Hani Mej

TRAGOVI NA KOI
Naslov originala: I Iany Mav YOUR LIPS ON MY SKIN

. Uporna, jesenja kia, koja danima nije prestajala da natapa ulice Filadelfije, pretvorila se u pljusak kada je Misti Ormond parkirala automobil ii neposrednoj blizini bolnice "Stark Garden". No, olujno nebo, zloslutni udari vetra, kao i udaljena grmljavina okeana, samo su potencirali strahove koje je Misti ve nosila u sebi, strahove sa kojim se zaputila u bolnicu. Plaila se da bi mogla da se slomi, da bi jednostavno mogla da se preda. Dogaaji, koji su se odigrali tokom proteklih nekohko dana, su iscrpeli svu snagu iz nje, sve rezerve energije. Vie nije bila u stanju da se bori, da eka na neki nov, lo, dogaaj. Odluila je da ode. Ve te noi. Odmah poto se oprosti od Heltona.

Koferi su joj bili spakovani i samo su ekah na to da ih ubaci u automobil. Dala je otkaz, stanodavcima je najavila da odlazi, dok je roditeljima objasnila kako je planirala da se zadri u obilasku Istone obale, pre nego to se zaputi u rodni Luisvil. Njih je to objanjenje zbunilo. Nisu oekivali da Misti, njihova najstarija i po svemu uzorna erka odlui da napusti posao u trenutku u kome joj je ef leao u komi, nakon doivljenog saobraajnog udesa. To nije liilo na nju. udih su se, takoe, i njenoj nameri da provede nekoliko dana u putovanju, jer su vremenske prilike, te pozne jeseni, bile krajnje nepovoljne. Prijatelji i poznanici, kojima je Misti poverila svoje planove, su bih iznenaeni njenom odlukom da ode pre nego to se pokae da li e ovek, za koga je radila proteklih 18 meseci, uopte da preivi. On je ve sedam dana leao u komi, a lekari nisu bih u stanju da precizno procene kada bi mogao da se probudi. Sve ee je pokretao prste i povremeno je reagovao na glasove, to su oni smatrali za znake skorog buenja. Misti je pourila da se oprosti od njega pre nego to se probudi. Svim srcem je navijala za to da Helton ozdravi, da povrati zdravlje, ah je znala da nije elela da eka da se to dogodi, da nije smela da propusti nemilu priliku da ode, da pobegne od njega. Bolniarke na odeljenju intenzivne nege su je pustile da ue kod Heltona u sobu. Prepoznale su je, jer je ve jednom dolazila, a i nisu imale srca da je zamole da odu. Misti je odavala veoma tuan prizor. Bila je potpuno mokra, teko se kretala, jo tee je govorila. Videlo se da zadrava suze, da neprekidno guta knedle. One su nekako shvatile koliko joj je Helton bio vaan. Vaniji nego to je to bio svojoj verenici, ili svom poslovnom partneru, koji su ga takoe obilazili. Pored svega toga, dola je usred noi, po oluji, u oiglednoj elji da osta- ne nasamo sa pacijentom. To je dovoljno govorilo o njenoj potrebi da ga vidi. Bolniarke nisu znale da je Misti dola da se oprosti od Heltona. Od svog efa. Od svog ljubavnika. Od oveka koga je volela. Od oveka koga je mrzela. Bol joj je eksplodirao u grudima kada je ugledala Heltona koji je nepokretno leao u krevetu, potpuno nemoan, potpuno nesvestan. Zastala je kod vrata, iracionalno odbijajui da prihvati tu sliku kao stvarnu. Ne, ovo nije Helton, ta misao joj je uporno prolazila glavom. Ovo nije onaj energini, buni, snani, mislei ovek, koji je umeo da bude aktivan od jutra do mraka. Ovo stanje je za njega neprihvatljivo. Ovo nije on. Suze, koje su joj nezaustavljivo grunule na oi, predstavljale su dovoljno jasan dokaz da je pred njom leao ovek oko koga se, u proteklih godinu i po dana, vrteo njen ivot. Bila mu je podreena svakim svojim aspektom. Cak

ju je i tada, tako izgubljen u tami, drao prikovanu za sebe. I tada joj je oteavao odlazak. Ali, Misti nije imala nameru da uzmakne. Dobila je priliku da ostvari slobodu, da se oslobodi uloge taoca oveka koji se besramno poigravao sa njom, sa njenim umom, emocijama, telom. Dozvolie da itav svet misli da je ohola, ali e da ode, kako bi povratila kontrolu nad svojim ivotom, kako bi prestala da bude osoba od raspolaganja jednom oveku. Dovoljno dugo je ivela ivot Heltona Mejnarda, udovoljavala njegovim potrebama, prilagoavala se njegovoj dinamici, trpela njegove hirove. Za sve to vreme je bila razapeta izmeu ljubavi i mrnje, izmedu ushienja i ogorenosti. Padala je i podizala se, bila ljubljena sa vrelim arom i odbacivana sa ledenim prezirom. Dosta. Bilo joj je svega toga dosta. Oseala je potrebu da prodie, da se rastereti svih bolova, svih strahova. A najvie od svega joj je bilo potrebno da se odrekne nade. Njoj nikada nije bilo mesta, u odnosu kakvogje imala sa Heltonom. Upkos tome, on je povremeno uspevao da obmane njen um. Povremenim izjavama, povremenim postupcima, povremenim dodirima. Ti retki trenuci joj nisu dozvoljavah da se odrekne nade. Sve ostalo jeste. Da se vie ne bi nadala, da se ne bi pitala, da ne bi ekala, Misti je odluila da ode. Ali ne bez pozdrava. Zato je i dola u bolnicu. Usred noi, kako nikoga ne bi srela. Kako nikome ne bi morala da objanjava zbog ega tako neuteno plae. Ljudi iz njenog okruenja su verovah da je ona mrzela Heltona. Umeo je da bude uasno grub prema njoj. Umeo je da je ponizi, pred svima. Da vie na nju, da bude drzak. Misti se esto pitala da li bi Helton i dalje to radio da mu je ona, bar jednom, priznala koliko ju je sve to bolelo, kohko joj je to smetalo. Sumnjala je da bi se neto promenilo. Njene rei su retko dopirale do njega. Zato je ona retko govorila. I te noi je dola da se oprosti bez rei. Uhvatila je Heltona za ruku, vrsto mu stegla prste i poela da u sebi izgovara molitvu. Iskrena molitva, ispunjenja eljama za brzo i kompletno ozdravljenje, uvelaju je gotovo u stanje transa. Tako jako, da nije primetila kada su Heltonovi prsti poeli da se pomeraju, kada je poeo da joj uzvraa stisak. Budei se iz kome, Helton je najpre duboko udahnuo vazduh, a potom i otvorio oi. Neko vreme mu je sve bilo mutno, sve konture su imale magliaste obrise. A ondaje ugledao Misti, kojaje stajala kraj njegovogkreveta pognute glave i prisno ga drala za ruku. Mazila ga je po nadlanici, veoma podsticajno i neno, dok su joj se modre usne pomerale, u skladu sa mohtvom koju je u sebi izgovarala. - Da li sam umro i otiao u raj? - neoekivano lako je to izgovorio, pomalo u ali, a pomalo u zbilji.

Misti je doivela ok kada je ula Heltonov glas, kadaje shvatila da je otvorio oi, da ju je gledao. - Heltone! - kriknula je, prepuna nabujale sree, ali i dalje uplaena i ispunjena nevericom. Ispustila je Heltonovu ruku i istrala u hodnik. - Doktor! Ovde je potreban doktor! - prodrala se koliko ju je grlo nosilo. Dve bolniarke su odmah utrale u sobu, a za njima i doktor Desi Filips, koji se sluajno zatekao u hodniku. - Oh, pa vi ste budni, gospodine Mejnard! - uzviknuo je zadovoljno, kreui da ga pregleda. - Ja sam doktor Filips! Bio sam prisutan kada ste primljeni u bolnicu, i neprekidno sam pratio vae stanje. Drago mi je da sam sada ovde, uz vas. Doktor Filips je, oigledno, bio zadovoljan izgledom Heltonovih zenica, njegovim krvnim pritiskom, refleksima, kao i ostalim parametrima koje je oitavao sa monitora. - Rekao bih da je sa vama sve u redu - konstatovao je, iznova pregledajui Heltonove oi. - Kako se oseate? Da li vas neto boli? - Ne, nita me ne boli - odgovorio je Heltpn, koji je preko ramena uurbanihbolniarki pogledom traio Misti. Ona je, uzbuena do krajnosti, nepomino stajala u mestu, nedaleko od vrata, kao da se plaila da bi svojom ulaskom u sobu mogla da uini da se dobre vesti pretvore u loe. - Ni ovde? - doktor Fihps je blago pritisnuo Heltonova rebra. Kada je on napravio bolnu grimasu, brzo je sklonio ruku. - Dobro, oekivah smo da e vam biti potreban dui oporavak od dobijenih povreda. Da li se seate udesa, gospodine Mejnard? - ega? - Pre sedam dana ste doiveli saobraajni udes. Od tada ste bih bez svesti. Sleteli ste sa puta iz neobjanjivih razloga. Da li se seate te situacije? - Ne - rekao je Helton, snano se mrtei. - Ne seam se niega... Tada se doktor Filips namrtio. - Niega? Helton je zatvorio oi, u pokuaju da se koncentrie, ali je jedino otkrio da mu je u svesti vladala velika praznina. - Da li znate kako se zovete? - doktor mu je postavio to osnovno, jednostavno pitanje. - Znam, jer me je ona devojka oslovila imenom, a vi prezimenom. Zovem se Helton Mejnard. Ali, to je sve to znam o sebi. - Ona devojka? - ponovio je doktor, zabrinuto klimajui glavom. - Vi je ne prepoznajete? -Ne... Koje ona?

Doktor je duboko uzdahnuo, uviajui problem. - Recite mi bilo ta o sebi, gospodine Mejnard. Koliko imate godina, koga imate od lanova porodice, gde radite, gde ivite...? - Ja... - poeo je Helton, uz novi pokuaj udubljivanja u sebe i istraivanja svoje haotine svesti. Doktor ga je uutkao pokretom ruke, kada je na monitoru primetio da je srce poelo ubrzano da mu lupa. - Ne napreite se. Molim vas! To to trenutno ne moete niega da se setite ne mora nita da znai. Veoma je vano da se opustite. Posluajte me! Sve e doi na svoje mesto. Ve sam u praksi imao sluajeve kao to je va. Svi pacijenti sa amnezijom su, nakon kraeg ili dueg vremena, uspevali da povrate svoje seanje. Uprkos upozorenju, Helton se uznemireno zagledao u svoje ake, da bi potom prstima krenuo da opipava lice. - Ne znam nita o sebi... Ja ne znam ko sam... Prilikom udesa ste dobih udarac u glavu, gospodine Mejnard - objasnio mu je doktor. - Plaili smo se da biste mogli da pretrpite neke posledice toga. Sada vidimo i koje. Ah, ovo stanje nije konano. Promenie se, pustite vremenu da radi za vas. - Koje stanje? - Gubitak seanja. Vratie se, videete. Samo se ne napreite, molim vas. Dragi ljudi e vas polako navoditi da se prisetite svega. Za poetak emo pozvati onu mladu damu, ije prisustvo vas je navelo da se probudi- te, da porazgovara sa vama! Doktor Filips je pogledao u jo uvek skamenjenu Misti, i rukom je pozvao da ue u sobu. - Vi ste se propisno uplaili - primetio je, uputivi joj osmeh ohrabrenja. - Kako se zovete? - Misti Ormond. - Potrebni ste nam, gospoice Ormond. Priite, molim vas! Gospodin Mejnard, trenutno, ima problema da se seti ko ste vi. Znam da ste ve jednom dolazili, ah sam zaboravio u kakvoj ste vezi sa pacijentom. - Ja sam njegova sekretarica- Mistije mucajui odgovorila, ustruavajui se da pogleda u Heltona. - Sekretarica? Hm... - doktor je znaajno izdigao obrve, i izvio uglove usana. - Odlino! Gospodin Mejnard ima sreu to ste se upravo vi nali pored njega, sada, kada se probudio iz kome. Misti je brada zadrhtala od naleta radosti. Bacila je brz pogled na Heltonovo hce, da bi se odmah potom okrenula ka doktoru Filipsu. - Da li... Da li je sa gospodinom Mejnardom sve u redu? On je sada van ivotne opasnosti? - Jeste. Ah, bojim se da pati od nekog oblika amnezije. Retrogradne, verujem. Ne pitajte me nita o tome. Gospodin Mejnard bi svega mogao da se seti kroz pet minuta, narednog jutra, ili kroz nekoliko meseci. - Oh... - izustila je Misti zateeno. - To nije dobro...

