Iako je te subote pre podne sunce bletavo sijalo, vreme je

bilo za zimski kaput, a ne samo za man- t i l , kao to je bilo cele sedmice i kao to su se svi nadali da e ostati i za veliki kraj nedelje - kraj nedelje kada se igrala utakmica sa Jejlom. Od dva- deset i vie mladia to su na stanici ekali svoje dcvojke, koje je trebalo da stignu vozom u deset i pcdeset dva, samo su njih estorica ili sedmorica stajali na hladnom, nepokrivenom peronu. Ostali, gologlavi, bili su se okupili u zagrejanoj ekaonici, tojei naokolo u grupicama, po dvojica, trojica ili etvorica, obavijeni dimom, razgovarajui tonom koji je skoro kod svih zvuao studentski vano, kao da je svaki od njih ponaosob, u ovom piskutavom razgovoru, raiavao jednom za svagda nekakvo vrlo sloeno pitanje, koje je ostali, vanuniverzitetski Hvet, potrebno ili nepotrebno, vekovima zamagljivao. Lejn Kotel, u kinom Barberi mantilu s vune- nom postavom, bio je jedan od estorice ili sedmo- ricc mladia na otvorenom peronu. Ili, bolje reeno, on i jeste i nije pripadao ovoj grupi. itavih deset minuta, pa i vie, namerno je stajao udaljen od ostalih mladia, taman toliko da ne uje njihov razgovor; leima je bio oslonjen na stalak s bes- platnim brourama hrianskih scijentista, golih ruku zavuenih u depove kaputa. Nosio je keste- njast kamirski al koji mu je leprao oko vrata i gotovo ga uopte nije titio od zime. On najednom, i prilino rasejano, izvue desnu ruku iz depa i poe da nameta al, ali pre nego to ga je name- stio, predomisli se i tu istu ruku zavue pod kaput i izvadi neko pismo iz unutranjeg depa na sakou. Poluotvorenih usta, on smesta poe da ga ita. Pismo je bilo napisano, zapravo otkucano na maini, na bledoplavoj hartiji. Izgledalo je staro i izguvano, kao da je vaeno iz koverta i vie puta itano. Utorak (mislim)

Mili moj Lejne, pitam se da li e moi da odgonetne ovo pismo, jer je veeras u spavaonici tako uasna galama da jedva ujem i svoje misli. Zato, ako neto napiem pogreno, molim te da to previdi. U vezi s tim, posluala sam tvoj savet i u poslednje vreme esto sam se pomagala renikom, pa ako mi to sada sputava nain izlaganja, krivica je do tebe. Bilo kako bilo, ba sam dobila tvoje divno pismo i volim te strano, do ludila, itd. i jedva ekam kraj nedelje. Veoma mi je ao to nisi mogao da me smesti u Kroft Haus, ali mi je, u stvari, svejedno gde se nalazim, samo ako je toplo i ako nema stenica i ako te viam s vremena na vreme, tj. svakog asa. Buk- valno sam poludela u poslednje vreme. Beskrajno obo- avam tvoje pismo, posebno onaj deo o Eliotu. ini mi se kako poinjem da prezirem sve pesnike izuzev Sapfe. Citala sam je kao luda i, molim te, nemoj da pravi pro- stake primedbe. Moda u ak o njoj pisati seminarski rad, ukoliko se odluim da krenem u osvajanje lovorika, i onaj kreten koga su mi postavili za tutora dozvoli da uzmem tu temu. Izdie nenolepi Adonis... ta nam je initi, Afrodito? O, udarajte se u prsa, device, i hitone svoje razderite. Nije li to prekrasno? I to je stalno tako. Da li me voli? Nisi to nijedanput rekao u svom uasnom pismu. Prosto te mrzim kad si utljiv (da li je ovo tano napisano?) i kad se ponaa kao prepotentno muko. U stvari, ne mrzim te, ali u mojoj prirodi je da sam protiv jakih i nepriljivih ljudi. Nije da ti nisi jak, nego, shvata ta hou da kaem. Ovde unutra je takva buka da jedva ujem i svoje misli. U svakom sluaju, ja te volim i hou da poaljem ovo pismo ekspresnom po- tom, tako da ga sasvim blagovremeno dobije, samo ako uspem da naem marku u ovoj ludnici. Volim te volim te volim te. Zna li da sam ja igrala s tobom u stvari svega dva piita za jedanaest meseci? Ne raunam ono u Vangardu kad si bio pod gasom. Ja u sigurno bi- ti vrlo bojaljiva s tobom. Uzgred budi reeno, ubiu te ako mi i jednom rei odgovori na ovo. Do vienja u subotu, cvete moj!! Mnogo te voli FRENI

R S. Tata je dobio rendgenske snimke iz bolnice i svima nam je laknulo. Tumor je, ali nije zloudni. Sino sam razgovarala s mamom telefonom. Izmeu ostalog, ona te pozdravila, tako da moe biti miran to se tie one noi u petak. Ne verujem ak ni da nas je ula kad smo uli. R R S. Toliko izgledam glupa i smetena kad ti piem. Zato? Dozvoljavam ti da to ispita. Samo da lepo pro~ vedemo ovaj kraj nedelje. Hou da kaem, bar ovaj put, je mogue, nemoj sve da ispituje skroz-naskroz, naroito ne mene. Volim te. FRENSIS (njen znak) Lejn je proitao pismo otprilike do polovine, kad ga prekide - utrapi mu se, uznemiri ga - jedan kru- pan mladi po imenu Rej Sorenson, koji je hteo da uje da li Lejn razume neto od toga to eli da kae ta cepanka Rilke. Lejn i Sorenson su bili na 251. grupi za modernu evropsku knjievnost (koja prima samo studente na poslednjoj godini studija i postdiplomce) i odreeni su da za ponedeljak pri- preme neto o Cetvrtoj Rilkeovoj Devinskoj elegiji. Lejn, koji je samo povrno poznavao Sorensona, ali je oseao neku neodreenu, kategoriku odvratnost prema njegovoj linosti, odloi svoje pismo i ree da ne zna bogzna ta o Rilkeu, ali misli da ga je uglavno razumeo. Blago tebi, ree Sorenson. Ti si srean ovek. Glas mu je bio toliko beivotan, kao da je priao da govori s Lejnom iz dosade ili udljivosti, a ne da razgovaraju normalno, kao Iju- di. Boe, ala je hladno, dodade i izvadi paklo ci- gareta iz depa. Na reveru Sorensonovog kaputa od kamilje dlake, Lejn primeti trag rua za usne, izbri- san, ali jo uvek vrlo vidljiv. Izgledalo je kao da je tu stajao nedeljama, moda mesecima, ali on nije dovoljno poznavao Sorensona da bi mu skrenuo panju, niti ga je, pak, bilo briga. Pored toga, voz je nailazio. Oba mladia okrenue glave ulevo, prema lokomotivi koja je dolazila. Gotovo istovremeno, vrata na ekaonici se s treskom otvorie i mladii koji su sedeli unutra, u toplom, poee da izlaze da saekaju voz; veina njih ostavljala je utisak kao da dre bar po tri upaljene

cigarete u svakoj ruci. I sam Lejn zapali cigaretu kad se voz zaustavi. Zatim, kao i mnogi Ijudi koji bi moda trebalo da prou probni ispit za doekivanja na stanici, poku- a da sa svoga lica zbrie svaki izraz koji bi mogao da vrlo jednostavno, moda ak i savreno, otkrije njegova oseanja prema osobi koja stie. Freni je bila meu prvim devojkama koje su si- le iz voza, iz jednog udaljenog vagona na severnom kraju perona. Lejn je odmah spazi i, uprkos napo- rima da ostane hladnokrvan, njegova ruka koja se naglo die u vazduh otkri pravu istinu. Freni vide najpre ruku, zatim njega, i onda mu odmahnu na jedan dosta neobian nain. Freni je imala na sebi kaput od strienih rakuna, i Lejn, idui prema njoj brzim korakom, ali mirna izraza na licu, s prigue- nom radou zakljui da je on jedini na peronu ko- ji stvarno poznaje Frenin kaput. Seti se kako je jednom, poto je itavih pola sata ljubio Freni u jednim pozajmljenim kolima, poljubio i rever nje- nog kaputa, kao da je on isto toliko poeljan, or- ganski nastavak njene linosti. Lejne! oduevljeno ga pozdravi Freni, koja nije bila od onih to skrivaju svoja oseanja. Ona ga za- grli i poljubi. Bio je to poljubac kakav se daje na staninim peronima, vrlo spontan u poetku, a za- tim neto uzdran u toku izvoenja, pomalo nalik na dodirivanje elika. Jesi dobio moje pismo? upita ona, i gotovo u istom dahu dodade: Pa ti si se smrzao, siroti moj deko. Zato nisi ekao unutra? Jesi li dobio moje pismo? Koje pismo? ree Lejn, uzimajui njenu put- niku torbu. Marinskoplava torba, oiviena belom koom, bila je slina nizu drugih koje su iznete iz voza. Nisi ga dobio? Pisala sam ti jo u sredu. 0, bo- e! I to sam ga sama odnela na potu... A, to pismo! Jesam. Je li to sve to ima od stvari? Koja je to knjiga?

Freni pogleda ka svojoj ruci. Drala je neku ma- lu knjigu boje graka, u platnenom povezu. Ovo? Ah, nita, ree. Ona otvori runu torbicu, strpa knjigu unutra i poe s Lejnom niz dugi peron prema taksi sta- nici. Drala ga je ispod ruke, i sve vreme priala. Najpre je govorila o nekoj haljini koja je tu u tor- bi, i koju treba ispeglati. Ree kako je kupila jednu vrlo slatku peglicu koja je tako mala da izgleda kao da je napravljena za lutkinu kuu, ali je zaboravila da je ponese. Onda je rekla kako misli da su sa njom u vozu bile samo tri poznate devojke - Mar- ta Ferar, Tipi Tibet, i Eleonora, kako li se ono zvae, s kojom se pre vie godina upoznala kad je bila u internatu u Eksiteru, ili na nekom drugom mestu. Ostale devojke u vozu izgledale su sasvim obino, ree Freni, sem dve pljunute intelektualke, koje kao da su iz Vasara, i jedne devojke savreno sline tipu Beningtonove ili Sare Lorens. Ova, tipa Benington-Sara Lorens, ostavljala je utisak da je sve vreme u vozu provela u klozetu, vajajui, slika- jui, ili tako neto, i kao da je ispod haljine imala na sebi triko koji joj je ocrtavao sve delove tela. Lejn, koji je suvie brzo koraao, ree kako mu je ao to nije mogao da je smesti u Kroft Haus - naravno, tu se ba nita nije moglo uiniti - ali joj je zato naao jedno vrlo lepo, prijatno mesto. Malo, ali isto i sve kako treba. Dopae joj se, doao je Lejn, i Freni odmah zamisli belu drvenu kuicu sa sobama za izdavanje. Tri devojke koje se nikad ranije nisu srele, sve tri u istoj sobi. Ona koja doe prva zauzee kvrgavi divan, dok e dru- ge dve spavati zajedno u krevetu za dvoje, sa izvan- rednim duekom. Divno, oduevljeno ree ona. Ponekad joj je bilo strano teko da sakrije svoju ogorenost prema optoj brljivosti mukog roda, a posebno prema Lejnovoj. To je podseti na jedno ki- ovito vee u Njujorku, kada je Lejn, ba kad su izali iz pozorita, sa sumnjivim izlivom trotoar- skog milosra dozvolio onom uasnom oveku u smokingu da mu otme taksi ispred nosa. Njoj je to bilo svejedno - jer, boe moj, bilo

bi uasno bi- ti mukarac koji mora da nalazi taksi po kii ali nije zaboravila Lejnov straan, neprijateljski pogled koji joj je uputio dok se vraao na plonik. Sada, poto se oseala udno krivom kad je mislila na to i na mnoge druge stvari, ona blago i na pose- ban nain privue Lejnovu ruku, izigravajui ne- nost. Oboje uoe u taksi. Marinskoplavu torbu, oivienu belom koom smestie napred, pored vo- zaa. Odneemo tvoje stvari tamo gde e stanovati... ubaciemo ih samo kroz vrata... a onda idemo da ruamo, ree Lejn. Umirem od gladi. On se nag- nu napred i dade adresu vozau. O kako je divno to te ponovo vidim! ree Fre- ni kad je taksi poao. Nedostajao si mi. Tek to je izgovorila te rei, postade joj jasno da uopte ne misli tako. Ponovo ispunjena oseanjem krivice, ona uze Lejnovu ruku i vrsto, s toplinom, uplete svoje prste meu njegove. Posle otprilike jednog sata, njih dvoje su sedeli za jednim prilino usamljenim stolom kod Sikle- ra, u centru grada, inae vrlo omiljenom restora- nu, naroito kod intelektualne studentske elite iz koleda - manje-vie istih onih studenata koji su, bilo da su pripadali Jejlu ili Harvardu, vie voleli da svoje devojke izvedu malo dalje od Morija ili Kronina. Moglo bi se rei da je Sikler bio jedi- ni restoran u gradu u kome nicle nisu bile ovako debele - puna dva santimetra od palca do kai- prsta. Kod Siklera su se mogli dobiti puevi. To je bio restoran u kome su i student i njegova de- vojka poruivali salatu, ili su je se, pak, oboje lia- vali zbog belog luka kojim je bila zainjena. Freni i Lejn su pili martini. Kad su im pre de setpetnaest minuta doneli pie, Lejn ga je probao, da bi se potom zavalio u stolicu. Bacio je zatim kratak pogled po sobi. Ovo je uinio uz gotovo opipljivo oseanje zadovoljstva to se nalazi (bio je siguran da to ni- ko ne moe osporiti) na pravom mestu, sa nesum- njivo zgodnom devojkom devojkom koja ne samo da je bilo neobino lepa, ve i neto vie od toga - koja je umela da izbegne jednolinost

kamirskih dempera i flanelskih suknji. Freni je primetila ovaj mali trenutak zadovoljstva kod njega i shvatila ga ba onako kako treba: ni vie ni manje od toga. Ali, po nekom starom, utvrenom sporazumu sa svojom psihom, ona odlui da se osea krivom to ga je razotkrila, i osudi sebe da ga ubudue slua kao da je naroito udubljena. Lejn je sad govorio kao to govori neko ko je monopolisao razgovor itavih etvrt sata ili vie, i koji zapravo veruje da je ba pogodio ton koji mu I dozvoljava da bilo ta kae: Onako grubo reeno, I za njega bi se moglo rei da mu nedostaje testiku- I larnost. Zna ta hou da kaem? Bio je znaajno I nagnut prema Freni koja ga je prijemivo sluala, I oslonjen o sto, tako da mu se martini nalazio izme- I u laktova. 1 ta mu nedostaje? ree Freni. Ona toliko dugo I nita nije rekla, da je morala da se nakalje kako bi I proistila grlo pre nego to progovori. | Lejn je oklevao. Mukost, ree. sy ula sam te prvi put. | U svakom sluaju, to je bio motiv cele stvari, , da tako kaem - qno to sam pokuao da iznesem na jedan finiji nain, ree Lejn, paljivo pratei tok sopstvenog prianja. O, boe. Hou da kaem... Kunem ti se, mislio sam da e da proe potpuno nezapaeno i, kad sam ga dobio natrag s jednom suludom desetkom na njemu, velikom dva metra, umalo se nisam onesvestio. Freni se ponovo nakalja. Oigledno je dosledno sprovodila svoju odluku da paljivo slua. Zato? upita ona. Lejn je pomalo zbunjeno pogleda. Sta zato? Zato si mislio da e da proe potpuno nezapaeno? Pa o tome ti i priam. Ba to i hou da ti ob- jasnim.

Ovaj dasa, Bragman, je veliki strunjak za Flobera. Ili sam bar ja tako mislio. Oh, ree Freni i nasmei se. Pijuckala je svoj martini. Izvrstan je, dodade, gledajui u au. Ouevljena sam to nije in sa neto malo mar- tinija. Mrzim kad je sve sam din. Lejn klimnu glavom. U svakom sluaju, mislim da mi je taj suludi esej u sobi. Proitau ti ga ako budemo imali vremena u toku ova dva dana. Divno. Ba bih volela da ga ujem. Lejn ponovo klimnu glavom. Nemoj da misli da sam rekao neto to e preokrenuti svet, ili to- me slino. On promeni poloaj u stolici. Ali... ne znam...ini mi se da sam dobro uradio to sam insistirao na tome zato njega tako neurotino pri- vlai mot juste. Mislim, u svetlu onoga to danas znamo. Ne govorim samo o psihoanalizi i svim tim kojetarijama, ali i one svakako pomau da se stva- ri jasnije sagledaju. Shvata ta hou da kaem? Ja nisam nikakav frojdovac, ili tome slino, ali preko izvesnih stvari ne moe se prei jednostavno tako to se kae da su frojdovske, pa im tek tako pri- kai jedno veliko F ili neto. Mislim da sam u iz- vesnoj meri bio sasvim u pravu to sam istakao kako nijedan od zaista velikih pisaca Tolstoj, Dostojevski, ekspir, - nisu cedili rei kao cepidlake. Oni su samo pisali. Shvata me? Lejn je gledao u Freni kao da neto iekuje. Izgledalo mu je da ga slua sa zaista izuzetnom panjom. Hoe da pojede tu maslinu, ili nee? Lejn baci kratak pogled na au martinija pred sobom, zatim ponovo pogleda Freni. Ne, ree on hladno. Hoe li ti? Ako ti nee, ree Freni. Po njegovom izrazu lica videla je da to nije trebalo da pita. to je jo gore, ona vie nije ni elela maslinu, i pitala se za- , Sto li je uopte i traila. Ali, kad joj je Lejn pruio ; 8Voju au s martinijem, nije joj ostalo nita drugo 'nego da uzme maslinu i naoko je u slast pojede. ( Zatim uze cigaretu iz Lejnove paklice koja

je leala na stolu; on joj pripali i istovremeno pripali sebi ; ? jednu. ' Posle prekida zbog masline, za stoiom zavlada ' krae utanje. Kad ga je prekinuo, Lejn je to uinio , zato to nije bio ovek koji bi due vreme bio u | stanju da uva neku veliku misao samo za sebe. ji' Taj dasa Bragman misli kako bi trebalo da negde objavim svoj esej, najednom ree on. Ipak, ne znam ta da radim. Zatim, kao da je najednom po- stao iscrpen - ili bolje rei, ispranjen pohlepnou sveta koji je eleo da se doepa plodova njegovog intelekta - on poe da trlja lice dlanom, odstranju- jui sanjivost iz jednog oka, pokretom neotesanim ali potpuno nesvesnim. Hou da kaem da svi ti kritiki eseji o Floberu i ostalima ne vrede ni pet para. Razmiljao je, pomalo zlovoljna izgleda. U stvari, ne verujem da je o njemu napisano ita to bi bilo stvarno znaajno, za poslednjih... Govori kao pravi sekcija. Ba tako. Molim? upita Lejn, s promiljenom mirnoom. Govori kao pravi sekcija. ao mi je to ti to kaem, ali ti si to. Ba to. Zato? A kako govore sekcijai, ako smem da pitam? Freni vide da ga je naljutila, i to ozbiljno, ali u ovom trenutku, koliko iz zlobe, toliko iz samo- osuivanja, ona oseti elju da kae ono to joj je na srcu. Pa, ja ne znam kakvi su oni ovde, ali na mom fakultetu sekcija je osoba koja preuzme u- nost u razredu kada je profesor osutan, ili je u nervnoj depresiji, ili kod zubara, ili tako negde. To je obino diplomirani student ili tome slino. Kako god bilo, ako vodi, recimo, teaj iz ruske knjievno- sti, on ulazi u koulji sa zakopanom kragnom i traftastom kravatom, i poinje da sakati Turgenjeva itavih pola sata. Zatim, kad zavri, kada ti potpu- no ogadi Turgenjeva za sva vremena, pone da go- vori o Stendalu ili nekom drugom piscu o kome je

pisao svoj diplomski rad. Na mom fakultetu, na od- seku za engleski jezik, ima oko deset sekcijaia koji provode vreme na taj nain to ubijaju svetu svaku ljubav prema knjievnosti. Tako su briljantni da jedva umeju da otvore usta - izvini za ovu pro- tivrenost. Hou da kaem, ako se upusti s njima u diskusiju, sve to mogu da urade to je da zauzmu strano blagonaklon stav prema... Ti si danas prava stenica - zna? ta ti je, kog avola? Freni naglo otrese pepeo s cigarete i zatim pri~ nese pepeljaru preko stola, santimetar blie sebi. ao mi je. Ja sam nemogua, ree. Cele nedelje oseam neku elju da unitavam. Strano je to. Ua- sna sam. Tvoje pismo uopte nije ostavljalo takav utisak, ree Lejn. Freni sveano klimnu glavom. Zagledala se u jednu malu toplu mrlju suneve svetlosti na stol- njaku, koja je bila veliine etona za poker. Morala sam da se napregnem kako bih ga napisala, ree. Lejn zausti da kae neto, ali iznenada doe kel- ner da odnese prazne ae od martinija. Hoe li }o jedan? upita on. Nije dobio odgovor. Freni je s posebnom upor- nou zurila u malu sunevu mrlju, kao da razma- tra mogunost da se oprui preko nje. Freni, strpljivo ree Lejn, da bi se pokazao pred kelnerom. Da li bi htela jo jedan martini, ili neto drugo? Ona pogleda ka njemu. Izvini. Zatim pogleda u prazne ae koje je kelner drao u ruci. Ne. Da. Ne znam. Lejn se nasmeja, gledajui pri tom u kelnera. Dakle, da ili ne? ree on. Da, molim. Izgledala je neto ivlje. Kelner se udalji. Lejn ga je posmatrao kako izla- zi iz sale, a zatim pogleda u Freni. Poluotvorenih usta,

skupljala je pepeo od cigarete po istoj pepe- Ijari koju je kelner doneo. Lejn ju je posmatrao sa razdraenou koja je sve vie rasla. Vrlo verovat- no, on je mrzeo i bojao se bilo kakvih znakova rav- nodunosti kod devojke s kojom se ozbiljno sastajao. U svakom sluaju, mora da ga je obuzela pomisao kako Frenine muice vrlo lako mogu da pokvare ceo kraj nedelje. On se iznenada nae napred i sta- vi ruke na sto, kao da je, pobogu, eleo da izgladi celu ovu stvar, ali Freni progovori pre njega. Da- nas sam neto na tri oka, ree. Ne znam ta mi je. Ona uhvati sebe kako gleda Lejna kao da je tuinac, ili kao da je oglas koji reklamira neku no- vu marku linoleuma, preko celog plafona vagona u metrou. Ponovo oseti kako u njoj polako raste ose- anje nedovoljne privrenosti i krivice, koje je izgleda bilo na dnevnom redu pri ovom susretu, te je reagovala na taj nain to je pruila ruku i stavi- la je preko Lejnove. Gotovo odmah je povukla, da bi uzela cigaretu sa ivice pepeljare. Za trenutak, sve e biti u redu, ree. Obeavam ti. Ona se na- smei Lejnu - skoro iskreno ovog puta - i, u tom trenutku, jedan uzvraen osmeh mogao bi bar do- nekle da ublai izvesne dogaaje koji e uslediti, ali je Lejn bio obuzet izigravanjem neke vrste njemu svojstvene ravnodunosti, i odlui da joj ne uzvrati osmeh. Freni povue jedan mali dim iz ci- garete. Da nije ve kasno, i jo mnogo tota, ree ona, i da nisam kao budala odluila da krenem u osvajanje lovorika, mislim da bih napustila engle- ski. Ne znam. Ona otrese pepeo. Ve mi je do te mere dosta nadriuenjaka i uobraenih unita- valaca knjievnosti, da mi doe da vritim. Ona pogleda Lejna. Izvini. Prestau. Dajem ti re... Da sam samo imala tri iste, ne bih nipoto ponovo dola na univerzitet ove godine. Ne znam. Sve je to jedna neverovatna ludost. Bravo. Pa to je sjajno. Freni prihvati ovu sarkastinu primedbu kao da je i

zasluila. Izvini, ree. Prestani ve da se izvinjava, molim te. Ti kao da nisi ak ni primetila kako namrtvo uoptava stvari. Ako bi sad svi Ijudi na odseku za engleski bili tako veliki unitavaoci, to bi bilo neto sasvim drugo... Freni ga prekide, ali skoro sasvim neujno. Preko njegovog ramena od flanela boje antracita, gledala je prazno preko sale. ta? upita Lejn. Rekla sam da znam. Ima pravo. Odsutna sam, f i to je sve. Ne obraaj panju na mene. ! Ali Lejn nije mogao da napusti raspravu dok ova ne bude reena u njegovu korist. Vraga! Hou | da kaem, ree on, kako u svim strukama ima / nesposobnih ljudi. Mislim da je to osnovno. Osta- vimo za trenutak te proklete sekcijae. Gledao je , Freni. Slua li ti mene, ili ta? Da. Na tvom prokletom odseku za engleski ima , dva najbolja oveka u zemlji. Manlijus. Espozito. Boe, ta bih dao da su oni ovde. Oni su bar pesni- ci, za ime boga. Nisu, ree Freni. To je ono strano. Hou da ! kaem, nisu pravi pesnici. Oni su samo Ijudi koji piu pesme koje svuda objavljuju i unose u sve an- tologije, ali pesnici nisu. Ona uuta, sasvim svesno, i ugasi cigaretu. Od pre nekoliko minuta izgledalo je f da joj boja iezava s lica. Najednom, ak i njen ru , na usnama postade za nijansudve blei, kao da ga je ba sad izbrisala papirnom maramicom. Nemoj- mo vie o tome, skoro neujno ree ona, gnjeei opuak cigarete u pepeljari. Ne znam ta mi je. Pokvariu ceo vikend. Moda ispod moje stolice ima kapak na podu, pa da ieznem. Kelner vrlo brzo doe i ode, poto je pred njih stavio po martini. Lejn obuhvati drku ae prstima

i': t

tankim i dugim, i nekako uvek pred oima. Nee ti nita da pokvari, tiho ree on. eleo bih samo da znam ta je ta u toj zavrzlami. Hou da kaem, da li ovek mora da bude nekakav boemski tip, ili da je mrtav, da bi bio pravi pesnik? ta bi ti htela - nekakvog idiota sa kovrdavom kosom? Ne. Moemo li da promenimo temu? Molim te. Vrlo mi je loe, i poinjem da oseam stranu... Ja bih bio vrlo srean da promenimo temu - bio bih oduevljen. Samo mi prvo kai ta je to pravi pesnik, ako nema nita protiv. Bio bih ti zahvalan. Stvarno bih bio. Visoko na Freninom elu pojavi se nekoliko jed- va primetnih, blistavih kapi znoja. To je moglo da znai da je odaja pregrejana, da je boli stomak, iii da je martini bio suvie jak; u svakom sluaju, Lejn kao da nita nije primeivao. Ja ne znam ta je pravi pesnik. Volela bih kad bi prestao da govori o tome, Lejne. Ozbiljno ti ka- em. Nekako udno se oseam, i ne mogu... U redu, u redu - dobro. Odmori se, ree Lejn. Hteo sam da... Sve to znam, to je ovo, ree Freni. Kad je neko pesnik, onda treba da uradi neto lepo. Hou da kaem, svet od njega oekuje da ostavi neto le- po za sobom kad zavri stranicu. Oni o kojima ti govori ne ostavljaju za sobom nita lepo, ama ba nita. Jedino to neki, koji su moda neto bolji, ine, to je to ti, da tako kaem, uu u glavu i ta- mo ostave neto; ali ba zato to to ine, ba zato to znaju hako da neto ostave, to onda ne mora da bude nikakva pesma, za ime sveta. To moe da rbude neka vrsta strano upeatljive sintaktike balege - izvini za izraz. Kao Manlijus, Espozito i svi iti nesrenici. Pre nego to je ita rekao, Lejn polako pripali sebi cigaretu. Zatim ree: Mislio sam da ti voli Manlijusa. ak mi se ini, ako se dobro seam, da I si pre otprilike

mesec dana rekla kako je on divan, ' i kako ti... Meni se on svia. Ali ve mi je dosta toga da mi se ljudi samo sviaju. Neizmerno elim da mo- ,gu da sretnem nekog koga bih mogla da potu- j jem... Hoe li da me izvini za trenutak? Freni J, se naglo die, s tanom u ruci. Bila je veoma ble- *< da. Lejn odgurnu svoju stolicu i ustade, dok mu ( usta ostaoe malo otvorena. ta ti je? upita. Nije ti dobro? Neto nije u redu, ili ta? I; Odmah u se vratiti. t Ona napusti salu, ne pitajui nikog nita, kao da | je znala kuda treba da poe, jer je ve ranije dola- zila na rukove kod Siklera. I Poto je ostao sam za stolom, Lejn je puio i pio martini u malim gutljajima, kako bi mu potra- jao dok se Freni ne vrati. Bilo je jasno da je srea 1 od pre pola sata, koju je oseao zbog toga to se * nalazi na pravom mestu i sa pravom devojkom, ili r koja bar tako izgleda, bila sasvim iezla. On baci pogled na kaput od strienih rakuna koji je bio na- 'I krivo prebaen preko naslona Frenine prazne stolice I; - isti kaput koji ga je uzbudio na stanici zbog njego- ||; ve posebne prisnosti s njim - i stade da ga ispituje s vrlo odreenim neprijateljstvom. Ko zna zbog ega, izgledalo je kao da ga nabori na svilenoj po- stavi kaputa Ijute. On prestade da ga gleda i poe da zuri u drku svoje ae s martinijem, kao ovek koji osea da ga neko iz neodreenih razloga pro- goni. Jedno je bilo sigurno - vikend je zaista ot- poeo uasno loe. Meutim, on u tom trenutku sluajno pogleda od stola i vide jednog poznanika kako prolazi salom - jednog svog kolskog druga sa devojkom. Lejn se malo uspravi u stolici i promeni izraz lica. Umesto uznemirenog i nezadovolj- nog izgleda, on dobi izraz oveka ija je devojka jednostavno otila u toalet i ostavila ga samog, kao to se esto dogaa, tako da nema ta drugo da radi u meuvremenu nego da pui i izgleda kao da se, po mogustvu, prijatno dosauje. Kod Siklera, toalet za dame bio je gotovo isto toliko

prostran i, na izvestan nain, udoban kao trpezarija. Kad je Freni ula, u njemu nije bilo ni- koga, pa ni uvarke. Stajala je za trenutak na sre- dini poploanog poda, kao da je to bilo mesto na kome je ugovoren neki sastanak. Sad su joj po e- lu izbile grake znoja, usta su joj bila oputena, i bila je jo blea nego u trpezariji. Onda je naglo, hitrim korakom, otila u najuda- ljeniju i najneupadljiviju od sedam ili osam kabina - za koju, sreom, nije bio potreban novac da bi se ulo u nju - zatvorila vrata za sobom i, s izvesnom tekoom, namakla rezu da bi ih zakljuala. Bez nekog oitijeg traga da se osea nelagodno na tom neobinom mestu, ona sede i vrsto stee kolena, kao da je htela da joj telo postane jo manje, jo zbijenije. Zatim stavi ake vertikalno preko oiju i jako ih pritisnu, kao u nameri da paralie oni ivac potisne sve slike u prazno crnilo. Iako su drhtali, i moda ba zbog toga to su drhtali, njeni dugi sti izgledali su neobino ljupko i lepo. Ostala je la trenutak u tom ukoenom poloaju, slinom -loaju ploda u utrobi - a onda briznu u pla. lakala je itavih pet minuta. Plakala je, i ne po- "avajud da ugui ono buno izraavanje tuge i 'pometenosti, te je putala grevite grlene glasove, ,| histerino dete iji dah pokuava da se probije IJcroz delimino zatvoren poklopac dunika. Pa ipak, ikad je najzad prestala da plae, prestala je sasvim, ,bez onog bolnog i tekog udisanja koje obino pra- | ti snaan izliv bola. Kad se zaustavila, izgledalo je kao da se u njenoj svesti odigrala neka znaajna promena krajnosti, koja je imala neposredan, umi- rujui uticaj na njeno telo. Lica izbrazdana od su- za, ali sasvim bezizrazna, gotovo prazna, podigla je s poda svoju tanu, otvorila je i izvadila iz nje knji- icu povezanu u zeleno platno boje graka. Stavila je na krilo - ili bolje, na kolena - i samo gledala u nju, piljila u nju, kao da je to najpogodnije mesto na koje bi se mogla staviti ova knjiica. Zatim uze knjigu, podie je do visine grudi i pritisnu je uza se

- vrsto, ali samo za trenutak. Na kraju je ponovo vrati u tanu, ustade i izae iz kabine. Umila je li- ce hladnom vodom, obrisala se pekirom koji je vi- sio iznad umivaonika, stavila ru na usne, oeljala se i napustila prostoriju. Dok je prolazila kroz salu, ka stolu za kojim je sedeo Lejn, izgledala je zaista lepo, kao devojka koja je na oprezu za vreme velikog studentskog izleta. Kad je ivahno, smeei se, prila svojoj sto- lici, Lejn je lagano ustao, drei salvetu u levoj ruci. Izvini, ree Freni. Jesi li moda pomislio da sam umrla? Nisam mislio da si umrla, ree Lejn i priblii joj stolicu. Nisam znao ta ti se, kog avola, de- silo. On zaobie sto i pride svojoj stolici. Zna da nemamo ba mnogo vremena. Seo je. Kako ti je? Oi su ti malo krvave. Gledao ju je jo palji- vije. Je sad u redu, ili... ? Freni zapali cigaretu. Sada se odlino oseam. Nikad u ivotu nisam bila u ovako dobroj formi. Je- si li naruio neto? ekao sam tebe, ree Lejn, jo uvek je palji- vo posmatrajui. U emu je bila stvar? Stomak? Ne. I da i ne. Ne znam, ree Freni. Gledala je jelovnik koji je bio na njenom tanjiru i itala ga, ne uzimajui ga u ruke. Ja bih uzela samo sendvi s piletinom. I moda au mleka... Nego, narui ti ta eli. Uzmi pueve, oktopuse, ta god voli. Okto- pode, to jest. Ja stvamo uopte nisam gladna. Lejn je pogleda, zatim ispusti tanak i vrlo zna- ajan oblai dima prema svom tanjiru. Ovo e stvarno biti veseo vikendi, ree. Sendvi s pileti- nom, gospode! Freni se naljuti. Nisam gladna, Lejne - izvitii. O, boe! A sad, molim te, narui ono to elim, zato da ne, i ja u jesti dok ti jede. Ne mogu najednom da

budem gladna samo zato to bi ti tako hteo. U redu, u redu. Lejn isprui vrat i privue panju kelnera. On narui za Freni sendvi sa pile- tinom i au mleka, a sebi pueve, ablje batake i salatu. Kad je kelner otiao, on pogleda na svoj ni sat i ree: Uzgred, trebalo bi da izmeu je- n i etvrt i pola dva budemo u Tenbridu. Ne ka- ije. Rekao sam Voliju da emo svakako svratiti jedno pie i onda moda odemo svi zajedno nje- yim kolima na stadion. ta kae? Nema nita otiv Volija? Ja ak ne znam ni ko je on. f Srela si ga najmanje dvadeset puta. Voli Kembl. ;Fobogu! Ako si ga videla jednom, videla si ga... Oh, seam se... Sluaj, nemoj da me mrzi za- to ne mogu odmah da se setim nekog tvog , drugara. Pogotovo kad izgleda kao bilo ko drugi, kad govori, oblai se i ponaa kao bilo ko drugi. Freni natera sebe da uuti. Uinilo joj se da je nepo- dnoljiva i zbog toga oseti nekakav talas gnuanja prema sebi, koji smesta izazva kapljice znoja na njenom elu. Meutim, uprkos svojoj elji, ona nastavi: Ne mislim da je on rav, ili neto, nego ve pune etiri godine nisam nigde izala da ne sretnem razne Volije Kemble. Tano znam u kom trenutku e oni biti zanosni, znam kad e poeti da zaista odvratno ogovaraju neku devojku koja spa- va u vaoj spavaonici, znam kad e me pitati ta sam radila preko leta, znam kad e da izvuku sto- licu, opkorae je tako da naslon bude okrenut na- pred i ponu da se hvaliu, strano, strano tihim glasom - ili da na isti nain ponu da reaju ime- na, kao da je to nita, tek onako. Postoji jedno ne- pisano pravilo po kome svet iz odreenih drutve- nih ili finansijskih krugova moe da rea imena koliko mu drago, sve dokle god moe da

rea svakakve svinjarije o linosti ije je ime izgovoreno - da je dotini skot, da je ta i ta nezasita u ju- renju za mukarcima, da sve vreme uzima droge, ili neto jo gore od toga. Ona ponovo uuta. Za trenutak je ostala mirna, premetala pepeljaru pr- stima i vodila rauna da ne pogleda ka Lejnu, kako ne bi videla izraz na njegovom licu. ao mi je, ree. Ne mislim ja ba na Volija Kembla. Uzimam njega samo kao primer, zato to si ga ti pomenuo. I zato to on ba lii na nekog ko je proveo leto u Italiji ili na nekom drugom vanom mestu. Ako ba hoe da zna, on je prolog leta bio u Francuskoj, ree Lejn. Znam ja dobro ta ti misli, brzo dodade on, nego ti si danas krajnje nez... Dobro, mirno ree Freni. U Francuskoj. Uze- la je cigaretu iz paklice na stolu. Ne mislim ba na Volija. Za ime boga, to bi isto tako mogla da bude i neka devojka. Mislim, da je on devojka - na primer neka iz moje spavaonice - on bi celog leta slikao dekor za neku pozorinu druinu. Ili bi iao biciklom kroz Vels. Ili bi najmio stan u Nju- jorku i radio za neki asopis ili za neko oglasno preduzee. Ja govorim o svima njima. Sve to bilo ko radi je nekako... ne znam... ne mora da bude loe, bedno ili glupo. Ali, nekako je siuno, lie- no smisla i - da se ovek rastui. to je najgore, ako je neko boem ili tako neto aavo, i on se saobraava isto kao i svi drugi, samo na drugi na- in. Ona uuta. Odmahnula je glavom. Lice joj je bilo vrlo bledo i u jednom trenu opipa elo ru- kom - manje, izgledalo je, da bi videla da li se znoji, a vie da bi proverila, kao da je sama sebi , rnajka, ima li groznicu. Tako se udno oseam, ree ona. ini mi se kao da u da poludim. Mo- da sam

ve i luda. Lejn ju je gledao sa istinskom zabrinutou - vi- e zabrinut nego radoznao. Bleda si kao smrt. Stvarno si bleda je 1 zna? ree. Freni klimnu glavom. Sasvim mi je dobro. Bie mi dobro za neki minut. Kada je kelner doneo ono to su naruili, ona ree. Oh, tvoji puevi divno izgledaju. Prinela je cigaretu usnama, no ona se ugasi. ta si uradio sa ibicama? upita. Kad je kelner otiao, Lejn joj zapali cigaretu. Mnogo pui, ree. On uze malu viljuku koja se nalazila pored njegovog tanjira s puevima, ali pre nego to je poeo da jede ponovo pogleda u Freni. Zabrinut sam za tebe. Ozbiljno ti kaem. ta se to, doavola, dogodilo s tobom za posled- nje dve nedelje? Freni ga pogleda, zatim istovremeno slee ramenima i odmahnu glavom. Nita. Ba nita, ree. Jedi. Jedi te pueve. Nema nieg neukusni- jeg od hladnih pueva. Ti' jedi. Freni potvrdno klimnu glavom i pogleda svoj sendvi sa piletinom. Osetila je neko neodreeno gaenje i odmah pogledala u stranu i povukla dim iz cigarete. Kako ide s komadom? upita Lejn i pojede jed- nog pua. Ne znam. Ne igram u njemu. Odustala sam. Odustala si? pogleda je Lejn. Mislio sam da oboava tu ulogu. ta se desilo? Da li su je dali nekom drugom? Ne, nisu. IU ulogu su poverili samo meni. To je ono strano. Oh, to je strano. Pa dobro, ta se desilo? Nisi valjda napustila

pozorinu sekciju? Freni potvrdno klimnu i otpi gutljaj mleka. Lejn prieka dok je savakao i progutao zalo- gaj, a onda ree: Zato, zaboga? Mislio sam da je to prokleto pozorite tvoja strast. To je valjda je- dina stvar za koju si mi rekla da... Prosto sam napustila i to je sve, ree Freni. Poelo je da mi smeta. Poela sam da se oseam kao neki uasni egocentrik. Zatim malo razmisli. Ne znam. Nekako mi se uinilo da je to znak loeg ukusa kad neko eli da igra glavnu ulogu. Mislim, to ja pa ja. Tako sam mrzela sebe kada bih igrala u nekom komadu i kada bih se posle toga nala iza kulisa. Uvek to ja koje se svuda zavlai i stvara oseanje strane plemenitosti i topline. To cmakanje sa svim i svakim, i vrzmanje na sve strane s tuom minkom na licu, i posle toga ono nastojanje da bude strano prirodan i ljuba- zan, kad prijatelji dou iza scene da ti estitaju. Jednostavno sam mrzela sebe... A najgore od svega je to to sam se uvek nekako stidela da igram u komadima u kojima sam igrala. Naroito preko le- ta. Ona pogleda Lejna. A imala sam lepe uloge; zato nemoj tako da me gleda. Nije to u pitanju. Nego, jednostavno bih se stidela kad bi, recimo, neko koga cenim - moja braa, na primer dola i sluala me kako izgovaram neke delove uloge. Imala sam obiaj da izvesnim osobama piem i kaem im da ne dolaze. Ona ponovo razmisli. Izuzev Pidin u Vilenjaku, prolog leta. Hou da kaem kako je to moglo da bude stvarno lepo, ali je onaj tikvan koji je igrao Vilenjaka unitio svo zadovoljstvo koje je ovek mogao da ima u tom komadu. Bio je tako poetian gospode, kako je samo bio poetian! Lejn je pojeo svoje pueve, i sad je gledao s nemarno bezizraznim izgledom na licu. Dobio je strano dobre

kritike, ree. Poslala si mi ih, ako se sea. Freni uzdahnu. Dobro, dobro, Lejne. U redu. Ne. Hteo sam da kaem kako ve itavih pola sata govori kao da si ti jedina osoba na svetu ko- ja ima nekakvog smisla i sposobnosti za kritiku. Ako je nekoliko najboljih kritiara smatralo da je ovek bio izvanredan u tom komadu, moda je to i tano, i moda se ti vara. Da li ti je to ikada palo na pamet? Zna, tada jo nisi dostigla punu zrelost, u trenutku... On je izvanredan, ako govorimo samo o talen- tu. Ali za ulogu Vilenjaka, glumac bi morao da bude genije. - to je tako, i ta ja tu mogu, ree Freni. Ona malo povi lea i, neznatno otvo- renih usta, stavi ruku na glavu. Tako se udno oseam, prosto sam kao oamuena. Ne znam ta je to sa mnom. Misli da si ti genije? Freni spusti ruku s glave. O, Lejne, molim te, nemoj da si takav prema meni. Nisam ja nita... Jedino to znam, to je da poinjem da se gu- bim, ree Freni. Dosta mi je ve toga ja, pa ja, pa ja. Svog sopstvenog, i bilo ijeg ja. Dosta mi je onih koji ele da postignu neto, da se istaknu, da budu interesantni. To je odvratno - jeste, odvratno. Ba me briga ta drugi kau. Na ove rei Lejn nabra obrve i onda se zavali u stolicu, kako bi to upeatljivije izneo svoju mi- sao. Ti si ba sigurna da se ne boji konkuren- cije? s promiljenom mirnoom upita on. Ja ne znam mnogo o tome, ali kladim se da bi jedan do- bar psihoanalitiar mislim, koji zaista zna stvari - svakako rekao da... Ja se ne bojim konkurencije. Ba naprotiv. Zar ti to ne vidi? Bojim se da ba previe volim da se takmiim to je ono to me plai. Eto zato sam napustila pozorinu

sekciju. Prosto zato to sam tako uasno sklona da prihvatim vrednosti drugih, zato to volim aplauz i da svet luduje za mnom. A tu neto nije u redu. Stidim se toga. Dosta mi je toga. Dozlogrdio mi je taj nedostatak hrabrosti da budem savreno niko. Sita sam i sebe i drugih koji ele da se na neki nain istaknu. Ona uuta, naglo uze svoju au mleka i prinese je ustima. Znaia sam, ree ona, stavljajui au na sto. To je neto novo. Neto udno se dogaa s mojim zubima. Oni cvokou. Prekjue samo to nisam pregrizla au. Moda sam sasvim poaavila, bu- ljim kao luda, i sama nesvesna toga. Kelner doe i donese Lejnu ablje batake i salatu, i Freni po- gleda ka njemu. Kelner za uzvrat pogleda u njen netaknuti sendvi s piletinom i upita je ne bi li mla- I da dama moda elela da narui neto drugo. Fre' ni mu zahvali i ree da ne bi. Ja sam samo vrlo / spora, ree. Kelner, koji nije bio mlad ovek, kao f da je za trenutak gledao njeno bledo i vlano e- lo, a zatim se pokloni i ode. Da li ti je moda potrebna? iznenada ree Lejn. U ruci je drao presavijenu belu maramicu. Glas mu je zvuao prijatno i ljubazno, uprkos ne- f kom izopaenom nastojanju da mu da prizvuk rav- | nodunosti. Zato? Da li mi je potrebna? Znoji se. U stvari, ne znoji se, nego ti je e- $ lo malo oroeno znojem. t Stvarno? Pa to je strano! Izvini... Freni podi- e tanu do ivice stola, otvori je i poe da pretu- ; ra po njoj. Negde sam stavila papirne maramice. Uzmi, zaboga, moju maramicu! Kakve tu, kog f avola, ima razlike? i, Ne... volim tu maramicu i neu da je isprljam I od znoja, ree Freni. Njena tana je bila prepuna. 'j Da bi bolje videla, ona poe da vadi neke pred- I mete, koje

stavi na stolnjak, levo od netaknutog ' sendvia. Tu su, ree. Upotrebivi ogledalce iz i pudrijere, ona brzo i ovlano obrisa elo papir- nom maramicom. Boe, izgledam kao avet. Kako me ti uopte podnosi? Koja je to knjiga? upita Lejn.
tj

| Freni bukvalno poskoi. Gledala je u neurednu l malu gomilu na stolnjaku, koju je sainjavao sadr'

aj njene tane. Koja knjiga? ree. Misli ova? Ona uze malu knjigu u platnenom povezu i pono- vo je stavi u tanu. Ponela sam je tek da imam neto za itanje u vozu. Daj da vidim. ta je to? Izgledalo je da ga Freni nije ula. Ona ponovo otvori svoju pudrijeru i brzo se pogleda u ogledalu. Boe moj, ree. Zatim pokupi sve - pudrijeru, nov- anik, priznanicu za rublje dato na pranje, etkicu za zube, tubu aspirina, pozlaenu futrolicu od ru- a za usne - i sve ponovo stavi u tanu. Ne znam zato svuda nosim ovu smenu futrolicu od rua, dodade. Dobila sam je od jednog brbljivog mla- dia za roendan, kada sam bila na drugoj godini. Mislio je da je to vrlo lep i nadahnut poklon, i ne- tremice je posmatrao moj izraz lica dok sam otva- rala paketi. Uporno pokuavam da je bacim, ali prosto ne mogu to da uinim. Poneu je sa sobom u grob. Ona malo razmisli. Neprekidno mi se kezio i ponavljao kako u uvek biti srena ako je stalno budem nosila sa sobom. Lejn poe da jede ablje batake. A koja je ono knjiga? Ili je to moda neka prokleta tajna? upita. Knjiica u mojoj tani? ree Freni. Posmatra- la ga je kako rastavlja dva ablja bataka. Zatim uze cigaretu iz paklice na stolu i sama je pripali. Oh, ne znam, ree.

