Konstantin Mihailovi

Jani arove uspomene ili turska hronika

Opisivanje doga aja koji se ti u turskog pitanja od Konstantina sina Mihaila Konstantinovi a, Ra anina iz Ostrovice, kojega su Turci uzeli u jani are

Jani arove uspomene ili turska hronika Predgovor Prva glava: O razli itim paganima i o Aliji Muhamedovom pomo niku Druga glava: O Muhamedu i o Aliji, njegovom pomo niku[13] III glava: O njihovoj slu bi bo joj i o hramu[24] njihovom IV glava: O drugome hramu Gemarak, to e re i zadu nom (po Tefiru, to jest o njihovoj propovedi) V glava: O drugoj propovedi ili o veri i o Muhamedu

VI glava: O njihovim poganskim zborovima [63] VII glava: Kako Turci nazivaju an ele, proroke, raj i pakao VIII glava: O turskoj pravednosti (a i o njihovoj nevernosti i lukavstvu) IX glava: O precima turskoga cara H glava: O vladavini Osmanovoga sina po imenu Mustafe XI glava: O Aladinu sinu Mustafinu XII glava: O Muratu sinu Aladinovu XIII glava: O Sultanu sinu Muratovu XIV glava: O gr kome caru i o Muratu sinu Sultanovu XV glava: O bo joj kazni zbog grehova na ih, to se zbilo kod Srba ili Ra ana XVI glava: O onome to se zbivalo u srpskoj kraljevini XVII glava: ta je bilo sa Stevanom, prvim despotom ra kim XVIII glava: O dr avi velikoga kana i o rimskim carevima XIX glava: O velikom kanu i o Muratu sinu Bajazitovu XX glava: O vladavini cara Murata i o njegovoj sre i XXI glava: Kako je kralj Vladislav krenuo na Murata s despotom XXII glava: O caru Muratu, ta je s njim posle bilo XXIII glava: O kralju Vladislavu, ta mu se posle s Turcima desilo[216] XXIV glava: Kako je Janko vojvoda (posle tri godine) krenuo na Turke XXV glava: O vladavini cara Muhameda, sina Muratova XXVI glava: Kako je car Muhamed prevario gr koga cara

XXVII glava: Kako je Muhamed despota prevario pomo u primirja XXVIII glava: ta se despotu desilo ili dogodilo od gubernatora Janka XXIX glava: Kako je car Muhamed zauzimao Beograd XXX glava: Kako je Muhamed prevario despota Dimitrija Morejskog ili Ahajskog pomo u primirja XXXI glava: Kako je krenuo na trapezuntskog cara preko mora XXXII glava: Kako je Uzunhasan pobegao Muhamedu preko Eufrata, (koji kao da te e iz raja, kako o njemu ljudi pri aju) XXXIII glava: O vla kom vojvodi, gospodaru donje Moldavije XXXIV glava: O primirju kralja bosanskoga XXXV glava: Kako je posle godinu dana Muhamed ponovo do ao u Bosnu XXXVI glava: O velikom turskom blagu, kako je car naredio da se prebroji. [444] XXXVII glava: Kako su se ova dva brata po o evoj smrti borila me u [463] sobom XXXVIII glava: O poretku koji je u turskoj zemlji XXXIX glava: O ure enju carskoga dvora HL glava: O boju i o turskoj pripremi XLI glava: Kakav bi morao biti pohod na Turke i kakvo ure enje[546] XLII glava: O turskim brzim koljanicima[575], koje zovu akind ije XLIII glava: O sarahorima, kao to su kod nas najamnici[590] XLV glava: O martolosima ili o vojnicima [594] XLVI glava: O ure enju turskoga juri a XLVI glava: O hri anima koji su pod Turcima

XLVII glava: O turskom razmno avanju XLVIII glava: Kako se car pokazuje svojim dvoranima na dvoru XLIX glava: O jedinstvu kraljeva poljskih s ugarskim Napomene Po inje opisivanje doga aja koji se ti u turskog pitanja od Konstantina sina Mihaila Konstantinovi a, Ra anina iz Ostrovice, kojega su Turci uzeli u jani are.

Predgovor
Svi narodi koji se upravljaju po svetom kr tenju[1] blagoslovenog gospoda na ega Isusa Hrista, verujemo i ispovedamo jednoga gospoda boga stvoritelja neba i zemlje u tri lica: oca, sina i svetoga duha i Trojicu jedinu i nerazdeljivu, koja vlada na vjeki vjekov. Amin. U ime oca i sina i svetoga duha. I po Hristu na em nazivamo se hri anima u slavu gospoda boga na ega. I zato se, po tovana sveta Trojice, molimo tvojoj svetoj milosti. Pomozi svojim hri anima i odvrati[2] proklete pogane[3]. Amin.

Prva glava: O razli itim paganima i o Aliji Muhamedovom pomo niku

Pogani koji su primili zakon Muhamedov razli iti su: Argini, Persijanci, Turci, Tatari, Berberi, Arabljani i neki crnci koji nemaju na licu ognjenih znakova, svi ovi Mojsijeve knjige dr e, a upravljaju se prema prokletome Alkoranu, u kojem je Muhamed svoj zakon napisao, a veruju u jednoga boga stvoritelja neba i zemlje. Oni imaju jedan veliki praznik (pre etve), koji zovu Brunk bajram, a za njega svaki ( ovek) posti mesec dana, svakoga celoga dana ni ta ne jedu i niti piju i, sve do zvezde. Ali no u meso jedu, vodu piju, koliko puta ko ho e, sve do dana. A isto tako kad nastupi novi mesec, oni bogato svetkuju, blaguju i tri dana. Ali ipak vina ne piju, niti imaju ikakvog kvasa. Milostinju razdaju. Nekim robovima skra uju godine (robovanja), a obolele [4] na slobodu pu taju, i [5] to naro ito velika gospoda. Gozbe prire uju , kopce (ovnove), jarce i kamile kolju, meso, hleb, sve e, novac boga radi udeljuju. Ko god nai e, bilo hri anin, bilo poganin, svakome milostinju daju. Na grobovima obavljaju no na klanjanja [6]. Pale lojane sve e. [7] Mirisima oka uju za du e umrlih . A kada sam pitao pogane za to lojane sve e pale , zar ne bi bolje bilo da pale vo tane sve e na grobovima umrlih i u hramovima, odgovorili su da bogu treba da se prinosi na rtvu brav a ne mu ice. - I rekli su mi: "Kako se tebi ini? je li to dobro ili nije?" Odgovorio sam im: "Ako je Muhamed jedno dobro uredio, onda je i drugo".

Drugi je (njihov) praznik, koji biva u jesen, onaj koji zovu Ki ik bajram, kao kad bi rekao Mali praznik. Za ovaj se dobrovoljno posti. Ali i za ovaj onako svetkuju i milostinju [8] razdaju kao za prvi. U nedelji praznuju petak kao . Jevreji subotu, ili hri ani nedelju, govore i: zato to svetkujemo to je bog u petak stvorio oveka. Obrezuju se. Svinjsko meso ne jedu. U tih pet propisa se sla u s Jevrejima, ali ni u emu drugom. Po obrezivanju nazivaju se Bubromani (hote i da budu bolji nego hri ani) ili Jevreji. Bubromani zna i izabrani ljudi u veri. I smatraju hri ane za gre an narod zato to priznajemo i hvalimo svetu Trojicu, govore i: nema tri boga, ve jedan. A zbog toga su Bubromani hri ane prozvali aurima, to e re i gre nici i zabludeli [9]. A hri ani opet nazivaju Bubromane poganima zbog njihovih ne asnih dela, o kojima nisam hteo ovde da pi em. Jer poganin zna i (da je neko) okrutan, ne ove an, da je kao ne isti pas[10]. Oni bi hteli da budu dobri, pa kako misle tako i govore. Ali neko mo e re i: zato gre e to nemaju dobrih u itelja koji bi ih u ili i koji bi njima upravljali. Oni bi mogli dobri biti kad bi hteli. Ali bi takvome u itelju svakako bilo lak e i korisnije [11] da sipa ne to u [12] proderanu vre u, nego da takvim prosta kim narodom upravlja.

Druga glava: O Muhamedu i o Aliji, njegovom pomo niku[13]

Imao je Muhamed jednu sestru koju su nazvali Fatima. A ovu je bio dao Aliji, svome pomo niku, za enu onda kada je svoju veru irio i na taj na in je u io i propovedao kao da je bio namislio da osudi Hristovu veru. Jer je on stvarao svoju veru prema svetu, vode i ra una o tome da su ljudi vi e skloni svetskim stvarima nego stvarima bo anskim. I na taj na in koji god su njegovim putem i li i njegovoj nauci sledovali (tim je obe avao bla enstva svetska, velika gospodstva i bogatstva), te je hvalio i za dobre ljude smatrao. A koji su mu se protivili, njih je Alija na razli ite na ine mu io; ovoga Aliju pogani smatraju za proroka, kao i Muhameda, govore i da je bio mo an i silan mu . A imao je, vele, sablju, koju je nazivao Zulfikari, vanredno o tru i tako tvrdu, kako oni pri aju, da u ta god bi Alija njome udario, bilo u gvo e ili u elik, sve je pred njom bilo kao pau ina. A drugi pri aju kako je njegova ena bila velika arobnica, pa je ona svojom ve tinom [14] [15] stvarala takvu o trinu ovoj sablji. iveo je tako Muhamed u svojoj zlosti 45 godina veru svoju pro iruju i. Zatim le e i na samrtni koj postelji, pozva itav svoj zbor i naredi [16] [17] im: "Da mi pogreb priredite i da kraj mene budete spremni dok ne uskrsnem. Dr ite se vrsto moje zapovesti i ne dajte se zavoditi, jer sam vas pravoj veri nau io. Budite moji izabranici bo ji u Izrailju[18]. A moj pogreb priredite u Medini, Aliju moga slu ajte, jer u ja u sudnji dan uskrsnuti i pove u vas tamo gde emo se svi radovati. Budite (svi) me u sobom ljubazni, jedan prema drugome budite pravedni. Robovima opra tajte godine robovanja, jer niste bogovi da biste ih do smrti u ropstvu dr ali. A time ete se umno avati [19], jer vide i pravednost va u svaki ovek e se vas dr ati i va e e se nauke pridr avati". Posle Muhamedove smrti Alija je s velikom tugom pojahao do stene Gormen i hote i iz istinske alosti da uni ti svoju sablju i udari u stenu da se itava zarila u stenu. Kad vide Alija takvo udo, to ranije o svojoj sablji nije znao, ovako joj progovori (prema njihovoj veri): "Zulfikari, prestani, da to ne bi bilo protiv boga". A potom je iveo posle smrti Muhamedove devet godina. Poslednje godine, le e i na samrtni koj postelji, skupiv i sav zbor poganski, opominjao je da se vrsto dr e

Muhamedove zapovesti , jer je vera njegova iznad svih drugih vera (bolja) i "zato mu ite aure gde god mo ete da ne bi oni vas mu ili. A tra ite ih u njihovim domovima; to je bolje nego da ih u svojim domovima ekate". A kad je opazio da mu se samrtni as pribli avao, naredio je da uzmu njegovu sablju i da je bace u morsku dubinu. I pri aju [21] poganici: kada su ovu sablju bacili, tri dana se na tome mestu more burkalo i kovitlalo u alosti za Alijom. I zato poganici imaju male knjige uvaju i ih pri sebi kao svetinju, koje nazivaju hamaili, a osobito ih imaju u ratu, kao i kod nas jevan elje, i nose ih pod pazuhom, a na njima je sablja Zulfikari naslikana; pri aju da im je od velike pomo iu boju, a ma kome da se na te knjige zakunu, svakome e vrsto odr ati re . Ali postoje i druge knjige, la ne, koje se pripravljaju od komada venecijanskog sapuna; kome ho e glavu da smaknu, tima [22] se kunu[23] na knjige od onog sapuna pripravljene, koje su nalik na prave; kome tako u ine, ne treba se u zdravlju vi e nadati, kako se bilo desilo kralju bosanskome (kao to e o tome biti govora dalje).

[20]

III glava: O njihovoj slu bi bo joj i o hramu[24] njihovom

Turski hramovi imaju male i velike okrugle kule, a oko njih balkon; i poganski sve tenik [25] za dan i no sedam puta izlazi na kulu i vi e, staviv i jedan palac u jedno uvo, a drugi u drugo, iz svega glasa, to najja e mo e, govore i ove re i na svome jeziku: "Laj laha ila lah", to zna i: Bog bogova, Muhamed je bo ji poslanik, usli i me, bo e bogova. Svaki poganin," kad uje ovo pozivanje, po to ima uvek vode kraj sebe, kad opere udove svoje unakrst, odlazi u hram da klanja. Prva molitva je u dva asa posle pono i, koju nazivaju Temd it namazi, druga je u svitanje, koju nazivaju Sabah namazi. Tre a je u tre i dnevni as, koju nazivaju Ku lug namazi, etvrta je u podne, koju nazivaju Olej namazi, (peta je posle podne, nazivaju je Ikind i namazi), esta je kad sunce za e, koju nazivaju Ak am namazi, sedma je u tre i no ni as, koju nazivaju Jaci namazi. A ovih sedam molitava nijedan poganin ne e propustiti, niti ovo umivanje, pa bio u hramu, ili kod ku e, pa ak i na putu, im do e vreme, ide na vodu i umiva se onako kako je gore re eno; po to sa e s puta, klanja onako kako je propisano koliko klanjanja treba da bude u kojoj molitvi. A ako neko ho e da na ini vi e klanjanja, to je u njegovoj dobroj volji. A [26] ako bi neko, dok klanja, bio ne im ukaljan, onda mu ovo umivanje ne va i , ve se mora ponovo umiti, a posle toga obaviti klanjanje. Makar kad bi neko bio u kupatilu, opet [27] na svaki na in bez takvoga umivanja ne mo e biti, jer je to umivanje kod njih kao kod nas kr tenje. A ako bi se za koga uverili da u bogomolju nerado ide, uhvativ i ga, ve u ga za lestvice (pred hramom gde najvi e poganika u hram ide; svaki k njemu prilazi i grdi ga re ima, a kada tako postoji na lestvicama), biva posle toga pu ten i mora na svaki na in, hteo ne hteo, da bude dobar. A isto tako nijedna enska glava u hram ne ide, niti vina pije (niti pak kvas kakav imaju). A ( ene imaju naro ito zaklonjeno mesto u hramovima, gde nikakav mu karac ne mo e u i. Kvas nikakav ne piju, a) za koju bi se uverili (tj. da je to [28] inila), ona bi bila ka njena od dobrih ena. Zato nijedan pravi Tur in vina ne pije (a za koga bi se to otkrilo, stra no bi bio ka njen). Dvorani, slu benici i gospoda neki piju (neki ni ta)[29]; a osobito kad u rat idu, nikada uop te niko ne pije vino, jer je Muhamedova zapovest: ako bi ma ko vino pio, pa bi u to vreme bio ubijen, on bi na vjeki

u paklu bio. Ali pak hri ani (neki) koji s Turcima putuju slobodno sa sobom voze vino i piju ga bez ikakve smetnje, a jo ih poganici snabdevaju[30], kada im (ga je vi e) potrebno, da uvek vina imaju. Poganici ovakav obi aj imaju: ma gde se u hram vozili (ili i li) klanjanja radi, uvek na sebi isto odelo imaju, a kada bi na njima kakva mrlja bila, u hram s njom ne e u i (niti e klanjati. Isto tako ni u obu i koju obi no nosi u hram s njom ne e u i), ve kad do e do hrama, ostavlja obu u na uobi ajeno mesto, pa tako u eu hram, jer je tako itav pod istim tepisima zastrt, i svaki stane na svoje mesto, jedan pored drugoga i klanja. A svi njihovi hramovi su beli kao papir. I nema tamo nikakvih vo tanih sve a, samo prema ishodu sunca dve lojane sve e, a me u njima u tri reda nagore dosta zapaljenih lampi. A u sredini je sto, kao katedra, i stupiv i na njega mladi i itaju Muhamedov Alkoran glasno (kod njih u hramu ne pevaju, ve samo Alkoran glasno itaju), a svi ostali, sede i na tepisima, pa ljivo slu aju. A posle toga stupi sve tenik, kojega nazivaju Madin, i koji ima u ruci sablju, na tre i stepenik, pa deli blagoslov[31] i govori: "Vera Muhamedova je iznad svih drugih; molite se za sve du e i za [32] one koji protiv kaura ratuju. A kad ih spazite kako putuju nazad svojim (putem) , uka ite im po ast i poklon, celivaju i im ruke i noge. Bi ete svi u esnici toga rata i Muhamedu ete se umiliti. Jer nam je svemogu i bog dao sablju da se branimo i da kaure uni tavamo".[33] A posle toga pogleda[34] nagore k nebu i pogladiv i bradu, odlazi napolje [35] [36] iz hrama, po to je pohvalio boga. A nikakvog prosja enja niti rasprava nema bilo u [37] hramu bilo pred hramom ( to bi se ticalo kakvih poslova). A u najvi em hramu ima samo tri sve tenika koji imaju ugovorenu platu od onoga to [38] je hram osnovao. Zato to je kod Turaka ovaj obi aj: narod za hram ni ta ne daje, nego ko ga zasnuje, taj ga i potrebama snabdeva. Car, ili neki velika , ili bogati trgovci osnivaju hramove, a u svakome su po tri sve tenika: jedan sablju dr i, drugi na kuli stoji (umesto zvona, kako je ranije napisano), tre i hram ure uje sa svojim pomo nicima. A tako to biva u njihovom najglavnijem hramu koji se naziva Dromame it gde se sav narod skuplja, a osobito u petak posle podne. A imaju me u sobom taj obi aj[39] kao to je parohija".

IV glava: O drugome hramu Gemarak, to e re i zadu nom (po Tefiru, to jest o njihovoj propovedi)
Postoji drugi njihov hram koji zovu Gemarak, kao kad bi rekao zadu ni, u njemu ubogima milostinju, jelo dele, a svakoga petka u podne propovedaju u -tome hramu da njihovome jeziku. Pa tako ni ja nisam njihove propovedi propu tao da bih saznao o emu propovedaju, a prema emu se vladaju, i nisam mogao drugo razabrati, ve da sami protiv [41] sebe propovedaju, ne mogu i to da razumeju ili ne hote i. A verovatno im gospod bog ne da da razumeju. Hristovu dobrotu Muhamedu pripisuju, a svoje nevaljalstvo na hri ane prebacuju. Tu propoved nazivaju tesfir, a propovednika tesfirdi, koji kada na sto stupi, najpre po inje ovako da govori njihovim jezikom: "Ajdemon Alah onere ze pisiden tobon stafirba. Amin, amin", to ovo zna i: Bo e pomozi, a zatim recite: svi se odri emo svega zloga. Amin amin. Zatim je re bila o Gospodu na em Isusu Hristu, a posle ovoga je ovako govorio njihovim jezikom[42] o Muhamedu: "Ese raha nah Mahomet rosulah", to e re i: Isus je od duha bo jeg, a Muhamed je bo ji poslanik: a to je volja Muhamedova, to je volja Hristova: Mojsije prorok je stariji (brat Isusov, a Isus je stariji)

brat Muhameda proroka, pred Mojsijem se more bilo rastvorilo, a Isus prorok je mrtve iz groba uskrsavao; a nad Muhamedom prorokom stene su se podigle[43] onde gde je on Bogu klanjao. Jer je Muhamed poslednji prorok i ne mo e ga pred Bogom nijedan prorok prevazi i.[44] Poganici hri ane nazivaju kaurima, a Jevreje ( ivutima, kao kad bi rekao mrcina. Isus se uzneo na nebesa, zato su ga auri nazvali bogom, a) ivuti su hteli da ga [45] ubiju i da ga raspnu na krst zbog njegove velike svetosti i silnih uda koja je inio na zemlji. Bojali su se toga ivuti da za njim ne po u i da se k njemu ne obrate svi onako kao auri, nazivaju i ga bogom. Hote i da ga uhvate, tra ili su ga da ga posle mu enja raspnu na krstu. Pred ovima je Isus u ao u jednu ku u (a poznaju i jevrejsku r av tinu, uzneo se iz te ku e) na nebesa. A kad su Jevreji onde (tj. u ku i) na li jednoga oveka koji je bio nalik na njega, u toj ku i su ga uhvatili i bacili na muke, raspeli ga na krstu, a pored njega dva razbojnika. I tako auri govore da je Isus bio ba en na muke i raspet na krstu. Ali vi ne verujte tome: Isus je bio takve svetosti da ga se niko skoro nije mogao dota i, a kamoli da bi ga mogao uhvatiti i baciti na muke. A kada se Isus bio uzneo na nebesa, pristupili su k njemu an eli, pa pozdraviv i ga i uzev i ga me u se, vodili su ga po najvi em nebu, pokazuju i mu bo ansku slavu. Po to se Isus nahodao po nebesima, krenuo je s an elima k nebeskim vratima, kao da je hteo da si e nazad na zemlju; namisliv i ne to u sebi, re e an elima: "Zaboravio sam na jednome mestu obu u[46] (ovde [47] na nebu)". I vrativ i se tako Isus (od vrata) po obu u , ostade u nebesima, i bi e onde do sudnjega dana. A kada do e sudnji dan-, -tada e Isus si i na zemlju i govori e aurima: "Vi ste me bogom nazvali". A ivutima:" Vi ste me hteli baciti na muke i raspeti, i zato svi idite u ve ni pakao i onde ete biti na vjeki". I ovo je kraj propovedi. Gospode Isuse Hriste, sine boga ivoga, tebi se (mi hri ani) molimo, smiluj se na nas i [48] izbavi nas od ve nih muka , i oprosti grehe na e da bismo mogli tvoju svetu milost videti [49] i u hvali tvojoj veseliti se s tobom na vjeki.

V glava: O drugoj propovedi ili o veri i o Muhamedu

Druga propoved, koja je ovakva i koju sve tenik na njihovom jeziku ovako govori: uli ste u pro li petak propoved kako se Isus uzneo na nebesa i tamo ostao, i za to nije hteo da ostane s aurima ni s ivutima; razlog tome je ve ranije re en. Ali Muhamed, pav i [50] na nekakav vihor[51] nije hteo zbog nas ostati na nebesima, jer nam je dao re da s nama ostane na zemlji, a kako je u svojoj dobroti dao re , tako je s nama ovde i ostao. A kada do e vreme, usta e iz mrtvih s nama i pove e nas sa sobom u raj. I zato pazite da njegovu zapovest izvr ujete. Bubromani, pridr avajte se toga pa ljivo, ne imajte zavisti [52] me u sobom, kao to auri imaju, jer je to za njih obi no . auri jedan drugome ni ta dobro ne ele[53]: brat brata, prijatelj prijatelja e pokrasti, jedan drugoga e izdati, smatraju i da e mu bog pomo i; proda e za novac svoga bli njega, pije vino i jede hleb i veseo je zbog toga, pro dire meso svoje i krv svoju, hvale i se[54] da mu je dobro [55] uspelo . A to je dobro poznato vama koji s njima u ratu bivate. Ali to veselje e se pretvoriti u alost i tugu. Bubromani, prorok Isus je i ao ka Cimbumbareku ili ka Jerusalimu. A kad je bio me u vinogradima, spopade ga e i on u e u jedan vinograd tra e i vode, (a onde na e jedan prekriven vr na injen od gline pun vode; uzev i ga napi

se ove vode) koja je, iako je bila ista, bila gorka kao pelen. I re e Isus ovome vr u: "Reci mi kako je to da ima u sebi vodu istu a gorku, r avu za pi e?" Odgovori vr : "Jedna je igla ukradena i prodata za novac. A ovaj novac je dospeo me u drugi novac za koji sam ja kupljen". I zato, gledajte[56], mili Bubromani, kako je mala kra a veliki greh. A kad se svetome proroku to javilo, kako bi imalo tada bogu da bude tajna? Zato budite me u sobom milostivi, jedan drugome ne inite nepravde ni kra e, a ako bi neko ne to na ao, neka vrati i ne skriva. Daj neka se vi e jedanput, dvaput, triput, pa ako se ne javi onaj ija je stvar, razdelite, molim vas, ubogima a za sebe to nikako ne prisvajajte. U aurske ba te ne ulazite, jer je to okoreo narod, a ako (mu) to u ba ti uzme , proklinja e te bez prestanka, a ne e oprostiti, pozivaju i boga na osvetu. Zato podanicima aurima ne inite nepravde. A ako bi neko ne to uzeo u bubromanskoj ba ti, makar se srdili, ipak opra tajte, da bi vam od gospoda boga opro teno bilo. Ne gajite dugo gnev jedan protiv drugoga, kao kamila. Robovima i ropkinjama odre ujte godine (tj. robovanja) prema njihovom veku. A ko bi hteo roba dugo da dr i ne odre uju i mu godine, susedi ne treba to da trpe, jer on nije bog pa da sebi pot ini itav vek njegov. A kada postanu slobodni, poma ite im da bi ipak imali ime da po nu svoje izdr avanje, zato da bi se bubromanska vera irila. Muhamed je s nama ostao na zemlji. A kada do e sudnji dan, svi e ljudi pomreti, a isto tako i an eli. Najvi e nebo ima etiri kruga.[57] A kada do e to vreme, tada e narediti gospod bog etvorici an ela: "Dr ite vrsto svaki za svoj krug". (A kada se [58] vrsto uhvate za svoj krug svi), umre e kao da su zaspali. Ali e odmah u tome trenu biti ponovo ivi i hvali e boga na vjeki. I tu e an eo Mihailo zatrubiti u trubu i odmah [59] e svi ljudi uskrsnuti. A Muhamed e ustata kao da se prenuo iza sna , i otre e sa svoje [60] brade pra inu, i re i e: "Elhem do lahi Jaratim a Damin kao kad bi rekao" : [61] zahvaljujem tebi stvoritelju svojem. Amin. A tamo e dakle Muhamed po i sa svima Bubromanima pred boga i stanuv i, re i e krupnim glasom: "Velika hvala, svemogu i bo e, tvojoj Jedinstvenosti na vjeki vjekov. Amin". A tada e re i bog Muhamedu: "Ti si mi slu io i dobro si se vladao sa svima svojima, pa zato po i s njima u ve ni raj i tu se [62] radujte na vjeki vjekov". Zavr iv i ovu propoved, govori itavome narodu : "Molite se za matere, za o eve svoje i za one koji ratuju protiv aura, i hvalite boga. A tada svi, podigav i o i nagore i obema rukama pogladiv i brade, po o e iz crkve napolje.

VI glava: O njihovim poganskim zborovima [63]

Svoj zbor zovu Baht, kao kad bi rekao rasprava. Jer taj obi aj neguju me u sobom u enjaci i redovnici, a odre uju dan rasprave pred najvi im dostojanstvenikom posle cara. Zbog toga su u ono vreme [64] kada sam ja bio u Turskoj priredili raspravu pred Mahmut-pa om, jer mora me u njima biti mo an dostojanstveni, a jedan me u njima biva najvi i redovnik, kojega zovu Salih. Ovaj po inje govor ovako: "Muhamede,[65] pomozi i rasvetli razum svojim redovnicima [66] koji tebi podra avaju". Zatim po nu raspravljati, jedan protiv drugog, govore i najvi e o prorocima; jedni priznaju gospoda na ega Isusa Hrista za proroka, a drugi za natproroka, [67] a tre i vele da je u sudnji dan on najvi i prorok pored Boga stvoritelja neba i zemlje. A gospod bog je od onog vremena kako je nastala hri anska vera izabrao osam stotina kamila, koje su kao nekakvi nevidljivi duhovi; ovi hodaju svake no i i biraju r ave Bubromane iz na ih grobova, a

zatim biraju dobre aure i nose ih u na e grobove. I tako e stati dobri auri s na im bubromanskim zborom, a r avi Bubromani e stati" [69] s aurskim zborom sudnjega dana pred bogom. I govori im: "Gauri dunvardur imani jakturi", (kao kad bi rekao): hri ani imaju veru, ali dela nemaju. A zato e Bubromane Muhamed povesti u raj, a Isus e narediti hri anima da idu u pakao; Mojsije e se tu iti na Jevreje da mu nisu bili [70] poslu ni. A spomenuti Salih je me u ovim u enjacima kao pobo an ovek i ukazuju mu veliku po ast. Ovaj[71] je ovako govorio: "Ilija i Enoh su obojica s telom i du om u raju (a pred sudnjim danom treba da umru). Ali je Isus i telom i du om na nebu; on je jedini koji ne e umreti smr u, nego e na vjeki vjekova biti iv. Muhamed je bivao du om i telom na nebesima ali je zato uvek ostajao s nama na zemlji". A posle su se po eli raspravljati: jedan ovako, drugi onakoj a mnogo je stvari bilo me u njima. A uzviknuv i, po eli su jedan na drugoga knjigama ciljati da sam pomislio da e se potu i. Ali Mahmut-pa a im je naredio da ute i da prestanu sa tom prepirkom, pa je prema obi aju naredio da im se donese da jedu i data im je voda da piju, jer oni vino ne piju. Potom, po to su se najeli bogu su hvalu iskazivali, mole i se za du e ivih i mrtvih i za one koji (hri anima prire uju pakosti i) protiv hri ana ratuju. Ali da ne bih razvla io, ovde nisam napisao ni deseti deo od onoga to se de ava u toj prepirci.