Va ef je, mlada damo, do pre nekoliko minuta bio u ivotnoj opasnosti. Svi bi trebalo da budemo sreni, jer vie to nije. A to se tie izgubljenih seanja, nadam se da biste vi mogli da mu pomognete da ih vrati, da pokuate da ih izvuete na povrinu. - Ja?! - zaudila se Misti. - Gospodin Mejnard ima verenicu! Nju bi trebalo da pozovete! Ili gospodina Tejlora! Bolniarke imaju i njegov broj! Njih dvoje su navedeni kao osobe za kontakt, u sluaju bilo kakvih prome- na u zdravstvenom stanju gospodina Mejnarda! - Samo polako... - doktora je zbunila Mistina uspaniena reakcija. - Pozvau te dve osobe. Ali, dok oni ne dou, ostanite sa gospodinom Mejnardom i razgovarajte sa njim. Vi ste njegova sekretarica. Dobro ga poznajete, zar ne? -Ja... - Veoma je vano da budete apsolutno iskreni, gospoice Ormond, da ne dajete svom efu neke lane informacije. To bi moglo da otea njegov izlazak iz amnezije. - Precenjujete moju ulogu u ivotu gospodina Mejnarda, doktore Filips! - Misti je pokuala da se tom primedbom oslobodi dodeljene joj dunosti. - Da budem sasvim iskren, gospoice Ormond, moja sekretarica zna vie o meni nego moja supruga! Doi u da vas obiem kroz tridesetak minuta, gospodine Mejnard! - objavio je doktor, pre nego to je izaao iz sobe.
-

II Veoma je vano da budete apsolutno iskreni, Misti je u sebi ponovila rei doktora Filipsa, poinjui da podrhtava itavim telom. Bila je mokra od kie, uplaena, uzbuena, i primorana da se prva suoi sa Heltonom, kao i sa injenicom da se privremeno nalazio u amneziji. Polako je okrenula glavu ka njemu. Ne, to nije bio on, iznova joj se nametnulo to uverenje. Helton, koga je ona poznavala, je uvek i u svemu bio maksimalan. Lako je reavao sve probleme i nikada se nije oslanjao ni na iju pomo. A sada... Bio je u potpunosti upuen na nju. Onaje predstavljala njegovu vezu sa njim samim, sa svetom, sa ivotom. Ili je to bila dok ne doe Patria, ena sa kojom je planirao da se oeni. Trgla se kada je bolniarka ula u sobu, da bi jo jednom izmerila Helto- nov pritisak i upitala ga da li mu je neto potrebno. - Da li biste, molim vas, mogli da donesete novanik gospodina Mejnarda? - Misti se dosetila da to zatrai od nje. - To je veoma lian predmet, a unutra se nalazi i vozaka dozvola sa fotografijom. - Odlina ideja! - pohvalila ju je bolniarka. - Doi u uskoro! - Hladno ti je - primetio je Helton, osvrui se oko sebe. - Trebalo je da zatrai da ti donesu neko ebe.

Ne brinite o meni, gospodine Mejnard. Mislite o tome koliko ste sreni jer ste van ivotne opasnosti. - Gospodine Mejnard... - ponovio je Helton sa uzdahom. - Maloas si me oslovila imenom... - Zbunila sam se. Oprostite mi na tome. Za mene je bilo veoma okantno to to ste doh svesti. Nisam, u tom trenutku, mogla da se snaem. - Molila si se za mene... - Helton je to izgovorio nenim, njemu nimalo svojstvenim glasom. - Da, kao i svi ostah. - Pa, gde su svi ostali? - sa Mistinog lica, koga je paljivo prouavao. Helton je skrenuo pogled ka velikom prozoru. - Vidim da je napolju no i da pada kia. Jedino si ti dola da me obie, u ovo vreme, pod ovakvim uslovima. - Nisam bila u mogunosti da to uinim ranije. Zato sam dola sada. - Hvala ti na tome... Imam utisak da sam se probudio zahvaljujui tebi... Prosto si me dozivala svojim molitvama i nainom na koji si mi stezala ruku. Smem h da pomislim da sam bio dobar prema tebi? Mislim, kao tvoj rukovodilac? Misti se nala u veoma nezgodnoj situaciji, ali ju je, od davanja bilo kakvog odgovora, spasilo to to je bolniarka ula u sobu. Pruila je Misti Heltonov novanik i potom neujno izala napolje. - Uzmite svoj novanik, gospodine Mejnard... - Misti se ispruila koliko je mogla, pazei da ne prie previe blizu Heltonovom krevetu. - Novanik je predmet od koga se niste odvajali... Tu vam je vozaka dozvola... I fotografija... Vie od toga da se upozna sa svojim likom, Heltona je zanimalo da otkrije zbog ega se njegova sekretarica ponaala tako udno. Bila je veoma uzdrana i pomalo uplaena. Ophodila se prema njemu kao da su bili stranci. - Koliko dugo nas dvoje saraujemo zajedno? - dosetio se da to upita, dok je otvarao novanik i razgledao njegov sadraj. - Godinu i po dana. - Onda bi zaista trebalo da me dobro poznaje, kao to je rekao doktor Filips... - mrmljao je Helton, prouavajui svoju vozaku dozvolu. - Delujem prilino ozbiljno na ovoj fotografiji... Da li sam esto ozbiljan? - Jeste - potvrdila je Misti, koja se plaila da bi Helton mogao da joj postavi neko indiskretno pitanje, posebno ono koje se ticalo njihovog odnosa. Za to, da su njih dvoje bih ljubavnici, niko nije znao. I niko to nije ni smeo da sazna, jer se bliio dan Heltonovog venanja sa Patriom Holander. - Zbog ega? Nadam se da nemam neke velike ivotne probleme. - Ne. Radi se o tome da rukovodite velikom kompanijom. - O? ime se bavi moja kompanija? - Proizvodnjom izolacionih materijala i fasadnih sistema. Helton se blago podsmehnuo. - Zato se bavim time?
-

Vi ste hemijski inenjer. Vaa kompanija sarauje sa najveim graevinskim preduzetnicima, na teritoriji itave zemlje. Vai zaposleni uvek imaju mnogo posla, a to podrazumeva i dobre plate. Dakle, bavite se pravim zanimanjem, gospodine Mejnard. - Da h si ti zadovoljna svojom platom? -Veoma. Helton je pregledao kreditne kartice, otkrivajui da mu one nita ne znae. U tim trenucima mu je jedino bilo vano da navede Misti da mu to vie pria o tome kakav je ivot vodio. - uo sam kada si doktoru Filipsu rekla da imam verenicu... - Tano. Ona se zove Patria Holander. Vae venanje sa njom bi trebalo da se odigra kroz mesec dana. Ve je sve organizovano. - Pa? Kakva je moja verenica, Misti? I, eto. Helton je postavio pitanje na koje Misti nije mogla da mu dapotpuno iskren odgovor, iako ju je doktor Filips naveo da upravo to ini. - Veoma je lepa. Po zanimanju je dizajner. Upoznali ste je preko zajednikih poslovnih saradnika. - Opii mi je kao osobu, molim te.
-

Opii mi je kao osobu? Misti se zapitala da h je Helton zaista postavio to pitanje, ih joj se samo uinilo. Nije liilo na Heltona da haje za osobinama svoje verenice. Odabrao ju je, jer je bila izuzetno lepa, atraktivna i samouverena. Imala je visoki drutveni status, zahvaljujui tome to je opremila kue najbogatijim ljudima Filadelfije, sa kojima je uspostavila i prijateljske, a ne samo profesionalne odnose. Poznavalaje mnoge graevinske investitore kojejc dovodila u Heltonovu kompaniju, i time mu obezbeivala mnotvo posla i potpisanih ugovora. Na prvi pogled, Patria Holander je bila savrena. Lepa, mlada, uspena, imuna, sa dobrim porodinim korenima i sa nagovetajima sjajne budunosti, uz mua kakav je Helton Mejnard bio. Meutim, Patriine osobine nisu bile nimalo slavne. Misti ju je smatrala za oholu i nadmenu malograanku, za enu koja je svuda morala da dominira, koja je od svih traila da se povinuju njenim potrebama. Istina, pred svojim verenikom nije, u tolikoj meri, ispoljavala svoju pravu prirodu, ve je bila oprezna i pomalo izvetaena. Helton nije imao sasvim jasnu predstavu o tome kakva je njegova verenica, a Misti se inilo da mu do toga nije ni bilo stalo. Jer, gde god bi se pojavio sa Patriom, svuda je dobijao odobravanje, svuda je izazivao zavist. Njih dvoje su predstavljali tandem, u svakom smislu. Ljubavnom, socijalnom, profesionalnom. Odgovarali su jedno drugom, najvie zbog toga to se ni sam Helton nije odlikovao veom koliinom ljubaznosti, ili plemenitosti. I on je bio arogantan, nestrpljiv i nedostupan. Odnosno, 'takav je bio pre udesa, Misti je to primetila. Kada se, konano,

usudila da ga direktno pogleda, primetila je da je sa Heltonovog hca izbrisan izraz okrutnog ponosa i jakog autoriteta, da mu oi nisu gorele samopouzdanjem, koje se graniilo sa drskou. Helton, koji se probudio iz kome, imao je nean i mek izraz hca, a iz oiju mu je zraila toplina. Nije odisao surovom vitalnou, kao obino, ve ranjivou. Ovo je tako udno, pomislila je Misti. Toliko dugo sam elela da ugledam znake pitomosti, ljudskosti i pristupanosti na Heltonu, a sada, kada se to dogodilo, sada patim zbog toga to je izgubio svoju snagu i vrstinu. - Jo uvek ekam da mi kae kakva je moja verenica, Misti - Helton je, u toj reenici, ispoljio upornost, sa kakvom su svi raunali. - Ja je ne poznajem dovoljno, gospodine Mejnard - Misti se posluila tim izgovorom. - Strpite se jo malo. Gospoica Holander bi svakog trenutka trebalo da stigne. Upravo zbog toga mislim da bi bilo dobro da vas ja sada ostavim. - Sve vreme imam utisak da eli da pobegne, Misti. Pitam se zato. Navodi me da mishm da nisam bio dobar prema tebi, a, opet, ovde si... Dola si da se moh za mene... To mi govori dati je stalo do mogboljitka... U ovom trenutku se veoma oslanjam na to. Potrebna si mi, Misti. *** Bile su to rei koje je Misti svim srcem elela da uje. Nekada. Dok se Helton ponaao prema njoj kao da mu nita nije znaila. Sada... Sada su joj te Heltonove rei pravile velike probleme. Vee od onih koje je imala uoi njegovogbuenja. Sada je imala humanu obavezu da ostane, iako su je u stanu ekah spakovani koferi, i iako je donela vrstu odluku da ode. Sada je morala da ostane, iako je znala da e Patria Holander, kada je bude ugledala, napraviti epohalno veliku scenu, u kojoj je nee potedeti svojih zlobnih rei. Misti se pitala da h e sve to uspeti da podnese. Ve se nalazila na izmaku snaga. Ve je bila duboko uronjena u oaj, ve se dovoljno oseala uhvaenom u klopku. Sada joj se oma bukvalno stezala oko vrata. Jedva je disala zbog toga. Priznala je sebi da nije dorasla ovom novom razvoju situacije. Nije znala tajetrebalo daini. Sa jedne strane je imala obavezu da Heltonu govori istinu, a sa druge strane je morala da krije i od njega da su bih u vezi, i morala je da krije svoje pravo miljenje, pa i svoje planove. Jer, Helton jo uvek nije znao da je ona naumila da ode. Povrh svega toga, zbunjivao ju je ovaj novi Helton, nepoznat i sebi i drugima. Bio je tako drugaiji, tako spremniji da bude iskren, tako otvoreniji. Tako bolji.

Imajte u vidu da sam ja samo vaa sekretarica, gospodine Mejnard Misti ga je jo jednom podsetila na tu okolnost. - Pre udesa se, privatno, niste oslanjali na mene. Va svet ine vaa verenica, i va partner, gospodin Tejlor. Po njihovom dolasku e vam sve izgledati drugaije. - Tejlor... - Helton je zatvorio oi, pokuavajui da to ime povee sa nekim likom. Bezuspeno. - Kevin Tejlor - dopunila se Misti. -Koje on? - Va najblii poslovni saradnik. Drugi po liniji rukovoenja u kompaniji. Odmah iza vas. - Da h njega dobro poznaje? - Helton ju je iznenadio tim lukavo osmiljenim pitanjem. - Ne. Znam samo da je veoma struan i vredan, da je on ovek na koga moete da se oslonite. - Da li se Kevin Tejlor i ja druimo i privatno? - Neprekidno. - Pretpostavljam da je dobar momak? Loe pretpostavljate, etika je nalagala Misti da bude iskrena, ba kao to joj je sugerisao doktor Filips. Ah, nije se usudila da kae Heltonu kako se gnuala njegovog partnera, koji je bio bolesno ambiciozan i uveren u svoju nezamenljivost. Kevin Tejlor je bio ovek koji je sve merio kroz novac, koji se nije ustruavao da pokae svoj prezir prema ljudima na niim profesionalnim poloajima. Misti je zazirala od Kevina Tejlora, od njegovog podrugljivog pogleda, kojim ju je redovno vreao. Sluajno je saznala da ju je, iza lea, zvao "pokisla miica". Jer, bila je mokra od kie kada je dola na razgovor o zaposlenju, kada je prvi put stupila pred njega i Heltona. Nije izgledala nimalo ubedljivo, onako promrzla i mokra, dotuena podsmehom Kevina Tejlora. Meutim, Helton je odluio da upravo nju zaposli kao svoju sekretaricu. Toga dana je razgovarao sa bar dvadeset dugonogih plavua, ali se on, iz nepoznatih razloga, opredeho za nju, za sitnu i neuglednu devojku iz provincije. Svaka od plavua, koje je Misti srela u hodniku, bi pristala da mu bude ljubavnica, oko toga nije bilo nikakve sumnje. Helton Mejnard je bio zgodan, muevan, sposoban i uspean mukarac. ene su se same nudile da mu greju postelju. Ona, Misti, ga je ak i izbegavala. Dugo je odolevaia njegovom udvaranju. Pripala mu je tak kada ju je stavio pred svren in, kadaju je odveo na slubeni put i naveo je da provedu no u istoj sobi. Da je Kevin Tejlor to sve znao, verovatno ne bi oklevao da izrazi svoje uenje, kao i svoje gnuanje. Kao to, Misti je to ispravno slutila, po dolasku u bolnicu nee iznova pomishti kako joj nadimak 'pokisla miica'' ba pristaje. Jer, i tada je bila mokra, i tada je delovala uplaeno, poput mia.
-