To je neka knjiica s naslo- vom Put jednog hodoasnika. Za trenutak je posma- trala Lejna kako jede. Uzela sam je iz biblioteke. Predava na teaju istorije religija, koji sam odab- rala kao fakultativni u ovom semestru, pomenuo nam je u svojim predavanjima. Ona povue dim iz pgarete. >>Ve nedeljama je drim kod sebe. Sve za- boravim da je vratim. Ko je to napisao? Ne znam, ravnoduno ree Freni. Sigurno ne- ki ruski seljak. Produila je da posmatra Lejna ka- ko jede ablje batake. Nigde ne spominje svoje ime. Njegovo ime ostaje nepoznato u toku cele prie. Samo kae da je seljak, da ima trideset tri godine i da mu je jedna ruka osuena. I da mu je umrla e- na. Sve se dogaa u devetnaestom veku. Lejn je preao sa abljih bataka na salatu. Je 1 dobra? ree. O emu se radi? Ne znam. Vrlo je neobina. Mislim da je to prvenstveno religiozna knjiga. Moe se rei da je u izvesnom smislu strano fanatina, a opet, s druge strane, i nije. Poinje time to taj seljak - hodoa- snik eli da pronae ta znai to to u Svetom pismu pie da se treba neprestano moliti. Razume. Bez prestanka. To pie u Poslanici Solunjanima ili tamo negde. Tako, on polazi peice na put po Ru- siji, traei nekog ko moe da mu kae kako se mo- li bez prestanka, i ta treba govoriti u tim molitva- ma. Izglealo je da je Freni vrlo zainteresovana nainom na koji je Lejn ereio ablje batake. Dok je govorila, njen pogled je bio prikovan za njegov tanjir. On sa sobom nosi samo torbak, pun hleba i soli. Zatim susree nekog oveka koji se zove starec - neku strano uenu osobu to se tie vere - i taj starec mu pria o knjizi koja se zove Filo- kalija. Ovu knjigu je izgleda pisala grupa strano uenih

kaluera koji su na neki nain bili poborni- ci ovog zaista neverovatnog naina molitve. Ne mrdaj! ree Lejn jednom paru abljih ba- taka. U svakom sluaju, hodoasnik ui kako da se moli na nain koji savetuju ovi mistiari... Hou da kaem, on je nastojao na tome sve dok se nije usavrio u toj molitvi i ostalom. Zatim nastavlja da krstari po Rusiji i sre e razne neobine ljude i govori im kako da se mole na taj neverovatan na- in. Eto, to je uglaVnom sadraj cele knjige. Neprijatno mi je da kaem, ali ja u bazditi na beli luk, ree Lejn. Na svome putu on sree jedan brani par, koji volim vie od bilo koje linosti iz knjiga na koje sam naila u toku celog svog ivota, ree Freni. Ide on tako putem kroz polje, s torbakom na lei- ma, kad eto dvoje siune dece koja tre za njim, viui: Dragi prosjaiu! Dragi prosjaiu! Mora da doe naoj mami. Ona voli prosjake.' Tako on dolazi kui s decom, a njihova majka, jedna zaista divna ena, urno izlazi iz kue i po svaku cenu hoe da mu pomogne da skine svoje prljave stare izme i da mu spremi olju aja. Zatim se otac vraa kui i, oigledno, on takoe voli prosjake i hodoasnike, pa svi sednu da zajedno veeraju. I, dok veeraju, hodoasnik eli da zna ko su sve te gospe koje sede za stolom, a otac mu kae kako su sve one slukinje, ali da uvek sede i jedu s njim i njegovom enom za stolom, zato to su im one se- stre po Hristu. Freni se iznenada malo uspravi u stolici, kao da joj je neugodno. Hou da kaem kako mi se dopalo to to hodoasnik eli da zna ko su sve te gospe. Posmatrala je Lejna kako pre:uje buterom pare hleba. U svakom sluaju, sle toga, hodoasnik ostaje da tu prenoi, i onda "i s ocem do kasno u no, razgovarajui o tom :inu

neprekidne molitve. Hodoasnik ga ui ka- se treba moliti bez prestanka. A onda, sutradan |utra, on krene u druge doivljaje. Sree razne ude - stvarno mislim da to ispunjava celu knjigu i svima govori kako da se mole na taj poseban ain. ? Lejn klimnu glavom. Sekao je viljukom salatu. ^Nadam se da emo imati vremena u toku viken- ;da, tako da moe na brzinu da pogleda onaj 'prokleti esej o kome sam ti priao, ree on. Ne znam. Moda nita od toga nee biti - mislim, da 'U u pokuati da ga objavim ili tako neto - ali Voleo bih da baci pogled na njega dok si ovde. I ja bih volela, ree Freni. Gledala ga je kako ,'premazuje buterom drugo pare hleba. Moda bi /ti se dopala ova knjiga, najednom ree ona. Mi- ^slim, tako je jednostavna. Izgleda zanimljiva. Ti nee svoj buter, je da? Neu, uzmi ga. Ne mogu da ti je pozajmim za- to to je ve proao rok za vraanje, ali bi verovat- ', mogao da je dobije u biblioteci. Sigurna sam da je imaju. Nisi ni dotakla prokleti sendvi, iznenada re- ' e Lejn. Zna li? Freni pogleda u svoj tanjir kao da su ga sad stavili pred nju. Odmah u ga pojesti, ree ona. Sedela je za trenutak nepokretna, drei u levoj ruci cigaretu koju nije puila, dok je desnom ru- kom vrsto stezala au mleka. Hoe li da uje kakav je taj poseban nain molitve o kome mu je starec priao? upita. Prilino je zanimljivo. Lejn presee poslednji par bataka i potvrdno klimnu glavom. Svakako, ree. Svakako. Dakle, kao to sam ti rekla, hodoasnik - ovaj prosti seljak - otpoeo je itavo putovanje da bi pronaao ta

znai to to u Svetom pismu pie da se treba neprestano moliti. I onda on sree ovog stareca - nekakvog veoma uenog oveka to se tie vere, o kome sam ti priala, onog koji je go dinama i godinama prouavao Filokaliju. Freni najednom uuta, da bi razmislila i sredila misli. Dakle, starec mu najpre govori o Molitvi Isusu. Gospode Isuse Hriste, budi milostiv prema me- ni. Mislim, to je ta molitva. I on mu objanjava kako su to najbolje rei koje se mogu izgovoriti u jednoj molitvi. Naroito re milostiv, zato to je to tako velika re, i moe da znai mnoge stvari. Mislim, ne mora da znai samo milost. Freni pre- stade da govori i ponovo se zamisli. Nije vie gle- dala u Lejnov tanjir, ve preko njegovog ramena. U svakom sluaju, nastavi ona, starec ispria hodoasniku da, ako se rei te molitve neprekidno izgovaraju i ponavljaju - u poetku je dovoljno samo micati usnama - dalje e se molitva razvija- ti sama od sebe. Nakon kraeg vremena neto se dogodi. Ne znam ta, ali neto se desi, rei se ujed- nae sa otkucajima srca onoga koji ih izgovara, i onda se taj stvarno moli bez prekida. A ovo ima ogroman, mistian uticaj na itav ovekov nain miljenja. Mislim, to je, manje -vie, sutina ovoga. To se radi da bi se postiglo oienje celokupnog 'naina miljenja i steklo sasvim novo shvatanje o .svemu. f Lejn je bio zavrio sa jelom. Sada, kad Freni po- novo zastade, on se zavali u stolicu, pripali cigaretu / i poe da posmatra njeno lice. Ona je jo uvek ne- 'Odreeno gledala ispred sebe, mimo njegovih rame- na, te je izgledalo kao da je jedva svesna njegovog prisustva. ' Ali najlepe u svemu tome je to to kad pone pa se moli, ne mora ak ni da veruje u ono to ('Sini. Hou da kaem, ak i ako si strano zbunjen sbog

itave stvari, sve je u najboljem redu. Mis- lim, nikoga i nita ne vrea. Drugim reima, niko ;0d tebe ne trai da u bilo ta veruje kad prvi put . jpone s molitvom. Starec kae da ne mora ak ni a misli o onome to govori. U poetku je nuan f samo kvantitet. Zatim, kasnije, on sam po sebi pre- riazi u kvalitet. Sopstvenom snagom, ili tako neim. ,On kae da svako pominjanje imena bojeg - bilo kojeg imena - ima neku posebnu, njemu svojstve- nu mo, koja dejstvuje kada ovek pone da izgo- vara to ime. Lejn je sedeo prilino pogureno, puio i mira- vim oima paljivo posmatrao Frenino lice. Ono je bilo jo uvek bledo, ali bilo je i blee, u nekoliko mahova otkako su njih dvoje seli kod Siklera. U stvari, to apsolutno ima smisla, ree Freni, jer sledbenici budistike sekte Nembucu nepresta- no ponavljaju rei namu amida bucu - to znai 'slava Bogu, ili tako neto - i dogaa se ista stvar. Potpuno ista... Polako. Odahni malo, prekide je Lejn. Pre sve- ga, samo to nisi oprljila prste. Freni jedva pogleda svoju levu ruku, bacivi u pepeljaru opuak cigarete koji je jo uvek goreo. Isto se dogaa i u Oblaku nespoznaje. Ba sa reju 'Bog. Hou da kaem, jednostavno se bez prekida izgovara re Bog. Gledala je pravo u Lejna, otvo- renije nego to je to inila pre nekoliko minuta. Mislim, sutina je u sledeem: da li si ikad u svom ivotu, u neku ruku, uo ita to bi moglo tako da te opini? Nalazim da je vrlo teko rei ka- ko je to samo obina podudarnost i onda ne misli- ti vie o tome. To je ono to mene toliko opinju- je. Najzad, to je ono to je tako strano... Prekinula je reenicu. Lejn se neprestano klatio na svojoj sto- lici, i ona vide na njegovom licu izraz - u stvari, uglavnom

dignute obrve - koji joj je bio vrlo dobro poznat. U emu je stvar? upita ona. I ti ozbiljno veruje u sve te prie? Freni prui ruku prema paklici sa cigaretama i uze jednu. Nisam rekla ni da verujem ni da ne verujem, ree ona, maivi se za ibice na stolu. Rekla sam da me to opinjuje. Dopustila je Lej- nu da joj pripali cigaretu. Mislim samo da je to strano udna podudamost, dodade, izbacivi dim, to se stalno susree sa ovakvim savetima... Ho- u da kaem, sa svim tim zaista uenim i nimalo pritvornim religioznim ljudima koji ti neprestano govore da e se - ukoliko bez prekida ponavlja ime boje - neto desiti. Moe ih sresti i u Indi- ji. Tamo e ti rei da meditira o Omu to je u stvari jedno te isto, a ishod e biti savreno isti. Prema tome, kaem ti da se to ne moe jednostav- no likvidirati putem razuma, a da... I kakav je taj tvoj ishod? kratko upita Lejn. ta? Mislim, kakav je taj ishod koji treba da usle- di? Iz sveg tog ujednaavanja otkucaja srca i ta ti ja znam? Da li se od toga dobija srana mana? Ne znam da li je tebi poznato, ali ti bi mogla, ili neko bi mogao da sebi zaista... Pa ishod je u tome to doe dotle da vidi Boga. Neto se dogodi u nekom savreno netele- snom predelu srca, u kome prema hinduistikom uenju boravi Atman, ako si se ikada bavio istori- jom religija... i onda vidi Boga. To je sve. Obu- zeta svojom milju, ona otrese pepeo cigarete van pepeljare. Zatim pokupi pepeo prstima i stavi ga na pravo mesto. I nemoj sada da me pita ko je, ili ta je Bog. Mislim, ja ak ne znam ni da li on postoji. Kad sam bila mala, mislila sam... Ona zastade usred reenice. Kelner je priao da odne- se

tanjire i da vidi ta e Lejn dalje uzeti. Hoe li neto slatko, ili kafu? upita Lejn. Ja bih samo popila do kraja mleko, ali ti samo uzmi ta eli, ree Freni. Kelner je ba uzimao njen tanjir na kome je stajao netaknut sendvi sa piletinom. Nije se usudila ni da ga pogleda. Lejn pogleda na svoj runi sat. Gospode! Pa mi nemamo vie vremena. Imaemo sree ako uopte stignemo na utakmicu. Zatim pogleda u kelnera. Molim vas, donesite samo jednu kafu za mene. Posmatrao je kelnera kako se udaljava, zatim se nagnuo napred, stavivi ruke na sto, potpuno opu- ten, puna stomaka, oekujui da kafa stigne sva- kog trenutka, i rekao: Dakle, zanimljivo je to, svakako. Cela ta pria... ini mi se da ti ne osta- vlja ni najmanje prostora za najosnovnija psiho- loka razmiljanja. Mislim, sva ova religiozna isku- stva imaju jednu vrlo oevidnu psiholoku podlogu - shvata ta elim da kaem... Ipak, vrlo je zanimljivo, ne moe se porei. On pogleda Freni, i nasmei joj se. Izmeu ostalog, ukoliko sam slu- ajno zaboravio da ti kaem: volim te. Jesam li to ve rekao? Lejne, hoe li jo jednom da me izvini za trenutak? ree Freni. Ona ustade pre nego to i zavri ovu reenicu. Lejn isto tako ustade, polako, netremice gleda- jui u nju. Nije ti dobro? upita. Da ti nije opet loe ili neto? Ne. Samo mi se malo vrti u glavi. Odmah u se vratiti. Odsenim korakom ona proe kroz trpezariju, idui istim putem kao i ranije. Meutim, kad je stigla do malog aperitiv-bara, u dnu sale, ona za- stade. Kelner za ankom, koji je u tom trenutku brisao aicu za eri, pogleda je. Ona se osloni desnom rukom na ank, spusti

glavu, savi je i prinese levu ruku elu, jedva ga dodirnuvi pr- stima. Malo je zadrhtala, a onda, izgubivi svest, pala na pod. Bilo joj je potrebno skoro pet minuta da bi potpuno dola sebi. Leala je na kauu u uprav- nikovoj kancelariji, a Lejn je sedeo pored nje. Nje- govo lice, nadneto nad njenim, sada je i samo bilo upadljivo bledo. Kako je? ree on glasom kakvim se govori u bolnici. Da li ti je bolje? Freni klimnu glavom. Za trenutak zatvori oi da bi se odbranila od svetla, a onda ih ponovo otvori. Treba li da pitam gde sam ja to? ree. Gde sam ja to? Lejn se nasmeja. Ti si u upravnikovoj kancelariji. Svi su se rastrali da ti nau amonijak, lekara i sve to je potrebno da se povrati. Izgleda da im je po- nestalo amonijaka. alu na stranu, kako se osea? Fino. Glupavo, ali fino. Jesam li se odistinski onesvestila? it. ' Jo pita! Samo si tresnula na pod, ree Lejn. f On je uze za ruku. ta misli, ta ti je bilo? Ho- f'u da kaem, zna... kad sam s tobom razgovarao telefonom prole nedelje... izgledalo je da si zdra- : va, da ne moe biti zdravija. Da li si propustila / doruak jutros, ili neto?
ki

Freni slee ramenima i pogleda okolo po sobi. to je to neprijatno, ree. Da li je neko morao da me nosi sve dovde? Kelner za ankom mi je pomogao da te pone- I sem. Doneli smo te, tako rei dovukli. Bez ale, cprepala si me.

v Dok ju je Lejn drao za ruku, Freni je gledala ! zamiljeno u tavanicu, ne trepnuvi okom. Zatim ' se okrete i slobodnom rukom naini pokret kao |i da e podvrnuti manetu na Lejnovoj koulji. Ko- ;k liko je sati? upita. Nije vano, ree Lejn. Nigde ne urimo. Ti si hteo da ide na onaj koktel. Neka ide koktel doavola. Moda je dockan i za utakmicu? upita Freni. Sluaj. Rekao sam ti neka ide sve to doavola. Sada e se vratiti u svoju sobu i, kako se ono zva- e... da, Plavi persijaneri... i onda e se odmoriti, to je sada najvanije, ree Lejn. On joj se neznatno priblii, sae se i onda je poljubi. Okrenuo se i po- gledao u vrata, a zatim opet u Freni. Ovog popod- neva e se samo odmarati. Samo to i nita vie. Za trenutak je milovao po ruci. A posle, nakon izve- snog vremena, ako se bude dobro odmorila, moda u se nekako provui do tebe. Mislim da postoji neko prokleto sporedno stepenite. Videu ja to. Freni nije rekla ni rei. Gledala je u tavanicu. Zna li koliko je ve prolo od tada? ree Lejn. Kad je bio taj petak vee? Tamo negde na poetku prolog meseca, je da? Oborio je glavu. Ovako ne ide. Bukvalno je suvie duga pauza izmeu dva pia. On pogleda Freni izbliza. Da li se zaista bo- lje osea? Ona potvrdno klimnu glavom i onda je okrete prema njemu. Strano sam edna, nita vie. Da li bih mogla da dobijem malo vode? Je li to velika gnjavaa za tebe? Ma hajde, molim te! Da li bih mogao da odem na trenutak? Zna ta nameravam? Freni odmahnu glavom na drugo pitanje. Idem da naem nekog ko e ti doneti vode. Onda idem do glavnog kelnera da mu kaem da ne donosi

amonijak... i da mu, usput, platim ra- un. Zatim u pozvati taksi, tako da ne moramo da ga lovimo kad izaemo odavde. Za to e treba- ti moda malo vremena, poto veina kola sada krui okolo zbog publike koja ide na utakmicu. On pusti Freninu ruku i ustade. Vai? upita. Vai. Dobro. Odmah se vraam. Nemoj da se kre- e. On izae iz sobe. Poto je ostala sama, Freni je mirno leala i gle- dala u tavanicu. Usne poee da joj se miu, izgo- varajui nejasne rei, i tako i nastavie.

C>injenice koje slede bez sumnje govore same za sebe, premda, rekao bih, na jedan malo grublji nain nego to je to obino sluaj kada su u pita- nju injenice. Prema tome, radi unoenja ravnote - e, poeemo onom uvek novom i uzbudljivom omrazom: zvaninim pievim uvodom. Uvod koji ja imam u vidu nije samo razvuen i podroban preko svih mojih i najpustijih zamisli, ve je uz to i prilino bolno lian. Ukoliko, uz malo odgo- varajue sree, budem iziao sa njim na kraj, on- da bi se on po svom uinku mogao uporediti sa kakvom nasilnom kolektivnom posetom nekoj mainarnici, sa mnom kao vodiem, obuenim u je- dan stari jednodelni Jancenov kupai kostim. Da bismo odmah doli do najgoreg, ono to u ja ovde dati nije u stvari nikakva pripovetka, ve vrsta kunog filma u prozi, i oni koji su vide Ii celokupan materijal ozbiljno su mi preporuili da ni u kom sluaju ne bi trebalo da se trudim oko planova za njegovu distribuciju. Razjedinjena grupica linosti, koju imam ast i istovremeno glavobolju da predstavim, sastoji se od troje sni- mljenih glumaca, dve ene i jednog mukarca. Go- voriemo o

glavnoj enskoj ulozi, dakle o

^ l(QOO eni, koja bi, verujem, najvie volela da u malo rei bude opisana kao slabaan i izvetaen tip. Prema njoj, stvari bi vrlo lepo ispale da sam se sa- mo malo vie pozabavio jednom scenom u traja- nju od petnaest do dvadeset minuta, u kojoj ona u nekoliko navrata izduvava nos. Koliko sam shva- tio, ovu scenu je trebalo odbaciti. Ona kae da je odvratno gledati nekoga ko stalno istresa nos. Dru- ga gospa iz ovog drutva, jedna vitka i ozarena subreta, prigovara mi to sam je, da tako kaemo, snimio u njenoj staroj kunoj haljini. Obe ove le- potice (kako su mi izdaleka stavile do znanja da bi rado elele da se zovu) nemaju nita naroito protiv mojih namera za eksploataciju filma. I to iz jednog zaista vrlo prostog razloga, iako moram pomalo da crvenim zbog njega. One iz iskustva znaju da je dovoljna samo jedna grublja re ili pri- govor, pa da ja briznem u pla. Meutim, muki protagonista mi je stavio najreitiju primedbu da se okanem ove produkcije. On lino misli da se zaplet oslanja na misticizam ili religioznu mistifikaciju... U svakom sluaju, bilo da je jedno ili drugo, on vrlo jasno izdvaja jedan transcendentni elemenat koji dolazi do izraaja u ovom filmu, i za koji on kae kako se boji da e samo ubrzati, pomeriti unapred, dan i as mog profesionalnog pada. Kada se o meni govori, ljudi ve klimaju glavom, i upotrebim li u svome radu samo jo jednom re Bog, sem, razume se, kao prisnu i zdravu uzreicu u naem amerikom ivotu, to e biti shvaeno kao najgora vrsta

f ''\

49

blebetanja i sigu- ran znak moje duevne nemoi. A ovo je, naravno, dovoljno da zaustavi svakog normalnog oveka sa tananim srcem, pogotovo ako je on i pisac. A ta- ko i biva. Meutim, samo da zaustavi. Jer neki prigovor, bez obzira kako on reit bio, vredan je samo u onoj meri u kojoj je primenljiv. injenica je da ove kune filmove u prozi proizvodim jo od svoje petnaeste godine. Na jednom mestu u Veli- kom Getsbiju (koji je bio moj Tom Sojer kada mi je bilo dvanaest godina), mladi pripoveda primeu- je kako svi ljudi zamiljaju da imaju jednu od glavnih vrlina, i onda dalje navodi kako on za se- be misli, Bog ga za to blagoslovio, da je obdaren estitou. Moja, po mome miljenju, jeste u to- me to znam razliku koja postoji izmeu jedne mistine i jedne ljubavne pria. Pria koju ja nu- dim svojim itaocima nije nikakva mistina, ili re- ligiozno-mistina pripovetka. Ja tvrdim da je to jed- na sloena, ili viestruka Ijubavna pria, i to ista i zamrena. Sam zaplet, da zavrimo s ovim, dobrim delom je plod jednog prilino grenog zajednikog napo- ra. Skoro sve injenice koje slede (u laganom, mirnom izlaganju) prethodno su mi iznele, u stra- vino dugim vremenskim razmacima i, to se me- ne tie, na donekle ubitanim samotnim sedeljka- ma, same tri linosti ovog filma. Nijedna od njih, moram da kaem, nije pokazala ni najmanji znak dara za kratkou pojedinosti ili saimanje dogaa- ja. A ovo je nedostatak, bojim se, koji e biti pri- metan i u ovoj krajnjoj verziji, namenjenoj publi- ci. Ja, na alost, nemam rei izvinjenja za ovo, i samo uporno pokuavam da objasnim zato je do toga dolo. Mi smo, sve etvoro, krvni roaci, i go- vorimo jednim

ezoterinim porodinim jezikom, nekom vrstom semantike geometrije u kojoj naj- krai razmaci izmeu bilo koje dve take ine pun krug. Jo jedno, poslednje obavetenje: nae porodi- no prezime je Glas. Za trenutak, videete jednog mladia, najmlaeg iz porodice Glasovih, kako i- ta jedno vrlo dugo pismo (ono e ovde, obeavam, biti preneto od rei do rei) koje je primio od Ba- dija Glasa, svog najstarijeg ivog brata. Stil kojim je pismo napisano, kako mi je reeno, u mnogim - i to ne sluajnim - takama sasvim je nalik na stil, ili na nain izraavanja pri pisanju samog pis- ca ovih redova, tako da e obian italac, bez sum- nje, biti smesta spreman na preki zakljuak kako smo pisac pisma i ja jedna te ista osoba. Bie od- mah spreman i, bojim se, trebalo bi da bude. Mi emo, ipak, ostaviti ovog Badija Glasa u treem li- cu, i to od ovog trenutka pa nadalje. Bar to se mene tie, ja ne vidim zato bismo mu oduzimali ovu prednost.

U deset i trideset jednoga jutra, u ponedeljak, novembra 1955, Zui Glas, mladi od dvadeset pet godina, sedeo je u kadi punoj do vrha i itao pi- smo napisano jo pre etiri godine. Ovo pismo je izgledalo kao da nema kraja, bilo je otkucano ma- inom na nekoliko stranica utoga pelira, i on je imao muke da ga dri raireno i poloeno na dva suva ostrvca od svojih kolena. S njegove desne strane, jedna cigareta ovlaena izgleda stajala je na ivici uzidanog gleosanog otvora za sapun na kadi, gde je oevidno dobro gorela, jer je on svaki as uzimao i povlaio iz

nje dim-dva, ne morajui pri tom da odvaja pogled s pisma. Pepeo je sve vreme padao u kadu, ili neposredno, ili niz jednu od stranica pisma. Izgledalo je da mladi nije bio svestan vaara koji je ovim pravio, sem to je, re- klo bi se, nekako neodreeno oseao da toplina vode u kadi poinje da deluje obezvodnjujue na njegovo telo. to je vie sedeo itajui - ili proi- tavajui - pismo, sve ee i manje odsutno dizao je nadlanicu da bi obrisao elo i gornju usnu. Kad smo ve kod Zuija, bolje da odmah to i kaemo, mi se suoavamo sa sloenim i zamre- nim, sa neobinim i neoekivanim, i na ovom me- stu bilo bi neophodno dati bar dva odeljka o nje- mu, kakve je mogue nai u zvaninim spisima. Pre svega, on je mladi omanja rasta i izrazito krh- ka tela. Gledan s lea - naroito kad bi mu se vi- deli kimeni prljenovi - mogao bi bezmalo proi za jednog od onih jadnih velegradskih deaka ko- je svakog leta alju u zadubinska letovalita da bi se podgojili i uhvatili malo sunca. Izbliza, bilo s lica ili iz profila, bio je iznenaujue, ak izrazi- to lep. Njegova najstarija sestra (koja iz skrom- nosti vie voli da ovde bude pomenuta samo kao strunjak za peene peurke) zamolila me je da ga opiem kao plavookog irskog Jevrejina i izvi- aa iz plemena Mohikanaca koji vam je umro na rukama za ruletskim stolom u Montekarlu. Pre- ma jednom optijem i svakako manje uskom gle- distu, njegovo lice bilo je poteeno suvine, da ne kaemo preobilne lepote, time to mu je jedno uvo sreom bilo malo vee od drugoga. Ja Iino gajim miljenje koje se osta razlikuje i od prvog i od drugog. Iznosim da je Zuijevo lice vrlo blizu

savrene lepote. Kao takvo, naravno, ono je bilo izloeno itavom nizu razuzdanih i obino privid- no tanih sudova, kako je to sluaj sa svim pra- vim umetnikim delima. Mislim da ostaje samo jo da se kae kako bi ma koja od stotina opasno- sti koje nam prete svakoga dana - automobilska nesrea, prehlada, la pre doruka - bila u stanju da izoblii i poruni njegov lepi izgled, i to u to- ku jednog dana ili za tili as. Ali ono to se nije moglo umanjiti ili izmeniti, i to je ve izriito bilo nagoveteno, to je neka vrsta radosti, jedan pravi esprit koji je zraio iz celog njegovog lica - posebno iz oiju, zbog ega ste esto mogli da se zagledate u njega kao u Harlekinovu masku, samo to je njegov izraz, s vremena na vreme, bio mno- go sloeniji. Po svome pozivu Zui je bio glumac, prvak na televiziji, i to neto due od tri godine. Zui je, u stvari, bio toliko traen (i, prema neodreenim obavetenjima dobijenim iz druge ruke, do kojih su doli njegovi iz kue, isto toliko lepo plaen) koliko to samo moe biti jedan prvak na televiziji koji istovremeno nije i holivudska ili brodvejska zvezda, sa ve steenim ugledom irom zemlje. Meutim, moguno je da bilo koja od ovih dveju tvrdnji, ukoliko bi ostale neobrazloene, navedu na suvie uproene zakljuke u vezi s naom li- nou. Stoji injenica da je Zui zvanino debitovao u javnosti kao glumac kada mu je bilo sedam godina. On je bio pretposlednji od sedmoro brae i sestara - pet deaka i dve devojice koliko ih u poetku bilo1, koji su, svi odreda, u
1 imala je troje dece. Novembra 1955. putovala je po Evropi sa muem i svom ecom. Po godinama roenja, posle Bu-Bu, dolazi- li su blizanci Volt i Vejker. Volt je ve neto vie od

odgova- rajuem vremenskom razmaku tokom svog detinj- Stva, redovno uestvovali na radio-programu, u dejoj kviz-emisiji poznatoj pod nazivom Ovo je pametno dete! Razlika u uzrastu od skoro osamnaest godina, izmeu najstarijeg deteta Glasovih, Simora, i najmlaeg, Freni, u velikoj meri je po- mogla porodici da obezbedi sebi neku vrstu dina- stikog prava za uestvovanje pred mikrofonom u emisijama Pametno dete, koje su trajale neto due od esnaest godina - od 1927. pa sve do 1943; dakle, u vremenskom razmaku koji je spajao eru arlstona sa erom bombardera B-17. (Svi ovi podaci su, po mom miljenju, u izvesnoj meri va- ni). Uprkos prazninama u godinama izmeu nji- hovih pojedinanih nastupa na programu radija, moe se rei (uz nekoliko, i to zaista nevanih izu- zetaka) da su sva deca, njih sedmoro, uspela da preko etera odgovore na jedan neverovatan broj jezivo-knjikih i prepredenih pitanja - upuenih od strane slualaca - s takvom sveinom i samo- pouzdanjem, jedinstvenim u analima komercijal- nih programa na radiju. Prijem od strane publike bio je esto topao, i nikada mlak. Uopte gledano, sluaoci su se podelili u dva, prilino uporna ta- bora: one koji su smatrali da su Glasovi jedna banda nepodnoljivo pretencioznih klinaca koje je trebalo podaviti ili poguiti jo prilikom roenja, i na one koji su smatrali da su to verodostoj- ni maloletni mudraci i znalci, sasvim izuzetnog reda, kome ipak ne treba zavideti. Danas, 1957, kada piem
deset godina bio mrtav, poto je poginuo prilikom jedne sluajne eksplozije dok je bio sa okupacionim trupama u Japanu. Vejker, mlai od njega svega dvanaest minuta, bio je rimokatoliki svetenik, i u novembru 1955. nalazio se u Ekvadoru na nekakvoj konferenciji koju su organizovali jezuiti.

ove redove, jo ima onih koji su svo- jevremeno sluali emisije Ovo je pametno dete! i koji se seaju, sa u osnovi zaprepaujuom ta- nou, mnogih pojedinanih nastupa svakog od sedmoro dece. U istom ovom taboru, koji se pro- reuje, ali je jo uvek neobino grupaki raspolo- en, vlada jednoduno miljenje da je od sve dece Glasovih, najstariji deak, Simor, negde krajem dvadesetih i poetkom tridesetih godina, bio naj- bolji za sluanje, zapravo onaj koji je pruao najvie zadovoljstva pri sluanju ovih emisija. Posle Simora, Zui, najmlai deak u porodici, obino zauzima drugo mesto u ovom redosledu, ili pak po dopadljivosti. I poto nas Zui ovde zanima kao posebna linost, mogli bismo dodati da se on, kao bivi uesnik u programu Ovo je pametno dete!, po jednoj osobenosti dostojnoj da se zabelei, isticao izmeu (ili iznad) svoje brae i sestara. Vrlo esto, u toku godina njihovog uestvovanja na radiju, svo sedmoro dece predstavljalo je omiljen plen za onu vrstu dejih psihologa i profesionalnih vaspitaa koja se posebno interesu- ju za izuzetno rano sazrelu decu. U ime ovog ple- menitog cilja, od svih Glasovih, Zui je bio naje- a rtva nezasitih ispitivanja, razgovora i eprkanja po njegovoj linosti. U velikoj meri, i bez ijednog izuzetka za koji bih ja znao, sva ova iskustva na oito raznosmernim poljima klinike, socijalne i novinarske psihologije vrlo skupo su ga stajala, kao da su mesta na kojima je bio podvrgavan ispi- tivanjima bila legla virusnih zaraza ili, naprosto, vrvela od naih starih poznanika iz sveta mikroba. Na primer, 1942. (uprkos trajnom neslaganju dvo- jice njegove starije brae, koji su se u to vreme nalazili u vojsci), njega je jedna te ista grupa ispi- tivaa u Bostonu

podvrgla testovima, i to u pet posebnih navrata. (U vreme veine ovih testova njemu je bilo dvanaest godina, i vrlo je mogue da su putovanja vozom - ukupno deset bila privla- na za njega, bar u poetku.) Glavni cilj ovih pet testova, prema kazivanju upuenih, bio je da se utvrdi i proui, ako je to mogue, izvor Zuijeve prerane duhovne moi i mate. Po zavretku pe- tog ispitivanja, predmet je, u jednom graviranom kovertu, poslat kui u Njujork, zajedno sa tri-eti- ri aspirina u prilogu, radi leenja nazeba koji je na kraju preao u bronhitis. A onda, posle est nede- lja, u jednom meugradskom telefonskom razgo- voru sa Bostonom, koji je obavljen u pola dvana- est nou, pri kome se ulo dugo zveckanje sitnog novca ubaenog u obinu telefonsku govornicu, ne- kakav nepoznati glas - koji kao da se nije ni trudio da zvui preterano smeno - obavestio je gospodi- na i gospou Glas da njihov sin Zui, u dvanaestoj godini, raspolae renikom potpuno jednakim re- niku Meri Bejker Edi, samo to ga treba naterati da on taj renik i primenjuje. Da se vratimo na nau priu: dugo pismo otkuca- no na pisaoj maini, pre etiri godine, koje je Zui uzeo da ponovo proita u kadi, ovog ponedeljka uju- tru, novembra 1955, bilo je oigledno vaeno iz ko- verta i savijano i presavijano u mnogim skrovitim prilikama tokom etiri godine, tako da u ovom tre- nutku nije izgledalo samo potpuno unappetitlich ve je bilo i iscepano na vie mesta, uglavnom tamo gde je presavijano. Autor pisma, kao to je ranije napo- menuto, bio je najstariji Zuijev ivi brat, Badi. Samo pak pismo bilo je stvarno beskrajno dugo, nategnuto, uputstveno, tvrdoglavo, prepuno ponavljanja, preba- civanja, pokroviteljskih poputanja, neprijatnosti - i, preko svake

mere ispunjeno ljubavlju. Ukratko ree- no, to je bilo ba jedno od onih pisama koje prima- lac, hteo on to ili ne, nosi izvesno vreme u zadnjem depu na pantalonama. Dakle, pismo koje profesio- nalni pisci vole da prenesu od rei do rei:
18. marta 1951. Dragi Zui, ba sam zavrio s deifrovanjem jednog dugog pis - ma koje sam jutros primio od mame, u kome govori sa- mo o tebi, o osmehu generala Ajzenhauera, mladiima iz Dejli njusa koji propadaju kroz otvore za lift, i o to- me kada u se ve jednom reiti da odjavim telefon u Njujorku i uvedem ga ovde daleko od sveta, gde mi je zaista neophodan. Nema sumnje, mama je jedina ena koja zna da pie pisma nevidljivim kurzivom. Mila Be- si! Svaka tri meseca, tano kao sat, alje mi pismo od petsto rei u vezi sa mojim sirotim starim privatnim telefonom i o tome kako je to glupavo s moje strane to plaam lepe pare svakog meseca za neto ime niko ivi ne moe da se koristi. A ovo je kojeta, jer kad god se nalazim u gradu, ja uvek satima sedim pored njega raz- govarajui sa svojim starim prijateljem Jamom, Bogom Smrti, i privatni telefon je apsolutno neophodan za ova naa mala askanja. U svakom sluaju, molim te, reci joj da nisam promenio miljenje. Ja taj stari telefon vo - lim strastvenom ljubavlju. On je zapravo jedino lino vlasnitvo i imanje kojim smo Simor i ja raspolagali u celom Besinom kibucu. Pored toga, za moju unutra- nju ravnoteu od ivotne je vanosti da vidim kako se Simorovo ime svake godine pojavljuje u prokletom te- lefonskom imeniku. Volim da u samotnim asovima prelistavam ovaj imenik pod slovom G. Budi dobar i prenesi ovu poruku umesto mene. Ne mora ba od rei do rei, ali ipak na jedan prigodan nain. Zui, budi nean prema Besi, kad god to moe. Ovo ti ne kaem zbog toga to je ona naa majka, ve zato to je cna jedna umorna ena. inie to posle tridesete godine, kad svi pomalo smekaju (i ti e moda), ali zato se sada malo vie