[68]

VII glava: Kako Turci nazivaju an ele, proroke, raj i pakao

Svetoga Duha nazivaju Ruhulah, kao kad bi rekao bo ji duh, du u zovu d an, an ele [72] feri teler Mihaila - Mikael Can alid i, kao kad bi rekao: Mihailo to ru i du e, Gavrila - D ebrail, Rafaila - Rafail raj - d eneti pakao - isi halveti muke - skun e, sudnji dan kijamet gini, proroka - peambar, (Mojsija - Musa peambar), (Davida - Daud pehambar), Solomuna - Sulejman peambar, Gospoda na ega Isusa Hrista - Ese peambar, avola zovu [73] fegitar.

VIII glava: O turskoj pravednosti (a i o njihovoj nevernosti i lukavstvu)

U svakom slu aju velika pravednost vlada me u poganicima. A pravedni su me u sobom a isto tako (prema svima) svojim pot injenima, kako hri anima, tako Jevrejima i svima koji su pod njima[74] , jer car sam o tome vodi ra una, kako e se o tome ire ispri ati; ima isto tako nekih njihovih pot injenih koji im danak daju ali zato vladaju u svojim zemljama kao vla ki vojvoda. Iako se prema ovima pravedno postupa, ipak to biva uvek sa nezgodama, jer im se, tobo e bez carskoga znanja, pomalo teta nanosi, a kada tu ba[75] do e, nare uju im da tra e svuda po gradovima, pa ako to na u negde, da im [76] bude vra eno, ali (drugi), po to se natra e, jadnici odlaze o alo eni ku i. Tako isto ni njihov paso nikome ne poma e: jer imaju ovakav obi aj: koga ho e da pogube, dadu mu

paso , a kada se vrati pa neko bude ne to govorio, daju mu odgovor: "Dao sam (ti) paso stoje i ali nisam sede i, (ili sam ti dao sede i), a nisam (ti) dao stoje i" i tako se izgovaraju da bi u svojoj neplemenitosti ostali u pravu. Kome se pak zakunu na knjige od sapuna, kao to je ranije opisano, to nikome (ni ta) ne odr e, a isto tako i u drugim [78] [79] zakletvama, samo ako mogu od nekrivice krivicu na ine, da bi samo svoje nevaljalstvo ispunili. Darove daju ne iz milosti ve radi carske slave, jer postoji ovakav obi aj me u Turcima: nijedan poganski poslanik od velikih dostojanstvenika ne mo e[80] se pokazati caru bez darova sem ako bi neka tajna stvar bila; a car uvek eli da se svima [81] svi a ono to se njemu samome svi a. I zato takvi darovi ne ine se iz ljubavi, nego za [82] hvalu. Ako pak car s kim mir ili primirje na ini, to odmah posle misli da ga prekr ii kada s jednim sklopi savez, tada s drugim vodi rat i svoj im pot injenima e uvek na i [83] [84] krivicu a u tome se Lukavi, kao u krug vrte , da bi uvek hri ani bili uni tavani , kao to emo o tome ispri ati dalje; a koji su s njima orbu jeli, morali bi im (dobro) mesom platiti[85].

[77]

IX glava: O precima turskoga cara

Turski carevi zovu se Osmanovi i, jer je Osmanova vladavina bila [86] prvi po etak. [87] [88] Osman je bio (sin nekakvog oveka po imenu iha) kmet lakoga roda , poganin, ali izvrstan doma in, imao je trideset plugova, i orao je i sejao po njihovom obi aju, imao je [89] mnogo radnika a us to kamile, konje bivole i svakojake stoke, sem svinja. Njegov ator je bio na injen od ohe, koji zovu altan, on je leti hladan a zimi topal; pa je taj ator [90] naredio da se razapne u polju me u radnicima, pa je tu u polju imao i kuhinju, a kada je vreme do lo da je ve jelo bilo gotovo, imao je veliki crveni barjak, pa je naredio da se obesi [91]; kad bi radnici ovaj videli, i li su da jedu kako njegovi radnici, tako i drugi [82], svakome je bilo slobodno. Ovu pokrajinu su nazivali Ak jazi, kao kad bi rekao belo pismo. A nedaleko od ove bila je druga pokrajina, po imenu crno (pismo), koja ima jedan dvorac. U tome dvorcu ivela je jedna gospo a po imenu Karavida ili arnovida, udovica. I prohtelo se Osmanu da razonode radi poja e samdrugi u onu pokrajinu da razgleda dvorac. A kad je dojahao u grad pod tvr avu, ljudima je milo bilo to ga vide, jer su slu ali o njegovom gazdinstvu, pa glas dopre i do gospo e. I po ao je Osman da se eta oko dvora zabave radi. Vide i iz dvorca da okolo luta ovek u takvom grubom[93] selja kom ko uhu, gospo a naredi da ga zbog toga poliju pomijama i po ao je Osman poliven (pomijama) tu an u grad, a svima ljudima je bilo ao zbog nanete mu uvrede. Zahvaliv i se, on pojaha ku i (a stigav i ku i) i naredi posluzi da pripreme sto i dvadeset konja i kamila pa na toj stoci da nose ito na prodaju u onu pokrajinu u kojoj mu je takva uvreda u injena; naredio je isto tako da spreme pedeset hrastovih batina i da (ih) stave u vre e sa itom, jer je znao da nikome nije dopu teno[94] da u e[95] u grad s oru jem. [96] Do av i tada do onoga mesta, legao je na livadu s onom robom kao trgovac. I dopro je glas (do)[97] gospo e Karavide kako je Osman prispeo sa itom i da ga ho e da prodaje; ona je naredila da se kupi i u grad doveze. [98] A Osman koliko mu je (za to) dato, za toliko je (na trgu) dao; naredio je pedesetorici momaka, koje je bio za to pripremio, da svaki uzme na rame vre u i da nosi u dvorac, pa ta im je naredio [99] da to ine. Osman je i ao napred, a oni za njim. A kad su ve bili u gradu, gospo a Karavida, ugledav i ga,

nazva ga iz podsmeha malim Osman i em. Ali kada su momci (za njim) sa vre ama do li, videv i da je vreme, naredi da prospu ito iz vre a i da se brzo late tapova, pa da biju na sve strane samo ako bi im se ko hteo odupreti. I po to tako Osman osvoji ovaj grad, naredi da se gospo a Karavida baci s najvi e kule a prema svome imenu, kako ga je bila prozvala, dade onome gradu ime Osman i . I otada je po elo vladanje turskih [100] careva sve do ovoga vremena.

H glava: O vladavini Osmanovoga sina po imenu Mustafe

Mustafa, sin Osmanov[101] uzeo je bio k er jednoga velikog gospodara iz Anatolije i ostavio mu je za ivota itavu zemlju Anatoliju zato to nije imao nijednoga sina[102], ve [103] samo tu erku. A Mustafa je osvojio ne to zemlje koja je bila pod drugim poganicima.

XI glava: O Aladinu sinu Mustafinu

Posle Mustafe ostao je njegov sin Aladin. Ovaj je prvi izmislio (dvorske) pe ake, koje je zvao jeni ehaje, kao kad bi rekao novi dvorani. I dao[104] im je da nose bele kape a niko drugi nije smeo da ih nosi na glavi, kao i danas, osim dvorana. Ali im nije davao nikakvu platu, osim pomo i. A oni nikome ni ta nisu pla ali, samo kad im je nare ivano, onda su uvek pe ke bili spremni kod dvora. Ovima je i gradove nastanjivao, daju i im dobru pomo da bi se mogli izdr avati. Ima takvih i danas dve hiljade ali za ovih careva[105] su veoma bedni, a sve svoje (tj. stvari) nose na magarcima. Ovaj isti Aladin zadobio je neke dobre gradove i pokrajine. A imao je sina po imenu Murata, i ovaj je vladao po Aladinu, ocu svome. (I ovaj je bio tre i).

XII glava: O Muratu sinu Aladinovu

Murat sin Aladinov osvojio je jedan grad koji se zove Brusa i itavu zemlju Anatoliju (i Persiju). A isto tako je druge pe ake izmislio, jer to je ve i gospodar, to mu vi e ljudi treba; ove pe ake nazivaju azapi, kao kod nas pe aci; gradovi ih pripremaju, a car im u [106] ratu platu daje, svakome za deset dana zlatnik, (a starijem za pet dana jedan zlatnik), a njihovom vojvodi svakoga dana zlatnik. A kada je potreba, nare uje se svuda po gradovima (da se obi e), koliko koji treba da opremi azapa. Po Muratu ostao je njegov sin po imenu Sultan. (Ovaj je bio etvrti turski car).

XIII glava: O Sultanu sinu Muratovu

Sultan sin Muratov osvojio je od Grka neka mesta i zemlje, a osobito slavni grad Nicenu. Ovaj Sultan je izmislio da odabira hri ansku decu[107] da ih vaspitava i sav dvor njima da nastanjuje i sve gradove svoje. Ove vaspitanike nazivaju jani ari, kao kad bi rekao nova vojska. A kasnije emo o carskome dvoru ire ispri ati. Posle Sultana ostao je drugi Murat. (Ovaj je bio peti car).

XIV glava: O gr kome caru i o Muratu sinu Sultanovu

Gr ki car, le e i na samrtni koj postelji, poverio je sina svoga, malo dete ce, Kantakuzenu da ga podigne na noge, a isto tako je i itavu gr ku zemlju poverio njegovu staranju, da se (o njoj) brine dok dete ne bi postalo dovoljno mudro. Ali kada je ve mladi car dorastao (do potrebnih godina), Grci su hteli da ga podignu na vlast, Kantakuzen tu stvar nije dopu tao, hote i da uzme sam vlast, a kad je (Kantakuzen) video da je ne mo e [108] dobiti pozvao je sebi u pomo turskoga cara Murata i dopustio mu da se na ovu stranu prebaci preko mora u gr ku zemlju protiv njegovoga gospodara, i ovaj, prevezav i se preko mora na ovu stranu ni e Galipolja bez smetnja, s pomo u Kantakuzenovom osvojio je najistaknutiju[109] tvr avu koju nazivaju Dardaneli: tada Galipoljci, saznav i da su se Turci prevezli na ovu stranu, odmah bejahu gotovi i krenu e na njih, (sve je ivo hitalo) kako je ko mogao, ali u velikom neredu; mislili su da e Turci pred njima morati pobe i.[110] Kad Turci vide e taj nered, urediv i se, na stremen (tj. na bliskom odstojanju) [111] su ih do ekali , a kad su se sudarili, odmah su prednju liniju pobedili, a posle toga se pozadina razbe ala. Tada su Turci, (jure i) za njima, prodrli ak u mesto Galipolje i zauzeli ga. Car Murat, zaklju iv i primirje s gr kim carem, krenu na bugarskoga cara. Rasrdiv i se na Kantakuzena, Grci su naredili da bude kamenovan. Car Murat, pre no to je stigao do[112] bugarske zemlje, zauzeo je dva grada: jedan se zove Sogalnik, a drugi Dimotika i vratio se nazad preko mora u Anatoliju, posev i one gradove (koje je osvojio).

XV glava: O bo joj kazni zbog grehova na ih, to se zbilo kod Srba ili Ra ana
Srpski kralj koji se zvao Milutin, od roda prvoga srpskoga kralja Uro a, dao je bio da se oslepi sin njegov po imenu Stefan. (Ovaj je pak po smrti oca svojega progledao nekako s bo jim dopu tenjem[113] i imao je isto tako sina po imenu Stefana). Ovaj njegov sin skupiv i vojsku, krenuo je u bugarsku zemlju na cara bugarskog po imenu Dimitrija i prispeo je do jedne vode (tj. reke) u bugarskoj zemlji koja se zove Iskar i ulogorio se s ove strane (sa) itavom vojskom. Dospeo je isto tako bugarski car sa svom svojom silom. Obojica su bili bogoboja ljivi; i po eo je bugarski car s one strane (vode) uz velike tro kove da gradi crkvu u ime Spasitelja, a kralj Stefan je (s ove) strane vode po eo ne [114] [115] ale i novce, drugi graditi Majci bo joj. A zidaju i ove crkve, spokojno su me u sobom pregovarali bez prolivanja krvi. Ove crkve i do dana dana njeg itave stoje. Sin srpskoga kralja, skupiv i vojsku bez o eva znanja, prebrodiv i preko one vode, udari na

bugarskog cara i pobediv i ( itavu) vojsku (njegovu), njega samog uhvati i dovede ocu svome, kralju ra kome. Vide i kralj (ra ki) tako neplemenito delo sina svoga, vrlo se rastu io, primio je cara veoma uljudno, a kada su bili za ru kom, posadi ga kralj iznad svi e, kao to pripada [116] caru. A tu je do ao kraljevski sin (pred njega), dr e i u ruci buzdovan i rekao ocu [117] svome: "Nije pravo da neprijatelja svoga iznad sebe posa ujete". A onda udari cara buzdovanom da je na mestu umro. Sneveseliv i se veoma, otac dade da ga s po a u [118] [119] odvezu do groba u gradu koji se zove Trnovo i nazad se vrati tu no u srpsku zemlju, ne hote i da zauzima bugarsko carstvo zbog tog nedostojnog dela koje je od njegovog sina poteklo; posle toga su do la gospoda bugarska (tra e i i) mole i (kralja) da ih primi i da bude njihov gospodar. Kralj to u ini, a sin, boje i se oca svojega, ode u arbana ku zemlju, mada mu otac ni ta zlo nije smi ljao, kralj je tada oti ao u jedan grad koji se zove Zve an, a sin njegov (tako u zemlju kradomice - tj. do e - da niko o njemu nije znao i) prokrav i se do lo nice, oca svojega[120] udavi. Kralj je sahranjen, kao to je i bilo pravo, u manastiru koji se zove De ani. A posle njega (onaj) je sin njegov Stefan bio kralj srpski i car bugarski, ali je njegova vladavina bila u velikom nemiru zbog njegovih neblagorodnih dela. Zato je poslao izaslanike patrijarhu, mitropolitima[121] i kalu erima u Svetu Goru reda svetoga Vasilija, (tra e i i) mole i u ime gospoda boga da se za nj mole i da mu savetuju kakvo bi pokajanje imao da primi. Oni su mu odgovorili: "Ne mo emo ti drugi savet dati, ve se vrati gospodu bogu i ispa taj za grehe svoje a to sam sebi u ini , [122] zahvalnije ( e biti) bogu i korisnije du i tvojoj nego da nare uje da se zidaju crkve ili da se mnoge molitve itaju; jer gospod bog je milosrdan prema onima koji ga (iskreno [123] ljube i) pozivaju. uv i od duhovnika takve stvari, car ode u onaj manastir gde je le ao njegov otac, gorko pla u i i kaju i se; do av i do manastira (na trista stopa), dao je da se namesti ( ist) krst pokraj puta, a sam je (i ao i) puzao na golim kolenima sve do o eva[124] groba, pla u i, ridaju i i govore i: "Oprosti (mi, moj) mili gospodaru o e". Vide i gospoda takvu alost, podigo e ga (i izvedo e napolje) i nisu mu dali vi e da dolazi tamo. Za to pokajanje sagradio je trideset manastira velikih i malih i uvek je iveo [125] u velikoj pobo nosti i daju i milostinju. Njegov otac je posle devet godina progla en [126] za sveca i mnoga uda ini sve do dana njeg dana; vide i to, poganici ostavi e ovaj manastir na miru. Njegov sin (koji ga je udavio) potom je umro, a posle njega je ostao sin njegov Stefan Uro , koji je r avo upravljao carstvom: zbog greha oca njegovoga gospod bog mu je oduzeo razum, jer napustiv i verne zaslu ne sluge on se priklonio novim i nevernima, [127] koji su ga pak prozvali Ludi Uro . Tako e je bio dao dvojici bra e itavo carstvo bugarskoga cara i bio je takav obi aj u ovim zemljama da nijedan ovek osim cara, kralja i kne eva nije nosio crvene izme; a car Uro je dao ovoj bra i crvene izme: vide i oni ove stvari [128] i tradiciju[129] bugarske zemlje, usprotivi e se caru; a kad im je poru io da k njemu do u, ovako mu odgovori e: "Dao si nam crvene izme iz kojih nas ne e (brzo i) [130] lako izvu i" , a usto je i bugarska zemlja bila njima naklonjena zbog dela carskoga oca. A posle toga vremena turski car Murat je do ao i opseo Jedrene. I do le su vesti u ra ku zemlju caru Uro u Ludome da je opsednuto Jedrene. Ovaj se s velikom silom spremao protiv Turaka da spasava Jedrene, a kad je do ao u zemlju

Konstantinovu, on se utabori na polju egligovu; tu vide u snu kao da je do ao an eo k njemu i uzeo sablju iz njegovih ruku i dao je Turcima; a kad on vide takvo udo, ostao je toga dana s vojskom na tome polju, a sam ode jednome pustinjaku usred gora, pri aju i mu o tome vi enju i ispovedav i mu se, re e: "Bojim se o inskoga greha". Odgovori mu pustinjak: "Greh oca tvoga pokaza e se na etvrtom kolenu", jer nije hteo da ga rastu uje. [131] I tako je pravo od njega car krenuo ka Jedrenu da ga spasava. A kad je bio etiri milje od Jedrena, onda su ona dva brata kojima je bio poverio bugarsko carstvo protiv svoga gospodara pre li Tur inu i njemu su se pokorili. Mada je car Uro imao veliku silu, gospod bog mu je razum oduzeo. (On nije gledao na neprijatelja, ve samo na svoju silu). Turski car kad vide u vojsci njegovoj veliki nered, odstupiv i od varo i, sa svom silom je krenuo na njega i poraziv i (njegovu) stra u, krenuo je (dalje) sve do vojske, i tako je [132] zatekao Uro a pod atorom, gde je bio i ubijen . A sva ostala (njegova) vojska potu ena je do nogu, pa se ovo mesto i do dana dana njeg zove Ra ko uni tenje. Posle su ona dva brata, koji su bili protiv svoga gospodara, bili bogato obdareni od turskoga cara[133] po njihovoj zasluzi, jer je dao da im se glave odseku.[134] I tako osvojiv i Jedrene, itavu bugarsku zemlju je zauzeo (bez ikakve smetnje, ali je tamo ipak ostao jedan knez).

XVI glava: O onome to se zbivalo u srpskoj kraljevini

Srpska kraljevina posle kralja Uro a pretvorila se[135] u kne evinu, jer su sebi izabrali[136] za gospodara kneza Lazara, koji je imao sestri inu kralja Uro a po imenu Milicu. I tako su mu jedni bili naklonjeni, a drugi ne, kao to se i danas svuda zbiva ne samo me u svetovnim ljudima nego i me u duhovnima, a gde god sloge nema, tu ni na koji na in ne mo e biti dobro.[137] Kad u dar Murat da je knez Lazar naslednik svoga gospodara u srpskoj kraljevini, skupiv i vojsku krenu na srpsku zemlju, na Kosovo Polje, a knez Lazar, ne oklevaju i skupiv i tako e vojsku, do e na ono mesto i utabori se prema caru na drugoj strani na Smagovu kraj reke Laba. I tada je zapo eo u sredu (na dan) svetoga Vita veoma estok boj i trajao je sve do petka. Gospoda koja su bila naklonjena knezu Lazaru borila su se juna ki i verno kraj njega, ali drugi, gledaju i kroz prste, posmatrali su bitku, a zbog ove nevere i nesloge (i zavisti r avih i nevaljalih ljudi) bitka je izgubljena u petak u podne. (I tu je) Milo Kobila (vitez kneza Lazara) ubio cara Murata. I tada je isto tako ubijen njegov sin Mustafa, ali je drugi [139] njegov sin Bajazit ostao na carskome prestolu. Tu je isto tako uhva en knez Lazar blizu jedne crkve Bogorodi ine, po imenu Samodre a, i na tome mestu je postavljen visok stub sazidan [140] kao znak hvatanja kneza Lazara. A kraj njega je bio Krajmir, vojvoda topli ki, i mnogo druge gospode je na tome mestu pobijeno. A nevernici, po to su se nagledali boja, ostali su kao izdajnici, to im kasnije nije dobro bilo, jer posle [141] kratkog vremena, biraju i jednog po jednog, car je sve dao poubijati, govore i: "Kad [142] ste svome gospodaru bili tako neverni u njegovoj nevolji, to isto biste i meni u inili". Tu je doveden knez Lazar i vojvoda Krajmir pred Bajazita. Car Murat, otac njegov, kao i brat Mustafaj le ali su obojica na nosilima. I tada je rekao Bajazit knezu Lazaru: "Eto vidi kako le e na nosilima otac moj i brat moj. Kako si se smeo odva iti da se njemu usprotivi ?" Knez Lazar je utao. (Re e) vojvoda Krajmir: "Mili kne e, odgovaraj caru,
[138]

jer glava nije kao vrbovo stablo da po drugi put izraste". Tada knez Lazar re e caru: "Ve e je udo [143] kako se otac tvoj smeo odva iti da napadne srpsku kraljevinu. A ka em ti, care Bajazite: da sam to ranije znao to sada o ima vidim, morao bi i ti na tre im nosilima le ati. Ali je sam gospod bog tako izvoleo u initi zbog grehova na ih. [144] Neka bude volja bo ja". U tome je car Bajazit naredio da poseku Lazara a Krajmir, izmoliv i to od cara, kleknuv i dr a e skut pod glavom kneza Lazara da ne bi na zemlju pala. A kad ona pade na skut, priljubiv i ovu glavu uz svoju glavu, re e: "Zakleo sam se gospodu bogu: gde bude glava kneza Lazara, tu i moja mora le ati". A onda je i on pose en i obe glave su pale zajedno na zemlju. U to vreme donese jedan jani ar glavu Milo a Kobili a i baci je pred cara (pored onih [145] dveju glava) govore i: "Care ovo su glave tvojih najstra nijih neprijatelja". Onda su Ra ani ili Srbi koji su bili kraj cara Bajazita izmolili telo kneza Lazara i odneli u jedan manastir koji se zove Ravanica i tamo su ga sahranili proglasili za sveca. Pobediv i, car Bajazit je ostao na Kosovu Polju i na ovome boji tu na ini znak onde gde je njegov otac [146] [147] ubijen: na etiri stuba na injen je svod olovom pokriven, koji i danas stoji. A staviv i u mrtva ke sanduke svoga oca i brata, posla ih u Brusu, gde je bila njihova sahrana. I tako se ovaj nesre ni boj zavr io zbog nevere zlih ljudi. Car Uro i knez Lazar, dva gospodara koji su se verno borili za veru hri ansku, (za kratko vreme) od poganika (ubijeni, sa ovoga sveta) odo e.[148]

XVII glava: ta je bilo sa Stevanom, prvim despotom ra kim

Car Bajazit je vladao po ocu svome Muratu (i bio je sedmi car turski), po to je zauzeo srpsku kraljevinu; knez Lazar slavnoga spomena imao je jednoga sina po imenu Stevana i dve k eri: jedna se zvala Despina, a druga Mara. Car Bajazit je uzeo sebi za enu sestru Stevanovu Despinu i dao mu je zemlju s ove strane Morave sve do Dunava. A ovaj Stevan je bio prvi despot srpske ili ra ke kraljevine, a gospodaru Vuku je dao zemlju zvanu Sitnica; ovaj je imao drugu despotovu sestru Maru. Ovaj Vuk je imao sina po imenu ur a. Potom je car Bajazit, skupiv i vojsku, krenuo s despotom u Ugarsku preko Save; po to se tamo naplja kao, napalio, naubijao, vratio se nazad i prevezao se na [149] onome mestu gde je danas Beograd, jer u to vreme jo nije bio osnovan. A ovaj prvi turski pohod bio je na Ugarsku za cara Sigismunda ili malo pre njega. Car Bajazit se tada prevezao preko Dunava i rekao despotu, uraku svome: "Despote, ostani ovde i sagradi grad sebi na ovome mestu; ne u te dirati i opominjem te da ima mnogo neprijatelja na na em dvoru; pa ako te budu[150] preko poslanika pozivali, ne dolazi k meni; ja te evo ovako ostavljam da bi svoju glavu sa uvao". Zahvaliv i, despot ostade i po e zidati grad Beograd, koji i danas postoji. [151] U to vreme sti e poslanstvo[152] caru Bajazitu iz Anatolije s ve u da je veliki kan po imenu Demir (ili Tamerlan), gospodar tatarski, do ao s velikom silom u persisku zemlju.

 uv i to, car krenu protiv ovoga i uze sa sobom ur a, despotova sestri a, i svoju enu Despinu i krenu preko mora, preko Anatolije u Persiju pod jednu planinu koju nazivaju Zvezda. A tamo je i veliki kan bio prispeo, gde su se tukli etiri dana i pobedio je veliki kan cara Bajazita (do nogu, a njega glavom uhvatio. ura je umakao ranjen. Tada je doveden pred kana car Bajazit), kome je nare eno da sedi daleko prema njemu; naredio je isto tako da se dovede i Despina, njegova ena, kojoj je kan naredio da stoji pred njim i da mu vino slu i. A to je zato u inio da bi se car Bajazit jedno i da vi e ne vodi sa sobom [153] [154] enu u rat. Nije mu hteo ni ta u initi, ve ga je hteo sa itavim njegovim narodom poslati u njegovu zemlju. Car Bajazit vide i kako njegova ena slu i ovoga[155] u velikoj tuzi[156] sam se otrovao svojim prstenom jer je imao kamen tako udne mo i da mu je, dok ga je imao na ruci, bio od velike pomo i u raznim stvarima, ali kada je koga hteo da umori bez bola, onda je pripremao onaj kamen tako da je iz sebe ispu tao otrov (ili je pod kamenom imao otrov u prstenu). I tako uzev i ovaj prsten u usta, po to ga je podr ao jedan asak, umro je. Vide i veliki kan tako zlo delo, da se sam otrovao, re e na svom jeziku: "Ja kan bat dik gjendi smaki mistur", kao kad bi rekao: " udan ovek, to se sam umorio; ja sam ga hteo pustiti da ide asno svome domu i ao mi je to se tako gadno zarazio". [157] A onda, otpremiv i valjano sav njegov narod i Despinu, naredio je da je otprate natrag u Brusu, u zemlju. Tako se zavr io ovaj turski rat s velikim kanom.