Ne sumnjam da je gospodin Tejlor dobar momak, ah moram dapriznam da je moja komunikacija sa njim usiljena i ograniena - Misti je smogla hrabrosti da Heltonu ponudi delimino iskren odgovor, na pitanje o karakteru njegovog partnera. - Zaista? Zbog ega? - Helton je pokazivao prirodnu radoznalost za oveka koji nije znao nita o ljudima koji su inili vaan deo njegovog ivota. - Gospodin Tejlor i ja smo veoma razliiti. Eto, radi se o tome... Niko tu nije lo... Samo smo razliiti... - mrmljala je Misti, drei oboren pogled. - A moja porodica? Da li ja imam porodicu, Misti? - Naalost, vai roditelji vie nisu ivi. Majka vam je preminula pre pet godina, a otac pre dve. Imate mlau sestru, Duliju. Ona ivi u Baltimoru. Udata je i majka je osmogodinjeg deaka. - Ba lepo... - Helton se zadovoljno osmehnuo. - Zato ona nije na spi- sku ljudi, koji bi trebalo da budu obaveteni o promeni mog zdravstvenog stanja? - dosetio se da upita. - Vi... - Misti je kratko uzdahnula. - Vi niste u kontaktu sa svojom sestrom, gospodine Mejnard. - Molim? Kako to? - Prestali ste da razgovarate sa njom pre gotovo deset godina. - To je suludo! Imam sestru, a ne razgovaram sa njom? - Tano. - Ali, zato? - Posvaali ste se kada je ona odluila da se uda za domara zgrade u kojoj je ivela. Helton je zbunjeno slegao ramenima. - Kakve sam ja veze imao sa njenom udajom? - Nikakve, naravno. Samo ste, hm, smatrali da bi vaa sestra, kao obrazovana ena, trebalo da se uda za nekog sebi slinog. - O, moj boe... - izustio j'e Helton zabrinuto. - Da li je mogue da sam ja takav? Kakav sam ja to ovek, Misti? Reci mi iskreno! Ti zna sve o meni! Reci mi kakav sam ja ovek!
-

III Divan si, bilo je prvo to je Misti poelela da mu kae. A to, ak, ne bi ni bilo neiskreno. U pojedinim trenucima je Helton umeo da bude divan. Kada bi je, uvidevi da je umorna, poslao da ide kui, sa nalogom da se dobro naspava. Kada bi joj poslao skupocenu korpu sa voem i porukom da vodi rauna o svom zdravlju. Kadabi je ljubio sa strau koja ju je navodila da se osea kao najeljenija ena na svetu. Misti ne bi pogreila ni ako bi rekla Heltonu da nije dobar ovek. Ponekad se ponaao veoma loe, prema svima, pa i prema njoj. Najmanje dobar je bio u situacijama u kojima bi se okruio neprobojnim, kamenim zidom, u kojima bi je gledao sa ledenom rezervisanou i tretirao je kao stranca. Kada bi se ogluivao na njene molbe da je ostavi na miru, da se posveti iskljuivo

svojoj verenici. Kada bi ljubio tu verenicu pred njom, kada bi traio da mu sreuje neke detalje oko venanja, potpuno nesvestan patnje sa kojom je ona morala da se suoava. - Vi ste... - poela je, grizui usne. - Veoma ste inteligentni... - poela je sa diplomatskim odgovorima. - Sposobni ste i snalaljivi... Imate mnogo energije... Izazivate potovanje gde god da se pojavite... - Kako mogu da budem inteligentan, ako ne razgovaram sa roenom sestrom? - Heltonu se to uinilo kao savreno logino pitanje. - To je glupo. Moja sestra mi nije uinila nita naao. Samo je htela da se uda za oveka koji se meni nije dopao. Verovatno je i srena sa njim, a ja sada ne priam sa njom! - Pa, evo, sada, imate priliku da se pomirite sa Dulijom, gospo'dine Mejnard... - Obavezno! Da li bi, molim te, mogla da je pozove da doe u bolnicu, Misti? Molim te... Misti je pobegao osmeh. To su bile arobne rei koje su mogle znaajno da joj olakaju i ulepaju odnos sa Heltonom, samo da je on hteo ponekad da ih izgovora. Umesto molbe, Helton je pribegavao naredbama. Svuda, u svakoj situaciji, na svakom mestu. ak i u krevetu... I tamo joj je nareivao, istina, na neodoljiv nain, neodoljivim glasom, uz primenu neodoljivih ljubavnikih tehnika... - Da, mogla bih - potvrdila je Misti. -I rado u to da uinim. -Zar? - Naravno. Ja znam da vi volite svoju sestru, gospodine Mejnard. - Priznao sam ti to? - Na posredan nain. - Oh, dobro... - Helton se poeao po glavi. - Nadam se da i ona voli mene... - Sigurna sam da je tako. Ljubav je uvek obostrana. Niko nije toliko naivan da voli onoga, ko njega ne voli. Nakon to je to izgovorila, Misti se ukoila. Rei koje je izgovorila sujoj tek tada, u njihovom pravom znaenju, doprle do svesti. Ona je volela Heltona. A ako je ono, to je upravo izgovorila, bilo tano, to bi znailo da je i on voleo nju. Dakle, njena izjava nije bila tana, poraeno je zakljuila. Helton je nije voleo. On je voleo svoju grlatu, samoivu, nadmenu verenicu. Potom, moda ni ona, Misti se suoila i sa tom mogunou, nije volela njega. Ponekad je oseala da ga mrzi. Mnogo puta ju je povredio. Mnogo puta ju je nepravedno zanemario. Mnogo puta ju je ostavljao, kadaje oseala potrebu za njim. Ta emotivna rastrzanost je predstavljala najvei razlog zbog koga je Misti elela da ode to dalje od Heltona. To, kao i njegovo skoro venanje sa Patriom Holander. Zelela je da bude to dalje od mesta, na kome je planirano da to venanje bude odrano.

Jedva ekam da upoznam svoju sestru, da se pomirim sa njom... - izjavio je Helton, nakon ega je usmerio pogled ka Misti. - Voleo bih da je ti dovede, Misti. Da bude sa nama u sobi. To bi mi mnogo znailo. - Ja... - poela je Misti, ali je naglo zautala, zauvi prepoznatljiv ritam koraka Patrie Holander, koji je najavljivao njen dolazak.
-

*** Naviknuta na to da njen dolazak uvek bude zapaen, Patria Holander je u velikom stilu ula u Heltonovu bolniku sobu. Bacila je brz i kratak pogled na njega, da bi se potom, vidno razjarena, okrenula ka Misti. - ta ti radi ovde?! - dreknula je, potpuno zaboravljajui na to gde se nalazila i zbog ega je bila pozvana da doe, usred noi. - elela sam da se oprostim od gospodina Mejnarda - Misti je bilo neprijatno, ali nije delovala previe uplaeno. - Donela sam mu kartu, sa eljama za to brim ozdravljenjem... - Tvoje elje nikome nisu vane! Kao ni tvoja karta! Ponesi je sa sobom, kada bude odlazila! Uostalom, zar nije trebalo ve da otputuje u onu tvoju selendru, odakle si dola?! - Sutra, gospoice Holander - Misti ju je pribrano obavestila. - Nameravam da otputujem ve sutra. - Gde? - Helton se neoekivano oglasio. - Vraam se u Luisvil, gospodine Mejnard. U selendu odakle sam dola hrabro je dodala, ne bez ironije. - Ne budi drska! - Patria joj je to sasula u lice. - Ti nema prava da se pravi pametna! Pokazala si kakva si! Ne zasluuje da bude ovde! Idi, odmah! - Ne! - uzviknuo je Helton. - Ja odluujem o tome ko bi trebalo da boravi u mojoj sobi! Za sada elim da Misti ostane! - Oh, moj jadni dragi! - uzviknula je Patria saaljivo, prilazei Heltonovom krevetu. -Ti si zaista izgubio pamenje... Tako mi je ao... Nemajui potpuni uvid u Heltonovo stanje, Patria se nagla ka njemu, kako bi ga poljubila. On ju je uviavno odgurnuo od sebe. - Oprosti mi, molim te... Ne prepoznajem te... - To sam ja, Patria! Tvoja verenica! Trebalo bi da se venamo kroz mesec dana! - Pa, bojim se da emo morati da otkaemo to venanje... - Zbog ega? Doktor Filips je rekao da bi ve sutra moglo da ti se vrati seanje. - Nadam se da je u pravu. Dok se to ne desi, hou da mi objasni zbog ega si ljuta na Misti. Zbog ega si tako gruba prema njoj? - Ona je na to navikla, dragi. Svi su grubi prema Misti. ak i ti. Helton je, sa nevericom u oima, pogledao u Misti. - Da li je to tano? - Hej! - uzviknula je Patria uvreeno. - Zato sumnja u moje rei?

Zato to mi je teko da poverujem u njih. Teko mi je da prihvatim da sam bilo kada bio grub prema Misti. - Zato ne bi bio? Ona je samo tvoja sekretarica! Odnosno, biva sekretarica! -I to je tano...? - Helton se iznova zagledao u Misti. - Planirala si da ode? - O, da, jeste! - potvrdila je Patria ironino. - Nije saekala ni da vidi da li e da preivi udes! Ve narednog dana je predala Kevinu zahtev za raskid'radnog odnosa! Dakle, Misti ti je dala otkaz dok si se borio za ivot! A sada je dola da ti ostavi kartu sa dobrim eljama! Kakvo licemerstvo! Helton je duboko uzdahnuo, ne prestajui da gleda u Misti. - ao mi je ako sam nekada bio grub prema tebi... Pretpostavljam da si zato elela da prekine da radi za mene... Helton, koji se nakon sedam dana probudio iz kome kao nov, izmenjen ovek, je polako, ali sigurno, slamao Mistino srce. Naveoma sitne delove. Njegove rei su doticale njene najslabije take. Tiho je zajecala, iako je znala da to nije smela da uini ni pred Heltonom, ni pred Patriom. - Moj nagli odlazak iz kompanije nema veze sa vama, niti sa vaim ophoenjem prema meni, gospodine Mejnard - Misti je, sreom, imala spreman izgovor. - Radi se o tome da sam potrebna svojoj porodici. - Da bere jabuke! - ubacila se Patria zlobno. - Voleo bih da te odvratim od namere da ode... - kao nikada pre, Helton se jasno i glasno izjasnio o svojoj elji. - Imam utisak da sam se probudio zahvaljujui tebi, da nije sluajno to to si se zatekla ovde, u trenutku u kome sam izaao iz kome... - Heltone, dragi... - Patria je jedva obuzdavala svoj bes. - To, to se Misti zatekla u bolnici, u trenutku tvog buenja, je ista sluajnost. Predlaem ti da je pusti da ode kui, kao to je i planirala. Ja u da budem pored tebe. - Ja ne znam ko si ti - Helton se hladno nadovezao na Patriine rei. - Ali ne zna ni ko je Misti! Ni nje se ne sea, zar ne?! - Ne, naalost, ni nje se ne seam. Upravljam se utiscima koje sam stekao u proteklih sat vremena, od kada sam budan. Misti je osoba koja je, pokisla i promrzla, dola usred noi u bolnicu, kako bi izgovorila molitvu za moje ozdravljenje. Ti si ena koja, po dobijanju obavetenja da sam izaao iz kome, nije propustila da se najpre naminka. Kada si me ugledala, nisi me ni pozdravila, ve si odmah poela da vie na Misti. Koga bi ti elela uz sebe, da si na mom mestu?
-

*** Ah... - Patria je pobledela od nelagodnosti. - Ti voh kada sam ja doterana... Bilo kada i bilo gde... - To sam nekada voleo. Mora da sam bio pravi uran. Jesam li, Misti? iznova se okrenuo ka njoj.
-

Ja odlazim! - presudila je ona, uviajui da se dovoljno rtvovala, da je dovoljno bila humana, da se dovoljno borila da obuzdava suze. Vie nije imala snage da ostaje u toj sobi. Nijedan, jedini minut. Uzela je svoje stvari i zaputila se ka vratima. - Ne zaboravi da si obeala da e dovesti Duliju! - doviknuo joj je Helton, kada se ona kratko okrenula prema njemu, da bi ga pozdravila khmanjem glave. - Duliju? - ponovila je Patria zaueno, nakon to je Misti izala iz sobe. - Ko je Dulija? - Moja sestra. - Ali, ti nisi u kontaktu sa njom! Ne razgovarate ve deset godina! - Eto jo jednog dokaza da sam nekada bio uran... - promrmljao je Helton sebi u bradu, gledajui enjivo ka vratima, kroz koja je izala Misti. - Uopte nisi bio uran, Heltone! Odakle ti takva ideja? Imao si puno pravo, kada si odbio da ostane u kontaktu sa svojom sestrom! Ona se udala za nekog domara, uprkos tvojim savetima da to ne ini! - Pa ta ako se udala za domara? To ne znai da nemaju dobar brak i da nisu sreni. - Tvoja sestra je mogla da pronae boljeg mua. Ona je obrazovana ena iz dobre porodice. Udajom za domara je znaajno srozala svoj ugled. - Ne mogu da verujem da razmilja tako... Ne mogu da verujem da sam ja nekada razmiljao tako... - Helton je bio prepun uenja. - Oh, boe... Imam utisak da se nisam probudio, ve da doivljavam nonu moru... - Preteruje, dragi... - Patria mu se mazno osmehnula. - Tvoj ivot je savren! Sve to je potrebno je da ga se priseti!
-

