Visoka kola strukovnih studija za menadment u saobraaju Ni

SEMINARSKI RAD

Predmet: Logistika i tehnologija saobraaja

Tema: OBLICI KOOPERACIJE U TRANSPORTU

Mentor: Doc. dr Milorad Opsenica

Student: Wiener Dragana

Br. indeksa: 127-P/09 Ni, 2012.

Sadraj

Uvod ............................................................................................................................... 3 1. 2. 3. 4. 5. Kooperacija eleznikog i drumskog transporta .................................................. 4 Kooperacija renog i ostalih vidova transporta .................................................... 4 Kooperacija pomorskog ikopnenog transporta ..................................................... 5 Kooperacija u transportnom lancu ........................................................................ 5 Oblici tehnoloke kooperacije .............................................................................. 6

Zakljuak ........................................................................................................................ 9 Literatura ...................................................................................................................... 10

Uvod
Cilj razvoja je objedinjavanje prednosti razliitih vidova transporta. To se ogleda u smanjenju trokova distribucije robe. Kooperacija je oblik zajednikog rada i saradnje u transportnim procesima. Prosta kooperacija je da svaki uesnik radi sve operacije neophodne da se napravi proizvod. Sloena kooperacija je da je izvrena podela rada, uesnici se specijalizuju. Ona je prisutna u transportu. Cilj koperacije je racionalniji proces transporta gde se usluge transporta realizuju sa najmanje dva uesnika (transportni lanac). Partneri u kooperaciji su svi vidovi transporta. Za est vidova saobraaja postoji petnaest mogunosti kooperacije. Razvoj transporta zavisi od niza ekonomskih i tehnikih faktora. Prednosti optimizacije transporta uvoenjem mehanizacije i automatizacije ogleda se u: 1. Ekonomskim efektima na U/I radovima 2. Vremenskom efektu 3. Oslobaanjem fizikog rada primenom ukrupljenih tovarnih jedinica-humanizacija 4. Ubrzavanje manipulisanja robom u skladitu.

1. Kooperacija eleznikog i drumskog transporta

eleznica je pogodna za transport na duge relacije dok je drumski transport pogodniji za kratke. Kod eleznice preovladavaju fiksni, dok su kod drumskog varijabilni. Kooperacijom se eliminie konkurencija eleznice i drumskog transporta. Ali tu konkurenciju treba unapreivati u obimu koji daje pozitivne rezultate i spreiti je kad se javi monopol na nekim relacijama u odnosu na ostale transporte. 1. Koperacija u klasinoj tehnologijiprikljuni transport-prelazak sa jednog na drugo prevozno sredstvo vri se promenom transpportnog suda. Bre izvrenje transportnog zadatka se vri zajednikim planiranjem termina prevoza (vremensko planiranje). Vremenskom koncepcijom se skrauje vreme ekanja saobraajnih sredstava. To se ogleda u smanjenju cene prevoza (smanjenjem trokova) i kraem vremenu vezanosti saobraajnih sredstava. Drugi vid kooperacije je organizovanje sabirnog vida transporta (denana roba), gde organizaciju i manipulisanje robom obavljaju pedicije. 2. Kooperacija u tehnologiji integralnog transporta-prevoz robe bez promene transportnog suda. Ostvaruje se samo ako su trokovi dopreme i otpreme robe kamionom do i od stanice zajedno sa trokovima prevoza robe eleznicom manji od trokova prevoza robe direktno kamionom. Ovakav vid kooperacije je HUCKE-PACK (hak-pak) saobraaj. Zahteva pararelan razvoj oba vida transporta. Problem je prilagoenje kamiona profilima eleznice to dovodi do smanjenja tovarnih kapaciteta kamiona. Drugi vid kooperacije je prevoz kontenera, pri emu se pravi razlika u prevozu malih, srednjih i velikih kontenera.

