvorno vrenje njegove duboke rascepljene drutvene uloge, a i za trajnije reprodukovanje njegovog posebnog drutvenog poloaja.116

Umjesto zakljuka
Iz navedenih primjera moe se pretpostaviti da je postojao jak ideoloki uticaj na sociologe i opasnost od represije, pa se svjesno kombinovalo ideoloko i nauno miljenje, da bi se osigurao ostanak u naunim krugovima i nauni rad. U prvom periodu poslije Drugog svjetskog rata bile su najnepovoljnije ideoloke prilike za razvoj socioloke misli, tako da se ona nije ni razvijala. U tom periodu sociologija je ideoloki odbacivana kao buroaska nauka. Kada su popustile ideoloke stege razvoj sociologije zapoeo je sa problemom nedostatka naunog kadra. Tada su postojali uslovi da se na samom startu u socioloki kadar infiltriraju kadrovi nepodobni za socioloko miljenje, ali vrlo podobni za ideoloko miljenje. Kasnije se pokazalo da ovaj problem nije lako iskorijeniti. Dakle, kada je rije o sociologiji treba imati u vidu da je njen nauni potencijal optereen kadrovima koji nisu u stanju da prave razliku izmeu naunih i ideolokih stavova. Zato esto dolazi do sukoba meu sociolozima. Na primjer, kod nas su poznati ideoloki sukobi koji su krenuli od 1968.
116

Isto, str. 20-21.

63

SOCIOLOKI DISKURS

godine. Ovi sukobi dostigli su takve razmjere da je pomjeren fokus sa naunog rada na periferna politika pitanja. Meutim, bez temeljnog razumijevanja drutvenih pojava i procesa u savremenom drutvu nije mogu razvoj. Danas je sociologija takoe u nezavidnom poloaju. Optereena je neoliberalnom ideologijom koja drutvo ne vidi kao poseban entitet. Sociolozi su potisnuti u drugi plan da bi se ideologija onih koji imaju trenutnu drutvenu mo mogla realizovati. Posljedica je jaanje procesa atomizacije sociologije, koji znai razvijanje sociologije bez drutva.

Literatura
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Arendt, H., Totalitarizam, Politika kultura, Zagreb, 1996. Van Dijk, T. A., Ideologija. Multidisciplinarni pristup, Golden marketingTehnika knjiga, Zagreb, 2006. Vidakovi, Z., Korak nazad dva koraka napred, Komunist, Beograd, 1971. uri, M., Mit, nauka, ideologija, Beogradski izdavako-grafiki zavod, Beograd, 1989. Kalanj, R. Ideje i djelovanje. Ogledi o kulturnim promjenama i razvoju, Hrvatsko socioloko drutvo/Zavod za sociologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu, Zagreb, 2000. Kalanj, R., Globalizacija i postmodernost, Politika kultura, Zagreb, 2004. Kalanj, R., Sociologija i ideologija, Socijalna ekologija, Zagreb, 2009., No. 3-4. Lenjin, V. I. U., Izabrana djela, tom I, knjiga druga, Kultura, Beograd, 1948. Mili, V., Drutvena struktura i pokretljivost Jugoslavije, Filozofski fakultet, Novi Sad, 1966. Poper, K. R., Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, Tom 1: ar Platona, BIGZ, Beograd, 1993. Popovi, M., Problemi drutvene strukture , Beogradski izdavakografiki zavod. Beograd, 1974. Popovi, M., Teorija i empirija. Socioloko istraivanje klasa i slojeva, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakultete u Beogradu, Beograd 1994. Risti, L., Metodoloki tehnicizam Karla Popera, Filozofski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci, Banja Luka, 2004. Risti, L., Savremeno drutvo i globalizam, Zbornik radova, Nauka i savremeni drutveni procesi, knjiga 8, tom II, Filozofski fakultet, Banja Luka (2008), 9-23.

64

SOCIOLOKI DISKURS

15. 16. 17. 18. 19.

Schwarzmantel, J., The Age of Ideology. Political ideologies from the American revolution to post-modern times , Macmillan Press Ltd. London, 1998. Shils, E., Ideology. International Encyclopedia of the Social Social Science, The Macmillan Company and the Free Press, New York, 1968. Todorovi, A., Neki problemi sociologije saznanja, Struno udruenje studenata Univerziteta u Niu, Ni, 1979. Feuer, L. S., Ideology and the Ideologists, Basil Blackwell, Oxford, 1975. Habermas, J., Saznanje i interes, Nolit, Beograd, 1975.

65

SOCIOLOKI DISKURS

Prof. dr Gabriele Klein117 Odsjek za Kineziologiju Univerzitet u Hamburgu

UDC 316.7:796.332

GLOBALIZACIJA, LOKALIZACIJA, (RE)NACIONALIZACIJA

(Fudbal kao lokalni dogaaj, globalizovana roba i svijet slika) Abstract: This article focuses on football as a movable cultural practice, which develops and expands the field of tension between globalization, localization and (re)nationalization, from which it derives its dynamism and. This text will be considered strongholds of this field of tension. Key words: football, globalization, localization, (re)nationalization. Apstrakt: Ovaj tekst fokusira se na fudbal kao pokretnu kulturnu praksu, koja se razvija i iri u polju napetosti izmeu globalizacije, lokalizacije i (re)nacionalizacije, iz ega i proizlazi njena dinaminost. U ovom tekstu bie razmatrana uporita ovog polja napetosti. : fudbal, globalizacija, lokalizacija, (re)nacionalizacija.

Sloganu Misli globalno, djeluj lokalno moemo dodati slogan Misli lokalno, djeluj globalno. 118

117 Profesor sociologije i psihologije pokreta, plesa i sporta na odsjeku za Kineziologiju, Univerziteta u Hamburgu. Osniva i rukovodilac odsjeka Performance Studies Univerziteta u Hamburgu. 118 Kellner, D. Globalization and the Postmodern Turn, in: Roland Axtmann (Hg.), Globalization and Europe. Theoretical and Empirical Investigations, London, Washington: Pinter 1998, S. 37.

67

SOCIOLOKI DISKURS

Uvod
Ova esto citirana reenica potie od amerikog sociologa kulture Daglasa Kelnera. Meutim ona bi mogla biti takoe Uli Hensova119 koji je u prolim decenijama kao menader kluba, dao znatan doprinos tome da se Bajern Minhen danas kree u tzv. polju napetosti izmeu globalnog i lokalnog. Zbog toga se morala politika jednog u meuvremenu, svjetski dijelujueg brenda, vie puta modifikovati: Klub, koji je bio lokalno u ovom sluaju specifino za dio grada rangiran i vrijedio za jedan gradski etabliran klub u Minhenu, pretvorio se u nacionalno uspjeno preduzee, koga je lokalni kolorit uzdigao do nivoa brenda, da bi se pretvorio u irom svjeta, ekonomski i politiki poznatog plejera, koji se pojavljuje na sceni kao razliit od drugih svjetski aktivnih preduzea, a istovremeno i kao prepoznatljiv doker lokalnog prostora. Ovaj tekst fokusira se na fudbal kao pokretnu kulturnu praksu, koja se razvija i iri u polju napetosti izmeu globalizaije, lokalizacije i (re)nacionalizacije, iz ega i proizlazi njena dinaminost. U ovom tekstu bie razmatrana uporita ovog polja napetosti. Oni se mogu predstaviti na sljedei nain: Fudbal se moe opisati kao jedna hibridna kulturna praksa, koja se u naletu globalizacije bez migracije, tj. bez globalnih seoba svojih aktera, fudbalera i fanova, vie ne moe zamisliti. Globalizacija se povezuje sa postkolonijalnim stretegijama fudbalske politike. Drugo, fudbal se moe oznaiti kao jedna komercijalizovana kulturna praksa: Fudbal kao dogaaj, kao izvedba na jednoj strani i kao doivljaj posmatraa na drugoj strani, moe biti shvaen samo u kontekstu a nikako nasuprot komercijalizaciji, globalizaciji i medijalizaciji. Drugim rijeima: Za razliku od tvrdnje Ginter Gebojera120, iz ove perspektive igra nije primjetna bez dodavanja ekonomskih, politikih, socijalnih i simbolikih vrijednosti, znaenja i kontekstualizacije, kao to se ni doivljaj gledaoca na stadionu ne moe izvoditi mimo medijskih prezentacija. I upravo ta preplitanja razlikuju fudbal ne samo od drugih kulturnih polja, bilo da je to visoka kultura, masovna kultura ili popularna kultura, nego i od drugih manje popularnih sportskih praksi, kao to je na primjer streljatvo. Kao tree, fudbal se moe opisati kao jedno kulturno dobro (roba), koje postaje neto to stvara dodatnu vrijedost, time to se ovdje popularna kultura, ekonomski interesi, medijska prisutnost i sportsko takmienje povezuju na jedan poseban i orginalan nain. Kao etvrto, fudbal proizvodi jedan globalno cirkuliui svijet slika, koji je postao referentni okvir lokalnog dogaaja. Fudbal je globalizovani medijski dogaaj. Danas se entuzijazam za fudbal hrani time to je on kulturna praksa, koja nije samo lokalno prisutna u svim zemljama svijeta, ve iji veliki dogaaji stvaraju jedan broj imaginarnih globalnih navijakih timova (timova oboavlaca).
119

Ovdje se misli na fudbalski klub Bajern iz Minhena i njegovog manadera Uli Henesa, nekada poznatog fudbalera i reprezentetivca Nemake (prim. prev.) 120 Gebauer, G., Poetik des Fussballs, Frankfurt/Main,N.Y, Campus, 2006 (Gebauer,G. Poetika Fudbala).