potrudi. Nije dovoljno da se prema njoj ponaa sa zaorenom grubou kao neki apa prema svojoj partnerki na igranci. Uzgred budi reeno, ona to shvata, verovao ti to ili ne. Zaboravlja da je ona sen- timentalna skoro kao Les. Ako ostavimo po strani problem oko mog telefona, poslednje Besino pismo govori iskljuivo o tebi. Treba da ti piem i kaem da je Celi Tvoj ivot Pred Tobom i da ini Zloin Prema Sebi ako ne doktorira pre nego to se potpuno preda glumakom ivotu. Ne kae nita o tome ta bi vie volela da uzme, ali ja mislim da e to biti pre matematika nego grki, mali moj brljivi knji- ki crve. U svakom sluaju, ini mi se kako bi ona ele- la da ima neto Sigurno Nata Bi Mogao Da Se Oslo- ni ukoliko, iz ovog ili onog razloga, tvoja glumaka ka- rijera krene nizbrdo. Moda je to sasvim tano, svakako i jeste, ali meni se nekako nee da izaem sa ovakvim miljenjem na videlo. Danas je jedan od onih dana kada sve lanove nae porodice, ukljuivi i sebe, vidim kroz pogreni otvor durbina. U stvari, jutros pred sandue- tom za potu,.kada sam ugledao njenu povratnu adresu na pismu, trebalo mi je dosta vremena da se uopte se tim ko je Besi. A za ovo je postojao i dobar razlog: te- aj za sloenije knjievne sastave 24-A natovario me je rukopisima trideset i osam pripovedaka da se preko ne- delje kod kue nosim sa njima. Trideset sedam od njih bie o jednoj stidljivoj povuenoj lezbijki Holananki, iz Pensilvanije, koja ima elju da se posveti pisanju. Sve to napisano u prvom licu, rukom nekog najmljenog raz- vratnika. I to u dijalektu. Ti svakako zna da i pored svih ovih godina koje sam proveo potucajui se od jednog koleda do dru - gog, prostituiui ovaj svoj knjievniki poziv, jo uvek nisam stekao univerzitetsku diplomu. ini mi se da je to bilo pre sto godina, ali mislim da su svojevremeno postojala dva razloga zbog kojih nisam diplomirao. (Mo- lim te lepo, samo mirno sedi. Ovo je prvi put posle toliko godina kako ti piem.) Kao prvo, bio sam pravi snob u koledu, kako je to samo jedno bive Pametno Dete i budui strunjak od karijere za engleski mogao biti, i nisam eleo nikakve naune stepene koje su na tuce imali razni nedoitani nazovi-literati,

spikeri radi- ja i bezvezni pedagozi. A drugo, Simor je ve imao dok- torat u rukama, u onim godinama u kojima veina mla- dih Amerikanaca tek izlazi iz srednje kole, i poto je ve bilo kasno za mene da ga dostiem, reio sam da dignem ruke od toga. Naravno, u tvojim godinama sam bio siguran da nikada neu morati da budem nastav- nik, i da u, ukoliko me moja Muza bude napustila, uvek moi da odem negde da glaam soiva, kao Buker . Vaington. U svakom sluaju, ipak mislim da ne - mam ta da alim zbog svojih akademskih neuspeha. Kada me spopadnu posebno crni dani, onda kaem se- bi kako bih, da sam se obezbedio naunim titularna i stepenima, sada bio poteen nastave na nepotrebnim i oajnim teajevima kao to je ovaj za sloenije knji- evne sastave 24-A. Meutim, to niemu ne slui. Kar- te su tako raspodeljene (sasvim pravilno, rekao bih) protiv svih profesionalnih esteta, i nema nikakve sum- nje da svi mi zasluujemo ove mrane, glagoljive smr- ti akademiara koje nas pre ili kasnije ekaju. Ja ozbiljno mislim da je tvoj sluaj umnogome raz - liit od moga. Kako god bilo, ne bih rekao da sam na Besinoj strani. Ako ve trai Sigurnost, ili ako to Besi eli tebe radi, tvoja diploma e ti uvek omoguiti da bar deli logaritamske tablice deacima u bilo kojoj srednjoj koli, i na veini koleda. S druge strane, tvo- je izvanredno znanje grkog nee ti biti ba ni od ka k- ve koristi na ma kom veem univerzitetu, ukoliko nema doktorat, poto mi ivimo u jednom svetu u kome se cene samo veliki akademski eiri ili doktorske odore. (Naravno, moe uvek da se preseli u Atinu. Sunanu staru Atinu.) Ali to vie razmiljam o tome, sve vie mislim da ti je dosta diploma. Ako hoe da zna, inje- nica je, i ja ne mogu da se oslobodim te misli,. da bi se ti kao glumac mnogo bolje prilagodio pozorinim das- kama da te Simor i ja, kad si bio mali, nismo kljukali Upaniadama, Dijamant Sutrom, Ekartom i svim naim omiljenim knjigama, pored onog tiva koje ti je bilo pre porueno za domau lektiru. Po pravilu, jedan glumac trebalo bi da putuje bez velikog prtljaga. Kad smo bili deca, Simoru i meni se jednom pruila prilika da bu- demo na nekakvom divnom ruku sa Donom Barimu- rom. Taj ovek je bio

pravo udo od inteligencije i na- bijen znanjima, ali zato nije bio ni najmanje optereen bilo kakvim nezgrapnim teretom previe formalnog obra- zovanja. Kaem ti ovo zbog toga to sam u toku vikenda razgovarao sa jednim sjajnim orijentalistom i, jednog tre- nutka, za vreme veoma dubokog metafizikog prekida nastalog u razgovoru, rekao mu kako imam dosta mla- eg brata koji se jednom naao u neprilici oko nekakve nesrene Ijubavne pustolovine prilikom prevoenja Mun- daka upaniade na starogrki. (Grohotom se nasmejao - zna ve kako se orijentalisti smeju.) Kad bi samo znao koliko me kopka ta e se sa m- bom desiti kao glumcem. Da si roeni glumac, to je sigurno. ak i naa Besi to zna. A ti i Freni ste, nema sumnje, jedini lepotani u porodici. Ali gde e glumiti? Jesi li ikad razmiljao o tome? U fiimovima? Ako to mi- sli, ja se uasno bojim da e te, samo li se malo ugoji, rtvovati kao bilo kog drugog mladog glumca, sigurnom holivudskom amalgamu boksera i mistika, revolveraa i nesrenog deteta, kauboja i predstavnika savesti ove- anstva, itd. Da li e biti zadovoljan ovim standardnim zameateljstvom koje donosi pare'bioskopima? Ili e moda sanjati o neemu to je vie kosmino - zum Beispiel, da igra Pjera ili Andreja u filmovanoj tehni- kolor verziji Rata i mira, sa stranim ratnim scenama, bez ikakvih nijansiranja karaktera (koja e biti izosta- vljena, pod izgovorom da su knjika i nefotogenina), sa Anom Manjani u ulozi Natae (koliko da film bude visoke klase i asno napravljen) i velianstvenom pri- godnom muzikom Dmitrija Popkina, u kojoj e svi mu- karci kojima su poverene glavne uloge s vremena na vreme stezati miie na vilicama, da bi pokazali svoju emocionalnu prenapregnutost, i ija e svetska premije- ra biti u Vinter Gardenu, pod svetlou reflektora, dok Molotov, Milton Berl i guverner Djui budu predstavljali svaku zverku, kako se koja bude pojavila u bioskop- skoj dvorani. (Pod zverkama, naravno, podrazumevam stare ljubitelje Tolstoja - senatora Dirksena, Zazu Gabor, Gejlorda Hauzera, Dordija Desela, arlsa od Rica.) Kako ti se ovo ini? Ako se bude opredelio za pozori- te, hoe li o njemu gajiti iluzije? Da li si ikad video neku zaista izvanrednu

predstavu, recimo, Vinjika? Ne- moj rei da jesi. Takvu predstavu niko nije mogao vi- deti. Moda si video nadahnute predstave, iste pred- stave, ali nikad zaista izvanrednu. Nikad predstavu u kojoj su glumci bili na visini ehovljevog talenta; u kojoj su svi ko ji su na sceni prenosili svaku njegovu nijansu po nijansu, pojedinost po pojedinost. Strepim do- zlaboga zbog tebe, Zui. Izvini zbog ovog mog pesimiz- ma, da ne kaem popovanja. Ali dobro znam koliko ti mnogo oekuje od onoga to radi, mali moj mangu- pe. Imam ve avolsko iskustvo steeno u onim prilika- ma kada sam sedeo do tebe u pozoritu. Vidim te ve kako trai neto od pozorine umetnosti ega u njoj jednostavno nema. Za ime boga, pazi ta radi. Danas sam sav na tri oka. Pored toga to imam svoj neurotiarski kalendar, danas je i trogodinjica Simorovog samoubistva. Da li sam ti ikad ispriao ta se dogodilo kada sam otiao u Floridu da prenesem njegov le? U avionu sam besomuno plakao punih pet sati. S vremena na vreme nametao sam zavesu pored prozora tako da me ostali putnici ne vide - i hvala bogu to niko pored mene nije sedeo. Tek pet minuta pre sputanja primetio sam da na seditima iza mene ljudi razgovaraju. Jedan enski glas, sa primet nim naglaskom stanovnika iz bostonske etvrti Gornji zaliv i s Harvardovog trga, rekao je: ...i sutradan ujutru, molim te lepo, izvukli su pola litra gnoja iz njenog predivnog mladog tela. To je sve ega se seam od njenih rei, ali kada sam pet minuta docnije iziao iz aviona i vi- deo Ucveljenu Udovicu kako mi prilazi u punoj crnini nabavljenoj kod Bergdorfa Gudmena, ja sam na licu imao Pogrean Izraz. Cerio sam se. Ba isto kao i da- nas, mada bez ikakvog loginog razloga. Potpuno bez- razlono, ubeen sam da negde u mojoj blizini - moda u prvoj kui do moje - umire jedan dobar pesnik; meu- tim, isto tako negde u mojoj blizini, nekoj devojci veselo vade pola litra gnoja iz njenog predivnog mladog tela, i ja ne mogu da se stalno kidam izmeu bola i krajnjeg oduevljenja. Prolog meseca, na dekan iter (pri ijem pomenu imena Freni obino pada u ushienje) priao mi je s onim svojim ljupkim osmejkom i korbaem u rukama, i sada svakog petka

drim predavanje o zenu i mahaja - na-budizmu, i to profesorima, njihovim enama i neko- iicini dubokoumnih studenata-tlaitelja. A ovo je podvig, nema sumnje, koji e mi konano obezbediti katedru za istonjaku filozofiju u paklu. Iz svega ovoga proizilazi da sada provodim u koledu pet dana nedeljno umesto etiri i, pored rada nou i preko vikenda, sada tako re- i nemam vie vremena ni za kakva razmiljanja po sop- stvenom izboru. Kada ti se ovako alim, to inim zbog toga to bih na taj nain hteo da ti kaem da brino razmiljam o tebi i o Freni kada mi se za to prui prilika, to se ni izdaleka ne deava onoliko esto koliko bih ja to eleo. U stvari, ono to bih zaista eleo da ti kaem je da Besino pismo nema skoro nikakve veze sa tim to sam danas seo da ti piem, okruen morem pe- peljara. Ona me bombarduje svake nedelje prevashod- no vanim vestima o tebi i Freni, i ja nikada nita ne preduzimam u vezi sa njima; tako da stvar nije u tome. Razlog to ti piem je u neemu to mi se danas desilo u ovdanjoj trnici. (Neu ti pisati o ovome u novom pasusu. Potedeu te toga.) Stajao sam za tezgom u me - sari, ekajui da mi odseku jagnjee kotlete. Tu je bila i jedna mlada mama sa svojom devojicom. Devojica, valjda je imala oko etiri godine, bila se u dokoli oslo- nila o stakleni hladnjak na tezgi i buljila u moje neo- brijano lice. Rekao sam joj da je ona skoro najlepa devojica koju sam video itavog tog dana. To se njoj uinilo sasvim na mestu, i samo mi je klimnula gla- vom. Rekao sam joj zatim kako sam ubeen da ona sigurno ima veliki broj drugova. Opet mi je na isti na- in klimnula glavom. Pitao sam je koliko drugova ima. Digla je uvis dva prsta. Dva! rekao sam. To je veliki broj drugova. A kako se oni zovu, duo? A ona meni, piskutavim glasiem: Bobi i Doroti. Zgrabio sam jag- njee kotlete i pobegao. Eto, to je pravi razlog zbog koga ti piem mnogo vie nego Besino uporno trae- nje da ti piem o doktoratu i glumakom pozivu. To, i jedna pesmica u haikustilu koju sam naao u hotel- skoj sobi u kojoj se Simor ubio. Bila je napisana olov- kom na upijau sa pisaeg stola: Devojica u avionu/ koja je okretala Iutkinu glavu/ da gleda u mene. Sa ove dve stvari u glavi, vraajui se kolima kui

sa tr- nice, rekao sam sebi da ti posle toliko vremena mogu da piem i objasnim zato smo S. i ja preuzeli na sebe tvoje i Frenino obrazovanje, od tako malih nogu i tako strogo. Nikada ti to nismo reima objasnili, i mislim da je krajnje vreme da to jedan od nas uini. Meutim, sada nisam siguran da u to moi. Devojica iz mesare je otila, i nisam ba u stanju da vidim utivo lice lut- ke u avionu. A stari uas zbog toga to sam profesio- nalni pisac, kao i uobiajeni smrad rei koji prati to stanje, poinje da me die sa stolice. Ipak, ini mi se da je strano vano pokuati. Izgledalo je da razlike u uzrastu koje su postojale u okviru nae porodice nepotrebno i izvitopereno komp- likuju nae probleme. Ne toliko izmeu S., blizanaca, Bu-Bu i mene, koliko izmeu vas dvoje - Freni i tebe - i Simora i mene. Obojica, Simor i ja, bili smo ve odrasli - a on je ve davno iziao iz koleda - u vreme kada ste ti i Freni nauili da itate. U to vreme nismo ni oseali neku naroitu potrebu da vam guramo pod nos nae omiljene klasike - bar ne sa onim zadovolj- stvom koje smo imali kada smo to inili sa blizancima i Bu-Bu. Znali smo da se jedan roeni naunik ne mo- e drati u neznanju i, u srcu, ja mislim da to nismo ni eleli; meutim, bili smo nervozni, ak preplaeni, zbog statistika o visoko obrazovanoj deci i akademskim starmalima koji su, poto odrastu, postajali autoriteti u univerzitetskim prostorijama za odmaranje. I, to je mnogo, mnogo vanije, Simor je ve bio poeo da misli (a ja sam se slagao sa njim, bar u onoj meri u kojoj sam to mogao da shvatim) kako bi obrazovanje, ma koje vrste, moglo izgledati isto toliko prijatno, moda i mnogo prijatnije, kada ne bi uopte bilo preduzimano kao traenje znanja ve, kako to kae zen, traenje ne - znanja. Dr Suzuki kae na jednom mestu da biti u sta- nju pune svesti - satori znai biti sa Bogom pre ne- go to je izrekao: Neka bude svetlost. Simor i ja smo mislili kako bi moda bilo dobro drati tebe i Freni (bar u granicama naih moi) dalje od ove svetlosti i svih drugih mnogobrojnih niih i modernijih svetlo- snih efekata - umetnosti, nauke, klasika, jezika - sve dok oboje ne budete bar zametnuli u sebi jedno stanje bia u kome duh poznaje izvore svake svetlosti. Mislili smo kako bi

bilo vrlo konstruktivno da vam bar (zna- i, ako bismo u tome bili spreeni sopstvenim ograni- enjima) kaemo onoliko koliko mi znamo o ljudima - svecima, arhatima, bodisatvama, divanmuktama - koji su znali neto ili sve o tom stanju bia. To jest, mi smo eleli da vas dvoje znate ko su i ta su bili Isus, Gautama, Lao -Ce, ankaraarja, Huineng, ri Ra- makrina, itd., pre nego to mnogo, ili bilo ta sazna- te o Homeru i ekspiru, ili ak o Blejku i Vitmenu, da ne govorimo o Dordu Vaingtonu i njegovoj trenji, defmiciji ta je to poluostrvo, ili kako se analiziraju re- enice. To je, uglavnom, bila sutina nae velike zami- sli. Pored svega ovoga, mislim kako pokuavam da ti kaem da je meni poznato sa koliko gorine ti mrzi one godine u kojima smo S. i ja redovno odravali do - mae seminare, posebno metafizike seanse. Nadam se samo da emo jednog dana - po mogustvu kada bu- demo dibidus pijani - moi da razgovaramo o ovome. (U meuvremenu, mogu ti samo rei da ni Simoru ni meni nije u to vreme nikad ni na pamet palo da e od tebe postati glumac. Bez sumnje, trebalo je da na to po- miljamo, ali eto, nismo. Da jesmo, siguran sam da bi S. pokuao da uini neto konstruktivno u vezi sa tim. Mora da negde postoje nekakvi specijalni pripremni te- ajevi za nirvanu i uputstva koja je Istok namenio is- kljuivo glumcima, i ja mislim da bi ih S. naao.) Ovaj deo pisma trebalo bi da se zavri, ali ja ne mogu da prestanem sa brbljanjem. Poskoie zbog onoga to u ti rei, ali morau da ti kaem. Mislim da zna kako su moje namere bile najboije kada sam posle Simorove smrti, s vremena na vreme, kontrolisao kako se ti i Fre- ni drite. Bilo ti je osamnaest godina, i o tebi nisam pre- terano brinuo, mada sam od jednog malog blebetaia iz mojih razreda uo kako u spavaonici svog koleda ui- va glas deaka koji voli da se povue i meditira po i- tavih deset asova, i to me je nateralo da se zamislim. Meutim, Freni je u to vreme imala trinaest godina. Ipak, jednostavno nisam ni prstom mogao da mrdnem. Bilo me je strah da doem kui. Nisam se bojao da e- te oboje, obliveni suzama, zauzeti poloaj u sobi i po - eti da me, jedno po jedno, bombardujete svim knjiga- ma celokupnog izdanja Istonjakih svetih knjiga Maksa Milera.

(Zbog ega bih ja, verovatno, doiveo mazohisti - ko ushienje.) Meutim, bojao sam se pitanja (mnogo vie nego optubi) koja biste mogli da mi postavite. Dobro se seam, pustio sam da posle sahrane proe ce- la godina pre nego to sam se vratio u Njujork. Posie toga, bilo je prilino lako doi za roendane i praznike i, u razumnim granicama, biti pri tom siguran da e se pitanja uglavnom kretati oko toga kada mislim da za- vrim svoju poslednju knjigu, jesam li skoro iao na skijanje, itd. Vas dvoje ste, tavie, u poslednje dve go- dine, mnoge vikende proveli kod mene i, mada sino priali i priali, svi smo se sloili da ne kaemo ni re - i. Danas je, u stvari, prvi put to elim da o tome go- vorim. to dublje zalazim u ovo prokleto pismo, sve vie gubim hrabrost za izraavanje svojih ubeenja. Ali kunem ti se da sam imao malu, savreno jasnu viziju istine (deo o jagnjeim kotletima) ovog popodneva, is- tog onog trenutka kada mi je dete reklo da se njeni drugovi zovu Bobi i Doroti. Simor mi je jednom priii- kom rekao - i to nigde drugde nego u autobusu grad- skog saobraaja - da svako ozbiljno religiozno izuava- nje mora da dovede do oduavanja od spoznaje razlika, varljivih razlika, izmeu deaka i devojica, ivotinja i kamenja, dana i noi, toplote i hladnoe. To me je u toj mesari tako neoekivano pogodilo da mi se uinilo kako je to pitanje ivota ili smrti, te sam jurnuo brzi - nom od sto kilometara na sat da bih seo i napisao ti pismo. O Boe, kako sam samo eleo da mi je olovka tamo u trnici, i da ne moram da se uzdam u puteve koji vode kui. Ipak, moda je bolje ovako. Ponekad pomiljam kako si ti oprostio S. potpunije od svih nas. Vejker mi je jednom rekao neto vrlo zanimljivo u ve- zi sa tim - u stvari, ja samo papagajski prenosim ono to sam od njega uo. Rekao mi je da si ti jedini od nas ogoren zbog Simorovog samoubistva, i uz to jedi- ni koji mu je zaista oprostio taj in. Mi ostali, rekao je on, bili smo spolja neogoreni, dok mu u sebi nismo opratali. To je moda suta istina. Otkud bih mogao da znam? Jedino to znam je da sam bio siguran kako imam neto lepo i uzbudljivo da ti ispriam - i to sa- mo na jednoj stranici hartije za pisma, sa dvostrukim proredom - a kad sam doao kui sve je to uglavnom isparilo, ili potpuno iezlo, tako da mi nita drugo ne preostaje nego

da ti popujem. Da ti drim predavanje 0 doktoratima i glumakom ivotu. Kako je sve ispalo zapetljano, kako je sve smeno, i kako bi se i sam Si - mor osmehivao - i uz to, verovatno, ubedio me, kao i sve nas, da ne treba na to da mislim. Dosta. Glumi, Zekari Martine Glase, kad god i gde god eli, poto ve osea da tako mora biti, ali onda bar glumi svom svojom snagom. Ako bude napravio bilo ta lepo na pozornici, bilo ta to ne donosi slavu, ali donosi radosti, bilo ta to prelazi i nadvisuje zah- teve pozorine vetine, S. i ja emo unajmiti smokinge 1 turbane s dijamantima i sveano doi pred ulaz za glumce s buketima zevalica. U svakom sluaju, makar to i ne vreelo mnogo, molim te raunaj na moju Ijubav i podrku, bez obzira kakve nas razdaljine delile. BADI i uvek, kad hou da budem sveznajui, ja sam apsurdan; ali bi zato ti, vie nego bilo ko drugi, treba - lo da bude utiv prema onom pametnom delu mene koji se samo nazire u ovom pismu. Pre mnogo godina, u onim najranijim i najsmuenijim danima knjievnog egrtovanja, proitao sam jednom svoju novu priu na- glas S. i Bu-Bu. Kada sam zavrio, Bu-Bu je glasno i jasno (ali gledajui stalno u Simora) rekla kako je pri- a suvie pametna. S. je odmahnuo giavom i, smee- i se ozareno na mene, rekao da je bistrina moja neiz- leiva bolest, moja drvena noga, te da je vrlo neukusno s moje strane to sam skretao panju drugih na nju. Prema tome, dragi moj Zui, s obzirom da smo oboje opavci, daj da budemo ljubazni jedan prema drugom. Mnogo te voli, B.

Poslednja stranica, ona odozdo, ovog pisma napisanog pre etiri godine, dobila je mrlje boje kor- dovske koe i bila je iscepana na dva mesta du presavijenog dela. Zui, poto je proitao pismo, postupao je sa njim s izvesnom panjom, dok ga je ponovo sreivao po

stranicama. Poravnao je stra- nice o svoja jo uvek suva kolena. Izvio je obrve. Zatim, ivahno, kao da je poslednji put u svom i- votu proitao pismo, on ga strpa u koverat kao uke u jastuk. Stavio je debelo pismo na rub ka- de i otpoeo sa njim malu igru. Jednim prstom gurkao je oteali koverat du ivice kade, oigied- no starajui se da ga zadri u pokretu, a da pri tom ne padne u vodu. Posle dobrih pet minuta ove igre, gurnuo je pismo malo jae, te je morao hitro da ga epa. Ovo je okonalo igru. Drei u ruci spaseno pismo, on sede nie, dublje u vodu, i zagnjuri kolena. Minut-dva prazno je zurio u ploice na zidu iznad kraja kade, onda pogledao ka ci- gareti u otvoru za sapun, uzeo je i, probe radi, dva puta povukao; meutim, bila se ugasila. Zatim je, uz veliko pljuskanje vode, ponovo naglo seo i opruio suvu levu ruku preko kade. Jedan rukopis, otku- can na maini, leao je na prostirci ispred kade, lica okrenuta nagore. On ga uze, bukvalno ga unevi unutra. Buljio je za trenutak u njega, a onda uba- cio etiri godine staro pismo izmeu stranica, tamo gde su drai najvre stezali rukopis. Zatim je rairio rukopis preko svojih sada mokrih kolena, santimetar ili dva iznad povrine vode, i poeo da ga lista. Kada je doao do devete stranice, savio je rukopis, kao to se savija asopis, i poeo da ga i- ta ili prouava. Rikova uloga bila je podvuena debelim crta- ma, izvuenim mekanom olovkom.
TINA (turobno): O, mili, mili moj. Ja ti samo sme- tam, zar ne, dragi? RIK: Ne govori to. Da to vie nikada nisi rekla, je - si li razumela? TINA: Ali to je, ipak, tano. Ja sam baksuz, uasan baksuz. Da nije mene, Skot Kinkejd bi te ve odavno pre-

mestio u filijalu u Buenos Airesu. Ja sam sve to pok- varila. (Prilazi prozoru.) Ja sam jedna od malih lisica ko- je kvare groe. Oseam se kao linost iz nekog strano izvetaenog komada. to je najlepe, ja uopte nisam izvetaena. Nisam nita. Ja sam jednostavno ja. (Okre- e se.) Oh, Rik, Rik, bojim se. ta se to desilo s nama? Kao da vie ne mogu da vidim nas. Traim, traim, a nas vie nema. Bojim se, bojim se kao neka devojica. (Gleda kroz prozor.) Mrzim ovu kiu. Ponekad vidim sebe kako leim mrtva na kii. RIK (mirnim glasom): Draga moja, nije li to jedna reenica iz romana Zbogom oruje? TINA (okree se, besna): Izlazi odavde! Napolje! Vu- ci se odavde pre nego to skoim kroz ovaj prozor. u- je li ta ti kaem? RIK (zagrlivi je): A sad, sluaj ti mene. Ti mala lepa budalo. Ti drago derle koje voli da dramatizuje svoje... Zuijevo itanje prekide glas njegove rnajke - na- metijiv, kao glas nekog nazovi-pretpostavljenog - obraajui mu se iza vrata na kupatilu: Zui? Jesi li jo u kadi? Da, jo sam u kadi. Zato? Htela bih da uem za trenutak. Imam neto za tebe. Za ime boje, majko, ja sam u kadi. Samo za trenutak, molim te. Navuci zavesu za tu. Zui spusti oprotajni pogled na stranicu koju je ba itao, zatim sklopi rukopis i baci ga pored kade. Svemogui boe, ree. Ponekad vidim se- be kako leim mrtav na kii. Jedna zavesa za tu od najlona skerletne boje, ukraena bledoutim violinskim kljuevima i zna- cima za poviavanje i sniavanje nota, biia je sku- pljena pri donjem delu kade i zakaena plastinim alkama za hromiranu ipku, neto iznad visine gla- ve. Nagnuvi se napred, Zui se isprui ka zavesi i

navue je du cele kade, zaklonivi se tako od po- gieda.

U redu. Gospode boe! Ako uiazi, onda ula- zi, ree. Njegov glas nije zvuao nimalo glumaki jasno, ve je preterano podrhtavao; zvuao je neu- moljivo kad god nije bilo posebnog razloga da se kontrolie. Pre mnogo godina, kada je jo bio ue- snik programa Ovo je pametno dete! Zuiju su stalno ponavljali da se dri malo dalje od mikro- fona. Vrata se otvorise i gospoa Glas, umereno kru- pna ena sa mreom za kosu na glavi, ue polako u kupatilo. Njene godine, u svim prilikama, bilo je strano teko odrediti, ali kada je na glavi ima- la mreu za kosu, to je bilo jo tee. Njena ulae- nja u neku prostoriju bila su obino za sluanje i za gledanje. Ne razumem kako moe da sedi tako u kadi. Ona strelovito zatvori vrata za sobom kao neko ko ve godinama vodi rat branei svoje potomstvo od promaje posle kupanja. To nije ni zdravo, ree. Zna li koliko si ve dugo u kadi? Tano etrdeset i pet... Nemoj mi rei! Nemoj, Besi, molim te. Kako nemoj, molim ja tebe? Ba tako kako sam ti rekao. Pusti me da ivim u prokletoj iluziji kako tamo napolju nisi stajala brojei minute dok se... Niko nije stajao i brojao minute, mladiu, re- e gospoa Glas. Bila je ve vrlo zaposlena. Une- la je u kupatilo jedan duguljasti paketi uvijen u belu hartiju i vezan zlatnom vrpcom. Izgledalo je kao da se u njemu nalazi neki predmet otprilike veliine Houpovog dijamanta ili posude za irigaci- ju. Gospoa Glas zamiri gledajui ga, i onda po- vue prstima vrpcu. Poto vor nije hteo da popu- sti, ona pokua zubima. Imala je na sebi svoju omiljenu kunu haljinu - onu koju je njen sin Badi (koji je bio pisac, i prema

tome, kao to nam je rekao niko drugi do Kafka, neprijatan ovek) nazivao mamina uniforma koja nagovetava smrt. Radilo se o jednom pra- starom japanskom kimonu boje plave ponoi, koji je ona preko dana skoro stalno nosila po ku- i. Uza sve one mnogobrojne nabore okultnog iz- gleda, on je pored ostalog sluio i kao ostava za pribor jednog strastvenog puaa i majstora ama- tera; u dva naknadno dodata depa sa strane obi- no su se nalazile dve-tri paklice cigareta, nekoliko kartonia ibica, jedan rafciger, eki kojim su se mogli vaditi i ekseri, skautska kama koja je nekad pripadala jednom od njenih sinova, jedna ili dve glavice za slavine i, pored toga, itava mala zbirka zavrtanja, rafova, arki i tokia za noice na nametaju - zbog kojih stvarica je gospoa Glas tiho zveckala prolazei kroz mnogobrojne sobe svoga stana. Deset, pa i vie godina, obe njene erke su esto, premda bezuspeno, kovale zavere da bace ovaj drevni kimono. (Njena udata erka, Bu-Bu, bila je ak nagovestila da bi ga, pre nego to ode u korpu za smee, moda trebalo dokusuriti ne- kim tupim predmetom.) Bez obzira koliko je njen izgled u poetku bio istonjaki, ova kuna haljina nije ni za jotu umanjivala jedinstveni i upeatljivi utisak koji je gospoa Glas, chez elle, ostavljala na izvesnu vrstu posmatraa. Glasovi su iveli u jed- noj staroj, ali ni najmanje neotmenoj kui sa sta- novima za izdavanje, u bloku zgrada izmeu Se- damdesete i Osamdesete ulice na istonoj strani, u kojoj su verovatno dve treine stanarki, zalih u godine, imale bunde, i koje ste, kada u vedra pre- podneva u toku nedelje izau iz kue, vrlo vero- vatno mogii videti kako posle pola sata, ili neto vie, ulaze ili izlaze iz jednog od liftova kod Lor- da i Tejlora, Saksa ili Bonvita Telera. U ovoj izrazito

menhetenskoj sredini, gospoa Glas je (sa jednog nepobitno geakog stanovita) pruala pri- lino nevien i neprijatan prizor. Na prvi pogled, ona je ostavljala utisak kao da nikada, ali savre- no nikada nije izlazila iz zgrade, ili ukoliko jeste, da je to onda inila ogrnuta crnim alom, poto je krenula negde prema OKonelovoj ulici da bi potraila le jednog od svojih sinova poluirskog, polujevrejskog porekla, koji su, zbog neke inov- nike greke, neposredno pre toga pali izreetani mecima Crno-mrkih.* Podozrivim glasom, Zui najednom upita: Maj- ko? ta radi tamo, za ime boga? Gospoa Glas je ve bila odreila paket i sada je itala uputstvo tampano sitnim slovima na po- leini jedne kartonske kutije od zubne paste. Mo- lim te, uti, ree ona pomalo odsutnim glasom i prie ormaniu za lekove, privrenom na zidu iznad umivaonika. Otvorila je vratanca s ogledalom i prela pogledom po pretrpanim policama - ili, bolje reeno, odmerila ih okom strunjaka - kao
Irski naziv' za britanske trupe krajem prvog svetskog rata, i docnije do 1921, u Irskoj - godinama koje su prethodile stvaranju nezavisne Republike Irske. OKonelova ulica je glavna ulica u Dablinu, svojevremeno poprite ulinih borbi. Prev.

neko ko strastveno uva sadrinu ormania za le- kove. Pred njom, u neuveno raskonom poretku, stajala je itava vojska, da tako kaemo, zlatnih far- maceutskih proizvoda, kao i neto tehniki manje odredivih kojetarija. Na policama su bili poreani jod, ivin hromat, kapsule vitamina, niti za ie- nje zuba, aspirin, anasin, buferin, argirol, masterol, eks-Iaks, magnezijumovo mleko, soli za jetru, as- pergum, dva ileta, jedan noi za brijanje marke ik, dve tube paste za brijanje, jedna isprelomlje- na i polupocepana slika

nekakve debele arene ma- ke koja spava na stepenitu ispred vrata, tri elja, dve etke za kosu, teglica Vajldrutovog brilijantina, boica Fiove vodice za odstranjivanje peruti, kuti- jica bez nalepnice sa supozitorijima glicerina, Vikso- ve kapljice za nos, Viksova mast za utrljavanje, est toaletnih sapuna, tri iskoriene karte za jednu mu- ziku komediju iz 1946. godine (Zovite me, gospodine), tuba pomade za skidanje dlaka, kutija papirnih ma- ramica marke klineks, dve morske koljke, jedan odbir na izgled upotrebljenog mirgl-papira, dve teglice krema za skidanje minke, tri para makaza, naprstak, jedan plavi staklenac bez ara (poznat me- u klikeraima, bar izmeu 1920. i 1930. godine, kao istaljka), krem za skupljanje proirenih pora, jedna pinceta, kutijica od zlatnog enskog runog sata bez kaiia, kutija sode-bikarbone, devojaki internatski prsten sa izrezanim oniksom, boica stopeta i, verovali ili ne, itav niz drugih stvari. Gospoa Glas se ustro mai, uze nekakav predmet sa poliice i baci ga u korpu za otpatke. Stvarica pade uz tupi metalni zvuk. Staviu ti ovde malo ove paste za zube o kojoj svi priaju uda, najavi novima za izdavanje, u bloku zgrada izmeu Se- damdesete i Osamdesete ulice na istonoj strani, u kojoj su verovatno dve treine stanarki, zalih u godine, imale bunde, i koje ste, kada u vedra pre- podneva u toku nedelje izau iz kue, vrlo verovatno mogli videti kako posle pola sata, iii neto vie, ulaze ili izlaze iz jednog od liftova kod Lor- da i Tejlora, Saksa ili Bonvita Telera. U ovoj izrazito menhetenskoj sredini, gospoa Glas je (sa jednog nepobitno geakog stanovita) pruala pri- lino nevien i neprijatan prizor. Na prvi pogled, ona je ostavljala utisak kao da nikada, ali savre- no nikada nije izlazila iz

zgrade, ili ukoliko jeste, da je to onda inila ogrnuta crnim alom, poto je krenula negde prema O'Konelovoj ulici da bi potraila le jednog od svojih sinova poluirskog, polujevrejskog porekla, koji su, zbog neke inov- nike greke, neposredno pre toga pali izreetani mecima Crno-mrkih.* Podozrivim glasom, Zui najednom upita: Maj- ko? ta radi tamo, za ime boga? Gospoa Glas je ve bila odreila paket i sada je itala uputstvo tampano sitnim slovima na po- leini jedne kartonske kutije od zubne paste. Mo- lim te, uti, ree ona pomalo odsutnim glasom i prie ormaniu za lekove, privrenom na zidu iznad umivaonika. Otvorila je vratanca s ogledalom i prela pogledom po pretrpanim policama - ili, bolje reeno, odmerila ih okom strunjaka - kao
Irski naziv za britanske trupe krajem prvog svetskog rata, i docnije do 1921, u Irskoj - godinama koje su prethodile stvaranju nezavisne Republike Irske. OKonelova ulica je glavna ulica U D ablinu, svojevremeno poprite ulinih borbi. Prev.

neko ko strastveno uva sadrinu ormania za le- kove. Pred njom, u neuveno raskonom poretku, stajala je itava vojska, da tako kaemo, zlatnih far- maceutskih proizvoda, kao i neto tehniki manje odredivih kojetarija. Na policama su bili poreani jod, ivin hromat, kapsule vitamina, niti za ie- nje zuba, aspirin, anasin, buferin, argirol, masterol, eks-laks, magnezijumovo mleko, soli za jetru, as- pergum, dva ileta, jedan noi za brijanje marke ik, dve tube paste za brijanje, jedna isprelomlje- na i polupocepana slika nekakve debele arene ma- ke koja spava na stepenitu ispred vrata, tri elja, dve etke za kosu, teglica Vajldrutovog brilijantina, boica Fiove vodice za odstranjivanje peruti, kuti- jica bez nalepnice sa

supozitorijima glicerina, Vikso- ve kapljice za nos, Viksova mast za utrljavanje, est toaletnih sapuna, tri iskoriene karte za jednu mu- ziku komediju iz 1946. godine (Zovite me, gospodine), tuba pomade za skidanje dlaka, kutija papirnih ma- ramica marke klineks, dve morske koljke, jedan odbir na izgled upotrebljenog mirgl-papira, dve teglice krema za skidanje minke, tri para makaza, naprstak, jedan plavi staklenac bez ara (poznat me- u klikeraima, bar izmeu 1920. i 1930. godine, kao istaljka), krem za skupljanje proirenih pora, jedna pinceta, kutijica od zlatnog enskog runog sata bez kaiia, kutija sode-bikarbone, devojaki internatski prsten sa izrezanim oniksom, boica stopeta i, verovali ili ne, itav niz drugih stvari. Gospoa Glas se ustro mai, uze nekakav predmet sa poliice i baci ga u korpu za otpatke. Stvarica pade uz tupi metalni zvuk. Staviu ti ovde malo ove paste za zube o kojoj svi priaju uda, najavi ona, ne okreui se i postaravi se da ispuni re. Hou da jednorn, prestane da upotrebljava taj glu- pavi praak. Skinue ti svu tu divnu gle sa zuba. Ima divne zube. Mogao bi bar da ih... Ko to kae? Iza zavese za tu doprlo je uzbue- no komeanje vode. Ko ti je to, doavola, kazao da e mi praak skinuti svu divnu gle sa zuba? Ja kaem. Gospoa Glas pogleda jo jednom svoju batu u ormaniu. Molim te da je upotrebi. Isprue- nim prstima, ona ovla unu jednu neotvorenu kutiju soli za jetru kako bi je poravnala sa ostalim zimzelenima, zatim zatvori ormani i odvrnu sla- vinu s hladnom vodom. Htela bih da znam ko to pere ruke u umivaoniku i potom ga ne ispere kako treba, ljutito ree ona. U naoj

porodici ive ko- bajagi samo odrasli. Ona pojaa mlaz vode i, u tren oka, ali propi- sno, opra umivaonik jednom rukom. Ti verovatno jo uvek nisi razgovarao sa svojom sestricom, re- e i okrete se prema zavesi za tu. Ne. Jo nisam razgovarao sa svojom sestricom. Kako bi bilo da sad ispari iz kupatila? A zato nisi razgovarao? uporno je apitkiva- la gospoa Glas. Ja mislim da to nije lepo, Zui. Mislim da to uopte nije lepo od tebe. Ja sam te lepo molila da ide i vidi da li neto... Pre svega, Besi, ustao sam tek pre sat vreme- na. A onda, razgovarao sam sino sa njom, puna dva asa, i moje je iskreno ubeenje da ona ne eli da razgovara niti s tobom niti sa mnom. I na kraju, ako ne izae iz ovog prokletog kupatila, ja u da zapalim ovaj uas od zavese. To ti ozbiljno kaem, Besi. Negde na sredini iznoenja ovih obrazloenja i pretnji, gospoa Glas je sela i prestala da ga slua. Ponekad bih mogla da umlatim ovog Badija to nema telefon, ree. To je tako besmisleno. Kako li samo moe jedan odrastao ovek da tako ivi... niti telefon, niti bilo ta? Niko ne namerava da re- meti njegov mir, ako ve to eli, ali nije potrebno da zbog toga ivi kao nekakav pustinjak. Ona se ljutito pomeri na stolici i prekrsti noge. Gospode boe, to ak nije ni smotreno s njegove strane! Za- misli samo da slomi nogu ili tako neto. Tamo u tim umetinama. To mi uopte ne izlazi iz glave: samo o tome mislim. Misli, je ? A o emu to misli? O tome ka- ko bi mogao da slomi nogu, ili to nema telefon kad tebi ustreba? Mislim i brinem i o jednom i o drugom, mla- diu,

ako ba hoe da zna. Pa... nemoj! Nemoj da gubi vreme. Ba si lu- da, Besi. Zato si tako luda? Ti, pobogu, zna Ba- dija. Kad bi se zatekao trideset kilometara duboko u umi, s obe noge slomljene, i sa prokletom stre- lom koja mu viri iz lea, taj bi se dovukao u svoju peinu samo da vidi da se neko nije uvukao unu- tra da proba njegove kaljae dok je bio napolju. Iza zavese se zau kratak i prijatan, premda pomalo avetinjski smeh. Moe mi verovati na re. Njemu je suvie stalo do tog njegovog u- gavog mira da bi tek tako umro u bilo kakvoj umi. Niko nije spomenuo nikakvo umiranje, ree gospoa Glas. Bez ikakve potrebe, ona malo popravi svoju mreu za kosu. Pokuavala sam celog bogo- vetnog jutra da dobijem telefonom one ljude to ive tamo na putu pored njega. Nee ak ni slu- alicu da dignu. Kad tako ne moe da ga dobije, to ti je da ovek prosto pobesni. Koliko sam ga samo puta molila da odjavi onaj glupavi telefon iz svoje i Simorove stare sobe. To nije ak ni normalno. Kad neto zaista iskrsne, i kad mu je neko ba potreban... To je da ovek pobesni. Pokuala sam sino dva puta, i etiri puta jut... Ma ta ti to pria' o benjenju? Pre svega, zato bi neki ljudi koje mi ne znamo trebalo da ue tamo i ekaju naa nareenja? Niko ne kae da neko treba da ui i eka na- a nareenja, Zui. Nemoj, molim te, da bude ta- ko drzak. Ako ba hoe da zna, ja sam u velikoj brizi zbog tog deteta. I, mislim da bi Badiju tre- balo ispriati celu stvar. Ako ba hoe da zna, mislim da mi on nikada ne bi oprostio ako ga ne bih na vreme obavestila kada je ovako neto u pi- tanju.