2. Kooperacija renog i ostalih vidova transporta

Reni saobraaj je samo jedan lan transportnog lanca. Funciju prikupljanja i distribucije robe vre drumski i elezniki saobraaj. Samo prevoz masovne robe obezbeuje takav obim transporta koji omoguava realizaciju potrebne gustine saobraaja i ekonomino korienje transportnih sredstava. 1. Kooperacija u klasinoj tehnologiji a) kooperacija renog i eleznikog saobraaja: razvijan u vreme kad se razvoj pristanita oslanjao na postojee mogunosti eleznice, a drumski saobraaj nije uestvovao u dopremno-otpremnom saobraaju. Luka postrojenja eleznice predstavljaju vezu izmeu pretovarnih postrojenja renog saobraaja i celokupne eleznike mree. Preduslov za ovu koperaciju je vremenska i tehnika kooperacija u oblasti manipulacije robom. To zavisi od organizacije rada pristanita. Razlikujemo: 1) svi poslovi u pristanitu objedinjeni-njima rukovodi pristanina organizacija; 2) elezniki saobraaj izdvojen i obavlja ga sama eleznica. Postoje dva tipa: pomou sopstvenih sredstava i osoblja od tarifskog secita do mesta za pretovar u pristanitu i obrnuto i od tarifskog secita do mesta predaje robe sopstvenim saobraajnim sredstvima. b) Kooperacija renog i drumskog transporta: drumski saobraaj obavlja dopremno otpremne poslove kao i prevoz robe da delu transportnog lanca. Preduslov za ovo je osnivanje organizacije za drumski transport ije je predstavnitvo u pristanitu. Zadatak mu je organizacija optimalnog podmirenja potreba pristanita uslugama drumskog transporta. Isto tako neophodno je formirati i organizaciju u okviru renog saobraaja koja treba da unapredi organizaciju sa drumskim saobraajem i optimizuje kooperaciju.

3. Kooperacija pomorskog ikopnenog transporta

Konkurencija izmeu pomorskog i ostalih vidova transporta praktino ne postoji, ali je zato velika konkurencija izmeu domaih i stranih luka. Zato je vana kooperacija sa kompletnim transportom koji realizuje poslove u zaleu luke. 1. Kooperacija u klasinoj tehnologiji-pretovar robe sa broda se vri najmanje dva puta, tako da se racionalizacijom pretovara (trokovi) najpovoljnije realizuje transport. Preduslov za to je kooperacija uesnika. a) kooperacija pomorskog i eleznikog transporta: ogleda se u prilagoavanju svih vidova saobraaja, naroito u segmentu pretovara. Direktan pretovar brod-voz (bez skladita) zahteva od eleznice da obezbedi vozila u vreme raspoloivosti brodskih tovarnih kapaciteta. Ako brod ne dolazi na vreme kola se stavljaju na posebne koloseke na ekanje. To vreme (danguba) treba da je to krae. Znai pravi se neki vid puferaeleznikih kola. Vremensko usklaivanje komunikacionim sistemom. b) Kooperacija pomorskog i drumskog transporta: takoe se svodi na racionalizaciju pretovara. To znai da pored adekvatne infrastrukture mora postojati i adekvatna organizacija puteva i otpreme robe drumskog transporta (carina, itd). Ovde se u glavnom vri posredan pretovar (preko skladita) i to pomou mehanizacije. Za prijem i otpremu denane robe grade se sabirna skladita za sortiranje. To takoe predstavlja vid racionalizacije. Saradnja osoblja dva vida transporta unapreuje se preko dispeerskog mesta za drumski saobraaj gde se vodi evidencija dolaska vozila i raspoloive radne snage. c) Kooperacija pomorskog i renog transporta: ima za cilj da obezbedi neprekidan transport. Trokovi mehanizovanog pretovara sa broda na reni brod su zantno m anji od pretovara brod-obala, zbog primene plivajuih postrojenja kod kojih je racionalna manipulacija. Ovde mogu da se kombinuju pretovarna mehanizacija i trakasti transporteri. Problem je kod prevoza denane robe gde se roba kod pomorskog transporta klasifikuje po lukama ili primaocima, a kod renih ne. Zato ako je re o denanoj robi potrebno je organizovati prevoz denane robe u oba pravca (renim brodovima) preko luka za raspodelu denane robe. 2. Kooperacija na podruju tehnologije integralnog transporta: tei se da se prekidi to je mogue vie prevaziu. Reni saobraaj u ovoj tehnologiji ima mali znaaj. elezniki i drumski transport imaju ovde veliki udeo, ali samo ako se vozila prilagode prevozu jedinica integralnog transporta, kao i da prihvati nove organizacione oblike. Da bi se smanjilo prazno tranje kontenera formiraju se sabirni centri (kontenerski terminali). Kao posrednik u kooperaciji javlja se pediter koji ima funkciju koordinatora u transportu kontenera.