XVIII glava: O dr avi velikoga kana i o rimskim carevima

(Imao je u to doba Tamerlan pe aka est stotina hiljada ljudi, a konjanika etiri stotine hiljada). Veliki kan je gospodar tatarski i prestonica je njegova u velikom gradu koji zovu

Hajtaj ili atata ; le i ka severu od istoka sunca. Gospodar je on veliki i slobodan a iz starih vremena; nekada za starih vremena (njegov predak) je bio zauzeo mnogo zemalja [158] na zapadu sunca pa i danas postoje znaci onde gde je bio: velike humke na poljima, koje je on naredio da se nasiplju. Rimski carevi su iz davnine[159] vladali itavim svetom [160] od ishoda do zapada sunca, dok nije do ao car Konstantin Veliki. On je ustupio" Rim svetome ocu papi Silvestru, a sam se krenuo u arbana ku zemlju ka jednome mestu zvanom Dra , sagradiv i ga, nije mu se svidelo tu da ivi i ode [161] u Gr ku (jer je i sam [162] bio Grk) ka mestu koje je nazivano Bizant i sazida znameniti grad; sve one krasote koje su u Rimu bile naredio je da se na ine i izneo je sa sobom svu rimsku silu, odvedav i sedam gospodara koji su u to vreme vladali Rimom. I iz njihovih domova uvek je jedan bio car i nazivali su se Paleolozi, kao da re e : staroslavni.[163] Tada kakvog su oblika bili u Rimu domovi ovih gospodara takve je naredio da im se sagrade i u Bizantu i dao je ime ovome gradu Stambol, kao kad bi rekao: carska prestonica, ali ga danas zovu Konstantinopolj. (Naredio je da ga zovu novi Rim, zbog veli ine i oblika Rima, ali su ga ljudi nazvali Konstantinopolj, to jest Konstantinov grad). A itavu makedonsku zemlju nazvao je po Rimu Romanija. U ono vreme dolazili su[164] carevi u Rim kao gospodari mo ni od stotine naroda, [165] jer je jo sveta crkva bila jedinstvena. Potom (posle nem-h sto godina) jedinstvo se bilo izmenilo posle cara Lava. (Tada su dakle) papa i Rimljani izabrali sebi cara Karla [166] frana kog, a potom su birali sebi careve od nema kih kne eva, kao to je i danas taj obi aj; (i otad) se hri ansko carstvo po elo ljuljati i uni avati [167] prema jednom pismu koje veli: "Te ko tebi, sedmoglavi, jer e od tebe svako zlo proizilaziti". A "sedmoglavi" zna i Rim, jer je iz njega sedam domova izi lo, kao to smo ranije pisali. Muhamed, vide i takvu neslogu me u hri anima, krenu na persisku zemlju, sastavljaju i poganicima veru i u tome umesto rimskog cara podi e (poganina) sultana (koji je u onim krajevima vladao i postavi ga) u jednom mestu koje nazivaju Misir, kao to i sada vlada, [168] a bi e sve dok bog bude hteo sultan ili oldan (tj. pla enik), a ipak mo velikoga kana u ovim zemljama nad njima vlada (na istoku sunca). Grci pri aju o caru Konstantinu kao da je on [169] bio jedan pastir i jedno stado, kao to [170] pi e u jevan elju, jer je on bio oslobodio hri ane i uni tio pogansko neznabo tvo. A drugi pak govore da su enoga dana treba da bude drugi pastir i jedno stado, to tako treba razumeti da sudnjega dana treba da bude sudija sin bo ji (koji e suditi ivima i mrtvima). Ali e [171] biti dva stada i dva pastira. Jedno stado u nebeskom kraljevstvu, a pastir ovoga stada sin boga ivoga, a drugo stado e biti u ve nom paklu, a njegov pastir je avo. A prema zbivanjima sada njih vremena tako izgleda da e te ko biti da bude jedan pastir i jedno stado, a ako gospod bog ne bi na druk ije izmenio, onda e Grci ostati [172] ve u (ve itom) ropstvu, jer se poganici mno e, jeresi razne nastaju, pa hri anstvu mnogo kode, jer nema tih koji bi (veru) branili i rasprostranjivali, osim poljskog kralja Olbrahta, koji je (u ovo vreme) znatne gubitke pretrpeo u ljudima [173] svoje dr ave, i to svakako iz razloga to se starao o svojim bli njima (ro acima) (i brane i hri ane) protiv poganika za mir i slobodu hri ansku. A sveti otac papa sedi s duhovnicima spokojno u Rimu, ne misle i ni ta o tome, a isto tako i rimski kralj u nema kim zemljama gosti se sa svojim vitezovima, da se u Turskoj o njima ni ta ne zna, jer se ni eg ne la aju protiv poganika.

I zato papa i kralj rimski ako budu dugo posmatrali ovo nasilje i prolivanje hri anske krvi, svakako ni sami ne e biti dovoljno bezbedni jer oni bi - kao rukovodioci itave vere, od kojih itavo hri anstvo zavisi - mogli s bo jom pomo u (propalu) hri ansku stvar podi i i osvojiti od poganika, prestonicu rimskoga carstva, koja je bila u Carigradu. [174] A kako bi to moglo biti, ispri a u ne to kasnije o tome s bo jom pomo u.

XIX glava: O velikom kanu i o Muratu sinu Bajazitovu

Turski car Murat (tre i, a osmi car turski), sin Bajazitov (posle smrti oca svoga vladao je i) morao je velikome kanu danak davati zato to je oca njegovoga bio pobedio. Veliki kan je, nazvan njihovim jezikom d ihan ah, kao kad bi rekao: gospodar itavoga sveta; i nalo io je bio caru Muratu da mu da svake godine sto hiljada dukata, ali mu je posle ovaj danak oprostio da bi to predanije[175] ratovao protiv hri ana, a umesto toga naredio mu [176] je da daje hiljadu ebadi konjskih prekriva a zimskih, i hiljadu prekriva a letnjih. I na [177] taj na in je veliki kan bio u miru sa carem Muratom.

XX glava: O vladavini cara Murata i o njegovoj sre i

Car Murat je vladao posle Bajazita oca svojega, na iniv i savez s despotom Stevanom, a zatim je osvajao[178] despot Beograd i posle toga je dugo iveo (a despot je kao samostalni gospodar ili knez). Sa carem Zigmuntom je dobro iveo,[179] dolaze i u Budim kad god bi po njega poslao i dao mu je dom u Budimu, u kojem je domu za kralja Matije boravio ostrogonski arhibiskup; potom je despot Stevan, le e i na samrtni koj postelji, dao svoju zemlju svome sestri u ur u, a Beograd je dao caru Zigmuntu i umro je na polju koje nazivaju Glave, a odatle je odnesen u manastir koji zovu Resava, gde je sahranjen. Posle njegove smrti postao je despot njegov sestri ura Vukovi i predao je Beograd caru. (Tako je tada Beograd) pod ugarsku krunu dobrovoljno potpao. Potom je turski car Murat uzeo despotovu k er po imenu Maru i tra io je od despota da mu s njom po alje i svoga [180] sina Grgura; i posla sina svoga Muratu i u onome strahu zatra i despot od cara da mu dopusti da bez smetnje zida manastir to mu car dopusti i zare e se da mu ne e smetati, a usto mu dopusti i sebi siguran grad da zida, zari u i se da e sve to verno i valjano odr ati. Pouzdav i se u carevo obe anje, despot zida e Smederevo; kada Murat u da despot zida grad, pre no to ga je ovaj potpuno dogradio i namirnicama snabdeo[181], odmah je naredio da se despotov sin Grgur, njegov urak, baci u tamnicu i naredio je da se odvede[182] u grad Dimotiku, a sam je krenuo s vojskom da opsedne Smederevo. Kada despot u da je car krenuo, ostavi svoga drugoga sina u Smederevu, a sam ode u Ugarsku kralju Vladislavu, bratu poljskog kralja Kazimira (slavnog spomena). Do av i car je opkolio opseo i gla u osvojio grad Smederevo, a kad je sina despotova uhvatio, poslao ga

je drugome bratu u tamnicu (u onaj isti grad). I tako je osvojio itavu ra ku zemlju (sa svima gradovima i Smederevo mu se dobrovoljno pokorilo i predalo se radije Turcima nego Ma arima, kao to e se o tome ni e ispri ati). Stigav i u Jedrene car Murat naredi da se obadva despotova sina po alju u tamnicu na more u grad koji se zove Tokat, a sestra njihova, Muratova ena nije im mogla ni ta pomo i, poslao je tako e glasnika, potajno da njegova ena o tome ne zna da obojici izvade o i; a kad je ona ovo saznala, pala (mu je k nogama) mole i i preklinju i da tako mnogo ne hita (govore i mu): "I tako su tvoji su nji i zarobljenici; i posle e mo i da u ini to bude hteo". Car je odmah poslao (glasnika) da se to ne izvr i, ali glasnik nije mogao tako brzo da stigne, te su im o i izva ene.[183] Kada je car saznao da se tako silno [184] [185] po urio s (tom) stvar! (onaj kome je to bilo nare eno), poslao je po njega glasnika i naredio da se i njemu o i izvade.

XXI glava: Kako je kralj Vladislav krenuo na Murata s despotom

Ugarski kralj Vladislav, od ro enja bo jeg hiljadu etiri stotine etrdeset prve, skupiv i vojsku krenuo je juna ki na turskoga cara Murata, a s njim je krenuo tako e despot ura Vukovi i tako su jedan drugome dali re da se bez boja ne razi u. Pro li su tada tako [186] kroz itavu ra ku zemlju i kroz Bugarsku, a blizu mesta Plovdiva turski car Murat je [187] prispeo i zatekao ih u brdima, ne daju i im da do u do Plovdiva[188]. Ovu planinu nazivaju Zlatica, a drugi je nazivaju elezna Vrata. A kada su bili za li izme u brda u jednu dolinu, tu su ih susreli carski jani ari, ne daju i im da do u do Plovdiva, jer je tamo ista ravnica. Kada je video kralj Vladislav da ne mo e pro i, naredio je da se kola nazad [189] [190] vuku , jer se nisu mogla okrenuti . Vrativ i se bez tete, kralj Vladislav je nazad krenuo ka mestu Sofiji, a kako je ve bila jesen, a on nije mogao tu ostati preko zime, spaliv i mesto, krenuo je nazad u ra ku zemlju. A kada je prispeo u mesto Pirot, do kralja Vladislava su doprle vesti da je turski car prispeo u Sofiju, koja je bila spaljena. Tada je naredio despotu da ostane nazad i da lagano za njima ide sa svojom vojskom. A on je tako i ao[191] o ekuju i bitku; a kad su prispeli do planine zvane Kunovica, a kralj Vladislav je ve bio prispeo do te planine, doprle su do despota vesti da Turci s veoma velikom silom idu za njim; vrativ i se tada despot protiv Turaka, o ekuju i ih, obavestio je kralja: "Ovi Turci s velikom silom za nama kre u, pa zato sve pe ake kraj kola ostavi a sam sa itavom vojskom k meni pohitaj". Ali pre no to je kralj prispeo ve je bila po ela bitka s Turcima (koja je bila tako estoka da su svi Turci bili do nogu potu eni, a njihovi najvi i zapovednici jedni [192] pobijeni, drugi pohvatani) . A jedan carski prijatelj, koji je s njima bio umesto cara, tu je ubijen i sve do dana njega dana stoji znak na njegovu grobu u gradi u Tajanice. A odatle kralj Vladislav, pobediv i poganike, bez ikakvih gubitaka veselo krenu u ra ku zemlju i prispe na polje Dobrigi , hote i tu u ra koj zemlji preko zime ostati a na leto opet s bo jom pomo i da krene na Turke.

I tu do e poslanstvo od turskoga cara, da mu one zarobljenike, one zapovednike koji su bili zarobljeni, preda. A on e pak despotu vratiti Smederevo sa svima gradovima i itavu zemlju ra ku, a isto tako i oba sina njegova, Grgura i Stevana. (Onde je bio zarobljen i jedan turski hetman po imenu Karambeg, pa je za ovoga car dao petnaest stotina[193] zlatnika). Posavetovav i se s despotom i drugom gospodom, kralj Vladislav primi od [194] njega ovakav predlog i car je poslao jednoga velika a Baltaoglua, kao kad bi se reklo sekirin sin, te je ovaj po naredbi carevoj predao Smederevo despotu i sve gradove; [195] [196] dovezena su i oba slepa sina. A tada su isto tako svi u carsku tamnicu pu teni. Despot ura , zauzev i itavu zemlju svoju odmarao se onde s kraljem i sa itavom [197] vojskom etiri nedelje, imaju i u izobilju svega i sva ega; zatim je kralj s veseljem oti ao u Ugarsku, kao pobednik nad poganicima; na inio je s njima primirje na sedam[198] [199] godina. I tako se zavr io ovaj sre ni as .

XXII glava: O caru Muratu, ta je s njim posle bilo

Turski car se stideo to nije bio u ovome vi e opisanom boju. Ostaviv i carstvo i itavu vladavinu sinu svome Muhamedu usled velike tuge, on sam ode[200] u kalu ere, koji se nazivaju dervi ler; ovi su kao ovde kod nas monasi; njihova bogomolja naziva se medresa, kao to je kod nas manastir; i oni imaju ovakav propis: idu nagi i bosi, a nemaju na sebi ni ta drugo osim jelenske ko e, ili od kakvih drugih zveri. A poneki imaju ode e od tkanine, po njihovom obi aju pravljene. Opasuju se eleznim lancima unakrsno, gologlavi idu, rasplodne udove imaju okovane u elezo, ognjem se peku po rukama i britvama se seku, a u emu idu u tome i spavaju, ne piju vino niti ikakvo pi e, nikad nemaju ni ta za obed, uvek isprose, a to im od ru ka ostane, ubogima za sobom razdaju, a isto to ine i za ve eru. I nikad nemaju ni ta svoje, ve samo idu po gradovima kao [201] zanesenjaci , a svakoga dana o ve ernjoj molitvi igraju, hodaju i u krug, staviv i jedan drugome ruku na rame, klimaju i glavama i nogama poskakuju i i vi u i iz sveg glasa: Lai laha ila lah, kao da rekne : bog je do boga i bog bogova, i vrlo brzo se okre u i isto tako veoma vi u da se daleko uju, kao kad psi laju jedan debelo, drugi tanko, a ovu njihovu igru nazivaju sama , i smatraju je kao veliku svetost i pobo nost; a u toj igri toliko se zanesu, da voda (ili znoj) s njih pote e a pena iz usta, kao od besnih pasa, a od velikog premaranja padaju jedan za drugim, i po to se tako premore, svaki ide[202] u svoj brlog[203]. Car je tada bio oti ao u ove kalu ere, smatraju i da nije dostojan da bude car kad nije sam li no pri tome[204] bio. Muratov sin Muhamed, imaju i oca u manastiru[205], sam se potpuno zabio u umu, gone i zverinje i misle i na lov; ali na carskom dvoru je takav obi aj da se svima dvoranima plata mora izdavati na svako tromese je bez izuzetka, a (tada) je me utim propu tena plata za dva tromese ja. Kad dvorani vide e ovakav [206] [207] nered i carski nehat, pobuniv i se oplja ka e domove najvi e i najbogatije gospode iz carskog saveta, da nijedan gospodin nije ostao pred njima u Jedrenu; gradu me utim nisu u inili nikakvu tetu, skupiv i se posle toga po li su tamo gde je mladi car [208] bio u lovu pa su savetu njegovome, koji je bio s njim , oplja kali sve atore, te su svi pred njima morali be ati kud je ko znao, osim mladoga cara, koji je k njima sam do ao s

velikom tugom, ne znaju i ta se to zbiva i (nije znao) ta je bio razlog tome. I ovako ih po e[209] pitati: "Moji mili jaganjci, ta se to desilo i iz kojeg razloga"[210]. Odgovori e mu: "Sre ni gospodaru, desilo nam se od tvoga saveta ono to nam se nikada nije de avalo od na ih[211] predaka, zato izvoli saznati da te za gospodara ne elimo imati dok je tvoj otac iv". I obrekao im je da e odmah po svoga oca poslati i da e im itavu platu isplatiti, pa im je jo platu pove ao svakome po pola nov i a na dan, te je ova za etvrt godine do la svakome po zlatnik i pola orta preko[212] plate; i tako je na taj na in ona buna bila umirena. Zatim je poslano u manastir po cara Murata da bez odlaganja do e, jer jani ari nikome ne e da budu poslu ni dok je on u manastiru. Kad je on uo za ovaj nemir, naredi [213] jani arima: "Ako me volite, pripremite mi ist hladnjak i ja u u njega bez ustezanja do i". To je car zato u inio jer se bojao kakvog lukavstva, a nikome nije toliko verovao kao jani arima. A ta su to jani ari - ispri a emo kasnije. Kad u e jani ari poruku svoga gospodara, odmah polete eu ume s velikim veseljem najmljuju i kola da bi zelenilo[214] [215] navezli. I razviv i tako ator pripremili su gospodaru svome isto zelenilo ; i do ao je car na ono mesto koje je (pred gradom) bilo pripremljeno. Tu je do ao isto tako i njegov sin Muhamed sa svom njemu pot injenom gospodom. Pozdraviv i cara molili su da im ovu gre ku oprosti, a on sinu svome i svoj drugoj gospodi re e: "Opra tam vam to, ali, dragi sine, sa uvaj sebi jani are, jer je to tvoje dobro i itave dr ave tvoje". I tako se zavr i carevo mona tvo i morao je ponovo car biti i ljudima upravljati.

XXIII glava: O kralju Vladislavu, ta mu se posle s Turcima desilo[216]

Kralj Vladislav je imao prilike s turskim carem Muratom za sedam godina a kad vide e duhovna gospoda (kao papa i kardinali) a isto tako i svetovna kako je kralj sre no prvi put s poganicima pro ao, nagovori e ga da se primirje s Turcima ne odr i. I tako su zvezdoznanci posmatraju i planete, i vitezovi[217] piju i vino, i Janko, Matijin otac, koji je bio namesnik (ugarske krune), uverili kralja u to da e ga sre a pratiti protiv Turaka. I stoga se po e kralj Vladislav spremati na Turke leta gospodnjeg hiljadu etiri stotke etrdeset i etvrtog i posla glasnika despotu da se sprema na poganike. uv i ovu poruku despot ura se veoma;[218] rastu i i posla prijatelja svoga Dimitrija Krajkovi a, znamenitog velika a, kralju s ovim re ima: "Milostivi kralju ja sam se oslonio na prvu re tvoju, na kojoj si me poslednji put ostavio da bez moga saveta ni ta ne e protiv poganika preduzimati. Ne znam kakav ti je tu savet dat te ne e na to da se [18] [219] osvr e , ve se tako naglo bez potrebe sprema na poganike. I zato znaj da ti sada [220] ni na koji na in ne mogu biti spreman, jer dobro zna da sam uni tenu zemlju uzeo . Moram nekoje gradove ponovo zidati i namirnicama snabdeti. Zato te molim da se sada okani toga rata sve do onoga vremena[221]. Jer se za ono vreme pripremam u ast tvoju s pedeset hiljada junaka. I ho u svoju staru glavu kraj tebe da pole im, a jo vi e, ime god budem mogao elim tebi da pomognem svojim blagom, to danas u initi ne mogu. I savetujem tvoju milost da se sada ovoga rata okani a u ono vreme ja u biti vo , kao to

sam i prvi put bio, i s bo jom pomo i dove u do toga da nad poganicima pobedu izvojuje ". Kada je to uo kralj Vladislav, svakako je hteo da poslu a njegove savete[222], ali vojvoda Janko, budu i pored kralja, nasmejav i se, obrati se poslaniku re ju pre od kralja i re e: "Gospodine Dimitrije, tvoj se gospodar raduje to je jevtino pro ao, pa zato tako savetuje". Dimitrije odgovori: "Moj gospodar verno i po teno kralja savetuje, a ni na tebe isto tako ne te e i ne kaplje, pa ako se to tvojoj milosti ne svidi, Gospodu Bogu emo to preporu iti". I tako je kralj ovu poruku preko Dimitrija poslao, govore i: "Ako u ovaj rat krenem, prvo u do vas svratiti u Smederevo, ali ne na dugo [223], a tamo u se njim razgovarati o svim stvarima". Kad saslu a despot ovu poruku, po e za kralja pripremati iste i odli ne atore kao to prili i gospodinu, ali iznad svih jednu velika skupocenu ikonu je pripremio zlatom i biserjem izvezenu [224], isto tako iste konje i puno drugih stvari koje spadaju u darove. Posle toga dakle kralj Vladislav sa itavom svojom silom sti e do Beograda da bi se prevezao preko Dunava, a iz Beograda je onda stigao despotu u Smederevo, a tu je pred gradom [225] boravio, imaju i svega u izobilju, sve dok se itava vojska nije prebacila preko Dunava. I bi obdaren kralj od despota gore opisanim darovima, a k tome s pedeset[226] hiljada dukata. I molio je kralja alostivno da s tim ide ku i i da se okani toga rata, ali Janko, koji je tu bio, odgovori mu: "Gospodine despote, ne mo e druk ije biti, ve se mora i i na poganike[227]. Pogleda kralj despota, a despot opet njega. Vide i da druk ije ne mo e biti, ve samo kako je Janko rekao, oprostiv i se razi o e se tu no, jer je Janko imao vi e vlasti nego sam kralj, a vi e je sebi eleo kraljevstvo nego kome drugome. I zato je despotu tako zamerio to su tako dobro bili jedan s drugim. Krenuv i tada, kralj Vladislav je odatle i ao dolinom pored Dunava ka mestu Vidinu, koje je naredio da se oplja ka i popali, a odatle je krenuo veoma daleko kroz Tursku sve do polja Varne blizu Crnoga Mora. Turski car Murat je isto tako tu prispeo i sasta e se obe sile: hri anska i poganska, a bitka zapo e u ponedeljak[228]. Na po etku je hri anima i lo sre no i dobro, i drugog i tre eg dana. Svi su konjanici poganski bili potu eni do nogu tako da je na boji tu bio ostao samo sam car s jani arima. Kad su videli jani ari da je zlo, prona li su jedno mesto me u klancima pod planinama ili me u dubokim jarugama i obraslo krupnim vresom, tako da na i nisu mogli videti ove klance. Jani ari se dali u begstvo, uvaju i cara me u sobom, da im ne bi oti ao, a kad su nai li me u klance, razmestili su se po njima i pokrili se vresom (i travama); a to je bilo predve e. Kad je Janko to video, nagovorio je kralja da na njih sa svojom vojskom krene (i tu slavu ste e), jer su ljudi potu eni, pa da ast stekne, [230] tada kralj bez odlaganja pravo na njih krete; spustiv i kacige, prihvativ i se kopalja, brzo su k [231] njima u trku jurili, hote i da ih brzo konjima pogaze i uni te, vide i da su sve pe aci. I [232] hitaju i tako, ne vide i jaruge, padali su u njih tako da su se svi (jarci) njima napunili; a onda prisko iv i k njima jani ari su ih tukli i ubijali kako su hteli. Kralj Vladislav je tu ostao u tome klancu, a vojvoda Janko (ne spasavaju i ga), krenuo je nazad bez ikakve [233] smetnje (imaju i deset hiljada svojih ljudi), jer su Turci bili potu eni do nogu i nije
[229]

bilo nikoga ko bi ih gonio. (Turski car je zbog te pobede bio vi e tu an nego veseo - i govorio je da ne bi bio rad po drugi put takvu bitku da dobije). O kralju hri ani ni ta nisu znali gde se deo, a poganici isto tako nisu znali da je bio u [234] onom jarku. Mnogo je poganika i njegovih slugu tu ostalo; jani ari su isto tako mnoge [235] od njih pohvatali a posle su stali pobijene izvla iti iz onoga jarka, tra e i novac i odelo s njih plja kaju i. I jedan jani ar nabasa na kralja, ne znaju i da je to bio kralj; gde mu je bilo Buhrikader. [236] Ugledav i tada divno oru je, na kacigi perjanicu s divnom [237] omanjom kop om, otse e mu glavu, onako s perjem i kacigom odnese pred cara i baciv i je pred njega re e: "Sre ni gospodaru, ovo je glava nekakvog tvog znamenitog neprijatelja". Car odmah posla po su nje koji su bili uhva eni da ka u ija bi to glava mogla biti; a bilo je nekih zarobljenika komornika kraljevih i zapitani odgovori e da je to odista kraljeva glava. (Neke sluge, gledaju i kraljevu glavu)[238] s velikom su alo u vikali i plakali, a car je odmah s velikom rado u naredio da se svima su njima glave poseku, a kraljevu glavu, izvadiv i je iz kacige, naredi da oderu i ovu ko u mirisnim travama s pamukom da napune, da se ne bi kvarila, a kosu je naredio da ra e ljaju i mirisom urede tako da je bila nalik na ivu, a naredio je da je stave na drvo i da je nose po svim njegovim gradovima i da vi u kako mu (mi) je gospod bog dao da pobedi svoga neprijatelja. A oni koji su ovu glavu nosili tako su bili obdarivani od velike gospode i od gra ana da je svaki od njih po nekoliko stotina zlatnika dobio. Kralj Vladislav je imao [239] jednu izmu crvenu a drugu crnu, pa su zbog toga carevi dvorani ovu boju nekoliko godina nosili kao znak one pobede. Njegova kosa je bila gusta, gruba i crna. Potom je car, kad je do ao u Jedrene, ovu glavu poslao sultanu a onoga jani ara koji je glavu bio [240] odsekao u inio je znamenitim vojvodom i dao mu je dosta konja i novaca, tako da je ovaj bio veliki gospodin; i mnogi drugi su veoma bogato obdareni. I tako je pro ao ovaj turski car - monah.

XXIV glava: Kako je Janko vojvoda (posle tri godine) krenuo na Turke
A kada je ve pro lo onih sedam godina primirja, koje su bili na inili s carem Muratom, Janko vojvoda je leta gospodnjeg hiljadu etiri stotine etrdeset i osmog uputio poruku despotu, pozivaju i ga da s njim krene na Turke. Odgovori mu despot: "Ti dobro zna da smo bili na inili primirje s turskim carem za sedam godina i car je obrekao da nam za tih sedam godina ne e smetati, a ni mi njemu. A ti si nagovorio slavnoga spomena kralja Vladislava da Turcima (ne) bude odr ano primirje i krenuli ste na njega bez moga saveta i bez moga znanja. A ja kao onaj koji tako brzo nije mogao biti spreman, morao sam ne i i s kraljem, a kako ste tamo pro li svima je to zemljama[241] poznato. A meni je zbog toga veoma ao[242] a naro ito onih vremena. I zato, gospodine Janko, gospodine gubernatore, znaj da ti ne obe ava da idem na Turke bez kralja. Pa zato najpre u inite da [243] kralja sa sobom imamo, a ja sam spreman sa svima drugima uz kralja da idem bez pogovora. A ako i pored ovog mog saveta krenete na Turke, pamtite da ete me se se ati onde gde moj savet ne e biti od pomo i[244]. uv i ovu poruku gubernator se nasmejao na nju i rekao: "Ako mi bog pomogne da pobedim poganike, na i u vas u Smederevu". Na

ove re i je despot odgovorio: "Neka ide s milim bogom, a ta on nama misli, to mu, bo e, daj u njegovo krilo". Potom je poslao gubernator despotu poruku da ga slobodno propusti[245] kroz svoju zemlju ak do Kosova Polja, koji je odmah po itavoj svojoj zemlji naredio da ga [246] slobodno propu taju i da mu onakvu dobru volju ukazuju kao njemu samome, to je naredio u ime svoje milosti. Posle toga je do ao gubernator sa svom svojom silom na Kosovo Polje i tu vide i mo i veliku silu turskoga cara ovakvo mu pismo napisa: "Carevi nemam ti ja tako mnogo ljudi kao ti i mada ih manje imam, znaj doista da su dobri, postojani, estiti i juna ni". Car je odgovorio Janku: "Janko, ja vi e volim da imam pun tobolac obi nih strela, nego est ili sedam [247] pozla enih". Po eo je boj u etvrtak [248] [249] ujutru i tukli su se sve do subote predve e . Poganski konjanici bili su do nogu potu eni, ali su se potom pribrali. Vide i to gubernator se okrete na dvorane, ali je tamo [250] bio potpuno potu en tako da je sam drugi jedva utekao u planine, a drugi su svi na boji tu ostali, koji su potu eni do nogu. Car Murat je naredio da se sve glave na gomile sla u. I tako je pobedni ki oti ao s Kosova Polja i tako se zavr ila ova nesre na alosna bitka. Gubernator je stigao u drugu pokrajinu po imenu Zagorje (u kojoj je bio) gospodin Belmu evi Stefan i Janko je izveden pred njega,[251] a on ga je doveo (despotu u Smederevo. Obdariv i ga despot ga je pustio na svoju nesre u) u Ugarsku. Kao to se ka e: zlome nikada dobro ne ini; i imao je posle toga despot mnogo neprilika[252] od turskoga cara to ga je pustio iz zemlje, jer da je bio znao o njemu da je u Smederevu, odmah bi ga opseo, i zato ga despot nije hteo dugo dr ati kraj sebe, da ne bi car saznao. [253] Onda je dakle Murat umro posle dve godine, a tada je njegov sin Li uhamed postao car a to mu je lako bilo, jer nije imao nijednog drugog brata, (a drugi vele da je imao, ali je naredio da se ubije).