Pa dobro, onda! to ne pozove njegov koled, umesto to uznemirava njegove susede? U ovo doba dana on ionako nije u svojoj peini - to je tebi vrlo dobro poznato. Ljubazno te molim da spusti malo taj svoj ton, mladiu. Niko nije gluv. Ako ba hoe da zna, ja sam zvala koled. Iskustvo me je ve nauilo da to niemu ne vodi. Oni samo ostave poruku na njegov sto, a ja mislim da on ak i ne proviruje u svoju radnu sobu. Ne ustajui, celom teinom te- la, gospoda Glas se najednom nae napred i uze neto s vrha korpe za prljavo rublje. Ima li a- rapinku za trljanje tamo? upita. Kae se frotir-rukavica a ne arapinka, i mo- ja je jedina elja, proklet da sam, da me ostavi samog u kupatilu, Besi. To mi je jedina i krajnje prosta elja. Da sam eleo da ovamo bane svaka debela irska rua koja proe pored kupatila, ja bih ti to ve rekao. A sad, hajde. Izlazi! Zui, strpljivo ree gospoa Glas. Ja drim u rukama jednu istu arapinku. Hoe li je ili ne- e? Molim te, odgovori mi: da ili ne. O, Gospode! Da. Da. Da. elim je vie od bilo ega drugog na svetu. Baci je ovamo. Neu je baciti tamo, ve u ti je dodati. U ovoj kui sve se neto baca. Gospoa Glas usta- de, naini tri koraka prema zavesi za tu i prieka da se ruka bez tela prui za frotir-rukavicu. Hvala ti do neba. A sad se isti odavde, mo- lim te. Ve sam izgubio pet kila zbog tebe. Nije ni udo! Sedi u toj kadi dok maltene ne pomodri u licu, a onda... ta je ovo? S velikim interesovanjem, gospoa Glas se sae i uze ruko- pis koji je Zui itao pre nego to je ona ula u kupatilo. Je li ovo

onaj novi scenario koji ti je poslao gospodin Lesejd? upita ona. Na podu? Nije dobila odgovor. Bilo je to kao da je Eva pita- la Kaina da Ii to njegova divna nova motika Iei napolju na kii. Mora se priznati, ovo je pravo mesto da ovek ostavi jedan rukopis. Ona preriese rukopis do prozora i paljivo ga stavi na radija- tor. Dobro ga je zagledala odozgo, kao da ispituje koliko se ovlaio. Zavesa na oprugu bila je spute- na na prozoru Zui je sve vreme u kadi itao po- red svetla tri sijalice ugraene na tavanici - ali snop jutarnjeg sveda provlaio se ispod zavese i pa- dao na naslovnu stranicu rukopisa. Gospoa Glas iskrivi glavu na jednu stranu, da bi bolje proita- la naslov, istovremeno izvadivi paketi dugakih cigareta iz depa na kimonu. Srce je jesenji lovac, naglas proita ona, razvu- enim glasom. Neobina li naslova! Odgovor iza zavese za tu je malo zadocnio, ali je zato zazvuao oduevljenim tonom. Sta, ta? Kakav je to naslov? Gospoa Glas je ve bila na oprezu. Vratila se natrag i ponovo sela na stolicu, s upaljenom ciga- retom u ruci. Rekla sam, neobian. Nisam rekla ni cfivan, niti ta drugo, nego samo... Aaa, tu li je zec! Treba ustati pre zore ako o- vek ima nameru da bilo ta od vrednosti prokri- jumari od tvog pogleda, Besi, curo moja. Zna li ti ta je tvoje srce, Besi? Da li bi volela da uje ta je tvoje srce? Tvoje je srce, Besi, jesenja gara- a. Kako ti se to svia kao naslov, a? Gospode boe, toliki svet - toliki neobaveteni svet - misli da su Simor i Badi jedini ljudi od pera u ovoj po- rodici. Kad mislim, kad za trenutak sednem i po- nem da razmiljam o tananoj prozi, i o garaama, onda odbacujem svaki dan svog...

U redu, u redu, mladiu, ree gospoa Glas. Bilo kakav da je bio njen ukus u odnosu na na- slove televizijskih komada, ili uopte njen smisao za estetiku, u njenim oima blesnu plamiak - ni- ta jae od plamika, ali ipak plamiak - probira- kog, premda i posuvraenog zadovoljstva zbog kavgadijskog stila njenog najmlaeg sina, jedinog lepotana meu svom braom. U trenutku, ona iz- meni izraz sveopteg umora i, uglavnom, posebne brige, koji je imala na licu kada je ula u kupatilo. Ipak, skoro istog trenutka bila je opet u odbrambenom stavu: Pita kakav je naslov? Pa jeste neobian, i to vrlo neobian. Ti! Ti misli da nita na ovom svetu ne bi moglo biti neobino ili div- no! Nikad nisam ula od tebe... ta? Ko to misli? ta je to divno, a ja mislim da nije? Iza zavese za tu dopre tiho talasanje kao da je neko nestano morsko prase poelo na- jednom da se igra. Sluaj, Debela, nije me uop- te briga ta ti kae o mojoj rasnoj pripadnosti, mojim ubeenjima ili veri, ali nemoj mi rei da nisam osetljiv na lepotu. To je moja Ahilova peta, i nemoj to gubiti iz vida. Meni je sve divno. Poka- i mi jedan plameni zalazak sunca i ja sam, po- bogu, gotov. Pokai mi bilo ta. Petra Pana, ako hoe. Kad se daje Petar Pan, ja izlijem itav po- top suza jo pre nego to se zavesa digne. A ti se usuuje da doe i da mi kae kako... Oh, uuti, odsutno ree gospoa Glas. Ona snano uzdahnu. A zatim, zabrinuta izraza, dubo- ko uvue dim cigarete i, isputajui ga kroz nos, ree - ili jo bolje, suknu: O, kad bih bar znala ta da radim sa tim detetom! Zatim duboko uz- dahnu: Ja vie ne mogu. Ona uputi jedan rend- genski pogled kroz zavesu za tu. Niko od vas nije ni od kakve pomoi. Ali niko pod milim bo- gom! Otac nee ak ni da razgovara o neemu

ovakvom. To i sam zna! I on je zabrinut, naravno - znam ja taj izraz na njegovom licu - ali on na- prosto nee da se suoi sa bilo im. Usta gos- poe Glas se skupie. Otkako ga ja znam, on se nikada nije suoio sa bilo im. Misli da e sve to je neobino ili neprijatno odleteti im bude pustio radio i neki kreten bude poeo da peva. Iz Zuijevog skrovita dopre gromoglasan smeh. On se jedva razlikovao od njegovog uobiajenog grohotnog smeha, ali razlike je bilo. Pa ba je tako! uporno je nastavljala gospoa Glas, premda nimalo veselo. Ona se pomeri na- pred na stolici. Hoe li da ti kaem ta stvarno mislim? upita. Hoe? Besi, za ime sveta! Ti e mi to i onako rei, prema tome, kakve ima veze da li u... Ja stvarno mislim... ovo ti ozbiljno kaem... ja stvarno mislim kako on stalno oekuje da sve vas ponovo uje na radiju. Ovo ti sasvim ozbiljno ka- em. Gospoa Glas jo jednom duboko uzdahnu. Sva- ki put kad va otac pusti radio, ja stvarno mislim ka- ko oekuje da e naii na emisiju Ovo je pametno dete! i uti sve vas, jedno dete za drugim, kako pono- vo odgovarate na pitanja. Ona stisnu usne i prie- ka, sasvim nesvesno, da postigne to jai utisak. I to sve vas, ree, i najednom se malo ispravi. Ovde podrazumevam i Simora i Volta. Ona povue hitar ali ogroman dim iz cigarete. On potpuno ivi u pro- losti. Ali potpuno. On tako rei i ne gleda televiziju, ukoliko ti nisi na programu. I nemoj da se smeje, Zui. To uopte nije smeno. Ko se, za ime boga, smeje?

Dakle, tano je! On uopte nema pojma ta se zapravo deava sa Freni. Uopte nema pojma! Si- no, odmah posle vesti u jedanaest asova, ta misli da me je pitao? Da li bi Freni elela man- darinu! Dete lei tamo satima isplakujui oi ka- e li joj samo bu, i mrmlja u sebi bog bi ga znao ta, a tvoj otac pita da li bi elela mandarinu. E, lepo sam tog trenutka mogla da ga ubijem. Idui put kada mi... Gospoa Glas prekide reenicu i zagleda se u zavesu za tu. ta ti je toliko sme- no? upita. Nita. Nita, nita, nita. Volim mandarine. U redu, ko ti jo nije ni od kakve pomoi? Ja. Les. Badi. Ko jo? Izlij mi svoje jade, Besi. Nemoj da uti. To ti je naa porodina muka i nevolja... mi suvie potiskujemo stvari u sebe. O, nemoj misliti da si preterano zabavan, mla- diu, ree gospoa Glas. Zautala je za trenutak, kako bi dovela u red jedan uperak koji joj je iz- virio ispod lastia na mrei za kosu. Oh, kad bih nekako mogla da dozovem Badija preko onog glu- pavog telefona, samo na nekoliko minuta. On bi jedini trebalo da zna sve u vezi s ovom smenom petljavinom. Sa oevidno kivnim izrazom na licu, ona je za trenutak neto razmiljala. Tako ti je to, kad neto krene nizbrdo, onda sve ode doa- vola. Otresla je pepeo cigarete u levu savijenu aku. Bu-Bu se nee vratiti sve do desetog. Vejke- ru ne bih smela nita ni da kaem, ak i kada bih znala kako da ga ulovim. Ja u ivotu nisam videla ovakvu porodicu. Ozbiljno ti kaem. Svi ste vi tako inte/igentni, sva moja deca, ali niko od vas nije u stanju da mi pomogne kada mi je pomo zaista potrebna. Niko pod milim bogom. Ve mi je po- malo muka od... O kakvoj to pomoi pria, za ime sveta? Ka- kva ti je

to pomo potrebna? ta bi ti to elela da ti pomognemo, Besi? Hoe li moda da se uvu- emo u Freni i ponemo da ivimo njen ivot ume- sto nje? Sad prestani! Niko nije rekao da bi trebalo da neko preuzme njen ivot na sebe. Ja bih jednos- tavno elela da neko ode do ove nae dnevne sobe i izvidi ta se deava to bih ja elela. elela bih samo da znam kada to dete namerava da se vrati u koled i zavri zapoetu godinu. Da znam kada e se jednom reiti da stavi u usta neto koliko- toliko /imnljivo. Otkako se vratila kui, jo od subote uvee, nita nije okusila - ali ni mrvicu! Poku- ala sam - pre nepunih pola sata - da je nateram da uzme malo pilee orbe. Uzela je samo dve ka- ike, i to je sve. Sve to sam joj jue dala da po- jede, sve je povratila. Glas gospoe Glas zastade kako bi se, da tako kaemo, iznova napunio: Re- kla mi je da e docnije moda pojesti sendvi sa sirom. Htela bih da znam ta znai to jedenje sen- dvia sa sirom? Ako sam dobro razumela, ona je uglavnom ceo semestar proivela jedui samo sendvie sa sirom i pijui koka-kolu. Zar time danas hrane devojke po koledima? Meutim, znam samo jedno. to se mene tie, ja sigurno neu hraniti jedno do te mere islabelo dete hranom koja nije ak ni... Tako je Besi! Pilea orba ili nita. To znai znati ta treba. Ako je ve reila da doivi nervni slom, onda bar moemo da joj ne dozvolimo da ga iskusi u miru i tiini, zar ne? Molim te, ne budi tako drzak, mali moj... Da bezobraznih li usta! Ako ba hoe da zna, ube- ena sam da u celoj ovoj komediji hrana koju ovo dete uzima ima i* te kako veze sa njenim stanjem. Jo dok je bila mala, tom detetu je neko morao da sedi na glavi kako bi je naterao da uzme malo povra ili bilo ta to e joj initi

dobro. Mislio ti ta ti je volja - ovek ne sme tako iz godine u godinu da zlostavlja svoje telo. Ti si savreno u pravu. Savreno si u pravu. Neverovatno je kako si u stanju da odmah shvati samu sr problema. To ti je da se ovek najei... Gospode, ti me nadahnjuje. Potpaljuje matu u meni, Besi. Zna li ti ta ini? Jesi li svesna toga ta si uinila? Ti si na celu ovu prokletu stvar ba- cila jedno novo svetlo, dala joj novi, biblijski vid. Ja sam u koledu pisao etiri seminarska rada o raspeu - u stvari pet radova - i svaki od njih me je tako rei dovodio do ludila, jer sam oseao da neto u njima nedostaje. Sada mi je jasno u emu je bila stvar. Sada vidim Hrista u potpuno druki- jem svetlu. Vidim sav njegov nezdravi fanatizam. Svu njegovu grubost prema onim divnim, konzerva- tivnim farisejima koji redovno plaaju svoj porez. O, pa to je prosto uzbudljivo! Na svoj jednostav- ni, neposredni, zatucani nain, pruila si mi klju za razumevanje celog Novog zaveta, Besi. Pogrena ishrana! Hristos je iveo od sendvia sa sirom i ko- kakole. Prema svemu onome to nam je poznato, on je verovatno hranio ma... E sad dosta, prekide ga gospoa Glas, svojim mirnim, ali preteim glasom. O, kako bih ti na- bila krpu u ta tvoja usta! E, pa ta e. Ja samo pokuavam da vodim jedan pristojan razgovor, kakav ve valja voditi u jednom kupatilu. Tako si smean. O, stvarno si smean! Vidi, ja sluajno ne razmiljam o tvojoj sestrici na isti nain kao o gospodu Bogu. Moda sam pomalo udna, ali eto, ja tako. Sluajno ne vidim nikakve veze izmeu gospoda Boga i jedne umorne i iscr- pene devojice koja ita sijaset verskih knjiga i sline stvari! Ti svakako poznaje svoju

sestru is- to koliko i ja - ili bi bar trebalo da je poznaje. Ona je tako strano podlona utiscima, i takva je oduvek bila. A tebi je to vrlo dobro poznato! Za trenutak, u kupatilu je vladao udan mir. Majko? Jesi li jo tu? Imam stravian oseaj da i dalje sedi i pui pet cigareta odjednom. jesam li u pravu? ekao je, ali gospoa Glas nita ne odgovori. Ne elim da sedi tu, Besi. Hteo bih da iziem iz ove proklete kade... Besi? uje li ti mene? ujem, ujem, ree gospoa Glas. Novi talas zabrinutosti pree njenim licem. Odnela je onog aavog Blumberga na kau, ree, jogunasto se ispravivi u stolici. To ak nije ni zdravo. Ona snano uzdahnu. Ve nekoliko minuta drala je pe- od cigarete u levoj aci. A onda, ne diui se sasvim sa stolice, otrese ga u korpu za otpatke. Ne znam ta bi trebalo da radim, izjavi. Jednostavno mi nije jasno, pa to ti je. Cela kua se prevrnula tumbe. Moleri su skoro gotovi sa njenom sobom, i odmah posle ruka sigurno e hteti da ponu sa dnevnom sobom. Ne znam da li treba da je budim, ili ta da uradim. Nije tako rei ni trenula okom. Jednostavno nisam vie pametna. Zna li ti koliko mi ve vremena nije bilo dozvoljeno da doveem molere u ovu kuu? Skoro dvade... Moleri! A, sad mi je tek sinulo! Potpuno sam zaboravio na njih. uj, zato ih nisi dovela ova- mo? Ovde ima mesta koliko hoe. ta Ii e ti lju- di misliti, kakav sam ja to domain kad ih ne po- zivam da uu ovamo dok sam jo u ka... Miruj malo, mladiu. Neto razmiljam. Kao u znak poslunosti, Zui najednom poe da se trlja frotir-rukavicom. Jedno krae vreme, tiho trljanje je bilo jedini zvuk koji se mogao uti u kupatilu. Sedei na dva -

tri metra od zavese za tu, gospoa Glas se zagledala u plavu prostirku ispred kade. Cigareta joj je dogorela do samog kraja, i ona je drala vrhovima prstiju desne ruke. Sasvim odreeno, nain na koji je drala cigaretu slao je u neku vrstu literarnog pakla onaj prvi, snani (i dalje nimalo oslabljen) utisak kako joj nevidljivi dablinski al prekriva ramena. Njeni pr- sti nisu bili samo izvanredno dugi i izvajani - kao sto bi se moglo, vrlo uopteno govorei, oekivati kada je u pitanju jedna osrednje puna ena - ve ih je, u samoj stvari, odlikovalo i izvesno kraljev- sko podrhtavanje; ruke neke svrgnute balkanske kraljice ili povuene vorske miljenice verovatno su mogle podrhtavati na tako otmen nain. A ovo nije bila i jedina protivrenost sa motivom crnog dablinskog ala. Postojala je tu i zapanjujua i- njenica u vezi sa nogama Besi Glas, koje su bile savrene, bez obzira na strogost kriterijuma. Bile su to noge svojevremeno nadaleko priznate i po- znate lepotice, jedne mjuzikholske subrete i bale- rine, i to balerine vrlo lakih pokreta. U ovom asu, dok je sedela zurei u prostirku, one su bile pre- krtene, leva preko desne, a stara papua od bele barunaste tkanine izgledala je kao da e svakog trenutka pasti s isturene noge. Stopala su bila ne- obino mala, glenjevi jo uvek vitki, a listovi, to je moda bilo jo udnije, i sada vrsti; na njima, oevidno, nikada nije bilo proirenih vena. Uzdah, mnogo ublji od uobiajenih - koji kao da je predstavljao sam deo njene ivotne snage - najednom dopre iz grudi gospoe Glas. Ona usta- de i prinese cigaretu do umivaonika, pusti preko nje hladnu vodu, onda baci ugaeni opuak u kor- pu za otpatke i ponovo sede na stolicu. Magini izgled poniranja u misli kojim se obavila, ostao je netaknut, kao da se uopte nije ni

pokretala sa svog mesta. Ja izlazim kroz tri sekunde, Besi! To ti blagovremeno kaem. Nemoj da ba do kraja isproba- vamo strpljenje, duice. Gospoa Glas, koja je ponovo poela da zuri u plavu prostirku ispred kade, odsutno klimnu gla- vom na ovu blagovremenu opomenu. U ovom trenutku (a ovo kaemo ne samo reda radi), da je kojim sluajem video njeno lice, a naroito njene oi, Zui bi moda osetio snanu potrebu, prola- znu ili ne, da opozove, nekako preokrene ili iz- meni vei deo svojih reenica u razgovoru koji se izmeu njih vodio - ne bi li ih tako ublaio ili umekao. S druge strane, moda se ova potreba ne bi ni javila. U 1955. godini, proitati sa lica gospoe Glas, a posebno iz njenih ogromnih plavih oiju bilo kakav jasan izraz, bio je posao koga se trebalo pribojavati. Dok su svojevremeno, pre sve- ga nekoliko godina, same njene oi bile dovoljne da otkriju (bilo svetu, bilo prostirkama u kupatilu) kako su njena dva sina mrtva, jedan zbog toga to se sam ubio (njen miljenik, njen najsloenije na- dareni, njen najbolji sin), a drugi zbog toga to je poginuo u Drugom svetskom ratu (njen jedini za- ista veseli sin) - dok je svojevremeno sam njen pogled bio dovoljan da ispria ove injenice, tako reito i, naoko, sa takvom ljubavlju za pojedino- sti, da ni njen mu niti iko od odrasle preivele dece nije bio u stanju da ga izdri, pa makar i za deli trenutka, sada, u 1955, ona je bila kadra da primeni ovaj isti strani keltski dar kako bi sme- sta nagovestila, obino pred ulazom u stan, da deak koji raznosi robu iz radnje nije na vreme doneo jagnjei but za veeru, ili pak da je brak neke bog te pita koje holivudske zvezdice krenuo nizbrdo.

Odsenim pokretom, gospoa Glas pripali no- vu dugaku cigaretu, dobro povue dim i zatim us- tade, isputajui ga. Vratiu se za trenutak, ree. Ova njena reenica zazvua naivno, kao neko obe- anje. Molim te, stani na tu prostirku kada bude izaao iz kade, dodade. Zato sam je tu i stavila. Ona izae iz kupatila, smotreno zatvorivi vrata za sobom. Ovo izlaenje ispade pomalo kao da je Kvin Meri, poto je danima stajala u pomonom doku, isplovila, recimo, iz Volden Ponda, isto onako ne- nadno i udno kao to je u njega i uplovila. Iza zavese za tu, Zui zatvori oi za nekoliko trenuta- ka, kao da je njegova nemona barkica ostala pre- putena na milost i nemilost brazdi broda koji je otplovio. Onda je povukao zavesu i zagledao se u zatvorena vrata. Taj teki pogled, u stvari, nije iz- raavao nikakvo olakanje. To je, pre svega, bio pogled - a ovo nije nikakav paradoks - nekoga ko voli mir i povuenost i, poto je taj mir naruen, ne odobrava ba sasvim injenicu to se naruilac najednom digao i otiao, eto tako, kao da nita nije bilo. Nakon nepunih pet minuta, Zui, kose vlane ali zaeljane, stajao je bos pred umivaonikom, u gaicama od tamnosivog gabardena bez pojasa, sa pekirom za lice prebaenim preko golih lea. Uobiajeni ritual pred brijanje bio je ve obavljen. Zastori na prozorima bili su dopola podignuti, vra- ta na kupatilu odkrinuta kako bi se para povukla i razmaglila ogledala, dok je cigareta bila pripalje- na, nekoliko dimova povueno, i onda stavljena nadohvat ruke, na staklenu ploicu ispod orman- ia za lekove sa ogledalom. U ovom trenutku, Zui je ba zavrio sa istiskivanjem paste za brija- nje na vrh etkice. Ne gledajui, spustio je tubu s kremom negde na gleosani umivaonik, pri tom i ne zatvorivi. kripei dlanom, preao je ne- koliko puta preko ogledala na ormaniu za

leko- ve i tako oistio skoro celu zamagljenu povrinu. Zatim je poeo da sapuni lice. Njegova tehnika sapunjanja bila je prilino neobina, premda po duhu istovetna sa samim njegovim nainom brija- nja. To e rei, ako je gledao u ogledalo dok se sa- punio, on nije pratio pogledom kretanje etke, ve je umesto toga zurio pravo u svoje oi, kao da su one nekakva neutralna teritorija, niija zemlja za- hvaena privatnim ratom protiv samozaljublje- nosti, protiv koje se borio jo od svoje sedme ili osme godine. Sada, u dvadeset i petoj, ovo malo ratno lukavstvo moda je ve odavno bilo uglav nom refleksivno, kao i kod nekog ovejanog igraa bezbola koji na terenu lupka palicom po klincima na kopakama i kad treba i kad ne treba. Isto ta- ko, nekoliko minuta ranije, dok se eljao, on je to inio vrlo malo se ispomaui ogledalom. Jo i pre ovoga, njemu j e polo za rukom da se obrie pred velikim ogledalom, tako rei i ne gledajui u njega. Bio je tek zavrio sa sapunjanjem Iica kad se njegova mati najednom pojavi u ogledalu pred ko- jim je nameravao da zapone brijanje. Stajala je pred vratima, na nekoliko koraka od njega, s jed- nom rukom na kvaki - savrena slika lane neod- lunosti koja se koleba hoe li napraviti jo jedan korak u prostoriju. Ah! Kakvo prijatno i divno iznenaenje! ree Zui u ogledalo. Ui, ui! On se glasno nasme- ja, ili zarea, a onda otvori ormani sa lekovima, vadei iz njega masinicu za brijanje. Zamiljeno, gospoa Glas prie: Zui..., ree, neto sam mislila. Njeno uobiajeno mesto bilo je upravo s leve Zuijeve strane. Ona se pripremi da sedne. Nemoj da seda! ekaj prethodno da te osmo- trim, ree Zui. Izlaenje iz kade, oblaenje gaica i eljanje

oevidno su ga oraspoloili. Ne deava se ba esto da posetioci zalaze u ovu nau malu kapelu, a kada navrate, onda bar pokuavamo da ih to bolje sme... Budi malo miran, ree gospoa Glas sigurnim glasom, posadivi se na stolicu, i prebacivi nogu preko noge. Neto sam mislila. Smatra li ti da bi imalo smisla pokuati da nekako pronaemo Vejkera? Ja, lino, ne verujem, ali ta ti misli? Ja mislim da je ovom detetu potreban dobar psihija- tar, a ne svetenik ili neko drugi. Meutim, mo- da se i varam. A, ne. Ne, ne. Nita se ti ne varas. Meni nije poznato da si se ti ikada varala, Besi. Tvoj svet injenica je uvek laan ili naduvan, ali se ti nika- da ne vara - ne, ne. Oraspoloen, Zui pokvasi mainicu i poe da se brije. Zui, ja te lepo pitam - i molim te, sada pre- stani s tim svojim zavitlavanjem. Misli li ili ne misli da bi trebalo da potraim Vejkera? Mogla bih da pozovem onog biskupa Penoa, ili kako se ve ono zvae, i on bi mi moda mogao rei ku- da da poaljem Vejkeru telegram, ako je jo uvek na nekom glupavom brodu. Gospoa Glas se pru- i i privue sebi metalnu korpu za otpatke, upotre- bivi je zatim kao pepeljaru za otresanje cigarete s kojom je ula u kupatilo. Pitala sam Freni da li bi volela da govori sa njim telefonom, ree. Ako samo uspem da ga naem. Hitrim pokretom Zui ispra mainicu. ta je ona na to rekla? upita. Gospoa Glas se namesti bolje na svom sedi- tu, pomerivi se malo udesno. Ona kae da ne eli da razgovara ni sa kim. Ah! Ali mi to znamo bolje od nje. Zar ne? Neemo tek tako pasivno primiti njeno jasno od- bijanje. Zar ne? Ako ve hoe da zna, mladiu, ja ne name- ravam

da primam zdravo za gotovo nikakav od- govor od ovog deteta, bar to se tie dananjeg dana, ree gospoa Glas, uspravivi se. Onda se obrati nasapunjanom Zuijevom profilu: Kada ima posla sa jednom devojkom koja sedi u sobi, plae i mrmlja neto sebi u bradu, i to itavih etrdeset i osam asova, onda od nje svakako nee traiti nikakve odgovore. Nita ne uzvrativi na ove njene rei, Zui na- stavi da se brije. Molim te, odgovori na moje pitanje. Misli li ti ili ne misli da bi trebalo da pokuam da stu- pim u vezu sa Vejkerom? Iskreno da ti kaem, ja se toga pribojavam. Bio on svetenik ili ne - tako je oseajan. Kaem li mu samo kako izgleda da e kia, njemu se oi ve napune suzama. Vragolast izraz koji se pojavi u njegovim oima kada u ovu primedbu, Zui odgleda u samom og- ledalu. Jo uvek ima nade za tebe, Besi, ree. , ve ne mogu da dobijem Badija tele- fonom, a ti nee da mi pomogne, onda neto moram sama da preduzmem, ree gospoa Glas. Sedela je due vreme, puei, s izgledom vrlo uz- nemirene ene. A onda produi: Da je u pitanju neto prevashodno katolike prirode, ili tome sli- no, moda bih i sama bila u stanju da joj pomo- gnem. Nisam ba sve zaboravila. Ali nijedno od moje dece nije podignuto u katolikom duhu, i ja zbilja ne vidim... Zui je prekide. Ti grei, ree, okrenuvi nasapunjano lice prema njoj. Grei. Sasvim si na pogresnom putu. Rekao sam ti to i prole noi. Cela ova stvar sa Freni nema nikakve veze sa is- povedanjem. On isplaknu mainicu i nastavi da se brije. Veruj mi, kad ti ja kaem, molim te.

Gospoa Glas je dugo i uporno posmatrala nje- gov profil, kao da e joj jo neto rei, ali to je izostalo. Konano, ona uzdahnu i ree: Mislim da bih se za izvesno vreme tako rei zadovoljila kada bih samo mogla da joj uzmem onog Blum- berga sa kaua. To nije ni zdravo. Ona povue dim iz cigarete. A ne znam ni ta da radim sa molerima. Oni su praktino zavrili njenu sobu, i bie vrlo nestrpljivi da otponu sa radom u dnevnoj sobi. Zna, ja sam jedini u porodici koji nema nika - kve probleme, ree Zui. A zna li zato? Zato to, kad god sam neraspoloen, ili zbunjen, ta ra- dim - samo pozovem nekoliko gostiju u kupatilo da mi prave drutvo, i - naravno, tamo sredimo sve probleme. Eto... Izgledalo je kao da gospoa Glas maltene shva- ta zabavnim Zuijev nain otklanjanja problema, ali toga dana nije bila raspoloena ni za kakve za- bave. Buljila je u njega za trenutak, a onda, polako, u njenim se oima skupi jedan novi izraz - odva- an, lukav, i pomalo oajniki. Zna, ja nisam to- liko glupa koliko ti misli, lepi moj, ree ona. Svi vi, sva deca, tako ste utljivi. E pa, ako ba hoete da znate, ja sam jednostavno mnogo vie upuena ta se sve krije iza te stvari nego to svi vi mislite. Da bi podvukla znaaj ovih svojih re- i, ona skupi usne i odstrani nekoliko zamiljenih truni duvana sa svog kimona. Koliko da zna, me- ni je isto tako poznato da se u onoj knjiici to je jue nosala sa sobom po itavoj kui krije sr ce- Ie ove stvari. Zui se okrete i odmeri je sa strane. Smekao se. Kako si to iskopala? ree. Nita se ti ne brini kako sam ja to iskopala, ree gospoa Glas. Ako ba mora da zna, Lejn je puta zvao telefonom. Uasno je zabri- nut zbog Freni.

Zui isplaknu mainicu. Ko ti je sad taj Lejn? upita. Bez ikakve sumnje, bilo je to pitanje jednog jo uvek mladog oveka koji, s vremena na vreme, nije spreman da prizna kako zna krtena imena iz- vesnih ljudi. Zna ti vrlo dobro ko je on, dragi moj, ree gospoa Glas, dajui posebno znaenje ovim svo- jim reima. Lejn Kotel. To je Frenin deko, koji se zabavlja sa tvojom sestrom ve samo godinu dana. Koliko je meni poznato, video si ga ve najmanje deset puta do sad, i zato nemoj da se pravi kako ga ne poznaje. Zui prte u grohotan smeh, kao da je jasno sa- gledao kako su na videlo izila sva prenemaganja, ukljuivi i njegova. On nastavi da se brije, i dalje neobino raspoloen. Treba da kae: Frenin mla- di, ree, a ne deko. Zato si tako staromodna, Besi? Kai, Besi? A? ta se tebe tie to sam ja staromodna. Moda e te zanimati ako ti kaem da je zvao ve pet-est puta otkako se Freni vratila kui - dva puta samo odjutros, dok si ti jo spavao. Bio je neobino lju- bazan i uasno zabrinut zbog Freni. A ne neki koje mi znamo, a? E, ne bih voleo da te razoaram, ali ja sam satima sedeo s njim i ne vidim da je uopte ljubazan. On je ar- mer i opsenar. Nego, uzgred budi reeno, neko je ovde mojom mainicom brijao pazuh ili noge. Ili je moda ispustio. Gornji deo je potpuno po... Niko nije ni pipnuo tvoju mainicu, mladiu. A zato je on armer i opsenar, ako smem da pi- tam? Zato? Zato to je to tako, i gotovo. Moda za- to to mu se to isplati. Mogu ti rei neto. Ako je on uopte zabrinut zbog Freni, onda se kladim da su u pitanju vrlo sumnjivi razlozi. Verovatno je za- brinut zbog toga to mu se nije svialo da napu- sti utakmicu pre kraja. Zabrinut

zbog toga to je verovatno pokazao da mu to smeta, a zna da je Freni otroumna i da joj to nije promaklo. Mogu da zamislim tog malog skota kako je smeta u taksi pa u voz, mislei celo vreme da Ii e moi da stigne natrag na utakmicu pre kraja drugog polu- vremena. Oh, s tobom je nemogue razgovarati! Ali sa- vreno nemogue. Ne znam zato to i pokuavam. Isti si kao Badi. Uvek misli da neko neto ini iz nekih posebnih razloga. Misli da niko nikoga ne moe pozvati telefonom ukoliko za to nema neke gadne, sebine razloge. Sasvim tako - u devedeset odsto sluajeva. A ova tvoja eerlema, Lejn, nije nikakav izuzetak od tog pravila. U to moe biti sigurna. Sluaj, ja sam razgovarao sa njim itavih prokletih dvadese- tak minuta jedne veeri dok se Freni spremala za izlazak, i mogu ti rei da je on jedna velika nula. Razmiljao je, ne miui mainicu. ta mi je ono, kog vraga, priao? Neto mnogo ubedljivo. ta li ono bee?... A, da. Da. Priao mi je kako je esto sluao Freni i mene svake nedelje dok je bio dete - i zna ta je radio, taj mali skot? Hvalio je mene na Frenin raun. I to bez ikakvog razloga, tek toliko da se pravi vaan i pokae svoju visoku univerzitetsku pamet. Zui isplazi jezik i iskezi se kako to znaju samo mladii iz Bronksa. Fuj, ree i ponovo poe da se brije. Kaem fuj, svim tim na- lickanim studentima koji izdaju knjievne asopi- se na svojim univerzitetima. Vie volim da svakog dana vidim jednog potenog prevaranta. Gospoa Glas uputi jedan dug i neobino obuh- vatan pogled profilu svoga sina. On je deak ko- ji jo nije zavrio studije. I ti samo nervira Ijude, dragi moj, ree ona, jednim za nju krajnje ravno- mernim glasom. Tebi se neko ili svia ili ne svia.

 ti se svia, onda si ti taj koji pria celo vreme i niko nije u stanju da ti bilo ta uzvrati. Ako ti se, pak, ne svia to se uglavnom deava - onda se samo umrtvi i pusti oveka da se uplatka. Vi- dela sam ja ve kako ti to radi. Zui se potpuno okrete da bi pogledao svoju majku. Okrenuo se i pogledao je, u ovom sluaju, na savreno isti nain na koji su se, tu ili tamo, ove ili one godine, okretali i gledali je, sva njego- va braa i sestre (ali naroito braa). To znai, ne samo s iskrenim uenjem pred iznoenjem kakve istine, manje ili vie delimine, izreene usred ne- eg to je vrlo esto izgledalo kao nedokuiva zbr- ka predrasuda, kliea i optih mesta, ve s oboa- vanjem, ljubavlju i - to nije ba najmanje vano - sa zahvalnou. I, izgledalo to vama udno ili ne, gospoa Glas je uvek primala ovo izraavanje oseanja, i to sa neverovatnom prirodnou. Ona bi samo zahvalno i skrorrino uzvratila taj pogled svom sinu ili keri - detetu koje joj je taj pogled uputilo. Ona i sad, na isti takav nain, zahvalno i skromno, prihvati Zuijev pogled. Da, da, ree, bez ikakvog tona optube u glasu. Ni ti ni Badi ne znate da razgovarate s ljudima koje ne trpite. Onda malo razmisli. Koje zaista ne volite, popravi se. A Zui ostade a je posmatra, ne brijui se. To nije u redu, ree ona, tekim i tunim gla- som. Ti postaje toliko slian Badiju kada je bio u tvojim godinama. To je ak i tvoj otac primetio. Ako ti se neko ne svia, samo dva minuta, i on- da je sa njim svreno za sva vremena. Gospoa Glas rasejano pogleda preko poploanog poda u pla- vu prostirku pred kadom. Zui je stajao to je mo- gue mirnije, kako ne bi poremetio raspoloenje svoje majke. Ne moe iveti tako u ovom svetu, sa svim tim svojim uskogrudim ovoga volim, ovo-

ga ne volim, ree gospoa Glas prostirci ispred kade, a onda se opet okrete Zuiju, dugo ga posma- trajui pogledom u kome je bilo vrlo malo ili ni- malo elje za pridikom. Bez obzira ta ti o tome mislio, dragi moj, ree. Zui je mirno izdrao njen pogled, zatim se nasme- io i okrenuo ogledalu, u kome poe da ispituje svoju bradu. Posmatrajui ga, gospoa Glas uzdah- nu, sae se i ugasi cigaretu o metalnu oplatu unutar korpe za otpatke. Skoro istog trenutka ona pripali novu cigaretu i, koliko god je to bila u stanju, usred- sreeno ree: U svakom sluaju, tvoja sestra kae da je on sjajan deko. Taj Lejn. To seks govori iz nje, stara moja, ree Zui. Znam ja taj glas. O, kako ga samo poznajem! I poslednji ostaci krema za brijanje bili su odstra- njeni sa njegovog lica i vrata. On kritiki opipa vrat rukom, a zatim uze etku za brijanje i poe da iznova sapuni strateke delove na licu. Dobro, i ta ima da porui Lejn preko telefona? upita on. Po njegovom miljenju, kakve su to Frenine nevolje? Gospoa Glas se pomeri malo napred, pohlep- no se nagnuvi, i ree: Dakle, Lejn kae da je sve ovo - cela ova stvar - u vezi s onom knjiicom ko- ju stalno nosi naokolo. Zna! Ona knjiica koju je itala celog jueranjeg dana, i koju vue svuda sa sobom, kud god... Znam tu knjiicu. Samo ti nastavi. Dakle on, Lejn, kae da je to jedna verski stra- no zatucana knjiica - fanatina i tome slino - i da ju je Freni uzela iz biblioteke u koledu, tako da sada misli kako je... gospoa Glas prekide re- enicu. Zui se bio okrenuo prema njoj nekako pretei brzo. ta ti je? upita ona. Kako je rekao, odakle je uzela knjigu?

Iz biblioteke. U koledu. Zato? Zui odmahnu glavom i ponovo se okrete umivaoniku. Spustio je etku za brijanje i otvorio or- mani s lekovima. ta je sad? upita gospoa Glas. ta tu nije u redu? Zato si me onako pogledao, mladiu? Zui je utao sve dok nije otvorio nov paketi sa iletima. A onda, rasklapajui mainicu, ree: Tako si glupa, Besi. Izvadio je stari ilet iz ma- inice. Zato sam ja tako glupa? Uzgred budi reeno, ba jue si stavio nov ilet u mainicu. Zui, bez ikakvog izraza na licu, uglavi nov ilet u mainicu i poe da se izbrijava. Ja sam te neto pitala, mladiu. Zato sam to ja toliko glupa? Da ona moda nije uzela tu knjigu iz biblioteke svog koleda - ili ta hoe da kae? Ne, Besi, nije, ree Zui, brijui se. Ta knjiica se zove Dalja putovanja jednog hodoasnika i samo je nastavak jedne druge, pod naslovom Put jednog hodoasnika, koju ona takoe vue sa sobom, a obe ove knjiice je uzela iz stare Simorove i Badijeve sobe gde su one, otkako znam za sebe, stajale na Simorovom pisaem stolu. Preblagi boe! Dobro, de, nemoj sad da preteruje! Zar je ba tako strano misliti kako je mogla da ih uzme iz biblioteke u koledu i jednostavno ih ponese... Da! Jeste strano! Jeste strano kad su obe knjige godinama leale na prokletom Simorovom pisaem stolu. To je zaista da se ovek oneraspoloi. Jedan neoekivani, savreno neborbeni ton, iskr- snu u glasu gospoe Glas. Ja ne odlazim u tu so- bu, ako je to iole izvodljivo, i tebi je to vrlo dobro poznato, ree ona. Ja ne preturam po starim Si- morovim... po njegovim

stvarima. Zui hitro odvrati: U redu, izvini. Ne pogledav- i je i, mada jo nije sasvim zavrio s izbrijavanjem, on smae pekir sa ramena i obrisa njime preo- stali krem za brijanje s lica. Da prestanemo s ovim za trenutak, ree i rasprostre pekir za iice preko radijatora; ovaj prekri naslovnu stranicu ru- kopisa o Riku i Tini. On odvrnu mainicu za bri- janje i podnese je pod mlaz hladne vode. Njegovo izvinjenje bilo je izreeno od sveg sr- ca, i gospoa Glas je bila toga svesna. Meutim, oigledno, ona nije bila u stanju da se odupre prednosti koju je izvinjenjem stekla, moda zbog toga to je ono bilo tako retka pojava. Ti si ne- ljubazan, ree ona, posmatrajui ga kako brie mainicu. Ti nema pojma ta je to biti ljubazan, Zui. Dovoljno si odrastao da bar pokua da bu- de malo Ijubazniji kad ti doe da se istrese na nekoga. Badi, bar, kad mu do... Ona istovremeno duboko uzdahnu i zaprepaeno se zagleda u Zuije- vu mainicu, novi ilet i sve ostalo, koji uz zveku tresnue u metalnu korpu za otpatke. Vrlo verovatno, Zui i nije imao nameru da tres- ne mainicu u korpu za otpatke, ve je samo mah- nuo levom rukom tako iznenadno i ustro da mu je ova iskliznula iz ake. U svakom sluaju, bilo je sasvim sigurno da nije eleo da zamahne i po- vredi koren ake o umivaonik. Badi, Badi, ree. Simor, Simor, Simor. Okrenuo se prema svojoj majci, koju je tresak mainice zaprepastio i uzne- mirio, ali ne i uplaio u pravom smislu te rei. Ve mi se do te mere smuilo od njihovih imena da bih mogao da preseem sebi grkljan. Njegovo lice je bilo bledo, ali tako rei bezizraajno. Cela ova prokleta kua smrdi na aveti. Ne smeta mi toliko kad me proganja avet mrtvaca, ali dozlaboga mrzim kada me

proganja avet polumrtve linosti. Kada bi samo jednom taj Badi hteo da se odlui. On ini sve isto to je Simor inio pokuava da to ini. Sto se onda, kog vraga, ne ubije i svri ve jednom s tim? Gospoa Glas mirnu oima, samo jednom, i Zui istog trenutka skrenu pogled s njenog lica, nagnu se i izvadi mainicu iz korpe za otpatke. Nas dvoje smo enuti; Freni i ja, izjavi, ispra- vivi se. Ja sam aavko koji ima dvadeset i pet godina, a ona aavko koji ima dvadeset godina, i oba ona skota su za to odgovorna. On stavi ma- inicu na ivicu umivaonika, ali ova buno skliznu unutra. Zui je hitro izvue, i ovog puta je vrsto zadra u rukama. U Freninom sluaju, u poree- nju sa mojim, simptomi su malo zakasneli, ali i ona je enuta, kaem ti. Kunem ti se, mogao bih da ubijem obojicu a da i ne trepnem. Veliki uitelji! Veliki emancipatori! Gospode! Nisam vie u stanju ni da sedim s nekim za rukom i pristojno razgo- varam. Ili mi bude toliko dosadno, ili ponem da drim takve pridike, da bi taj kukin sin, kad bi imao i trunke razuma, trebalo da mi slomi stolicu o glavu. On najednom otvori ormari za lekove. Prazno je buljio u njega nekoliko trenutaka, kao da je zaboravio zato ga je otvorio, a onda vrati neo- brisanu mainicu na jednu od poliica. Gospoa Glas je vrlo mirno sedela, posmatra- jui ga, dok joj je cigareta dogorevaia izmeu dugih prstiju. Gledala ga je kako stavlja kapicu na tubu sa kremom za brijanje. Neto mu nije polazilo za rukom da pogodi zavrtanj. Znam da to nema nikakve veze, ali ja ni dan- danas nisam u stanju da sednem za sto i ponem bilo koji prokleti obed ako prethodno naizust ne izrecitujem sebi u bradu etiri Velika Zaveta. A mogao bih da se kladim u

bilo ta na svetu da Freni ima istovetan problem. Oni su nam napunili glavu tim prokletim... etiri velika ta? Gospoa Glas ga prekide, ali obazrivo. Zui stavi ruke s obe strane umivaonika i malo nagnu grudni ko napred, zagledavi se neodree- no u gleosani zid iza slavina. I pored sve svoje telesne krhkosti, u tom trenutku je izgledalo kao da bi bio u stanju da provali umivaonikom pod. etiri Velika Zaveta, ree on i kivno zatvori oi. Bez obzira na bezbrojnost bia, zavetujem se da u ih spasti; bez obzira na neiscrpnost strasti, zave- tujem se da u ih iskoreniti; bez obzira na neizmer- nu dubinu darmi, zavetujem se da u ih savladati; bez obzira koliko je nedostina Budina istina, zave- tujem se da u je dostii. Tako je, momci. Znam da to mogu. Samo me ti stavi u tim, ika-treneru. Njegove oi bile su i dalje zatvorene. Boe moj, ja sam to mrmljao sebi u bradu pri svakom od tri obroka, celoga ivota, jo od svoje desete godine. Ne mogu da jedem ako sve to ne izgovorim. Jed- nom sam pokuao da ih izbegnem jednom kad sam ruao sa Lesejdom. I, tom prilikom, umalo se nisam zadavio koticom trenje, i dalje mrmljajui svoje zavete. On otvori oi, izdie obrve, ali zadra udni stav koji je zauzeo. A moe li ti sad malo da se proeta, Besi? ree. Ozbiljno ti kaem. Pusti me da na miru zavrim s ovim mojim umivanjem, molim te. On opet zatvori oi, jo jednom ostavljajui utisak kao da e provaliti umi- vaonikom pod. Iako je glavu drao malo pognutu, skoro sva krv mu se povukla iz lica. Volela bih da se ve jednom oeni, iznenada sumorno ree gospoa Glas.