68

SOCIOLOKI DISKURS

Glokalne navijake kulture

Pikati loptu u srcu rurskog lonca kod Etus Wanne, driblati na brazilskim plaama, utirati u Keniji fudbal se proirio cijelim svijetom i svuda u svijetu odomaio. Fudbal je globalizovana kultura, u smislu da on gotovo bez imalo muke prelazi regionalne i nacionalne granice i po svemu sudei je malo vezan za specifina mjesta, bez obzira to fudbalski klub ima svoju pozadinu nastanka u gradovima i gradskim etvrtima i naposljetku je jedan bitan sastavni dio urbane kulture. Prema tome kao nijedan drugi sport, globalni sport fudbal, provocira nastajanje razliitih lokalnih kultura, koje se ponovo i zajedno razvijaju sa specifinim urbanim podrujima. Tako, na primjer, nije samo igraka kultura tima iz Bremena drugaija kultura od iste u Bajernu, ve takoe i trenutne navijake kulture (fan-kulture) iz jednog grada nose jasne lokalne i za klub specifine tragove. Uzmimo, kao primjer, razliku izmeu fanova St. Paulia i hamburkih fanova HSV (Hamburg Sport Verein)121, kao i na fanove Borusije iz Dortmunda i alke 04. Globalizacija fudbala ne utie na rastakanje lokalnog nego prije na stvaranje lokalne razlike i potvrivanje s tim jedne teze, koja u teoriji globalizacije izmeu ostalog ima opte mjesto. Medijska i sportska industrija promovie cirkulaciju lokalnih proizvoda (npr. proizvoda za fanove, fanartikala), slika i simbola i time utie na aktualizaciju i jaanje (uvrenje) lokalnog klubskog identiteta, iji lanovi i fanovi, zahvaljujui postojeim udruenjima fanova irom svijeta, ne moraju obavezno da ive u mjestu iz kojeg je omiljeni klub da bi se sa klubom identifikovali. To je taj odnos napetosti globalizacije i lokalizacije, u kome se fudbal, tako uspjeno i stabilno, mogao razviti. Mnoge lokalne fudbalske kulture takoe potvruju da bi se radilo o jednodimenzionalnoj perspektivi ako bi smo kulturnu globalizaciju posmatrali hegemonistiko-teoretski, iz perspektive lokalnog (raz)rijeavanja kulturnih praksi i njihove realizacije kroz globalno ekspanzivnu sportsku industriju. Kako bi opisao prijeko potrebne meusobne interakcije izmeu globalnog i lokalnog, Ronald Robertson je uveo pojam Glokalizacija 122. Kultura lokalnog je zavisna od globalnog, kao to i obrnuto lokalna kulturna praksa ima uticaj na to kako e se sadrajno oblikovati globalizacija 123 . Ovo je iz ekonomske perspektive veoma razborito: timovi moraju igrati u meunarodnim
Rije je o dva fudbalska kluba iz Hamburga koji se trenutno takmie u Bundes ligi, najaoj ligi u Nemakoj (prim. prev.) 122 Robertson, R., Glokalisierung. Homogenitt und Heterogenitat in Raum und Zeit, u: Beck U. (Hg.) Perspektiven der Weltgesellschaft , Frankfurt/Main, Suhrkamp 1998, str. 192-220. (Robertson, R. Glokalizacija, Homogenitet i Heterogenitet u prostoru i vremenu u knjizi Perspektive svjetskog drutva, urednik Bek, U.) 123 Kellner, D., Globalization and the Postmodern Turn, London, Washington: Pinter 1998, str. 23-42. (Kelner, D., Globalizacija i postmoderni preokret).
121

69

SOCIOLOKI DISKURS

takmienjima, jer ih tamo eka veliki biznis. U isto vrijeme iz ekonomskih razloga je neophodno prezentovanje lokalnog kolorita kako bi se brend (npr. FC Bajern) na odgovarajui nain prikladno plasirao na globalnom tritu. No veza izmeu globalizacije i lokalizacije je takoe, iz kulturno teorijske perspektive, odluujujua: prema tezi globalizacije, lokalna mjesta su zaista sastavni dio globalne logike proizvodnje proizvoda kakv je fudbal. Lokalne fudbalske aktivnosti ne prate u potpunosti logiku proizvoda, jer se prijem i prihvatanje fudbala, dakle fudbal kao dogaaj, odvijaju u skladu sa odgovarajuim svjetskim okvirima i ivotnim stilovima fudbalskih navijaa. Iz ove perspektive je sasvim objanjivo, da se fudbal u Evropi i Junoj Americi smatra kao muki sport, dok u Severnoj Americi vai za enski sport. Tamo se prije ameriki fudbal, koarka ili bejzbol percepiraju kao muki sportovi. Nain djelovanja dananje globalne fudbalske industrije opovrgava pretpostavku, koja proizilazi iz Horkhajmerovih i Adornovih teza o kulturnoj industriji, prema kojima je jedino obiljeje globalizovane kulturne industrije, tenja da se proizvede homogenost, unaprijedi standardizacija i time lokalne kulturne tradicije (u naem sluaju fudbal) potisnu u korist jedne profitno orjentisane robne kulture. Fudbal ilustruje vie tu tezu koja izraava da se kulturne prakse pod uslovima globalizacije u meuprostoru globalnog i lokalnog konstruiu: Fudbal se razvija na odreenim mjestima i kulturnim prostorima, odatle globalno iri, te u razliitim krajevima svijeta usvaja prihvata. Na tim mjestima se iznova obrazuju lokalnih stilovi (npr. brazilska vjetina driblanja ili bremenski ofanzivni fudbal), koji djeluju na globalni (svjetski) fudbal, odnosno na njegove tehnike, taktike i forme treninga. Lokalne kulture su danas ujedno pretpostavke, instrument i rezultat globalne fudbalske industrije. Kao takve one ostaju uvijek pomalo suprotstavljene globalizovanoj robnoj proizvodnji i cirkulaciji fudbala. U ovom polju napetosti primanja lokalne fudbalske kulture kroz globalnu politiku i odravanje razlike izmeu obe, lei ambivalencija globalizovane fudbalske industrije. Bilo da se radi o Hamburgu, Berlinu, tutgartu ili alkeu, lokalne fudbalske kulture sastoje se, takoe i u Njemakoj, prije svega od onih njenih fanova (navijaa) koji pokazuju jak lokalni identitet. Lokalne navijake kulture postavljaju se kao na pozornici, kao grupe koje ele da se pokau, prije svega, u teatralnom prostoru stadiona. Fudbal nudi mogunost identifikacije sa globalno rasprostranjenom kulturom, a da se ne mora distancirati od ve sazrele lokalne kulturne prakse.

Fudbal kao hibridna kultura

Globalizacija fudbala sljedi u potpunosti model kulturne globalizacije, u sutini odvija se prvenstveno preko medija. Globalno rasprostranjene medijske
70

SOCIOLOKI DISKURS

mree vode brigu da se fudbalski protogonisti i igraki stilovi dalje ire po cijelom svijetu. Stare medijske industrije (film i televizija) i nove medijske industrije (digitalni vizuelni mediji) djeluju pri tome, posebno u Evropi i bivim kolonijalnim zemljama, kao agenti globalno djelujue i utemeljene fudbalske industrije. Globalizacija fudbala moe se prema tome shvatiti kao pozapadnjaenje ili europeizacija drugih kultura, kao postkolonijalna strategija kojom se irom svijeta prenose zapadne vrijednosti i norme, vizije tijela, prostorni poredak i pravila kretanja. Postkolonijalni karakter fudbala pokazuje se, ne samo kroz politiku fife (FIFA), nego i na nov nain u tome to oligarsi, globalni akteri svjetskih kompanija, kupuju fudbalske klubove i poinju kontrolisati meunarodno fudbalsko trite. No nasuprot postkolonijalnim strategijama osvajanja svjetskog fudbala kroz Evropu, upravo fudbal u latinoamerikim dravama potvruje da je globalizacija fudbala uvijek povezana sa kulturolokim hibridnim tvorevinama i da je upravo ona ta koja je enormalno poveala produktivnost fudbala: Tako je fudbal u Latinskoj Americi doao pod udar kreolske kulture, odnosno evropski uticaji su se ovdje pomijeali sa praksom igre s loptom koja karakterie crnaku kulturu. Ovaj odnos izmeu postkolonijalog osvajanja i hibridne tvorevine postaje upravo vaan onda, kada se tematizuju kulturne razlike u fudbalu, kao to su npr. njemaki nain igranja nasuprot brazilskom nainu igranja ili nedisciplinovano ponaanje na primjeru ne-evropskih igraa kao to su Ailton i Marcelino. Fudbalske kulture su u svojim mnogobrojnim aspektima, jedan veoma ilustrativan primjer za hibridne kulture: fudbal pokazuje, da je besmisleno govoriti o sportu ili sportskoj kulturi kao jednoj jedinstvenoj tvorevini, i time govoriti jednini. Fudbal je, kao sportske kulture i fizike kulture u cjelini, neto o emu se ne moe govoriti u jednini ve u mnoini, on nije homogen, ve heterogen. Kako se onda, imajui u vidu ove hibridne kulture fudbala, stvaraju nacionalni identiteti u polju napetosti izmeu globalizacije i lokalizacije?

Proizvodnja nacionanog identiteta

Sredinja teza teorije globalizacije je ta da je globalizacija praena ponovnim otkrivanjem i novim pronalaenjem lokalnih, regionalnih i nacionalnih kultura 124. Ova tendencija vodi natrag ka strahu od unitenja lokalnog kroz globalno svjetsko trite, kroz rastue masovne medije i kulturne
124 Smith, D. A., Towards a Global Culture?, u: Mike Featherstone (urednik), Global Culture. Nationalism, Globalization and Modernity, London, Newbury Park, New Delhi: Sage 1990, str. 171-191; Featherstone, M., Global and Local Cultures, u Undoing Culture. Globalization, Postmodernism and Identity, London, Thousand Oaks, New Dehli: Sage 1995, S. 86101. (Smit D., Ka globalnoj kulturi).

71

SOCIOLOKI DISKURS

industrije. Osim toga rekonstrukcija lokalnog poiva takoe na momentima koji uvruju identitet. U lokalnom dolazi do izraaja potreba za domovinom i elja za saimanjem kulturne kompleksnosti, i odavde proizilaze funda mentalistiki i moderni kritiki pokreti. Nacija je jedna lokalna figura, utemeljena na identitetu. Kao politiko, socijalno i ekonomsko jedinstvo, ona je dodue za vrijeme globalne konvergencije izgubila na znaenju, ali je kao okvir tumaenja i na identitetu utemeljena kategorija postala znaajnija. Autori kao Benedikt Anderson, Stjuart Hol ili Majkl Federston opisuju naciju kao jednu imaginarnu zajednicu125. Za razliku od predstave etnike zajednice, pojam nacije nije samo teritorijalno utemeljen, ve je, kao svjestan proces, proizveden i od strane medija. Benedikt Anderson skree panju na to, da je nezamislivo postojanje i formiranje nacionalne svijesti bez medija. Takoe, za fudbal kao popularnu kulturu vai sljedee: njegovo irenje, koje se prije svega odvijalo u modernim gradovima, nije bilo zamislivo poetkom 20-tog vijeka bez postojanja tampanih medija kao to su novine, asopisi, plakati; radio i televizija omoguili su odvajanje dogaaja zvanog fudbal od lokalnog i time obrazovanje tih imaginarnih zajednica, nezavisnih od lokalnog mjesta. Za to vrijeme stupa na scenu svetsko trite sa komercijalizacijom i privatizacijom televizije u Njemakoj poetkom 80-tih godina. Iz te perspektive fudbal moe biti vien kao pouzdano sredstvo, ne samo da bi se lokalni identitet premailo, ve da bi se nacionalni identitet nanovo osiguralno. Ove dvije perspektive esto dospijevaju u konflikt: u Bajernu iz Minhena ne igraju vie bavarci, u srcu rurske oblasti nema vie rurske djece, u engleskoj Premijer ligi nema Engleza, dok s druge strane nacionalni timovi evropskih zemalja trpe nedostatak fudbalskog podmlatka, jer nacionalne lige radije kupuju igrae vanevropskih zemalja, nego to vode nacionalnu politiku podmlatka. Fubal je, kao to se ovdje pokazuje, ujedno pojaao eroziju regionalnog identiteta usmerii ga ka razliitim, hibridnim kulturama, ali time je doprinio i revitalizaciji nacionalnog. Takoe i u fudbalu se nacionalno prije svega stvara preko medija kao imaginarna figura. Stjuart Hol pominje razliite medijske forme i scenarija stvaranja nacionalnog. Tome doprinose u medijima i u svakodnevici iznesene nacionalne prie, koje upuuju na porijeklo, na kontinuitet i tradiciju, na mit postanka i ujedno na bezvremenost126. Kako nacionalno opisuje fiktivnu figuru etniciteta, pod kojom su izjednaene razliite etnike grupe, ono se mora, kao jedna specifina forma ideologije127, uvijek ponovo proizvoditi, produbljivati
125 Anderson, B., Die Erfindung der Nation. Zur Karriere eines folgenreichen Konzepts, Frankfurt/Main, New York: Campus 1996. (vidi prevod na srpski: Anderson, B., Nacija: Zamiljena zajednica, Plato, Beograd, 1998.) 126 Hall, S., Kulturelle Identitat und Globalisierung , u: Karl H. Horning /Rainer Winter (urednici), Widerspenstige Kulturen. Cultural Studies als Herausforderung, Frankfurt/Main: 1999, str. 393-441, hier str. 419. (Hol, S. Kulturni identitet i globalizacija). 127 Balibar, E., Die Nation-Form. Geschichte und Ideologie, u: Rasse Klasse Nation: Ambivalente Identitaten, Hamburg, Berlin: Argument 1992, str. 107-130. (Balibar, E., Forma Nacije: istorija i ideologija).