XXV glava: O vladavini cara Muhameda, sina Muratova

Car Muhamed je posle toga sre no vladao po Muratu, ocu svom. A bio je veoma lukav i pomo u primirja je prevario koga je mogao; i o veri se malo brinuo[254] a kad bi ga ko zbog toga korio, namah bi sko io (od njega) kao besan. I poslao je despotu enu oca svoga Murata svoju ma ehu, njegovu (despotovu) k er po imenu Maru; otpremiv i je po teno, dao joj je dve pokrajine: Toplicu i Dubo icu i na inio je s despotom ovakav savez: dokle god je on iv i njegov sin Lazar, nikad im nije hteo smetati[255] i osigurao je sebi da mu alje za njegove potrebe petnaest stotina konja i da mu svake godine daje danak petnaest hiljada zlatnika, na ta je sve despot pristao i mnogo je od toga u inio. Kada su to uli Ra ani, bili su protivni, jer su znali da ovaj savez car ne e odr avati i poru ili su despotu da s ovim savez ne ini, "jer on ili ho e tebe da prevari, ili koga drugog (da pobedi), a kad nekoga drugog pobedi onda e odmah na nas zaratiti", to je bila istina. I to je s despotom na inio savez da bi bio osiguran. Despot je odgovorio svojim podanicima: "Moram to u initi sve do vremena dok ne bude kralja u Ugarskoj", jer Janku nije verovao.[256] I iz ovoga uzroka je nastao ovaj savez. Na iniv i primirje s despotom Muhamed je posle toga na inio i s gr kim carem da ga verno i po teno odr ava za petnaest godina; posle ovog primirja krenuo je na jednog poganskog kneza koji se zvao Karaman, starodrevni [257] gospodin i znameniti, a neki su [258] (govorili) bili da je bio potomak kralja Darija, pa zauzev i neke njegove tvr ave i

gradove, zaposeo je i vratio se u svoju zemlju. (Zemlju ovoga kneza nazivaju Karamanija, to jest Cilicija).

XXVI glava: Kako je car Muhamed prevario gr koga cara

Car Muhamed, skupiv i vojsku, pravio se kao da ho e da krene na Karamana i uzeo je sa [259] sobom majstore, drvodelje, farbare, kova e, kre are, druge raznovrsne zanatlije sa svim alatom koji je kome bio potreban; krenuo je ka prolazu (pristani tu) Sveti or e, kao da je hteo da se tu nad Carigradom preveze preko mora sa itavom vojskom i tra io je od cara gr kog da mu da la e[260] za prevoz. A prispev i, utaborio se na morskoj obali na prolazu kraj Svetoga or a, pet italijanskih milja nad Carigradom, i naredio je majstorima da razmere, jer je hteo tu grad da zida, a sam je odmah po eo da kosi kamenje. (A kad vide e drugi da car ne lenstvuje, svaki je kamenje nosio),[261] drva i sve potrebe za zidanje; i nije se krenuo s onoga mesta itave dve godine, sve dok grad nije bio zavr en; a nijedan ovek nije znao nameru njegovu ta je hteo s tim gradom da preduzme. Kad su videli to Grci, po e e se spremati da mu ovaj grad ne dadu. uv i to, on posla poruku njihovom gospodaru uveravaju i da to nije bilo protiv njega: "Ovaj grad zidam za va e i na e dobro, jer se trgovci mnogo ale kako se silna[262] zlo instva de avaju od Katalana na Belom i Crnom Moru. I zato ja ho u to da spre im da bi se trgovci bavili svojim poslom. [263] uv i poruku gr ki car i Grci nisu znali ta treba da [264] [265] rade; smatrali su da primirje treba odr avati II tako su ostavili cara da dovr i grad. Ali su Grci stalno o te e mislili: im bi se car povukao, kako bi oni odmah grad opseli i [266] zaposeli. Oni su tako mislili, a turski car druk ije. I tako Grci, osloniv i se na pogansko primirje, ni emu se nisu nadali i tako su bili sigurni da su Turci i li u grad i iz grada, a Grci su isto tako (i li) u njihovu vojsku bez [268] svake smetnje, piju i, jedu i, dobar ivot vode i a tako je to bilo sve do onoga vremena kada je car zavr io[269] grad, koji i danas zovu Jenihisar, (veoma mo an i siguran grad, gde se blago turskih careva uva). U to doba jo turski car na moru nije imao [270] nikakvih ljudi pri sebi; naredio je tada da se na ini trideset divnih la au umi etiri italijanske milje od morske obale, a neki koji su o tome znali smatrali su da car pravi ludost, govore i da se tako ne to nije desilo, da bi ih mogao prevesti do mora bez tete, a osobito zato to je brdovito bilo. Poru io je tada car despotu da mu otpremi petnaest [271] stotina konja prema ugovoru, govore i da bi hteo, po to je zavr io grad, da krene na Karamanovu zemlju. Despot otpravi jednoga vojvodu Jak u Bre i i a, poo ima onih Jak i a koji su u Ugarskoj bili i posla s njim petnaest stotina konja, ne znaju i carsku nameru. Zavr iv i grad, car, ne govore i ni ta nikome svome niti stranom, niti otkazuju i primirja, pusti [272] konjanike ka Carigradu da tuku, ubijaju svakoga koga bi samo gde sreli sve do samih opkopa. (Car je potom prispeo sa svom svojom silom, Carigrad opseo). Bilo je tako e (u to doba) u gradu mnogo Turaka, koji o tome nisu znali, a ovi su tamo bili pobijeni od gra ana. Prispev i sa svom svojom silom car je opseo Carigrad, koji zovu Stambol, kao da ka e carski presto. Oni ljudi koji su bili poslati od despota (me u kojima sam i ja bio), uv i da je car Carigrad opseo (hteli smo se nazad vratiti), ali opomenuti (od nekakvih ljudi da se nikako ne vra aju, govore i nam) da im je svakako
[267]

nare eno da bi ih morali uni titi (po carskoj naredbi) ako bi se vratili, te su morali i i ka Stambolu i pomagati Turcima u osvajanju; a svakojako po na oj pomo i nikad ne bi bio [273] osvojen. Kad smo prispeli pred Carigrad, pustili su nas tu da se odmaramo pred Jedrenskom kapijom, a po to smo tu (nedelju dana) ostali, tada je car udno i ne ale i tro kova dovezao la e, emu se itav grad i vojska divili. I to na ovaj na in: na injen je prokop uz brdo, koji je dole gredama oblo en i lojem debelo namazan a k tome su svakoj la i ista [274] jedrila naro ito napravljena; podstavi vazdu na jedrila gore, svih trideset la a i le su jedna za drugom kao po vodi sa zastavama, bubnjima; iz topova se pucalo, a u to vreme je bitka bila zaustavljena zbog velikog uda (ovih la a): la e koje su vukli po suvu ljudi pe ice, bivoli, sve do mora. Vide i tako opremljene la e Grci su hteli spre iti, da ne bi mogle biti dovezene do mora, ali u tome ni ta nisu mogli uspeti. I tako je Carigrad bio [275] osvojen i sa suva i s mora. I ima jedan morski zaliv irok oko dve du i me u Carigradom i me u Galatom ili Perom; preko tog zaliva naredio je turski car da se na ini most na amcima, a tako je bio ure en da su preko njega mogli konjanici jahati. Ostali su tada Turci kraj grada osam nedelja, tuku i iz velikih topova koji su tako ru ili da su zid bili sru ili za pola du i.[276] Stambol je veliki grad,[277] ima odli ne, debele i visoke zidove i guste kule, te njega turski car ne bi osvojio da nije bilo podle izdaje. Zbog veli ine grada gr ki car (nije) mogao imati tako mnogo ljudi da bi zidine posednute bile kako je to potrebno, pa zato su na onome mestu gde je bio zid sru en, carski jani ari u juri u ubili gr koga komandanta kojem je to (mesto) bilo povereno. A kad je glava bila pora ena, onda su se i drugi, upla eni, morali povu i[278], a tu su ih jani ari, osokoliv se i jure i po zidovima, ubijali i sva je carska sila navalila u grad, tuku i, seku i po ulicama, u ku ama, crkvama. Gr ki car je imao u gradu na trgu hiljadu pe aka, ali ne mogu i tako brzo da prispe na [279] ono mesto gde je bio zid probijen , jer su se Turci ve bili poja ali, branio se s njima juna ki, odbijaju i poganike tako dugo dok nisu sustali, pa je tu na mestu ubijen, (a i ovi svi kraj njega). Glavu njega poginulog odsekao je jedan jani ar po imenu Sariles, doneo je i bacio pred cara govore i: "Sre ni gospodaru, evo ti glave naj e eg neprijatelja tvoga". Zapita car jednog gr kog su nja, carevog prijatelja po imenu Andreju, ija bi to glava mogla biti. Odgovori mu: "To je glava cara Draga a, gospodara na ega". A tada car obdari ovoga jani ara konjima, novcem, divnim haljinama i krasnim atorima i dao mu je agidinsko vojvodstvo i Anatoliju. Tako je osvojen Carigrad zbog podlog neverstva i la nog primirja pogani kog. S druge strane morskoga zaliva nalazi se drugi grad Galata ili Pera, grad veliki i dobar; oni su bili s turskim carem na inili primirje na ovaj na in: ako bi zauzeo Carigrad, onda bi mu svi morali biti pot injeni. I kada je tako osvojen (Carigrad) i mu ke glave sve pose ene osim dece i ena, koji su svi razdeljeni me u poganicima, Gala ani (vide i da je Carigrad zauzet) doneso e klju eve caru, i tako ih je ostavio na miru, a oti ao je ka drugim gradovima i mestima i osvojio ih je bez muke, jer su mu se svi alosno [280] pokoravali. Odatle je oti ao u Jedrene i pripremiv i se tu krenuo je u ra ku zemlju (na despota), ne otkazuju i mu primirje.

XXVII glava: Kako je Muhamed despota prevario pomo u primirja

Turski car Muhamed, na iniv i primirje s despotom da mu do smrti njegove i njegovog sina Lazara nikada ne smeta i da ga se verno i po teno dr i, kako je ranije pisano, dr ao ga se dotle dok nije zauzeo Carigrad. Jer ga je samo zato i bio na inio da bi mu bilo zgodnije da se toga lati (da Carigrad zauzme). Ali im je Carigrad zauzeo, odmah je druge godine, ne otkazav i despotu primirja, krenuo na njega u ra ku zemlju sa itavom svojom silom. im to Ra ani u e, obavesti e despota: "Turski car[281] kre e na nas veoma silno. ta treba da radimo? Mi smo ve (ranije) bili govorili da e nas turski pas [282] prevariti i zato znaj da je ovo na a zamisao: pre no to bi do lo do toga da ene na ei decu na na e o i hvataju i razgrabljuju za poganike, radije ho emo svoje glave da izlo imo i ho emo s njima da se bijemo. I zato gledaj da nam pomo dovede koga god najvi e mo e ; mi imamo na Sitnici jednu vojsku, a u Dubo ici ili na Kislini drugu, pa zato u ovoj stvari ne oklevaj". Odgovorio im je despot: "Ne mogu tako brzo imati ljude, jer u ugarskoj zemlji nema kralja Vladislava[283] , koji bi mi rado u tome bio na pomo i, zato se svega toga okanite, jer ako se pokorite turskome caru, ja u vas, tako mi boga, s bo jom pomo u osloboditi. Kada je do ao car Muhamed u Konstantinovu zemlju na jedno polje koje zovu egligovo, na granici ra ke zemlje, uv i o ljudima koji su bili na Sitnici i o drugima u Dubo ici ili na Kislini, ostao je onde etiri nedelje, ne znaju i ta da ini, na koje ljude da se okrene, tada oni koji su bili na Sitnici udari e juna ki na njegovu vojsku i potuko e i pobi e [284] mnogo Turaka kao i znamenite turske gospode . Posle toga sam car, do av i sa itavom svojom silom, porazi ih kraj jedne planine koju nazivaju Trepanja. Pri ali su Turci da otkad pamte nisu slu ali o takvoj bici od tako malo ljudi, i s takvom velikom [286] [285] silom , govore i da bi car bio do nogu potu en da su se bili svi sastali . A ovako su jedni pora eni, drugi su potu eni, a ostali su se razbe ali, i samo je gospodin Nikola Skobalji sa svojim stricem na kolac nabijen. Odatle je car krenuo i opseo jedno mesto koje zovu Novo Brdo (to jest) Srebrna i Zlatna Planina i zauzeo ga je [288], ali pomo u dogovora po kojem im je obe ao da e ih ostaviti na njihovim imanjima i da im mlade ene i mlade (ne e) plja kati. A kad se mesto pokorilo, car je naredio da se zatvore kapije i da se ostave otvorena samo jedna vrata. Kada su Turci do li u mesto, naredili su svim doma inima da svaki sa svojom slu in adi, s mu kom i enskom eljadi izi e kroz vrata iz mesta na rov, ostavljaju i sve svoje blago u ku ama. I to su i li jedan za drugim. A car, stoje i pred vratima, birao je mladi e na jednu stranu, a ensku eljad na drugu stranu, a mu karce isto tako na rov na drugu stranu, (a ene na drugu stranu)[289] , pa koji su me u njima[290] bili najistaknutiji, naredio je da se ti svi poseku. A ostatak je naredio da se pusti u grad i nikome nije bilo zabranjeno da bude na svome imanju [291]. Mladi a (koje je izabrao) bilo je po broju trista [292] dvadeset, a enske eljadi (lep e) sedam stotina i etiri; enske glave je sve razdao me u poganike a mladi e je uzeo sebi za jani are a poslao ih je u Anatoliju, preko mora, tamo gde ih uvaju. I ja sam isto tako bio tamo u tome mestu (Novom Brdu, ja, koji sam ovo pisao), bio sam uzet sa dvojicom bra e moje (i terali su nas ve Turci kojima smo bili
[287]

povereni), (a kad su nas vodili, pazili smo na to) i gde god smo za li u velike ume ili u planine, tu smo uvek mislili da pobijemo Turke, a sami[293] da pobegnemo, ali ipak, zato [294] to smo bili mladi, to nismo u inili samo to sam ja sa devetnaest drugova pobegao no u iz jednoga sela zvanog Samokovo i gonili su nas po itavoj onoj pokrajini, a kad su nas pohvatali, povezali su nas i mu ili, vuku i nas za konjima i udo je da su u nama du e [295] [296] ostav i , a posle toga (kad su nas ve . doveli) zajem ili su za nas drugi , a k tome (za mene) dva moja brata, da vi e to ne emo initi i tako su nas mirno vodili ak preko mora. I oduzeo je (turski car) despotu itavu ra ku zemlju sve do Morave, ostaviv i mu (samo) ono to je od Morave do Smedereva; i stigav i u Jedrene uzeo je sebi me u komornike osam de aka od onih koji su (bili) dovedeni (iz ra ke zemlje), a ovi su se dogovorili tako[297] da ubiju cara kad budu na no noj stra i, govore i me u sobom: "Ako ovoga turskog psa ubijemo, onda e itavo hri anstvo biti oslobo eno, a ako nas pohvataju, onda emo biti[298] mu enici pred gospodom bogom", A kad je ve do la njihova no na stra a, svi su bili pripremljeni, i svaki je imao no pri sebi. A kad je trebalo da car ide u spava u sobu, tada je jedan od njih po imenu Dimitrije Toma i . izi ao od njih kao podli izdajnik i rekao je caru ta je trebalo da se desi. Car je naredio da ih odmah pohvataju i da ih dovedu pred njega i vide i kod svakoga no pitao ih je: "Ko vas je na to naveo da ste se smeli na to odva iti, a meni o glavi da radite?" Odgovorili su mu: "Ni zbog ega [299] drugog, ve zbog velike alosti na e za na im ocevima i prijateljima na im milim". Onda je naredio car da se donesu koko ija jaja i da se u vrelome pepelu ugreju da se to [300] mogu ja e prepeku i raspale, pa uzev i (ih) iz pepela, naredio je da se svakome od njih po jedno jaje prive e ispod kolena da bi im se ile upalile i zgr ile, a onda je dao da se na kolima voze u Persiju, ne daju i im da skinu jaja sve dok se sama nisu ohladila; a posle godinu dana je opet naredio (da ih dovezu k njemu, a vide i da od njih nema ni ta, naredio je) da ih pobiju. A neki od nas, uzev i preko no i njihova tela, sahranili smo ih kraj puste crkve koju nazivaju Ne vidi sunca. A car je onoga (de aka) koji ga je obavestio u inio velikim gospodinom na svome dvoru, ali ga je potom (takva) te ka bolest spopala, koju nazivaju su ica, da se bio sasu io sve do smrti. A pogansko ime njegovo bilo je Bajdar. A to je gospod bog bio dopustio zbog njegove neplemenitosti i neverstva, i od toga vremena Muhamed nije hteo da ima u svojoj spava oj sobi nijednoga ra kog de aka. Od onih drugih de aka dao je da se (nekima) mu ki znaci[301] poseku[302], od kojih je jedan umro. Turci ovakve nazivaju hadumlkar kao kad bi rekao u kopljenici i ovi careve ene uvaju (i kod njih su kao komornici za poslu ivanje).

XXVIII glava: ta se despotu desilo ili dogodilo od gubernatora Janka

A posle toga je bio pomor u Smederevu, pa je zato despot odatle oti ao na planinu blizu Beograda i tamo je stanovao razapev i atore [303], dok bi pro la zaraza, a malo je ljudi imao sa sobom. Ipak je imao pri sebi sina Lazara; poslao je ovoga Janku ugarskom gubernatoru a isto tako Mihailu Sila iju, koji je vladao u Beogradu i tra io je od njih da

tu mo e slobodno otpo inuti; oni su mu la ljivo i neverno obrekli sve ano ga uveravaju i da je mogao stanovati bezbedno i danju i no u dok mu se bude svidelo, "i u emu god bi [304] nas potrebovao, mi emo ti rado u initi" . Osloniv i se na njihova obe anja, despot je otpustio od sebe svoje dvorane i odmarao se tu bezbedno ne staraju i se ni o kome. A posle dve nedelje Mihailo Sila i je izi ao iz Beograda s nekoliko stotina konja i udario na despota no u i odsekao mu dva prsta na desnoj ruci i uhvatio ga, a njegov sin Lazar je oti ao. Odneli su tada despota u Beograd a tamo su izra unali [305] da im da sto hiljada zlatnika i morao im je ostaviti kao jemstvo svoju enu po imenu Jerinu, a sam je oti ao u Smederevo da bi tu sumu pripremio. A obe ao je da e taj novac dati nekom vitezu koji se zvao Galvan. I tako Galvan, imaju i nekoliko stotina konja u odredu, prispeo je uskoro u Smederevo po novac, koji mu je odmah izdat. A Ra ani, ale i svoga gospodara skupili su se bili bez znanja despotovoga i njegovoga sina Lazara i krenuli su protiv Galvana i sreli su najpre njegov odred, potukli ga do nogu a posle toga su i Galvana ubili. Uzev i novac, oti li su, a niko nije znao kuda su se deli. uv i Vladislav za tako neplemenit postupak ugarskog gubernatora Janka i njegovog uraka Mihaila Sila ija, bilo mu je ao toga, a isto tako i celjskome knezu, koji je imao despotovu k er. I tako je kralj Vladislav naredio da despotova ena bude pu tena bez ikakvog napadanja, i pu tena je. Onda su Ra ani molili despota da im (ovu krivicu) oprosti to su uzeli onaj novac bez njegovog [306] nare enja , koji je u ovoj stvari bio strog. I tada su kralj Vladislav i celjski knez doprineli da im bude opro eno i oni su doneli itavu sumu u celosti i vratili je despotu, koji ju je hteo poslati kralju Vladislavu, ali je ovaj nije hteo uzeti, govore i: "Ja nemam nikakva prava na taj novac". Ali zbog toga mu je despot ipak poslao na dar pedeset hiljada (zlatnika), a za to mu je kralj bio dao neki dvor u Ugarskoj. I tada se zbog takvih dela gubernatorovih desilo mnogo svakoga zla, jer je knez celjski [307] ubijen od Jankovog sina zato to ga se Janko bojao zbog despota . A grad Smederevo zajedno s drugim gradovima posle smrti despotove i njegovoga sina Lazara do o eu ruke kralju bosanskome Toma evi u, koji je bio o enjen k erju Lazarevom. Ali je za odbranu bio veoma slab, boje i se turskoga cara. A Ra ani su, zbog gubernatorovog nepo tenja, radije eleli da Smederevo padne Turcima u ruke nego Ugrima, a kada bi se sve s dobrom voljom radilo, nikada ne bi Smederevo palo u poganske ruke[308]. Jer svaki gospodar vi e sebi stekne plemenitom dobrotom, nego r av tinom[309], pretnjom. A uzmite za primer kralja Matiju kako je mnogo za sobom ostavio zbog svoje estoke borbe i silnog tro ka. Da je bio polovinu onih tro kova koje je protiv hri ana upotrebio[310] protiv poganika okrenuo, oterao bi bio sve Turke nazad preko mora i stekao bi veliko i slavno ime od ishoda do zahoda sunca, i od gospoda boga veliku nagradu i ast od ljudi, jer bi ga hri ani na vjeki spominjali, a poganici bi pred njegovim imenom[311] drhtali. Zato upamtite, kad hri ani me u sobom vode borbu, sve se meri pred gospodom bogom i pred svima svecima i pred ljudima. A znajte da su[312] ovi poganici smeli i juna ni ne sami po sebi, ve zbog nesloge na e i mi im na om mr njom (i zajedni kim neprijateljstvom) dajemo pobede.

XXIX glava: Kako je car Muhamed zauzimao Beograd

Car Muhamed, uv i o onome postupku to je u injen prema despotu od strane ugarskoga gubernatora Janka, video je kakva je nesloga me u hri anima, skupiv i vojsku, krenuo je ka Beogradu i namislio je da prevede pe ake preko Save na drugu stranu i da ih utabori pokraj Dunava i tamo da se sna no ukopa[313] i topove da postavi[314] da ne dadu Ugrima da pritr e gradu, ali su ga odgovorili neki ljudi govore i: "Sre ni gospodaru, ne ini to, [315] jer ti nije potrebno". A potom su pak Ugri prispeli i utaborili se kraj Dunava i otuda ih je dolazilo u grad koliko je bilo potrebno. I to je bila jedna careva alost, to su ga od [316] toga odvratili, a druga, i to vrlo velika bila je to je njegov najvi i gospodin po imenu Karad a-pa a bio ovako ubijen: stajao je u zaklonu pored velikih topova i posmatrao je, a tobd ija je udario iz velikog topa u zid, pa je jedan kamen, odsko iv i od zida nazad, udario Karad a-pa u, najve eg gospodina posle cara, u glavu, i ovaj je posle nekoliko dana umro. Tre a alost je to je car hteo jo dve nedelje da tu e zidove, ali ga je Smailaga odvratio da to nije vi e potrebno, i to veruju i jani arima, jer je on bio od cara postavljen za najvi eg[317] (komandanta) nad njima. Poslu av i car njegove savete, [318] naredio mu je da juri a, (i tako su juri ali), tako da su ve bili u gradu, i tu je jani ara (ranjenih) popisano etiri stotine i nekoliko; bilo je isto tako i ne to ubijenih. Posle toga [319] smo videli jani are kako be e iz grada, a Ugri su ih tukli, ubijali, sekli, i tu ih je isto tako ne to ostalo, a drugi su se razbe ali. I tako su dakle zidovi bili posednuti s vi e (ljudi) nego ranije. etvrta alost dogodila se caru kraj topova, jer su kola, konopci, sanduci (?) i druge potrep tine koje uz topove idu, slo eni na jednu gomilu, bili prekriveni jednom nastre nicom [320] , pa je to zapaljeno preko no i i sve je izgorelo u [321] pepeo, da su samo goli topovi ostali. Car je naredio da se neki atori ostave, a sam je krenuo kao da je hteo da be i, zato se na ove atore polakomili oni iz grada, kao to da bi se uvek de avalo, jer su izleteli iz grada na atore i skupljali su ih. Kad su Turci videli da su se pe aci udaljili daleko od grada da bi skupljali atore, okrenuli su se konjanici na njih hitro, pa tuku i (seku i), navalili su na njih, i to sve do opkopa a Smailaga, boje i se da mu car ne spomene onaj savet kada je ve car, poraziv i pe ake koji su bili izleteli, oti ao dalje, vrativ i se i hote i nekakvo juna tvo da u ini, ne bi li (ponovo) mogao do iu carsku milost i udario je me u pe ake kraj opkopa, i tu je ubijen. A to je bila najve a alost poganika to im gospod bog nije dao da zauzmu Beograd

XXX glava: Kako je Muhamed prevario despota Dimitrija Morejskog ili Ahajskog pomo u primirja
Moreja je (gr ka) zemlja lepa i bogata, sva morem opkoljena, osim jednoga mesta gde se [322] [323] more nije sastavilo. Na tome mestu zidovi nisu bili sigurni . Despot Dimitrije bio je ro eni brat nekada njeg gr kog cara Draga a (Konstantina), koji je u Carigradu [324] [325] ubijen i imao je primirje s Turcima za deset godina i imao je da im daje danak svake godine po dvadeset hiljada dukata. Kada je Tur in osvojio ra ku zemlju, a Beograd se odbranio od njega, vrativ i se iz Beograda, u redu se krenuo na despota Dimitrija Morejskoga, a kada smo ve bili nedaleko od Soluna, kraj jednoga mesta koje se zove Serez, tu su prispeli despotovi poslanici, nose i danak caru, a on nije hteo od njih danka [326] uzeti, niti im odgovoriti, ve odmah otpremi Mahmut-pa u, a s njim dvadeset hiljada konjanika osim njegove vlastite vojske, da pre zauzmu zidine no to bi bile posednute, da

odmah juri aju ne bi li ga mogli zauzeti. I otpremiv i ovako ove ljude, on tek onda odgovori[327] poslanicima da ka u svome gospodaru da od njega ne e danka i da sam on k [328] njemu ide i neka se brani kako bude mogao . Potom je i ao pravo u Moreju i pre no to su poslanici morejskoga despota prispeli do Moreje, zid je ve bio zauzet[329]. A kada su poslanici po drugi put do li s dankom caru, on ga je uzeo i ovakav im je odgovor dao: "Idite i recite ta vidite, da sam namislio s va im gospodarom sam govoriti, i to ne uzmognem li ove godine, onda druge", Kad prispe tada car do Moreje, najpre naredi da se razru i onaj zid sve do temelja, a nedaleko odatle bio je jedan grad na brdu i zvali su ga Krf: pa po to nije mogao s topovima da se izveze na brdo pod grad, naredio je da se tamo [330] [331] poveze bakar pred grad do crkve svetoga Nikole, pa su tamo izlili etiri topa za ru enje i s njima je osvajao grad. Osvojiv i ga, krenuo je ka Patrasu, gde je sveti Andrija bivao, a potom ka jednome gradu koji nazivaju Leondari, i tamo je despot morejski prispeo, imaju i malo ljudi sa sobom, jer se nije nadao [332] da e od cara biti tako prevaren. I porazio mu je potpuno est hiljada konjanika. Onda se car krenuo i opseo Leondari i osvojiv i (ga), sve je najamnike posekao [333], a tako je u inio i u drugim [334] gradovima . Ostaviv i u njima posadu, vratio se natrag. A kada smo prispeli do mesta koje se zove Livadija, nedaleko od Negroponta, do li su poslanici iz Negroponta caru s darovima[335]; dav i mu darove, pokaza e mu potom veliko, debelo konjani ko koplje i tojagu isto tako gvozdenu (debelu), govore i ovako: "Care, ako mo e ovim kopljem i ovom tojagom rukovati, onda mo e i Negropont osvojiti". Rasrdiv i se, odgovori im car: "Uzmite natrag koplje i tojagu i recite svojim gospodarima da to dobro uvaju, pa kad im bude potrebno da se tim kopljem i tojagom brane". I zarekao se: "Ako Negropont osvojim i na em to drvo s tojagom, svima u im noge polomiti[336] "tom tojagom". A odatle je krenuo u Jedrene, svoju prestonicu, i tamo je boravio preko zime, a idu e godine je odmah s prole a krenuo u Moreju na despota Dimitrija. Stigav i do despota da zauzme [337] grad , ubijao je, (ljudima) kosti lomio i druge je svireposti inio besni turski pas. A to i e radio zato da mu se ljudi u gradu ne bi smeli protiviti; a svakojako ipak nije mogao te godine itavu zemlju osvojiti, ve je morao tre i put da krene na Moreju, a kad je stigao, opkolio je Dimitrija u jednom mestu[338] koje nazivaju Misistra. Tu se despot morao Tur inu predati na milost i nemilost i samo je tako ostao u ivotu, i poslao ga je car odatle s njegovom enom i sa itavom njegovom poslugom u Jedrene da ga tamo eka. A sam je uzeo u svoje ruke itavu zemlju morejsku; posev i gradove, ostavio je tamo jednoga gospodina po imenu Balabanaga, u iniv i ga vojvodom, da vlada. Pa ipak Korint nije mogao osvojiti, jer je grad veliki i vrst na morskoj obali. Zatim je car oti ao u Jedrene (pa kad je tamo prispeo), dao je despotu Dimitriju jednu veliku pokrajinu u gr koj zemlji kraj mora i grad koji se nazivao Enos, veliki i bogat. Tu je prispela i vest da je despot ura ra ki umro, i poru i car (njegovu) sinu Lazaru da zavlada zemljom, [339] govore i da mu ne e smetati sve do smrti. Onda smo krenuli na jednog poganskog kneza po imenu Ismail bega preko mora u grad nazvan Sinopa; osvojiv i grad i itavu njegovu zemlju, uzeo je sa sobom ovoga kneza u Jedrene i dao mu je jednu pokrajinu u bugarskoj zemlji i grad Stanimaku. I do la je vest da je knez Karaman, koji je ranije bio spomenut, umro. Car bez oklevanja krete u njegovu zemlju i zauze je celu, uzev i je u svoju vlast. I tu re e Muhamed: "Krenuo bih da pokorim sultana i sva njegova mesta, ali se bojim boga, da sveta mesta ne okaljam. Zato se moram toga okaniti, jer su tamo ona mesta gde je gospod Hristos i ao i ostali proroci: Mojsije, David a isto tako i Muhamed". I odatle je krenuo nazad u Jedrene.