Svi lanovi porodice Glasovih - Zui svakako ni- ta manje od ostalih - bili su navikli na ovu vrstu bezveznih upadica od strane gospoe Glas. One su nicale, i to na najpreieniji nain, usred emocio- nalnih izliva ba ove vrste. Ipak, ovoga puta, ona uhvati Zuija prilino nespremnog. On praskavo frk- nu, uglavnom kroz nos, prasnuvi u smeh ili neto sasvim suprotno od toga. Gospoa Glas se hitro i radoznalo nae napred da vidi je li u pitanju prvi ili drugi sluaj. Bio je to, manje ili vie smeh, i ona se, odahnuvi, zavali unatrag. Pa, zaista bih volela, uporno nastavi ona. Zato to ne uini? Malo se opustivi, Zui izvue presavijenu lane- nu maramicu iz stranjeg depa na gaama, rairi je i onda poe da izduvava nos, jednom, pa jo jednom, i jo jednom. Zatim, vraajui maramicu, ree: Mnogo volim da putujem vozom. A kad se ovek oeni, onda vie nikada ne moe da dobije mesto pored prozora. I to mi je razlog! To je i te kakav razlog. Hajde sad, Besi. Krei! Pusti me malo na miru. to ne ode da se malo provoza liftom, onako lepo gore-dole? Uzgred budi reeno, opei e prste ako ne baci tu pro- kletu cigaretu. Gospoa Glas ponovo ugasi cigaretu o unutra- nju oplatu korpe za otpatke. Posle toga je krae vreme sedela mirno, ne maajui se za paklo ci- gareta i ibice. Posmatrala je Zuija kako uzima e- alj i poinje da deli kosu na razdeljak. Mogao bi da se podia, mladiu, ree 'ona. Jo malo pa e liiti na jednog od onih aavih Maara, ili nekog ko je tek izaao iz bazena. Zui se izraajno nasmei, nastavi jo koji tre- nutak da se elja, a zatim se naglo okrete i upe- ri ealj prema majci. Jo neto bih ti rekao. Pre nego to zaboravim. A sad me dobro sluaj, Besi. Ako ti jo koji put padne na

pamet, kao prole noi, da telefonira onom prokletom psihijatru Fi- liju Bajrnesu radi Freni, molim te uini mi jednu uslugu - samo to traim od tebe. Seti se ta su psihijatrijske analize uinile Simoru. Zastao je ka- ko bi to bolje podvukao svoje rei. uje li ta sam rekao? Hoe li mi to uiniti? Gospoa Glas sasvim bespotrebno popravi svo- ju mreu za kosu, a onda izvadi cigarete i ibice, ali ih, za trenutak, samo zadra u rukama. Koliko da zna, ree, ja nisam ni rekla da u telefonira- ti psihijatru Bajrnesu, ve da samo pomiljam da to uinim. Prvo i prvo, on i nije obian psihijatar. On je sluajno vrlo revnosni katolik, i mislila sam da bi moda bilo bolje, umesto to sedim i posma- tram to dete, da... Besi, upozoravam te ovog puta! Nije me uopte briga da li je on nekakav revnosni budistiki vete- rinar. Ako pozove ovamo nekog... Nema potrebe da bude zajedljiv, mladiu. Poznajem Filija Bajrnesa jo kad je bio dete. Tvoj otac i ja smo godinama uestvovali u istom progra- mu s njegovim roditeljima. A osim toga, meni je sluajno poznato da je ovaj psihijatar nainio od tog deaka jednu sasvim novu i divnu osobu. Raz- govarala sam sa njegovom... Zui tresnu ealj u ormani sa lekovima i za- tim nestrpljivo zalupi vratanca. O, ti si tako glupa, Besi, ree on. Fili Bajrnes. Fili Bajrnes je jedan impotentni znojavko koji je prevalio etrdesetu i koji ve godinama spava s rozarijem i primerkom Verajetija pod jastukom. Mi govorimo o dvema raz- liitim stvarima, koje se razlikuju kao no i dan. A sad uj ta u ti rei, Besi! Zui se okrete ce- lim telom prema majci i poe paljivo da je gleda, podupirui se akom o zidne ploice, kao da trai oslonac. Slua li ti mene?

Gospoa Glas, pre nego to se udubi u njegove rei, pripali novu cigaretu. Zatim, izbacivi dim i otklanjajui zamiljene truni s krila, natmureno ree: Sluam te! E, pa dobro. Sada ti sasvim ozbiljno govorim. Ako... Sad me dobro sluaj. Ako ne moe, ili ne- e da misli o Simoru, onda izvoli i smesta zovi bilo kog psihijatra neznalicu. Samo ti to uradi. Sa- mo ti pozovi ovamo nekog psihijatra koji ima is- kustva u prilagoavanju ljudi na radosti televizije, na Lajf koji izlazi svake srede, na putovanja u Ev- ropu, hidrogenske bombe, predsednike izbore u SAD, naslovnu stranu Tajma, odgovornosti Udrue- nja roditelja i nastavnika za Vestport i Ojster Bej, i jo bogtepita kakve sve nenormalne i velianstve- ne ivotne radosti - samo ti to uradi, i ja ti se ku- nem da e za nepunu godinu Freni dospeti ili u neku ludnicu, ili e Iutati po nekoj prokletoj pusti- nji s plamenim krstom u rukama. Gospoa Glas odstrani jo nekoiiko zamiljenih truni duvana. U redu, u redu - nemoj samo da se toliko uzbuuje, ree ona. Presveti boe. Niko nikoga ni- je zvao. Zui ustro otvori vratanca na ormariu za le- kove, zagleda se unutra, onda izvadi turpijicu za nokte i ponovo ih zatvori. Uzeo je cigaretu koju je bio ostavio na staklenoj polici iznad umivao- nika, u nameri da nastavi puenje, ali ova je bila ugaena. Evo, ree njegova mati, i prui mu paklo du- gakih cigareta i ibice. Zui uze cigaretu iz paklice, uspe da je stavi iz- meu usana i zapali ibicu, ali navala misli uini samo paljenje cigarete neizvodljivim, tako da uga- si ibicu i izvadi cigaretu iz usta. Nestrpljivim po-

kretom, on kratko odmahnu glavom. Ne znam, ree. ini mi se da bi negde u ovom gradu morao da postoji neki psihijatar koji bi bio dobar za Freni - o tome sam mislio prole noi. On se malo namrti. Ali ja sluajno ne znam nijednog. Da bi jedan psihijatar uopte bio dobar za Freni, morao bi da bude prilino neobian tip. Ne znam. Pre sve- ga, taj bi morao da veruje kako se milou bojom u njemu rodilo nadahnue da studira psihijatriju. Morao bi da veruje kako milou bojom nije do- speo pod tokove nekakvog prokletog kamiona pre nego to je i dobio pravo na lekarsku praksu. Morao bi da veruje kako je, zahvaljujui milosti* bojoj, stekao prirodni dar koji ga je osposobio da uopte moe da prua pomo svojim pacijentima. Ja ne znam nijednog dobrog psihijatra koji misli na ovaj nain. A to je jedina vrsta psihijatra koja bi moda bila u stanju da nekako pomogne Freni. Ako bi naila na nekog ko je preterano frojdijanac, preterano eklektian, ili jednostavno preterano obi- an - nekoga u kome ne bi bila bar trunka sulude, tajanstvene za/ivalnosti zbog intuicije i inteligenci- je kojima je nadaren - onda bi nakon analize prola jo i gore od samog Simora. I sama pomisao na to stavlja me na paklene muke. Molim te, ako nema nita protiv, hajde da o tome ne razgovaramo. On zastade da bi pripalio cigaretu. Zatim, isputa- jui dim, stavi je na staklenu policu gde je stajala ranija, ugaena cigareta, i zauze malo oputeniji stav. Poeo je da isti turpijicom nokte - koji su ionako bili ve savreno isti. Ako ne bude kretala na mene, ree, posle izvesnog zastoja, rei u ti ta pie u onim dvema knjiicama koje Freni nosi sa sobom. Da li te to interesuje ili ne? Ako ne, nisam raspoloen

da... Da, interesuje me! Naravno da me interesuje! ta ti misli, da sam ja... U redu, onda za trenutak prestani da vie na mene, ree Zui i osloni se donjim delom lea na ivicu umivaonika, nastavivi da isti nokte turpiji- com. Obe knjige govore o jednom ruskom selja- ku, otprilike s kraja prolog veka, ree on, tako da njegov neumoljivo injenini ton glasa dobi do- nekle pripovedaku boju. On je jedan vrlo jedno- stavan, vrlo drag mali ovek kome je ruka osuena. Ovo ga, naravno, u Freninim oima, sa njenim bu- dibogsnama alostivim srcem, ini jo draim. On se okrete, uze cigaretu sa staklene police, po- vue dim i poe da turpija nokte. U poetku, se- ljak pria kako je imao enu i imanjce. Meutim, imao je i jednog glupavog brata koji mu je zapalio imanje - a onda, docnije, mislim da mu je ena naprosto umrla. Bilo kako bilo, on ti krene na ho- doae. I njega mori jedna muka. Celoga ivota itao je Sveto pismo i sada bi eleo da zna ta to u stvari znai to u Poslanici Solunjanima pie: Molite se neprestano. Ova jedna reenica njega mui i progoni. Zui se opet mai za cigaretu, povue dim, i nastavi: U Poslanici Timotiju moe se nai slina reenica, koja kae: Hou, dakle, da molitve ine ljudi na svakome mestu! Sve u sve- mu, i sam Hristos kae: Ljudi treba uvek da se mole, i da u tome ne posustaju. Nekoliko trenu- taka, Zui je u tiini turpijao nokte, dok mu je na licu lebdeo jedinstveno natmureni izraz. I tako on poinje svoje hodoae kako bi naao uitelja, ree on. Nekoga ko bi ga mogao uputiti kako da se neprestano rnoli - i zato. I putuje on tako, putuje i putuje, od jedne crkve i lavre do druge, razgovarajui sad sa jednim,' sad sa drugim sve- tenikom. Sve tako dok jednog dana ne naie na nekakvog prostog starog

kaluera koji izgleda zna o emu se tu radi. Stari kaluer mu kae da je molitva, Bogu uvek ugodna i koju Bog eli, Mo- litva Isusu: Gospode Isuse Hriste, budi milostiv prema meni. Zapravo, cela molitva glasi: Gospode Isuse Hriste, budi milostiv prema meni, bednom greniku, ali ni u prvoj ni u drugoj knjizi Hodo- asnikovoj niko ne stavlja poseban naglasak na onaj deo o bednom greniku. U svakom sluaju, stari kaluer rnu objanjava ta e se desiti ako se ova molitva neprestano izgovara. On mu to i pra- ktino pokae, a zatim ga poalje kui. I - da skrati- mo dugu priu - posle izvesnog vremena skrueni hodoasnik dobro uveba molitvu. Savlada je u pot- punosti. On je presrean sa svojim novim duhovnim ivotom i krstari s kraja na kraj Rusije - ide kroz guste ume, kroz gradove, sela i tako dalje - izgova- rajui putem svoju molitvu i, isto tako, svakome koga sretne pria kako je treba izgovarati. Zui se osorno zagleda u majku. Slua li ti ovo? Ti stara debela druidko? Ili moda samo bulji u moje pre- divno lice? Nakostreivi se, gospoa Glas ree: Naravno da te sluam! U redu - neu da mi niko ovde kvari zadovolj- stvo. Zui se grohotom nasmeja, a onda povue dim iz cigarete. Drao je cigaretu izmeu prstiju i nastavio da turpija nokte. U prvoj od ovih dveju knjiica, Putu jednog hodoasnika, ree, uglavnom se govori o doivljajima skromnog hodoasnika tokom putovanja. Na kakve ljude nailazi, ta kae tim ljudima, ta oni njemu kau. Izmeu ostalog, on sree neke vrlo prijatne ljude. Nastavak te knji- ice, Dalja putovanja jednog hodoasnika, je manje- vie disertacija u obliku dijaloga o tome zato se treba moliti Hristu. Hodoasnik,

jedan ispovednik, jedan kaluer i nekakav pustinjak, svi oni rasprav- ljaju o ovome. I to ti je u stvari sve to u toj knjii- ci moe da se nae. Zui pogleda majku i onda premesti turpijicu u levu ruku. Cilj obe ove knji- ice, ako te to ba interesuje, ree, trebalo bi da bude buenje u svakome potrebe i svesti o koris- nosti neprestanog izgovaranja ove Molitve Isusu. Najpre pod nadzorom jednog upuenog uitelja - neke vrste hrianskog gurua - a zatim, poto je odreena linost do izvesnog stepena savladala taj nain moljenja, da ovaj to moe da ini sam. A glavna zamisao ovoga je da sve to nije za pobone fariseje i one koji se busaju u grudi. Moe da plja- ka ak i kasice za kljaste i bogalje, ali mora da izgovara molitvu dok vri pljaku. Prosvetljenje treba da ti doe u toku molitve, ne pre nje. Zui podie obrve, ali na akademski nain. Zamisao je, u stvari, da ranije ili docnije, potpuno nezavisno od svega ostalog, molitva prelazi sa usana i iz gla- ve nanie u jedno sredite u srcu i postaje isto automatska funkcija date linosti, kao i sami ot- kucaji srca. I onda, posle izvesnog vremena, kada molitva postane u srcu automatska, linost bi tre- balo da ue u takozvanu realnost stvari. Ovaj vid pitanja se, u sutini, ne pominje ni u prvoj ni u drugoj knjiici, ali istonjaka terminologija navo- di sedam tananih sredita u telu, zvanih akra, od kojih se onaj najtenje povezan sa srcem zove ana- hata. Smatra se da je ovo sredite najosetljivije i neverovatno snano, tako da se, stavljanjem njega u pokret, za uzvrat aktivira drugo od ovih sredi- ta, smeteno izmeu obrva, koje se zove adna - to je, zapravo, epifiza, ili, bolje reeno, jedna zona oko epifize a onda, krk! - tu se najednom otvara neto to mistiari nazivaju 'tree oko. Za ime boga, to nije nita novo!

Hou rei, sve to nije poelo ka- da se ovo malo drutvo sakupilo oko hodoasnika. U Indiji, sam bog e znati ve koliko vekova, to je poznato kao dapam. Dapam je jednostavno po- navljanje jednog od bilo kojih ljudskih imena za Boga. Ili pak imena njegovih inkarnacija njegovih avatara, ako ve hoe sam tehniki izraz. Zamisao ovoga je u tome da ako dovoljno dugo priziva to ime, u pravilnim vremenskim razmacima i, bukval- no reeno, iz srca - pre ili posle dobie odgovor. Ne ba odgovor. Reakciju. Zui se najednom okre- nu, otvori vratanca na ormaniu za lekove, stavi unutra turpijicu za nokte i uze jedan tapi od na- randinog drveta, prilino okresanog izgleda. Ko je to glodao moj pomorandin tapi? ree. On kratkim pokretom nadlanice obrisa znoj sa gornje usne i onda poe tapiem da potiskuje zanoktice. Posmatrajui ga, gospoa Glas duboko uvue dim iz cigarete, zatim prebaci nogu preko noge i zapovednikim glasom upita: I Freni bi sad tre- balo da to radi? Hou rei, to ona radi? tako mislim. Ne pitaj mene, pitaj nju. Nastade krai tajac, ispunjen sumnjom. Onda, prilino odvano, gospoa Glas najednom upita: I koliko vremena treba to raditi? Zuijevo lice se ozari od zadovoljstva. On se okrete prema njoj. Koliko vremena? ree. Oh, ne dugo. Dok moleri ne budu hteli da uu u tvo- ju sobu. Onda jedna povorka svetaca i bodisatva polako ulazi, unosei inije s pileom orbom. Hor Hola Donsona pone da peva negde u pozadini i kamere se pomeraju da bi prikazale jednog prijat- nog gospodina s keceljom oko bedara, u ijoj se pozadini vide planine, plavo nebo i beli oblaci, dok se izgled

smirenosti sputa na sve... U redu, a sad dosta s tim, ree gospoa Glas. O, Isuse Hriste. Ja samo pokuavam da bu- dem od pomoi. Imaj milosti. Ne bih eleo da ode pod utiskom da su - zna - bilo kakve nepri- like vezane za religiozni ivot. Hou rei, mnogi se ne odluuju na religiozni ivot zato to misle da e im to doneti itav niz neprijatnosti i odrica- nja - shvata ve ta mislim. Bilo je jasno da se govornik, sa oevidnim uivanjem, nalazio nado- mak najvie take u svom izlaganju. On sveano uperi tapi od narandinog drveta prema majci. Cim budemo izali iz ove kapele ovde, nadam se da e primiti od mene jednu knjiicu koju sam oduvek mnogo voleo. Mislim da ona dodiruje neke od najtananijih taaka o kojima smo jutros rasprav- ljali. Njen naslov je Bog je moja zabava, a napisao je dr Homer Vinsent Klod Pirson mlai. U ovoj knji- ici, kao to e videti, dr Pirson nam vrlo jasno izlae kako je, u dvadeset prvoj godini, poeo sva- koga dana da izdvaja pomalo vremena - ako se do- bro seam te je na kraju prve godine, samo uz ova kratka i sasvim obina optenja sa Bogom, po- veao svoj godinji prihod za sedamdeset i etiri procenta. Mislim da imam dva primerka ove knji- ice, i ako bude bila dobra... Oh, ti si nemogu, ree gospoa Glas, ali vrlo neubedljivo. Pogledom je opet traila svog starog prijatelja, plavu prostirku ispred kade, na drugoj strani kupatila. Sedela je tako, zurei u nju, dok je Zui - cerei se, ali i znojei se po gornjoj usni - i dalje poslovao svojim tapiem od narandinog drveta. Najzad, gospoa Glas izvede jedan od svo- jih velianstvenih uzdaha i ponovo usmeri panju na Zuija, koji se, potiskujui zanoktice,

upola okre- nuo prema svetlosti s prozora. Poto je odmerila oblija i povrine na neobino suvonjavim i golim leima svoga sina, njen pogled poe postepeno da se usredsreuje. U stvari, samo za nekoliko trenu- taka, njene oi dobie izgled kao da su odbacile sve to je bilo crno i teko, te zasijae pravom radou kakvog klupskog navijaa. Postaje tako lep i snaan, glasno ree ona, maivi se kraja njegovih lea. Bojala sam se da e ti one aave vebe s tegovima nakoditi... Ne, jesi li ula? vrlo otrim glasom ree Zui, izvijajui se. ta ne? Zui otvori vratanca na ormariu za lekove i os- tavi tapi od narandinog drveta. Jednostavno ne, i gotovo. Nemoj da se divi mojoj prokletoj zadnjici, ree i zatvori vratanca. Uzeo je par crnih svilenih arapa koje su visile na preagi za pekire i odneo ih do radijatora. Uprkos toploti - ili ba zbog nje - on sede na radijator i poe da navlai arape. Gospoa Glas prte u malo zadocneli grohotan smeh. Da se ne divim tvojoj zadnjici - e to mi se svia! ree ona. Meutim, bila je uvreena i pomalo bolno dirnuta. Posmatrala ga je kako na- vlai arape, s pomeanim izrazom uvreenosti i nesavladivog interesovanja osobe koja je godina- ma pregledavala tek oprane arape, ne bi li na njima nala rupe koje treba zakrpiti. A onda, najednom, uz jedan od svojih najglasnijih uzdaha, ona se die i, natmureno i s izgledom ene koja ima posla, krenu prema prostoru ispred umivao- nika, odakle se Zui ve uklonio. Njen prvi buni pokret, koji joj je omoguavao da uzme na sebe izgled muenice, bio je da odvrne slavinu sa hlad- nom vodom. Volela bih kad bi nauio da ponovo stavlja kapice na stvari poto si

zavrio s njiho- vom upotrebom, ree ona, glasom kome je vrlo odreeno elela da da neprijatan prizvuk. Sa radijatora na kome je sedeo i stavljao pod- vezice na arape, Zui pogleda prema njoj. A ja bih voleo kada bi ti nauila da napusti drutvo onda kada je prijem okonan, ree. I sad ti to najozbiljnije kaem, Besi. eljan sam bar jednog trenutka samoe ovde - ma koliko to tebi grubo zvualo. Pre svega, meni se uri. U pola tri treba da sam u kancelariji kod Lesejda, a eleo bih da pre toga zavrim dve-tri stvari u centru grada. A sad, napolje - ako nema nita protiv. Gospoa Glas ostavi za asak svoje ienje, da bi se okrenula i postavila mu jedno od onih pita- nja koja su, tokom tolikih godina, ila na nerve svoj njenoj deci: Hoe li neto da rua pre ne- go to poe, a? Neto u pojesti u gradu... Gde je, kog vraga, moja druga cipela? Gospoa Glas se zagleda u njega, namerno. Ho- e li ti ili nee da razgovara sa svojom sestrom pre nego to ode?. Ne znam, Besi, odgovori Zui, primetno okle- vajui. Molim te, prestani da me to zapitkuje. Kada bih ovog jutra imao neto vano da je pi- tam, ja bih je pitao. Prestani da mi stalno posta- vlja jedno te isto pitanje. Sa jednom cipelom obuvenom i vezanom, a drugom nogom samo u arapi, on se najednom spusti na ake i kolena i poe da premee rukom ispod radijatora. Ah! Tu si, cipelo kurvinska, ree. Pored radijatora je sta- jala mala vagica za kupatilo i on sede na nju sa naenom cipelom u rukama. Gospoa Glas je posmatrala kako je obuva. Ipak, nije ostala da vidi vezivanje pertle. Umesto toga, ona poe iz prostorije, ali laganim korakom, kreui se s izvesnom

neuobiajenom tekoom - zapravo, vukui se - tako da to razonodi Zuija. Posmatrao je, merei je od glave do pete, i to ne- obino paljivo. Uopte mi vie nije jasno ta se to desilo sa svima vama, neodreeno ree gospoa Glas, i ne okrenuvi se. Ona zastade pored je- dne preage za pekire i ispravi frotir-rukavicu. U ona lepa stara vremena radija, kada ste svi bi- li mali i ostalo, svi ste bili tako... pametni, veseli i.. . ama divni. I ujutru, i u podne, i uvee. Ona se sae i uze sa poploanog poda neto za ta se ispostavi da je jedna duga, tajanstveno plava ljud- ska vlas. Onda naini mali zaokret i ponese vlas ka korpi za otpatke, govorei: Ne znam samo e- mu toliko znanje i tolika pamet, i tako dalje, ako vas sve to ne ini srenima. Ona okrete lea Zu- iju, uputivi se iznova prema vratima. Bar ste svi bili tako dobri i tako ste se meusobno voleli, da je to bila prava srea videti, ree. Vrtei glavom, ona otvori vrata. Prava srea, ponovi odlunim glasom i zatvori vrata za sobom. Gledajui u zatvorena vrata, Zui je duboko uda- hnuo i onda lagano ispustio dah. Ti ba zna ka- ko se izlazi sa scene, stara moja! doviknu on za njom - ali tek onda kad je ve mogao biti siguran da je njegov glas nee dostii u hodniku.

Dnevna soba u stanu Glasovih bila je nesprem- na za malanje zidova, kako to samo jedna soba moe biti. Freni Glas je spavala na kauu, pokri- vena tankim pledom; tepih s jednog na drugi kraj sobe stajao je na svom mestu, i ak ni kra- jevi nisu bili podvijeni, a nametaj se - na izgled, itav jedan magacin - nalazio u svom

uobiajenom statiko-dinamikom rasporedu. Soba nije bila pre- terano velika, ak ni za odgovarajue standarde stanova u kuama za izdavanje na Menhetnu, mada je sakupljeni nametaj mogao sasvim lepo da se uklopi u kakvu salu za bankete u Valhali. Tu se mogao videti jedan veliki koncertni klavir, zapravo stenvej (uvek otvoren), tri radio-aparata (fremen iz 1927., strombert-karlson iz 1932. i RKA iz 1941.), jedan televizor sa ekranom od 54 santimetra, eti- ri stona gramofona (ukljuivi jedan marke viktrola iz 1920., na kome je truba jo uvek stajala nedir- nuta, okrenuta ka unutra), itavo jedno arenilo sto- ia za puenje i asopise, jedan sasvim regularan sto za ping-pong (koji se na sreu ve raspao, tako da su ga smestili iza klavira), etiri udobne stolice, osam neudobnih stolica, jedan akvarijum od osam- deset litara za tropske ribice (napunjen do vrha i osvetljen dvema sijalicama od po etrdeset vati), jedno kanabe tete-a-tete, kau koji je zauzimala Fre- ni, dva prazna kaveza za ptice, jedan pisai sto od trenjevog drveta i itav izbor velikih lampi, stonih lampi i brid-lampi koje su nicale u ovoj pretrpanoj sredini kao otrovno iblje. Tri zida bila su opa- sana metar visokim i prepunim policama za knjige, koje su se bukvalno povijale pod njihovom teinom. Bilo je tu svega i svaega: dejih knjiga, udbeni- ka, knjiga kupljenih u antikvarnici, knjiga koje su izdavali klubovi italaca, pored jo itave mase ra- znorodnih dela sakupljenih i donetih ovde iz ma- nje zajednikih pomonih odaja stana. (Drakula je stajao odmah pored Poetnice za jezik pali *, Sa- veznici na Somi pored Uvoda u melodiku, Sluaj ubijenog kukca i Idiot leali su jedan do drugog, dok je Nensi Dru i skriveno stepeniste poivala pre- ko Straha i drhtanja.) ak i kada bi jedna ekipa od-

'Jezik veda koji je upotrebljavan u svetim indijskim knjiga- ma. Prev.

vanih i neuobiajeno sranih molera bila u stanju da se ponese sa ovim policama za knjige, sami zi- dovi, odmah iza njih, bili su do te mere sloeni za rad, da bi se bilo kakav zanatlija koji ima samo- potovanja prema sebi moda pre reio da na licu mesta iscepa svoju sindikalnu kartu. Od polica za knjige pa do tako rei samog plafona, gipsani zid (na onim mestima gde se to jo moglo videti), obo- jen ispucalom vedbud-plavom bojom, bio je skoro ceo prekriven neim to bi se neodreeno moglo nazvati viseim ukrasima, to jest, zbirkom uokvi- renih fotografija, poutelim linim i predsednikim pismima, bronzanim i srebrnim plaketama, i ita- vim nizom raznih dokumenata donekle nalik na pohvalnice i trofeje raznih oblika i veliina, koji su, svi odreda, na ovaj ili onaj nain, potvrivali uasnu injenicu da je, od 1923., pa skoro do kra- ja 1943. godine, radio-emisija Ovo je pametno de- te! vrlo retko bila putena u etar a da u njoj nije uestvovalo jedno (a ee i dvoje) od sedmoro dece Glasovih. (Badi Glas, koji je u trideset estoj godini ivota bio najstariji ivi uesnik na pomenutom programu, esto se pozivao na zidove u stanu svo- jih roditelja kao na vidljivu himnu komercijalnom detinjstvu i preranom pubertetu u Americi. esto je izraavao svoje aljenje to su njegove posete iz unutranjosti tako retke i vremenski daleko jedna od druge, te je podvlaio, obino nairoko i naduga- ko, koliko su srenija njegova braa i sestre, poto veina njih jo uvek ivi u samom gradu Njujorku ili njegovoj okolini.) Raspored ukrasa na zidovima bio je, u stvari, plod pameti gospodina Lesa Glasa - kome je gospoa Glas bez rezerve pruala svoju du- hovnu podrku, mada to nikada nije i usmeno po- tvrdila - oca sedmoro dece, biveg lana varijetea, meunarodnog

ugleda i, bez sumnje, okorelog i vatrenog oboavaoca zidnog dekora u Sardijevom restoranu, u koji je zalazio pozorini svet. Moda najnadahnutiji potez gospoe Glas, kao dekorate- ra, mogao se videti iza i iznad samog kaua na kome je sada spavala mlada Freni Glas. Tu, u jednom skoro rodoskrvno bliskom poloaju, sedam albuma za lepljenje iseaka iz novina i asopisa bila je pri- kucano, kroz okvire, pravo u gipsani zid. Oevidno, iz godine u godinu, svih sedam albuma za iseke stajali su tu spremni za listanje i gledanje, nadohvat starim prisnim kunim prijateljima i sluaj- nim posetiocima, kao i, vrlo verovatno, eni koja je tu povremeno dolazila da isti. Vredno je pomena da je gospoa Glas ranije tog jutra uspela da naini dva simbolina akta dobro- dolice koji su se odnosili na oekivane molere. U sobu je moglo da se ue bilo kroz predsoblje ili kroz trpezariju, i to poto se prethodno proe kroz dvokrilna staklena vrata. Odmah po doruku, gospoa Glas je skinula plisirane svilene zavese sa okana na vratima. A docnije, u jednom pogodnom trenutku, dok je Freni kobajagi probala pileu orbu, gospoa Glas se, ivahno kao brdska koza, popela na ivice sva tri prozora na ljeb, i sa njih poskida- la teke zavese od damasta. Svi prozori u sobi bili su okrenuti junoj stra - ni. Naspram prozora, prekoputa ulice, nalazila se jedna privatna kola za devojice - etvorosprat- nica sumornog i prilino bezlinog izgleda, koja je retko postajala iva pre pola etiri popodne, kada su deca iz dravnih kola sa Tree i Druge avenije dolazila ovamo da igraju piljke i dobacuju jedna dru- gima loptu na njenom kamenom stepenitu. Gla- sovi su imali stan na petom spratu, sprat vie od kolske zgrade i, u ovom asu, sunce je sijalo pre- ko kolskog krova i kroz ogolele

prozore na njiho- voj dnevnoj sobi. Sunevi zraci nisu bili nimalo obzirni prema sobi. Ne samo to je nametaj bio star, u sutini neprijatan, i proet uspomenama, ve je i sama soba u minulim godinama sluila kao poprite bezbrojnih utakmica hokeja i ragbija (obe vrste: i tekla i taa), te je teko bilo nai nogu na ma kom komadu nametaja koja nije bila prilino oguljena ili osakaena. Bilo je tu ogrebotina i na vi- im delovima nametaja, mnogo blie samoj liniji pogleda, nanesenih itavim jednim straobinim ni- zom leteih objekata - kesicama s pasuljem, loptom za bezbol, klikerima, kljuevima za klizaljke, noe- vima za seenje sapuna i, tavie, jednog nezabo- ravnog dana poetkom tree decenije naeg veka, leteom lutkom od porcelana, bez glave. Sunce je, meutim, moda na sasvim poseban nain bilo svirepo prema tepihu. Ovaj je svojevremeno bio bo- je crvenog porto-vina - i, bar pod svetlou lampe, bio je to jo uvek - ali sada je iznosio na videlo niz izbledelih mrlja u obliku pankreasa, koje su, sve odreda, predstavljale nesentimentalne uspomene ogromnog niza domaih ljubimaca. U ovom asu, sunce je dopiralo nemilosrdno i duboko u sobu, sve do samog televizora, bijui pravo u njegovo ugae- no kiklopsko oko. Gospoa Glas, kojoj su pred njenim ormanima za rublje padale na pamet neke od najnadahnuti- jih, najpronicljivijih misli, bila je stavila svoje naj- mlae dete na kau, meu krevetske arave od ruiastog perkala, pokrivi je bledoplavim ka- mirskim pledom. Freni je sada spavala okrenuta na levu stranu, licem prema zidu i zadnjem delu kaua, dok joj je brada ovla dodirivala jedno od nekoliko jastuia, razbacanih oko nje. Usta su joj bila zatvorena, ali ovla. Njena desna aka, meu- tim, koja je poivala na prekrivau, bila je ne samo skupljena, ve stisnuta u pesnicu i prsti grevito stegnuti oko palca:

kao da se, u dvadesetoj godi- ni, bila vratila u nemutu, pesniavu odbranu iz onih dana kada je jo spavala u svom krevetiu u dejoj sobi. A ovde, na kauu, to bi trebalo rei, sunce se, i pored sve svoje neumoljivosti prema ostalim delovima sobe, divno ponaaio. Ono je sjalo u punom sjaju na Freninoj kosi, crnoj kao zift i vrlo lepo podseenoj, koja je u tri dana bila isto toliko puta oprana. Sunevi zraci su u stvari ku- pali ceo pled, i ta igra tople, blistave svetlosti po bledoplavoj vuni sama po sebi predstavljala je pri- zor dostojan divljenja. Zui, tako rei pravo iz kupatila, sa upaljenom cigarom u ustima, stajao je due vreme ispred sa- mog kaua, isprva zauzet uguravanjem u pantalo- ne krajeva koulje koju je tog trenutka obukao, zatim stavljanjem dugmeta na manete, i potom samo stojei i gledajui. Iza cigare, obrve su mu bile uzdignute, kao da su zapanjujui svetlosni efekti bili kreacija nekog reditelja u iji je ukus on manje-vie sumnjao. Uprkos izvanrednoj finoi njegovih crta lica, uprkos njegovih godina i nje- govog opteg stava - videvi ga onako u odelu, ovek je vrlo lako mogao pomisliti da je kakav mladi danseur, perolake kategorije - cigara nije bogzna kako smetala njegovom izgledu. Pre svega zbog jednog: nos mu nije ba bio kratak. A zatim, cigare, kada se radilo o Zuiju, nisu ni najmanje predstavljale nekakvu njegovu mladalaku izveta- enost. On ih je puio jo od esnaeste, a zatim redovno od svoje osamnaeste godine, i to tuce dnevno - uglavnom skupe panatelase. Jedan stoi za kafu s tablom od vermontskog mermera, prilino dugaak, u obliku pravougaoni- ka, stajao je uporedo, i sasvim blizu kaua. Zui mu najednom prie, pomeri u stranu jednu pepe- ljaru, srebrnu kutiju za cigarete i primerak Har- persovog bazara, i sede pravo

na uzani slobodni prostor na hladnoj mermemoj ploi, okrenut licem prema Freni - skoro se nadnevi nad njenu glavu i ramena. Bacio je kratak pogled na stisnutu aku poloenu na plavi pled, a onda je, sasvim neno, sa cigarom u ruci, uhvatio Freni za rame. Freni, ree. Frensis! Hajde, devojice. Nemoj da trai najbolji deo dana ovde u sobi... Hajde, devojice. Freni se probudi, poskoivi - uz trzaj, zapra- vo, kao da je kau naiao na kakvu dombu. Onda podie ruku i ree: Uuufl mirila je zbog pre- podnevnog sunca. Otkud ovoliko sunce? Jo ni- je bila potpuno svesna Zuijevog prisustva. Otkud ovoliko sunce? ponovi ona. Zui je paljivo posmatrao. Ja donosim sobom sunce kud god se maknem, sestrice, ree. Freni je, mirei, gledala pravo u njega. Zato me budi? upita. Bila je jo uvek ophrvana snom da bi joj glas zvuao zaista jogunasto, premda je bilo sasvim primetno kako je svesna da se neto nepravino deava u njenoj blizini. E, pa... evo ta se desilo. Bratu Anselmu i meni ponudili su jednu novu parohiju. Na Labra- doru, zna. Pa smo se neto pitali da li bi nam ti moda dala svoj blagoslov pre nego to... Uuufl ponovi Freni i stavi ruku povrh glave. Njena kosa, kratko pomodno podseena, nije bila nimalo naruena spavanjem. Na veliku sreu ono- ga ko je posmatra, eljala je s razdeljkom na sre- dini. Oh, sanjala sam uasan san, ree ona. Malo se uspravila i jednom rukom prikupila revere na kunoj haljini. Bila je to kuna haljina od vezene svile, bez boje, s lepim mustrama sitno izraenih ruiastih cvetova aja. Samo ti nastavi, ree Zui, povukavi dim ci- gare. Ja u ti ga ve protumaiti.