Sve vie se plaim da ga se prisetim... - Helton je zatvorio oi, delujui veoma umorno. - U tom ivotu ja ne razgovaram sa svojom sestrom, i ispadam grub prema svojoj sekretarici... - Obe su zasluile takvo ophoenje! Obe su gubitnice! Ne bi trebalo da se zamara ispitivanjem odnosa sa njima! Pokuaj da se priseti koliko si bio srean sa mnom! Koliko nam je bilo lepo! Heltonje gledao u Patriu, ali ba niega, u vezi sa njom, nije mogao da se priseti. Ono to je mogao, bilo je da osea neku odbojnost prema njoj. I veliku potrebu da se to pre rei njenog prisustva. - Budi ljubazna i pozovi doktora Filipsa, Patria... Poinje da me mui glavobolja... - Pa, naravno! Ko zna ime ti je ona glupaa napunila glavu?! - Patria se iznova razjarila. - Nije imala nikakvo pravo da bude pored tebe! -I dalje mi nije jasno ta ti ima protiv Misti, Patria. Ona je moja sekretarica. Ne verujem da ti je ikada uinila neku podlost. Ne deluje kao osoba koja je sposobna za to. Nakon to je na trenutak stegla zube, Patria je glasno huknula. - Vidim da uporno izbegava da uvidi jednu okolnost, Heltone. Tvoja sekretarica je
-

odluila da ode iz kompanije odmah poto si doiveo udes. Nije saekala da vidi da li e da se oporavi. Kao da je jedva ekala da pobegne od tebe! - Moda i jeste. Moda sam je ja naveo na to. - Nemogue! Odlino si je plaao. Vie nego to je vredela, i vie nego to je zasluila! Plaao si i njene raune! Jo uvek ne mogu da razumem zbog ega si to inio! - Plaao sam Mistine raune? -Da! - Kakve raune? - Za trokove stanovanja! Tvoj raunovoda je sluajno odao da to ini! - Ah, tako... - Helton je polako klimnuo glavom. - Tebi to smeta... - Ne budi smean! Ne smeta mi! Ne mish, valjda, da verujem kako me Misti ugroava?! Ta pretpostavka je neopisivo komina! - Mislim da mi je sada potrebno da se odmorim, Patria... - Helton je umorno uzdahnuo. - Sve ovo je veoma naporno za mene... - Ali, Kevin je najavio svoj dolazak... - Pa? Da li bi trebalo da se muim i trpim umor zbog tog Kevina? - Tog Kevina? On je tvoj najbolji prijatelj i najblii saradnik! - Onda e razumeti to, to nisam u stanju da noas razgovaram i sa njim. Zamoli ga da dode sutra. -1 ja u da doem sutra! - obeala je Patria, aljui Heltonu poljubac kroz vazduh. - Lepo spavaj, dragi! - Laku no, Patria! - pozdravio ju je Helton, koga je glavobolja sve vie muila. Obradovao se dolasku doktora Fihpsa, kao i koktelu lekova, koji je dobio od njega. Prijatno omamljen njihovim dejstvom, Helton je polako padao u san. - Znam da me ne poznajete, doktore Filips, ali me zanima da h vam liim na urana? - morao je to da ga upita, nakon svega to je uo od svog buenja iz kome. - Da! - doktor Filips je neoekivano potvrdio. - Dani, koje sam proveo uz vau postelju, sa vaim poznanicima, su me naveli da pomislim upravo to! Da liite na urana! - Ali... - pobunio se Helton sanjivo. - Zato... Doktor Filips nije morao da smilja obrazloenje, jer je Helton utonuo u san. Proverio je parametre na monitorima pre nego to je, sa zagonetnim osmehom na usnama, izaao iz sobe. IV Po buenju iz kome, Heltona je prilino zbunilo i zamorilo suoavanje sa ivotom kakvogje vodio, sa grekama koje je pravio. Dobio je glavobolju i morao je da popije sedativ. Misti se oseala mnogo loije od njega. Proivljavala je pravu agoniju, njena patnja je prevazilazila onu koju je oseala uz nekadanjeg zdravog Heltona.

Smatrala je ironijom sudbine to to je Helton, nakon buenja iz kome, poeo da prema njoj ispoljava ponaanje za kojim je nekada eznula. Nekada je matala o tome da mu bude potrebna i vana, da je gleda sa toplinom, da joj se obraa sa uvaavanjem. Da je brani, da je zastupa, posebno pred Patriom. Misti se pitala ta se dogodilo, ta je uslovilo promenu Heltonovog karaktera. ta ga je navelo da postane bolji, prijatniji, realniji? Misti je volela i nekadanjeg Heltona, onoga koji nimalo nije hajao za njom i njenim oseanjima, ali ga je sada, ovako izmenjenog, ovako nemonog, volela jo vie. Sve to je, meutim, nije navelo da promeni odluku o odlasku. Samo je odloila odlazak za nekoliko sati, kako bi ispunila obeanje dato Heltonu, povodom njegovog pomirenja sa sestrom. U nastavku noi je veoma loe spavala. Probudila se sa glavom prepunom pitanja, prepunom dilema. Prvo to je uinila, bilo je da pozove bolnicu i da se raspita o Heltonu. Dobila je obavetenje da je ustao, samostalno se okupao i dobro dorukovao, ali da je i dalje trpeo posledice amnezije. Misti je potom pozvala Duliju Ford, Heltonovu sestru. Preko slube obavetenja je dobila broj kole u kojoj je radila, i to kao direktor. Bila je to kola u kojoj je upoznala svog supruga, domara od koga se oekivalo da popravlja oteene klupe i brine o raznim vrstama kvarova. - Gospoa Ford? - oslovila ju je Misti, kada su je sa kolske centrale povezali sa kancelarijom direktora. - Da, ja sam. - Dobar dan! Zovem iz Filadelfije. Ja sam Misti Ormond, sekretarica vaeg brata. Na drugoj strani veze je zavladala napeta tiina. - Da li je... - Dulija Ford se zagrcnula od straha, jer je dobijeni poziv povezala sa loom veu. - Va brat je dobro, gospoo Ford. Sada. Meutim, imao je saobraajni udes pre nekoliko dana. Tom prilikom je zadobio udarac u glavu, od koga je pao u komu. Prole noi se, sreom, probudio. Sada je dobro i nije vie u ivotnoj opasnosti. - Oh, boe... - izustila je Dulija Ford, vidno uznemirena. - Koliko je moj brat zaista povreen, gospoice Ormond? - zatraila je da sazna, nakon to je savladala prvi ok. - Imao je nagnjeena rebra, posekotine i modrice, ali je sve to sanirano. Jutros je ustao iz kreveta i prvi put od udesa je samostalno jeo. Ono to nije dobro je da pati od amnezije. - Molim?! - Bojim se da je va brat izgubio seanje, gospoo Ford. Nije prepoznao ak ni svoju verenicu, sa kojom bi trebalo da se vena kroz mesec dana. - Ah, koliko novosti... - izustila je Dulija Ford drhtavim glasom. - Heltonov udes, amnezija, informacija da se eni...

To nije sve, gospodo Ford. Va brat me je zamolio da vas pozovem da dodete kod njega u bolnicu. Danas. - Ne znam da li je to dobra ideja - rekla je Dulija, nakon krae pauze. Moda vi ne znate, ali Helton i ja nismo u kontaktu ve deset godina. - Poznat mi je taj tuni podatak. Va brat mi je ranije priao o tome. Kada je noas saznao da ima sestru sa kojom ne razgovara, jo vie, kada je saznao za razlog zbog koga niste u kontaktu, bio je gotovo Ijut na sebe. On se iz kome probudio kao novi ovek, gospoo Ford. Potpuno je druga- iji. Mislim da biste se i vi iznenadili njegovim novim izdanjem. - Pa, ve je njegova elja da me vidi dovoljan dokaz da se promenio. Ranije nije hteo da uje za mene. Potpuno me je izbrisao iz svog ivota. - Nije potpuno - Misti je spontano stala u Heltonovu odbranu. - Kako to mislite? - Gospodin Mejnard je, odmah po roenju vaeg sina, otvorio raun na koji svakog meseca uplauje novac, namenjen njegovom kolovanju. - To nije mogue... - izustila je Dulija zaudeno. - Helton nikada nije video mog sina... - Ali misli na njega. I na njegovu budunost. S obzirom na to da imam uvid u stanje na spomenutom raunu, gospodo Ford, rekla bih da je budunost vaeg sina obezbedena. On e moi da upie bilo koji fakultet na svetu. Ne znam da li e gospodin Mejnard biti saglasan sa tim to sam vam obelodanila podatak o postojanju rauna, ali sam vam ga namerno poverila, kako bih vas navela da posetite svogbrata. Njemu je to potrebno. Na kraju, ovo je jedinstvena prilika da se pomirite. - U redu - prihvatila je Dulija. - Doi u u bolnicu. Ja volim svog brata, gospodice Ormond, i elim da mu pomognem da povrati seanje. Ali znam da emo, kada se to dogodi, ponovo prekinuti komunikaciju. - Ne mora da znai. Moda e va odnos, tada, biti bolji nego ikada pre. - Lepo je to verujete u njega. Za mene je pravo otkrie to da Heltonova sekretarica nije ljuta na njega, kao to sam to ja. Znam da su mnoge devojke, na vaem mestu, to nekada bile. - Mislim da sada nije vano kako se ja oseam i kakav je moj odnos sa gospodinom Mejnardom. Ono to je vano je da se on potpuno oporavi, da povrati seanja. Znam da bi va dolazak mogao da znaajno doprinese tome. - U kojoj bolnici se nalazi moj brat, gospoice Ormond? - "Stark Garden". Da li znate gde je to? - Naravno. Pa ja sam do udaje ivela u Filadelfiji. Krenuu odmah na put. Verujem da bih mogla da doem do bolnice do 14 asova. - ekau vas kod ulaznog pulta. Zamoliu lanove obezbeenja da vas upute na mene. - Hvala vam, gospoice Ormond! Bie mi drago da vas upoznam. - Takode. Molim vas da ponesete porodine fotografije, kako bi ih va brat pregledao.
-

Ah, imam ih veoma malo kod sebe... Veinu fotografija je zadrao Helton. - Onda mu priajte o njegovom detinjstvu, o vaim roditeljima, o nekim lepim, zajednikim doivljajima. - Uiniu to - obeala je Dulija, nakon ega je zavrila razgovor.
-

*** Kevin Tejlor je oprezno pokucao na vrata sobe, pre nego to je provirio unutra. Zatekao je Heltona kako zuri u svoju vozaku dozvolu, uporno pokuavajui da se seti bar neke epizode iz ivota koga je vodio pre udesa. Od samog buenja je podvrgavao sebe tim naporima, ali se njegova svest i dalje nalazila pod tamnim velom amnezije. - Da li je slobodno? - upitao je Kevin, uz iroki osmeh. - Ne oekujem previe, ali ipak moram da pitam da li me prepoznaje? - Ne. Samo pretpostavljam da si ti Kevin. - Jesam. Ja sam tvoj najbolji prijatelj i najblii poslovni saradnik. Drago mi je da si se probudio, Heltone. -Imenije... Valjda... - Koliko sam shvatio, tvoja amnezija je privremena. Dakle, slobodno se raduj svom oporavku. Kada bude povratio seanja, videe da ima mnogo razloga za ivljenje. - Je li? - Helton ga je sumnjiavo pogledao. - Na koje razloge, konkret- no, misli? - Prvo, ti si ovek u najboljim godinama, u punoj snazi. Vodi veoma uspenu kompaniju. Planira da se oeni sa podjednako uspenom, i pritom veoma lepom, enom. Materijalno si situiran. Ima divnu kuu, kao i vikendicu na obali reke Delaver. Prilino si pametan, tako da gotovo nema nikakvih problema. Mnogi bi voleli da budu na tvom mestu, prijatelju. - Nisam ba siguran u to... - Helton je dugo zurio u Kevina, zakljuujui da prema njemu ne osea ni traak bliskosti. - Da li ti ima sestru, Kevine? - Ne, imam mlaeg brata. - U kakvim ste odnosima vas dvojica? - U sjajnim! Ja sam Patrikov idol! - Drago mi je da to ujem - Helton je suvo konstatovao. - Da li ti je poznato da ja nisam u kontaktu sa svojom sestrom? - Naravno. Ja poznajem Duliju. - Onda su ti verovatno poznati i razlozi zbog kojih ne razgovaram sa njom? Kevin Tejlor je seo na slobodnu stolicu i slegao ramenima. - emu ovaj razgovor, Heltone? Deluje previe uznemireno. Noas sam razgovarao sa doktorom Filipsom. Rekao mi je da ne bi trebalo da brine ni oko ega. Opusti se, ovee. Dozvoli sebi da se potpuno oporavi od posledica udesa. - Da bih se oporavio, moram da ispravim greke koje sam poinio.