XXXI glava: Kako je krenuo na trapezuntskog cara preko mora

Trapezunt le i kao i Sinopa s one strane Crnoga Mora (daleko ka istoku sunca). Trapezuntska zemlja je planinska i velika, sa svih strana poganicima nastanjena: sve su [340] Tatari, kao to su veliki han , i Uzunhasan, D ani beg Girej; ovi tatarski vladari radije su hteli da imaju kao suseda trapezuntskoga cara nego turskoga, mada je bio njihove [341] [342] poganske vere . I zato, polaze i na Trapezunt, veliku smo muku i nevolju videli od Tatara i Grka, jer vi e Trapezunta pored velikoga kana je jedna (gr ka) zemlja, velika i silna po narodu jednoga gospodara u kojoj je takva sloga da joj nijedan poganik ni ta ne [343] mo e u initi . Ovu zemlju nazivaju ur istan, kao da ka e : narodna sila. I ona zavisi od trapezuntskoga cara (ali ipak ima posebnog gospodara). I kretali smo s velikom mukom ka Trapezuntu, i to ne samo vojska, nego i sam car, jedno zbog daljine, drugo zato to nas je narod napadao, tre e - zbog gladi (i nesta ice), etvrto - zbog visokih i [344] velikih planina , a usto jo zbog (nekih mesta) blatnih i mo varnih jer su ki e padale stalno svakoga dana tako da je put bio (od konja) izgacan, (pa je bilo blato) konjima do trbuha. I tako smo s velikom mukom prispeli na jednu planinu blizu trapezuntske zemlje, i silaze i s ove planine nadole, put je bio iskvaren i izlokan. Sam car je imao sto kola svojih (osim druge gospode); znaju i tada da vojska zbog kola nije mogla nikuda, jer su [345] se sva kola bila u blatu zaglibila , naredio je da se kola iseku i izgore, a konje je razdao, svakome ko je samo hteo (da uzme), a onaj tovar koji je imao na kolima[346] sav je natovaren na kamile, jer je car, prema pri anju narodnom boje i se r avih puteva, [347] poveo bio sa sobom osam stotina kamila. I odatle smo i li s planina na planine i [348] dogodilo se na jednome mestu da se jedna kamila od tovarnih kamila sru ila s puta na stranu s planine i to sa sanducima koji su se potpuno polomili i tu su se kese u kojima su bili zlatnici na broju ezdeset hiljada sve bile prosule. Ali jani ari, koji su se tu bili zadesili, stali su uvati isukanih sabalja da niko ne bi onaj novac uzimao dok ne do e gospodin koji upravlja blagajnom. I tako se zbog ove kamile sva vojska zaustavila, jer [349] [350] nikakvog drugog puta nije bilo, a u to vreme je silna ki a padala. Kad je do ao car, [351] [352] zapitao je za to vojska stoji . Kad su mu ispri ali ta se dogodilo, odmah je car naredio da one zlatnike skupe, i to ko god samo (ho e i) mo e, samo da se vojska ne [353] zadr ava . Dobro je tu bilo onima koji su tu (blizu) bili, jer su neki dosta dobili. (I ja sam se isto tako pri tome zadesio, ali kasno; ve su svi zlatnici bili gde je trebalo da budu, samo je crna zemlja ostala, jer ko je mogao skupljao je i s travom i s blatom, otimaju i jedan drugome [354]). I tako je uop te, dok se nismo prebacili, nevolje bilo dosta, jer se zemlja bila tu [355] raskaljala kao testo. Cara su jani ari na rukama nosili (zbog klizave zemlje) sve do ravnice, a kamile s blagajnom ostale su na planinama. Tada je zamolio car jani are da se toga posla late i da kamile prevedu dole i morali smo s velikom mukom nazad da idemo uzbrdo i cele no i smo se mu ili s kamilama dok ih nismo preveli. I tu je car ostao toga dana na odmoru[356] i dao[357] je jani arima pedeset hiljada zlatnika da me u sobom [358] razdele, a jani arskim satnicima je pove ao plate: koji su ranije imali zlatnik na etiri dana (njima je dao na dva dana zlatnik), kako je bez gre ke i danas, jer to car na svome dvoru odlu i, to uvek bez promene ostaje.

Sa ovoga mesta poslao je car dve hiljade konjanika ka Trapezuntu, koji su tamo pora eni i pobijeni svi do jednoga, tako da od njih nikakvih vesti nismo mogli imati, [360] [361] [362] pa" je sam car krenuo sa itavom svojom silom, gde smo videli tela pobijenih kako le e. I[363] opseo je Trapezunt, jer je sto pedeset[364] la a velikih i malih do lo u pomo Crnim Morem s velikim topovima i osvajao je est nedelja Trapezunt uz veoma velike tro kove, dokle ga nije osvojio. I trapezuntski car mu se morao pokoriti na milost, i ovoga je poslao"[365] u Jedrene, a sam je zauzeo itavu trapezuntsku zemlju. Imaju i tada tako mnogo la a na moru i veliku vojsku pri sebi na suvu, car Muhamed je hteo da krene na ranije opisanoga gr koga kralja. A kad je uo da je me u njima velika sloga, ostavio ih je na miru i krenuo se nazad ka Jedrenu, pokupiv i mlade kako mu ku tako i ensku. ta se pak desilo trapezuntskome caru ispri a emo kasnije. A kada smo prispeli (nazad) do jednoga mesta koje nazivaju Niksar do le su vesti od Alibega, smederevskoga vojvode javljaju i: "S bo jom pomo i smo pobedili aure a Mihaila Sila ija smo zarobili". Car je odmah naredio da se Mihailo Sila i uva u Carigradu sve do njegovog dolaska. Zatim kad je stigao, naredio je da ga poseku a (pre toga) car se ne znam iz kojeg razloga bio rasrdio na Alibega, tako da je trebalo da bude pose en, ali po to je tako hri ane pobedio, vratio se u milost kako je i ranije bio (i za srd bu mu je oprostio).

[359]

XXXII glava: Kako je Uzunhasan pobegao Muhamedu preko Eufrata, (koji kao da te e iz raja, kako o njemu ljudi pri aju)
Uzunhasan je tatarski vladar na iju je zemlju krenuo turski car i po av i iz grada Bruse utaborio se na polju nazvanom Petnozalan. A Uzunhasan je uputio jednog Tatarina, [366] [367] slu benika svoga, ako mo e negde kakvu nezgodu turskome caru da pri ini. Tada ovaj Tatarin stupi u slu bu[368] kod Mahmetpa e, najve eg gospodina posle cara. I kad smo se odmarali na tome polju, uve e je izi ao Mahmetpa a iz svoga atora sa dva komornika u etnju, a onaj Tatarin je vrebao na njega, imaju i u rukama luk sa strelama [369], pa do ekav i ga, ili iz straha ili zbog kolebanja[370], streljao je, ali[371] r avo, te je udario Mahmetpa u pod samo elo me u o i[372], i ovaj odmah pade a komorni ci uz viku pojuri e za njim i uhvati e ga, a ujutru rano reko e caru ta se Mahmetpa i desilo. [373] Do av i sam k njemu , car je plakao tako mu je bilo ao ovoga. A onda je naredio da onoga Tatarina dovedu pred njega vezanoga i postavio ga je nauznak na zemlju, pa je [374] naredio da mu donesu dve zapaljene debele vo tane sve e, pa kad su se najve ma raspalile, stao je sam car na prvu[375] jednom nogom i okrenuo je sve e nadole (plamenom) da bi vosak s plamenom kapao na njegove o i [376] sve dotle dok mu nisu morale ispasti. Onda je naredio d elatu da mu dva komada ko e odere preko celih le a sve do ramena; i itavu nedelju dana je bio iv, izmi ljaju i mu svaki dan nove muke[377], [378] i ostavili su ga kraj puta te su ga psi pojeli. Krenuv i potom car je i ao pravo u Uzunhasanovu zemlju, a Mahmetpa u su pe aci [379] morali nositi , dok se nije izle io. Prispev i u ovu zemlju osvojio je nekoliko gradova, a mi smo pak prispeli u jedan njegov grad, vrlo utvr en, koji oni nazivaju Karahisar, to jest Crni grad. A odatle smo stalno i li za Uzunhasanom, ne bi li se gde hteo zaustaviti za

bitku; a i li smo ka Eufratu ; to je velika i iroka reka kao Dunav, te e na sever i uliva se u Crno More kao i Dunav. Kad vide car da se s njim ne mo e ogledati[381], uputi k njemu jednoga ludaka, koji mu je bio dobro poznat, i na taj na in (ga pou i da pred njim govori) kao da je od cara pobegao, [382] [383] a da se sam car dao u bekstvo , kao da ho e s vojskom da be i[384]. Pre av i ovaj ludak preko Eufrata, do e do Uzunhasana, i ovaj ga po e pitati ta sin Otomanov ho e da preduzme. Odgovori ovaj: "Sre ni gospodaru, ne preduzima ni ta drugo, ve samo hita da iz tvoje zemlje izi e, jer su auri silno prodrli u njegovu zemlju, pa zato ako bi protiv njega hteo da preduzima to, sad ti je vreme, dok ne za e u planine". Misle i Uzunhasan da je tako, otpremi svoga sina po imenu Mustafu samoga [385], a sam odmah za njim krete sa itavom svojom silom. A kad je uo car da kre e za njim, okrenuo se protiv njega. Mustafa (jednooki) po e se tu s njime tu i, sve dok Uzunhasan nije prispeo i tukli su se dva dana dok Uzunhasan nije savladan. Mustafa je tu ubijen, svi su carski konjanici tu potu eni do nogu, a da nije bilo jani ara i sam bi car bio zarobljen ili ubijen. Okrenuv i se svojoj vojsci rekao joj je Uzunhasan: "Nisam znao da je turski car s konjanicima prema meni tako slab bi od ali je s pe adijom moj gospodar, a osobito u planinama". I vrativ i se u tome nazad, krenuo je u svoju zemlju, a isto tako i turski car u svoju. A kad smo bili na jednoj planini zvanoj Kagi, stajao je tamo car itav dan i s te planine se videla druga vrlo visoka planina koju nazivaju Babil, a pod planinom velika varo Babilonija, u kojoj je velika[386] i visoka kula, ali se na tri dela prelomila. Jedan stoji a dva le e onde ka zapadu sunca; ljudi pri aju u ovoj zemlji da ta dva dela to le e predstavljaju dva minula veka ovoga sveta, a tre i to stoji predstavlja poslednji vek. Od ovoga grada te e Eufrat. S te planine krenuo je car ka jednome ostrvu na Crnome Moru ni e Sinope, i na tome ostrvu grad Misistra pokorio se njemu. Posev i ga, prispeo je na jedno polje, pred poganski grad nazvani Angora. A zaustaviv i se na tome polju, pogledao je nazad na svoje dvorske pe ake, to jest jani are i svidelo mu se to lepo u stroju idu, pa re e: "Kad bih mogao imati deset hiljada jani ara, dao bih za to mnogo". A jedan strelac od onih pe aka koji idu najbli e uz cara, stoje i kraj njega, re e: "Sre ni gospodaru, ne samo deset hiljada, nego bi i dvadeset hiljada dobro bilo da imate". Ma iv i se u hazuku, gde je imao pri sebi zlatnika, car mu dade sto zlatnika za ove re i. A odatle krenu u Brusu, a prevezav i se kod Galipolja preko mora, prispe u Jedrene u svoju prestonicu.

[380]

XXXIII glava: O vla kom vojvodi, gospodaru donje Moldavije

Dragul, vojvoda vla ki, imao je dva sina, stariji se zvao Vlad, a mla i Radul. A obojicu je dao caru Muhamedu na njegov dvor (da mu slu e); posle je umro. Kad u car za smrt njegovu odmah starijeg sina Dragulovog obdari novcem, konjima, dolamama, divnim atorima, kao to dolikuje gospodinu i otpravi ga s puno po asti u vla ku zemlju da vlada namesto oca svoga pod uslovom da svake godine dolazi k njemu i da mu se javlja, a

danak da daje kao to je i ranije bio davan. A njegovog mla eg brata ostavio je na svome dvoru. I ovaj Vlad je dolazio dva puta jedno za drugim na dvor carski, a posle nije vi e hteo da dolazi za nekoliko godina, te car posla po n-ega jednoga gospodina kojem je bilo (ime) Hamzabeg.[387] A kad je k njemu prispeo u grad koji se zove Braila, nije mu se hteo javiti, ve . je naredio svojim slu benicima da carskog poslanika zadr e (kod sebe), dok se on nazad ne vrati. Oti av i tada [388], skupio je vojsku, a to je bilo zimi, te je Dunav bio zamrzao; pre av i tada preko Dunava po ledu sa itavom svojom vojskom u carsku zemlju ni e Nikopolja, pustio je ljude da plja kaju ubijaju kako Turke, tako i hri ane po selima, po gradi ima (otvorenim), i po inio je veliku tetu caru, a naredio je da se svima kako mrtvima, tako i ivima - pootsecaju nosevi, pa ih je poslao u Ugarsku, hvalisaju i se da je toliko Turaka uni tio koliko je tih noseva bilo. Potom je prispeo u Brailu carskome poslaniku, a poslanik ni ta nije znao ta se desilo; tada je naredio da se poslanik uhvati sa svima njegovim pratiocima, kojih je bilo etrdeset [389] i poslao ih je u jednu veoma utvr enu tvr avu me u vodama nazvanu Kurista. I najpre je carskog poslanika Hamzabega dao da se nabije na kolac, a oko njega sve pratioce njegove. Potom su do le vesti turskome caru ta je sve u inio Dragul - jer su po ocu i njega tako nazivali. Tada je car poslao po njegovog brata (mla ega Dragula), a kad je prispeo u dvor, tada su dva najvi a gospodina iz carskoga saveta, jednome je ime ili prezime Mahmutpa a, a drugom Isakpa a po li[390] njemu ususret i uzeli ga izme u sebe, pa su ga [391] poveli caru tamo gde je car sedeo na svome prestolu . A kad je do ao, ustav i car ga je uzeo za ruku i posadio ga pored sebe na drugi malo ni i presto s desne strane i naredio je da se donese plava zlatotkana ode a i da mu se obu e, zatim je naredio da se donese crvena zastava i dao mu je, a uz to novce, konje, atore, kako dolikuje gospodinu i otpravio je odmah s njim etiri hiljade konjanika napred ka Nikopolju da ga tamo eka, a sam ne odugovla e i, (skupiv i vojsku) krete za njim. A kad smo bili u Nikopolju, na obali Dunava, kad al' s one strane[392] Dragul vojvoda se bio tako e s vojskom utaborio zato da bi pre io prevoz, onda car re e jani arima ovako: "Mili moji jaganjci, to je moje to je isto tako i va e, a osobito blago moje; dajte mi saveta, jer to vi treba da ka ete, kako bih se mogao na onu stranu prevesti protiv neprijatelja moga". Odgovori e mu: "Sre ni gospodaru, naredi da se spreme la e, pa emo preko no i za to glave zalo iti da bismo se prebacili na onu stranu". Tada je car naredio da im dadu osamdeset velikih opremljenih la a i drugih potreba: pu ke, topove, kumbare, lumbarde. A kada je ve bila no , posedali smo na la e i pustili smo se brzo[393] niz vodu, tako da se nisu ula ni vesla ni ljudi. I prevezli smo se na drugu stranu za stotine stopa ni e od mesta gde se njihova vojska nalazila, pa smo se tu ukopali topove namestili, velikim titovima[394] smo se okru ili, a i koljem smo se okru ili gusto zato da [395] nam konjanici ne bi mogli ni ta u initi. A posle su la e pre le na drugu stranu i i sve [396] su jani are prebacile knama. Urediv i se tada, krenuli smo lagano na vojsku s koljem, velikim titovima i topovima, a kada smo se ve blizu do njih privukli, zaustavili smo se, topove smo namestili, a za to vreme[397] oni su nam dvesta pedeset jani ara pobili iz topova. Vide i na drugoj strani

ovakvu bitku, caru je bilo veoma ao to sa svojom vojskom ne mo e biti na pomo i i bio ga[399] je obuzeo veliki strah boje i se da mu ne pobiju sve jani are (jer se sam car jo nije bio prebacio). Kada potom mi videsmo da nas tako mnogo gine, brzo smo se pripremili[400] pa kako smo imali sto dvadeset topova, odmah smo u estano po eli iz njih tu i tako da smo ( itavu njihovu vojsku s boji ta odagnali, pa smo se sami) potom pregledali i bolje opremili. Car je pustio druge pe ake, koje nazivaju azapi, kao to su u nas pe adinci, da se k nama to mogu hitnije voze, a Dragul, znaju i[401] da ne mo e spre iti prevoz, krenuo je dalje od nas a posle se sam car sa itavom svojom silom prevezao i dao nam je odmah trideset hiljada zlatnika da ih me u sobom razdelimo a k [402] [403] tome sve jani are koji nisu bili slobodni u inio je slobodnima, pa da svoja imanja posle smrti daju kome oni ho e. A odatle smo krenuli napred u vla ku zemlju za Dragulom, a njegov brat je bio pred nama; i mada je vojvoda vla ki imao malu vojsku, ipak nas je bilo strah i veoma smo ih se uvali, okru uju i se svake no i koljem, i nismo se sa uvali[404] jer[405] udariv i na nas [406] [407] no u, tukli su, ubijali ljude konje, kamile, atore plja kaju i nekoliko hiljada Turaka su pobili, a caru su veliku tetu naneli, a[408] drugi su Turci pred njima be ali[409] jani arima, ali su ih jani ari tukli, ubijali, gonili od sebe, da ne bi bili od njih smlavljeni. A posle su Turci doveli nekoliko hiljada Vlaha, koje je car naredio da ih seku napola. Kad vide e Vlasi da se (s njima) zlo de ava, odstupili su od Dragula i pristupili njegovome bratu. A on je oti ao u Ugarsku kralju Matiji, pa ga je Matija morao baciti u tamnicu i bacio ga je zbog njegovih surovih dela koja je po inio. Tada je car, dav i [410] [411] zemlju bratu njegovu, oti ao, a posle su Turci po eli pri ati caru kako su pre toga te ke borbe bile u Vla koj, i da je Turaka mnogo poginulo od njih pa zato treba o tome dobro razmisliti. Odgovorio je car Muhamed: "Dok Vlasi dr e Kiliju i Beograd, a Ugri ra ki Beograd, dotle ih ne mo emo pobediti". Prispev i u Jedrene, car odmah krete ka Galipolju, uzev i jani are sa sobom, a tamo se ukrca u ratne la e, koje nazivaju maune, galije, galace, bergante i druge razli ite. Uzeo je sa sobom isto tako topove za ru enje i prangije koje biju u visinu i bacaju kamenje na gradove, i otputovao je na ostrvo Mitilenu, tamo gde je svetoga Pavla zmija bila[412] ujela. A zato je tako brzo (prispeo) da bi na Mitileni onoga gospodara stigao, da se ne snabde ljudima. Prispev i tada, odmah je opkolio i tukao topovima i prangijama veoma estoko, dok ga nije osvojio, ali pomo u ugovora koji nije odr ao, jer je svu slu bu koja je tamo bila dao pose i, pa i samoga gospodara. Zauzev i sva mesta i posev i gradove, krenuo je nazad u Jedrene (a kad je prispeo), poslao je poslanstvo kralju Matiji u Ugarsku, jer[413] Matija jo nije bio krunisan, da s njime primirje na ini, jer se s te strane najvi e bojao. A kad je primirje na inio, okrenuo se na kne eve arbana ke i pokoravao je jednog za drugim vrlo lako zato to je jedan posmatrao dok je drugi pokoravan. Samo se jedan odbranio od njega, koji se zvao Skender Ivanovi , ovaj je bio jo kao mladi uzet me u jani are za cara Murata i na sve careve poslove je bio zatvorio o i zato [415] da bi se mogao u svoju zemlju nazad vratiti kad stekne carsku milost. A desilo se tada da je car jednom rekao: "Skendere, tra i od mene koje ho e vojvodstvo, da u ti ga". A
[414]

[398]

ovaj je molio da mu da Ivanovu zemlju, ne govore i da je bio Ivanov sin, i car mu je dao, i zavladao je njome, osim gradova ali je posle jani are koji su bili u gradovima nekako prevario i udaljio, a sam je zavladao njima. Potom ih je car Murat pod njim opet osvajao, ali mu ni ta nije mogao u initi. A isto tako ga je i Muratov sin Muhamed morao ostaviti do smrti, jer je onome ko poznaje njihovo (ure enje i) polo aj vrlo lako da se brani od [416] Turaka. I tako se Muhamed, osvojiv i itavu arbana ku zemlju[417] osim Skenderove, vrati u Jedrene, a tu su bili do li poslanici od bosanskoga kralja Toma a i tra ili su primirje.

XXXIV glava: O primirju kralja bosanskoga

Tada je kralj Toma tra io od cara Muhameda primirje za petnaest godina, a uto je car poslao po ljude, da svi budu gotovi i da do u u Jedrene, i niko nije znao kuda e se s tim ljudima okrenuti. Tada su bosanski poslanici morali ekati odgovor, ne znaju i ta se de ava sve dotle dok itava vojska nije bila gotova. I tako sam se desio ja[418] u jednoj zasvo enoj odaji u kojoj je bilo dvorsko blago, i to zato to je mome mla em bratu bila poverena ta odaja da odatle nikuda ne odlazi. I tako po to mu je te ko bilo (samome), poslao je po mene da k njemu do em[419], a ja sam bez [420] odugovla enja po ao k njemu. A odmah posle mene (dva gospodina) savetnika carska Mahmutpa a i Isakpa a, po o e[421] isto tako u onu odaju, i to samo njih dvojica. I [422] sko iv i moj brat mi re e to, a ja pak, ne mogu i u initi[423] da me ne vide, ostao sam [424] sam me u sanducima a kad su do li, moj brat im je prostro ilime. Seo jedan pored drugoga i po eli su se savetovati to se ti e bosanskoga kralja. Re e Mahmutpa a: " ta da radimo? Kakav odgovor da damo bosanskome kralju?" Odgovori Isakpa a: "Ni ta vi e, nego mu dajmo primirje, a sami se krenimo za njima, jer ina e bosansku zemlju ne bismo [425] mogli osvojiti, jer je zemlja planinska, a k tome e imati ugarskoga kralja u pomo i, Hrvate i druge gospodare, i tako e se osigurati da mu se posle ni ta ne e mo i u initi. Pa zato dajmo im primirje, da bi mogli otputovati u subotu, a mi emo za njima krenuti u sredu sve do Sitnice blizu Bosne. A niko ne e znati kuda e se odatle car okrenuti." I po to su tako svoje savetovanje uglavili i izi li da odu caru, i ja sam iza ao za njima. Sutradan rano ujutru utvr eno im je bilo da se primirje potpuno i verno odr ava za petnaest godina. I oti ao sam sutradan, u petak, u njihov stan i rekao sam im: "Gospodo draga, imate li s carem primirje ili nemate?" Oni su odgovorili: "Zahvaljujemo gospodu bogu, jer smo dobili sve to smo hteli". A ja sam im rekao: "Tako mi boga, velim vam da vi nemate nikakvog primirja." Stariji je hteo od mene vi e da sazna, ali mu nije dao mla i, misle i da ja zbijam alu. I pitao sam ih: "Kojega ete dana po i odavde!" Oni reko e: "Ako bog da, u subotu ujutru". A ja im rekoh: "A mi emo za vama, ako bog da u sredu sve do Bosne. Ovo vam doista[426] govorim da biste dobro zapamtili". [427] (A oni se [428] na to zasmeja e). I ja sam oti ao od njih. Na onom istom savetovanju me u onim pa ama zaklju eno je bilo ovo: im car izi e iz Jedrena, odmah da bude pose en trapezuntski car. I tako se odmah i zbilo: mi smo krenuli

na put u sredu, a car je u petak pogubljen, a mi smo i li sve do Bosne i prispeli smo do jedne zemlje bosanskoga kneza[429] koji se zvao Kova evi , i iznenadno napadnut pokorio se caru, i (car je) potom naredio da se ovaj pogubi a onda je krenuo u kraljevsku zemlju i opkolio je najpre grad Bobovac; sa sobom nije imao topova, te je naredio da se odmah pod gradom liju i ovim topovima je osvojio grad. A poslanici koji su putovali po primirje (tu smo ih na li i) govorili su sa mnom se aju i se[430] onih ranijih stvari ali je ve bilo kasno. Po to car posede grad, krenuli smo ka Jajcu, a zbog brzine poslao je napred Mahmutpa u sa dvadeset hiljada konjanika ne bi li mogli kralja Toma a negde iznenaditi u kojem gradu, jer je uo da nikakvih pratilaca nema pri sebi. A on, znaju i ve o Turcima, mu io se jadnik i no u i danju ne bi li mogao to je mogu e br e skupiti to ljudi. I tako je do ao u grad zvani Klju , hote i da tu malo u podne otpo ine. Ali su uto najednom Turci [431] prispeli (u ovaj grad) i oko grada su jurili, ne znaju i da je tu kralj Toma bio, dok ne istr a iz grada jedan lupe i ne ispri a Turcima za kola da je kralj u tome gradu. Kad to u Mahmutpa a, opkoli grad, a sutradan nagovori e kralja (da izi e) iz grada dole, zaklinju i se na knjigama od sapuna kako njegovoj glavi ni ta ne e biti. Potom je car Muhamed stigao u Jajce, pred kojega su doveli kralja samdrugoga (s drugim njegovim prijateljem). Kad vide e tada vojnici koji su bili u gradu da je njihov gospodar su anj, pokori e se (Turcima). I posev i grad, car naredi da se kralj samdrugi pose e, a onda zauzme itavu njegovu zemlju. Posev i grad, krenuo je nazad u svoju prestonicu, a mene je bio tu ostavio u jednom gradu zvanom Zve aj, nedaleko od Jajca i dao mi je pedeset jani ara za posedanje grada i platu za pola godine za svakoga, a i drugih Turaka sam imao (oko) tridesetak za pomo . A kad je car napustio zemlju, kralj Matija je, ne oklevaju i, [434] s jeseni stigao u Bosnu i opkolio je Jajce, a isto tako i Zve aj, u kojem sam ja bio. A [435] Bo njaci, koji su se bili Turcima pokorili i (ipak) s Turcima bili u gradu i u varo i, utvrdili su se u jednoj kuli na kojoj je bila istaknuta turska [436] zastava. I utvrdiv i se tako (pokorili su Turke i) bacili zastavu dole, a Turke su tukli. Vide i to, Ugri pristupi e hitro i smelo onoj kuli, i u li su u varo pa su se i u varo i utvrdili. Turci su pobegli u grad i zatvorili se. A kralj Matija je ostao tu osam nedelja napadaju i ih, a drugu vojsku je poslao s topovima ka Zve aju, napadaju i ga; zidovi su na ovome gradu bili veoma slabi, a k tome su bili tako ru eni da smo uvek no u radili, popravljaju i ih ponovo, i tako smo se dugo dr ali dok najpre grad Jajce bi osvojen, i kad ga Matija zauze po ugovoru, krete ka svojima u Zve aj i mi smo se morali pokoriti; i tako koliko god je bilo Turaka na Jajcu i Zve aju malo ih se u Tursku vratilo, jer je Matija eleo da ih ima pri sebi. A ja sam hvalio gospoda boga to sam se asno (iz tamnice) vratio me u hri ane. Osvojio je tada Matija Jajce i Zve aj, a u to vreme Bosnom je upravljao jedan vojvoda Muhamed Mumjatovi , a umesto njega u Jajcu njegov inovnik po imenu Jusuf Haramiba a, a ovaj je bio ostao kod kralja Matije sa mnom i s drugim Turcima.
[432] [433]