72

SOCIOLOKI DISKURS

i u njega vjerovati. Sljedei ove Holove teze, moglo bi se rei: ponovnu aktulizaciju nacinalne ideologije ubrzava diskurs o fudbalu, prema kome se nacionalna ideologija s jedne strane nadogradjuje na izvorne mitove ("udo iz Berna"), a s druge strane proizvodi nove nacionalne identitete, preko konstrukcije nacionalnih tipova igraa, tipova trenera i sistema igre, koji se razliku od orginalnala. Radi se o performansu medija, koji svoje dejstvo pokazuje kako kod medijske proizvodnje fudbala kao nacionalnog dobra, tako i kod njegovog prihvatanja od strane navijaa. Prije svega fudbalska izvjetavanja izazivaju imaginaciju nacionalne fudbalske kulture, koja osim toga, jo slui i kao socijalna metafora koja djeluje na jaanje identiteta: Mi smo prvaci svijeta. Ovom reenicom se stvara veza ka imaginaciji njemake nacije. Imaginacija nacionalnog fudbala promovie evropeizaciju na jednoj strani i multikulturalnost na drugoj strani, pri emu politika identiteta stvara kod nas sliku jedinstva i jednodimenzinalnosti, a da u svakodnevici preovlauju viedimenzionalnost i hibridnost. Nije ni udo to se ni fudbaleri sami ne mogu prepoznati pod odrednicom njemaki fudbal, ve i oni osjeaju, prije svega, razlike koje postoje meu pojedinanim individualnim stilovima, specifinim sistemima igre, metodama treninga i klubskim kulturama. Preduzetniki pokret nacionalne proizvodnje identiteta u fudbalu i preko fudbala izgleda kao pokuaj da se simboliki (re)etablira nacionalna autonomija. Prema tome govor o njemakom fudbalu stvara razliku i distinkciju primjer nacionalnih igraa sa hibridnim kulturolokim porijeklom kao npr. Gerald Asamoa. Iz ove perspektive, medijska konstrukcija zvana njemaki fudbal ini se jednim kulturolokim primjerom (re)nacionalizacije: to ima, prije svega, funkciju da ponovno etablira kategoriju nacionalnog u vremenima globalizacije.

Fudbal kao svijet u slikama

Svjetska prvenstva u fudbalu, ali takoe i olimpijade, ili ratovi, teroristiki napadi, padovi aviona i valovi katastrofa su dogaaji, kod kojih globalno i lokalno, virtuelnost i realnost podrazumijevaju jednu osobitu vezu. Realna zbivanja na pojedinanim mjestima su ujedno globalni medijski dogaaji i tek slike medija ine realan dogaaj vjerodostojnim. Vjera u autentinost slika (snimaka) je potvrda za egzistenciju realnog. Kao slika sve je mogue: Dord Best kao fudbalski Bitls, Mehmet ol kao DJ (di-dej), Dejvid Bekam kao pop zvijezda i sam Oliver Kan kao Titan128. Vizuelne skice utiu na ivotne svijetove fudbalskih navjaa gotovo svuda na svijetu. Arjun Apaduraj naglaava snagu slika koje mijenjaju svijet.
128

Bivi golman minhenskog Bajerna i reprezentacije nemake Oliver Kan nosi nadimak Titan (prim. prev.)

73

SOCIOLOKI DISKURS

Ova snaga lei u proizvodnji ivotnih skica: globalno cirkuliua slika fudbalske zvijezde, slika glamura, koja danas okruuje topfudbalera, imaju karakter prototipa (uzora), upravo poto je fudbalska zvijezda ve uveliko postala medijska zvijezda i u toj promjeni ne oboava se i ne cijeni samo, i takoe ne primarno, njegova vjetina i sposobnost, ve se postavlja na scenu njegov ivotni stil i on se komercijalizuje. Za fudbalske zvijezde vrijedi isto ono to Apaduraj smatra da uopteno vrijedi za medije: Mediji igraju ne tako mnogo ulogu kao direktni rezervoar novih slika i scenarija za ivotne mogunosti, ve vie imaju ulogu mone instance koja oblikuje drutvene kodove, koja takoe djeluje na te kodove kroz druge naine proizvodei drutvene kontakate u svijetu velikih gradova129. Najvanji vizuelni medij fudbala je televizija. Ona je sredinja instanca posrednitva izmeu globalnog i lokalnog 130. Bilo bi istorijski pogreno, slikovitost fudbala iznijeti kao novu vrstu razvoja. Kao globalna kultura, fudbal je uvijek zahtijevao slike (snimke). Ve je svjetsko prvensto 1954., dakle jo u tamonje doba, proirilo fudbal preko slika, kada je televizor, bar u Njemakoj, upravo osvojio svoje stalno mjesto izmeu tradicionalnih asimetrinih stolova, klubskih fotelja i gumiranih palmi u dnevnoj sobi. Ovdje zapoinje, ilustrativno posredovanje fudbalskih kulturolokih stilova i tu nastaje imanentno normativno sagledavanje toga, ta fudbal znai kao prototip ivotnog stila i ta definie fudbalske zvijezde kao ideole. Nije sluajno to su se sa pojavom slikovitog prikazivanja fudbala pojavile i prve istaknute medijske rtve fudbala. Sa prvenstvom 1954. utemeljio se mit o fudbalu kao rizinom nainu ivota koji prevazilazi ranije granice: alkohol i konzumiranje droga od strane uglednih fudbalera vae ubudue kao dokaz teze da ona slava, steena u fudbalu kroz medije, takoe zahtijeva vizuelno prikazivanje ivota i oteava ivot mimo i nakon fudbala. U tom smislu se neke fudbalske zvijezde ubrajaju u grupu filmskih zvijezda i pop zvijezda. Slike ne prezentuju realan ivotni svijet fudbalera, ve predstavljaju njegov ivotni svijet kao poze. Na primjer za vrijeme prvenstva 1954. film je vaio jo kao medij fikcije, a televizija kao medij realnog, dok je danas fiktivni sadraj televizije neosporiv. Televizijski kadrovi, kao uobiajene ras prostranjene medijske teoretske teze, ne oslikavaju realne dogaaje. Oni stvaraju realnost, time to tu realnost postavljaju na scenu, stvaraju i potvruju. Takoe u kadrovima fudbala se ne fiksiraju i preslikavaju samo realni lokalni dogaaji, ve se takoe lokalno proizvodi kao slika, fudbal kao Real-Life (realni ivot). Javno gledanje je jedan ilustrativan primjer za ta medijska
129

Appadurai, A., Globale ethnische Raume, u: Ulrich Beck (urednik), Perspektiven der Weltgesellschaft, Frankfurt/Main: Suhrkamp 1998, str. 11-40, hier str. 21. (Apaduraj, A., Globalni etniki prostori ). 130 Barker, C., Global Television. An Introduction, Oxford, Malden: Black-well 1997, str. 209; Barker, Ch.: Television, Globalization and Cultural Identities, Buckingham, Philadelphia: Open University Press 1999. (Barker, K., Globalna televizija.Uvod i Televizija,globalizacija i kulturni identiteti).

74

SOCIOLOKI DISKURS

izvoenja, kod kojih se diskurzivna diferencijacija medijske stvarnosti i stvarne stvarnosti131 sami ubacuju u sliku. To to vai za realno, u slici je smo traenje i ne postoji u suprostavljanju sa slikom. Ovo se npr. pokazuje kod odluka sudija, koje se od strane gledalaca na stadionu i onih pred TVprijemnicima u reprizi na ekranu razliito primaju, pri emu i igra kao izvoenje uivo, kao dogaaj u jednom trenutku ne poznaje ponavljanje. Ili takoe, pokazuje se i to da se fudbal na platnima prenosi u jedan prostor, koji simulira stadion, kao to je to sluaj bio kod ponovne izgradnje olimpijskog stadiona pred zgradom parlamenta u Berlinu povodom svjetskog prvenstva 2006. an Bodrijar bi ovo oznaio kao Simulakrum koji se potvruje ovim zbivanjem i prije svega doivljajem prisutnosti gledalaca, koji se osjeaju kao da su prisutni na utakmici iji prenos prate uivo. Tako se npr. pjesme, borbeni poklii i navijaki talasi sa stadiona u simulaciji produuju na posmatrae koji prate utakmicu pred zidom palamenta u Berlinu. Slike se pojavljuju kao potvrda realne egzistencije fudbalskog dogaaja, kojeg one prikazuju. Ali sa medijalizacijom socijalnog je poeo jedan proces, koji transformie odnos izmeu slike i realnosti. Tek ono ta u vizuelnim medijima izvedeno, vai kao postojee i vjerodostojno. Slike ine realnost, one su performativne.

Imaginarne zajednice
Tezu performativnosti vizuelnih medija zastupaju jo 80-tih godina Daniel Dajan i Eliu Kac, kada tvrde, da televizija ne predstavlja ili oslikava realne dogaaje, ve ih proizvodi preko odreenih praksi postavljanja na scenu. Televizija ne izvjetava o dogaajima, nego im najprije pripomae postojanje132. Dajan i Kac opisuju tele-viziju (daleko vienje) jedne sveanosti, kao npr. sveanosti crkvenog vjenanja kraljevskog para ili javne ceremonije vjenanja, kao diasporinu ceremoniju133. Uee na ritualu ne zahtjeva vie tjelesno prisustvo na sredinjem mjestu. Uesnici rituala stvaraju jednu imaginarnu (preko medija televizor), virtuelno povezanu zajednicu. David Morli134 je tezu performativne proizvodnje zajednitva kod neuobiajenih medijskih dogaaja prenio na svakodnevnu konzumaciju televizije. Prema
131 Keppler, A., Wirklicher als die Wirklichkeit? Das neue Realittsprinzip der Frensehunterhaltung, Frankfurt Main, Fischer, 1994. (Kepler, A., Stvarnije od stvarnosti? Novi princip realnosti televizijske zabave). 132 Dayan,D.,/Katz. E., Performing Media Events, u: Curran/Smith/Wingate (urednici), Impacts and Influences. Essays on Media Power in the Twentieth Century, London, New York: Methuen 1987, str. 174197. (Dajan/Kac Izvodei Medijske dogaaje). 133 Vidi: Isto, str. 194. 134 Morley, D., Wo das Globale auf das Lokale trifft. Zur Politik des Alltags, u: Hrning/ Winter (urednici), Winderspenstige Kulturen. Cultural Studies als Herausfordenung, Frankfurt/Main, Suhrkamp, 1999. str. 465-466. (Morli, D., Gde se susreu globalno i lokalno. Politika svakodnevnice).