Kada je Dulija u pitanju, uopte nisi pogreio. Ona je sama kriva zbog vaih naruenih odnosa. Sve bi bilo u redu da te je posluala, da se nije ogluila o tvoj savet. Ti si joj eleo dobro, a ona je to pogreno protumaila. - Ko sam ja da odreujem ta je dobro za Duliju, ili za bilo koga drugog? - Hej! - uzviknuo je Kevin Tejlor buntovno. - Otkud tolika sumnjiavost?! To ne lii na tebe, prijatelju! - Koliko sam shvatio, ogreio sam se i o Misti. - O Misti? - ponovio je Kevin zaueno. -Da. - O Misti Ormond? -Da. - Ne razumem. Na koji nain si se ogreio o nju? - Reci ti meni. - Ne bih rekao da si joj uinio bilo ta naao. Naprotiv, tretirao si je bolje nego to to zasluuje. - Zar? Patria mi je rekla da smo svi bili grubi prema njoj. Kevin Tejlor je nervozno uzdahnuo. - Sada sam pomalo zabrinut za tebe, prijatelju. Optereuje se nevanim stvarima. Misti Ormond je nevana osoba! Ona je provincijalka koja je imala ludu naklonost planetamog sistema, kada si ti odluio da je zaposli! Ti si grub prema njoj, zato to si joj ef. Patria je ne podnosi, zato to ne podnosi nijednu enu u tvojoj blizini. Aja... Pa, ja sam grub prema veini slubenika. - Zato bi ti bio grub prema Misti? Zato Patria misli da je Misti ugroava? Da h ima razloga za to? - Ah, tako... - Kevin Tejlor je znaajno klimnuo glavom. - Znam ta se noas desilo... Misti je iskoristila to, to si se u njenom prisustvu probudio iz kome. Ko zna ime ti je napunila glavu?! - Vara se. Misti se pohvalno izrazila i o tebi, i o Patrii. Da se ona pitala, pobegla bi glavom bez obzira, odmah poto je videla da sam otvorio oi. Morao sam da je molim da ostane i da pokua da mi objasni ko sam, i kakav sam. - Oigledno je da te je pogreno informisala o svemu. Uostalom, ta je ona radila ovde?! Trebalo je da otputuje u selendru, iz koje je dola! - Misti nije morala nita da mi kae. Gotovo sve sam shvatio tokom razgovora sa Patriom... - Sta si shvatio? - Da sam puno toga radio na pogrean nain. - To nije tano! Ti si potpuno ispravan momak! Ja te najbolje poznajem, tako da imam puno pravo da sudim o tebi! - Verujem da misli da sam ja ispravan momak. To me navodi na zakljuak da si mi slian. Odnosno, da si mi bio slian.
-

Patria Holander je upozorila Kevina na to da Helton, nakon buenja iz kome, nije liio na sebe, ali je on upravo zakljuio kako mu Patria to nije potencirala na dovoljno ubedljiv nain. Helton je bio drastino drugaiji, u odnosu na period pre udesa. Toliko drugaiji, da Kevin nije bio u stanju da komunicira sa njim. - Da li ti je neto potrebno, Heltone? - upitao ga je, uviajui kako bi trebalo da krene, kako nije u stanju da nastavi da vodi taj besmisleni razgovor sa njim. - Jeste. Voleo bih da mi donese neke predmete iz moje kancelarije. I neke kataloge, o delatnosti kompanije. - Uiniu to. Znaj da je tvoja kompanija u dobrim rukama. Ja vodim rauna o svemu. Ipak, veoma sam nestrpljiv da se vrati, da ponovo preuzme vostvo. - Hvala ti, Kevine - Helton ga je ispratio praznim pogledom, potiskujui odbojnost koju je osetio prema njemu, odbojnost koja je bila identino onoj, koju je gajio prema Patrii. V Uz posredovanje lana bolnikog obezbeenja, Misti i Dulija su jednostavno pronale jedna drugu. Ali, sve i da nije bilo tako, Misti bi lako, meu mnotvom ljudi, prepoznala Heltonovu sestru. Liila je na njega. Imali su identinu boju oiju, oboje su se odlikovali otmenim dranjem i odlunim hodom. Razlikovali su se po boji kose, jer je Dulija svoju farbala u lepu, mahagoni nijansu. Bila je visoka i vitka, nosila je klasian komplet i veoma skupocenu tanu, koja je bila u potpunom skladu sa podjednako kvahtetnim cipelama. I Misti se, toga dana, potrudila da dobro izgleda. Obukla je haljinu od vune boje vina, sa rol kragnom i rukavima koji su se irih na krajevima. Nosila je mantil za koji je, svojevremeno, dala pola iznosa mesene plate. Toliko joj se dopao i toliko joj je dobro stajao. Dugo je etkala svoju poludugu, smeu kosu, sve dok je nije uinila sjajnom i svilenkastom. Takoe se naminkala, a obula je i svoje omiljene izme. - Vi veoma hite na svog brata, gospoo Ford - Misti nije odolela da to kae Duliji, nakon to su razmenile nekoliko pozdravnih reenica. - Fiziki, da. Po naravi se veoma razlikujemo. Zato smo i izgubili kontakt. - Sada je prilika da ga obnovite! - nadovezala se Misti optimistino, vodei Duliju ka liftovima. - To je srena okolnost, u nezgodi koju je pretrpeo va brat. - Volela bih da razmiljam na va nain, gospoice Ormond. Naalost, moj kontakt sa Heltonom e biti prekinut onog trenutka kada mu se povrate seanja. Misti se i sama plaila tog trenutka, iako je od srca navijala za to da se 26

Helton potpuno oporavi, da se izlei od amnezije. Nadala se, jedino, da e tada biti dovoljno daleko od njega. I od njegove verenice, takoe. - Slobodno me oslovljavajte imenom, gospodo Ford - predloila je Misti, koja se oseala prijatno u drutvu Heltonove sestre. - Nisam navikla da mi ljudi persiraju. - Hvala ti, Misti. Vidim da si veoma mlada. Koliko ima godina? - Dvadeset i tri. - Koliko dugo radi u kompaniji mog brata? - Osamnaest meseci. - Da li si zadovoljna uslovima, koje ima na radnom mestu? - Eh... - izustila je Misti neodreeno. - Recimo da sam bila zadovoljna. Ali, nedavno sam dala otkaz, jer sam prinuena da se vratim u svoje mesto, kako bih pomogla roditeljima. Planirala sam da odem jo veeras. - Zaista? - Duhja se iznenadila tom informacijom. - Mishm da... Pa, sumnjam da se to Heltonu dopada. Pretpostavljam da mu je sada najvie od svega potrebno da oko sebe gleda poznata hca. - Va brat e biti u drutvu svoje verenice, i svog najboljeg prijatelja, gospoo Ford. - Misli na Kevina Tejlora? - Dulija je izvila svoje usne u prezriv izraz. Mom bratu bi bilo bolje da ga ostave sa totalnim strancima, nego sa tim ljigavcem. - Taj ljigavac i va brat se odlino slau, gospodo Ford - podsetila ju je Misti. - Zato sam i rekla da e biti u dobrom drutvu. Dulija je nemono slegla ramenima. - Upravo sam na to mislila, kada sam rekla da se Helton i ja razlikujemo. Ja se nikada ne bih druila sa ovekom, kakav je Kevin Tejlor. - Ni ja - Misti se usudila da to kae, zaustavljajui se u blizini Heltonove sobe. - Saekajte me ovde, gospoo Ford. Mislim da ne bi bilo loe da pripremim gospodina Mejnarda na va dolazak. - Slaem se, to je u redu... - potvrdila je Dulija, ispoljavajui prve znake nervoze. *** Ta nervoza se prenela i na Misti. Ona je ve, sama po sebi, bila uzbuena zbog predstojeeg susreta sa Heltonom, a dodatno je brinula zbog njego- vog suoavanja sa Dulijom. Zaista nije znala ta je mogla da oekuje od toga. Kratko je pokucala, a onda je ula u sobu. Na usnama joj se ukazao spontan osmeh kada je otkrila koliko je Helton dobro izgledao. Vie nije bio prikljuen na aparate, imao je zdravu boju tena, bio je svee obrijan i sav je blistao. iroko se osmehnuo kadaje ugledao Misti. Odmah ju je odmerio, od glave do pete, zaustavljajui pogled na njenom licu. - Danas veoma lepo izgleda, Misti! Ti si praznik za moje oi! doekao ju je tim reima, to nikada pre nije uinio.

Ako bi mu se, u nekoj situaciji, dopalo kako izgleda, bez rei bi joj, na muki nain, stavljao to do znanja. Uzimao bi je u zagrljaj i otpoinjao da je ljubi, a ponekad bi iao do kraja sa njom, u zavisnosti od okolnosti u kojima su se nalazili. Misti je uivala u svim vidovima telesne ljubavi, koju je upranjavala sa Heltonom, ali je eznula za tim da joj on ponekad udeli kompliment, da joj se osmehne, da je navede da se oseti lepo. Lepo, a ne samo usluno. - Pa, hm, moglo bi da se kae da i vi lepo izgledate, gospodine Mejnard - uzvratila je Misti. - Kako se danas oseate? - Zna i sama da sam kao nov! Doktor Filips mi je rekao da si jutros zvala i da si se raspitivala o meni. Prijalo mi je da to ujem. - Donela sam vam sendvi, va omiljeni - Misti je progutala knedlu, pre nego to je prila komodi, da bi na nju stavila kesu. Dobro peena lepinja, tanko seena govea pruta i dimljeni, ljuti sir. Slobodno ga pojedite. Imate za to dozvolu doktora Filipsa. Neoekivano, Helton je uhvatio Misti za ruku. - Hvala ti - muklo je izgovorio, steuijoj prste. Misti se gorko osmehnula, uviajui da joj je bilo jednostavnije da trpi onog starog, oholog i neosetljivog Heltona, nego ovog novog, ljubaznog i paljivog. Izmenjeni Helton ju je podseao na to koliko je nekada bila frustrirana pored njega, koliko je patila, koliko je udela za tim da bude drugaiji. I, evo, sada je bio drugaiji! Sada se prema njoj ophodio na nain koji ju je navodio da se osea posebn o, da se osea potrebnom. Izvukla je svoju ruku iz Heltonove, svesna brzog kraja te udne idile, koja je nastupila kao posledica amnezije. - Razgovarala sain sa vaom sestrom, gospodine Mejnard obavestila ga je, mislei kako je udno to to persira oveku koji je bio njen ljubav- nik, koji je poljubio svaki deli njene koe. - Sa Dulijom?! - Heltonove oi su se izraajno rairile. - Da, sa Dulijom. -I? Da li je prihatila da doe?! - Jeste. Ovde je, ispred vrata vae sobe. Htela sam da proverim da li ste u stanju da je primite, da razgovarate sa njom. - Naravno da jesam! - potvrdio je Helton, bez razmiljanja. - Oh, Misti... Tako sam ti zahvalan na tome to si uspela da nagovori moju sestru da doe da me vidi... - Ja uopte nisam morala da nagovaram vau sestru da doe, gospodine Mejnard. Ona je odmah to prihvatila. I veoma se raduje susretu sa vama. - Uvedi je, mohm te! Ali, ostani sa nama! - To ne bi bilo u redu. - Bilo bi. Ostani bar malo. Samo u poetku.

Helton je zvuao toliko moleivo, da Misti nije mogla da ga odbi je. - U redu. Opustite se. Vaa sestra je razumna ena. Nema potrebe da budete napeti, povodom predstojeeg susreta sa njom. - Hvala ti - Helton je to izgovorio sa uzdahom. Misti nije mogla, a da ne konstatuje kako joj se Helton, u proteklih de- setak sati, zahvalio vie puta, nego tokom prethodnih osamnaest meseci. Zahvalnost nije spadala u njegov stil. Zahtevnost jeste, ali zahvalnost definitivno nije. Uprkos tome, Misti ga je volela. Volela ga je i kada joj je nareivao, pone- kad glasno, ponekad tiho. Volela ga je i kada bi je, umesto verbalnih izraza zahvalnosti, jednostavno pomazio po zadnjici. To je bio njegov nain da je pohvah, da izrazi svoje zadovoljstvo nekim njenim gestom. - Va brat je veoma nestrpljiv da vas vidi, gospodo Ford - objavila je Misti, stupajui pred Duliju. - Zamolio me je da vam pravim drutvo, nekoliko minuta. Nadam se da nemate nita protiv toga. - Ne - rekla je Dulija, uz zagonetan osmeh. - Vidim da se Helton vezao za tebe, iako nikoga ne prepoznaje. - Pa, to je zato to sam bila uz njega, kada se probudio iz kome Misti je pourila da objasni. - Mislim da je moje prisustvo povezao sa tim doga- ajem. Ono mu sada izaziva oseaj sigurnosti. - Brani se? - Dulija je lucidno procenila. - Za tim nema potrebe. Meni je drago to moj brat, u stanju u kakvom se nalazi, ima uz sebe osobu kao to si ti. - Ja neu jo dugo biti uz njega, gospoo Ford. Kao to sam rekla, od- lazim veeras. 0 gospodinu Mejnardu e brinuti njegova verenica, Kevin Tejlor, i vi, nadam. se. - Hm, da... - potvrdila je Dulija neodreeno, zaputivi se ka ulazu u sobu.

VI Tuga, koju je Dulija nosila u sebi svih proteklih godina tokom kojih nije bila u kontaktu sa Heltonom, je kulminirala onog trenutka, kada ga je ugledala u bolnikom krevetu, i kada je shvatila da je on nije prepoznao. Rasplakala se, iako je znala da to nije trebalo da uini. Ali, emocije su je savladale i ona je prila svom bratu, kako bi ga zagr- lila. Zaboravila je na njegovu amneziju, na njihovu svau, na to koliko je bila ogorena na njega. Zaboravila je na to da njen brat nikada nije video njenog sina, da njen sin nikada nije video svog ujaka.

Nita vie nije bilo vano, sem toga da je bila sa njim, da je mogla da ga zagrli, da ju je on pozvao da doe. - Oprosti... - izgovorila je, briuci suze. - Mnogo si mi nedostajao... Iza njenih lea, i Misti se borila sa suzama. Za nju je prizor, kome je prisustvovala, bio veoma potresan. - Hej... - Helton je neno mazio Duliju po ramenima. - Ovo je srean trenutak... Pogledaj se... I ti Misti! - naizgled ljutito joj se obratio. - Zar ne bi obe trebalo da se radujete?! - Radujemo se! - objavila je Dulija, koja nije mogla da se odvoji od Heltona. - Naravno da se radujemo... Ja sam deset godina matala o ovom trenutku... - A ja sam deset godina bio uran - izjavio je Helton potiteno. - Molim te da mi oprosti, Dulija. Nisam imao nikakvo pravo da se meam u tvoj ivot. Nije mi jasno kako sam tako neto mogao sebi da dozvolim. - Pa, ponekad si umeo da bude veoma tvrdoglav. Da li sam u pravu, Misti? - neoekivano ju je upitala Dulija, okreui se ka njoj. - Da, u pravu ste - Misti je smogla hrabrosti da podri Duliju. - Zar? - Helton se upitno zagledao u Misti. - Svi ponekad umemo da budemo tvrdoglavi - ispravila se Misti, koja nije elela da bude primorana da pria Heltonu o njegovim osobinama. - Rekao bih da lii na mene - Helton se prisno obraao Duliji, to je bio znak da je uspostavio posebnu vezu sa njom, da ju je prepoznao kao srodno bie. - Da. Tanije, oboje liimo na nau majku. Donela sam njene fotografije. Da li bi voleo da ih pogleda? - Veoma! Nadam se da si ponela i fotografije svog sina? -Jesam. Heltone... -Da? - Misti mi je rekla da si, sve protekle godine, uplaivao novac u fond, namenjen Grejemovom kolovanju. Za mene je to dovoljan znak da si mislio na njega. Helton se zbunjeno zagledao u Misti. - To je tano. Ja sam lino kontrolisala taj raun. Na njemu, trenutno, ima oko pedeset hiljada dolara. Kada Grejem bude krenuo na studije, na raunu e imati vie od sto hiljada dolara. - Sada mi je malice laknulo - Helton je uzdahnuo sa olakanjem. - Ipak sam, znai, imao trunku pameti, i trunku savesti, tokom proteklih deset godina. O, da, jesi, nadovezala se Misti u mislima. Zbog tih trunica nikada nisam prestala da verujem da se u tebi krije jezgro dobrote, jezgro topline. Izgleda da se ono ukazalo tek sada, kada je amnezija potisnula u drugi plan neke od njegovih loih osobina. - A tvoj mu? - nastavio je Helton da se interesuje. - Kakav je on? Da li je dobar otac vaem sinu?

