2. FIZIKA SVOJSTVA FLUIDA Svojstva razliitih fluida uzrokovae njihovo razliito ponaanje pri spoljnjim dejstvima.

Osnovna razlika izmeu vrstih tela i fluda je u tome to se pod dejstvom spoljnje sile vrsta tela deformiu do neke odreene mere, a fluidi se deformiu sve dok na njih deluje sila. Delovanje kontinualne sile na fluidni deli izaziva kretanje fluida koje se naziva strujanje. Fizika svojstva fluida mogu se podeliti u tri grupe: 1. mehanika svojstva 2. toplotna svojstva i 3. uzrokovana svojstva. 2.1. Definicija fluida i pritiska Materije se mogu nalaziti u tri osnovna fazna (agregatna) stanja: tenom vrstom i gasovitom. Mehanika fluida se bavi tenim i gasovitim faznim stanjem. Pojedine grane fizike su postavile razliite fizike modele materije radi jednostavnijeg matematikog opisivanja pojava. Za razliku od termodinamike gde se materija modeluje kuglicama (molekulima) koje se haotino kreu po prostoru u mehanici fluida prihvaen je model neprekidne materije. Delii materije potpuno ispunjavaju prostor. Zbog veoma velikog broja molekula u veoma malim zapreminama ova pretpostavka ne utie na matematiko opisivanje kretanja ili mirovanja i veoma malim zapreminama. Naprimer, u 1 m3 ima preko 31010 molekula vode, kao najmanjih delia reprezenata materije. Model fluida u stanju mirovanja se pojednosatvljuje jo i time to se uzima da u fluidu nema sila trenja izmeu delia. Trenje se javlja tek pri kretanju fluida. Pod nestiljivim fluidom, kao to je ve napomenuto, smatraju se fluidi kod kojih je zapremina nepromenjljiva. Idealan fluid je onaj fluid kod koga izmeu delia nema trenja. Stiljiv fluid je fluid kod koga su elestine sile dominantne, te zbog toga dolazi do promena zapremine. Model se najee primenjuje u dinamici gasova. Realan fluid se karakterie postojanjem i elastinih sila i sila trenja. Pritisak je specifino predstavljanje unutranih elastinih sila u fluidu. Posmatra se jedan proizvoljni prostor ispunjen fluidom. Ako se odstrani jedan njegov deo kao na slici (sl. 2.1) dejstvo r tog dela moe se zameniti normalnom silom Pn .

Sl. 2.1. Prikaz definicije pritiska Pritisak se definie kao: r Pn dPn = p = lim dA A0 A Osnovna jedinica pritiska je 1 Pa (paskal) i definie se kao: (2.1)

1Pa = 1

N m
2

kgm s 2m 2

2.2. Gustina Gustina je mehaniko svojstvo fluida. Kao i u ostalim granama fizike definie se na sledei nain: m dm kg = lim = (2.2) V 0 V dV m3 gde su: m (dm) elementarna masa i V (dV) elementarna zapremina U sluaju idealnih gasova (termodinamika definicija) gustina se moe jednostavno povezati sa veliinama stanja poznatom jednainom stanja idealnog gasa:

= RT

(2.3)

gde su: p [Pa] - pritisak gasa J R - gasna konstanta i kgK T [K] - apsolutna temperatura gasa Poznato je da se veliki broj realnih gasova moe smatrati idealnim gasom (vazduh, kiseonik, azot, vodonik i sl) U sluaju smee fluida udeo pojedinih komponenti se moe iskazati maseno ili zapreminski. Ako je poznat maseni udeo pojedinih komponenti tada je:
m s = m1 + m 2 ili s V s = 1V1 + 2V 2 odnosno V + 2V 2 s = 1 1 Vs gde je: s, ms, Vs- gustina, masa i zapremina smee, 1, m1, V1 gustina, masa i zapremina prve komponente, 2, m2, V2 gustina, masa i zapremina druge komponente,

(2.4) (2.5) (2.6)

Ako je dat zapreminski udeo komponenti tada je:

Vs = V1 + V2 ili m s m1 m2 = +

(2.7) (2.8)

odnosno

s =

1 2 m s m1 2 + m 2 1

(2.9)

Merenje gustine fluida moe se obaviti na razliite naine: - merenjem mase poznate zapremine (piknometri) - hidrostatikim merenjima (Vestfalova vaga i sl) - pomou U-cevi, - hidrometrom i dr.