4. Kooperacija u transportnom lancu

Kooperacija u oblasti upravljanja: obuhvata korienje informacija, njihovu analizu i planiranje. Kooperacija u oblasti tehnologije: svodi se na kooperaciju u procesu transporta. Transportni lanac je osnov za vertikalne i horizontalne oblike kooperavcije. 1. Vertikalna kooperacija: izmeu uesnika vri se u toku izvrenja transportnog lanca 5

2. Horizontalna kooperacija: predstavlja specijalizaciju pojedinih lanova transportnog lanca. Sve ovo slui za ubrzavanje transporta, poboljanje pretovara i snienje trokova. Ali, da bi mogla da se primeni odgovarajua tehnologija mora doi do kooperacije u oblasti upravljanja, naroito kod: 1. Upravljanja kontenerima i izavanja dispozicija 2. Zajednike izrade ponude svih transportnih organizacija koje uestvuju u kooperaciji 3. Vrenje nadzora i kontrole u upravljanju(kontrola izvrenja prevoznih zadataka) 4. Obraunavanje trokova i prihoda 5. Upotreba jednoobraznih formulara 6. Planiranje proizvodnje (usluga) usklaivanje redova vonje, obezbeenje dostave transportnih sredstava itd.

5. Oblici tehnoloke kooperacije

Vertikalna tehnoloka kooperacija se odnosi na tehonloku kooperaciju proizvoaa sa snabdevaima, navie i tehnoloku kooperaciju proizvoaa sa kupcima, nanie. Horizontalna tehnoloka kooperacija podrazumeva tehnoloku saradnju meu firmama u istoj vrsti delatnosti. Jedna mogua klasifikacija oblika tehnoloke kooperacije u oblasti biotehnologije i informacione tehnologije predstavljena je u tabeli:

Motivi za obavljanje kooperacije se odnose uglavnom na: 1. ostvarivanje razvoja tehnologije uopte, tj. na potrebu da se zajedniki ostvaruju IR aktivnosti (fundamentalnih i primenjenih istraivanja), 2. ostvarivanje konkretnih inovacionih projekata i 3. trini nastup i uticaj na strukturu trita (jaanje trine moi). Vertikalna tehnoloka kooperacija odnosi se na saradnju proizvoaa sa snabdevaima i kupcima. Tehnoloka kooperacija sa snabdevaima uglavnom se odnosi na snabdevae koji proizvode nestandardna dobra. Snabdevai koji nude nestadardnu robu nazivaju se "podugovarai". Horizontalna kooperacija se odnosi na partnerstva i mree u koje stupaju firme u istoj vrsti delatnosti, makoliko to izgledalo paradoksalno jer se radi o faktikim ili potencijalnim konkurentima.Veoma je zastupljena u pojedinim granama i delatnostima: elektronika, telekomunikacije, automobilska industrija, vazduni saobracaj, dok u nekima potpuno izostaje i horizontalna kooperacija se ostvaruje sa firmama u drugim tehnolokim oblastima i delatnostima, kao komplementarna tehnoloka kooperacija.