Tfevor nam je veoma privren - Duhja je to izjavila sa posebnom nenou u glasu. - On brine o nama na sve mogue naine. Sa njim nam nita ne nedostaje, svega imamo u izobilju, a najvie ljubavi. Mi smo veoma srena porodica, Heltone. - Drago mi je da to ujem - Helton je uzdahnuo sa olakanjem. - Ba mi je drago. - Misti mi je rekla da ima verenicu... Neoekivano, Helton se snano namrtio. - Tako kau... Ja je nisam prepoznao... - Nadam se da e uskoro povratiti seanje i da e ostvariti lep brak sa svojom verenicom. Gde je ona? Volela bih da je upoznam. - Patricija... - Patria - ispravila ga je Misti. . - Hm, da... Najavila je svoj dolazak. Moda e i uspeti da je upozna. - To bi bilo lepo - rekla je Dulija, kreui da vadi album sa porodinim fotografijama. Misti je to protumaila kao znak da bi trebalo da se udalji. - Idem da nam donesem kafu! - rekla je, i pourila da izae iz sobe, ne elei da dozvoli da Helton krene da je zadrava.
-

*** Pronala je automat i kupila tri kafe, ali je one, namenjene Duliji i Heltonu, poslala po bolniarki. Nije elela da prekida izmirenje brata i sestre, koji su ivo razgovarali i razgledali porodine fotografije. Ona sama je takoe imala priliku da pregleda fotografije, na kojima su bili zabeleeni trenuci iz Heltonove prolosti. Dogodilo se to kada ju je, jednom retkom prilikom, Helton pozvao da prenoi kod njega, u njegovoj kui. Patria se nalazila na putu, tako da nije strepeo od njenog iznenadnog dolaska. Misti se toga dana seala sa velikom setom. Helton im je spremio veeru, koju su jeli bez urbe, neobavezno razgovarajui uglavnom o onome to se deavalo u kompaniji. Potom joj je Helton pokazao album sa porodinim fotografijama, ali nije bio raspoloen da ih opirno komentarie. Vodih su ljubav dugo i polako, zahvaljujui mogunosti da itavu no provedu zajedno. Po svanuu su se upustili u jo jednu ljubavnu igru, toga puta dozvoljavajui da se suneva svetlost rasipa po njihovim isprepletanim telima. Sve je moglo da bude savreno, da Patria nije uporno zvala, sa izgovorom da joj je Helton nedostajao. Misti je naslutila da ga je ona proveravala, ali se nije usudila da svoju sumnju glasno izgovori. Takoe, Misti se nije usudila da, po zavretku svoje posete, kae Heltonu kako se divno provela, kako joj je prijalo to to se probudila u njegovom zagrljaju, to je on nije napustio po voenju ljubavi, kao to je to redovno inio kada bi se nalazili u njenom stanu. Ti kratki susreti su joj donosili uivanje, ali i oseanje praznine, o kome nikada nije mogla da razgovara sa

Heltonom. Jer, on ni na koji nain nije mogao da unapredi njihov odnos i uini ga kvalitetnijim. Sve i da je to hteo, predstojee venanje sa Patriom ga je spreavalo da razvija vezu sa tajnom ljubavnicom. Dok je ispijala toplu kafu, Misti je razmiljala o predstojeim danima bez Heltona, bez Patrie, bez izneverenih oekivanja. Predvidala je da e biti nesrena, usamljena, uplaena. Ali i slobodna da upravlja svojim ivotom po sopstvenom nahodenju, a ne po programu Heltona Mejnarda, koga je mogla da ima samo na trenutke. Misti je znala da ju je, po odlasku iz Filadelfije, ekala duga i teka no. Provee je u suzama, bez dileme. Toliko toga se nakupilo u njoj, toliko toga to je morala da suzbija, da krije, da guta. Bila je umorna od skrivanja oseanja, od gutanja suza. Bila je umorna i od neuzvraene ljubavi, i od ljutnje na Heltona, pa i od ljubomore, koju je oseala prema Patrii. Zavidela joj je, iz sve snage, iako ni sama nije verovala u Heltona kao idealnog supruga. Uz uzdah, Misti je naslonila glavu na zid i zatvorila oi. Jo samo malo, bodrila je sebe da izdri. Jo samo da Dulija okona svoju posetu, pa da se i ona sama oprosti od Heltona. U ekaonici je vladala savrena tiina, kao i na itavom tom odeljenju. Sve dok taj mir nije poremetila Patria, sa karakteristinim batom svojih visokih potpetica. Misti je istog trenutka poelela da pobegne, da se negde sakrije. Ali, bilo je prekasno. Patria ju je primetila, kao i njeni roditelji, u ijem je drutvu dola. - Dakle, ti si stvarno uporna! - Patria joj se prezrivo obratila. - Nave- e me da ti onemoguim da ulazi u bolnicu! U stanju sam to da uradim, jer je moj otac donirao neka sredstva ovde! Mi smo veoma uticajna porodica, Misti Ormond! - Ko je to? - interesovala se elegantna, proseda ena, za koju je Misti pretpostavila da je Patriina majka. - Niko! - odgovorila je Patria, uz podrugljiv osmeh. - Niko bitan! - Ovde sam na zahtev gospodina Mejnarda, gospoice Holander - Misti joj je mirno objasnila. - Dola sam u drutvu njegove sestre. - Molim?! - vrisnula je Patria. - Ne mogu da verujem da si to zaista - uradila! Ti daje sebi prevelika ovlaenja, devojko! Vie nisi Heltonova sekretarica! Dala si otkaz, zar se ne sea?! - To je Heltonova sekretarica? - oglasio se i Patriin otac, koji je sumnjiavo odmerio Misti. - Biva! - ispravila ga je Patria. - Helton, trenutno, nije rukovodilac svoje kompanije. On je pacijent, sa amnezijom. Kao takav, nije u stanju da donosi odluke ni o emu, pa ni o svojim posetiocima. Moda bi trebalo da traim da neko drugi odluuje o tome, u njegovo ime?

Gospodin Mejnard nije izgubio razum, gospoice Holander, ve pamenje - Misti joj se hrabro suprotstavila. - Savreno je sposoban da odluuje u svoje ime o svemu, pa i o svojim posetiocima. - To, to je primio sestru sa kojom je u svai, i to prihvata da prima tebe, mi govori suprotno! - Moraete da raspravite to sa svojim verenikom, gospoice Holander. to se mene tie trebalo bi da znate da sam nestrpljiva da odem iz ovog grada. Neu vas iritirati jo dugo. - To si rekla i pre nekoliko dana, pa, gle, jo si ovde! - Sticajem okolnosti. - Ne zanimaju me tvoja prozirna objanjenja! Ne elim vie da te vidim u Heltonovoj blizini! - emu tolika drama, Patria? - upitao ju je otac, kogaje zaudilo to to je njegova erka usmeravala ogromnu koliinu besa prema Misti. - U pravu si, tata - Patria je povukla nanie krajeve svog uzanog sakoa i ponosno podigla glavu uvis. - Dramim bez razloga. Zbog potpuno neva- ne osobe. Idemo kod Heltona!
-

*** Duhji nije promaklo da primeti da je preko Heltonovog lica preletela senka, kadaje na vratima svoje sobe ugledao riove posetioce. Bilo je oigledno da im se nije obradovao, nimalo. Trenutak kasnije, Dulija je i sama otkrila da nije presrena zbog novih posetilaca svog brata. Atraktivna plavua, koja je dola u drutvu dvoje starijih ljudi, ju je gledala na otvoreno neprijateljski nain. Zaobila ju je tek tako, bez pozdrava, da bi poljubila Heltona, pravo u usta. - Kako si, dragi? - upitala ga je na umiljavajui nain. - Pogledaj koga sam dovela! Da h prepoznaje ove ljude? - Ne, ao mi je - odgovorio je Helton, sleui ramenima. - Ko su oni? - Moji roditelji! Oni te oboavaju, Heltone! Presreni su zbog naeg predstojeeg venanja! Uvereni su da nisam mogla da izaberem boljeg mua! A to i ja sama mishm! - Patria... - Helton je svoju napadnu verenicu paljivo odgurnuo od sebe. - Ovo je moja sestra... Dulija, ovo je moja verenica, Patria Holander. - Naravno - Patria je bezvoljno pruila ruku Duliji. - Mogu da se upoznam sa vama, gospoo, ali obe znamo da e nae poznanstvo biti kratkog daha. - Kako to? - upitala je Dulija. - Pa, vi ete biti moja snaha. - Heltona je amnezija primorala da stupi u kontakt sa vama. Kada bude povratio seanja, ponovo e vas izbrisati iz svog ivota. - Hej! - uzviknuo je Helton iznervirano. - Ko ti je dao pravo da daje takvu prognozu?!
-

Ah, ja sam na tvojoj strani, Heltone! - pobunila se Patria. - Ja mislim kako si imao puno pravo da prekine komunikaciju sa dotinom gospodom! Ona se ogluila o tvoje savete! - Dotina gospoa je moja roena sestra! - ispravio ju je Helton. - Majka mog sestria! Jedini preostali lan moje matine porodice! - Ti e imati novu porodicu! Sa mnom! - Nisam tako siguran u to! - Ah! - izustila je zapanjeno Patriina majka, dok je njen suprug strogo pogledao u Heltona. - Mishm da smo prerano doli u posetu - procenio je, nakon ega je izveo svoju suprugu iz sobe. Patria je naizmenino gledala u Heltona i u Duliju, po prvi put se oseajui potisnutom u drugi plan. Njen verenik ju je, sve do tada, maksimalno podravao, i uvek joj je drao stranu. Nikada nije dozvolio da se osea manje vanom od nekog drugog. Tada ju je odbacio i ponizio. I to pred osobom koja deset godina nije postojala u njegovom ivotu. - Jednoga dana e mi se izviniti zbog ovoga - rekla je ogoreno, kreui da izae iz sobe. - Patria! - pozvao ju je Helton. - Da li ima kod sebe kljueve moje kue? - upitao ju je, kada se ona okrenula ka njemu. - Imam. ta e ti? Doktor Filips je rekao da mora da ostane u bolnici jo nekoliko dana, kako bi bio podvrgnut ispitivanju. - Potrebne su mi neke stvari iz kue. - Ja u ti doneti te stvari. - Daj mi klju, molim te - uljudno je zatraio, ali se videlo da gubi strpljenje. Vidno uznemirena, Patria je predala Heltonu klju, a ovaj ga je prosledio Duhji. - Mislim da bi sada trebalo da odem i da vas ostavim same - rekla je Duhja, uzimajui svoju torbu.
-

Ostanite! - oglasila se Patria, uz gordo uzdizanje glave. - Sasvim je oigledno da sam ja ovde suvina. - Ne, niste. Ovo nisu realne okolnosti, gospoice Holander - Dulija joj se ljubazno obratila. - Imajte to u vidu. - Da h eh da ostanem? - Patria je upitala Heltona, pomalo se durei. - Lepo je od tebe to si dola - on joj je ponudio neutralan odgovor. - Nema smisla da odmah ode. Pozovi svoje roditelje da uu, molim te. - Zdravo, Heltone! - Dulija je vedro pozdravila svog brata. - Kao to smo se dogovorili, doi u ponovo u subotu, sa preostalim lanovima svoje porodice! - Radujem se tome! - uzvratio joj je Helton, mahnuvi joj rukom u znak pozdrava.
-