XXXV glava: Kako je posle godinu dana Muhamed ponovo do ao u Bosnu

Car Muhamed, uv i ta se zbiva u Bosni, posle godinu dana krenuo je nazad, osvajaju i [437] gradove, a nemaju i topova sa sobom, naredio je da alju tamo po njih, i tuku i iz ovih sru io je bio sve zidove (Jajca), a posle toga je po eo juri ati, a carska zastava je ve bila na zidu, sve dok se jedan pe ak iz grada nije po eo s jednim jani arom tu io [438] [439] [440] zastavu. A tako su se dr ali, da su obojica pala s grada dole i ubila se. Vide i car njihovo juna tvo, da su se varo i grad od njega odbranili, naredio je da se odmah [442] topovi dovuku do vode koju zovu Vrbas, blizu varo i i da ih tamo bace gde voda sa stene pada, da ih niko ne mo e izvu i, pa je odatle krenuo dalje i vi e se toga nije la ao. I odlaze i u svoju zemlju pokorio je jednog bosanskog kneza (i njegovu je zemlju osvojio). uv i o opsedanju Bosne, kralj Matija se krenuo protiv (Turaka) u pomo , ali kad je saznao da se car ve povukao, vratio se nazad. I tako je Jajce ostalo neosvojeno. A posle toga je Muhamed osvojio Negropont i zapitao je za onu gvozdenu batinu (koju su mu doneli), pa kad je nije na ao, naredio je da im se noge prebiju, da bi svoju (zlu) zakletvu ispunio (koju nikada nije odr avao, jer je bio izdajica, a o zakletvi ili o veri malo se starao).
[443] [441]

XXXVI glava: O velikom turskom blagu, kako je car naredio da se prebroji.[444]

Posle ovih borbi naredio je car Muhamed Titrek-i-Sinanu[445] da prebroji sve blago i tovar [446] njegov, da bi mu mogao re i koliko hiljada ljudi i za koliko godina bi mogao izdr avati za gotov novac, nemaju i nikakve pomo i ni od zemlje, ni od prihoda. Titrek-iSinan je prema carskome nare enju za etiri nedelje sve to prebrojao i rekao caru govore i: "Sre ni gospodaru, mo e izdr avati za deset godina 400.000 [447], i da im plati potkovice i eksere, to jest itavu platu i tetu." Ali on[448] to nije tako razumeo, da mo e svake godine toliko mnogo izdr avati, nego za deset godina, svake godine po etrdeset hiljada[449] pa bi svega bilo etiri stotine hiljada. I tada re e car: "Jo nisam gospodar, jer [450] te zemlje koje dr im sve su tu e a to je (mislio) o onima koje je bio od hri ana silom osvojio s one strane mora. A u to vreme ulo se da sam papa sa itavim hri anstvom ide na Turke. I tada car, boje i [451] se da mu se sve hri anske zemlje koje je bio osvojio ne usprotive, pozvao je preko glasnika najstariju gospodu po svojoj zemlji da (se kod njega skupe pa kada su k njemu) do li savetovao se s njima govore i: " ujemo da kauri ho e na nas veoma silno da napadnu; ta na to ka ete? Pa posavetujte me, jer ja mogu izdr avati za deset godina etiri stotine[452] hiljada ljudi". Ovi mu odgovori e: "Sre ni gospodaru, kad ima toliko mnogo,

kreni na njih u njihovu zemlju. Bolje ti je (da ide k njima), nego da ih kod ku e eka ". I naredio je[453] car da se donese veliki tepih (daju i im) kao primer i da se pred njima rasprostre, pa je (skoro) u sredini naredio da se stavi jabuka i zadao im je ovaj zadatak: "Mo e li ko od vas uzeti ovu jabuku ne staju i na tepih?" I raspravljali su me u sobom misle i kako jabuku da uzmu ne staju i na tepih, kako bi to moglo biti. I nije niko od njih mogao da se doseti tome. I sam car, pristupiv i tepihu, uhvati obema rukama ivicu tepiha i svijaju i ga pred sobom i ao je napred za njim, dok ne dohvati jabuku, pa onda ponovo ra iri tepih kao to je bio i re e gospodi:"Bolje je kaure malo pomalo otkidati, nego u njihovu zemlju krenuti zato to smo u opasnosti. Jer kad nam tamo malo ne bi po lo za [454] rukom , onda bi nam se sve zemlje usprotivile". I re e jedan gospodin po imenu Esebeg Avranezovi : "Sre ni gospodaru, odavno pri aju o tome rimskome popu kao da kre e [455] [456] na nas sa itavim hri anskim svetom . Pa kad bi ak i na svinji jahao i tada bi ve davno kod nas bio. Pa zato, ta ste zapo eli to i radite, ne osvr u i se na kaurske vesti". I tako su pohvalili i njegovu re i carev primer. I u tome je po alio car jednoga Grka hri anina, prema kojem je bio milostiv, po imenu Toma a viteza i re e mu: "Kako vi mislite o va em rimskom popu?"[458] Ovaj mu odgovori, govore i: "Sre ni gospodaru, mi smatramo da su do onog samog jednog pape koji se zvao Damazus sve pape bile svetitelji, a posle njega nijedan".[459] I re e car: "Svi ste vi (zajedno s va im papom) zabludeli i zato, Toma u, primi Muhamedovu veru, jer je istiniti nego va a". Na to Toma umuknu, a to se zbivalo u Jedrenu na novom carskom dvoru. Car Muhamed, obdariv i gospodu, otpusti ih ku ama. [460] Zato znajte da je turski car veoma nesiguran, a Turci se veoma boje toga da se hri anstvo ne bi pobunilo i navalilo na njihovu zemlju, jer kad bi to videli (robovi) hri ani, koji su pod njima (u ropstvu), svi bi im se kao i hri ani usprotivili,[461] jer sam mnogo puta od njih slu ao (da se toga veoma boje), te molimo gospoda (Joga da to [462] da. A posle toga je car Muhamed umro p sahranjen je u Carigradu, a posle njega. su dva sina ostala, jednome je ime D em sultan, a drugome Bajazit. ;
[457]

XXXVII glava: Kako su se ova dva brata po o evoj smrti borila me u [463] sobom
Sinovi cara Muhameda D em sultan i Bajazit vodili su borbu me u sobom o carstvo nekoliko godina. D em sultan je bio izgnan iz zemlje, a Bajazit je postao, sultan, koji sada vlada.[464] Ovaj ga ikakav rat nije preduzimao, jer nije imao s kim, zato to je njegov otac bio itavo hri anstvo u onim krajevima pokorio pod svoju mo osim ugarske i poljske kraljevine. Ali je ipak osvojio Kafu na Crnome Moru s one strane, a u vla koj [465] zemlji Kiliju i Beograd. A kod Turaka postoji ovakav obi aj: kad posle cara ostanu dva brata pa me u sobom vode borbu[466], ko se pre skloni u dvor me u jani are, ovaj (s njihovom pomo i) carstvo dobije, ali mu zato[467] sklonjena blaga (ne daju dok jedan od njih carstvo zauzeo, kakvo [468] [469] je jedno nad Carigradom pet italijanskih milja u tvr avi Jenihisar, kao da ka e u

Novom gradu. Pa kad bi neko od bra e hteo ne to od blaga da uzme, nikada ne e dati nijednome, a tvr ava je sigurna i dovoljno snabdevena onako kao T[red neprijateljima[471] i odgovori e svakome od njih koji bi hteo da do e do blaga: "Sre ni gospodaru, dok me u sobom vodite borbu. nijednome ne e biti ni ta izdato". Ali kada ve neko od njih sedne na carski presto (bez smetnji drugoga), tada onaj kome je tvr ava poverena, uzev i klju eve, caru e ih doneti, od grada i od itavog blaga. A car, obdariv i ga, ponovo e mu klju eve poveriti [472] da onako upravlja kako je ranije za davnih (vremena) bilo.

[470]

XXXVIII glava: O poretku koji je u turskoj zemlji

Prva je stvar i red u turskoj zemlji [473] da car sve gradove u svima zemljama svojim sigurno dr i u svojoj ruci, posedaju i ih jani arima ili svojim vaspitanicima, ne daju i nijednog grada nijednome gospodaru [475]; ako bi neka varo bila ogra ena i grad u njoj, car ga dr i posev i ga svojim ljudima. A ove jani are koji su u gradu sam snabdeva, da ne [476] bi imali potreba kad bi bili opkoljeni; vina niti ikakvog drugog pi a u gradu nemaju. A za drugo vreme osim opsade svaki ivi ima svoju platu. Platu im iz carskoga dvora daju za svaku etvrtinu godine potpuno bez gre ke, a daju im isto tako i jedno odelo godi nje. A u gradu je ovakav poredak: postoji jedan koji nad svima upravlja, kojega zovu dizdar, kao da ka e komandant mesta; drugi je posle njega inovnik kojega zovu ehaja, kao kad bi rekao upravnik, posle njega su potom buljukba e, kao da ka e desetari, a ako bi bio ve i grad, onda je vi e na njemu dvorana i nemaju nikakvih drugih prihoda osim plate. Dizdar za svaki dan ima pola zlatnika, ehaja - za etiri dana zlatnik, desetari - na osam dana zlatnik, a ostali pak na deset dana zlatnik, od toga moraju iveti i ne smeju dirati carsku zalihu, osim kad bi bili opsednuti. Isto tako sami moraju no u pa ljivo stra ariti, a kra; kapije uvek da budu dva vratara, a kapija isto tako uvek da [477] zatvorena bude, osim kapid ika; ako ko ide nadole ili nagore, nikoga ne e pustiti bez proveravanja. A ako bi bila kakva pre na potreba pa bi trebalo da vojvoda u e u grad da pregleda kakav nedostatak, tada ne mo e do i s mnogo ljudi, jer ga ne e pustiti, ve samo [478] sa etvoricom ili petoricom. A ovako se gradovi carski snabdevaju, a isto tako i itavo carstvo tursko, od najvi ega do najmanjeg: bio bogat ili siroma an, svaki u carsku ruku gleda, a car pak sve dalje snabdeva, svakoga prema njegovom dostojanstvu i zaslugama. I tako nijedan gospodin nema po tome obi aju ni ta svoje nasledno. Mada neka velika gospoda imaju svoja nasledna (imanja), ali ne mnogo; i zato kad bi im car oduzeo (imanje), a mogli bi [479] pri sebi da zadr e svoju poslugu, ive tako sve do carske pomo i, jer car uzme jednome kad ho e, a da drugome (kome ho e), a onaj kojem oduzme, odlazi na dvor i provodi godinu ili dve na dvoru. Car opet oduzme od drugoga i da tome. A takvih kojima oduzimaju i drugima daju ima na dvoru oko dvesta i zovu ih mazul. I zato im car uvek poma e novcima te imaju me u sobom takav obi aj da se ni o emu ne brinu, govore i me u [480] sobom: "Ako bog da zdravlje caru, da e mi drugo bolje". A razlozi su za to im imanja oduzimaju i drugima daju jer : [481] ko nepravdu ini ubogima, tome najednome ne e biti opro teno, ve ( im car sazna), oduzima od njega i daje drugome; drugi razlog: ko carsku slu bu zanemaruje,[482], jer je svakome nare eno kako ko ima da slu is ime.

Postoji isto tako obi aj u Turskoj da kad ko ima sinove a postaju odrasli on ih uzima sa sobom u rat i predstavlja ih na carskom dvoru. Tada (car) daje svakome od njih onoliko [483] koliko ima otac, i jo vi e, a nikome bez razloga ni ta ne e oduzeti. A ovo je li na carska kontrola da svake godine alje etiri gospodina iz svoga dvora na etiri strane svoje zemlje da posmatraju da se negde nekakvome ubogome oveku ne ini nepravda od njegovoga gospodara. Tada ova gospoda imaju pravo da ka njavaju na smrt, oduzimanje imanja, kako ko zaslu i. A ova gospoda poslanici prozvani su hajfsorud i, kao kad bi rekao isle iva i nasilja. A kad ve do u u svoje pokrajine, tada narede da se po mestima vi e da oni kojima se nekakva nepravda ini do u k njima. I urediv i tamo sve stvari, [484] odlaze nazad na carski dvor (i bivaju) obdareni. Isto tako postoji obi aj: kad bi dvoranin carski putovao ili i ao po svojoj potrebi nekuda, pa bi se desilo da bude ubijen na bilo koji na in, tada onaj koji ga je ubio, [485] ako bi bio uhva en, glavu bez milosti gubi, a itava ona pokrajina gde se to desilo bez ikakvog oklevanja mora polo iti dve hiljade u carsku blagajnu, a to zato to to nisu spre ili. A [486] [487] velika gospoda imaju tako veliki strah od cara da kad bi i najni i carski dvoranin nekome ne to narednoj ovaj to odmah mora izvr iti, boje i se careva. A carski dvorani gde bilo da do u (malo ili mnogo), svuda im po ast ukazuju po selima i gradovima, a to sve iz opreznosti.

XXXIX glava: O ure enju carskoga dvora

A na carskome dvoru ovakvo je ure enje i carski savet je najvi i i najglavniji nad itavom njegovom silom. I to oni u ine (ili odlu e), to ( e sve biti) u injeno. Turci ih zovu vezirler ili pa alar i takva savetnika ima samo dva. A to car zato ini da ne bi sebi [489] [490] [491] zadavao brigu sa velikim savetom, ne znaju i iju najpre da poslu a, a na emu da se zaustavi. Postoji na dvoru isto tako taj obi aj da nijedan pa a niti ijedan inovnik ni ta novo ne ustanovljava, da se ne bi uprava dvora kolebala, ve kako je izranije iz starodavnih vremena ure eno toga se (i danas i svakad) dr e i na tome ostaju. Carski savet se nikada ne savetuje kraj cara, ve od njega daleko, i to samo ova dvojica u drugome gnezdu,[492] ali ako je to napolju, onda imaju razapet naro iti ator,[493] koji nazivaju tani ik adiri, kao kad bi rekao ator za savetovanje. A drugi ator je veliki, gde se car pokazuje na polju, a zovu ga epira. Pozvav i tu poznate ljude preda se, pitaju svakoga gde se ta de ava, pa kad uju, sve to popi u to je ko pred njima rekao. A posle njih dvojica [494] me u sobom raspravljaju, pa to je (i to se u ini) najbolje II va nije, to iznose sa sobom pred cara. Pa tek kad car sam razmotri to i kad se posavetuju zajedno na [495] emu treba da se ostane, zaklju iv i potpuno savetovanje, odlaze od cara i nare uju to je potrebno, a car se sam o tome stara. Kad god upadnu u (koju) zemlju i narod pokore, tada carski pisar odmah za njima ide i to god je de aka, sve u jani are uzima, a za svakoga daje pet zlatnika i alje preko mora (u Anatoliju, gde ih vaspitavaju). Takvih de aka biva oko dve hiljade. A ako od [496] neprijateljskih ljudi ne bi ni ta dobio, onda u njegovoj zemlji koji god su hri ani i imaju de ake od njih uzimaju u svakome selu, odrediv i koliko koje selo mo e dati
[488]

najvi e, da bi ipak broj bio uvek potpun. . A ove de ake koje iz svoje zemlje uzima zovu ilik, i posle svoje smrti sav svoj imetak mo e svako od njih ostavljati kome ho e. [498] Ali one koje uzima od neprijatelja zovu pend ik; ovi posle svoje smrti ne mogu ni ta ostaviti, ve sve prelazi caru, osim ako se tako ponese i zaslu i da bude oslobo en,[499] taj mo e dati posle svoje smrti kome to ho e. A na ove de ake to su preko mora car ni ta ne tro i, ve ih oni, kojima su povereni moraju izdr avati i potom otpravljata kuda se naredi. Onda ih uzimaju na la e, one koji na to pristaju, i tako se voze [500] i ve baju da se [501] u ratu tuku i na megdanu. Otada se ve car o njima stara i platu im daje. Odatle bira za svoj dvor one koji su izve bani i platu im pove ava. Mla i starijeg mora slu ati, a koji [502] poodrastu i do u do mu anskog uzrasta, te daje na gradove (za stra u), kako je ve pisano. A na dvoru jani ara biva oko etiri hiljade, me kojima je ovakav poredak: oni imaju nad sobom hetmana, kojega zovu aga; to je veliki gospodin: ima platu deset zlatnika na jedan[503] dan, a njegov upravnik zlatnik za svaki dan; satnicima (daju) na dva dana [504] zlatnik, desetarima na osam dana zlatnik, ni ima na deset dana zlatnik. Isto tako imaju platu od cara svi njihovi sinovi koji prestanu da budu de aci. A nijedan [505] dvoranin kad ne to sebi dopusti ili skrivi, ne biva ka njen oduzimanjem plate, ve smr u. A ipak nijednog dvoranina ne smeju ka njavati[506] javno ve potajno, zbog drugih dvorana da se ne bi pobunili. Isto tako nijedan jani ar niti njihov desetar ne sme jahati na konju, osim [507] samoga hetmana i njegovog upravnika. Sve je to isto tako me u njima ure eno : jedni [508] su strelci, koji streljaju iz lukova, drugi su strelci ( to iz pu aka ili) iz topova (biju), neki iz malih pu aka, neki iz velikih pu aka lu nica, i svakoga dana moraju se pokazivati s oru jem pred svojim hetmanima. I daje svakome svake godine zlatnik na luk, a uz to dolamu, ko ulju, velike ga e na injene po njihovom obi aju od tri lakta platna i ko ulju od osam. Ima car isto tako na svome dvoru est stotina Tatara konjanika koji imaju nad sobom dva hetmana, zovu ih gariblar suba lari, i svaki pod sobom ima trista (ljudi). A ovima je ime garib jigitler, kao kad bi rekao sirotinja u slu bi. Njihovim hetmanima (daju) po dva zlatnika na dan, nekim drugima po zlatnik i po, nekima po zlatnik, nekima po polovinu pa sve do orta, a osim ovih sirotana nikoga drugog na carski dvor ne primaju, jer su svi ovi vaspitanici. A od tih vaspitanika bira ezdeset odli nih de aka[509] u jednu etu i zovu je solak, a njihovog hetmana solakba a; njegova plata je svakoga dana jedan zlatnik, a ovi pred carem idu s lukovima. Druga dvorska eta je est stotina[510] kapid ija, dva su hetmana nad njima, zovu ih kapid i ba lari, svaki pod sobom ima po stotinu ljudi. Ovi ja u na konjima. Plata njihovog hetmana je za svaki dan dva zlatnika, a drugima na est dana zlatnik. Tre a dvorska eta vi ega reda izabrana je isto tako od onih vaspitanika, oni isto tako ja u na konjima. Ima ih est stotina, dva hetmana imaju nad sobom, zovu ih ulufed i be lari, svaki ima po tri stotine ljudi pod svojom upravom njihova plata je dva i po zlatnika za svaki dan, a ostalih za etiri dana zlatnik; ovu etu zovu ustlafad ir. etvrta eta (od ovih vaspitanika) jo je vi a i zovu je sulah-dari a ima ih trista, njihov hetman je sulahdarba a, za svaki dan ima tri zlatnika plate, a drugi pak zlatnik, zlatnik i po, dva. Njihov posao je da vode konje pod carem, kada je potrebno, nekome padne tek za godinu dana ili za godinu i po jedanput da vodi (ili za dve godine). Peta eta je i najvi a, zovu je spahi oglani, kao kad bi rekao gospodarski sinovi, i ovi na konjima ja u

[497]

kao gospoda; ima ih trista, njihovog hetmana zovu spahilar suba a pet zlatnika ima za svaki dan, a drugi po dva, po dva i po, (i po tri i po), kako ko zaslu i, a ovi imaju tu du nost da idu za carem gde naredi sa sabljom, a isto tako s lukovima, opasav i se, i sa strelama.[512] Nekome ispadne da jedanput na godinu dana nosi (ili za dve godine), svi su oni konjanici i siroti i svi (trpe i ki u ili sneg) zajedno moraju no u le ati oko cara i [513] uvati no nu stra u utke, pa bila ki a, bio sneg ili zima, svaki mora na svome mestu ostati; svake no i ih je pedeset a ponekad sto, kada je potrebno. I niko se ne mora starati ni o kakvo oru je, sve to car snabdeva ta kome pripada prema njegovome [514] dostojanstvu, bio on pe ak ili konjanik. A isto tako je i slu ba na konju prema njihovu obi aju. A one to jelo nose zovu e negirler; ima ih osamdeset, njihova hetmana zovu e nigir ba i, njegova plata je dva zlatnika na dan, a drugih po zlatnik, po pola. Komornika ima pedeset, zovu ih ih oglanlari, njihova hetmana kihter ba i, on ima na svaki (dan) dva zlatnika plate a komornici po pola zlatnika, imaju tako e dovoljno hrane, kao i za konje. Car isto tako sam ima hiljadu slobodnih konja iz godine u godinu pod svojim sedlima, i ove razdaju, kad je potrebno, sa sedlima i s opremom, a osobito kad je velika bitka. A konju ara ima dvesta, koji konje nadgledaju, a imaju tako e svoje konje (naro ite) od cara; svaki ima na osam dana zlatnik, a najvi i njihovi gospodari se zovu mehterba e i imaju na dan dva zlatnika. Ima tako e ezdeset izabranih kamila koje nose carsko blago; svaka kamila ima ezdeset hiljada u sanducima. A ima etrdeset drugih koje nose kuhinju i provijant. Drugih ima isto toliko koje nose atore (ili carske adore); ove[516] isto tako nose truba ke atore[517] i [518] njihove sve potrebe, i nose etiri velika bubnja : jedna kamila nosi dva druga druga dva; zovu ih ko , u koje bubnjaju samo kad je velika bitka. A onih[519] drugih (bubnjeva) velikih i malih ima mnogo. A onih kamila koje nose oru je ima trista. Zato to nemaju nikakvih kola, da ne bi s njima zaka njavali kada u rat idu. Oru ara koji oru je iste i prave ima ezdeset i svi su konjanici; njihovog majstora zovu d ebed iba i; on ima na dan zlatnik, a drugi na osam dana zlatnik a to tako uvek iz godine u godinu. A onih pak koji razapinju carske atore ima ezdeset, zovu ih mehterler, svi su konjanici, njihovog stare inu zovu mehterba a, on ima na svaki dan pola zlatnika, a [520] drugi na osam dana zlatnik. Ima isto tako dvanaest izabranih zasamarenih ivotinja koje njegovu posteljinu i krevet nose, kao i novac koji treba da mu je pri ruci, kao [521] [522] njegovo li no blago; a ovih kamila to to nose ima etiri stotine dvanaest , jo ne to praznih, kad bi se nekoj ne to dogodilo, da bi na njeno mesto bila druga. (I tako) oru ara (i) onih koji razapinju atore, onda onih koji neguju kamile, kuvara, truba a ima na broju trista dvadeset konjanika; a svih je dve hiljade i etiri stotine pedeset. Dvorskih jani ara pe aka ima tri hiljade i pet stotina i ne to vi e. (I tako je broj pe aka i konjanika carskih dvorana oko est hiljada).
[515]

HL glava: O boju i o turskoj pripremi

(Ovakav je borbeni red kod Turaka najvi e za odlu nu bitku): Zastava carskih ima etiri, koje pripadaju dvoru. Jedna[523] je bela zlatnim slovima pisana, i ona je iznad svih, jer ozna ava da je tu itava carska sila, i zovu je alem-isand ak, to jest zastava itave sile. Druga je zastava crvena - dvorske konjice. Tre a je zelena i crvena, etvrta uta i crvena, i ove su jani ara dvorskih pe aka. I kad god se razviju te etiri zastave tu je i car me u svojim dvoranima. (A vojska carskoga dvora) na ovaj na in (se ure uje): dvorski konjanici (stoje) pored njega[524], pred njim jani ari, za njim kamile, a oko njih svuda jarak (se na ini i bedem); ispod jaraka veliki titovi su u zemlju pobijeni (sablje su isto tako vrlo o tre i pripremljene i drugo ratno oru je je bogato opremljeno, pa bi se zato i [525] na i morali isto tako dobro pripremati), oko jaraka svuda je nasut bedem nagore, i na ovom (bedemu) svuda su gusto pobijeni ko evi, i pu karnice su za topove (na injene), da [526] bi se moglo ga ati iz pu aka, i postavljaju nad velikim titovima koplja i druge odbranbene stvari[527] koje su potrebne, gusto stoje, ga anje iz lukova vrlo je gusto. Car pak osim svoga dvora ima dve vojske: jedna je anatoliska (s one strane mora), druga rumeliska. A pored ovog carskog ukopavanja s desne strane su se drugi pe aci nazvani azapi, to jest pe adinci, isto tako ukopali i koljem okru ili, kao i prvi, samo to (uvek) takvih priprema nemaju. A ovih je dvadeset hiljada i zjeni kehajmi. Za njima isto tako kamile i konji (idu), to na njima nose potrebne stvar i ovi azapi su skupljeni iz Anatolije, s one strane mora. Postoji tako e i gospodar anatolski kojega zovu Anatoliji beglerbeg, kao kad bi rekao anatolski gospodar nad gospodarima i uz njega svi su konjanici anatolski. (Pod njim je) dvadeset vojvoda i svaki ima svoju zastavu od cara datu; kraj njih ima pedeset suba a i svaki stoji pored svoga vojvode, koliko kojem vojvodi pripada. A ovih konjanika biva na ezdeset hiljada. (Svaki vojvoda a naro ito pa a, ima svoj odred, i to blizu jedan do drugoga). A opet s leve strane s ove strane mora je jedan gospodar nad svima gospodarima, koji ima svoju zastavu i svoj odred. Zovu ga Urumili beglerbeg, gospodar nad gospodarima najvi i posle cara a uz njega je osamnaest vojvoda svaki sa svojim odredom i sa svojom [528] [529] zastavom , i tako u redu stoje kao to je i ranije re eno . Uz njih je pak suba a oko etrdeset, i svaki stoji uz svojega vojvodu, koliko kojem vojvodstvu pripada. A njihovih konjanika biva na sedamdeset hiljada), (koji su s ove strane mora) i sarahori, o kojima e se dalje govoriti. A pored cara s leve strane tako e su drugi pe aci azapi, biva ih oko dvadeset hiljada, i oni su s ove strane mora skupljeni, to jest iz Rumelije i isto tako su se ukopali i koljem opkolili, kao i oni na desnoj strani. I kad car naredi nekim konjanicima da pristupe u bitku, tada bez oklevanja odlaze i tuku se uz veliku viku i bubnjanje. Carski bubnjari isto [530] tako bubnjaju da je me u njima tako velika vika i buka kao kad bi se zemlja tresla (ili da neki grom bije. A tada) k njima alje car dvorane na oklopljenim konjima da bi [531] posmatrali ko e kakvo juna tvo po initi i ko se kako dr i u borbi. A svaki ovaj dr iu [532] ruci buzdovan ili palicu (sokole i bez prisiljavanja[533] na borbu, a zovu ih au i), a gde god su oni, kao kad bi bio i sam car, pa ih se (zato) svi boje, jer koga oni pohvale, svakome e biti dobro, a koga pokude pred carem, toga nevolja sna e. Njihovog hetmana

zovu au ba a. Takvo je ure enje tursko pri odlu nim bojevima. Sam car nikuda ne ide, nego je uvek me u jani arima dok se borba ne zavr i. I onda kada protiv ovakve pogani ke sile hri anska sila krene, kao to je krenuo kralj [534] Vladislav na Varnu, pa se bio tako protiv njih postavio s kolima da se okolo okru io, a me u kolima su sve bili pe aci, a na desnoj kao i na levoj strani sve su bili konjanici; i zato su uvek hri anski konjanici pobe ivali turske konjanike, dok se posle sami ne upropaste, hitaju i bez opreznosti na carske dvorane. Tako se i vojvoda Janko na Kosovom Polju sam bio sukobio (i upropastio): poraziv i konjanike, pohitao je na carske dvorane (naglo i bio je pora en). Zato znajte doista: ko god bi hteo s turskim carem[535] odlu ni boj da bije, morao bi druk iji poredak da ima nego to su imali drugi, i tako bi ga mogao s bo jom pomo i potu i do nogu, jer oni imaju jednu slabost, o kojoj ni sami ne znaju[536], ali ja to dobro znam, jer sam to dobro video; jer [537] njihovi pe aci na boji tu ne mogu dugo izdr ati, zato to se za to nimalo ne pripremaju, ve smatraju da uvek podjednaku sre u moraju imati.
[538] Jo jedna stvar nije njima sigurna, jer kad bi samo jednom carski jani ari bili potu eni do nogu i ostali na boji tu, turski car se nikada ne bi mogao povratiti da bi se negde hri anima suprotstavio[539], jer kad bi ovu vojsku izgubio, onda bi mu se sve hri anske zemlje koje je on osvojio usprotivile i morao bi biti izagnat preko mora. Jo jedan je nedostatak me u njima: kad bi hri ani njihove konjanike porazili, da ne hitaju na elo jani ara, nego odostrag, ga aju i ognjenim strelama kamile, koje bi ovako prestra ene ognjem poletele na itavu vojsku i sve bi jani are smlavile, a s druge strane tuku i iz topova iz tabora (pustiti na njih gustu paljbu). Oni se toga nikad nisu dosetili[540], ali ja sam to probao na jednoj kamili, i raspitivali su se o tome, ali nisu znali" ko je to u inio, a to se bilo desilo u vla koj zemlji. A tako je veliki strah me u njima kad uju da hri ani na njih ho e silno da krenu jer sami (dobro) znaju kad bi jednom[542] izgubili bitku i bili [543] [544] pora eni, kao to je ranije re eno , da se nikako ne bi mogli povratiti, kako je to i sam car ranije govorio [545].