75

SOCIOLOKI DISKURS

njegovom vienju, recepcija televizije izaziva (provocira) nove forme zajednitva, koje se, nalazei oslonac u tumaenjima Benedikt Andersona, mogu oznaiti kao imaginarne zajednice 135. Imaginarne zajednice kao to su globalne zajednice navijaa su stvorena drutvena tvorevina preko elektronske komunikacije. Njihovi lanovi nisu nuno u direktnom kontaktu jedno s drugima, oni takoe nemaju zajedniko materijalno mjesto, na kojem se okupljaju. Njihovo zajednitvo je manje u prostoru nego u vremenu, u istovremenosti njegovog djelovanja: subotom sportski pregled, srijedom liga ampiona. Imaginarne zajednice su globalno rasute, bez kontura, efekti ovremenjenja, snivanja i vizualizacije svijeta. Medijska proizvodnja i cirkulacija slike ubrazvaju dinamiki karakter lokalno izdiferenciranih fudbalskih scena, tako to se, medijski proizvedena slika i cirkulacija slika, sljedei tezu Studija kulture, razliito usvajaju i u skladu sa razlikama integriu u ivotni svijet. Medijske slike podravaju obrazovanje imaginarnih zajednica ovo kako na nivou globalnog u virtuelnom prostoru tako i na novou lokalnog, gdje se zajednice u formu gradskih ili kvartovski orjentisanih navijakih klubova formiraju. Gienter Anders vidi jo 50-tih godina u lanovima telekomunikacijskih zajednica, individualizovane masovne pustinjake 136. Globalna zajednica fudbala protivrjei tom strahu tipinom za modernu kulturnu kritiku. Slike ovdje djeluju vie podravajui zajednicu, jer su globalna slika svijeta i lokani dogaaj tako usko povezani jedno s drugim. Relevantnost slika za komercijalizaciju fudbala dovodi do zakljuka da kadrovi slika ne pokazuju samo fudbalsku igru, ve proizvode mnogo vie kulturnu svjetsku kontekstualizaciju fudbala i njegovih aktera. U tom smjeru Dodi Berland137 istupa sa tezom, da televizijski snimci upravo predstavlju ono to dovodi do nestanka taj kontekst fudbala, iz kog je on nastao. Borusija Dormund (BVB) ne igra vie samo u Dortmundu, mnogo vie je taj lokalni kontekst postao jedna slika: stari industrijski region, srce rurske oblasti (rurski lonac). U fudbalu su slike vrsti sastavni dio lanca iskoritavanja jedne globalno djelujue sportske industrije. Sport i slika su jedni s drugom spojeni. Slike fudbalera su svuda: u utoj tampi, u life style magazinima takozvanog People Markta, u Bunte i Gala, u bezbrojnim sportskim asopisima, kao
135 Klein, G.. Electronic Vibration. Pop Kultur Theorie, Wiesbaden: VS Verlag fur Sozialwissenschaften 2004. (Klajn, G. Elektronske vibracije. Teorija pop kulture). 136 Anders, G., Die Antiquiertheit des Menschen. (vidi prevod na srpski: Anders, G.. Zastarelost oveka, Nolit, Beograd, 1985)., svezak 1, ber die Seele im Zeitalter der zweiten industriellen Revolution, Munchen: Beck 1956; isti autor: Die Antiquiertheit des Menschen. svezak 2, Uber die Zerstorung des Lebens im Zeitalter der dritten industriellen Revolution, Munchen: Beck 1980. 137 Berland, J., Sound, Image and Social Space. Music Video and Media Reconstruction , u: Frith/Goodwin/Grossberg (urednici), Sound and Vision. The Music Video Reader, London, New York: Routledge 1993, str. 27. (Berland, J., Zvuk, slika i socijalni prostor. Muziki spot i medijska rekonstrukcija ).

76

SOCIOLOKI DISKURS

naljepnice, na web stranicama ili na majicama. Fudbalska kultura pokazuje da, u drutvima globalizovanih medija, jedna vizuelna kultura nije vie samo dopuna lokalne fudbalske kulture, ve njen sutinski sastavni dio138.

Literatura
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Anders, Gunther: Die Antiquiertheit des Menschen. Bd. 1, Uber die Seele im Zeitalter der zweiten industriellen Revolution, Munchen: Beck 1956. Anders, Gunther: Die Antiquiertheit des Menschen. Bd. 2, Uber die Zersto-rung des Lebens im Zeitalter der dritten industriellen Revolution, Mun-chen: Beck 1980. Anderson, Benedict: Die Erfindung der Nation. Zur Karriere eines folgenrei-chen Konzepts, Frankfurt/Main, New York: Campus 1996. Appadurai, Arjun: Globale ethnische Raume, in: Ulrich Beck (Hg.), Perspektiven der Weltgesellschaft, Frankfurt/Main: Suhrkamp 1998, S. 1140. Balibar, Etienne: Die Nation-Form. Geschichte und Ideologie, in: Ders./ Immanuel Wallerstein (Hg.), Rasse Klasse Nation. Ambivalente Identitaten, Hamburg, Berlin: Argument 1992 (1990), S. 107-130. Barker, Chris: Global Television. An Introduction, Oxford, Malden: Blackwell 1997. Barker, Chris: Television, Globalization and Cultural Identities, Buckingham, Philadelphia: Open University Press 1999. Berland, Jody: Sound, Image and Social Space. Music Video and Media Reconstruction", in: Simon Frith/Andrew Goodwin/Lawrence Grossberg (Hg.), Sound and Vision. The Music Video Reader, London, New York: Routledge 1993, S. 25-43. Dayan, Daniel/Katz, Elihu: Performing Media Events , in: James Curran/Anthony Smith/Pauline Wingate (Hg.), Impacts and Influences. Essays on Media Power in the Twentieth Century, London, New York, Methuen 1987, S. 174-197. Featherstone, Mike: Global and Local Cultures, in: Ders. (Hg.), Undoing Culture.Globalization, Postmodernism and Identity, London, Thousand Oaks, New Delhi: Sage 1995, S. 86-101. Gebauer, Gunter: Poetik des Fufiballs , Frankfurt/Main, New York: Campus 2006. Hall, Stuart: Kulturelle Identitat und Globalisierung , in: Karl H. Horning/ Rainer Winter (Hg.), Widerspenstige Kulturen. Cultural Studies als Her-ausforderung, Frankfurt/Main: Suhrkamp 1999, S. 393-441.

9.

10. 11. 12.

138 vidi Mirzoeff, N. What is Visual Culture?, u: Mirzoeff, N. (urednik), The Visual Culture Reader, London: Routledge 1998, S. 3-13, hier str. 3. (Mirzof, N., ta je vizuelna kultura? )

77

SOCIOLOKI DISKURS

13. 14. 15. 16. 17.

18. 19.

Kellner, Douglas: Globalization and the Postmodern Turn, in: Roland Axtmann (Hg.), Globalization and Europe. Theoretical and Empirical Investigations, London, Washington: Pinter 1998, S. 23-42. Keppler, Angela: Wirklicher als die Wirklichkeit ? Das neue Realitatsprinzip der Fernsehunterhaltung, Frankfurt/Main: Fischer 1994. Klein, Gabriele: Electronic Vibration. Pop Kultur Theorie, Wiesbaden: VS Verlag fiir Sozialwissenschaften 2004. Mirzoeff, Nicholas: What is Visual Culture?, in: Ders. (Hg.), The Visual Culture Reader, London: Routledge 1998, S. 3-13. Morley, David: Wo das Globale auf das Lokale trifft. Zur Politik des Alltags, in: Karl Heinz Horning/Rainer Winter (Hg.), Widerspenstige Kulturen. Cultural Studies als Herausforderung, Frankfurt/Main: Suhrkamp 1999, S. 465-466. Robertson, Roland: Glokalisierung. Homogenitat und Heterogenitat in Raum und Zeit, in: Ulrich Beck (Hg.), Perspektiven der Weltgesellschaft, Frankfurt/Main: Suhrkamp 1998, S. 192-220. Smith, Anthony D.: Towards a Global Culture?, in: Mike Featherstone (Hg.), Global Culture. Nationalism, Globalization and Modernity, London, Newbury Park, New Delhi: Sage 1990, S. 171-191. (Prevela Jelena krbi)

78

KRITIKA/POLEMIKA/OSVRT

SOCIOLOKI DISKURS

Akademik prof. dr Ivan Cvitkovi139 Fakultet politikih nauka Univerzitet u Sarajevu

UDC 316.7:929

RIJE NA PREDSTAVLJANJU ZBORNIKA IZVAN IGRE NA PUTU140

Pripala mi je ast da, na ovom skupu sociologa141, neto kaem o zborniku Izvan igre na putu, posveenom 75-oj obljetnici ivota profesora ure unjia. Latinska poslovica kae: koga bogovi vole, umire mlad, a koga mrze, uine ga profesorom. Hvala bogovima da su uru uinili profesorom. To da mi je pripala i ast da prvi govorim o Zborniku pripisujem mojim godinama koje su bliske urinim: on je obiljeio 75-tu, a ja 65-tu obljetnicu ivota. Obojica smo ve davno postali svjesni istinitosti latinske izreke da nita nije bre od godina. Veina priloga u Zborniku posveeni su i uri i urinim knjigama. O uri neto kasnije, sada o knjigama. Mnogi se autori pitaju ima li smisla pisati knjige kad ove godine, prema nekim procjenama, u svijetu ima 860 milijuna nepismenih. U nekim regijama i zemljama taj broj se konstantno poveava. Poetkom ovog stoljea 65% Talijana je izjavilo da nikad nije proitalo ni jednu knjigu. U Americi 70 milijuna je nepismenih, a 106 milijuna ne zna itati bez sricanja. Jedan od troje amerikih studenata ne zna tko su Einstain, Gandhi, Dickens, Van Gogh, a 90% britanske djece ne zna tko je bio Mozart (A. ulina, 2004). U 2003. godini svaki drugi Francuz nije kupio nijednu knjigu. Potroako drutvo, senzacionalizam medija, reklame, vijesti o kriminalu, potisnule su knjigu da se o njoj gotovo nita i ne govori. Dovelo je to do toga da veina ljudi, naalost i mladih, danas ako ita ita ita novine. Od ostalog nita, ili gotovo nita. Nije nita bolja situacija ni sa studentima. Pokazuju to rijei studentske molitve: Knjiga je svetinja, a u svetinju se ne dira. Amen. Jedan studentski grafit glasi: Od uenja jo nitko nije umro, ali ne treba riskirati. to se itanja tie, dananji studenti itaju samo SMS poruke (toliko vole itati da ih itaju i na predavanjima). Do njih ne dolazi urina poruka zapisana u Nedovrenom razgovoru (2008.): Ja ne znam da li knjige ine da svet bude bolji, ali verujem da bi bez knjiga on bio gori.
139 140

Dopisni lan ANU BiH. Zbornik radova Izvan igre na putu, Beograd, igoja tampa, 2009. 141 Skup sociologa religije odran je u Niu, lipnja 2010. godine.