Freni se strese. Uasan san. Pun nekih pauka. Nikada me u ivotu nije morila takva mora - sve sami pauci. Pauci, a? To je vrlo interesantno. Vrlo znaaj- no. Imao sam jedan takav interesantan sluaj u Cirihu, pre nekoliko godina... U sutini, jednu mladu osobu vrlo slinu tebi... Smiri se za trenutak, ili u sve zaboraviti, re- e Freni. Zurila je u prazno, kao to to ine oni koji ele da se prisete more koja ih je muila u snu. Ispod oiju su joj bili urezani podonjaci, a primeivali su se i drugi, tananiji znaci akutnog uzbuenja kod jedne mlade devojke, ali, i pored toga, nikome nije moglo promai da se pred njim nalazi prava lepotica. Njena koa bila je divna, a linije lica fine i vrlo izraajne. Oi su joj imale skoro istu zaprepaujuu nijansu plave boje kao i kod Zuija, ali su bile vie razmaknute, bez sum- nje ba kao to i treba da budu oi jedne sestre; a nije ni bilo potrebno da ovek, da tako kaemo, provede ceo dan pokuavajui da pronikne u njih, kao to je to bio sluaj sa Zuijevim oima. Pre jedno etiri godine, prilikom proslave predaje diploma u njenom koledu, njen brat Badi je u se- bi morbidno prorekao, dok mu se ona smeila sa podijuma na kome su stajali sveari, da e se nje- gova sestra po svoj prilici jednog dana udati za oveka koji pati od suvog hroninog kalja. Dakle, i ovo se .moglo proitati sa njenog lica. O, boe, sad sam se setila! ree ona. Bilo je uasno. Na- lazila sam se negde u nekakvom bazenu, i itava gomila sveta stalno me je terala da ronim radi ne- kakve konzerve kafe Medaglia dOro, koja je le- ala na dnu. Kad god bih isplivala na povrinu, terali su me da opet zaronim. Plakala sam, i ne- prestano sam svima govorila: I vi ste u kostimi- ma za kupanje. Zato i vi malo ne zaronite? Ali oni su se samo smejali i upuivali mi neke ua- sno prezrive primedbe, tako da

sam opet ronila. Freni se ponovo strese. One dve devojke iz moje spavae sobe u koledu bile su tamo. Stefani Lo- gan, i jo jedna devojka koju jedva poznajem oso- ba, koju sam, u stvari, uvek uasno alila, zbog njenog nemogueg imena i prezimena, ermon er- man. Obe su imale jedno veliko veslo i nepresta- no su pokuavale da me tresnu njime, kad god bih isplivala na povrinu. Za trenutak, Freni po- kri oi rukama. Uuufl zatrese ona glavom. Razmiljala je. Jedina osoba u snu koja je imala nekakvog smisla bio je profesor Tuper. Hou rei, on je bio jedina osoba u tom drutvu za koju sam bi- la sigurna da me mrzi. Da te mrzi, a? Vrlo interesantno. Zui je drao cigaru u ustima. Okretao je laga- no izmeu prstiju, kao tuma snova koji u datom sluaju ne dobija sve podatke. Izgledao je vrlo za- dovoljan. Zato te on mrzi? upita on. Shvata, ukoliko nisi sasvim iskrena, moje su ruke... Mrzi me zbog toga to pohaam onaj glupavi seminar o religijama koji on vodi, i to nikada ni- sam u stanju da mu uzvratim osmejak kada se pravi oksfordski armantan. Doao je iz Oksforda na osnovu Programa o zajmu i najmu, ili tako ne- to, i u stvari je jedan uasni, sumorni i samoza- dovoljni naduvenko s ubom raerupane i vuna- ste sede kose. Ja mislim da on odlazi u muki toalet i tamo se razbarui pre nego to doe na predavanje. Stvarno! Nema nikakvog oduevljenja za svoj predmet. Egocentrinosti, da. Ali odue- vljenja, nimalo. Sve bi to bilo u redu - hou rei, u samoj stvari ne bi bilo nita neobino - kada ne- prestano ne bi pravio one svoje idiotske aluzije kako je on jedan Koristan ovek i

kako bi trebalo da budemo srene to je doao u nau zemlju. Freni se izbei. Jedino to ini sa nekim arom, kada se ne hvali, to je kada nekoga ispravi ako kae da je neto sanskrtski, a ono je u stvari pali. On je jednostavno svestan da ga ja ne podnosim!. Trebalo bi da vidi kakve mu sve grimase pravim kada me ne gleda. ta je on radio u bazenu? E, u tome i jeste stvar! Nita! Savreno nita! Samo je stajao pored njega, smeio se i posma- trao. On je bio najgori od svih. Gledajui je kroz dim cigare, Zui spokojno ree: Kako samo izgleda. Jesi li svesna toga? Freni je buljila u njega. Mogao si ba i da me pctedi, ree. Zatim ozbiljnim glasom dodade: Nemoj, molim te, da se od ranog jutra obara na mene, Zui. Ovo ti ozbiljno kaem. Niko se ne obara na tebe, devojice, ree Zui, istim spokojnim glasom. Samo ti kaem da od ju- tros tako izgleda, i to je sve. Zato neto ne poje- de? Besi kae da je spremila dobru pileu orbu, i ona tamo... Ako mi neko samo jo jednom spomene pile- u orbu... Meutim, Zuijevu panju sada je privuklo ne- to drugo. Zagledao se u plavi pled koji se kupao u suncu, i to ba u ono mesto gde je pokrivao Fre- nine listove i lanke na nogama. ta je ovo? ree. Blumberg? On isprui prst i blago unu jedno prilino ve- liko izdignue, udno gipkog izgleda, ispod pleda. Blumberg? Je li? Izdignue se pokrenu. Sada se i Frenin pogled usmerio u tom pravcu. Ne mogu da se odvojim od

njega, ree ona. Najednom je prosto poludeo a mnom. Pod pritiskom Zuijevog ispitivakog prsta, Blum- berg se najednom protee i poe lagano da pravi tu- nel prema otvorenom prostoru kod Freninog krila. U istom trenutku kad je njegova neprivlana gla- va izbila na videlo, na sunce, Freni ga podie ispod prednjih apa i prinese sebi na prisnu pozdravnu razdaljinu. Dobro jutro, dragi Blumbere! ree ona, i va- treno ga poljubi meu oi. On trepnu, negodujui. Dobro jutro, stari debeli smrdljivko. Dobro jutro, dobro jutro, dobro jutro! Neprestano ga je ljubila, ali maak ne uzvrati nijednim znakom ljubavi na ukazanu nenost, samo naini jedan neuspean i pomalo ustar pokret da preskoi preko Frenine kljunjae. Blumberg je bio vrlo krupan ukopljeni maor sa sivim pegama. Zar nije drag? iuavala se Freni. Nikad mi se nije inio ovako drag. Gledala je u Zuija, verovatno oekujui potvrdu, ali Zuijev izraz na licu, iza cigare, nije odavao nika- kve znake saglasnosti. Pomazi ga, Zui! Gledaj samo kako je sladak. Po- mazi ga. Zui ispui ruku i pomilova Blumbergovu izvije- nu grbu, jednom, drugi put, a zatim prestade, us- tade sa stoia za kafu i, zaobilazei po sobi, pri- e klaviru. Ovaj je stajao u profilu, irom otvoren, u svoj svojoj stenvejskoj veliini, naspram kaua, sa klupicom pored njega, skoro u pravoj liniji pre- koputa Freni. Zui sede na klupicu, kao da je opro- bava, i s oiglednim interesovanjem poe da gleda note na stalku. Toliko je pun buva da to vie nije ni smeno, ree Freni. Neko vreme je vodila borbu s Blum- bergom, pokuavajui da ga skrasi u miran poi- nak na svom

krilu. Sino sam nala na njemu e- trnaest buva. I to samo s jedne strane. Ona snano unu odozdo Blumbergove bokove, a zatim po- gleda Zuija. Dakle, kako ti se ini onaj scenario? Je konano stigao sino ili nije? Zui joj ne odgovori. Gospode boe, ree on, jo uvek gledajui u note na stalku. Ko je ovo iz- vukao? Note su nosile naslov Ne mora biti zla, mala. Bila je to pesma od pre etrdeset godina. Na naslovnoj stranici u sepiji je bila reprodukova- na slika gospodina i gospoe Glas. Gospodin Glas imao je na sebi frak i cilindar, a isto tako i gospoa Glas. Nogu iroko rastavljenih, oni su se gotovo glamurozno smeili na kameru, oboje nagnuti na- pred prema svojim palicama za vee. Sta je to? upita Freni. Ne vidim odavde. Besi i Les. Ne mora biti zla, mala. Oh, zacereka se Freni. Les je sino reminiscencirao. Mene radi. Mislio je da me boli stomak. Iz- vukao je sve mogue note iz klupice. Ba bih voleo da znam kako smo se samo ob- reli u ovoj dungli, krenuvi od Ne mora biti zla, mala. Je li tebi jasno? Ne. Pokuavala sam da shvatim, ree Freni. Kakav je scenario? Je li uopte stigao? Rekao si da e ga, kako se ono zvae - gospodin Lesejd ili tako neto - ostaviti kod vratara pre nego to... Stigao je, stigao, ree Zui. Nije mi sad do toga. On stavi cigaru u usta i desnom rukom, u diskantu, poe u oktavama da svira melodiju pesme pod naslovom Kinkadu, koja je, posle prilinog uspeha, vrlo brzo pala u zaborav, jo pre nego to se on i rodio. Ne samo da je scenario stigao, re- e, ve me je i Dik Hes zvao sino telefonom oko jedan posle ponoi - neposredno posle naeg ma- log sukoba - i traio da doem na jedno pie sa

njim, skot. I to u San Remo. Gospodin poeo da otkriva Grini Vilid. Svemogui boe! Nemoj da lupa po klaviru, ree Freni, posmatrajui ga. Dokle god bude tu sedeo, ja u ti biti profesor. A ovo ti je moj prvi savet: Nemoj da lupa po klaviru. Pre svega, on zna da ja ne pijem. Drugo, zna da sam roen u Njujorku i da ako u njemu posto- ji neto to ne mogu da podnesem, to je ta nje- gova amosfera. Tree, zna da stanujem itavih se- dam prokletih blokova od Grini Vilida. I etvrto, tri puta sam mu ponovio da sam ve u pidami i papuama. Nemoj da lupa po klaviru, ponovi Freni uput- stvo, milujui Blumberga. Ali on ne, nije mogao da eka. Morao je od- mah da se vidi sa mnom. Vrlo vana stvar. Ovog puta nema ale. Budi jednom dobar mladi, uskoi u taksi i sii ovamo. I jesi li? Nemoj da treska poklopcem, isto ta- ko. To ti je moj drugi... Naravno da jesam! Ja uopte nemam snagu volje! ree Zui. On spusti poklopac na klavijatu- ru, nestrpljivo, ali bez treska. Moj problem je to ne verujem nikome ko nije iz Njujorka. Bez obzi- ra koliko je ko dugo u njemu iveo. Uvek strahu- jem da ih ne zgazi neki auto, ili da ih neko ne pretue, dok predano tragaju za nekim jermenskim restoranom na Drugoj aveniji. Ili da im se ne de- si neka slina glupost. Zlovoljno, on otpuhnu gusti dim cigare preko korica nota Ne mora biti zla, mala. Dakle, bilo kako bilo, odem ja tamo i naem starog Dika, tako neveselog, tako loe ras- poloenog, tako punog vesti koje nisu mogle da ekaju do danas popodne. Sedeo je za jednim sto- lom, u farmerkama i nekakvoj groznoj sportskoj jakni. Pravi bivi itelj De

Moana u Njujorku. Ku- nem ti se, hteo sam da ga ubijem. Kakvo vee. Sedeo sam tamo puna dva sata, dok mi je on pri- ao kakav sam ja nadmeni kurvinski izdanak, i iz kakve sam psihotiarske i psihopatske vunderkind- ske porodice. A zatim, kad me je skroz-naskroz izanalizirao pa Badija, pa Simora, koje nikad u ivotu nije ni video - i kad je najzad upao u ne- ku vrstu duhovnog orsokaka da li e se do kraja veeri ponaati kao nekakva Kolet u bokserskim rukavicama ili Tomas Vulf koji pie saeto, on ti najednom izvue ispod stola jednu ogromnu aktntanu s monogramom i strpa mi pod ruku novi scenario za koji treba itav sat da bi ga ovek proitao. On odmahnu rukom, kao da eli da pre- kine razgovor o ovome. Meutim, isuvie se uzbu- eno digao sa klavirske stolice da bi se ovaj po- kret stvamo mogao protumaiti kao prekid. Cigara mu je bila u ustima, a ruke u stranjim depovi- ma na pantalonama. Godinama sam sluao Badija kako mudruje o glumcima, ree. Gospode boe, kakav bih mu ja italaki as mogao da im odrim temi Pisci koje sam poznavao. Stajao je za tre- nutak, obuzet mislima, a onda krenuo besciljno po sobi. Zaustavio se kod viktrole iz 1920, bacio be- zizrazan pogled na gramofon i onda, za svoje lino zadovoljstvo, Ianuo dva puta u trubu. Ne skidaju- i pogleda s njega, Freni se zacereka, ali on samo nabra obrve i krenu dalje. Pored akvarijuma za tropske ribice, koji je stajao povrh radio-aparata fremen iz 1927, on najednom stade, izvadivi pri tom cigaru iz usta. Zavirio je u akvarijum kao da ga zaista interesuje ta je unutra. Sve moje crne ribice e pomreti, ree. Automatskim pokretom se pruio za riblju hranu koja je stajala iza akva- rijuma. Besi ih je jutros nahranila, opomenu ga Fre- ni. Ona

je i dalje gladila Blumberga, jo uvek ga blago primoravajui na prilagoavanje neprijat- nom svetu izvan toplog pleda. Izgledaju izgladnele, ree Zui, ali povue ruku iz posude za riblju hranu. Ovaj ribac ovde izgle- da prilino alosno. On kucnu staklo noktima. Tebi je potrebna pilea orba, drukane. Zui, ree Freni, da bi privukla njegovu panju. Kako sada stoji stvar? Ima dva nova scenarija. Kakav je onaj koji ti je doneo Lesejd pri prolasku taksijem? Zui je i dalje piljio u ribe. A onda, najednom, ali oito se povinujui snanom podsticaju u sebi, on se oprui koliko je dug po tepihu. Prema onom koji mi je Lesejd poslao, ree, prebacivi nogu preko noge, trebalo bi da budem Rik almers. Mogao bih da se zakunem kako je to jedna salonska komedija iz 1928., uzeta pravo iz Frenovog ka- taloga. Jedina razlika je u tome to je sve u njoj velianstveno modernizovano i osveeno argonom o kompleksima, obuzdavanjima i proiavanjima koje je pisac poneo sobom kui posle jedne sean- se kod svog psihijatra. Freni je gledala u ono to je jo mogla videti od svog brata. Sa mesta na kome je sedela videli su se samo njegovi onovi i potpetice. Dobro, a kakav je taj Dikov scenario? upita ona. Jesi li ga proitao? U tom Dikovom bih mogao da budem Barni, oseajni mladi uvar na podzemnoj eleznici. To bi bilo najhrabrije antikonformistiko delo ikad na- pisano za televiziju. Najozbiljnije? Je li zaista dobro? Nisam rekao dobro, samo hrabro. Nemojmo preterivati, devojice. Sutradan po emisiji, svi e se vrzmati po kancelarijama i lupati jedni druge po ramenima, u

pravoj orgiji uzajamnog divljenja. Lesejd. Hes. Pomroj. Finansijeri emisije. itava junaka bulumenta. Sve to poinje danas popod- ne. Ako ve nije i poelo. Hes e otii Lesejdu u kancelariju i rei mu: Gospodine Lesejd, imam jedan novi scenario o mladom i oseajnom uvaru na podzemnoj eleznici, koji sav odie hrabrou i potenjem. A ja znam, gospodine, da pored scena- rija koji su Neni i Ganutljivi, vi volite i scenarije o Hrabrosti i Potenju. Ovaj vam, kao to sam re- kao, mirie i na jedno i na drugo. Pun je tipova iz naeg uzavrelog drutvenog kotla. Sentimentalan je. estok je na mestima gde je to potrebno. I, ba u trenutku kada problemi naeg oseajnog uvara na podzemnoj eleznici ponu da ga ophrvavaju, raza- rajui njegovu veru u oveanstvo i Male Ljude, sti- e iz kole njegova mala devetogodinja neaka i daje mu lepe pouke iz prigodne ovinistike filozo- fije koja je doprla do nas preko potomstva, psalma 564. i supruge Endrua Deksona, odrasle u divljim i nenaseljenim krajevima Amerike. Tu, dragi moj, ne- ma promaaja! Komad je neposredan, jednostavan, laan, a uz to dovoljno lak i dovoljno otrcan da bi ga nai pohlepni, nervozni i nepismeni poruioci programa lako razumeli i njime se oduevljavali. Zui se najednom ispravi u sedei poloaj. Sad sam se kupao, a znojim se kao svinja, dodade, kao svoj komentar. Ustao je i usput nesvesno okr- znuo pogledom Freni. Hteo je da skrene pogled, ali se umesto toga jo vie zagledao u nju. Glava joj je bila oputena, a oi uperene na Blumberga, koga je i dalje milovala u svom krilu. Meutim, bilo je dolo do promene. A-a, ree Zui, i prie blie kauu, oigledno traei arku. Madam po- kree usne. Molitva je u punom toku. Freni ne po- gleda ka njemu. ta to, kog avola, radi? upita on. Pokua- va da

nae utoite od ovog mog nehrianskog stava prema popularnoj umetnosti? Tada Freni pogleda i trepui odmahnu glavom, nasmeivi mu se. Njene usne su se, u stvari, kre- tale, inei to i u ovom trenutku. Molim te, nemoj samo da mi se smei, ree Zui staloenim glasom i udalji se od nje. Simor mi je isto prireivao. Stalno. Ova prokleta kua je zaraena svetom koji se smei. Prolazei pored police s knjigama, on laganim udarom palca porav- na jednu izvuenu knjigu, a onda krenu dalje. Pri- e srednjem prozoru na sobi, koji je prozorskim pragom bio odvojen od trenjevog stola za kojim je gospoa Glas isplaivala raune i pisala pisma. Stajao je i gledao kroz prozor, leima okrenut Fre- ni, ponovo drei ruke u stranjim depovima pan- talona, a cigaru u ustima. Da li ti je poznato da u ovog leta moda ii u Francusku radi snimanja jednog filma? upita je on ljutitim glasom. Jesam li ti to rekao? Freni ga pogleda s lea. Ovo ju je interesovalo. Ne, nisi! ree. Ozbiljno? Kakav film? Gledajui preko makadamisanog krova kole s one strane ulice, Zui ree: O, to je duga pria. Ovde je nekakav Francuz, koji je uo onu seriju ploa to sam snimio sa Filipom. Ruao sam s njim jednog dana pre dve nedelje. Nekakva boem- ina, ali vrlo prijatan ovek. Oigledno da je neka marka tamo, u ovom trenutku. On stavi jednu no- gu na prag prozora. Nita nije uglavljeno - s tim ljudima nikad nita i ne uglavljuje - ali mislim da sam ga poluzaludeo za ideju da napravi jedan film po onom Lenormandovom romanu. Onom koji sam ti poslao. Da! O, to je ba uz&uljivo, Zui. Ako bude iao,

kad misli da e krenuti? Mta nije uzbudljivo. U tome i jeste stvar. Uivao bih u snimanju, to da. O da, gospode! Ali uasno mrzim da naputam Njujork. Ako ba ho- e da zna, mrzim sve one takozvane kreativne tipove koji stavljaju nogu na prvi bro za koji im se ukae prilika. Ne dam ni pet para za sve nje- gove razloge. Ovde sam roen. Ovde sam iao u kolu. Ovde sam bio pregaen - dva puta, i u istoj prokletoj ulici. Za ime boga, nemam ja nikakvog ra- zloga da glumim u Evropi. Freni je zamiljeno zurila u lea svoga brata u beloj puplinskoj koulji. Njene usne su, meutim, u dalje tiho tvorile rei. Zato onda ide? upita. Ako se ve tako osea. Zato idem? ree Zui, ne osvrui se. Idem uglavnom zato to mi je ve dozlogrdilo da ustajem besan iz kreveta ujutru, i da idem besan u krevet uvee. Idem zato to sam ovde prinuen da dajem sudove o svim nesrenim iraima koje poznajem. to mi samo po sebi mnogo i ne smeta. Bar, ka- da ga dajem, onda dajem odluan sud, i znam da u pre ili posle, na ovaj ili onaj nain, skupo mo- rati da platim svaki od njih. Nije to ono to me uznemiruje. Ali ima tu neto drugo - Hriste boe - neto to inim moralu tih ljudi, u ovom gradu, i to vie nisam u stanju da gledam. Mogu ti ta- no rei ta ja radim. Uspevam svakoga da ubedim kako ono to on stvarno eli da radi, to je ne da radi dobro, ve da radi tako da ga oni koje pozna- je cene: kritiari, ljudi koji fmansiraju program, publika, ak i uitelj njegove dece. To ja inim. To je ono najgore to inim. On nabra obrve, gleda- jui u pravcu krova na koli; a onda, vrhovima prstiju otkloni nekoliko kapi znoja s ela. Kad u kako Freni neto govori, okrenu se naglo ka njoj. ta? ree. Ne

ujem ta kae. Nita. Rekla sam: o boe! Zato, o boe? nestrpljivo upita Zui. Nita. Nemoj da se breca na mene, molim te. Samo sam mislila, i to je sve. Da si mogao da me vidi u subotu. Ti govori kako podriva sve- tu moral! Ja sam u potpunosti ruila Lejnov celo- ga dana. Ne samo da sam mu se onesveivala na rukama svaka dva sata, nego sam ceo taj put na- pravila radi jedne lepe, prijateljske, normalne, dru- tvene, po svoj prilici vesele ragbiutakmice, a ovamo sam se brecala, ili protivureila svakoj nje- govoj rei, ili sam - ne znam ni sama - kvarila sve odreda. Freni zatrese glavom. I dalje je milovala Blumberga, ali rasejano. Klavir je nekako bio u i- i njenog pogleda. Jednostavno, nisam bila u sta- nju da zadrim nijedno svoje miljenje za sebe, ree. Bilo je uasno. Tako rei od samog susreta na stanici, ja sam poela da pobijam, pobijam, i pobijam svaku njegovu re. Sva njegova miljenja, sudove i - sve odreda. Ali bukvalno sve. Bio je napisao jedan bezopasan epruvetski ogled o Flo- beru na koji je bio tako ponosan, i hteo da mi ga proita, a mene je to toliko podsealo na englesku katedru, popovanje i studentska prianja, da sam samo... Ona prekide. Jo jednom zatrese glavom, a Zui, i dalje poluokrenut prema njoj, pogleda je kroz trepavice. Sada je izgledala jo biea, jo vie nalik na pacijenta koji je tek preiveo operaciju nego u trenutku kada se prenula iz sna. Pravo je udo to me nije ubio, ree ona. Apsolutno bih mu estitala da je to uinio. To si mi ve sino ispriala. Nisam raspoloen za bajate uspomene odjutros, devojice, ree Zui i ponovo poe da gleda kroz prozor. Pre svega, sasvim skrene s puta kada pone da se zanosi stvarima i svetom umesto samom sobom. To obo- je inimo. Ja to isto inim s

televizijom - svestan sam toga. Ali to je pogresno. To smo mi. Stalno ti to ponavljam. Zato si tako tvrdoglava i nee da shvati? Nisam ja tako tvrdoglava, ali ti neprestano... To smo mi, ponovi Zui, nadjaavi njen glas. Mi smo enuti, i to ti je. Ona dva skota su nas od malena uhvatili i nainili od nas aavce sa aavim idejama, to je sve. Mi smo ti kao Tetovi- rana ena, i neemo imati ni trenutka mira i spo- koja, do kraja ivota, dok svi ostali ne budu isto tako tetovirani. Sa neto vie nego samo besnim izrazom na licu, on prinese cigaru ustima i povue dim, ali bila je ugaena. Povrh svega, dodae, imamo jo i te komplekse Pametnog deteta. Ni- kada se, u stvari, nismo ni oslobodili tog radija. Niko od nas. Mi ne govorimo, ve drimo govore. Mi ne vodimo razgovor, ve dajemo objanjenja. Bar ja to inim. Onog trenutka kad se naem u istoj sobi s nekim ko ima normalan broj uiju, pretvorim se u vidovnjaka ili u penadlu od ove- ka. Princ Dosadni. Sino, na primer. Tamo u San Remu. Stalno sam se molio u sebi da mi Hes ne ispria zaplet u svom novom scenariju. A dobro sam znao da zaplet postoji. Znao sam i te kako do- bro da neu otii odatle bez rukopisa novog sce- narija u rukama. Ali sam se bez prestanka molio da me potedi prethodnog usmenog upoznavanja s njim. On nije glup. On zna da je meni nemo- gue da obuzdam jeziinu. Ne skidajui nogu s praga na prozoru, Zui se naglo okrete i dograbi kartoni sa ibicama koji je leao na pisaem sto- lu njegove majke. Zatim se vrati prozoru i pogledu na kolski krov, ponovo stavivi cigaru u usta - da bi je odmah izvadio. U svakom sluaju, neka ide on doavola, ree. Toliko je glup da ti se sr- ce para. Isti je kao i svi na televiziji. I u Holivu- du. I na Brodveju. Za sve to je sentimentalno misli da je neno, za sve grubo da

je deli stvarnog, za sve ono to prelazi u snagatorsko nasilje da je logini vrhunac neeg to nije ni... Jesi li mu to rekao? Naravno da sam mu rekao! Ovog trenutka sam ti kazao kako nisam u stanju da obuzdam jezii- nu. Naravno da sam mu rekao! Ostavio sam ga da sedi tamo, elei mu da crkne. Ili bar jedan od nas dvojice - uzdajui se u pakao da u ja biti taj. U svakom sluaju, bilo je to pravo sanremovsko izla- enje sa scene. Zui skide nogu s praga na prozo- ru. Izgledajui istovremeno i napeto i uzbueno, on se okrenu, izvue stolicu ispod majinog pisa- eg stola i sede. Ponovo zapali cigaru, zatim se nemirno poguri napred, stavivi obe ruke na sto od trenjevog drveta. Jedan predmet, koji je njegova mati upotrebljavala kao pritiskiva za hartije, sta- jao je na mastionici: mala staklena kugla na crnom plastinom postolju, u kojoj se nalazio Sneko Beli sa eirom nalik na dimnjak. Zui ga podie, zatrese i ostade tako da sedi, oigledno posmatrajui ko- vitlanje nenih pahuljica. Freni ga je gledala, drei ruku iznad oiju kao vizir. Zui je sedeo u ii najveeg snopa svetlosti koji je prodirao u sobu. Ona je mogla da prome- ni poloaj na kauu, ukoliko je nameravala da ga i dalje gleda, ali bi taj pokret uznemirio Blumber- ga, koji je izgleda spavao u njenom krilu. Jesi li ti zaista ira? najednom ga upita. Mama kae da ima ir u stomaku. Da, tako mi boga, ja imam ir. Ovo je Kali- juga, lepotice, gvozdeno doba. Svi iznad esnaest godina koji nemaju ir su prokleti pijuni. On po drugi put, jo snanije, zatrese Sneka. Najsme- nije od svega je ree on, to ja volim Hesa. Vo- lim ga bar u trenucima kad me ne tera da gutam njegovo umetniko siromatvo. Ako

nita drugo, on se usuuje da nosi te uasne kravate i smena odela sa punjenim ramenima usred one ludnice zaplaenih superkonzervativaca i superkonformi- sta. A volim i njegovu uobraenost. Taj magarac je toliko uobraen da je u stvari ponizan. Hou re- i, on oigledno misli da je televizija do te mere dobra, da zasluuje njega i njegov pseudohrabri i antikonvencionalni talenat - to je, ako ovek o tome hoe da razmisli, prilino aav oblik poni- znosti. Zurio je u staklenu kuglu dok se snena vejavica nije donekle smirila. Na neki nain, me- ni se svia i taj Lesejd. Sve to god taj ovek ima, najbolje je: kaput, jahta sa dve kabine, sin mu di- plomira na Harvardu, elektrini brija, sve. Jednom me je odveo kod sebe na veeru i onda se zausta- vio na stazi ispred kue da bi me pitao seam li se filmova pokojne Kerol Lombard. Skrenuo mi je panju da u doiveti ok kada budem upoznao njegovu enu, jer je prosto luda za ovom glumi- com. Mislim da u ga zbog ovog voleti doklegod budem iv. Ispalo je da mu je ena zaista umorna, prsata plavua, istonjaki tip. Zui naglo pogleda Freni, koja je neto rekla. ta? upita on. Da! ponovi Freni - bleda, ali blistava i oi- gledno isto tako sudbinski predodreena da voli gospodina Lesejda do smrti. Zui je, za trenutak, mirno puio cigaru. Ono to me deprimira kod Dika Hesa, ree, to me ini tako tunim, besnim, ili ni ja ve ne znam ka- kvim, je to to je prvi scenario koji je napisao za Lesejda bio prilino dobar. U stvari, bio je malte- ne dobar. To je bio prvi po kome smo snimili film - ne verujem da si ga gledala, jer si tada bila u koli ili tako negde. Igrao sam u njemu jednog mladog farmera koji ivi sam sa ocem. Mladiu postane jasno da mrzi

farmerski posao, a on i otac su uvek jedva sastavljali kraj sa krajem, tako da posle oeve smrti proda svu stoku i onda pra- vi planove kako e otii da ivi i radi u velikom gradu. Zui ponovo uze Sneka, ali ga ne zatrese - samo poe da ga okree oko postolja. Bilo je dobrih delova u njemu, ree. Kad prodam krave, stalno idem na panjak da ih traim. I kada kre- nem u oprotajnu etnju sa svojom devojkom, ne- posredno pre odlaska u veliki grad, sve vreme je usmeravam prema praznom panjaku. A onda, ka- da doem u veliki grad i naem posao, sve vreme provodim vrtei se oko stonog trga. Konano, u gustom saobraaju na glavnoj ulici, u velikom gra- du, jedna kola skrenu ulevo i pretvore se u kravu. Ja potrim za njom, ba u trenutku kada se pojavi crveno svetlo, i budem pregaen - smlavljen. On prodrma Sneka. Verovatno je to bio film koji si mogla da gleda dok see nokte na nogama, ali bar ovek nije morao da se osea kao baraba kada se vraa sa proba u studiju. Bio je u najmanju ruku sve, neto sasvim njegovo, i razlikovao se od obi- nog prevakavanja starih scenarija. Ne znam ta bih dao kad bi se on ponovo vratio kui i napu- nio svoje baterije. Ne znam ta bih dao kada bi se svi vratili kuama. Ve mi je dojadilo da izigravam muku i nevolju u tuim ivotima. Gospode, trebalo bi da vidi Hesa i Lesejda kad razgovaraju o no- vom spektaklu. Ili o bilo emu novom. Sreni su kao svinje dogod se ja ne pojavim. Oseam se kao oni nesrenici koje je omiljeni Simorov Cuang-Ce upozoravao protivu svega i svaega. uvajte se k.a- da se nadmudraci opajui pojave pred vama. Se- deo je mirno, posmatrajui lepranje pahuljica. Ponekad bih mogao da legnem i sreno um- rem,

ree. U tom trenutku, Freni je piljila u jednu izble- delu mrlju na tepihu, osvetljenu suncem, odmah pored klavira, dok su joj se usne primetno mica- le. Sve je to toliko smeno da ne moe ni zami- sliti, ree ona s lakim podrhtavanjem u glasu, tako da je Zui pogleda. Bledilo na njenom licu bilo je jo vie podvueno potpunim odsustvom rua na usnama. Sve to ti sada govori podsea me na ono to sam i sama pokuava/a da kaem Lejnu u subotu, kada je poeo da se obara na mene. Usred onih martinija, pueva i ostalog. Mislim, nas ne mue ba iste stvari, ali zato ista vrsta stvari rekla bih, i to zbog istih razloga. Ili se bar meni ta- ko ini. Ba u tom trenutku, Blumberg se podie u njenom krilu i, vie kao pas negoli kao maka, poe da se mota okolo ne bi li naao poloaj za spavanje koji bi mu vie odgovarao. Rasejano, ali ipak kao neki vodi, Freni mu blago stavi ruke na lea i nastavi da pria. Bila sam dola do jedne take kada sam glasno, kao neki ludak, rekla samoj sebi: Freni Glas, ako samo budem ula jo jednu zajedljivu, cepidlaku i destruktivnu re od tebe, sa nama je svreno - i to za sva vremena. I, izve- sno vreme, to mi je ba i polazilo za rukom. Bar skoro itavih mesec dana, kad god bi neko rekao bilo ta to je zvualo studentski i naduvano, ili je mirisalo na visokoparno ja, pa ja, ili tako neto, bar sam utala. Odlazila sam u bioskop, ostajala u biblioteci po itave sate, ili kao luda pisala ese- je o komediji obnove i slinim glupostima - ali, ako nita drugo, imala sam zadovoljstvo da izvesno vreme ne ujem svoj glas. Ona odmahnu glavom. A onda, jednog jutra - trapete, trupete, poela sam iznova. Nisam spavala cele te noi, ne znam ni sa- ma zato, a u osam je poinjalo predavanje iz fran- cuske knjievnosti.

Najzad sam se digla iz kreve- ta, obukla, skuvala sebi kafu, i onda krenula da malo proetam po univerzitetskom parku. U stvari, htela sam samo da krenem biciklom u jednu duu setnju, ali sam se bojala da e svi uti kada bu- dem uzimala bicikl sa mesta gde ih ostavljamo - tamo se uvek neto srui - pa sam samo ula u zgradu, otila do sluaonice gde se dre predavanja iz knjievnosti, i sela. Tako sam sedela i sedela, i onda konano ustala i poela po tabli da piem izvode iz Epikteta. Bila sam ispunila celu tablu - pojma nisam imala da se seam tolikih izvoda iz njegovih dela. Izbrisala sam sve - hvala bogu! - pre nego to su studenti poeli da ulaze u sluaonicu. Meutim, bilo je sasvim detinjasto od mene to sam to uradila - Epiktet bi me apsolutno omrznuo zbog toga ali... Freni je oklevala. Ne znam. Mislim da sam naprosto elela da vidim jedno drago ime ispisano na tabli. Bilo kako bilo, ovo me je nate- ralo da ponem sve iznova. Biia sam zajedljiva ce- log tog bogovetnog dana. Poela sam da zajedam profesora Folona. Bila sam zajedljiva prema Lejnu. Bilo je sve gore i gore. ak sam se okomila i na svo- ju cimerku. O, boe, sirota Bev! Poela sam da hva- tam njen pogled u kome kao da se moglo proita- ti kako se nada da u se reiti da odem iz sobe i pustim nekog koliko-toliko prijatnog i normalnog da ue unutra i ostavi je malo na miru. Bilo je ua- sno! Sto je najgore, znala sam koliko sam dosad- na, znala sam do koje mere deprimiram ljude, ili ak vream njihova oseanja - ali jednostavno ni- sam mogla da se zaustavim! Jednostavno nisam mogla da prestanem sa zajedanjima. Izgledajui vi- e nego donekle odsutna, ona prestade da govori, dovoljno dugo da bi pritisnula zadnje Blumbergo- ve ape koje nisu mirovale. Meutim,

najgore sam se ponaala u samoj sluaoni, ree ona odlunim glasom. Tamo je bilo najgore. Zna li ta sam uvrtela u glavu? Bila me je spopala misao - i toga nisam mogla da se oslobodim - da je koled samo jo jedno od toliko drugih glupavih i besmislenih mesta na svetu, namenjenih gomilanju zemaljskih blaga i tako dalje. Hou da kaem, blago je blago. Kakve tu ima razlike da li je to blago novac, ima- nje, ak feu/tura, ili tavie jednostavno znanje? Sve se to meni inilo savreno jedno te isto, dovolj- no je da ovek skine omot sa toga - i to je najlep- e, to mi se i sada ini! Ponekad pomislim da je znanje - u svakom sluaju, kada je samo sebi cilj - najgore od svega. Da se, svakako, najmanje mo- e opravdati. Nervozno, i bez ikakve prave potre- be, Freni zabaci kosu unazad. Mislim da ne bih izgubila toliko pouzdanja i morala kada bih samo jednom, i povremeno - ali samo jednom i povremeno - ula bar neku pristojnu, malu, makar i povrnu primedbicu kako znanje treba da vodi mudrosti, i da je, ukoliko ne vodi mudrosti, samo jedno ogavno gubljenje vremena! Meutim, ja to ne ujem! ak ni na univerzitetu nikada nee uti kako bilo ko tek uzgred nagovesti da bi mudrost trebalo da bude cilj znanja. Teko e uti da se i sama re mud- rost ikad spominje! Hoe li da uje neto sme- no? Hoe li da ti kaem neto zaista smeno? Za skoro sve etiri godine koje sam provela na ko- ledu - a ovo je suta istina - dakle, za sve etiri godine koje sam provela na koledu, seam se da sam samo jedan jedini put ula ba izraz mudar ovek, i to jo kao bruco, na predavanju iz politi- kih doktrina! A zna li u kom smislu je bio upo- trebljen? Eto, bio je upotrebljen u vezi s nekim dra- gim starim blentavim dravnikom koji je napravio pare na berzi i onda otiao u

Vaington za savet- nika predsedniku Ruzveltu. E pa, sluaj! Za skoro etiri pune godine provedene na univerzitetu! Ne kaem da se to svima deava, ali se oseam tako tuno kad na to pomislim, da bih lepo mogla da umrem. Ona uuta i oevidno se iznova posveti sluenju Blumbergovim interesima. Usne su joj u ovom trenutku bile neznatno rumenije od samog lica. A bile su, takoe, i pomalo ispucane. Zui je netremice gledao u nju. Hteo bih neto da te pitam, Freni, najednom ree. Ponovo se okre- nuo pisaem stolu, namrtio se, i protresao Sne- ka. ta ti to zamilja da ini s tom Molitvom Isusu? upita. To sam pokuavao da saznam i pro- le noi, pre nego to si me poslala da malo pro- etam. Govori o nagomilavanju blaga - novca, imanja, kulture, znanja, i tako dalje i tako dalje. Izgovarajui tu svoju Molitvu Isusu - molim te, sada me pusti da zavrim - izgovarajui neprestano tu svoju Molitvu Isusu, ne pokuava Ii i ti da sa- kupi neku vrstu blaga? Neto to je svakim svo- jim prokletim deliem isto toliko prometna stvar koliko i one druge, materijalnije? Ili tu moda ima neeg drukijeg zato to je u pitanju molitva? Ho- u da kaem, postoji li tu za tebe neka razlika na ovome svetu, ako neko gomila svoje blago - sa ove ili sa one strane? Sa one u koju Iopovi ne mogu da prodru, i tako dalje? Je li u tome razlika? ekaj za trenutak, sada - samo priekaj dok ja zavrim, molim te. Sedeo je nekoliko trenutaka, posma- trajui malu meavu u staklenoj kugli, zatim ree: Ako ba hoe da ti kaem istinu, u tom tvom na- inu moljenja ima neega to me dovodi do besa. Ti misli kako ja hou da te spreim da je izgova- ra. Ne znam da li mi je to namera ili nije - o to- me bi jo moglo da se raspravlja - ali zaista bih eleo da mi objasni koji su to avolji razlozi to te na

to nagone. Oklevao je, ali ne toliko dugo da bi pruio priliku Freni da ga prekine. S naj- prostije logike take gledita, ja ne vidim da uopte postoji ma kakva razlika izmeu oveka ko- ji je pohlepan za materijalnim bogatstvom - ili ak i intelektualnim bogatstvom - i oveka koji je po- hlepan za duhovnim bogatstvom. Kao to sama ka- e, bogatstvo je bogatstvo, prokleto da je, i meni se ini da devedeset odsto svih svetaca-ovekomr- zaca u istoriji spada u one koji su u osnovi isto toliko pohlepm i odurni koliko i mi ostali. to je mogla ledenije, s malim podrhtavanjem u glasu, Freni ree: Mogu li za asak da te pre- kinem, Zui? Zui ostavi Sneka i uze olovku da bi se njome igrao. Da, da. Samo izvoli, ree. Sve to ti pria, ja znam. Nisi mi rekao nijed- nu stvar o kojoj i sama nisam mislila. Rekao si da elim neto od te Molitve Isusu - to me ini, ka- ko ti kae, zaista pohlepnom, kao neku enu ko- ja eli bundu od samurovine, ili da bude uvena ili da se preliva od nekakvog ugleda. Znam ja sve to! Gospode, za kakvog li me ti kretena smatra? Po- drhtavanje u njenom glasu naraslo je toliko da je skoro spreavalo da govori. Dobro, dobro, smiri se, polako! Ne mogu da se smirim! Dovodi me do besa! ta ti misli da ja radim u ovoj idiotskoj sobi - mravei kao aava, izluujui Besi i Lesa, pore- meujui celu kuu, i sve ostalo? Misli li ti da je u meni dovoljno zdrave pameti da bih se pitala zato ja to izgovaram molitvu? Ba me to toliko i mui. Zato to sam do te mere izbirljiva u tome ta bih htela - u ovom sluaju, da se neto rasve- sti u meni, ili da steknem mir, umesto novca, ugleda, slave ili tome slino - to jo ne znai da nisam sebini egocentrik

kao i svi drugi. Ako sam ita, onda sam pre svega to! Nije mi potreban ni- kakav slavni Zekari Glas da bi mi to rekao! Tu se njen glas znaajno prekide i ona ponovo poe da posveuje veliku panju Blumbergu. Suze su, vero- vatno, bile neizbene, ako ne i na putu. Za pisaim stolom, dobro pritisnuvi olovkom, Zui je ispunjavao praznine u slovima o, na onoj strani malog upijaa na kojoj je bila reklama. Na- stavio je s ovim izvesno vreme, a onda bacio olov- ku prema mastionici. Uzeo je cigaru sa ivice bakar- ne pepeljare gde bio ostavio. Cigara je sada bila duga samo dva santimetra, ali je jo gorela. On po- vue dug dim iz nje, kao da je ona kakav aparat za disanje u jednom svetu kome je inae ponestao ki- seonik. Zatim, kao da je na to prinuen, on ponovo pogleda ka Freni. Hoe li da pokuamo da dobijemo Badija telefonom veeras, da sa njim razgovara? upita. Mi- slim da bi trebalo da sa nekim razgovara - ja uop- te nisam za tako neto. ekao je, stalno je gledajui. Dakle? ta kae, Freni? Freni je oborila glavu. Izgledalo je da trai bu- ve po Blumbergovom krznu, jer su joj prsti bili i te kako zaposleni povijanjem uba po njemu. U stvari, ona je u ovom trenutku plakala, ali na jedan vrlo svojstven nain; bilo je suza, ali ne i zvuka. Zui je posmatrao itav minut ili malo vie, a onda joj, ne ba sasvim ljubazno, ali bez nametljivosti, re- e: Freni. Dakle? Da pokuam da dobijem Badija na telefon? Ona odmahnu glavom, ne diui je. Nastavila je da i dalje trai buve. Onda, posle izvesnog vremena, odgovorila je na Zuijevo pitanje, ali ne sa- svim glasno. ta? upita Zui.