XLI glava: Kakav bi morao biti pohod na Turke i kakvo ure enje[546]
Ali kako razum ure enje [547] ine silu[548], to[549] kad se budete spremali na Turke, treba da [550] se uvate da se optere ujete oklopom, da nemate debela konjani ka koplja, velike pu ke, te ke dizalice (i da ih ne uzimate), ve da sve stvari za rat i za odlu an boj pravite sebi (lake), ime biste mogli bez optere enja vladati. Jer su Turci takvim ure enjem u [551] velikom preimu stvu. Ako ga goni , onda e ti ute i , a ako on tebe goni, onda mu [552] ne e uma i; Turci i njihovi konji su zbog lako e uvek brzi, a mi smo uvek zbog te kih[553] konja i optere enja oklopom lenji, jer dok ima mnogo na glavi, te ak ti je duh, a k tome ne uje i svuda dobro ne vidi , pa rukama i samim sobom zbog te ine oklopa ne vlada . Jer se neki tako pripremaju, u potpuni te ak oklop, kao da bi ga neko imao osvajati sede i na njemu s kamom; me utim dobar ovek ista i juna na srca treba da se bori. Bolje je njemu da boju pristupi tako da mo e asno, kad je potrebno, da odstupi i da

bude zdrav i da ponova zapo ne to misli nego na jednome mestu da pogine stav i kao olovan. Isto tako dobro znamo da se i Tatari tako pripremaju kao i Turci za bitku, i ne daju Turcima da ih okolo zaobi u, niti da km s boka pristupe, ve se moraju tu i elom u elo, a lice u lice upravljaju i, da bi (ipak) svako do ao u bitku; i Tatari su isto tako na svojim konjima brzi kao i Turci, a k tome su juna ni i izdr ljivi, i imaju veliko preimu stvo to se tako [554] pripremaju kao i Turci. Jer Turcima ne poma e takvo ure enje; a zato su Tatari esto odnosili pobedu nad Turcima, a hri ani nikada a osobito ne u odlu noj bici, i to zato to dopu taju da naokolo budu opkoljeni i da se s boka k njima pristupi. Kad vide opkoljene ljude i njihovo pripremanje, Turcima je nare eno[555] od cara da [556] (vi e) gledaju konje a ne ljude. Pristupiv i s obeju strana s kopljima i sabljama i [557] drugim razli itim oru jem da konje tuku i ranjavaju , (a posle toga im s ljudima laka [558] bitka biva), i zato se svako mora uvati optere enja od oklopa, to e lako i" [559] sam razumeti, jer kad tako optere en iz bilo kojeg razloga sja e , bez pomo i sam ne mo e ponovo da uzja e . A u takvoj bici se ne na e uvek (takav ovek ili) sluga (pa makar i) gospodinu, da bi mu mogao pomo i. I tako ko god bi hteo da zapo ne[560] s Turcima borbu, morao bi da napusti sav dana nji obi aj i da se pridr ava ovoga to smo vi e spomenuli i narod tako e da za to ima i u i. (Isto tako je zna ajna i potrebna stvar da [561] [562] [563] svi pe aci budu s kopljima , jer je korisnije nego ma . Za to je isto tako potreban dobro pripremljen [564] narod). I na taj na in bi mogli s bo jom pomo i odneti pobedu nad turskim carem. Me utim to sve od kralja zavisi , jer on mora da bude obazriv ratnik, i najpre samoga sebe, a posle itavu vojsku mora valjano[566] pripremiti i to osobito[567] protiv poganika. [568] Dobro je da tada kralj bude me u pe acima, imaju i pri sebi nekoliko desetina izabranih junaka na konjima, i odatle sam nikuda da ne istupa, sem kad bi bila [569] [570] (velika) potreba. Jer kralj se mora razumno dr ati i u silnoj bezbednosti se uvati, po to njegova rana ili kakva bolest veliku zabunu izaziva u vojsci, kao to kad je glava bolesna, itavo je telo klonulo. Zato se sva gospoda i obi ni vitezovi moraju o tome brinuti, da ne tako sna noga, ve vi e mudroga i ve toga kralja biraju, a kad takvoga budu imali, da ga uvaju kao zenicu u oku, ne daju i mu da rukama ratuje bez potrebe. Is-go tako je potrebno kralju da ima pri sebi nekoliko desetina izabranih ljudi na oklopljenim konjima, koji bi se, odlaze i od njega me u odrede, pokazivali vitezovima i opominjali ih u kraljevo ime da se juna ki bore, kao kad bi sam (kralj) bio pri tome. I [571] tako bi jedni odlazili a drugi dolazili da bi kralj uvek znao ta se gde zbiva kao to [572] turski car ima pri sebi svoje au e. I da ovi tako e budu tako valjano opremljeni da bi neprijatelji, kad bi videli, mislili kao i drugi da je tu sam kralj i da zapoveda, (da bi im se [573] sr anost i odva nost smanjivala). A ako bi se nekome od njih u tome nekakva nezgoda desila, da (odmah) drugi na tome mestu bude. Vide e tada[574] da turski car ne mo e tako veliku vojsku skupiti za odlu ni boj, kao to govore o njegovoj velikoj sili kao da nema broja njegovim ljudima, to ne mo e biti; jer
[565]

svaki gospodar ho e da zna (broj onih) koje ima da bi njima mogao (i umeo) dobro upravljati. A kolika je opet celokupna turska vojska ve je (vi e) re eno.

XLII glava: O turskim brzim koljanicima[575], koje zovu akind ije

Turci svoje brze konjanike zovu akind ije, to jest teku i, i oni su kao ki ni pljuskovi koji [576] padaju iz oblaka . A od ovih pljuskova velike poplave nastaju i brzi potoci to se prelivaju preko obala, i to god dograbe, sve nose sa sobom, ali ne traju dugo. Isto tako i turski brzi konjanici kao i ki ni pljuskovi (niti traju) niti se zadr avaju dugo, ali dokle zahvate, sve pokupe[577], oplja kaju, pobiju i uni te tako da za mnogo godina tu petao zapevati ne e. Turski brzi konjanici su dobrovoljni i od dobre volje idu na pohod, svoje koristi radi. A drugi Turci ih zovu kogmari, to jest ov ari, jer se od (ovaca i) druge stoke hrane, a konje [578] gaje za to da bi ih nekud na pohod pozvali; (tada) su gotovi i nije im potrebno nare ivati, niti ikakvu platu im davati, niti im tetu nakna ivati. A ako neko ne e sam da ide na pohod, on tada nekome drugome pozajmi svoje konje napolice; pa ako to nagrabe i donesu (smatraju da je dobro, a ako ni ta ne donesu onda) ovako govore me u sobom: "Nismo imali[579] dobiti, ali imamo veliko zadu je (to jest otpu tenje) kao i oni koji sami rade i vojuju protiv kaura, i to zato to ih opremamo". I to god uhvate ili dobiju, kako ljude tako i ene, osim de aka, sve za novac prodaju, a car sam za de ake pla a. Ovi brzi jaha i imaju tako e me u sobom komandire koje zovu dajdirir. Postoje isto tako i vojvode od cara ustanovljene po svima pokrajinama. Najpre protiv hri ana: vojvoda smederevski i njegov pomo nik vojvoda kru eva ki protiv Ugra, a protiv Vlaha vojvoda nikopoljski i njegov pomo nik vojvoda vidinski; protiv Hrvata i Karantanaca vrhovni vojvoda bosanski i njegov pomo nik vojvoda sitni ki. I tako je dalje po pokrajinama sve posednuto. Na moru je pak protiv Katalana i Italijana vojvoda galipoljski i njegov pomo nik vojvoda korejski. (Ove vojvode) ili sand akbegovi posmatraju sve pokrajine i znaju ta se u svakome kraljevstvu de ava. A kad koji od njih ulu i vreme da mo e nazarobljavati ljude, tada alje poslanika caru, mole i za pohod na kaurske zemlje. Po to saslu a izaslanstvo, car im dopu ta, a poslanici, imaju i dopu tenje, ne oklevaju i, odmah nare uju da se vi e po gradovima, imenuju i vojvode i pokrajine, hvale i im taj pohod, govore i: "Bi ete odvedeni u bogate pokrajine i dosta ete nakupiti[580] mu ke i enske eljadi i svakojake druge hrane". I onda brzi konjanici [581] (ili kozaci) uv i o tako hvaljenome pohodu i pozivanju, raduju se podvriskuju i i odmah se opremaju i kre u na ure eno mesto, tamo gde je sam vojvoda. I tako ih vojvoda, do ekav i ih, snabdeva amcima[582] i drugim potrebama, koje su za to nu ne i urediv i tako sve stvari, zapoveda svakome za ta e ko biti upotrebljen. I prevezav i se tako, kre e u hri ansku zemlju vode i ih (vojvoda) sve do onoga mesta kuda je namislio. Kad prispeju, nare uje im da se prebace na druge br e konje, jer svaki od njih dva konja [583] [584] ima, jednog vodi, a na drugom ja e . A oni konji na kojima su prvo jahali ostaju na tome mestu, jer ima drugih Turaka za to da ove konje gledaju, dok se oni natrag ne vrate;

a daju im za osam konja zlatnik. I vodi ih vojvoda malo dalje i tu im nare uje da ni ta ne oklevaju i odredi im dan dokle e ih ekati, pa udariv i u bubanj koji zovu talambas, pu ta ih, i nastaje takva gungula od njih, jer se me u sobom guraju, jer svako ho e da bude napred a neki padaju i s konjima i tu ostaju. I razlete se svi kud ko zna [585], pale i ubijaju i, plja kaju ii ine i svako zlo. Vojvoda nare uje da se na tome mestu mali ator razapne, imaju i sa sobom nekoliko[587] izabranih ljudi, i to na dobrim konjima i ekaju ih tu. A brzi konjanici k njemu vode, nose sa svih strana. Ali vojvoda, do ekav i ih prema prvom nare enju, plja ku (ili plen) sav alje napred. A ko zakasni, taj onde ostaje, (a sam vojvoda nazad ostaje), pa urediv i odrede, idu lagano, o ekuju i (za sobom) neprijatelje. A ako bi ih neprijatelji, gone i ih silno, sustigli, okrenuv i se gada, sukobili bi se s njima; ako bitku ne mogu dobiti, onda nare uju da se najpre [588] pobije sve roblje (ili plen) (kako) stari ljudi, (tako) i mlade , a onda se sami rasprsnu kao vetar. I tako im niko ni ta ne mo e u initi, ali kad bi ih neko negde u te kim gorama ili pri velikim vodama, ili na nekakvom mo varnom mestu sustigao, tu bi ih mogao poraziti, kli kad bi ljudi bili gotovi i krenuli (brzo) ka onome mestu gde pale i plja kaju, s malo ljudi veliku bi im tetu pri inili, jer se oni tada (raspucaju i rasture, a tada se tako e) najvi e [589] boje, i veliki ih strah obuzme, jer su rasuti. I tako bi ih s malo ljudi mogao neko tu i sve do samoga mesta gde vojvoda taboruje, pa se ni sam vojvoda ne bi smeo zaustaviti, (misle i) da je velika sila, (jer ne bi umicao samdrugi). Eto tako se brzi konjanici spremaju na nas.
[586]

XLIII glava: O sarahorima, kao to su kod nas najamnici[590]

Sarahori su kao kod nas najamnici (ili pla enici), a oni su tako e iz (broja) dobrovoljnih brzih konjanika jer car kad uje da se velika hri anska sila kre e na njega ili bilo kakva [591] [592] velika vojska , tada nare uje da se vi e po gradovima : "Ko ho e da prima platu, bi e mu davana". I tada brzi konjanici odlaze caru i daju im na konja zlatnik za etiri dana, pa ih od toga vremena ne zovu brzi konjanici, jer vi e nisu dobrovoljni, ve . sarahori, a pla aju im za svaki mesec, jer njihova slu ba ne traje dugo. Njihovo oru je je: sablja, titovi[593], koplje, poneki od njih imaju pancire. A car ih dr i pri sebi dok su mu potrebni, a onda - isplativ i ih - otpu ta ih. A biva ih oko dvadeset hiljada (u odlu nom boju. Stoje kraj (cara) s leve strane od jani ara, (kako je to vi e) opisano).

XLV glava: O martolosima ili o vojnicima[594]

Martolosi su hri ani, a osobito na krajinama [595] bivaju, i oni dobijaju platu na konja zlatnik za osam dana. A plata im se tako e daje za svaki mesec (svakome) (bez zaka njenja), kao i sarahorima, ali njima slu ba traje dokle ko ho e. Oru je imaju isto kao i sarahori. Ako ko ho e vi e da ima, to je u njegovoj volji. Ima isto tako i nekih

hri ana slobodnih, koji ne daju nikome ni ta, a nikakvu platu ne dobijaju. Zovu ih vojnici. Ovi caru slu e i prazne carske konje vode, gde je potrebno. Martolosa i vojnika ima na nekoliko stotina.

XLVI glava: O ure enju turskoga juri a

Turski car zauzima varo i i gradove ne ale i tro kove zato da ne bi tu ostajao s vojskom dugo (jer se pe aci ne snabdevaju namirnicama, a konjanicima konji odlaze, kamile i mazge, a u to vreme bi je mogao poraziti sa sve om i ujedna enom vojskom s bo jom pomo i. I pre no to bi imao da opkoljava ili zauzima on pripremi veliko izobilje svih stvari. Topove isto tako ne voze uvek sa sobom osobito ne velike za ru enje, i to zato to su te ki i te ko se voze, ili nakupe me u kamile puno i izobilno svega; a kad prispeju pod koji grad koji ho e da osvajaju, tu izliju velike topove, a i praha imaju izobilno), najpre iz [596] topova razbiv i i razru iv i zidine varo ke ili gradske, dok mu se ini dovoljno. A kad vidi da je vreme da se pusti na juri , tada najpre naredi da se vi e po itavoj vojsci da se konji, kamile i sva stoka s pa e dogna do vojske, (a to zato da im ne bi, dok se oni oko juri a zamajavaju, kakvi neprijatelji konje pohvatali), a kad se to izvr i, onda nare uje da se po drugi put po itavoj vojsci oglasi, odre uju i dan juri a (da bi se svi pripremali), a najradije biraju sebi petak. I ogla uju i tako imenuju pri tome darove na ovaj na in: ko zastavu iznese na zidine, tome vojvodstvo obe avaju, a ko za njim u e - suba tvo (to jest [597] starostvo ili pod vojvodstvo), tre em eribastvo , a drugima pak novac, ne nazna uju i sumu, razdaju i k tome razli ite haljine[598]. A to god tada spomenu, sve se bez gre ke izvr i (i ispuni), pa bilo da varo zauzmu, bilo da je ne zauzmu. Onda pak ogla uju za same ve ernje ili s ve eri svuda po itavoj vojsci[599] da se gusto nati u zapaljene lojane sve e svuda po vojsci, tako da (izdaleka) izgleda kao da zvezde gusto na oblacima[600] [601] sijaju; (a to je znak sigurnog juri a). I zato se te no i i sutradan spremaju za juri anje preko dana[602] sve do ve eri. A preko no i pak idu ka onome gradu sa svih strana utke, istiha prilaze i opkopima, nose i pred sobom zaklone od pletenog pru a i lestvice sna no opremljene da bi mogli i i s obeju strana lestvica i odozdo i odozgo [603]. A jani ari pak idu ka onome mestu gde je zid probijen (ili zidine) i pristupiv i poru enome mestu, ekaju ( utke) sve dok se ne po ne dan pokazivati. A tada najpre tobd ije po nu ga ati [604] iz svih topova. Po to se topovi ispucaju, onda jani ari vrlo brzo jure na zid (po lestvicama), jer za to vreme gra ani pred topovima ( estom paljbom) odstupaju, a kad vide jani are na zidu, okre u' se k njima i tuku se zajedno s obeju strana. I tu jani ari mile sokole i jedni druge, a uz to ide (s bokova) vrlo gusto streljanje iz lukova (iz pu aka), jer im (drugi) dodaju jo pucnjavu i veliku lupu od bubnjeva i od ljudske vike. I ova bitka traje tako e jedan asi a najvi e dva. A nadvladaju li za to vreme hri ani poganike, onda ve lagano slabe i malaksavaju Turci, a hri ani se oja avaju. I tako taj juri traje do podne i dalje ne mo e trajati, jer municiju ispale, a poneki ljudi (bivaju) pobijeni, neki ranjeni, a svi se zamore. Kad vidi car da (juri em) ne mo e pobediti, nare uje im da odstupe od grada, a topove s ostalim priborom da odvuku od mora[605] i da natovare na kola. Skupiv i[606] ranjenike

nare uje da se po alju napred , a sam na tome mestu ostaje do no i, a u no i pak sa itavom vojskom odlazi, da na njih ne bi iz varo i ili iz grada vikali. I zato uvek na ini [608] zasedu, ako bi ko iz grada i ao da (ih goni i da plen uzima i da) se mo e nekako nad njima osvetiti. I zato se narod koji se nalazi u gradovima mora (veoma oprezno i) pa ljivo dr ati, da ne izjahuje i ne izle e iz grada bilo kako[609]. Jer ako se od njega grad ili varo jedanput odbrani, za duga vremena ne e Tur in na njega napadati. Koji pak (od Turaka u juri u ili u bici) osaka eni budu bilo kako u ruku.) U nogu, svakoga toga e car snabdeti dobrim namirnicama sve do njegove smrti. (A ranjenike isto tako sve daje da se izle e i oporave, svima koji god su isto tako ma ta juna ki izvr ili, svakome daju ta je ko zaslu io). I takav je oblik (ili ure enje) turskoga juri a.

[607]

XLVI glava: O hri anima koji su pod Turcima

Hri ane (Turci) zovu kauri, a svima koji su pod Turcima car zna broj, koliko ih ima u svakoj zemlji. Caru daju danak na svaku godinu po etrdeset aspri (koje Turci zovu ak an: etrdeset) njih ini jedan zlatnik; svake godine primi car toga mnogo stotina hiljada. A koji god mo e da zara uje novac, taj daje zlatnik na godinu, osim dece i enskih glava[610] i osim drugih prihoda, koji mu dolaze u njegovu riznicu na moru i na suvu i od srebrnih gora (i drugih stvari). Ovi isti hri ani daju i svojim gospodarima pod kojima su i koje zovu timarerler polovinu carskoga danka, a k tome desetak itave svoje letine ili hrane. Rad nikakav ne daju[611] ni caru niti ikakvome gospodaru, niti (na njega) idu. A kada carska vojska ide (kroz njegovu zemlju), niko ne sme preko useva prelaziti (ili kvariti kakvu stvar), niti kakvu tetu na initi, niti kao zahvalnost uzeti to od koga, pa makar tako malo bilo da ne bi stajalo ni nov i a. Turska gospoda se toga ( uvaju) i ne e progledati kroz prste jedan drugome, jer ne e da se siroma nima teta ini (kako poganicima, tako ni hri anima). A kad bi neko koko jednu iz zahvalnosti uzeo, glavom plati,[612] jer car eli da siroma ni budu na miru. Hri ani isto tako moraju opremati za carem mnogo hiljada tovarnih grla ili konja, hranu da to tamo prodaju za svoj ra un, po kojoj ceni im se odredi pravedno, ne ine i im tete. I tako sve dr e po tome ure enju (kako je bilo od prastarih vremena tako i do dana njega dana). Tako se bilo desilo za cara Murata da je jedna ena bila tu ila jednoga azapa da joj je na [613] dvoru (u dvori tu) uzeo mleko i popio. Car je naredio da ga uhvate i da mu razre u [614] trbuh (i da gledaju) ima li mleka u elucu, jer to nije priznao onaj tamo; [(i na eno je ono mleko u njemu), ali da nije bilo na eno, to isto se imalo desiti eni. I tako je jadni vojnik izgubio glavu, a ena mleko. A to se desilo kad se i lo od Plovdiva ka rnomeru.

XLVII glava: O turskom razmno avanju

Tursko razmno avanje je nalik na more, koje nikad ne nadolazi, niti se smanjuje (i nikad u miru) ne biva, (ve se na razli itim mestima uzburkava, nji u i se ovamo i onamo). A isto tako ni poganici nikada mira nemaju, uvek se (bune i) kolebaju. Jer mada se u jednoj pokrajini uti a, ipak u drugoj o obale zapljuskuje. Gde je morska voda gusta i slana u nekim pokrajinama so od nje prave, a ipak ako istu vodu ne za ini delom slatke, so ne mo e biti; isto tako sve vode, lutaju i po svetu ovamo i onamo slatke bivaju i dobre, i za sve stvari potrebne i korisne, a kada u more u u[615] i pome aju se s morskom vodom, sva dobrota i slast njihova se gubi i postaju kao i druga morska voda gusta i slana. I Turci su nalik na to: nikada nisu u miru, uvek vode borbu iz godine u godinu iz jednih zemalja do drugih, a ako negde na ine primirje, to je zbog njihove koristi, a u drugim pokrajinama sve zlo (izvode ili ) ine, ljude uzimaju, zarobljavaju, a to ne mo e hodati - ubijaju. I to [616] se de ava mnogo puta godi nje : deset do dvadeset hiljada hri ana dovode me u poganike, pa pome av i se, svi se pokvare kao i re ne vode u moru, jer napustiv i veru svoju, pogansku primaju. I kad tako pre u[617] gori bivaju takvi hri ani[618] nego pravi poganici. I tako sve to slu i njihovom razmno avanju: dok jedni islu uju drugi su islu ili i druge dovode, a neki se o tome staraju (i druge dovode) da vode, kako ih nikada ne bi bivalo manje, kao to im je Muhamed naredio. A povrh toga onih koji se svake godine dobrovoljno potur e nije mali broj, kao to se bilo desilo u Galati da je jedan uveni kalu er svetoga Bernardina svojim nevaljalstvom doveo bio jednoga dobrog oveka da izgubi ivot, jer su ga Turci bez krivice dali da se spali a njegova ena je ostala udovica. Onda je ovaj kalu er primio Muhamedovu veru a Hristovu pogazio, a onu udovicu je od poganika isprosio. I tako su mu je dali protiv [619] njezine volje, a potom je pak vi e nego etrdeset mornara Katalanaca primilo pogansku veru. A ipak poganici nisu hvalili postupak ovog kalu era. I tako se Turci mno e, to se po tome mo e videti, jer oni[620] uzimaju ljude, a ne stoku. A ko im to mo e zabraniti, jer oni kad pokupe sve, brzo nazad odlaze; i pre nego to su hri ani spremni, oni onde bivaju gde treba da budu. A ako bi za odbranu od toga hteli [621] uvati ljude, bila bi ve a teta i gubitak; (jer) dok zmiji glavu ne razbije dotle ne e od nje biti siguran. I mada e ponekad njihova konjica biti pora ena, ipak to nije nikako [622] [623] kraj, svakako e se ponovo vratiti. Ostalog se mo ete dosetiti.

XLVIII glava: Kako se car pokazuje svojim dvoranima na dvoru

Turski car ima ovakav obi aj: na svojem dvoru pokazuje se dvoranima u dva dana u nedelji, i tu svi dvorani moraju biti, stoje i daleko uokolo. A tu se isto tako prikazuju i poslanici otkuda god bili, nose i darove, pa po to se prika u vi e na dvor ne dolaze, sem kad bi (opet) hitna potreba bila. I tako ekaju odgovor. A car se zato mora pokazivati, jer kad toga pokazivanja ne bi bilo, onda bi dvorani mogli imati nekakvu sumnju i bojazan da mu se nekakva nezgoda desila i da se neko drugi na presto popeo pre nego njegov sin. Pa kad bi i bolestan bio, ipak zato dvorani ho e da znaju o njegovoj bolesti.
[624]

Carska imena na turskom jeziku: jedno je bujukbek, kao kad bi rekao veliki gospodar drugo - hunkjar to jest turski knez, tre e - mirza, to jest sila, etvrto - sultan, to jest car, a [625] po pretku svome zove se Osmanoglu, to jest hetmanov sin. Neki ga zovu padi ah, to je kao ime nad svima imenima, a to ime njemu ne pripada ve samo bogu, Jer oni boga zovu jergok jaradan padi ah (kao kad bi rekao zemlje i neba) svemogu i stvoritelj.