*** Potrebno mi je pie! - Dulija se poverila Misti, koja je odahnula kada je shvatila da e se Patria i njeni roditelji zadrati kod Heltona. To je nju oslobaalo obaveze da se pozdravi sa njim. I to je bilo divno. Ili nije...? Odmah potom se to zapitala, uputivi jedan enjivi pogled u pravcu Heltonove sobe. Pre tridesetak minuta ga je videla poslednji put... Poslednji put... -1 meni je potrebno pie - nadovezala se, oseajui bolan vor u stoma- ku i potrebu da se preda plau. - Da, ali, ti sme da ga popije! - uzvratila je Dulija razdraeno, traei kutiju sa cigaretama po torbi. Bila je nestrpljiva da to pre izau iz bolnice, kako bi bar na neki nain umanjila svoj nemir. - Ah, sve bih dala za dupli viski sa ledom... - mrmljala je Dulija, brojei korake do izlaza iz bolnice. - Naalost, eka me vonja do Baltimora, tako da ne smem ni da pomislim na alkohol! Zavidim ti na tome to e uskoro biti kod svoje kue, Misti, i to e moi da se prepusti arima alkohola! - Poite i vi sa mnom, do moje kue! - Misti se dosetila da to predloi. Odnosno, do mog stana. Imam prvoklasan viski u bifeu. Ostanite i prespavajte kod mene. Pod uslovom, naravno, da ne morate da se do kraja dana vratite u Baltimor. - Pa, ne moram! - uzviknula je Dulija oduevljeno. - Oh, Misti... Biu ti do kraja ivota zahvalna na ovom pozivu... Ti ni ne zna kako se ja trenutno oseam... - Mogu da pretpostavim... - Ne, ne moe! Ja nisam osoba koja se predaje suzama, ah da jrsam Zato moram da pijem, i da puim! Obino ne pijem, ali sada... Sada nisam dovoljno sposobna da artikuliem sve ono to oseam... - Potpuno vas razumem, gospoo Ford - uveravala ju je Misti. - Jutros ste saznali da vam je brat imao udes i da pati od amnezije, potom ste se suoili sa njim i sa njegovom iznenadnom dobrotom, a na kraju ste upo- znali Patriu! To bi bilo previe za svakoga, ne samo za vas! Nakon to je pogledala u Misti, Dulija je prasnula u histerini smeh. -Na kraju ste upoznah Patriu... - ponovila je, ne prestajui da se cereka. - Zbog nje u da zatraim i drugu turu pia... - Zaista? A ja sam mislila da je upravo Patria probudila va nagon za alkoholom! - prokomentarisala je Misti, koja je i sama poela da se smeje. Pratite moj automobil! - rekla je Duliji, kada su izale iz bolnice. - Deli nas desetak minuta vonje do moje zgrade!
-

VII

Prvo to je Dulija ugledala, kada ju je Misti uvela u svoj stan, bili su spakovani koferi. - Oh, boe... - izustila je, pokajniki se udarivi po elu. - Pa ti si planirala da putuje! Nije trebalo da me poziva da prenoim! - Sve je u redu - umirila ju je Misti. - Mogu da krenem kada hou. Nita nisam rezervisala, niko me nigde ne eka. Opustite se! Da li ste priali sa svojim suprugom? - Jesam. Pozvala sam ga mobilnim telefonom iz automobila. On e da se pobrine za Grejema, i za sve ostalo. Kao i uvek. Imam njegovu saglasnost i po pitanju opijanja, i po pitanju noenja u Filadelflji. - E, pa, u tom sluaju nas nita ne spreava da navalimo na viski! - objavjlaje Misti, iznosei flau i dve ae na sto. - Idem po led i po pepeljaru! Vi se smestite gde god elite, gospoo Ford! Izujte cipele, podignite noge na tabure... Raskomotite se! Po povratku u sobu, Misti nije videla nita neobino u tome to je Dulija drala u ruci flau sa viskijem i itala etiketu sa nje. Sipala je led u ae i potom sela na kau. - Ovo je Heltonov omiljeni viski - Dulija je to izgovorila zvaninim glasom. - Zar? - Misti se nervozno nasmejala, sleui ramenima. - Moj otac ga je uvozio direktno iz kotske, a Helton je kasnije nastavio tu tradiciju. - Nisam to znala. - Pretpostavljam da ti je moj brat poklonio ovu flau? -Jeste. - Da bi pio svoje omiljeno pie kada doe kod tebe? I, eto, desilo se, pomislila je Misti, kojoj su se obrazi zarumeneh, i koja je stidljivo sagla glavu... Neko je posumnjao u njenu i Heltonovu tajnu vezu... I to na osnovu ega?! Na osnovu glupe flae viskija! - Varate se, gospodo Ford - Misti nije bila spremna da Duliji prizna istinu o njenoj vezi sa Heltonom. - Ja sama pijem taj viski. Evo, i sada sam poelela da ga pijem. - Da budem jasna, Misti, mene bi radovalo da ujem da ste moj brat i ti ljubavnici. Oajna sam zbognjegove verenice! Ti mi se dopada. Dopada se i Heltonu. Pitam se zato nije poeleo da se oeni sa tobom? - Patria Holander je ena po meri vaeg brata, gospoo Ford... - Oslovljavaj me imenom, mohm te... - Budimo iskreni, va brat je snob, Duhja! On mora da stanuje u najboljem kraju grada, da vozi najbolja kola, da nosi najbolja odela, da poseuje najbolje restorane, da se oeni najlepom enom - Misti je jedva uspevala da sakrije gorinu u glavu. - Dakle, kao to vidite, on sve radi po diktatu javnosti, po merilima visokog drutva! Patria spada u to visoko drutvo, ja ne! Ja nisam reprezentativna supruga! - Ali ga to ne spreava da spava sa tobom. - Nas dvoje nismo ljubavnici - Misti je uporno branila tu lanu tezu.

Onda ste zaljubljeni jedno u drugo. - Drimo se injenica, Dulija! Va brat ima verenicu! Ja sam dala otkaz i vraam se u Luisvil! Da obe nismo pod utiscima onoga to se odigralo tokom dananjeg dana, ve bih bila na putu! - Tek da zna... - poela je Dulija, punei im obema ae. - Helton me je, pre ulaska one uasne ene, zamolio da te nagovorim da sutra ponovo doe kod njega. - Molim?! Ne dolazi u obzir! - Povreena si - Dulija je mudro ustanovila. - Helton te je povredio. Zato si tako kategorina. - ta god bilo, ja se ne vraam vie u onu bolnicu! Va brat ima verenicu i njene roditelje, ima Kevina Tejlora, a sada ima i vas! Dulija je otpila veliki gutljaj viskija, a onda je zabacila glavu unazad i zadovoljno uzdahnula. - Jedva ekam da osetim dejstvo alkohola... promrmljala je, nakon ega je pogledala u Misti. - Da li zaista eli da dozvoli da Patria i Kevin Tejlor brinu o Heltonu? - Nije vano ta ja elim, niti ta ja mislim. Nikada nije ni bilo - gorko je dodala, i sama probajui pie. - Na kraju, Helton ima vas. - Ja ivim u Baltimoru, Misti - podsetila ju je Dulija, palei cigare- tu. Imam malo dete i odgovoran posao. Moi u da poseujem Heltona jednom nedeljno. Njemu je potrebno da ga neko obilazi svakoga dana. Tanije, ti si mu potrebna. - Varate se. Stekli ste pogrean utisak. - Neka bude da jesam. U svakom sluaju, Helton je izrazio elju da ode u njegovu kuu i da mu odande donese odeu, koju e moi da nosi u bolnici. Sutra e da ga premeste sa odeljenja intenzivne nege, u obinu sobu. Tamo e moi da nosi svoju pidamu, kuni mantil, papue i slino. A pod tim slino podrazumevam donji ve. Dulija je znala za Heltona i nju, Misti je panino zakljuila. Prihvatala je da se pravi da ne zna, ali je njen enski instinkt nije varao. - Evo, izvoli! - Dulija je izvadila kljueve iz torbe i pruila ih Misti. Moda si imala svoj primerak? - vragolasto ju je upitala, poseui za novim gutljajem viskija. - Ako Patria bude saznala da sam preturala po fioci sa donjim veom njenog verenika, nee se libiti da me napadne. - Neka te napadne. Ba bih volela da to uradi. -Nerazumem... - Time bi se jo vie smuila Heltonu. - Mislite da mu se smuila? - Videla sam to po njemu. Ta Patria je uasna osoba. Kladim se da te ne podnosi. - Tano, ne podnosi me. - Zato to zna. - ta zna? - Za tebe i Heltona. ene su uvek u stanju da prepoznaju svoje rivalke.
-

Greite. Ja nisam Patriina rivalka. Vi uporno zaboravljate da je on planirao da je oeni. Njihovo venanje je organizovano do najsitnijih detalja. Sve je ve zakupljeno, sve je... - A sada e sve da se otkae. To je dobra okolnost, u ovoj nezgodi koju je Helton doiveo. - Ne mora da znai. On bi ve sutra mogao da povrati seanja. Dulija je ispila sav viski iz ae, da bi je potom odmah dopunila. - Zvuau sebino, meutim, nisam sigurna da bih volela da se to dogodi. Pre- vie mi znai to to sam se pomirila sa svojim bratom. On mi je potreban, Misti. On je potreban mom sinu. Otac ga ui pristojnosti i dobroti, ali bi ujak mogao da ga naui da bude odluan i ambiciozan. - O, da... - sloila se Misti, pomalo ironino. - Gospodin Mejnard bi upravo tome mogao da ga naui... - Ostavi se toga "gospodin Mejnard". Kladim se da ga ne oslovljava tako, kada ste sami. - Sada ga oslovljavam. - Da, jer je izgubio pamenje. Govorim za period pre toga. - To vie nije vano. - Budi iskrena, Misti, i reci mi da li bi volela da Helton povrati seanja. - Naravno! - Misti je to rekla bez imalo razmiljanja. - Trebalo je da vidite koliko je bio zbunjen kada se probudio iz kome, kada nije znao ni kako se zove, ni kako izgleda... - Ah, da, Helton mi je priao da si se, u tom trenutku, upravo ti zatekla pored njega. - Sluajno. - Sluajno? - Dulija je sumnjiavo izdigla obrve. -Da. - Usred noi? - elela sam da izbegnem susret sa Patriom. Zato sam dola usred noi. - Dakle, ti bi volela da se Helton svega seti, iako je sada vie naklonjen tebi, nego Patrii? - Prirodno je da on i Patria budu zajedno. - Iako je doiveo promenu hnosti? - Dulija je nastavila da se interesuje. - Tano je da je Helton sada neprepoznatljivo ljubazan, obziran, fin i nean, meutim, meni to nita ne znai. Ja uskoro odlazim. - Ah prihvata da ga vidi jo sutra, i da mu odnese stvari? Molim te, Misti... Uinie jedno zaista dobro delo... Pretpostavljam da je Helton, bar jednom, uinio neto dobro za tebe? - On je to stalno inio - priznala je Misti, zvuei pomalo sumorno. - Na njegov nain. Dulija je uzdahnula, praznei i drugu au viskija. - Mogu misliti... Helton je udna zverka... Ume da bude okrutan i nedokazan, ali i veoma mek, gotovo boleiv. Da li sam u pravu?
-

O, da... Veoma... Dobro ste ga opisali. - Sada je poput nekog pitomog mede. Velik, ah nimalo opasan. Zato sam rekla da bih, gotovo, volela da ne povrati seanja. Da bi ostao ovakav. Zato ne bi malo saekala sa odlaskom, Misti? - Dulija se dosetila da je upita. Moda e Helton poeleti da bude sa tobom, umesto sa onom zlobnom Patriom? - Ah, ne! Nemam nameru da budem sa Heltonom i da strepim od trenutka u kome e povratiti seanja! Uostalom, ja ne elim da budem sa njim. Odluila sam da nastavim ivot bez njega. - Razmisli o tome. Stvarno mi se dopada, Misti. Volela bih da se moj brat oeni tobom, a ne onom zlobnicom. - Njemu je bolje sa Patriom - Misti je ubedljivo izjavila, punei i svoju i Dulijinu au novom kohinom viskija.
-

Umor i popijeni alkohol, kao i pojedeni sendvii, omoguili su Duliji i Misti da lako zaspe, i da provedu itavu no spavajui. Probudile su se rano i zajedno popile kafu. Dulija je odmah potom sela u automobil i za- putila se ka Baltimoru, dok je Misti krenula na suprotnu stranu, ka kraju grada u kome se nalazila Heltonova kua. Kao to je i oekivala, savladale su je emocije odmah poto je stupila pred ulaznu kapiju. Neke od najlepih dana u svom ivotu je provela upravo u toj kui. Helton se, kao domain, ponaao daleko bolje nego kao gost. Kada bi se nalazili u njegovoj kui, to se veoma retko deavalo, Helton je spremao obilne veere, prihvatao je da gledaju filmove zajedno, ponekad i da razgovaraju. U spavaoj sobi je bio neumoran i matovit na izluujue dobar nain. Kod Misti u stanu su gotovo uvek uurbano vodili ljubav, poto Helton nije mogao da se dugo zadrava, jer je uvek imao druge planove, sa drugim ljudima, sa drugom enom. Nije trebalo da prihvatim ovaj zadatak, Misti je prekorela sebe, ulazei u kuu. Hodanje po Heltonovim sobama i otvaranje njegovih ormana ju je emotivno iscrpljivalo. Navodilo ju je da se kaje to nije ranije otila, to je i dalje bila deo prie iz koje je elela da izae. Dozvolila je da ponovo bude iskoriena. Da joj Helton nametne svoju volju. Eto, i kao novi, drugaiji ovek, je umeo da je navede da uradi upravo ono to mu je bilo potrebno, to je eleo. Jo samo ovaj put, Misti je to obeala sebi, dok je pakovala Heltonove stvari u kvalitetnu, putnu torbu. Potpuno neoekivano se dosetila da bi mogla da snimi pojedine delove kue, i da ih pokae Heltonu, sa nadom da bi neega mogao da se priseti. Uinila je to, a potom je spustila u torbu i Heltonovu omiljenu olju, iz koje je svakoga jutra pio kafu. Po dolasku u bolnicu je dobila obavetenje da se Helton preseho u zasebnu sobu, koja se nalazila na poslednjem spratu. Po ulasku u lift, Misti se zapitala da li su i te sobe bile pod neprekidnim nadzorom bolnikog osoblja, kao to je to bio