Freni ponovi svoje rei. Hou da razgovaram sa Simrom. Zui je za trenutak i dalje gleao, tako rei bez ikakvog izraza na licu - ne marei za brazdu znoja koji je izbio po njegovoj prilino dugoj i izrazito irskoj gornjoj usni. A onda, sa njemu svojstvenom naglou, okrete se i ponovo poe da ispunjava praznine u slovima o. Meutim, gotovo istog trenutka, on ostavi olovku, ustade od pisaeg stola - za njega, prilino polako - i, uzevi cigaru, pono- vo zauze stari poloaj s jednom nogom na pragu prozora. Neki vii, dugonogiji ovek - na primer, bilo ko od njegove brae - mogao bi s veom lako- om da stavi nogu gore. Ali, poto bi ve podigao nogu, Zui je ostavljao utisak da stoji u mestu, kao baletski igra. Isprva malo-pomalo, a zatim najednom, on dopusti da mu panju privue jedna mala predstava koja se, neremeena bilo kakvom intervencijom pisca, reditelja ili producenta, odvijala vanredno tanano, preko na ulici, pet spratova ispod njego- vog prozora. Jedan prilino veliki javor stajao je ispred enske kole - jedno od etiri ili pet drve- ta na toj srenoj strani ulice - i, u tom trenutku, jedno dete od sedam-osam godina, devojica, skri- vala se iza njega. Na sebi je imala marinskoplavi. kaputi na dva reda, i beretku iji je preliv crvene boje bio veoma slian onom na ebetu prebae- nom preko kreveta u Van Gogovoj sobi u Arlu. Sa mesta na kome se nalazio Zui, beretka devojice nije se mnogo razlikovala od jednog lakog prema- za boje. Na nekoliko metara od deteta, njen psi - mali jazaviar, sa zelenim konim okovratnikom i voicom - njukao je traei je, pomamno se vr- tei u

krugovima i vukui voicu za sobom. Izgle- dalo je kao da ne moe podneti da bude odvojen od svoje gospodarice i, kada je konano osetio njen miris, prolo je ve dosta vremena. Radost zbog ponovnog susreta bila je za oboje ogromna. Jazavi- ar zakevta i poe da puzi napred, podrhtavajui od ushienja, dok njegova gospodarica, dovikujui mu neto, ne stupi hitro preko iane ogradice oko drveta, i podie ga. Izgovorila mu je itav niz po- hvala, na njihovom linom atrovakom jeziku, to je predstavljalo deo igre, a zatim ga spusti, uze vo- icu, i njih dvoje veselo krenue na zapadnu stra-' nu, prema Petoj aveniji i parku, nestavi iz Zuijevog vidokruga. Zui zamiljeno stavi ruku na lajsnicu izmeu dva okna, kao da je imao nameru da po- digne prozor, nagne se napolje i otprati pogledom psia i devojicu. Meutim, u toj ruci drao je ci- garu, te je zadocnio samo. za trenutak. Povukao je dim. Doavola, ree, na ovom svetu ima lepih stvari - i to zaista lepih. Ba smo idioti to dopu- tamo da nam panja odleti na drugu stranu. Uvek, uvek i uvek sve to se deava vezujemo za nae valjivo malo ja, pa ja. Iza njegovih lea, ba u tom trenutku, Freni izduva nos s bezazlenom preda- nou; nastali zvuk bio je znatno glasniji no to bi se moglo oekivati od jednog organa koji je izgle- dao tako lepo i suptilno. Zui se okrete da bi je po- gledao, malo cenzorski. Freni, zauzeta oko itave hrpe papirnih marami- ca, samo ga odmeri. Dobro, izvini, ree ona. Smem valjda da izduvam nos? Jesi li zavrila? Da, jesam! Gospode boe, kakva smo mi poro- dica. Izvee te na streljanje samo ako krene da izduva nos. Zui se okrete prozoru. Puio je, izvlaei krat- ke

dimove iz cigare, dok je pogledom pratio be- tonske kocke na kolskoj zgradi. Badi je jednom prilikom, pre oko dve godine, kazao neto to mi se uinilo prilino razumno, ree. Samo ako bu- dem mogao da se setim ta to bee. Oklevao je. A Freni, mada jo uvek zauzeta svojom hrpom pa- pirnih maramica, zagleda se u njega. Kada bi Zui dao znak da se s mukom prisea neega, njegovo oklevanje je uvek bez razlike zanimalo njegovu bra- u i sestre, pa je ak u tome bilo i neke vrste za- bave za njih. Njegova oklevanja bila su skoro uvek nametena: u veini sluajeva bili su to direktni ostaci onih pet nesumnjivo obrazovnih godina ko- je je proveo kao stalni uesnik u emisiji Ovo je pametno dete! - u kojim prilikama je, pre nego to bi pruio utisak o svojoj donekle apsurdnoj sposobnosti da navede, istog trenutka i obino od rei do rei, gotovo bilo ta to je ikad proitao ili sa interesovanjem uo, razvio izvesnu naviku da nabora elo, kao da premilja, kako su to ini- la ostala deca u programu. Njegovo elo bilo je i sada naborano, ali je govorio neto bre no to je u ovakvim okolnostima bilo uobiajeno, kao da je osetio da ga je Freni, njegova stara sauesnica u programu, uhvatila na delu. Rekao je da bi ovek trebalo da bude u stanju da lei u podnoju ne- kog brega, prerezana vrata i lagano smrtno krva- rei, i ako bi kakva lepa devojka ili starica prola pored njega sa divnim upom koji joj savreno i ravnomerno poigrava na glavi, da bude u stanju da se pridigne na jednu ruku i odgleda kako up bezbedno nestaje s vidika. Razmislio je o izree- nom, a zatim blago frknuo. Hteo bih da vidim skota da on to uradi. Povukao je dim iz cigare. Svako ponaosob u ovoj porodici ima spakovanu svoju prokletu verziju religije u posebnom koferu, proprati on svoje rei ovom primedbom, s

primet- nim odsustvom potovanja u glasu. Volt je uvek bio spreman na ushienja. Volt i Bu-Bu su ispo- vedali najegzaltiranije religiozne filozofije u po- rodici. On ponovo povue dim iz cigare, kao da eli da otkloni veselost u trenutku kada mu nije stalo do nje. Volt je jednom rekao Vejkeru da je svako ponaosob u ovoj naoj kui po svojoj prili- ci nagomilao jezivo mnogo ravih karmi u svojim ranijim inkarnacijama. Volt je imao teoriju po kojoj je religiozni ivot i sva muka koja ga prati, samo neto to Bog svaljuje na plea onih koji imaju dovoljno hrabrosti da ga optue zbog toga to je stvorio jedan ruan svet. Kikot zahvalne publike dopre sa kaua. To do- sad nisam ula, ree Freni. A kakvu religioznu filozofiju ima Bu-Bu? Nije mi ni na pamet palo da bi mogla da je ima. Zui za trenutak ne ree nita, a onda: Bu-Bu? Bu-Bu je ubeena da je gospodin Ej stvorio svet. Ona je to proitala u Kilvertovom Dnevniku. Kada su kolskoj deci u Kilvertovoj parohiji postavlli pi- tanje ko je stvorio svet, jedno od njih je odgovo- rilo: Gospodin Ej. Freni je bila oduevljena, i to je glasno stavila do znanja. Zui se okrete i pogleda je, i - poto je bio mladi iji se postupci nisu mogli unapred predvideti - natmuri se, kao da je najednom reio da se otarasi svake neozbiljnosti. On spusti nogu s praga prozora, smesti dopuenu cigaru na ivicu bakarne pepeljare koja je stajala na pisaem stolu, i udalji se od prozora. Iao je lagano preko sobe, s rukama u depovima, ali ne bez izvesnog smi- ljenog smera. Do vraga, trebalo bi da se izgubim odavde. Dogovorio sam se da odem na jedan ruak, ree i najednom se nae da bi natenane i s izgledom vlasnika

ispitao unutranjost akvarijuma. On neko- liko puta kucnu noktom u staklo. Nema li me sa- mo pet minuta, svi dopuste da moje crne ribice pocrkaju. Trebalo je da ih ponesem u koled. Znao sam ja to. O, Zui. To pria ve punih pet godina. Zato ne kupi druge? On nastavi da kucka u staklo. Sve ste vi kole- ke devojice iste. Tvrde kao ekseri. To nisu bile ma koje crne ribice, lepotice. Izmeu nas je posto- jala vrlo prisna veza. Izgovorivi ovo, on se ponovo isprui po tepihu, smestivi svoj vitki trup prilino stenjeno izmeu stoia na kome je stajao radio marke stromberg- karlson i jednog stalka od javora prepunog asopi- sa. Freni je opet mogla da vidi samo onove nje- govih patika. Meutim, jo se tako rei nije ni is- pruio, kad ponovo zauze sedei stav, sasvim us- pravan, tako da su njegova glava i Iea, koji su najednom iskrsli na videlo, donekle ostavljali ave- tinjsko-komini utisak koji bi ovek imao kada bi kakav le ispao iz ormana. Molitva jo uvek traje, a? ree on. A onda opet ieze s videla. Bio je za trenutak miran. Za- tim, sa tako rei nerazumljivim mejferskim nagla- skom, dodade: Ja bih da izmenim dve-tri rei s vama, gospoice Glas, ako imate koji trenutak vremena. Kao odgovor na ovo, tamo na kauu, vladalo je zloslutno utanje. itaj svoju molitvu, ako hoe, igraj se sa Blumbergom, ili pui ako ti je volja, ali me samo pet minuta ne prekidaj, le- potice. I, ako je ikako mogue, bez ijedne suze, mo- lim. Moe? uje li me? Freni nije odmah odgovorila. Skupila je noge uza se, ispod pleda, i privukla zaspalog Blumber- ga neto blie sebi. ujem te, ree, skupivi jo vie noge, kao to se

die most na tvravi pre ne- go to otpone opsada. Oklevala je, a onda opet progovori: Moe rei to god hoe, ukoliko me ne bude vreao. Uopte ne bih volela da me ne- ko ovog jutra stavlja na probu. To ti najozbiljnije kaem. Nema nikakve probe, nema probe, devojice. A to se vreanja tie, ja to nikada ne inim. Govornikove ruke bile su blagorodno prekrtene preko njegovih grudi. O, da sam ponekad malo otar, to jesam, kada to situacija zahteva. Ali da vream, to nikada. to se mene tie, oduvek sam smatrao da se mnogo vei broj buva uhvati... ti ozbiljno kaem, Zui, ree Freni obraa- jui se, manje-vie, njegovim patikama. I, uzgred budi reeno, volela bih kad bi seo. Svaki put kad se prospe drvlje i kamenje na mene, uini mi se vrlo smenim to to uvek dolazi tano sa tog me- sta gde ti sad lei. A uvek si ti tamo. Hajde sad, molim te lepo. Dii se i sedi. Zui zatvori oi. Sva srea to znam da tako ne misli. Bar ne u dubini srca. U dubini naih srca, i ja i ti znamo da je ovo jedini osveeni prostor u celoj ovoj prokletoj kui. Sluaj je hteo da sam ba na ovom mestu uvao svoje kunie. A ti mo- ji kunii su bili sveci, i to oba. U stvari, to su bi- li jedini neoenjeni kunii u... O, umukni! nervozno ree Freni. Poni i dosta, ako to ve hoe. Sve to traim je da bar pokua da bude koliko-toliko taktian, uzimajui u obzir moje trenutno stanje. Nita vie. Ti si nesumnjivo najnetaktinija osoba koju sam ikad srela u ivotu. Ja netaktian! Nikad. Otvoren, da. Veseljak, i to. Zestok. Sangvinian sam moda malo previe. Ali jo mi niko nikada... Rekla sam netaktian! nadjaa ga svojim gla- som

Freni. I to prilino gnevno, mada pokuava- jui da se ne nasmeje. Samo se jednom razboli i otidi sebi u posetu, pa e videti koliko si netak- tian! Ti si najnemoguije stvorenje za drutvo ne- kome ko se ne osea dobro. Tako neto nisam u ivotu srela. Dovoljno da neko ima samo prehladu, i zna li ta ti radi? Namrtie se svaki put kad ga bude pogledao. Ti si apsolutno najnesaoseajni- ja osoba koju znam. To si ti! Dobro, dobro, dobro, ree Zui, i dalje zatvore- nih oiju. Niko nije savren, lepotice. Bez napora, vie umekavanjem i utanjivanjem glasa nego pre- laenjem u falset, on izvede Freni poznato i uvek do tanina pogoeno podraavanje njihove majke kada obazrivo smiruje duhove: Mi mnogo tota kae- mo u jarosti, draga gospoice, iako to u stvari ne mislimo i sutradan nam je zbog toga ao. A onda, najednom, nabra elo, otvori oi i nekoliko trenuta- ka posmatrae tavanicu. Pre svega, ree, ja mislim da ti misli kako nameravam da spreim tu tvoju molitvu, ili tako neto. Ne, to je netano. To mi nije namera. to se mene tie, moe da lei na tom kauu i itav pre- ostali deo ivota recituje uvodne odredbe Ustava, ako hoe. Meutim, ono to bih ja... To je fin poetak. Divan. Molim? Oh, umukni. Samo produi, produi. Hteo bih da kaem da nemam nita protiv moli- tve. Bez obzira ta ti mislila. Zna, ti nisi prva koja je sebi uvrtela u glavu da je ponavlja. Jednom sam i ja obigrao itav Njujork, odlazei iz jedne radnje za vojnomornarike potrebe u drugu, traei neki lep hodoasniki torbak. Hteo sam da ga napunim mr-

vicama hleba i krenem po celoj prokletoj zemlji. Ponavljajui molitvu. irei Re. Sve isto od poetka do kraja. Zui je oklevao. I ovo ti ne pominjem, za ime boga, samo da bih ti pokazao kako sam i ja jednom bio Oseajna Mlada Dua Kao Ti. A zato mi onda to pominje? Zato ti pominjem? Pominjem ti to zato to bih eleo da ti kaem dve-tri stvari, a sasvim je mogue da ja za tako neto nisam kvalifikovan. Jednom sam i sam imao vrlo jaku elju da izgova- ram molitvu, ali je na tome ostalo. Koliko znam, moda sam pomalo i ljubomoran to ti to radi. U stvari, to je sasvim mogue. Pre svega, ja sam prilino teak ovek. Vrlo lako je mogue da ua- sno mrzim da igram Martu dok neko igra Mariju. Koji bi ga avo znao? Freni se rei da ne odgovori, ve samo privue Blumberga blie sebi i blago ga, udno i dvosmi sleno prigrli. A onda pogleda ka svom bratu i re- e: Ti si zlato od oveka. Da li si to znao? Priekaj malo sa komplimentima, lepotice - moda e ih ve sutra povui. Jo uvek imam da ti kaem ta se meni ne svia u tom tvom nainu molitve, pa bio ja ili ne bio za to kvalifikovan. Rekavi ovo, Zui se jedno desetak sekundi beziz- razno zagleda u gipsani plafon, a potom ponovo zatvori oi. Prvo i prvo, ree, meni se ne svia tvoja muenika uloga Dame sa kamelijama. I sad nemoj da me prekida. Znam da se s razlogom kida na parie, i sve ostalo. I uopte ne mislim da igra nekakvu komediju - to ne bih rekao. A ne mislim ni da je to sa tvoje strane neka podsvesna elja za buenjem saoseanja kod drugih, ili bilo ta tome slino. Meutim, meni se sve to ipak ne . svia. To nije lepo prema Besi, nije lepo prema Lesu - i, ako to jo nisi znala, ti poinje pomalo da

zaudara na pobonost. A, do vraga, nema te molitve, u bilo kojoj religiji na svetu, koja bi mo- gla da opravda pobonost. Ne kaem da si pobona - prema tome, nita se ne uzbuuj - nego ti samo kaem da je sva ta tvoja histerija dozlaboga odurna. Jesi li zavrio? ree Freni, primetno se nag- nuvi napred. Podrhtavanje u njenom glasu opet se oseti. U redu, Freni. Nemoj sad...Rekla si da e me sasluati do kraja. Mislim da sam ti najgore ve rekao. Ja samo pokuavam - ne pokuavam, nego ti kaem - da ovo jednostavno nije lepo prema Besi i Lesu. Za njih je to uasno - tebi je to vrlo dobro poznato. Da Ii si, do vraga, znala da je Les sino, pre nego to je krenuo u krevet, hteo na svaki nain da ti donese mandarinu? Gospode. Cak ni Besi ne moe da podnese te mandarinske petljavine. A bog mi je svedok da to ni sam nisam u stanju. Ako si reila da nastavi sa tim svojim iscrpljivanjem, onda bih od sveg srca eleo da se vrati u koled, pa tamo radi ta hoe. Tamo ne- e biti najmlae dete u kui. I tamo, sam bog zna, niko nee oseati potrebu da ti donosi man- darine. Tamo nee drati svoje proklete cipele s visokom tiklom u ormanu. U tom trenutku, tako rei ne gledajui, ali be- umno, Freni se prui za kutiju papirnih marami- ca na mermernom stoiu za kafu. Zui je rasejano gledao u jednu staru mrlju bo- je piva na gipsanoj tavanici, koju je sam napravio pre devetnaest ili dvadeset godina, trcajui iz vo- denog pitolja. Sledea stvar koja mi se ne svia, ree on, isto tako nije mnogo prijatna. Ali skoro sam zavrio, i zato me sasluaj jo koji trenutak, moe. Meni se nita ne dopada taj tvoj nako- streeni lini ivot muenice koji vodi tamo u koledu - taj tvoj mali naduveni krstaki rat

koji zamilja da vodi protiv svih. Ja nemam u vidu ono to ti misli da imam, prema tome, gledaj da me za trenutak ne prekida. Ako sam dobro shva- tio, ti provodi vreme pucajui na sistem visokog obrazovanja. Nemoj sad da skoi na mene - jer ja se, veim delom, sa tobom slaem. Samo mi se ne svia slep nain na koji to radi. Devedeset i osam odsto sam na tvojoj strani. Ali mi zato ona dva odsto zadaju samrtni strah. Imao sam jednog profesora kada sam bio u koledu - samo jednog, priznajem, ali taj je bio veliki, zaista veliki - koji naprosto nema nikakve veze ni sa im o emu ti govori. On nije bio Epiktet. Nije bio nikakav ego- centrik, niti armer po sluaonicama. Bio je samo veliki skromni naunik. I nisam ga nikada uo da kae bilo ta, u sluaonici ili van nje, a da u tome nije bilo bar malo - a esto i dosta mudrosti. Sta e se njemu desiti kada bude poela svoju re- voluciju? Ne mogu da podnesem ni samu pomi- sao na to - molim te da promenimo temu. Oni o kojima ti pria su neto drugo. Taj profesor Tu- per. I ona druga dva bandoglavca o kojima si mi priala prole veeri Manluis i onaj drugi. I ja sam imao na tuce takvih, kao i svako drugi, i sasvim se slaem da oni nisu bezopasni. U sutini, oni su pakleno ubistveni. Svemogui boe! ega god se oni dotaknu, pretvori se u akademsko i jalovo. IIi - jo gore od toga - stvore itav kult. Po moni miljenju, oni su uglavnom krivi za sve one goml- le glupavih ignoranata koji sa diplomama u dtpo- vima krenu svakog juna po celoj zemlji. Rekavi to, i dalje gledajui u tavanicu, Zui se istovreme- no izbei i odmahnu glavom. Meutim, ono to se meni ne svia - i to mislim da se ni Simoru ni Badiju ne bi dopalo - to je nain na koji go- vori o svim tim Ijudima. Hou da kaem, ti ne prezire samo ono to oni predstavljaju - ti

njih prezire. A to je dozlaboga lino, Freni. Ozbiljno ti kaem. U tvom oku zasija pravi mali ubilaki ble- sak kada, na primer, govori o tom Tuperu. Cela ona tvoja pria o tome kako odlazi u muki klo- zet da bi se razbaruio pre nego to ue na pre- davanje. I sve ostalo. Verovatno on to i ini - to se poklapa sa svim to si mi o njemu ispriala. Ne kaem da on to ne radi. Ali, tebe se ne tie, lepo- tice, ta on radi sa svojom kosom. Bilo bi sve u redu, na izvestan nain, kada bi mislila da su nje- gove line afektacije pomalo smene. Ili kada bi ga bar donekle saaljevala zbog tog njegovog ose- anja nesigurnosti to mora da se pomalo pravi patetian. Ali kada mi ti pria o tome - a sada se ni najmanje ne alim kada ti ovo kaem - onda ispada kao da je njegova kosa nekakav tvoj avol- ski lini neprijatelj. To nije pravo - i ti to vrlo dobro zna. Ako ve kree u rat protiv Sistema, onda pucaj kao pametna i inteligentna devojka - zato to je neprijatelj tu, pred tobom, a ne zato to ne voli njegovu frizuru ili njegovu prokletu kravatu. Nakon ovih rei, za trenutak-dva je usledila tii- na. Prekinulo je samo glasno Frenino izduvavanje nosa priljeno, produeno, puno izduvavanje, navodilo na pomisao da se radi o bolesni- ku koji ve etiri dana pati od jakog nazeba. To ti je isto kao i ovaj prokleti ir u stomaku koji sam zaradio. Zna li zato ja imam ir? Ili bar devet od deset razloga zbog kojih ga imam? Samo zato to kad ne mislim onako kako treba, pustim da moja oseanja u vezi sa televizijom i svim ostalim postanu lina. Ja postupam na savr- eno isti nain kao i ti, a dovoljno sam star da bih znao kako to nije u redu. Zui uuta. Pogleda uprtog u mrlju od piva, on duboko udahnu vaz- duh kroz nos. Prsti su mu jo uvek bili ukrteni na grudima. Ovo to

u ti na kraju rei, naglo izree on, verovatno e izazvati eksploziju. Ali nema druge. Ovo je najvanije od svega. Za tre- nutak je izgledalo kao da trai savet od tavanice, a onda zatvori oi. Ne znam da li se ti sea, ali se zato ja seam jednog trenutka, na ovom mestu, lepotice, kada si prolazila kroz jedno malo odrica- nje od istina iz Novog zaveta, koje se moglo uti na kilometre odavde. Svi su u to vreme bili u pro- kletoj vojsci, i ja sam bio jedini koji je to paljivo sluao. Ali sea li se ti toga? Da li se ti toga uopte sea? Tada sam imala neto malo vie od deset go- dina! ree Freni - kroz nos, glasom u kome se oseala izvesna pretnja. Znam koliko si imala godina. Vrlo dobro znam koliko si imala godina. Gospode - nisam ja ovo iz- vukao zato da bih ti sad bilo ta nabijao na nos. Ovo ti pominjem zbog toga to mislim da nisi razumevala Isusa kad si bila dete, i mislim da ga ni sada ne razume. Mislim da si ti njega pomea- la u svojoj svesti sa drugih pet ili deset religijskih Iinosti, i ne vidim kako moe da i dalje nastavi sa tom svojom Molitvom Isusu dok ne bude rai- stila ko je ko i ta je ta. Da li se ti uopte sea zbog ega je i poelo ono tvoje malo odricanje?... Freni? Sea li se, ili se ne sea? Odgovor nije dobio. ulo se samo prilino es- toko produvavanje nosa. E pa, ja se sluajno seam. Jevanelje po Ma- teju, glava esta. Jasno se toga seam, lepotice. Seam se ak i gde sam se nalazio u tom trenutku. Bio sam tamo pozadi u svojoj sobi i omotavao tra- ku oko proklete palice za hokej, kad si ti banula - sva usplahirena, sa irom otvorenom Biblijom u ruci. Vie nisi volela Isusa, i htela si da zna mo- e li da pozove Simora u njegovoj

jedinici kako bi mu sve to ispriala. A zna li zato vie nisi volela Isusa? Ja u ti rei. Prvo, zbog toga, to se nisi slagala sa njegovim odlaskom u sinagogu gde je porazbacao stolove i kumire na sve strane. To je bilo vrlo grubo, krajnje nepotrebno. Bila si si- gurna da Solomon ili neko drugi to nikada ne bi uradio. A druga stvar sa kojom se nisi slagala - na tom mestu si drala Bibliju otvorenu - bili su sti- hovi: Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti nju, niti sabiraju u itnice, pa Otac va ne- beski hrani ih'. To je bilo u redu. Divno. S tim si se ti slagala. Meutim, kada Isus u istom dahu ka- e: Niste li vi mnogo preteniji od njih? - e, tu se Freni vie nije slagala. Freni hladno ostavlja Bi- bliju i prelazi pravo na Budu, koji ne pravi razli- ku u odnosu na sve te ptice nebeske. Sve te slat- i mile pilie i guske koje smo drali gore na Jezeru. I nemoj mi opet rei da si imala deset go- dina! Tvoj uzrast nema nikakve veze sa onim to ja priam. to se toga tie, nema velikih promena koje bi nastale izmeu desete i dvadesete - ili de- sete i osamdesete godine ivota. \ dan-danas ne moe voleti onako kako bi elela jednog Isusa koji je uinio ili rekao dve-tri stvari za koje bar kau da ih je rekao ili uinio - i ti to vrlo dobro zna. Po svojoj prirodi nisi u stanju da voli ili razume bilo kog sina Bojeg koji prevre stolove. I po prirodi svojoj nisi u stanju da voli ili razu- me bilo kog sina Bojeg koji kae da je jedno Ijudsko stvorenje, ma koje ljudsko stvorenje - ak i profesor Tuper - vrednije Gospodu od ma kojeg be- zazlenog i bespomonog uskrnjeg pilenceta. Freni je sada bila okrenuta licem prema zvuku Zuijevog glasa, sedei pravo kao strela i drei steg- nutu u ruci guvu od papirnih maramica. Blumberg nije vie bio u njenom krilu. Pretpostavljam da ti moe, ree ona piskavim glasom.

To sad uopte nije vano da li ja mogu ili ne mogu. Ali da, u stvari mogu. Ne bih eleo da sa- da u to ulazim, ali ja bar nikad nisam pokuavao, svesno ili na'druge naine, da Isusa pretvaram u svetog Franju Asikog kako bih ga nainio prijat- nijim - to je zapravo devedeset i osam odsto hri- anskog sveta oduvek uporno inilo. To ne treba beleiti u moju veliku zaslugu. Mene sluajno ne privlae ljudi tipa svetog Franje Asikog. Ali tebe da. Po mom miljenju, to i jeste jedan od razloga zato si doivela ovaj mali nervni slom. A poseb- no to ga doivljava kod kue. Ovo mesto je kao tvojoj narudbini. Usluga je dobra, ima u izobi- lju toplih i hladnih tekuih duhova. Gde e pogod- nije? Ovde moe da ita svoju molitvu i da strpa Isusa i svetog Franju i Simora i Hajdinog dedu sve u isti kofer. Zuijev glas za trenutak umuknu. Zar ti to ne vidi? Ne vidi li kako nejasno, kako mutno gle- da na stvari? Gospode boe, u tebi nema nieg desetorazrednog, pa ipak si se do gue zaglibila u desetorazredni nain miljenja. I to ne samo da je nain na koji tera tu svoju molitvu desetorazredna religija, ve je, znala ti to ili ne, desetorazredan i nervni slom koji te je zadesio. Video sam samo dva ili tri prava nervna sloma, a oni koji su ih zaradi- li nisu brinuli da izaberu i mesto gde... Prestani, Zui! Prestani! jecajui ree Freni. Hou, za minut, samo jedan minut. Zato sad najednom dovodi sebe do nervne iscrpljenosti? Hou da kaem, ako si ve u stanju da svom svo- jom snagom dovede sebe do sloma, zato ne upo- trebi istu tu energiju da ostane zdrava i itava? U redu, ja sam nerazloan. Sad sam vrlo nerazlo- an. Ali, boe moj, kako ti samo stavlja na probu ono malo strpljenja to ga ima u meni! Osvrne se okolo po univerzitetu, svetu,

politici i jednoj sezo- ni predstava letnje pozorine druine, slua razgo- vore jedne grupice glupavih studenata, i onda odlu- i da je sve to ja, pa ja, pa ja, i da je jedina pametna stvar za jednu devojku da se baci na zemlju, obri- je glavu, pone da izgovara Molitvu Isusu i moli Boga da joj podari jedan mali mistini doivljaj ko- ji e je uiniti dobrom i srenom. Freni vrisnu: Hoe li da umukne, molim te! Jedan sekund, samo jedan sekund. Ti govori iskljuivo o egu. Gospode boe, i sam Hristos bi se naao na muci da odredi ta je, a ta nije ego. Ovo je Boja vaseljena, devojice, a ne tvoja, i on treba da ima konanu re o tome ta je, a ta nije ego. ta bismo onda sa tvojim omiljenim Epikte- tom? Ili tvojom omiljenom Emili Dikinson? Da li bi htela da tvoja Emili, svaki put kad joj doe da napie pesmu, jednostavno sedne i izgovori moli- tvu dok je njena pogana, egoistika elja ne proe? Ne, sigurno da ne bi! Ali bi zato elela da se tvom prijatelju, profesoru Tuperu, oduzme njegov ego. To je neto drugo. A moda i jeste. Moda je- ste. Samo nemoj da ide okolo i die galamu protivu ega u naelu. Ako ba zaista hoe da zna, po mom miljenju, polovinu prljavtina u svetu zamuuju ljudi koji se ne dre svog pravog ega. Uzmi, na primer, svog profesora Tupera. Iz onog to ti kae o njemu, ja bih se bez ikakvih sumnji kladio da ono ega se on dri, ono to ti misli da je njegov ego, nije uopte to, ve neko drugo, mnogo prljavije, mnogo manje bazino svojstvo. Gospode boe, pa ti si dovoljno dugo provela po kplama da bi znala kako stvari stoje. Zagrebi ispod povrine jednog nesposobnog na- stavnika - ili, u ovom sluaju, profesora univerzi- teta - i u pedeset odsto sluajeva videe da se tu radi o jednom prvoklasnom auto-mehaniaru ili

prokletom kamenorescu koji je pogreio poziv. Uz- mi, na primer, Lesejda - mog prijatelja, mog po- slodavca, moju Ruu s Medison avenije. Misli li ti da ga je njegov ego doveo na televiziju? avola! On vie i nema ega - ako ga je ikad i imao. On ga je iscepkao na Ziobije. Ima bar tri hobija o kojima ja znam i svi su povezani s njegovom radioni- com koja vredi deset hiljada dolara i nalazi se u pri- zemlju njegove zgrade, pune svakojakih naprava, mengela i jo bog te pita ega. Niko ko se dri svog ega, svog pravog ega, nema ni najmanje vre- mena za bilo kakve proklete hobije. Zui najed- nom prekide svoje prianje. Bio je jo uvek opru- en na podu, zatvorenih oiju i prstiju isprepletenih, sasvim vrsto, preko grudi i koulje. Meutim, u ovom trenutku, on je na licu imao namerno mue- niki izraz - tako rei, izraz samokritike. Hobi, ree. Kako li sam samo doao na Ziobije? Jo ne- koliko trenutaka Zui se nije ni pomerio. Frenini jecaji, delimino prigueni satenskim jastuetom, bili su jedini zvuk koji se uo u sobi. Blum berg je sada sedeo ispod klavira, na jednom suna- nom ostrvcetu, prilino slikovito se umivajui. Uvek sam u ulozi nitkova, ree Zui, pomalo preterano objektivnim glasom. Bez obzira ta re- kao, ispada da ti potkopavam Molitvu Isusu. A ja, do vraga, to ne inim. Ja sam samo protiv toga zato i kako i gde je ti izgovara. Voleo bih da me ubedi - vie od svega bih voleo da me ubedi - da je ne primenjuje kao zamenu za ono to bi trebalo da ini u ivotu, ili jednostavno za svoje svakodnevne dunosti, ma kakve one bile. to je jo gore, ne vidim - kunem ti se Bogom da ne vi- dim - kako moe da se moli jednom Isusu ko- ga ak i ne razume. A ono to je zaista neopro- stivo, uzevi u obzir da si bila kljukana istim koliinama religiozne fUozofije kao i ja -

ono to zaista neoprostivo, to je to ti i ne pokuava da ga razume. Jo bi i bilo nekog izvinjenja za to da si ti neka vrlo prostoduna osoba, kao hodoa- snik, ili neka krajnje prokleto oajna osoba - ali ti nisi tako jednostavna, lepotice, i nisi tako prokleto oajna. Ba u tom trenutku, prvi put otkako se op- ruio po podu, Zui, oiju i dalje zatvorenih, vrsto stee usne, na nain, to pominjemo kao uzgrednu injenicu, kao njegova mati. Svemogui boe, Fre- ni, ree on, ako ve izgovara Molitvu Isusu, onda je bar upuuj Isusu, a ne svima na gomili, svetom Franji, Simoru i Hajdinom dedi. Imaj njega na umu ako je izgovara, i samo njega, i to njega onakvog kakav je bio, a ne kakvog bi volela da je bio. Tebe uopte ne interesuju injenice. Pre svega, isti taj prokleti stav nevoenja rauna o injenicama te je i doveo u ovo zamreno stanje duha; a sa njim se nee ni izvui iz svega toga. Zui najednom stavi ruke preko svog, sada potpu- no vlanog lica, zadra ih na njemu za trenutak, a zatim ih ukloni, ponovo ih prekrstivi. Njegov glas iznova poprimi skoro savreno razgovorni ton. Ja ne razumem, zaista ne razumem, zato bi ne- ko - sem ako nije dete, ili aneo, ili pak naivina kao onaj hodoasnik - ak mogao i eleti da izgo- vara molitvu jednom Isusu koji bi se makar i ma- lo razlikovao od onog koji se pojavljuje u Novom zavetu. Gospode! On je samo najinteligentniji ovek u Bibliji, i to je sve! Od koga nije on u njoj vii i za ramena i za glavu? Od koga? Oba Zaveta puna su uenjaka, proroka, uenika, izabranih si- nova, Solomona, Isaija, Davida, Pavla - ali, boe moj, koji je od njih, izuzev Isusa, zaista znao ta ta? Niko. Ni Mojsije. Nemoj mi samo rei da je Mojsije znao. On je bio divan ovek, i bio je u izvanrednoj vezi sa svojim Bogom, i sve ostalo - ali u

tome i jeste stvar. On je morao da bude u vezi. to se Isusa tie, on je znao da nema dvojenja od Boga. Na ovom mestu, Zui pljesnu dlanom o dlan - samo jednom, i to ne glasno, a vrlo verovatno i potpuno nehotice, tako da su njegove ruke bile iz- nova prekrtene preko grudi pre no to je i sam zvuk, proizveden dlanovima, nestao. O, boe, ka- kav duh! ree. Ko bi drugi, na primer, utao ka- da je Pilat traio objanjenje? Solomon sigurno ne bi. Samo mi nemoj rei da bi on tako postupio. So- lomon bi imao nekoliko spremnih jezgrovitih rei za tu priliku. to se toga tie, nisam siguran da ih i Sokrat ne bi imao. Kriton, ili neko drugi, neka- ko bi uspeo da ga povue na stranu, koliko je ve vremena potrebno, da mu kae dve-tri lepo izabrane rei vredne da se zabelee. Ali iznad svega dru- gog, vie od bilo ega drugog, ko je u Svetom pismu znao kaem znao - da mi Carstvo nebesko nosi- mo u sebi, u nama, gde ga, ovako dozlaboga glupi, sentimentalni i nematoviti, nikada i ne traimo? Mora biti sin Boji da bi tako ta znao. Zato na to ne misli? Stvarno, Freni, ovo ti sasvim ozbilj- no kaem. Ako ne vidi Hrista onakvim kakav je zaista bio, tvoja Molitva Isusu gubi svaki smisao. Ako ne razume Isusa, ne moe razumeti ni njegovu molitvu - ti uopte i ne izgovara njegovu molitvu, ve nekakvo organizovano pevanje. Isus je bio vrhovni uzdanik boji, kome je bila poverena strano vana misija. On nije bio sveti Franja, koji je imao dovoljno vremena da skuje nekoliko him- ni, dri propovedi pticama, ili ini bilo koju od onih stvari tako priraslih srcu gospoice Freni Glas. Govo- rim ti sasvim ozbiljno, doavola. Kako to ne moe da vidi? Da je Bog eleo nekog sa osvajakom linou kakva je bila svetoga Franje, da mu on oba- vi posao iz Svetog pisma, on bi

njega i odabrao. U to moe biti sigurna. Umesto toga, odabrao je najboljeg, najpametnijeg, najdraeg, najmanje sen- timentalnog i najsamosvojnijeg uitelja koga je mogao odabrati. A kada to nisi u stanju da sagleda, kunem ti se, onda si promaila itav smisao Molit- ve Isusu. Molitva Isusu ima jedan, i samo jedan cilj: da osobu koja je izgovara uini svesnom Hri- sta, a ne da stvori jedno ugodno mesto, svetije od tebe, na kome e sresti neku lepljivu, boanski divnu linost, koja e te primiti u zagrlja, osloboditi te svih tvojih dunosti i uiniti da sav tvoj gnusni Weltschmerzen i profesor Tuper odu da se nikad ne vrate. I, boe moj, ako si dovoljno pametna da vidi - a jesi pametna - pa ipak to ini, onda ti zloupotrebljava molitvu, izgovara je zato da bi traila svet pun lutaka i svetaca, u kome nee biti profe- sora Tuperovog tipa. On najednom sede, izbi na- pred, sa tako rei gimnastiarskom hitrinom, da bi pogledao Freni. Njegova koulja je, da upotrebimo jedan porodini izraz, bila sva izguvana od znoja. Da je Isus eleo da molitva slui... Zui prekide reenicu. Piljio je u Freni koja je lea- la potrbuke na kauu, lica zagnjurenog u jastuk, i uo, verovatno prvi put, njeno prigueno muno jecanje. U trenutku, on poblede - poblede od brige za njeno stanje i, verovatno, zbog toga to je atmo- sfera poraza najednom ispunila sobu svojim primet- no munim vonjem. U njegovom bledilu, meutim, belo je bila osnovna boja - to jest, nimalo pome- ana sa zelenim i utim primesama krivice ili po- kajnike potitenosti. Krv se povukla iz njegovog lica kao kod nekog deaka koji do ludila oboava ivotinje, sve ivotinje, i koji tek to je ugledao iz- raz na licu svoje najdrae, veoma mile sestrice kada je

otvorila kutiju s roendanskim poklonom - tek uhvaenom mladom kobrom, sa crvenom vrpcom neveto vezanom na manicu oko njenog vrata. Piljio je u Freni itav minut, a onda stao na noge, sa njemu nesvojstvenim, nespretnim pokretom iz- gubljene ravnotee. Polako je priao majinom pisa- em stolu, na drugom kraju sobe. A bilo je sasvim jasno, kada je do njega doao, da nije imao pojma zato mu je uopte prilazio. Izgledalo je kao da su mu stvari na stolu nepoznate - upija sa ispunjenim slovima o, pepeljara sa dopuenom cigarom - te se okrete i ponovo pogleda Freni. Njeno jecanje bi- lo je donekle popustilo, ili je bar tako izgledalo, ali je zato njeno telo bilo u onom istom alosnom, pro- strtom poloaju, lica zarivenog u jastuk. Jedna nje- na ruka bila je savijena, zarobljena pod njom, na na- in koji je zacelo bio vrlo neugodan, ako ne i bolan. Zui pogleda u stranu a onda, ne ba lien hrabrosti, ponovo pogleda u nju. Kratkim pokretom odstranio je znoj sa ela, vratio ruku u stranji dep na panta- lonama, da bi je obrisao, i onda rekao: ao mi je, Freni. Stvarno mi je ao. Ali ovo formalno izvinje- nje samo iznova izazva, pojaa njene jecaje. Netre- mice je gledao u nju, petnaestak ili dvadesetak se- kundi. A onda izae kroz hodnik, zatvorivi vrata za sobom. miris svee boje oseao se sada na samom izlazu iz dnevne sobe. Sam hodnik jo nije bio oma- lan, ali je sav parket du prolaza bio prekriven no- vinama, i Zuijev prvi korak - neodluan, skoro za- nesen - ostavi na sportskoj stranici otisak gumene pete, ba preko fotografije Stena Mjuala koji u rukama dri jednu potonu pastrmku dugu tridese- tak santimetara. Pri petom ili estom koraku, on je- dva izbee da se ne sudari sa majkom koja je u tom trenutku izlazila iz svoje

sobe. Mislila sam da si iz- aao! ree ona. Nosila je dva oprana i ispeglana pa- muna krevetska arava. Uinilo mi se da sam u- la ulazna... Ona prekinu reenicu da bi prouila op- ti Zuijev izgled. ta je sad to? Znoji se? upita. Ne saekavi odgovor, ona uze Zuija za ruku i pove- de ga - tako rei povue, kao da nije bio tei od metle - na dnevnu svetlost koja je prodirala iz njene tek omalane spavae sobe. Ti se ba znoji. Ton njenog glasa nije mogao izraavati vie uenja i prekora da je videla kako iz njegovih pora izbija sirova nafta. ta si to, zaboga, radio? Malopre si iziao iz kade? ta si to radio? Sklanjaj se, debela moja, ve sam zadocnio, re- e Zui. Jedna komoda u filadelfijskom stilu bila je dovuena u hodnik, te je sada, pored gospoe Glas, stajala Zuiju na putu. Ko je dovukao to udovite ovamo? upita on, buljei u komodu. Zato se tako znoji? elela je da sazna go- spoa Glas, piljei najpre u koulju, a zatim u nje- ga. Jesi li razgovarao sa Freni? Odakle izlazi u ovom trenutku? Iz dnevne sobe? Da, tako je, iz dnevne sobe. I kad bih, kojim sluajem, bio ti, ja bih askom zavirio tamo. Ona plae. Ili sam je bar ostavio kako plae. On potap- a majku po ramenu. Hajde sad. Ozbiljno ti kaem. Sklanjaj se sa... Plae? Opet? Zato? ta se desilo? Gospode boe, otkud ja znam - sklonio sam joj njene knjiice o Vini Puu. Hajde, Besi, sklanjaj se, molim te. U stranoj sam urbi. Jo uvek piljei u njega, gospoa Glas ga pusti da proe. A onda, skoro u istom trenu, ona krete u dnevnu sobu, tako hitrim korakom da je jedva uspela da preko ramena izusti: Promeni tu koulju, mladi- u. Zui niim ne pokaza da je to uo. Na kraju hodni- ka,

on ue u spavau sobu u kojoj je svojevremeno spavao zajedno sa svojom braom blizancima, a koja je sada, 1955., pripadala samo njemu. Ali u sobi je ostao ne vie od dva minuta. Kada je izaao, na sebi je imao istu onu znojavu koulju. Meutim, u njego- voj pojavi se primeivala jedna mala, ali vrlo primetna promena. Bio je uzeo cigaru, i pripalio je. I, bog bi znao iz kog razloga, oko glave je vezao belu marami- cu, verovatno da bi se zatitio od kie, grada ili sum- pora. On proe pravo kroz hodnik i ue u sobu koja je pripadala dvojici njegove starije brae. Ovo je bilo prvi put posle skoro sedam godina kako je Zui, da se izrazimo ovim ve davno skro- jenim izrazom, kroio nogom u nekadanju Si- morovu i Badijevu sobu. Ovde izuzimamo jedan ni pomena vredan dogaaj od pre dve godine, ka- da je sistematski pretraio itav stan da bi prona- ao jednu zaturenu ili ukradenu futrolu za teni- ski reket. Zatvorio je vrata za sobom to je paljivije mo- gao, s izrazom na licu koji je govorio da ne odo- brava odsustvo kljua u bravi. Jenom u sobi, on jedva i pogleda oko sebe. Umesto toga, okrenu se i zamiljeno se zagleda u veliki karton, nekada beo kao sneg, koji je bio prikucan za unutranju stranu vrata. Bio je to mamutski primerak karto- na, dug i irok skoro kao sama vrata. Moglo se poverovati da su njegova belina, glatkoa i irina u svoje vreme skoro vapile za tuem i blok slovima. Ako je tako, nisu uzalud. Svaki santimetar vidlji- ve povrine bio je ukraen sa etiri kolone citata, donekle izvanrednog izgleda, izvaenih iz razno- raznih knjiga svetske knjievnosti. Rukopis je bio siuan, ali ispisan blistavo crnim slovima i savre- no itljiv, premda tu i tamo pomalo zanesenjaki i bez ikakvih

mrlja i brisanja. Rad je bio obavljen sa istom predanou ak i pri kraju kartona, blizu samog praga, gde su dva prepisivaa oito morala leati na stomaku, i to na smenu. Nije bio ui- njen nikakav pokuaj da se citati ili pisci klasiraju u bilo kakve kategorije ili grupe, tako da je itanje citata odozgo nadole, kolonu po kolonu, bilo pomalo kao da se ovek kree kroz nekakav centar za pomo u poplavljenom podruju, u kome je Paskal, na primer, sasvim edno bio smeten u isti krevet sa Emili Dikinson, dok su, da tako kaemo, etkice za zube arla Bodlera i Tome Kempinskog visile jedna pored druge. Zui, stojei na dovoljnoj razdaljini, proita prvi citat na vrhu kolone ispisane sleva, a zatim nasta- vi da ita nadole. Sudei po njegovom izrazu, ili po odsustvu izraza, on kao da je ubijao vreme na ne- kom staninom peronu, itajui plakat koja prepo- ruuje proizvode dr ola za osetljive noge.