XLIX glava: O jedinstvu kraljeva poljskih s ugarskim

Ugarski kralj Vladislav i poljski kralj Olbraht jesu dva brata koja le e pod jednim srcem, od jedne krvi potekli. Imaju i tako veliku silu (bilo bi zaista bo ja kazna i veliko i ne uveno udo) kad se ne bi osmelili da napadnu turskoga cara i da se ne osvete za takvo prolivanje hri anske krvi i za uni tenje naroda, a osobito njihovih predaka. A svakako je dobro poznato bilo da dokle god je Stepan vla ki vojvoda dr ao Kiliju i Beograd u svojim rukama poljska kraljevina je sedela u miru kao iza tita. I dok isto tako ugarski kralj dr i u svojim rukama ra ki Beograd, ugarska zemlja je sigurna. Jer Dunav, Sava i Tisa, Drava, ove etiri reke su kao zatvori. Ali bi zato trebalo Beograd, kao klju ugarske kraljevine, dr ati, u velikoj pa nji. Jer poganici ne spavaju, jer je kraljeva du nost da se o svima podanicima stara i da ih uvek opominje i brani. A za to nema drugog pravilnijeg puta nego bratska sloga i jedinstvo i ljubav svih hri ana da bi od pogani ke ruke bili oslobo eni. Ne kao kralj Matija, koji je ostavio poganike, a rat vodio protiv hri ana. A o evidno su uzrok tome bili sveti otac papa Pavle Drugi i car rimski (Fridrih, obojica slavni spomena), jer su doveli do toga da Matija vodi borbu protiv eha (progla uju i ih za jeretike kralj Matija slavnog spomena), pa kad ove nije mogao pobediti (i sebi pokoriti), okrenuo se na austrijsku zemlju protiv rimskoga cara. I tako je me u hri anima bila borba a poganici su svoju silu umno avali, jer pod zastorom vere hri ane lakomstvo i prazna hvala vode mnogim r avim stvarima. [627] Telos[628] Ova hronika pisana je najpre ruskim pismom godine 1400. od ro enja Gospodnjeg.
[626]

Napomene
[1] svetoj veri. [2] osudi.

[3] PAL imaju posle predgovora glavu: Prvi po etak Turaka... [4] zaslu ne. [5] ine. [6] no ivaju; no nu stra u uvaju, klanjanja obavljaju. [7] mrtvih. [8] kao u prvoj nedelji petak svetkuju, milostinju daju kao. [9] odba eni. [10] goveda ili ne isti psi. [11] korisnije bi bilo. [12] nego takvim ljudima. [13] PAL imaju ovde dodatak na po etku. [14] tada. [15] PA 45 godina, a prema nekima 34, a prema drugima 40 i sedam stotina (A est) godina je svoju nauku ra irio (A irio). [16] va grob neka bude pored puteva. [17] zato da biste pored mene. [18] budite novi izabrani bo ji Izrailj; bi ete bo ji voljeni novi Izrailj. [19] ja ati. [20] Muhamedove vere. [21] gde. [22] tada. [23] nare uju da se zakune. [24] hramovima. [25] ulazi.

[26] smeta. [27] tada. [28] za koju bi se uverili (da je to inila) ubrojena je me u slobodne ene i morala je strahovati za glavu. [29] isto tako neki idu u hram a neki ne idu. [30] za ti uju. [31] avolski blagoslov. [32] iz rata. [33] mu imo. [34] pogledaju. [35] agora. [36] rasprave, posla, rtve. [37] u svakom. [38] ko. [39] hram. [40] U RA dolazi ovde op irniji dodatak. [41] veruju i. [42] ovim re ima [43] rastvorile i prenosile ga. [44] prosvetliti. [45] velikih. [46] ba make, kao da su bile nekakve sandale ili cipele (?). [47] sandale. [48] izbavi nas iz ruku neprijatelja tvoga svetoga krsta.

[49] volju ispunjavati. [50] Muhamed je isto tako tri puta Buraka binip (pojahav i Buraka konja) bio na nebesima, kao kad bi rekao na im jezikom: sev i na nekakav vihor. [52] (jer to njima) slu i. [53] jedan drugom ne idu na ruku. [54] hvale se. [55] uspeva. [56] pazite. [57] ima etiri kraja; na etiri kraja e se zaustaviti. [58] kraj. [59] ivahno. [60] to jest. [61] tamo e dostojanstveno. [62] ljudima. [63] o njihovim zborovima u enjaka ili doktora i monaha i o njihovom raspravljanju o svojoj veri. [64] za ono vreme. [65] ovako o Muhamedu. [66] pristalicama. [67] nad prorocima, za natproroka. [68] u svima poljskim rukopisima ovo mesto je pokvareno, a u K ispu teno; u M itamo: biraju r ave Busromane iz na ih grobova i nose ih u kaurske grobove, pa opet biraju dobre kaure i nose u na e grobove". [69] ustati. [70] nisu hteli biti.

[71] Taj isti Salih. [72] to odnosi. [73] U PAL ovde je op irniji dodatak. [74] pod njihovim zapovedanjem; pot injeni. [75] s tu bom. [76] ne uzev i ni ta, sa alo u. [77] njima do e; opet e biti upropa en. [78] od nevinih. [79] krive. [80] ne sme. [81] turskome caru ni ta se vi e ne svi a nego damu se od velike gospode ast i po tovanje zajedno s darovima pru aju. [82] takvi darovi me u hri anima i poganicima ne pokazuju ljubav, ve jedino po tovanje. [83] car ... lukavo ide kao u krug. [84] mu eni. [85] nagraditi, platiti i vratiti. [86] bila i jeste. [87] gr koga. [88] vrste ili roda. [89] radnika za sejanje i kr enje uma. [90] imao razapet. [91] kad je ovaj bio iznesen. [92] ne samo da su njegovi i li, nego i tu i; tu i.

[93] ubogom. [94] slobodno. [95] ide. [96] na livadu. [97] re eno. [98] donese. [99] im naredi. [100] vladanje za pape Benedikta godine 1500 a ne to kasnije za pape Jovana 220 je umro; L daje druge datume: za pape Benedikta leta gospodnjeg 630, a 18. godine cara Iraklija; i bi e do volje bo je. [101] Potom je Otoman umro, a posle njegove smrti njegov sin po imenu Mustafa. [102] poroda. [103] nad svojim susedima, svojim bliskima, i ovaj je bio drugi turski car. [104] naredio je. [105] vremena (u ovo vreme). [106] starijima. [107] ljude. [108] do toga do i (nije mogao). [109] najpre jednu. [110] pobe i ili oti i. [111] razdeliv i se na stremen i do ekali ih. [112] osvojio. [113] voljom. [114] Majci bo joj u hram uvedenoj.

[115] o miru (su me u sobom raspravljali). [116] buzdovan ili tap. [117] me u se. [118] s po a u odnesu do groba. [119] odmah se nazad. [120] tu ga; oca svoga je zadavio. Njegov otac je progovorio rekav i: uje nebo, nebo uje zemlju: otac me je oslepio a sin me je zadavio". [121] mitropolitu. [122] da ti nare ujemo. [123] tra e; iskrenim srcem tra e. [124] oca svoga. [125] s velikim milostinjama. [126] podignut i za sveca dr an. [127nazivali. [128] po ast. [129] privr enost; tada podanici. [130] skinuti. [131] ovoga pustinjaka. [132] i ubio ga je i mnogo drugih oko njega; i tu je bio ubijen i mnogo drugih pored njega. [133] car ih je obdario. [134] dao ih je pose i. [135] skupljaju i. [136] do la na.

[137] prisiliti. [138] ne mo e biti sloga. [139] juna ki, verno i po teno; sna no, verno i po teno. [140] ... zna i ovo: nebeska munja... [141] veliki mermerni stub. [142] u mojoj nevolji. [143] ve a je to stvar. [144] glavu knezu Lazara. [145] Sre ni gospodaru. [146] kao spomen na pogibiju oca i brata svoga. [147] stub. [148] i ezo e. [149] sazidan. [150] budem (pozivao). [151] PAL imaju ovde ve i odeljak kojega nema u drugim rukopisima. [152] vest. [153] nije mislio. [154] (nikakvo) zlo u initi. [155] drugoga. [156] iz velike alosti. [157] umorio. [158] istoku. [159] najpre.

[160] ostavio. [161] krenuo je. [162] u gr ku zemlju, jer je i sam bio Grk. [163] zovu se na gr kom jeziku staroslovci. [164] do li su. [165] Izraza "po stu ludu" (od stotine naroda) u drugim rukopisima nema. [166] cara. " [167] prenositi. [168] sultan, na im jezikom nazvan oldan ( ibenik). [169] za njegove vladavine. [170] idolopokloni tvo; idole, [171] ali e ipak. [172] onda e Grci ostati nevini. [173] u ljudima i hrani; pretrpeo je u ljudima od Turaka u vla koj zemlji; pretrpeo je u ljudima u Vla koj; pretrpeo u ljudima i hrani svojoj. [174] koja. je bila Carigrad. [175] silnije. [176] divnih. [177] PAL imaju ovde ve i odeljak kojega nema u drugim rukopisima. [178] dozidao; opremio. [179] veoma su dobro me u sobom bili. [180] (u onom) prijateljstvu. [181] opremio niti snabdeo. [182] odnese.

[183] glasnik nije mogao tako brzo da stigne ak onome kome je bilo nalo eno, te im je o i izvadio pohitav i iz iste r av tine; glasnik bez odlaganja, brzo ja u i i menjaju i konje, nije mogao ovome da stigne. Ve su im bile o i izva ene. Iz neke pakosti ovaj poganik je pohitao. [184] pohitao., da im je o i izvadio. [185] toga poganina. [186] zajedno. [187] pohitao. [188] do grada Plovdiva. [189] povla e; Vra aju. [190] jer se dalje bez tete ne bi mogla vratiti. [191] to inio. [192] pose eni, pohvatani. [193] pet stotina; est stotina. [194] L ovde daje ve i dodatak, kojeg nema u drugim rukopisima. [195] donesena su. [196] (carski) su nji. [197] veselo. [198] do sedam. [199] boj; rat. L ovde daje ve i odeljak, kojega nema u drugim rukopisima. [200] stupi. [201] M jo dodaje: Zato je bio car oti ao u kalu ere govore i da nije dostojan da bude car kad nije bio u tome boju. [202] idu. [203] M potom pak, povrativ i se iz ovog luda kog zamora, ide svaki u svoj brlog.

[204] u boju. [205] M dodaje: budu i mlad, ostaviv i jani are u Jedrenu. [206] zaka njenje. [207] odli nije. [208] savetnicima (njegovim) koji su s njim bili. [209] uze. [210] zbog ega ste se tako pobunili. [211] va ih; za tvojih [212] (preko) stare. [213] zelenilo; hladnjak. [214] zelenilo i liplje. [215] zeleni hladnjak. [216] o kralju Vladislavu kako je po nagovoru pape Evgenija i Janka svoga vojvode i druge duhovne i svetske gospode, prekr iv i primirje, krenuo na Murata, pa je tamo pora en i ubijen. [217] laskavci. [218] ne pamti . [219] uri . [220] kako sam uni tenu zemlju uzeo pod svoju vlast. [221] do vremena dok traje primirje; do vremena kada e se zavr iti primirje. [222] na njegovom savetu da se zaustavi. [223] u malom broju. [224] skupocen, sa slikama unutra, zlatom i biserjem izvezen (tj. ator); najskupoceniji biserjem, zlatom, slikama, unutra izvezen. [225] na vetru.

[226] pet stotina [227] ne emo kod ku e le ati, ve ho emo da se krenemo na poganike. [228] PA imaju ovde op irniji dodatak [229] dolinama [230] Kad vide to Janko da su se jani ari pored klanca namestili, potpuno je upropastio kralja svojim savetom da bi potom sam u kraljevini zapovedao. [231] u skoku je k njima jahao [232] i hitaju i tako; gurali su se jedni za drugima da bi to pre na njih udarili, i tako su do li na one jarkove i tamo su jedini za drugima u njih upadali. [233] 30 hiljada. [234] gospode [235] birati. [236] Kukrihader, kao kad bi rekao grbavi odrpanac, Kukri, kao kad bi rekao grbavi ovek. [237] skupocenom. [238] Kad su je neki videli. [239] imao je na svome dvoru jednu boju crnu a drugu crvenu. [240] doneo. [241] zemljoposednicima. [242] Zbog ovog je i danas svima veoma ao. [243] s mojima; sa svojima. [244] kad vam moj savet u to vreme ne e izgledati koristan. [245] da mu da (swoidrang ?) i slobodno kretanje. [246] da bude pomagan. [247] nego nekoliko.

[248] i trajao je. [249] do subotnjeg ve ernja. [250] oti ao. [251] i tu je Janko bio uhva en i izveden preda nj. [252] veliku nezgodu. [253] PA imaju ovde ve i dodatak. [254] brinuo, ali je ratnik bio znamenit i sre an; zadatu veru nikome nije odr avao. [255] nikad im nije smetao. [256] ne verujem. [257] staroslavni. [258] govore. [259] zidare. [260] ljude. [261] po eo nositi. [262] velika. [263] (da bi trgovci) mogli (svoju) robu (voziti). [264] nisu hteli pokretati; ostavili na miru. [265] dozida (do kraja). [266] a kad ga osvoje, do temelja da ga sru e ili da ga posednu. [267] za odbranu (se nisu spremali). [268] imanje (imaju i); [269] dozidao (do kraja). [270] la a.

[271] hiljadu i po konjanika. [272] posla. [273] svakako na om pomo i malo se Turcima pomoglo. [274] lepak; igle; valjci; podmeta i; [275] na dvoje se deli. [276] za (jednu) du . [277] P i ne to ranije A imaju opis Carigrada. [278] kad vide e tada drugi njegovi komandanti., upla iv i [280] nao triv i se. [281] Tur in. [282] na a misao. [283] Ladislava, koji je bio posle kralja Vladislava. [284] pobili su ih mnoge, pa su i turska gospoda dobila svoje. [285] osobito s velikom silom. [286] zajedno sastavi. [287] Potom. [288] koje mu se pot inilo. [289] mu karce odvojeno u-prokope s jedne strane, a njihove ene iza njih zasebno. [290] mu evima. [291] (na imanju) tete. [292] 1700. [293] gospodaru. [294] ali to nismo smeli, jer smo bili mladi.

[295] ostale. [296] drugi mladi i. [297] i ovi mladi i, dogovoriv i se me u sobom, imali su [298] ili emo postati. [299] Niko drugi ve velika okrutnost tvoja i neiskazana alost na a koju imamo; niko drugi nego velika alost na a. [300] izvadiv i. [301] udovi. [302] oduzmu. [303] ator. [304] obri u i laskavo i neverno, sve ano ga uveravaju da e tu biti bezbedan i danju i no u dokle god se njemu bude svidelo i jo vi e su ga uveravali: Za to god nas budete molili, rado emo za vas u initi". [305] (su) ga zadr ali. [306] preko njegove volje i nare enja. [307] od Jankovog starijeg sina Vladislava, Matijinog brata, kojega je za to dao kralj Vladislav pose i, a i sam je ubrzo otrovan umro. A kralj Vladislav uhvativ i Matiju uzeo ga je sa sobom u e ku; budu i tamo u tamnici, ubrzo je posle toga postao kralj. [308] ne bi dobili Turci. [309] pakosnom. [310] onaj tro ak okrenuo. [311] za ime (njegovo). [312] Zato su sada. [313] ukopav i se. [314] postaviv i. [315] odmah.

[316] najve i [317] starijeg [318] pre nego to su. [319] Potom su po eli jani ari da be e. [320] na jednu gomilu bili su slo eni pod nastre nicom [321] sami. [322] Kad su videla gr ka gospoda da se turska mo umno ava, na inili su bili zidove od jedne morske obale pa sve do druge, ali ne osobito sigurne i snabdevene. Tu zemlju pak zovu Peleponez. Sve od vode do vode na injen je zid, ali ne siguran. [323] A u toj zemlji vladao je Dimitrije despot, ili da se ka e (druk ije) gospodar one zemlje. I ovaj. [324] (se) izgubio. [325] Ovaj despot. [326] sa [327] dade odgovor. [328] kako najbolje mo e. [329] opkoljen. [330] podigne; doveze. [331] tu . [332] ne nadaju i se. [333] naredio da se poseku. [334] kao to je u drugim gradovima inio. [335] nedaleko od Negroponta ili Evbeje, gde je bilo najslavnije mesto Halkidija (Halkida); ljudi ove zemlje bili su veoma borbeni, pa hote i tada kao da popla e Turke, poslali su svoje izaslanike k njemu s darovima. [336] naredi u da (im) se prebiju.

[337] osvajaju i gradove. [338] do Moreje smo stigli, zbog ega smo dosta muke imali; pre nego to smo despota Dimitrija stigli i opkolili u jednome mestu; do Moreje prispeti, a ipak smo tu dosta muke imali dok smo despota Dimitrija opkolili u jednom mestu koje zovu Misitra. [339] obe avaju i. [340] Cham (stalno tako u ova dva rukopisa). [341] mada s Turcima iste vere. [342] preduzeli. [343] upotrebiti zbog sloge i dobrog ure enja. [344] zbog velikih i neprolaznih planina. [345] pod gorom zaglibila. [346] sve stvari sa blagom sa kola. [347] s planine na planinu. [348] valjanih; na kojoj je bio deo carskoga blaga. [349] drugog osim tog. [350] velika. [351] zaustavio se i pitao ta je razlog zadr avanju. [352] (je) uo. [353] da samo vojsci ne bude smetnje. [354] U M je k tome jo dodato: kao to pri tome biva". [355] bila veoma lepljiva; itka. [356] radi otpo inka. [357] darovao je. [358] tri.

[359] dvadeset hiljada. [360] tako da je. [361] k Trapezuntu i tu smo. [362] posmatrali. [363] Potom je onda car. [364] sto pedeset hiljada. [365] i poslao ga je. [366] nekako. [367] zbrku u pohodu. [368] do ao je i javio za slu benika. [369] i nekoliko strela. [370] iz slu aja, te je nesmelo. [371] pa ipak. [372] pod pazuho, zahvataju i malo tela. [373] do av i k njemu od velike alosti je. [374] zapaliv i ih. [375] najpre; na njegove grudi. [376] topio mu je vreo vosak na o i. [377] izmi ljaju i mu uvek nove i nove muke; u surovim mukama. [378] potom su ga. [379] (su) nosili. [380] stigli smo ak (do Eufrata). [381] sastati.

[382] car nazad odlazi. [383] na obalu. [384] sa itavom vojskom. [385] jedinog, jednookoga. [386] vrlo iroka. [387] Hamzabeg, koji je vladao nad carskim lovcima. [388] Utom je oti ao. [389] 45, trideset. [390] izi li. [391] mestu ili prestolu. [392] s druge strane. [393] zato. [394] skoro smo se, [395] dok se nisu. [396] jani ari svi prevezli i k nama prebacili. [397] a ipak dok do toga nije do lo. [398] nije mogao pomo i. [399] nas. [400] k njemu prispeli; prebacili (smo se); opremili (smo se). [401] vide i. [402] potom je. [403] pre toga nisu bili. [404] ih se bojali.

[405] potom. [406] seku i; seku i da su. [407] do nekoliko; sto hiljada. [408] tako da su. [409] pobegli. [410] poveriv i. [411] a u to vreme. [412] sv. Pavle iz potopa isplovio i zmija ga. [413] a. [414] ur e Skenderberg druk ije Kastriot, Skender sin Ivanov. [415] i imao je. [416] pokoriv i sve kne eve. [417] arapske zemlje. [418] A u to vreme desilo mi se da sam u ao. [419] da s njim sedim. [420] do ao. [421] do o e. [422] ugledav i ih. [423] izi i. [424] i tu su seli. [425] ne emo. [426] kao sigurnu stvar. [427] a pamtite ove moje re i i se ajte ih se, jer sam ja isto tako hri anin kao i vi.

[428] Zatim sam od njih oti ao. [429] gospodina. [430] setili su se sa mnom. [431] ali nisu znali. [432] je (tj. zemlju).. [433] a ja sam bio od njega ostavljen. [434] odmah; najbr e. [435] stanovali. [436] kraljevska. [437] naredio je da se tu izliju; naredio je da se tu liju. [438] pe ak iz grada pojurio je po zastavu; pe ak se borio s jednim jani arom, tuku i se o zastavu. [439] tako su se dr ali; tako su se obojica dobro dr ala. [440] zajedno. [441] da su grad i varo tako branili da im nije mogao ni ta u initi. [442] potom. [443] Ima na moru ostrvo Evbeja, na koju je car krenuo i [444] kada je brojano. [445] jednome gospodinu po imenu tetreik sinan. [446] sva blaga, tovar njegov. [447] etiri puta sto hiljada; etrdeset hiljada. [448] car. [449] etrnaest hiljada. [450] a to je govorio o onima.

[451] I bojao se. [452] etrdeset. [453] Tada je naredio. [454] imalo ne po i za rukom. [455] sa svim hri anima. [456] Ali kad bi ve . [457] pozvao. [458] papi. [459] koliko je lapa bilo, svi su bili svetitelji. [460] u njihov stan. [461] svi bi od njih otstupili i hri anima se okrenuli. [462] izvoli dati. Osvojio je isto tako dvanaest kraljevina u Maloj Aziji, to jest Pont, Bitiniju, Kapadokiju, Paflagoniju, Ciliciju, Pamfiliju, Lljkiju, Kariju, Frigiju i Helespont ili Moreju. A ima ovde du i odeljak. [463] imali raspru me u sobom. [464] vlada i vladao je; ve je za moje vreme onda vladao. [465] a u Ugarskoj Beograd. [466] pa bi vodili borbu; onaj. [467] svakojako nijednome od aih. [468] A to je itavo blago carigradsko. [469] to jest novi dvor ili grad; ima veoma siguran i tvrdi grad, koji je Muhamed bio sazidao kad je Carigrad osvajao. [470] A kada bi koji carski sin. [471] Ne e ga dati nijednome, jer e grad tako uvati kao pred neprijateljem. [472] vratiti; poveriti.

[473] Na svaki na in je dobar poredak i veliki red u turskoj zemlji, a prva je stvar. [475] za svoje ne daje. [476] da bi imali sve potrep tine. [477] kapid ika za izlazak. [478] osim. [479] mogu li. [480] drugo imanje. [481] prvi razlog. [482] zanemaruje; a ko tada r avo slu i ili (slu bu) zanemaruje, tome e car slu bu uskratiti i imanje oduzeti. [483] ili drugi put. [484] Pregledav i to, vra aju se. [485] od koga je ubijen. [486] i carska pretnja. [487] najvi i. [488] takav red i poredak; upravljanje. [489] pretrpavao (brigama). [490] jakim. [491] ( ije) pitanje. [492] u jednoj zgradi. [493] u naro itom atoru. [494] sama dvojica. [495] razilaze se [496] toliko.

[497] potpune dve hiljade. [498] uzimaju. [499] da se tako ponese da bude oslobo en. [500] u e. [501] ih snabdeva. [502] vi e. [503] svaki. [504] drugima. [505] nijedan; svaki; valjan. [506] pogubiti; pogubljivati. [507] Ima me u njima jo ovakav red. [508] velikih pu aka. [509] odli nih konja, de aka; odli nih de aka. [510] dvesta. [511] pod sobom. [512] s lukovima i strelama da nose, opasav i se;sablju, luk i strele da nose; opasav i se. [513] biti u redu. [514] (prema njegovoj) slu bi. [515] hranu ili jelo. [516] ovih ima sto i one. [517] stvari. [518] A imaju isto tako i etiri velika bubnja. [519] Ali.

[520] kamila. [521] etiri hiljade. [522] dvadeset. [523] Prva. [524] cara. [525] jarka. [526] ostavljaju. [527] (drugo), oru je. [528] svaki sa svojim odredom; a imaju isto tako du a koplja nego na a, skoro za lakat, a to zato da bi na e mogli dohvatiti, a da svaki sam stoji i svoju zastavu dr i. [529] prvi. [530] me u njima su isto tako i carski veliki bubnjevi. [531] pokazati. [532] topuz. [533] juna ki i xrabre i; sokole i konjanike ga borbu. [534] Turaka. [535] s Turcima. [536] nedovoljno dobro znaju. [537] a to je da. [538] Odavde pa do kraja glave u PA je druk ije: I zato dok je njihovo ljudstvo na bojnome polju sve e, ne treba se na njih bilo kako uriti, jer kad je u njima velika strahota i pravi nost (pripravnost), moraju veoma juna ni biti i nazad ne mogu stupiti. (Dalje ide kao u gornjem tekstu). [539] smeo suprotstaviti. [540] ne dose aju.

[541] ali nisu mogli saznati. [542] jedanput; ipak; samo jedanput. [543] kao to sam ranije rekao; kao to je ranije re eno. [544] nekako; nikako. [545] Ovde se u C nalazi dodatak o pohodu na Bogdana Jednookog. [546] Na po etku ove glave u PA nalazi se dodatak. [547] razum i red. [548] i zato kad razum i savetovanje sve (ure uju). [549] znajte. [550] opteretite. [551] lako ute i. [552] turski konji. [553] velikih. [554] isto tako. [555] Turci imaju to nare enje. [556] nego, [557] seku; a ne ranjavaju. [558] lak a. [559] ni iz kakvog. [560] vodi. [561] s vilama. [562] vrlo potrebne i korisne. [563] nego i ta.

[564] (potrebno je) imati razuman i naviknut i izve ban (narod), kao to Turci imaju. [565] zavisi, i da se ne oslanja na hetmane. [566] dobro. [567] najpre prema gospodu (bogu), zatim. [568] nekoliko stotina, ako hiljada ne bi bilo. [569] znatna. [570] velikom. [571] u vojsci. [572] Kao to i turski car ini i pri sebi ima takve ljude koje alje do odreda, opominju i ih da ovi budu tako valjano pripremljeni. [573] onih izaslanika. [574] Znajte isto tako. [575] brzim konjanicima ili kozacima. [576] s oblakom. [577] popale. [578] put. [579] Ako nemamo. [580] dosta emo nakupiti svakojakog blaga, dove emo. [581] potskakuju i ljudima. [582] e do i; sedi sam.. [583] stigli. [585] xo e. [586] tatori. [587] nekoliko stotina.

[588] redom. [589] mogli bi ih napadati tuku i ih, mogao bi ih tu i napadaju i ih. [590] U A nema cele glave. [591] isto tako kada xo e da skupi svoju vojsku da bude ve a nego to je bila. [592] po itavoj njegovoj zemlji. [593] iste sablje. [594] K i A nemaju ove glave. [595] u pograni ju. [596] nare uje da se razru e. [597] a drugima opet druga dostojanstva. [598] i drugu ode u i razli ite darove. [599] da sutradan poste, pa po to proposte itav dan, kada pak ve e do e. [600] nad oblacima; na oblacima. [601] ili i celi drugi dan. [602] prire uju sebi svuda gozbe, u ivanje. A kad se dovoljno najedu i napiju, tada se grle i se i ljube iopra taju jedan od drugoga, kao da vi e nikad jedan drugoga ne e ugledati, i tako ostaju. [603] s obeju strana, a drugi i odozgo i odozdo. [604] pucati i gusto tu i na zidine. [605] od zidina. [606] Popisav i. [607] da se ide s njima napred radi nege. [608] izleteo. [609] ili da izle e; jer su skoro na taj na in Turci zauzeli Nikopolj: gone i gra ane, u li su za njima u grad.

[610] dva zlatnika godi nje osim depe i enskih glava. [611] nisu du ni. [612] (glavu) izgubi. [613] na putu [614] vojnik. [615] se uliju, upadnu. [616] svake godine. [617] primaju i pogansku veru veli a je: a mnogi. [618] za hri ane; hri ani koji su postali poganici. [619] Ugra. [620] tako se poganstvo ja a, kao to je o gore spomenutom moru re eno, a to mo ete i sami znati da Turci. [621] ako vi e ljudi na to uva , xote i da ih odbrani , pretrpe e ve u tetu i gubitak. [622] Dok zmiji glavu ne razbije , dotle je sve gora. Tako i vi ako ih kadgod pregazite i potu ete, ovi e istu onakvu tetu pri injavatn kao i ranije. [623] Ostalo mo ete razumeti. [624] dva puta. [625] Otomanov. [626] Na alost. [627] I tako su hri ani bili mu eni, a poganstvo se svuda oja avalo, a uspomena na pokojnog kralja Matiju pro la je kao zvuk zvona. [628] Na margini: Finis, mo da [gr .] Selos.