6. Kooperacije meu brodarima

S jedne strane potreba za ogromnim ulaganjima u kompletno novu tehnologiju, a s druge strane stalni zahtevi krcatelja da imaju uestale, brze i jeftine linijske servise te takoe iznalaenje mogunosti za smanjenje trokova poslovanja, primorala je brodare na razne vidove meusobne kooperacije. Kooperacije meu brodarima s obzirom na broj partnera i geografski delokrug mogu se podeliti u tri vrste: kooperacije na globalnoj razini (svi pomorski pravci) samo izmeu 2 brodara (npr. Maersk i Sea Land u razdoblju pre spajanja) kooperacije na globalnoj razini (svi pomorski pravci) izmeu vie br odara (npr. Grand Allianc i dr.) kooperacije jednog brodara s vie razliitih brodara na razliitim linijskim servisima (tzv. webs of slot exchanges, odnosno mrea razliitih kooperacija) Integracijski razvoj kooperacija meu brodarima moemo razvrstati prema geografskom podruju (broju linijskih servisa) koje obuhvaaju, prema delokrugu s obzirom na sredstva koja obuhvaaju te prema tipu kooperacije i trajanju: Geografski delokrug kooperacije: 1 linijski servis 1 linijski servis i feederi vie linijskih servisa i feederi globalna kooperacija. Delokrug kooperacija s obzirom na sredstva: brodovi brodovi i terminali brodovi, terminali, kontejnerska oprema, kopneni depoi/terminali sva osnovna sredstva, kopnena organizacija i zajednika sedita sva osnovna sredstva, kopnena organizacija, zajednika sedita, prodaja i marketing. 7

Tipovi kooperacija: najam slotova, izmena slotova podela trokova zajedniko vlasnitvo osnovnih sredstava zajedniko voenje kompanija spajanje kompanija. Trajanje kooperacija: ad hoc 3 4 godine 5 10 godina trajno. Najvaniji tipovi ugovora o kooperaciji su: 1. Joint Scheduling Agreement 2. Connecting Carrier Agreement 3. Vessel Sharing Agreement (VSA) 4. Space/Slot Sharter Agreement 5. Space/Slot Exchange Agreement - u okviru VSA - izvan VSA, izmena/prebijanje slotova s dva razliita linijska servisa. Brodari koji su dobro ovladali praksom kooperacija u moguosti su pruiti worldwide prevoznu uslugu s minimalnim brojem vlastitih kapaciteta, bilo s vlastitim ili unajmljenim brodovima.

Zakljuak
Transport je premetanje ljudi, stvari, energije i informacija sa jednog mesta na drugo. Transport uzrokuje pojavu saobraaja. Re transport potie od latinske rei trans to znai nositi. Transport se uglavnom sastoji iz tri elementa: utovar, prevoz i istovar. Vid transporta zavisi od izbora kojim vozilom, mreom ili kombinacijom e teret (ljudi, informacije) biti transportovan. Kooperacije u tansportu su najbolji odgovor na velika kapitalna ulaganja u novu tehnologiju, velike operativne trokove.

Literatura
1. Perii, S. Zeevi, M. Kilibarda "Metodologija za odreivanje i praenje logistikih trokova u trgovinsko - inenjering preduzeu" - Saobraajni fakultet Beograd, 1990. godine. 2. Perii, R.A. (1985) Savremene tehnologije transporta I - integralni sistemi transporta. Beograd: Saobraajni fakultet Univerziteta 3. Perii, R.A. (1995) Savremene tehnologije transporta, II - integralni sistem transporta. Beograd: Saobraajni fakultet 4. Zeevi, S. (2006) Robni terminali i robno-transportni centri. Beograd: Saobraajni fakultet Univerziteta

10