81

SOCIOLOKI DISKURS

to rei o uri? On sam za sebe kae da je predstavnik poniene misli, a poniena je svaka misao koja nije zvanina. Julien Benda je pisao da su intelektualcima dragi ast, poloaj, drutvo, salon, uvaavanja i laskanja gospoa iz visokog svijeta. Ako je suditi po tim kriterijima, gdje svrstati uru koji nikad nije udio za nekim poloajem u drutvu, salonima, laskanjima? Tko je uro inji? Roen je pod brojevima 2. i 5. Dva je savren broj, kao i linost o kojoj govorimo. Opet, 5. je najsretniji broj, oznaava potpunost i simbol ivota. uro je ivio i ivi sukladno svojim roendanskim brojevima. Evo kako su ga okarakterisali autori priloga u Zborniku: profesor skitnica (arko igoja); orginalni mislilac, erudita, Nadmoan misaono i teoretski, svestrano obrazovan i solidno obaveten (Ratko Boovi); pjesnik unutar znanosti (Nikola Dugandija); osamljenik, ali ne i usamljenik, skeptini optimista i intelektualni pobunjenik (Zoran Vidojevi); najomiljeniji profesor, najvei ivi srpski sociolog, gorostas nae sociologije (Dragoljub orevi); vrstan metodolog, sociolog, filozof (Zorica Kuburi); dijamant meu ljudima (edomir upi). U Zborniku se nalaze radovi koje bismo mogli, u osnovi, razvrstati u dvije skupine: osvrti na socioloki i religioloki opus ure unjia i socioloki radovi koji i nisu vezani za prigodu 75-te obljetnice njegovog ivota. Nekoliko rijei o radovima iz prve skupine. Hvala uri to nije napisao vie knjiga, inae bi urologija Ratka Boovia bila obimnija od svih priloga zajedno. Ali, hvala i prof. Booviu to nam je ponudio retrospektivu urinog opusa. Potsjetio nas je na svu ljepotu urinog teksta zbog kojeg smo ga, kao autora, i zavoljeli i zbog kojeg s radou doekujemo svako njegovo novo djelo. A kako i ne bi kad naelo dobra proima sve knjige ovog pisca kako zapisa Nikola Dugandija u svom prilogu Dojam o djelima ure unjia. Djelo ure unjia ima veliku intelektualnu snagu, visinu, sveinu i lepotu misli, otvara vidike za dalja istraivanja i zasnovano je na vrstim etikim temeljima, kako ocjenjuje Zoran Vidojevi u prilogu ovek koji odreuje i ivi merila. Bogat opus, disciplinarna raznovrsnost, kako to kae Dragoljub orevi u svom prilogu (Sociolog religije osobnog dela...). Moda jedna reenica iz priloga Zorice Kuburi najbolje govori o profesoru unjiu i njegovom djelu: Mudri Solomon iz svog iskustva zna da onaj koji umnoava znanje umnoava muku, profesor je poneo taj teret i kroz patnju stvarao sopstveni svet koji je onda delovao lekovito. Dok su u ratu ratnici, pod pokroviteljstvom svojih bogova, ruili drugima stanove i hramove, a time razarali i otetili nae ispravne nazore o suivotu i uvaavanju ljudi s kojima ivimo (kako to ree bosanski franjevac Oroli mlai), uro objavljuje (1994.) utopistiko djelo Dijalog i tolerancija. Zato to djelo uvrtavam u pozitivnu utiopiju? Zato jer se, nakon rata, umjesto obnove ispravnih nazora, kako to ree ve pomenuti Oroli mlai, grade ratom hramskih arhitektura tvrave nerazumijevanja i predrasuda prema
82

SOCIOLOKI DISKURS

drugima. uro kao da je predosjeao vapaj tog mladog bosanskog franjevca koji se pita: eli li bog bogomolje koje poniavaju i plae ovjeka?. uro je jedan od onih koji su vidjeli to treba obnoviti, ali tko je to sluao? Ta utnja navodi nas na razmiljanje to je danas tee. Knjigu napisati, objaviti je (uz sva ponienja koja autora srozavaju na intelektualnog slugu) ili je itati kad se kod mlaih narataja ne izgrauje navika itanja. Netko e primjetiti da nisam pomenuo jo niz autora/ca priloga. Da, nisam jer hou da Vas zainteresiram da ih sami pronaete u Zborniku i proitate. Zavreuje to, i zbog autor i zbog unjia. Zavriu ovo predstavljanje s onim s ime sam zavrio i prilog u Zborniku (Socioloko askanje o uri unjiu): to je s ovjekom danas? Svi smo postali samo Hrvati, Srbi, Bonjaci. ovjek se izgubio. Vratimo se ovjeku, kao da nas poziva unji. Jer ivot je kao gaanje u metu: ima bezbroj mogunosti da promai, a samo jednu da pogodi (Molitva). Stara poslovica kae: kad je kua dovrena, dolazi smrt. Smem li da Te molim da i dalje ostanem beskunik, pie uro u Molitvi. Budi uporan u toj molitvi, ostani beskunik, dragi profesore. Ako si i potroio glavnicu ivota (Molitva), u ime nazonih i ostalih prijatelja i potovatelja Tebe i Tvog djela, molim da se ne uri u troenju sitnia to je preostao.

83

SOCIOLOKI DISKURS

Irina Kovaevi142

UDC 316.334.5(049.32)

POLITIKA I KLIMATSKE PROMJENE143

Engleski teoretiar Entoni Gidens je poznat po mnogim knjigama koje su veoma aktuelne jer se bave mnogim savremenim i relevantnim problemima.144 Jedna od takvih se odnosi i na klimatske promjene koje sa sobom ne nose samo ekoloke, nego i mnogobrojne druge rizike i opasnosti po ovjeanstvo. Upravo, tim problemima se Gidens bavi u svojoj knjizi Klimatske promene i politika.145 Prije nego to se osvrnemo na osnovne teze o klimatskim promjenama kao ekolokim problemima, najprije emo istaknuti da su ta Gidensova gledita izvedena iz analize fenomena globalizacije. Kada je u pitanju odnos prema globalizaciji, Gidens istie da je globalizacija povezana sa tvrdnjom prema kojoj ivimo u jednom svijetu, ali da nije lako odgovoriti na koji tano nain ivimo, i da li je ta ideja uopte validna. Istie da rani mislioci imaju skoro potpuno suprotstavljena miljenja o globalizaciji. One teoretiare koji fenomen globalizacije dovode u pitanje Gidens naziva - skepticima. Prema njihovom miljenju, pria o globalizaciji je samo pria. Jer, kakve god koristi ona donosila i na kakva iskuenja i probleme naizlazila, globalna ekonomija se mnogo ne razlikuje od one iz ranijih perioda, i stvari u svijetu se kreu kao i ranijih godina. Veina zemalja stie samo mali dio svojih prihoda od spoljne trgovine; veliki dio ekonomske razmjene obavlja se izmeu regiona i ona nije istinski rairena po itavom svijetu. Tako, na primjer, zemlje Evropske Unije uglavnom meusobno trguju, a to vai i za ostale velike trgovinske blokove, poput azijsko-pacifikog ili sjevernoamerikog. Skeptici se obino nalaze na poziciji politike ljevice, a naroito one stare. Naime, ako je sve ovo u sutini jedan mit, vlade i dalje mogu da kontroliu ekonomski ivot, a socijalna drava ostaje nedirnuta. Pojam globalizacije, smatraju skeptici,
142 Student na postdiplomskim studijima sociologije na Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Banjoj Luci. 143 Kritiki osvrt na knjigu: Gidens, E., Klimatske promene i politika, Klio, Beograd, 2010. 144 Potpuniji prikaz Gidensvog djela, kao i biografsku skicu, vidjeti u: Ricer, D., Savremena socioloka teorija i njeni klasini koreni, Slubeni glasnik, Beograd, 2009, str. 204-214, 270-277; Ritzer, G., Suvremena sociologijska teorija, Nakladni zavod Globus, Zagreb, 1997, str. 387-393, 396-399. 145 O fenomenu globalnog zagrijavanja i klimatskim promjenama, kao i njihovim moguim posljedicama, Gidens je i ranije pisao. Vidjeti u: Gidens, E., Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 636641; Gidens, E., Odbegli svet: kako globalizacija preoblikuje nae ivote, Stubovi kulture, Beograd, 2005, str. 55.

85

SOCIOLOKI DISKURS

predstavlja ideologiju koju zastupaju pristalice slobodnog trita koji ele da ukinu sisteme socijalne pomoi i smanje dravne izdatke. Ono to se dogodilo jeste, zapravo, povratak na stanje kakvo je u svijetu vladalo prije jednog vijeka. Krajem devetnaestog vijeka ve je postojala otvorena globalna ekonomija u kojoj se naveliko trgovalo, ukljuujui i trgovinu valutama. Postoje i drugaija gledita, onih koje Gidens naziva - radikalima. Prema njihovom miljenju, globalizacija ne samo da je veoma realna ve se njene posljedice osjeaju svugdje. Istiu da je globalno trite mnogo razvijenije u odnosu na ono i ezdestetih i sedamdesetih godina prolog stoljea, i da ono ne pridaje vanost dravnim granicama. Najvei dio nekadanje suverenosti su drave izgubile ba zahvaljujui globalizaciji ekonomije, a i politiari su izgubili najvei dio svoje sposobnosti da utiu na dogaaje. Zato i nije nikakvo iznenaenje to vie niko ne potuje politike lidere, niti se mnogo zanimaju za ono to imaju da kau jer je okonana era drava-nacija. Drave su postale puke fikcije (Omae). Na kraju, Gidens postavlja pitanje ko je u pravu u ovoj raspravi, i smatra da su to - radikali. Jer, nivo svjetske trgovine je danas zaista mnogo vei nego ikada ranije, a obim u nju ukljuenih dobara i usluga znatno je iri, ali najvea razlika lei upravo u nivou protoka finansija i kapitala.146 Procesi globalizacije zahvataju ekonomiju, politiku, tehnologije i kulturu; na njih je uticao razvoj sistema komunikacije, koji je zapoeo tek krajem ezdesetih godina dvadesetog vijeka. Sredinom devetnaestog vijeka, kada je Semjuel Morz elektrinim telegrafom poslao prvu poruku, tada je zapoela nova faza svjetske istorije. Do tada nikada ranije nije bilo mogue poslati poruku, a da neko ne otputuje nekuda da je odnese. Kasniji izum satelitskih komunikacija oznaio je nita manje dramatian raskid s tradicijom i prolou. Prvi komercijalni satelit lansiran je 1969. godine, a danas se u orbiti nalazi vie od 200, i svaki prenosi ogromnu koliinu informacija. Sada je po prvi put u istoriji mogua trenutna komunikacija s jedne na drugu stranu svijeta. I drugi vidovi elektronske komunikacije, sve integrisaniji sa satelitskim prenosom, takoe se ubrzano razvijaju posljednjih godina. Do kraja pedesetih godina prolog vijeka nisu postojali transatlantski ni transpacifiki podvodni kablovi posebne namjene, a prvi koji su poloeni prenosili su po manje od 100 glasovnih linija; dananji prenose po vie od milion. Stotinu pedeset godina nakon Morzeovog izuma sistema takica i crtica (1999) je nestao sa svjetske scene i ukinut kao sredstvo pomorske komunikacije; zamijenjen je sistemom koji se oslanja na satelitsku tehnologiju, koja omoguava da se bilo koji brod u nevolji precizno locira. Trenutna ekektronska komunikacija ne predstavlja samo nain da se vijesti ili informacije prenose na bri nain - njeno postojanje
146 Gidens, E., Odbegli svet: kako globalizacija preoblikuje nae ivote, Stubovi kulture, Beograd, 2005, str. 34-35.