Hidrometar

U-cev

Vestfalova (Westphal) vaga

2.3.Stiljivost Pod dejstvom pritiska fluidi menjaju zapreminu. Ova pojava definie se kao svojstvo fluida. Smanjenje zapremine je u lineranoj zavisnosti od proveanja pritiska. Ovo svojstvo fluida iskazuje se koeficijentom stiljivosti. On se definie na sledei nain:
s=

V 1 dV 1 ili diferencijalnom obliku s = Vo p Vo dp

(Pa-1)

(2.10)

Znak "minus" u jednaini ukazuje na to da se zapremina smanjuje pri poveanju pritiska.

Sl.2.2. Promena zapremine pri promeni pritiska stiljivog fluida Reciprona vrednost koeficijenta stiljivosti je modul stiljivosti.

V V 1 1 = o p ili diferencijalnom obliku = = o dp (Pa) s V s dV Ako se poe od zakona o odranju materije (mase) koji vai u klasinoj fizici: m = V = const ili u diferencijalnom obliku Vd + dV = 0 odnosno dV d = V dobija se dp d d 1 s= ili = sdp = dp Poslednja jednaina u integralnom obliku je: p d = s dp po o Integraljenjem ove jednaine u datim granicama dobija se

(2.11) (2.12) (2.13) (2.14)

(2.15)

(2.16)

(2.17) U polju zemljine tee vai sledea jednaina (izvedena u poglavlju "Statika fluida"):
dp = gdz gde je z vertikalna koordinata usmerena nanie. Smenjujui jednainu 2.15 u 2.18 dobija se: d = sgdz

= o e s(p-po )

(2.18)

(2.19)

Ova jednaina u integralnom obliku glasi: d z = sg (2.20) 2 dz o zo Ovaj integral se reava u datim granicama. Reenje moe biti izraeno na dva naina:

=
ili

1 s o ( z z o )

(2.21)

z zo =

1 e s ( p po ) sg o

(2.22)

Izraz (j.2.21) moe posluiti za odreivanje promene gustine u zavisnosti od dubine u vodi (kanali, reke, mora i sl). Izraz (j.2.22) moe da poslui za odreivanje dubine na bazi izmerenog pritiska.
2.4. Brzina zvuka Brzina zvuka je brzina prostiranja malih mehanikih poremeaja kroz homogenu sredinu. To je svojstvo materije. Ovo svojstvo je zavisno od promena pritiska i gustine materije: dp c= (m/s) (2.23) d

dizanjem na kvadrat prethodne jednaine i mnoenjem s faktorom

= 1 dobija se:

dp i uzimajui u obzir jednainu (j.2.15) dobija se: d 1 c 2 = ili c 2 = (2.24) s Ova jednaina direktno povezuje stiljivost i brzinu zvuka kao osobine fluida. Za vrsta tela vai analogni izraz: E c2 = (2.25) c2 =

gde je E (N/m2) modul elastinosti. To znai postoji analogija izmeu modula elastinosti i modula stiljivosti. Mahov broj se definie kao odnos stvarne brzine fluida i brzine zvuka u fluidu:

v c pa se moe napisati sleda jedaina: Ma =

s= Ma 2

(2.26)

v 2

(2.27)

2.5.Viskoznost Viskoznost je svojstvo fluida koje se manifestuje samo pri kretanju fluida. Naime, pri posmatranju translatornog kretanja slojeva fluida jednog u odnosu na drugi, javlja se tangencijalni napon. Taj napon se javlja na njihovj meusobnoj dodirnoj povrini (s. 2.3). Na slici je prikazana promena brzine kretanja slojeva fluida u zavisnosti od poloaja sloja u pravcu y-ose. Promena brzine nije linearna (pravolinijska). Meutim, za difrencijalno tanak sloj (dy) moe se smatrati da je promena brzine linearna, a da se pritome ne napravi sutinska greka. Izmeu elementarnih slojeva javlja se suprotstavljanje kretanju (unutranje trenje) koje se manifestuje pojavom tangencijalnog napona . Davno je uoeno (Njutn) da ovaj napon zavisi od brzine meusobnog pomeranja slojeva fluida. Tanije, zakljueno je da tangencijalni napon zavisi od promene brzine u pravcu y-ose. Ta promena brzine iskazuje se gradijentom brzine dv/dy. Za veinu fluida vai Njutnov zakon:

dv (N/m2) (2.28) dy Vidi se da tangencijani napon linerano zavisi od gradijenta brzine. Koeficijent proporcionalnosti je nazvan dinamika viskoznost - (Pa s), koja ustvari predstavlja svojstvo fluida.