Ti ima pravo da radi, ali samo za Ijubav samog ra da. Nema pravo na plodove rada. elja za plodovima rada ne sme nikada biti uzrok tvom radu. Ali nemoj dopustiti ni da te obuzme lenjost. Ispunjavaj svaku svoju delatnost sa srcem usmerenim ka Vrhovnom Gospodu. Odreci se privrenosti plodovima. Ne menjaj ud svoju (podvukao jedan od krasnopisaca) ni u uspehu ni u porazu, jer joga podrazumeva ba ovu ravnomernost udi. Delo obavljeno s brigom o njegovom ishodu mnogo je nie od dela obavljenog bez takve brige, u smirenosti samopredavanja. Trai pribeite u spoznaji Brahmana. Jadni su oni koji delaju sebino ishoda radi. -

Bhagavad Gita

Volelo je da se desi. Marko Aurelije

O puu popni se uz planinu Fudi, ali polako, polako! Isa to se bogova tie, ima nekih koji odriu i samo postojanje Vrhovnog Boanstva; drugi kau da ono postoji, ali da je nepokretno, lieno interesovanja i moi bilo kakvog predskazivanja. Trei, pak, pripisuju mu postojanje i mo predskazivanja, ali samo za velike i nebeske stvari, a nizata to je ovozemaljsko. etvrti priznaju njegovu mo predskazivanja i na zemlji i na nebesima, ali samo uopte, a ne u odnosu na svakog pojedinca. Peti, kojima su pripadaii Ulis i Sokrat, su oni koji viu: Ja se ne kreem bez Tvoga znanja! Epiktet

Ljubavno interesovanje i vrhunac doi e kada jedan ovek i jedna ena, oboje jedno drugom stranci, budu poeli da razgovaraju u vozu koji ide na istok. Dobro ree gospoa Krut, poto je to bila ona, kako vam se dopao Kanjon? Kakva rupaga, ree njen pratilac. Kako se vi smeno izraavate! odgovori gospoa Krut. A sad mi neto odsvirajte. Ring Lardner (Kako pisad prie)

Bog ui srce, ne pomou ideja, ve patnjama i protivrenostima. De Kosad Papa! ciknu Kiti, stavivi mu ruku na usta. Dobro, neu... ree on. Vrlo, vrlo mi je drago... O, kakva sam ja budala... zagrli Kiti, poljubi je u obraze, u ruku, pa po- novo u obraze, i zatim naini krst preko njene glave. A Levina, kad vide kako Kiti lagano i neno poljubi njegovu miiavu ruku, obuze novo oseanje ljubavi prema ovom oveku, koje mu je do tada bilo skoro nepoznato. Ana Karenjina

Gospodaru, mi treba da uimo narod kako ini zlo kada oboava slike i ivopise u hramu. Ramakrina: Eto kakvi ste vi Kalkuani: hoete da uite i drite propovedi. Hoete da dajete milione kad ste i sami prosja... Mislite li vi da Bog ne zna kako ga oboavaju u siikama i ivopisima? Ako jedan vernik poini greku, ne mislite li vi da e Bog znati njegove namere? Jevanelje ri Ramakrine

Zar neete da nam se pridruite? upitao me jedan poznanik, kada me je posle ponoi video samog u kafani koja je bila tako rei prazna. Ne, neu, odgovorio sam mu. Kafka

Srea od druenja sa svetom. -

Kafka

Molitve svetog Franje Salekog: Da, Oe! Da, i uvek da! Zui-Gan obraao se svakoga dana sebi: Uitelju! Zatim je odgovarao sebi: Da, potovani. A onda je dodavao: Otrezni se. I ponovo je odgovarao: Da, potovani. A posle toga, produavao je, ne dozvoli da te prevare drugi. Da, potovani; da, potovani, odgovarao je on. Mu-Mon-Kvan Rukopis na kartonu bio je tako sitan da se ovaj poslednji cjtat nalazio u samom vrhu donje peti- ne kolone, te je Zui mogao da nastavi sa itanjem daljih pet minuta ili vie, ostajui uvek u istoj ko- loni, bez potrebe da une. Ali nije se na to odlu- io. On se polako okrete, prie i see za pisai sto svog brata Simora - izvukavi malu stolicu kao da tako neto obavlja svakog dana. Stavio je cigaru na ivicu stola, s desne strane, postavivi za- paljeni vrh da viri preko nje, nagnuo se napred, oslonivi se na Iaktove, i pokrio lice rukama. Iza njega, s leve strane, nalazila su se dva pro- zora sa zavesama i dopola sputenim alonima, koji su gledali na jedno dvorite - nimalo slikovi- tu dolinu od cigala i betona, kroz koju su preko celoga dana prolazile natmurene istaice i bakal- ski momci. Sama prostorija mogla se nazvati treom spavaom sobom za domae u stanu, te je, prema manje-vie tradicionalnim standardima menheten- skih stambenih zgrada, bila i mrana i mala. Dva najstarija deaka Glasovih, Simor i Badi, uli su u nju 1929., kada je prvom bilo dvanaest a

drugom deset godina, da bi je napustili u svojoj dvadeset treoj, odnosno dvadeset i prvoj godini. Vei deo nametaja pripadao je jednoj kompletnoj sobi od javorovine: dva kreveta, jedan noni stoi, dva kolska pisaa stoia o koja su udarala kolena, dva ifonjera, dve polufotelje. Tri orijentalna ili- ma domae proizvodnje, krajnje pohabana, prekri- vala su pod. Ostalo su, sa malim preterivanjem, bile knjige. Knjige tu stavljene da bi se itale, knjige ostavljene za sva vremena, knjige s kojima se nije znalo ta da se radi... Ali knjige i knjige. Visoki rafovi zauzimali su tri zida u sobi, ispunjeni i prepunjeni. Preostale knjige bile su u gomilama poreane po podu. Ostavljeno je malo mesta za kretanje, i nimalo za koraanje. Stranac sa izve- snim smislom za opisnu salonsku prozu mogao bi prokomentarisati da je soba, na prvi pogled, iz- gledala kao da su u njoj svojevremeno stanovala dva vrlo zaposlena dvanaestogodinja advokata ili istraivaa. Ukoliko neko ne bi pomno pregledao izloeni materijal za itanje, bilo je vrlo malo, a moda nimalo, pouzdanih pokazatelja da su bivi stanovnici, i jedan i drugi, dostigli uzrast za gla sanje u okviru prevashodno dejih dimenzija ove sobe. Za celu istinu, bio je tu i telefon - onaj ko- ji je predstavljao predmet smutnji izmeu Badija i njegove majke - na Badijevom pisaem stolu. A bilo je i nekoliko izgoretina od cigareta na oba stola. Ali ostali, naglaeniji znaci odraslog uzrasta - kutijice od dugmadi za manete, slike, sve one mogue stvari i stvarice koje najzad dospevaju na komodu - bile su uklonjene iz sobe, 1940., kada su se dva mladia osamostalila i uzela poseban stan. S licem u akama i maramicom vezanom oko glave, koja mu je spala nisko na elo, Zui je se- deo za Simorovim starim stolom, nepokretan, ali budan, dobrih

dvadesetak minuta. A onda, skoro u jednom mahu, on ukloni podboene ruke s lica, uze cigaru, stavi je u usta, otvori gornju levu fio- ku na stolu, i izvadi sveanj debeo dvadesetak san- timetara, u kome kao da su se nalazili - a i jesu - kartoni za koulje. Stavio je sveanj na sto i po- eo da okree kartone, po dva i tri odjednom. Ru- ka mu zastade samo jednom, i to tek za trenutak. Karton nad kojim je zastao bio je ispisan 1938. godine. Rukopis, plavom olovkom, pripadao je nje- govom bratu Simoru. Moj dvadeset prvi roendan. Pokloni, pokloni, pokloni. Zui i mala su, kao i obino, svoje kupovine obavili na donjem Brodveju. Dali su mi priline koliine svrbeeg praka i kutijicu sa tri smrdljive bombice. Treba da bacim bombice u liftu na Kolumbiji ili na nekom mestu gde je velika guva, im mi se za to ukae pogodna prilika. Nekoliko varijetetskih taaka veeras, za moju zabavu. Les i Besi su izveli nekoliko pokreta divne igre na pesku koji je Bu-Bu donela iz vaze u predsoblju. Kada su zavrili, B. i Bu-Bu su ih podraavali na vrlo smean nain. Mala je pevala Abdul Abulbul Amir. Z. je izveo uveni izlazak Vila Mahonija, emu ga je nauio Les, ali je tresnuo o policu s knjigama i bio besan. Blizanci su izveli staru imitaciju Baka i Bablza, koju smo ranije izvodili ja i B. Ali su je izveli savreno. Bili su izvanredni. Usred izvoenja ove take, vratar je pozvao preko kunog telefona i upitao da li to tamo gore neko igra. Ne- ki gospodin Selidmen na etvrtom spratu... Ovde Zui prekide itanje. Uze sveanj kartona i dvaput ga snano i zvuno poravna na povrini stola, kao to bi ovek poravnao pil karata, a zatim ga ubaci natrag u gornju fioku i zatvori je.

Ponovo se nagnuo napred, podboivi se laktovi- ma i zagnjurivi lice u ake. Ovoga puta sedeo je ne miui se skoro pola asa. Kada se pokrenuo, izgledalo je kao da su mu bile prikaene lutkarske vrpce koje je neko naglo trgnuo. inilo se kao da mu je dato tek toliko vremena da ponovo uzme cigaru, pre nego to ga je novi trzaj nevidljivih vrpci preneo na drugu stolicu, za drugim stolom u sobi - Badijevim stolom - na kome se na- lazio telefon. U ovom novom poloaju na stolici, najpre je iz- vukao krajeve koulje iz pantalona. Otkopao je svu dugmad na koulji, kao da ga je put od tri nainje- na koraka doveo u neki udni tropski kraj. Zatim je izvadio cigaru iz usta, ali samo da bi je prebacio iz desne ruke u levu. Desnom rukom je skinuo mara- micu s glave i stavio je pored telefona, u, kako se moglo shvatiti, spreman poloaj. Onda je, bez ikakvog primetnog oklevanja, uzeo slualicu i okre- nuo jedan lokalni broj. Jedan zaista lokalni broj. Po- to je zavrio sa odabiranjem broja, uzeo je maramicu sa stola i stavio je preko mikrofona, sasvim labavo i donekle visoko. Uvukao je duboko vazduh, i ekao. Mogao je da pripali cigaru, koja se bila uga- sila, ali to nije uinio. Nekih minut i po ranije, Freni je, etvrti put u toku etvrt sata, drhtavim glasom odbila ponudu svoje majke da joj donese iniju izvrsne, vrue pilee orbe. Ovu poslednju ponudu gospoa Glas je uinila stojei - u stvari, nalazila se na vratima dnevne sobe, idui prema kuhinji, s izgledom nat- murenog optimizma na licu. Meutim, ponovljeno drhtanje u Freninom glasu nateralo je da se sme- sta vrati i sedne. Naravno, stolica gospoe Glas se nalazila blizu Freni, odakle je mogla budno da motri na nju. Pre petnaestak

minuta, kad se Freni oseala dovoljno dobro da bi mogla da sedi i pogledom potrai oko sebe svoj ealj, gospoa Glas je prenela stolicu koja se nalazila pored njenog pisaeg stola i stavi- la je uz sam stoi za kafu. To je bilo izvrsno me- sto s kog je mogla da posmatra Freni, a prualo je i tu prednost to je posmatrau bila nadomak ruke pepeljara na mermernoj ploi stola. Kad je ponovo sela, gospoa Glas uzdahnu, kao to je uvek uzdisala, u svakoj prilici kad bi neko odbio da pojede pileu orbu. Meutim, ona je to- liko godina, da tako kaemo, krstarila u patrolnom amcu kroz probavne kanale svoje dece, da ovaj uzdah ni u kom sluaju nije bio znak poraza, jer ona gotovo odmah ree: Ne vidim kako misli da povrati snagu ako nita hranljivo ne unese u or- ganizam. Meni je ao, ali ja ne vidim. Uzela si tano... Mama...molim te, prestani. Dvadeset puta sam ti rekla. Hoe li, molim te, prestati da mi pomi- nje pileu orbu? Od toga mi se toliko gadi da... Freni uuta, oslukujui. Da li je to na telefon? ree. Gospoa Glas je ve ustala sa stolice. Usne su joj bile malo stisnute. Zvonjenje telefona, bilo kog telefona, bilo gde, uvek, bez razlike, izazivalo je stezanje usana gospoe Glas. Odmah se vraam, ree ona i izae iz sobe. Zveketala je jo vie nego obino, kao da se u depu njenog kimona otvorila i prosula kutija ra- znih eksera za domainstvo. Bila je odsutna oko pet minuta. Kad se vratila, lice joj je imalo neki poseban izraz za koji je nje- na najstarija erka Bu-Bu jednom rekla da moe znaiti samo dve stvari: ili da je upravo razgova- rala telefonom sa nekim od svojih sinova, ili da je saznala, iz sigurnih izvora, da e itavih nedelju dana creva svih ljudskih bia na svetu

raditi izvan- redno tano, po svim pravilima higijene. Badi je na telefonu, objavi ona pri ulasku u sobu. Iz navike stare nekoliko godina, potiskivala je svaki, ma i najmanji znak radosti koji bi mogao da se poja- vi u njenom glasu. Freni oigledno nije bila oduevljena to uje ovu vest. U stvari, izgledala je nervozno. Odakle telefonira? upita. Nisam ga ni pitala. Po glasu bih rekla da ima nazeb. Gospoa Glas nije sela. Lebdela je iznad Freni. Hajde, pouri, gospoice. On eli s tobom da razgovara. Je li on to rekao? Naravno da je rekao! Hajde, pouri... Obuj pa- pue. Freni se izvue iz ruiastih arava i svetlopla- vog pleda. Bleda i oigledno veoma slaba, sede na ivicu kaua, gledajui majku. Vrhovima stopala tra- ila je papue naokolo. A ta si ti rekla njemu? upita ona nervozno. Budi ljubazna, gospoice, i molim te idi na te- lefon, ree gospoa Glas, izvlaei se. Pa pouri malo, za ime sveta. Pretpostavljam da si mu rekla kako sam na sa- mrti ili tako neto, ree Freni. Gospoa Glas ne odgovori. Freni ustade s kaua, ne pokazujui sla- bost osobe koja se oporavlja posle operacije, ve samo bojaljivost i opreznost, kao da oekuje, ili se ak moda nada, da e osetiti malu vrtoglavicu. Neto sigurnijim pokretom, ona uvue stopala u papue i pojavi se iza stoia za kafu, ozbiljna iz- gleda, odvezujui i ponovo vezujui pojas na ku- noj haljini. Pre otprilike godinu dana, u jednom delu pisma koje je uputila svom bratu Badiju, i u kome je neosnovano saaljevala sebe, ona mu je svoju figuru opisala kao skroz-naskroz ameriku. Dok ju je posmatrala, gospoa Glas, koja je bila dobar sudija kad

su u pitanju izgled ili hod mla- dih devojaka, umesto osmeha jo jednom stisnu malo usne. Meutim, onog trenutka kada je Freni bila van domaaja njenog pogleda, ona obrati panju na kau. Po njenom pogledu se jasno videlo da ne- ma mnogo stvari na svetu koje joj se do te mere ne sviaju kao to je kau, dobar kau s perjanim duekom, napravljen za spavanje. Ona ga zaobie, doe do one njegove strane koja se naslanjala na stoi za kafu i poe terapijski da udara po svim jastucima koji su joj bili na dohvatu. Prolazei kroz hodnik, Freni se nije ni osvrnu- la na telefon koji se tu nalazio. Oigledno je vie volela da se proeta malo dalje, do spavae sobe svojih roditelja, gde se nalazio popularniji telefon u stanu. Mada u njenom hodu nije bilo nieg po- sebnog - niti je vukla noge, niti je ila suvie br- zo - ipak se u njenim pokretima primeivao neki udan preobraaj. Svakim korakom izgledala je sve mlaa. Moda je duina hodnika, zatim olakanje koje dolazi posle plaa, pa zvonjenje telefona, mi- ris svee boje, novine koje su utale pod nogama - moda je sve to zajedno za nju bilo isto to i no- va kolica za lutku. U svakom sluaju, kad je dola do vrata spavae sobe svojih roditelja, izgledalo je kao da se njena lepo krojena svilena domaa halji- na sa izvezenim cvetiima - simbol, moda, svega to je ik i fatale u vezi sa spavanjem - pretvori- la u mali deji vuneni mantil za kupanje. U spavaoj sobi gospodina i gospoe Glas ose- ao se jak miris svee obojenih zidova. Nametaj je bio skupljen na sredini sobe i prekriven platni- ma - platnima starim, umrljanim od boje organ- skog izgleda. Kreveti su takoe bili povueni dalje od zida, ali njih je gospoa Glas lino prekrila pamunim pokrivaima. Telefon se sada nalazio

na jastuku, u krevetu gospodina Glasa. I sama go- spoa Glas je vie volela ovaj telefon od onog u hodniku, koji je nekako bio manje intiman. Slua- lica je bila dignuta s telefona, stavljena na krevet i spremna za Freni. Izgledalo je da i ona, kao i ljudska bia, zavisi od nekog priznanja o svom postojanju. Da bi dola do nje, da bi je izbavila, Freni je morala da drlja nogama kroz mnotvo novina na podu i da zaobie jednu praznu kofu za boju. Kad je stigla do nje, Freni nije uzela slu- alicu, ve je samo sela na krevet, pogledala je, i zabacila kosu unazad. Noni stoi, koji je obino stajao pored kreveta, bio je pomeren, ali ne suvie daleko, tako da je mogla da ga dohvati ne diui se. Proturila je ruku pod izuzetno zaprljano platno kojim je bio pokriven. Traila je rukom tamo-amo dok nije nala ono to je elela - porcelansku ku- tiju za cigarete i kutiju ibica u bakarnom stalku. Ona pripali cigaretu i ponovo upravi dug i veoma zabrinut pogled na telefon. Na ovom mestu valja rei da su sva njena braa, sem pokojnog Simora, imala na telefonu preterano zvune, da ne kaemo jake glasove. Sasvim je mogue da je Freni tog tre- nutka oklevala zato to nije mogla da podnese preko telefona ba tu boju glasa nijednog od svo- je brae, bez obzira ta su imali da kau. Ipak, ona nervozno povue dim iz cigarete i hrabro podie slualicu. Halo, Badi? ree. Halo, mila. Kako si - jesi li dobro? Vrlo dobro. A ti? Glas ti zvui kao da ima ki javicu. A onda, poto nije odmah odgovorio, Fre- ni dodade: Nadam se da ti je Besi itav sat dava- la potrebna obavetenja. Pa - onako. I da i ne. Zna ve. Jesi li dobro, mila? Odlino. Ali, tvoj glas je nekako udan. Ili si strano nazebao, ili je veza strana. Gde si ti?

Gde sam? Sasvim sam u svom elementu, Flop- si. IU sam u jednoj kuici na drumu u kojoj ive duhovi. To nije vano. Nego, kai mi neto. Freni nervozno prekrsti noge. Ne znam tano o emu bi voleo da ti priam, ree. A ta ti je sve Besi rekla? Onda je nastala pauza veoma karakteristina za Badija. To je bila ona vrsta utanja - tek do izve- sne mere zasiena stareinstvom - koja je esto stavljala na probu strpljenje i Frenino i virtuozovo na drugom kraju ice dok su bili deca. Pa, mila, ne znam ba sasvim tano ta mi je sve rekla. Nakon odreene granice, pomalo je svire- po i dalje sluati Besi preko telefona. uo sam neto o dijeti sa sendviima sa sirom, u to ne sum- nja. I, naravno, o Hodoasnikovim knjigama. Po- sle toga, mislim da sam seo, drao slualicu na uvetu, ali nisam ba sluao. Zna ve. Oh, ree Freni. Ona prebaci cigaretu u ruku kojom je drala slualicu, a osloboenu ponovo zavue pod platneni pokriva preko nonog stoi- a, nae malu pepeljaru od keramike i stavi je na krevet pored sebe. Neto ti je udan glas, ree. Da li si nazebao, ili je neto drugo? Divno se oseam, mila. Sedim ovde, priam s tobom i divno se oseam. Srean sam to ti ujem glas. Ne mogu da iskaem koliko se radujem. Freni jo jednom zabaci rukom kosu. Nita nije rekla. Flopsi? Nema li nita da mi kae, neto to je Besi moda propustila? Da li si uopte raspolo- ena za razgovor? Vrhovima prstiju, Freni neznatno promeni po- loaj male pepeljare pored sebe, na krevetu. Pa, pomalo sam

umorna od razgovora. Da budem iskre- na, Zui je celog jutra bio kod mene, ree. Zui? Kako je on? Kako je on? On je odlino. On je ak u punoj formi. Lepo bih mogla da ga ubijem, to je sve. Da ga ubije? Zato? Zato, mila moja? Zato bi ubila naeg Zuija? Zato? Zato to bih jednostavno bila u stanju da to uradim, to je sve! On sve unitava. Nikad u svom ivotu nisam srela nikoga ko do te mere sve unitava kao on! A to je tako nepotrebno! Na- jednom pone strano da napada Molitvu Isusu - koja mene sluajno interesuje - i natera oveka da se osea kao neka neurotina budala samo zato to ga to zanima. A posle dva minuta sa zanosom pria kako je Isus jedina osoba na svetu prema kojoj je ikad oseao potovanje - tako izvanredan duh i tome slino. Eto koliko je on nastran. Hou da kaem, vrti se stalno naokolo, pravei nekakve uasne krugove. Priaj mi o tome. Priaj o tim uasnim krugo- vima. Tu Freni napravi greku, jer joj se oteo uzdah nestrpljenja - ba je bila uvukla dim od cigarete. Ona se nakalja. Da priam o tome! Pa za to bi mi bio potreban ceo dan! Stavila je ruku na grlo i ekala da joj se proisti glas. On je pravo udovite, ree. To ti je on! Ne ba udovite, ve... ne znam. Tako je gorak kad govori o bilo emu. Gorak je kad je u pitanju religija. Gorak je kad govori o tebi i Simoru - neprestano govori ste vas dvojica napravili aavce od nas. Ja ne znam. On samo skre s jednog... Zato aavce? Znam da on to misli. Ili veruje da misli. Ali, da li je rekao zato? ta on podrazumeva pod aavcima? Kai mila.

Na ovom mestu, Freni se lupi rukom po elu, krajnje oajna zbog naivnosti ovog pitanja. Ovo ve- rovatno nije uinila jo od pre pet ili est godina ka- da je, vraajui se kui autobusom na Leksington aveniji, i to poto je bila ve na polovini puta, prime- tila da je izgubila maramu u bioskopu. ta on podrazumeva pod aavcima? ree. On za svaku stvar ima oko etrdeset tumaenja! Ako ti se ini da sam malo rastrojena, to je zbog toga. as ka- e - kao na primer sino - da smo aavi zato to smo vaspitani tako da imamo samo jedan sistem na- ela. Posle deset minuta kae kako je on aav zato to nikad ne poeli da s nekim izae da neto popi- je. Jedini put... Nikad ne poeli, ta? Da s nekim izae da neto popije. Sino je mo- rao da izae da bi se naao u gradu s tim piscem za televiziju, u Grini Vilidu, i ta ti ja znam. Eto, tako je poelo. On kae da su jedini ljudi s koji- ma bi stvarno voleo da se nae da negde zajedno popiju neto, ili svi mrtvi, ili do njih ne moe da se doe. On kae kako ak ne eli ni da rua bilo s kim, ukoliko nema ozbiljne razloge da veruje kako e to biti lino Isus, Buda, Hui-Neng, ankaraar- ja, ili neko njima slian. Zna ti njega. Freni naglo ugasi cigaretu u maloj pepeljari - ali nekako ne- spretno, zato to joj druga ruka nije bila slobodna da pridri pepeljaru. Zna ta mi je jo rekao? Zna u ta mi se jo zaklinjao? Sino mi je priao kako je jednom, kad mu je bilo osam godina, pio dinderejl u kuhinji sa Isusom. Slua li? Sluam... sluam, mila. Kae kako je - tano ti ponavljam njegove rei - kae kako je sedeo u kuhinji za stolom, sasvim sam, pio dinderejl, grickao slane tapie i itao Dombija i sina, kad je iznenada Isus seo na drugu stolicu i pitao

moe li da dobije jednu malu au dinderejla. Zamisli, malu au - tano je tako re- kao. Vidi, on pria takve stvari, a ipak veruje da je savreno pozvan da meni deli tolike savete i dri mi pridike! To je ono to me dovodi do ludila! Bu- kvalno mi je dolo da povratim! Kaem ti! Kao da se nalazim u duevnoj bolnici, pa se neki bolesnik preobue u lefeara, doe i pone da ti pipa puls ili tako neto... To je zbilja uasno. On pria i pria i pria. Ako ne pria, onda pui svoje smrdljive ci- gare po celoj kui. Toliko mi je ve muka od tog mirisa dima od cigara, da bih lepo legla na zemlju i umrla. Cigare su balast, mila moja. Pravi balast. Kad on ne bi imao cigaru da se za nju dri, noge bi mu se odvojile od zemlje. Nikada vie ne bismo videli naeg Zuija. Bilo je nekoliko iskusnih akrobata na reima u porodici Glasovih, ali moda je samo Zui imao tu sposobnost za koordinaciju potrebnu da se preko telefona prenese zdrava i itava ova poslednja, mala primedba. Ovo je bar sugestija koju bi predloio pisac. A to se Freni tie, moda je i ona to ose- tila. U svakom sluaju, ona je najednom znala da razgovara sa Zuijem. Polako je ustala s ivice kreveta. Dobro, Zui, rekla je. U redu. Posle kratkog utanja, ula je: Molim? Rekla sam: u redu, Zui. Zui? ta je sad to?... Freni? Jesi li ti? Ja sam. A sad, molim te, prestani. Znam da si to ti. ta to govori, mila, za ime sveta? ta je to? Ko je taj Zui? Zui G/as, ree Freni. A sad, molim te, presta- ni. Nisi uopte duhovit. Ve sam ionako na samoj ivici da se

ponovo oseam upola... Gras, kae? Zui Gras? Je to onaj Norveanin? Jedan krupan, plav, atlet... U redu, Zui. Sad, molim te, dosta. ta je mnogo, mnogo je. Nisi duhovit... Ako te interesuje, ja se oseam apsolutno grozno. Zato, ako ima neto posebno da mi kae, molim te pouri, reci mi, i ostavi me na miru. Ove poslednje rei izgovorila je veoma udnim glasom, kao da nije ba sasvim na- meravala da ih tako naglasi. Na drugom kraju ice nastade neka neobina ti- ina. Neobina je bila i Frenina reakcija na tu tiinu. Bila je uznemirena njom. Ona ponovo sede na ivicu oevog kreveta. Neu ti lupiti slualicu, ili neto, ree. Ali, ja sam... ne znam ni sama... umorna sam, Zui. Da ti otvoreno kaem, iznurena sam. Sluala je. Nije bilo odgovora. Ona prekrsti noge. Ti moe ovako celog dana, ali ja ne mogu. Ja sam ta koja sve prima, a to ba nije mnogo prijatno, zna. Ti misli prijatno, zna. Ti misli da je ceo svet nainjen od gvoa, ili tako neeg. Sluala je. Taman je htela po- novo da progovori, ali zastade, jer je ula neki zvuk kao kad se proiava grlo. Ja ne mislim da je ceo svet nainjen od gvoa, devojice. Izgleda da je ova odvratno jednostavna reeni- ca uznemirila Freni vie nego to bi je uznemirilo utanje, da je potrajalo due. Ona se brzo mai za porcelansku kutiju, uze iz nje cigaretu, ali je ne zapali. Pa, moglo se pomisliti da si mislio, ree. Sluala je. I ekala. Reci mi, da li si me zvao iz nekog posebnog razloga? Hou da kaem, da li si imao neki poseban razlog zbog koga me zove? Nikakav poseban razlog, devojice, nikakav poseban razlog.

Freni je ekala. Zatim se s druge strane opet za- u glas. Mislim da sam te manje ili vie zvao da ti kaem da nastavi sa svojom Molitvom Isusu, ako eli. Hou da kaem, to je tvoja stvar. To je tvoja stvar. To je avolski lepa molitva i nemoj do- zvoliti da ti iko tvrdi suprotno. Znam, ree Freni, i nervoznim pokretom do- hvati kutiju sa ibicama. Ne verujem da sam ikada stvarno pokuavao da te spreim da je ponavlja. Ja bar mislim, da nisam. Ne znam kakav je to pakao u mojoj glavi. Ipak, jedno sigurno znam. Ja nemam nikakvo pro- kleto pravo da govorim smelo kao vidovnjak, kao to sam to radio. Dosta je bilo tih prokletih vidov- njaka u ovoj porodici. Ta mi uloga smeta. Ta me uloga pomalo plai. Freni iskoristi kratki predah koji je usledio da malo ispravi lea, kao da e joj ugodan, ili ugcd- niji poloaj biti svakog trenutka od koristi. Pomalo me plai, ali me ne preneraava. Da razjasnimo to. Ne preneraava me. Zato to ti, devoj- ice, zaboravlja jednu stvar. Kad si prvi put osetila elju, nagon, da izgovori tu molitvu, ti nisi sme- sta poela da tri na sve etiri strane da trai ui- telja. Ti si dola kui. I ne samo da si dola kui, ve si doivela neku vrstu sloma. Zato, ako stvari posmatra onako kako treba, ima pravo samo na duhovne savete nie kategorije koje moemo da ti damo mi koji smo u kui, i niko vie. Najzad, zna i sama da u ovoj suludoj kui nema nikakvih zad- njih namera. Kakvi god da smo, mi nismo dvolini, devojice. Freni iznenada pokua da zapali cigaretu samo jednom rukom. Uspela je da otvori kutiju sa ibi- cama, ali kad je nespretno kresnula palidrvce, ku- tija joj odlete

na pod. Ona se brzo sagnu i podie je, a rasute ibice ostavi da lee na podu. Rei u ti neto, Freni. Ja znam samo jedno. I nemoj da se uznemirava. To nije nita loe. Ali, ako ve eli da vodi religiozan ivot, treba odmah da zna da ti proputa jedan za drugim svaki mogu- i religiozni obred koji se odrava u ovoj kui. ak nema dovoljno zdravog razuma da popije olju blagoslovene pilee orbe - a to je jedina pilea or- ba koju Besi uopte donosi bilo kome u ovoj sulu- doj kui. Zato mi lepo reci, samo mi reci, devojice. ak i ako ode i pretrai ceo svet da nae sebi uitelja - nekog gurua, nekog sveca koji e ti rei da tano ponavlja svoju Molitvu Isusu, kakvu bi korist imala od toga? Kako e, do vraga, pre- poznati pravog sveca kad ga vidi, kad nisi u stanju da primeti ak ni olju blagoslovene pilee orbe kad ti je stave pod nos? Moe li to da mi kae? Freni je sad sedela skoro nenormalno pravo. Ja te samo pitam. Ne elim da te uzrujavam. Da li te uzrujavam? Freni odgovori, ali njen odgovor oigledno nije dopro do njega. Sta? Ne ujem te. Rekla sam: ne. Odakle se javlja? Gde si sa- da? Kog je avola vano gde sam ja? U Pijeru, u Junoj Dakoti, za ime sveta. Sluaj me, Freni - ao mi je, nemoj da se Ijuti. Ali, sluaj me. Hou da ti kaem samo jo jednu ili dve stvari, i onda ne- u vie da te gnjavim, obeavam ti. Nego, uzgred da te pitam, da li si znala da smo Badi i ja letos ili da te gledamo kako igra. Da li si znala da smo te jedne veeri gledali u Vilovnjaku sa zapadnih strana? Jedne veeri kad je bila uasna vruina, mo- gu ti rei. Da Ji si znala da smo bili tamo?

Ovo pitanje kao da je oekivalo odgovor. Freni ustade, zatim odmah ponovo sede. Odgurnula je malo pepeljaru, kao da joj mnogo smeta. Ne, nisam znala, ree. Niko mi nije rekao ni jednu jedinu... Ne, nisam znala. Pa eto, bili smo. Bili smo. I mogu ti rei, de- vojice, da si dobro igrala. A kad ja kaem da je neto dobro, to je dobro. Ti si drala ceo taj cirkus od predstave. ak su i oni kuvani rakovi u publici to zapaali. A sad ujem da si ostavila pozorite za sva vremena. ujem ja stvari, ujem. A seam se i tvojih pria po povratku na kraju sezone. O, kako si me nervirala, Freni! ao mi je, ali je tako. Bila si dola do velikog zaprepaujueg otkrovenja da je glumaka profesija puna kasapa i iftinskih du- a. Koliko se seam, ak si izgledala kao neko ko se grdno sneveselio zato to svi razvonici i vrata- ri nisu geniji. ta je tebi, devojice? Gde ti je pa- met? Ako si ve stekla abnormalno obrazovanje, onda ga upotrebi, primeni ga. Moe da ponavlja Molitvu Isusu od danas pa do sudnjeg dana, ali ako ne shvata da je odricanje u religioznom ivo- tu jedina stvar koja se rauna, ne vidim kako e ikada krenuti i jedan santimetar dalje. Odricanje, devojice, i samo odricanje. Odsustvo svih mogu- ih elja. Ponekad sa svim udnjama. Ako ba ho- e da zna prokletu istinu, sve ovo to sam ti re- kao u vezi sa eljama jeste ono to na prvom mestu ini jednog glumca. Zato me samo tera da ti pri- am stvari koje i sama zna? Jednog trenutka u svom razvoju - u jednoj od svojih prokletih inkar- nacija, ako hoe - ti ne samo da si osetila snanu elju da bude glumica, ve uz to i dobra glumica. I sad si tu gde si. Ne moe tek tako da gazi pre- ko ishoda sopstvenih elja. Uzrok i posledica, de- vojice,

uzrok i posledica. Jedino to ti sada ostaje, jedina religiozna stvar koja ti ostaje, to je da glumi. Glumi za Boga, ako hoe - bude Boja glumica, ako hoe. ta je lepe od toga? Moe bar da po- kua, ako hoe - nema nieg loeg u pofeuaji- ma. Tu nastade krai predah. Ipak, bolje bi bilo da pouri, devojice. Svaki put kad se okrene, prokleti pesak u satu i dalje propada. Ja znam ta ti priam. Moe biti srena ako bude imala vremena i da kine u ovom prokleto neshvatljivom svetu. Na ovom mestu nastade jo jedan krai predah. Mene je ovo svojevremeno brinulo. Ali me vie ne brine toliko. Ako nita drugo, bar sam jo uvek zaljubljen u Jorikovu lobanju. Bar uvek imam dovoljno vremena da ostanem u ljubavi s nje- govom lobanjom. Hteo bih da i ja imam jednu a- snu i prokletu lobanju kad budem umro, devojice. Ja udim za jenom asnom i prokletom lobanjom kao to je Jorikova. A i ti isto, Freni Glas. I ti, i ti... O, Boe, kakva je vajda od prie? Imala si sa- svim istovetno prokleto abnormalno obrazovanje kao i ja, i ako ve dosad nisi naisto s tim kakvu bi lobanju elela posle smrti, i ta treba da uini da bi je stekla - hou da kaem, ako bar do ovog trenutka nisi nauila da glumci moraju i da glume, onda ta imamo da razgovaramo? Freni je sada sedela s dlanom slobodne ruke pritisnutim uz obraz, kao neko koga boli zub. Jo neto. I onda je gotovo. Obeavam. Radi se o ovome. Kada si se vratila kui, poela si da besni i da kune glupost publike. Prokieti smeh kad mu nije mesto' koji je dolazio iz petog reda. I to je tano, tano - bog zna koliko to moe da potiti oveka. Ne kaem da nije tako. Ali to se tebe zaista ne tie. To se tebe ne tie, Freni. Briga jednog umetnika je da cilja na neku vrstu savren- stva, i to po sopstvenim

merilima, a ne tuim. Ti ne- ma prava da misli na te stvari, kunem ti se. U svakom sluaju, ne u bilo kom pravom smislu. Ti ve zna ta hou da kaem? Nastalo je utanje. Oboje su ga odravali bez trun- ke nestrpljenja ili nelagodnosti. Freni je i dalje dr- ala ruku na obrazu kao da je uasno boli zub, ali izraz njenog lica primetno je kazivao da se ni na ta ne ali. Glas s drugog kraja telefona ponovo poe. Se- am se pete emisije na programu Ovo je pametno dete! Zamenjivao sam u nekoliko mahova Voita kad je bio sa onom trupom - sea se one njego- ve trupe? Bilo kako bilo, jedne veeri, pred samu emisiju, poeo sam da pravim lom. Simor mi je re- kao da treba da oistim cipele ba u trenutku kada sam stajao na vratima sa Vejkerom. Bio sam besan. Rekao sam Simoru da je sva publika u studiju kre- tenska, da je spiker kreten, kao i producenti emisi- je, i da ba neu i neu da zbog njih istim cipele. Rekao sam mu da ih oni i inae nee videti sa svo- jih mesta. On mi je kazao da ih ipak oistim. Da ih oistim radi Debele Gospoe. Pojma nisam imao o emu govori, ali na licu mu je bio onaj njegov uveni izraz, i ja sam ih oistio. Nikada mi nije rekao ko je ta Debela Gospoa, ali ja sam zbog nje ipak istio cipele svaki put kada sam imao emisi- ju - tokom svih onih godina dok smo ti i ja bili na programu, ako se samo sea. Ne verujem da sam to propustio vie od dva-tri puta. O, ta uasno jas- na slika Debele Gospoe koja se stvorila u mojoj svesti. Video sam je kako sedi celog dana pred vratima i hvata muve, dok joj radio treti od jutra do mraka. Zamiljao sam da je uasna vruina i da ona ima rak, i - ne znam. U svakom sluaju, me- ni se inilo bogzna kako jasno zato je Simor zahte- vao da mi cipele budu oiene prilikom emisija. To mi se inilo logicno. Freni je stajala. Bila je sklonila dlan sa obraza da bi

obema rukama draia slualicu. I meni je to isto kazao, ree. Jednom prili- kom mi je rekao da budem smena zbog Debele Gospoe. oslobodi jednu ruku i za trenutak je stavi preko temena, a onda je vrati da bi ponovo obema prihvatila slualicu. Nikada je nisam zami- ljala pred vratima, ali je zato imala vrlo,.. zna - vrlo debele noge, pune vena. A sedela je u jednoj uasnoj pletenoj stolici. Osim toga, i moja je imala rak i radio joj je tretao celog bogovetnog dana! I mojoj! Da. Da. Da. \j redu. A sad mi dozvoli da ti ne- to kaem, devojice... Sluas li me? Freni klimtiu glavom, izgledajui krajnje napeto. Nije vano gJe glumac igra. To moe da bude u letnjoj trupi, na radiju, na televiziji, u nekom prokle- tom brodvejskom pozoritu prepunom najotmenije, najuhranjenije 0d sunca najpreplanulije publike koja se da zamisiiti. Ali ja u ti rei jednu stranu tajnu... Slua ti mene? Nee tamo nai nikoga ko nije Simorova Debela Gospoa. Ovde je ukljuen i tvoj profesor Tuper, devojice. 1 gomila njegovih pro- kletih roaka. Hema nikoga, nigde na svetu, ko nije Simorova Debela Gospoa. Zar to nisi znala? Zar ni- si dosad znala ovu prokletu tajnu? I zar ti nije poznato - sluaj gta u ti sad rei - ko je mpravo ta Debela Gospoa?... Je li, devojice? A, devojicc! To ti je sam Hristos. Sam Hristos, devojice. Od radosti, oigledno, Freni nije znala ta bi dru- go nego da stee telefon, i to obema rukama. Bar punih pola minuta nije bilo drugih rei, ni- je se ulo dalje prianje. A onda: Vie ne mogu da govorim, devojice. Zatim se ulo kako je slu- alica sputena. Freni lagano udahnu vazduh u plua, ali je i da- lje

drala slualicu na uhu. Signal da je linija oslo- boena, naravno, odmah je usledio. Freni se inilo kako je izvanredno sluati ovaj signal, kao da je nje- gov zvuk predstavljao najbolju moguu zamenu za prapoetnu tiinu. Meutim, njoj se isto tako ini- lo, kada je prestala da slua zvuk, kao da su sve ma- le i velike mudrosti ovoga sveta najednom postale njena svojina. Poto je spustila slualicu, izgledalo je da takoe zna i ta joj dalje valja initi. Sredila je ibice, cigarete i pepeljaru, povukla zatim pamuni krevetski prekriva sa kreveta na kome je sedela, izula papue, i legla u postelju. Nekoliko minuta pre nego to je zaspala dubokim snom bez snova, ona je samo mirno leala, smeei se tavanici.
D. D. Selinder FRENIIZUI
LOM/Beograd Za izdavaa /oprema Flavio Rigonat
tampa Caligraph / Beograd Izdava

U Beogradu, marta 2001. Porudbine s popustom na tel: 011 / 638-730 1 Beleke u dnu teksta su, sa estetskog gleita, jedno zlo; meutim, bojim se da je na ovom mestu jedna ovakva beleka neophodna. U svemu onome to sledi, samo dvoje najmlae od sedmoro dece ue se i videti neposredno. Ostalo petoro dece, starije, ukljuivae se, meutim, u zaplet i iezavati iz njega vrlo esto, slino mnogobrojnim Bankovim avetima. itaoca e, pre- ma tome, jo na samom poetku moda zanimati da je, 1955, naj- starije od dece iz porodice Glasovih, Simor, bio mrtav ve skoro seam godina. On je izvrio samoubistvo dok je bio na odmoru u Floridi sa svojom enom. Da je ostao iv, on bi 1955. imao tride- set osam godina. Drugo dete po redu, Badi, bio je, kako se to u

univerzitetskim krugovima kae, pisac sa stalnim boravitem na univerzitetu, na jednom enskom koledu, na severu drave Njujork. On je iveo sam, u jednoj kuici koja se nije ni grejala, niti je imaia elektrike, nekih pet stotina metara od jednog pri- lino uvenog skijakog izletita. Tree dete, Bu-Bu, bila je udata