86

SOCIOLOKI DISKURS

mijenja ivot, kako bogatih, tako i siromanih. Globalizacija ne dotie samo velike sisteme nego utie i na intimne i line vidove naih ivota. Tako, na primjer, rasprave o porodinim vrijednostima koje se odvijaju u mnogim zemljama samo naizgled djeluju da se nalaze izvan uticaja globalizacije, ali to nije tako. Pred naim oima se tradicionalni porodini sistemi mijenjaju i transformiu, a i nalaze se u krizi, prije svega zbog sve snanijih zahtjeva ena za veom jednakou. Nije poznato iz istorije da je postojalo neko drutvo u kojem su ene bile priblino jednake mukarcima. Upravo to predstavlja istinsku globalnu revoluciju u svakodnevnom ivotu, ije posljedice se osjeaju svuda u svijetu, u svim oblastima naeg ivota.147 Globalizacija zahvata sva podruja individualnog i drutvenog ivota. Ona u sebe ukljuuje i promjene globalne klime iji je uticaj na biosferu toliko evidentan da predstavlja i najvei rizik koji je izazvan ljudskim aktivnostima i antropogenim uticajima. Ekoloki problemi su uoeni kada se priroda zbog sopstvene nemogunosti samoregeneracije od posljedica ovjekovog djelovanja, negativno odrazila na cjelokupan ivot na zemlji, floru i faunu. Prema tome, danas je ugroena povezanost ovjeka i prirode i taj se odnos mora promijeniti. Ljudska drutva zavise od mnogih resursa iz prirodnog sveta kao, to su, vode, ume, ivotinjski i biljni svet. Oni se esto nazivaju resursima koji se mogu obnoviti, jer u ouvanom ekosistemu vremenom sami sebe automatski zamenjuju. Meutim, ako se narui ravnotea u potronji tih resursa, javlja se opasnost od njihovog potpunog iscrpljivanja. Postoje izvesni dokazi da moe doi do ovakvog procesa. Pogoranje stanja u kojem se nalaze obnovljivi resursi zadaje veliku brigu mnogim ekolozima.148 Gidens decidno napominje da mogunost ekoloke katastrofe nije danas ba tako neposredna kao to su to rizici od velikog rata, ali da su po svojim implikacijama jednako uznemiravajua, jer dugorono, teko, nepopravljivo oteenje prirodnog okruenja moda se ve i dogodilo i radi se o takvim pojavama kojih mi jo nismo svesni.149 Knjiga Klimatske promene i politika (koja predstavlja ishod autorovog uestvovanja u projektu za prouavanje globalnog upravljanja) je podijeljena u devet poglavlja i, pored uvodnog dijela, sadri i dijelove koji se odnose na pogovor, bibliografiju i indeks. Treba napomenuti da se knjiga ne bavi samo problemom klimatskih promjena, nego i drugim problemima povezanim sa klimatskim promjenama (politikom, dravom i dravama, civilnim drutvom, drutvenim pokretima, ekonomijom, tehnologijom). Kao to i sam autor istie ovo nije knjiga o klimatskim promenama ve o politici u vezi sa klimatskim promenama.150
147 148

Isto, str. 37-39. Giddens, E., Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 632. 149 Gidens, E., Posledice modernosti, Filip Vinji, Beograd, 1998, str. 164. 150 Gidens, E., Klimatske promene i politika, Klio, Beograd, 2010, str. 25.

87

SOCIOLOKI DISKURS

Meuvladin panel o klimatskim promjenama UN (International Panel of Climate Change - IPCC) navodi procjenu posljedica klimatskih promjena do kraja ovog vijeka u est scenarija. ak najpovoljniji scenario ne donosi dobro. Prema njemu bi predvieno zagrijavanje iznosilo od 1,1- 2,9 stepeni celzijusovih. To bi znailo da bi do kraja ovog vijeka nivo vode u okeanima bio podignut od 18-38 centimetara. Ali, ako bi se nastavio trend sadanjeg nivoa potronje nafte, uglja i plina (koji dovodi do visokog nivoa privrednog rasta) temparatura bi bila via za 6 stepeni celzijusovih. Tada bi nivo vode u okeanima bio povean izmeu 26 i 50 centimetara. Ipak, najvjerovatniji scenario, u okviru sadanjeg koritenja fosilnih goriva i energetskih izvora, a uz kontrolisan rast stanovnitva, je takoe zabrinjavajui jer pokazuje poveanje temperature za 4 stepena celzijusa, a poveanje nivoa vode u okeanima za 48 centimetara. Poveanje globalne temparature imalo bi za posljedicu poveanje broja i veliine lednikih jezera, bre topljenje vjenog snijega i leda i znatne promjene u ekosistemima Arktika i Antarktika, vee i bre lomljenje gleera, bujanje rijeka i kretanje nekih biljnih i ivotinjskih vrsta prema polovima. Takoe, poveanje nivo okeanskih voda bi poplavio i potopio priobalne gradove to bi dovelo do velikih nestaica i migracija te moguih sukoba i ratova.151 Na drugom mjestu Gidens istie da su istraivanja pokazala uzlaznu liniju u poveanju temperature povrine zemlje od kraja XIX. vijeka. Napominje da od deset najtoplijih godina, ak ih je sedam bilo u 90 - im godinama XX. vijeka i da je 1998. bila najtoplija. Mogue posljedice globalnog zagrijavanja e biti razorne, a mogui tetni uticaji ogromni. Jedan od takvih tetnih uticaja bi se odnosio na podizanje nivoa mora. Globalno zagrijavanje e dovesti do otapanja polarnih lednika te zagrijavanja i irenja okeana. Nivo mora bi se podigao a gradovi u blizini morskih obala bi bili poplavljeni. Ako bi se nivo mora podigao za 1 metar, Banglade bi izgbio 17%, Egipat 12%, a Holandija 6% svojih teritorija. Drugi mogui tetni uticaj bi se odnosio na pretvaranje plodnog tla u pustinjsko: globalno zagrijavanje bi pretvorilo mnoga plodna tla u pustinjska. Trei tetni uticaj bi se odnosio na irenje zaraznih bolesti. Globalno zagrijavanje bi omoguilo nekim organizmima, komarcima posebno, da prenose i ire zarazne bolesti (malarija, uta groznica) i u zemljama koje ih nisu imale. Ako bi temperatura porasla za 3-5 stepeni celzijusovih, tada bi se broj oboljelih od malarije poveao i do 80 miliona godinje. etvrti mogui tetni uticaj bi se odnosio na loe etve: globalno zagrijavanje bi dovelo i do pada poljoprivrednih prinosa i egzistencijalne ugroenosti u veini najsiromanijih zemalja (jugoistone Azije, Afrike, Latinske Amerike).
151

Isto, str. 31-32.

88

SOCIOLOKI DISKURS

Peti mogui tetni uticaj bi se odnosio na promjene klimatskih obrazaca. Iako relativno stabilni hiljadama godina, pod uticajem globalnog zagrijavanja bi se klimatski obrasci mogli poremetiti pod uticajem sua, oluja, uragana, poplava.152 Govorei o problemima koji sobom nose scenariji o klimatskim promjenama, Gidens istie da postoje dva pravca ili pristupa: skeptiki i optimistiki. U manjinski pravac spadaju skeptici. Oni smatraju da globalno zagrijavanje ne predstavlja posljedicu antropogenog djelovanja ljudskih aktivnosti i da porast temperature i nije nita novo. Geolozi tvrde da su u posljednjih hiljadupetstotina godina klimatske promjene rezultat uticaja mijenjanja poloaja sunanih pjega, i da se upravo sada nalazimo u fazi zagrijavanja. Ali, ve nakon ove faze slijedi faza ledenog doba, odnosno nakon relativno blage klime u kojoj sada ivimo nastupa ledeno doba, i to je ono to bi, prema miljenju skeptika, trebalo da nas zabrinjava. Skeptici smatraju da se trenutno klimatskim promjenama kao riziku pogreno pridaje vei znaaj u odnosu na znaajnije probleme koji predstavljaju vee rizike, kao to su: siromatvo, sida i nuklearno naoruanje. Govorei o rizicima i odbacujui priu o globalnom zagrijavanju, skeptici istiu da ivimo u dobu strahovanja meu kojima se navode i ti rizici klimatskih promjena. Zapravo, mi ivimo u novom dobu predrasuda koje snano podsjea na masovne panike u prolosti kao to su nekada bile one u vezi sa lovom na vjetice. Strahovi i strahovanja su dio naeg svakodnevnog ivota u okviru kojeg nas strae tajanstvenim i smrtonosnim virusima i bakterijama koje se nalaze svugdje, otrovnim supstancama koje se nalaze u naim kuama, na radnim mjestima i u prirodi, a vrhunac takvih strahovanja se odnosi na strah od globalnog zagrijavanja. Bez obzira na to to se smatra da nakon globalnog zagrijavanja slijedi ledeno doba, ipak ovo, pod uticajem ovjekovih aktivnosti, globalno zagrijavanje i otopljavanje, ne predstavljaju jedinu opasnost ljudskog porijekla. One druge se odnose na nuklearno naoruanje, sidu, krizu ishrane i siromatvo, tako da postoje gledita da je XXI. vijek na posljednji vijek, i da kao ljudski rod, neemo preivjeti dvadesetprvi vijek zbog velikih opasnosti koje je ovjek napravio pretjeranim mijeanjem u stvari prirode.153 Drugom pravcu razmiljanja pripadaju optimisti. Oni odbacuju priu o sudnjem danu smatrajui da smo previe obuzeti bezbjednou i da zato u svemu vidimo prijetnje to nas dovodi do briga i strahova, strijepnji i nemoi. Upravo su gledita o klimatskim promjenama razlog naeg iracionalnog pesimizma i strahovanja to je besmisleno jer nikad nije postojao bolji trenutak za ivot (Gardner).
152 153

Giddens, E., Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 637-638. Gidens, E., Klimatske promene i politika, Klio, Beograd, 2010, str. 40.