Sl.2.3. Promena brzine kretanja slojeva fluida u pravcu y-ose i pojava tangencijalnog napona
Definie se i kinematska viskosnost, koja je u direktnoj korelaciji sa dinamikom viskoznou:

(m2/s = m2s-1)

(2.29)

Viskoznost (i dinamika i kinematska) generalno opada sa porastom temperature fluida. Iskazivanje vrednosti viskoznosti, zbog istorijskih zaostavtina, je prisutno u literaturi i praksi na veliki broj naina. Primenjivane su, uglavnom, stepenaste skale koje su proistekle iz razliitih naina merenja viskoznosti. Ove skale su uglavnom nelinearne u odnosu na iskazivanje u ISO sistemu jednica, te je potrebno paljivo iz referentne literature nai uporedne tabele, dijagrame ili jednaine za preraunavanje. Neki fluidi se ne ponaaju po Njutnovom zakonu (j.2.28). Takvi fluidi se nazivaju nenjutnovski fluidi. Veza izmeu tangencijalnog napona i gradijenta brzine nije linearna:

dv o = K (2.30) dy U prethodnoj jednaini K je konstanta koja u sebi sadri osobinu viskonosti fluida, n je eksponent koji moe biti biti vei ili manji od 1, a o je tangencijani prednapon koji se pojavljuje samo kod nekih tipova nenjutnovskih fluida (naprimer, Bingamova plastika). Nenjutnovskih fluida u poljoprivredi i prehrambenoj industriji ima mnogo. To su sve paste, pirei od voa i povra, mleko, mleni proizvodi itd. Mehanika nenjutnovskih fluida je posebna oblast mehanike fluida. Prorauni strujanja ovih fluida su veoma sloeni. Odreivanje viskoznosti za pojedine fluide obavlja se na razliite naine (sl.2.4). Veliina viskoznosti se za tenosti moe odrediti isticinajem, najee kroz kapilare ili veoma male otvore (sl.2.4 a, b i c). Naime, postoje posebno projektovane i dimenziono precizno definisane posude sa otvorom na donjoj strani kroz koji istie tenost. U ovakvim sluajevima meri se vreme isticanja pa se pomou vaeih tabela odreuje viskoznost. Ove metode se najee primenjuju kod ulja za podmazivanje i sl. Veoma su raireni savremeni torzioni viskozimetri (sl.2.4. d). U naunim ispitivanjima, a naroito u sluajevima nenjutnovskih fluida, ee se koriste viskozimetri (reometri) u kojma se meri intenzitet tangencijalnog napona u veoma tankom fluidnom sloju (sl.2.4. e).

d e Sl.2.4. Razni tipovi viskozimetara (a Englerov viskometar, b kapilarni viskometri, c- maseni viskometar, d - torzioni viskometar(princip i foto), e reometar)
2.6. Ostala svojstva fluida Pored navednih glavnih, postoji veliki broj raznih fizikih svojstava fluida, koji u specifinim sluajevima moraju da se uzmu obzir pri proraunima. Povrinski napon nastaje usled neravnomernih sila privlaenja izmeu molekula na graninoj povrini fluida. Ova pojava je naroito izraena kod tenosti. Naime, ako se posmatra prvi sloj molekula tenosti u slobodnoj povrini, analizom privlanih sila dolazi se do zakljuka da njihova rezultanta deluje nanie. Ova pojava prouzrokuje veoma visoki lokalni napon, koji se naziva povrinski napon. Kapilarnost je direktna posledica povrinskog napona. U zavisnosti od vrste vrste povrine tenost moe da se "izdie" ili "sputa" ako se nalazi uz neku vrstu vertikalnu povrinu. Koji od ova dva sluaja e se desiti zavisi od osobine fluida i osobina vrste povrine. Ova pojava mora biti uzeta u obzir u sluajevima zaronjenih cevi malog prenika, jer ono to se vidi kao pojava u tim sluajevima ne odgovara zakonima statike fluida, koja ovu pojavu zanemaruje. Naroito je to vano u sluajevima kada u merenjima koristimo staklene cevi, jer e se napraviti greka merenja ako se ne uzme u obzir ova pojava. Kavitacija je posledica dostizanja ravnotenih pritisaka ili temperatura promene faze. Ova pojava je posledica termodinamikih svojstava tenosti. Ako se pritisak u struji tenosti snizi do ravnotenog nastaju mehuri zbog isparavanja tenosti. Nepoznavanje ove pojave moe dovesti do ozbiljnih erozija i havarija hidraulinih maina, jer sa kolapsiranjem mehurova (kondenzacijom pare u

mehuru) sitne kapljice velikom brzinom udaraju u vrste povrine maine i oteuju ih. S druge strane, pojava mehurova moe izazvati prekid strujanja tenosti kroz mainu. Temperatursko irenje fluida zbog promene temperature kao termodinamika veliina utie na proraune u sluaju neizotermskih strujanja. Dakle, ako se temperatura u struji fluida menja, to se mora uzeti u obzir, odgovarajuom promenom gustine odnosno zapremine.