89

SOCIOLOKI DISKURS

Navodei dva pristupa o klimatskim promjenama Gidens je skloniji da prihvati stav optimista i u tom smislu je i objavio ovu knjigu. Politiko upravljanje rizicima ide opasnim putem izmeu stvaranja panike i smirivanja. Smatram da prie o sudnjem danu ne treba da shvatamo doslovno. Pre bi trebalo da na njih gledamo kao na upozorenja. One govore o tome ta bi moglo da krene nizbrdo ako ne pazimo i ne preduzimamo odgovarajue mere.154 Koje su to mjere i koje su to institucije koje treba da preduzimaju te mjere kako stvari ne bi krenule nizbrdo? Ono to je karakteristino za ogromnu veinu stanovnitva Planete jeste nedostaak ekoloke svijesti o klimatskim promjenama i drugim ekolokim problemima. Samo mali broj shvata o kakvim se prijetnjama i rizicima radi s obzirom na posljedice koje se javljaju kao rezultat razvoja industrijske proizvodnje koja izbacuje gasove koji stvaraju efekat staklene bate a koji dovodi do poveanja temparature na Zemlji. Taj problem u budunosti moe da stvori jo i vee pobleme kojih ogromna veina nije ni svjesna i zato i nita i ne ini kako bi promjenom svojih navika u svakodnevnom ivotu umanjili opasnosti koje nam klimatske promjene prijete. Danas politiari sve vie postaju svjesni postojanja ekolokih problema a i ovih vezanih za klimatske promjene. Tako su Ujedinjene nacije organizovale pregovore o ograniavanju globalnog zagrijavanja (1992. u Riju, 1997. u Kjotu, 2007. na Baliju, 2010.). Gidens istie da politika preuzima najveu odgovornost za kontrolu emisije gasova koji dovode do klimatskih promjena. Pored politiara i politike ne mogu se mimoii ni institucije parlamentarne demokratije kao to su graansko drutvo i drava koji e morati saraivati sa drugim ustanovama i tijelima, ali i sa drugim zemljama i meunarodnim organizacijama.155 Svakako tu treba pomenuti i pokret zelenih koji je zasluan to je problem klimatskih promjena uao u prostor politikog razmiljanja i odluivanja. Pored njega, znaajnu ulogu u razmatranju i rjeavanju problema klimatskih promjena imaju: javno mnjenje, politike partije, kompanije, nevladine organizacije i graani. U nastojanju da se pronau novi oblici saradnje, kao i nove tehnologije, neophodna je bilateralna i multilateralna saradnja jer sudnji dan nije vie religijski pojam, trenutak polaganja duhovnih rauna, ve neto to u naem drutvu i ekonomiji predstoji. I zato, ukoliko se ne stave pod kontrolu, klimatske promene mogu da izazovu ogromne ljudske patnje.156 Knjiga Klimatske promene i politika je podsticajna jer u mnogim stihijskim procesima globalizacije nudi neka racionalna rjeenja ekolokih problema koji ugroavaju ivot na Zemlji. U tom smislu autor i zavrava tekst knjige na slijedei nain: Mnogo toga se moe uraditi na smanjivanju emisija tetnih
154 155 156

Gidens, E., Isto, str. 46. Isto, str. 14. Isto, str. 271.

90

SOCIOLOKI DISKURS

gasova bez dodatnih trokova. Ali oblast tehnologije je najznaajnija oblast u kojoj vai naelo da nam nagli kvantitativni porast moi koji je prouzrokovao opasnosti kojima smo izloeni moe pomoi da se suoimo s njima. Novo mrano doba, novo doba prosveenosti, ili moda zbunjujua meavina oba ta doba ta nam predstoji? Ta trea mogunost je, po svoj prilici, najverovatnija. U toj situaciji moramo gajiti nadu da e na toj vagi prevagnuti strana doba prosveenosti.157 Iako su, zbog ekolokih rizika, neki ekoloki teoretiari razvili udnu odbojnost prema nauci, ipak bez racionalnog i naunog miljenja se ne moe doi do pravih rjeenja ekolokih problema. U tom smislu je nastala ova knjiga u kojoj Gidens u jednom irem kontekstu razmatra fenomen klimatskih promjena. Industrijska civilizacija se razlikuje od ranijih civilizacija. Ranije su (npr. civilizacija drevne Kine, Rima) bile regionalne i domet njihovog uticaja je bio ogranien na jedan dio svijeta. Te su civilizacije koristile neorganske izvore energije (vodu, vjetar) i njihov uticaj na prirodni svijet se uglavnom odnosio na promjenu izgleda zemljinih povrina. Naa, industrijska civilizacija je globalna. Ona, takoe, koristi neorganske izvore energije koji su modernoj industriji omoguili i dali mo koju nisu poznavale ranije tehnologije. Filozofi prosvjetiteljstva su mislili da je posjedovanje moi bezopasno pa je i Marks na tom tragu izjavio da ljudska bia sebi prave jedino one probleme koje mogu da rijee. Meutim, postoje i oni teoretiari koji smatraju da se sa industrijom razvija nova mo koja je potpuno destruktivna. Ta rasprava izmeu optimista i pesimista jo uvijek traje. Doista, tehnoloke inovacije se stalno razvijaju u ovjekovoj elji da se oslobodi zavisnost od fosilnih goriva kako bi se umanjili ekoloki problemi. to e se desiti: novo mrano doba ili novo doba prosvijeenosti? Ili mjeavina oba ta doba? Ova trea mogunost je najvjerovatnija i u takvoj situaciji se mora gajiti nada da e ipak prevagnuti strana doba prosvijeenosti.158

157 158

Isto, str. 273. Isto, str. 270, 273.

91

PRILOZI

SOCIOLOKI DISKURS

UPUTSTVO AUTORIMA
1. KATEGORIZACIJA LANKA. Radovi, prema karakteru, moraju biti nauni. Kategorizacija naunih radova se utvruje prema sljedeim kriterijumima a u postupku recenziranja provjeravaju je recenzenti. ) Originalni nauni rad je onaj rad u kome se prvi put objavljuje tekst o rezultatima sopstvenog istraivanja ostvarenog primjenom naunih metoda. Tekst mora omoguavati obnavljanje istraivanja te da se utvrene injenice mogu provjeriti. Rad po pravilu treba da bude organizovan prema emi IMRAD (Introduction, Methods, Results and Discussion). b) Pregledni rad donosi nove sinteze nastale na osnovu pregleda najnovijih djela o odreenom predmetnom podruju, izvedene saimanjem, analizom, sintezom i evaluacijom sa ciljem da se prikae zakonomjernost, pravilo, trend ili kauzalni odnos u vezi sa istraivanim fenomenima rad koji sadri originalan, detaljan i kritiki prikaz istraivakog problema ili podruja u kome je autor ostvario odreeni doprinos. c) Kratko ili prethodno saoptenje jeste originalni nauni rad punog formata ali manjeg obima ili preliminarnog karaktera u kome neki elementi IMRAD mogu biti isputeni radi se o saetom iznoenju rezultata zavrenog izvornog istraivakog djela ili djela koje je jo u toku. d) Nauna kritika/polemika/osvrt jeste rasprava na odreenu naunu temu zasnovana iskljuivo na naunoj argumentaciji, u kojoj autor dokazuje ispravnost odreenog kriterijuma/miljenja, odnosno potvruje ili pobija nalaze drugih autora. NAPOMENA: Kategorizaciju radova prema prethodnom kriterijumu preliminarno vri sam autor, to e naknadno biti provjereno kroz proces recenziranja. Samo oni radovi koji u postupku recenziranja dobiju najmanje dvije pozitivne recenzije, bie smatrani naunim i klasifikovani prema instrukciji recenzenata.
95

SOCIOLOKI DISKURS

2. OPREMANJE LANKA. Nauni radovi trebaju biti oblikovani i opremljeni na sljedei nain. ) Rukopis treba pripremiti raunarski u novinskom proredu 1 taka - Line Spacing (1). Tip slova treba biti Times New Roman u latininom kodnom rasporedu. Veliina slova teksta 12 a veliina slova apstrakta i kljunih rijei 11 italic. b) Obim rada treba biti do 10 (deset) kucanih stranica ili oko 400 redova, ili oko 3 500 rijei, ili oko 21 000 karaktera bez razmaka ili oko 24 000 karaktera sa razmakom. c) Tekst treba biti lektorski i tehniki obraen. d) Nain citiranja mora biti jedinstven. Svi autori su duni da koriste Numeriki sistem navoenja referenci podsistem fusnota. e) Naslov lanka treba da bude jasan i saet. Naslov treba da obavezuje tekst i da to vjernije opisuje sadraj lanka. U interesu je i autora i asopisa da se koriste rijei prikladne za indeksiranje i pretraivanje. Ako takvih rijei nema u naslovu, poeljno je da se naslovu pridoda podnaslov. f) Uz naslov lanka treba da se navede ime i prezime autora, nauni i struni stepen, nauno-nastavno, nauno-istraivako, nauni ili struno zvanje, te puni naziv i mjesto ustanove u kojoj autor radi. g) Uz lanak treba biti priloen apstrakt, koji treba da sadri kratak presjek sadraja o kojem e se govoriti, na srpskom i engleskom jeziku. Pored apstrakta, treba navesti kljune rijei, takoe na srpskom i engleskom jeziku. h) Rukopis treba predati u elektronskom obliku. Recenziranje rukopisa vri se anonimno. NAPOMENA: Dostavljanjem rukopisa autor autor potvruje da je saglasan sa prenosom autorskih prava na asopis. 3. UREENOST LANKA. Svaki rad u asopisu treba da potuje standarde ureenosti kojima se definiu: pisanje apstrakta, rezimea, kljunih rijei, tabelarni i grafiki prikazi, citiranje, napomene, reference i drugi kriterijumi ureenosti.
96

SOCIOLOKI DISKURS

) Apstrakt je kratak informativan prikaz sadraja lanka koji itaocu omoguava da brzo i tano ocijeni njegovu relevantnost. U interesu je i urednitva i autora da saeci sadre termine koji se esto koriste za indeksiranje i pretragu lanaka. Sastavni dijelovi apstrakta su cilj istraivanja, metodi, rezultati i zakljuak. b) Apstrakt treba da ima od 100 do 250 rijei itreba da stoji izmeu zaglavlja (naslov, imena autora i dr.) i kljunih rijei nakon kojih slijedi tekst lanka. Osim Srpskog jezika, lanak obavezno mora da ima i apstrakt na engleskom jeziku. Izuzetno, umjesto na engleskom, apstrakt moe biti dat i na nekom drugom jeziku rairene upotrebe u naunom polju sociologije. Za apstrakte na stranim jezicima, autor lanka mora obezbjediti kvalifikovanu lekturu, odnosno gramatiku i pravopisnu ispravnost, prije dostavljanja lanka urednitvu. c) Rezime (nije obavezan) treba da bude u strukturisanom obliku. Duina rezimea moe biti do 1/10 duine lanka. Rezime se daje na kraju lanka, nakon obaveznog odjeljka Literatura. d) Kljune rijei su termini ili fraze koje najbolje opisuju sadraj lanka za potrebe indeksiranja i pretraivanja. Treba ih dodjeljivati s osloncem na neki meunarodni izvor (popis, rjenik ili tezaurus) relevantan za nauno polje sociologije. Broj kljunih rijei ne moe biti vei od 10. Kljune rijei daju se jeziku na kojem je dat apstrakt. U lanku se daju neposredno nakon apstrakta, odnosno rezimea. e) Prethodne verzije rada. Ako je lanak, u prethodnoj verziji, bio izloen na skupu u vidu usmenog saoptenja (pod istim ili slinim naslovom), podatak o tome treba da bude naveden u posebnoj napomeni, po pravilu pri dnu prve strane lanka. f) Navoenje/citiranje u tekstu. Citiranje je doslovno navoenje tuih rijei u vlastitom tekstu. Citat podrazumijeva da se dio teksta preuzima bez ikakvih izmjena i da se vidljivo obiljeava, obino navodnicima, uz navoewe bibliografskih referenci u fusnoti. Nain pozivanja na izvore u okviru lanka treba biti u skladu sa numerikim sistemom navoenja referenci podsistem fusnota. Broj reference se upisuje odmah nakon preuzimanja ili parafraziranja odreenog teksta, u gornjem uglu, pri emu se informacija o izvoru ispisuje na donjem rubu stranice u strukturi: 1. Prezime autora; 2. Inicijali imena autora; 3. Naslov publikacije (italic); 4. Naziv izdavaa; 5. Mjesto izdavanja; 6. Godina izdavanja; 7. Broj strane. (Npr.: Dirkem, E., Elementarni oblici religijskog ivota, Prosveta, Beograd, 1982, str. 55.)
97

SOCIOLOKI DISKURS

g) Napomene/fusnote. Napomene se daju pri dnu strane u kojoj se nalazi komentarisani dio teksta. Mogu sadravati manje vane detalje, dopunska objanjenja, naznake o koritenim izvorima (npr. O naunoj grai, prirunicima itd.) ali ne mogu biti zamjena za citiranu literaturu. h) Literatura. Citirana literatura obuhvata po pravili bibliografske izvore i daje se iskljuivo u zasebnom odjeljku lanka, u vidu liste referenci (Literatura). Reference se navode na dosljedan nain shodno standardu navoenja u tekstu (tj. kao i u fusnotama samo bez broja stranice). Reference se ne prevode na jezik rada. Citiranje dokumenata preuzetih sa Interneta mora sadravati tanu i punu elektronsku adresu sa koje je dokument preuzet, puni naziv dokumenta i autora kao i datum preuzimanja. NAPOMENA: Rad koji je ve objavljen u nekom asopisu ne moe se ponovo objaviti (pretampati), niti pod slinim naslovom niti u izmjenjenom obliku. Odgovornost u ovom smislu snosi autor lanka, a nepravilnosti nastale povredom ovog pravila bie javno predoene u sljedeem broju asopisa. lanci koji ne budu ispunjavali tehnike uslove predoene ovim uputstvom, nee biti publikovani niti e biti vraeni autoru.

98

SOCIOLOKI DISKURS

UPUTSTVO RECENZENTIMA
1. Recenzent treba da bude kompententan za nauno polje sociologije. Kompetencija ove vrste dokazuje se naunim i nastavnim zvanjem recenzenta. Recenzent mora da bude vieg naunog ili nastavnog zvanja u odnosu na autora rada osim u sluaju kada je autor rada redovni profesor na Univerzitetu. U tom sluaju recenzent moe da bude jednakog nauno-nastavnog zvanja kao i autor lanka. 2. Recenzija treba da sadrava imena, afilijacije i zvanja svih recenzenata. 3. Recenzija mora minimalno sadravati: 1. Ocjenu originalnosti, odnosno naunog doprinosa rada. 2. Ocjenu aktuelnosti rada. 3. Ocjenu primjenjene metodologije. 4. Prijedlog za kategorizaciju naunog rada. 5. Ocjenu koritene literature. 6. Saglasnost za objavljivanje rada. 7. Svojerune potpise recenzenata. 4. Svaki lanak ocjenjuju najmanje dva recenzenta.

INSTRUKCIJA RECENZENTIMA ZA KATEGORIZACIJU NAUNIH RADOVA

Radovi, prema karakteru, moraju biti nauni. Kategorizacija naunih radova se utvruje prema sljedeim kriterijumima: ) Originalni nauni rad je onaj rad u kome se prvi put objavljuje tekst o rezultatima sopstvenog istraivanja ostvarenog primjenom naunih metoda. Tekst mora omoguavati obnavljanje istraivanja te da se utvrene injenice mogu provjeriti. Rad po pravilu treba da bude organizovan prema emi IMRAD (Introduction, Methods, Results and Discussion). b) Pregledni rad donosi nove sinteze nastale na osnovu pregleda najnovijih djela o odreenom predmetnom podruju, izvedene saimanjem, analizom, sintezom i evaluacijom sa ciljem da se prikae zakonomjernost, pravilo, trend ili kauzalni odnos u vezi sa istraivanim fenomenima rad koji sadri originalan, detaljan i kritiki prikaz istraivakog problema ili podruja u kome je autor ostvario odreeni doprinos.
99

SOCIOLOKI DISKURS

c) Kratko ili prethodno saoptenje jeste originalni nauni rad punog formata ali manjeg obima ili preliminarnog karaktera u kome neki elementi IMRAD mogu biti isputeni radi se o saetom iznoenju rezultata zavrenog izvornog istraivakog djela ili djela koje je jo u toku. d) Nauna kritika/polemika/osvrt jeste rasprava na odreenu naunu temu zasnovana iskljuivo na naunoj argumentaciji, u kojoj autor dokazuje ispravnost odreenog kriterijuma/miljenja, odnosno potvruje ili pobija nalaze drugih autora.

OBRAZAC RECENZIJE
Ime i prezime recenzenata Nauno-nastavno zvanje recenzenata Ime i prezime autora rada Nauno-nastavno zvanje autora Ocjena originalnosti i naunog doprinosa rada Ocjena aktuelnosti rada Ocjena primjenjene metodologije Prijedlog kategorizacije lanka Ocjene koritene literature Saglasnost za objavljivanje rada Datum i mjesto Potpis recenzenata
100

(Prvi recenzent)

(Drugi recenzent)

(Trei recenzent)

(Prvi autor)

(Drugi autor)

(Trei autor)

SOCIOLOKI DISKURS

BILJEKA O AUTORIMA
Ivan ijakovi redovni profesor na Fakultetu politikih nauka, Univerzitet u Banjoj Luci, Republika Srpska/BiH. Ua nauna oblast: Teorijska sociologija. Angaovan na Ekonomskom fakultetu, Poljoprivrednom fakultetu, Pravnom fakultetu i Elektrotehnikom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci. Izvodi nastavu iz predmeta: Klasine socioloke teorije, Savremene socioloke teorije, Savremeno drutvo, Sociologija savremenog drutva, Sociologija, Savremena sociologija, Sociologija nauke, Sociologija umjetnosti itd. Fokus naunog istraivanja: teorijska, ekonomska i politika sociologija. Publikacije (izbor): arm srednje klase (1999), Nezaposleni, resurs ili socijalni problem (koautor, 2004), Sociologija uvod u razumevanje globalnog drutva (2008), Zarobljeno drutvo (2009), Sociologija savremenog drutva (koautor, 2010), Uvod u klasine socioloke teorije (koautor, 2010), Sociologija umetnosti (koautor, 2010). Osniva i predsjednik strukovnog udruenja Udruenje sociologa Banja Luka. lan Udruenja sociologa Srbije i Udruenja sociologa Republike Srpske. Predsjednik Upravnog odbora Foruma za ekonomski razvoj u Banjoj Luci. Nemanja uki vii asistent na Fakultetu politikih nauka, Univerzitet u Banjoj Luci, Republika Srpska/BiH. Ua nauna oblast: Teorijska sociologija. Izvodi vjebe iz predmeta: Klasine socioloke teorije, Savremene socioloke teorije, Savremena sociologija, Savremeno drutvo, Sociologija nauke, Teorije drutvene strukture i sistema, Teorije drutvenih promjena itd. Fokus naunog istraivanja: teorijsko-metodoloki problemi savremene sociologije. Publikacije (izbor): Uvod u klasine socioloke teorije (koautor, 2010), Teorije kulture. Filozofsko-socioloki aspekti (koautor, 2010). Osniva, lan i sekretar strukovnog udruenja Udruenje sociologa Banja Luka. Nikolas Miler-ol profesor na Institutu za Germanistiku II, odsjek Pozorino istraivanje Univerziteta u Hamburgu, Njemaka. Rukovodilac Centra za Pozorina istraivanja u okviru Pozorinog Arhiva u Hamburgu.
101

SOCIOLOKI DISKURS

Fokus naunog istraivanja: Pozorino istraivanje kao kritika nauka izmeu filozofije, literature i politike; Pozorina arhitektura kao izgraena ideologija; Pozorite kao 'Dogaaj' i pitanje Drugosti; Komino kao paradigma iskustva modernosti (od 1700. do danas); Benjamin, Breht, Hajner Miler. Publikacije (izbor): Teatar 'konstruktivnog defetizma' (2002), Dogaaj. Fundamentalna kategorija iskustva vremena (prireiva, 2003), itajui Klajsta (2003), Politika predstavljanja. Pozorite i teorija (prireiva, 2006), ta je Univerzitet? (prireiva, 2009), Govoriti Hajnera Milera (prireiva, 2009). Lazo Risti - redovni profesor na Fakultetu politikih nauka, Univerzitet u Banjoj Luci, Republika Srpska/BiH. Ua nauna oblast: Metodologija socijalnih istraivanja . Izvodi nastavu iz predmeta: Metodologija nauke , Teorije i metode istraivanja drutva, Metodologija sociolokih istraivanja, Metodologija sa statistikom , Statistika u sociolokim istraivanjima , Metodologija izrade zavrnog rada itd. Fokus naunog istraivanja: teorijskometodoloki problemi savremene sociologije. Publikacije (izbor): Tradicija i drutvena rekonstrukcija (2000), Metodoloki tehnicizam Karla Popera (2004), Kultura religija (koautor, 2008), Ogledi iz filozofije i sociologije (2008), Sociologija naselja (koautor, 2009). Osniva i lan strukovnog udruenja Udruenje sociologa Banja Luka. lan Sociolokog drutva Republike Srpske i Filozofskog drutva Republike Srpske. Gabrijele Klajn profesor sociologije i psihologije pokreta, plesa i sporta na odsjeku za Kineziologiju, Univerziteta u Hamburgu, Njemaka. 2005. god. osniva i rukovodi odsjekom Performance Studies Univerziteta u Hamburgu. Fokus istraivakog rada: sociologija tijela; istraivanje u oblasti modernog plesa, performansa i popkulture; globalizacija i transnacionalizacija; studije roda. Publikacije (izbor): eneTeloPles. Istorija plesa (1994), Elektronske vibracije. Pop-Kultura-Teorija (1999), Da li je ovo realno? Kultura hip hopa (2003), Kretanje. Socialni i kulturnoteorijski koncepti (prireiva, 2004), Performans. Pozicije savremene scenske umetnosti (prireiva, 2006), Ozbiljne igre. Ka politikoj sociologiji fudbala (prireiva 2008), Tango u prevodu. Ples izmeu medija, kulture, umetnosti i politike (2009). Ivan Cvitkovi redovni profesor na Fakultetu politikih nauka, Univerzitet u Sarajevu, i dopisni lan Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Ua nauna oblast: Sociologija religije . Izvodi nastavu iz predmeta: Sociologija saznanja, Sociologija morala, Religije savremenog svijeta, Kultura religija itd. Fokus naunog istraivanja: sociologija religije. Publikacije (izbor): Drutvo - religija mladi (1974), Biljeke o religiji (l980),
102

SOCIOLOKI DISKURS

Marksistika misao i religija (1980), Religije u BiH (l982), Krlea o religiji (l982), SKJ i religija (1985), Religija: pitanja i odgovori (l983), Sloboda religije u samoupravnom socijalistikom drutvu (l987), Socioloke karakteristike religioznosti stanovnitva BiH (l990), Krlea - Hrvati i Srbi (l99l), Sociologija religije (l995), Religije suvremenoga svijeta (1999), Sociologija spoznaje (2001), Konfesija u ratu (2004), Socioloki pogledi na naciju i religiju (2005), Socijalna nauavanja u religijama (2007). Direktor Religijskih studija pri Univerzitetu u Sarajevu. Irina Kovaevi student na postdiplomskom studiju Savremena sociologija na Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Banjoj Luci.

103