sluaj na odeljenju intenzivne nege. Tamo joj nije predstavljalo problem da ostaje nasamo sa Heltonom, jer su zidovi bih od stakla, i neko je stalno motrio na ono to se deavalo sa njihove unutranje strane. Odmah poto je izala iz hfta, koji ju je odveo na poslednji sprat, Misti je otkrila da su tu pacijenti imali svoju privatnost. To joj se nimalo nije dopalo. Uznemirila ju je pomisao da e se nai sama sa Heltonom u sobi, iji su zidovi bih vrsti i neprozirni. Ljubaznabolniarkaju je uputila na Heltonovu sobu, alije napomenula da se on nalazio na pregledu, sa koga bi uskoro trebalo da se vrati. Za Misti je to bila dobra okolnost, jer joj se pruala mogunost da se privikne na novi ambijent, na nove uslove u kojima ju je ekalo suoavanje sa Hel- tonom, koji je i sam bio nov i drugaiji. Uskoro e sve biti po starom, zakljuila je Misti, iiakon to je ula u Heltonovu sobu. U njoj je malo toga odavalo bolniki ambijent. Soba je liila na salon. Imala je udoban krevet, dve fotelje, stoi, garderobni orman, televizor, zasebno kupatilo. Helton je uao u sobu minut iza nje. - Stigla si! - oduevljeno je konstatovao. - Drago mi je da je Dulija uspela da te nagovori da doe! Kako si? - Dobro sam - suvo je odgovorila, izbegavajucl kontakt. oima sa Heltonom. - Kako ste vi, gospodine Mejnard? - Sasvim sam dobro, ako ne raunamo to to i dalje patim od amnezije. Upravo sam bio kod psihologa, koji me je podvrgnuo nekoj vrsti hipnoterapije. Zanimljivo iskustvo, ah me ono, naalost, nikuda nije odvelo. - Verovatno je potrebno da imate vie takvih seansi - prokomentarisala je Misti, pruajui Heltonu torbu. - Izvolite, unutra su vae stvari. U de- pu sa strane su kljuevi od kue. Usput, snimila Sam je vaom kamerom, jer sam pomislila da bi te slike mogle da vam prizovu neka seanja. Donela sam i vau omiljenu olju, iz koje svakoga jutra pijete kafu. Jednom ste mi priali da pijete kafu iz olje koja nosi na sebi logo vaeg nekadanjeg fakulteta, tako da sam je lako pronala. - Odlina ideja! Hvala ti! Usput, kako si se snala u mojoj kui? - upitao ju je, vadei odeu iz torbe. - Trebalo mi je malo vremena da otkrijem gde se ta nalazi - slagala je, i dalje izbegavajui da pogleda direktno u Heltona. - Da li si nekada bila kod mene? - neoekivao je zatraio da sazna. - Ja... - Misti je nesvesno podigla mku do vrata. - Jednom prilikom sam vam na kunu adresu donela neke papire na potpis... - Neto me zanima, Misti... - Helton je izvadio sve stvari na stoi, i odloio torbu u ugao sobe. - Da li smo ti i ja... Ovo ne sluti na dobro, uplaeno je zakljuila Misti, kojoj je srce poelo uznemireno da kuca. - Ti si veoma lepa devojka - nastavio je Helton, smetajui se u fotelju. Nemogue je da nikada nisam pokuao da ti se udvaram.

Nikada mi se niste udvarali - Misti nije predstavljalo problem da odgovori na to pitanje. Iskreno.
-

Jer, njoj se Helton zaista nikada nije udvarao. Njih dvoje su zapoeli svoju vezu tako to ju je on na prevaru naveo da, tokom trajanja slubenog putovanja, prespavaju u istoj sobi. Dok je ona na sve naine pokuavala da izbegne njihovo intimiziranje, Helton se ponaao upravo suprotno. Kao da je bilo neminovno da postanu ljubavnici. - Kakav sam ja to mukarac? - zapitao se Helton. - Veren! - Misti je imala spreman odgovor na njegovo pitanje. - Mislim da to uskoro neu biti - tu bombastinu izjavu je Helton izgovorio neverovatno mirnim glasom. - Sedi, Misti. Reci mi, mohm te, da li si razgovarala sa Dulijom o Patrii? Ne pokuavaj da me slae. Dulija me je jutros pozvala telefonom. Otkrila mi je da je provela veoma prijatno vee sa tobom, i da je prespavala u tvom stanu. - Onda je njoj trebalo da postavite to pitanje, a ne meni. - Hteo sam, ah me je neko prekinuo. Pa? Kladim se da je Duhja veoma razoarana mojim izborom supruge. Da budem iskren, ni ja ne mogu da shvatim da sam nekada poeleo da se oenim takvom devojkom. Ona mrzi tebe, mrzi Duliju... Dve osobe koje su mi veoma vane... - Vaa sestra i ja nismo zauzimale nimalo vana mesta u vaem ivotu, gospodine Mejnard. Govorim o periodu pre udesa. Prirodno je da se Patria sa nepotovanjem odnosi prema nama. Ona kopira vas. - Nemogue... - Helton je ubedljivo odmahnuo glavom. - Jasno mi je da sa Duhjom nisam bio u kontaktu, ali odbijam da prihvatim da sam se prema tebi nekada odnosio kao to to Patria ini sada. - Pa... - Misti se oteo uzdah. - Nekada ste se prema meni odnosili i na gore naine. A nekada i na bolje. Helton je veoma uporno gledao Misti, tako da je ona bila primorana da mu uzvrati pogled. - Koliko gore? - zatraio je da sazna. -I koliko bolje? - Ovo nema smisla - rekla je Misti, u elji da izbegne odgovor. - Ja uskoro odlazim. Tanije, danas. Vi bi trebalo da se usredsredite na Patriu, a ne na mene. Ona je vaa verenica. - Nemoj da ide. Uradiu sve to eli. - Moj odlazak nema veze sa vama - slagala je. - Da li odlazi zbog nekog mladia? -Ne. - Da li ima mladia? -Ne. - Zato? Zato to si zapretio da e prebiti svakoga ko mi se priblii, Misti se jedva obuzdala da mu to srui u lice. - Ne znam. Niko mi se, u poslednje vreme, nije dopao. - Kakvi mladii ti se dopadaju? - Ne vidim emu vodi ovaj razgovor.

Da h ti se ja dopadam? - Molim? - Jue sam sluajno uo dve bolniarke, dok su razgovarale o meni. Njima se dopadam. One misle da odlino izgledam i da sam veoma armantan. ta ti misli o meni, kao mukarcu? - Nikada vas nisam gledala kao mukarca, ve iskljuivo kao efa. - ef i sekretarica... Mora da je meu nama bilo bar neke pritajene privlanosti... - Nije, verujte u to. Evo, podsetiu vas, po ko zna koji put, da ste planirali da se oenite. U toj injenici se kriju odgovori na sva pitanja o odnosu kojeg nas dvoje imamo, gospodine Mejnard, kao mukarac i ena. - Jutros sam se suoio sa nepobitnim dokazom, koji je govorio u prilog tome da me ti veoma privlai, kao ena. - Ne znam o emu govorite... - Noas sam te sanjao. Pomisho sam na tebe im sam otvorio oi. A onda... Pa, recimo da je doktor Filips bio veoma zadovoljan otkriem da su mi se povratile neke funkcije...
-

IX Misti je blago klimnula glavom, ni sama ne znajui ta je trebalo da kae, niti kako bi trebalo da reaguje na informaciju koju joj je Helton saoptio. - Vidite, gospodine Mejnard... - poela je polako. - Jasno mi je da vi, u ovom trenutku, toga niste svesni, ali mi verujte da vodimo razgovor koji nije primeren naem odnosu. Naem slubenom odnosu - brzo je dodala. - Ne verujem ti - Helton se jo bre nadovezao. - A ono to ja vidim je da se ti nisi nimalo zbunila. Nisi pocrvenela, niti pokazuje da ti je neprijatno, iako sam ti poverio jedan prilino delikatan podatak o sebi. To mi govori da na odnos nije bio iskljuivo slubenog karaktera. - Trenutno vam se dopada da tako mislite. Ali, kada vam se seanje bude vratilo, biete veoma zadovoljni otkriem da volite Patriu, a ne mene. - U tom sluaju bih voleo da mi se seanje nikada ne vrati - Helton je okirao Misti tom izjavom. - Izvini me za trenutak, idem da se presvuem! Muka mi je od ove bolnike odee! Uzeo je svoje stvari sa stoia i povukao se u kupatilo. Nepun minut kasnije odande se zauo njegov nejasan uzvik. - Pomo!- ubrzo se sasvim razgovetno oglasio. - Potrebna mi je pomo! Bez imalo razmiljanja, Misti je uplaeno utrala u kupatilo, strahujui od onoga to bi tamo mogla da zatekne. Pomishla je da je Heltonu pozlilo, da je pao, da se udario. Mnogo toga joj je prolazilo glavom, u tih nekoliko dramatinih trenutaka, ah nijednom nije pomislila da se Helton pretvarao, da ju je na prevaru naveo da ue u kupatilo. Shvatila je to kada ju je naglo gurnuo na vrata i kada ju je bukvalno zarobio svojirn telom.

Gledao je njeno usplamtelo hce sa veoma male razdaljine, nakon to ju je opkolio rukama, onemoguavajui joj bekstvo. - Ovoga se seam... - prigueno je izgovorio. - Tebe se seam, Misti... Tvojih oiju, tvojih usana... Moje telo te je upamtilo... - Priate gluposti... - isprekidano je izgovorila, razmatrajui svoj nezavidni poloaj. - Ovo se nije prvi put dogodilo, zar ne? - Pustite me! - vrisnula je Misti, bolno svesna toga da je mogla da se oda, da je postojala opasnost da Helton otkrije ono to nije smeo da zna. - Vi ne znate ta priate! - O, da, znam... - potvrdio je, razgledajui joj lice i vrat. - Umeo sam, ponekad, da te ovako epam... Priznaj mi to, Misti... Priznaj, prokleta bila! neoekivano je dreknuo. - Ima moralnu obavezu da bude iskrena prema meni! Ako si ti jedina nit koja me povezuje sa realnou, zato eli daje prekine?! - Realnost?! - kriknula je Misti. - Vi ni ne slutite kakva je realnost! Kakvi ste vi u toj realnosti! Reu u samo da mi u toj realnosti nikada ne bi prijale ovakve situacije! - Lae... Ti si mi se dobrovoljno predavala... - rekao je ubedljivo. - Nisam te ljubio na silu... - Niste me ljubili uopte! - Misti je ostajala uporna u nameri da ne dozvoli Heltonu da ih proglasi za nekadanje ljubavnike. - Otkud, u tom sluaju, moji tragovi na tvojoj koi? - Molim? Ne znam o emu priate... - Moda se ne seam da sam te ljubio, Misti, ali vidim da sam te obeleio. Ti si moja. Misti su u tom trenutku navrele suze na oi. Ona je zaista bila njegova. Helton je bio njen prvi Ijubavnik. Biu i poslednji, on je to esto umeo da kae. Neu dozvoliti da bilo kada pripadne nekom drugom, govorio bi joj u postelji, gde je pravio planove o njihovoj budunosti, u kojoj bi ona nastavila da mu bude tajna ljubavnica. Prisetivi se tih Heltonovih sebinih planova, Misti je pokuala da ga odgurne. Nehotice je iznova povredila njegova nagnjeena rebra, zbog ega se Helton naglo zgrio i odmakao od nje. - Oh, oprosti mi, molim te... - izletelo joj je. Na Heltona su te Mistine rei delovale kao veoma efikasan lek. Uspravio se i uzeo vazduh. - Sada ti mora da bude nena sa mnom... - promrmljao je, sputajui na njene usne poljubac koji je u startu bio zahtevan i strastan. Ispunjena krivicom, ophrvana seanjima, a iznad svega eljna Heltonovih usana, Misti nije imala previe anse da istraje u nameri da i dalje njihov odnos dri u tajnosti. Odmah se prepustila, znajui da se Helton nikada nije obazirao na njene proteste, da je uvek uspevao da je ubedi da postupi po njegovoj elji.

Preplavila ju je prepoznatljiva malaksalost, zbog naina na koji su Heltonove usne giadno lutale po njenima, navodei ih da se otvore. Helton je, po naravi i ponaanju, po buenju iz kome bio nov i dragaiji, ali ju je definitivno ljubio na stari nain. Na neodoljivi, stari nain. Tu se nita nije promenilo. Njene usne su se razmakle i ona je voljno i sa udnjom prihvatila njegov jezik. Nakon toga je stekla utisak da se topi od slatkoe, od miline. Obavila je j ruke oko Heltonovog struka, kada se on prisno pribio uz nju. Sve je bilo kao nekada... Heltonovjezik ju je suptilno izazivao, njegovi poljupci su joj doticali srce. Njega je ludo inspirisala slatkoa njenih usta, njena nenost, krhkost. Kao i obino, oseao se ranjivo, gotovo slomljen njenom istotom, isto- tom njene ljubavi. Nju je, sa druge strane, inilo uzbuenom to to je on, tako velik i jak, uspeno artikulisao svoju upadljivu snagu. Vladao je njome, ponovo. I ponovo su ih razmenjeni poljupci doveli na ! korak od gubljenja kontrole. Nije bio trenutak da se prepuste narasloj strasti. Zato se Helton nevoljno bdvojio od Misti, udiui vazduh punim pluima. - Izgleda da mi odupiranje iskuenju nekada nije predstavaljalo jaku istranu - naalio se na svoj raun, dok je pokuavao da uspostavi normalan ritam disanja. I nije bilo, Misti je, bar, to dobro znala. Najee bi tenzija, koja bi se kzvila meu njima, bila toliko jaka, da je samo potpuno sjedinjavanje njihovih tela moglo da ih umiri, da ih oslobodi napetosti. Upravo zbog toga su najee vodili ljubav na veoma uurban i ustar nain. Ponekad su to inili u Heltonovoj kancelariji. A ponekad i u kupatilu, slinom onom, u kome su se tada nalazili. - Idem! - rekla je Misti, elei da izbegne uputanje u razgovor koji se nametao sam po sebi. - A, ne! - Helton ju je uhvatio za ruku. - Tek sada ti neu dozvoliti da ode! Ostae zauvek pored mene, Misti Ormond! Zauvek! j- Ne! - vrisnula je Misti, prisetivi se donete odluke da prestane da vodi Heltonov ivot. Da li je tu sve u redu?! - sa druge strane vrata se zauo zabrinuti glas doktora Filipsa. - Jeste! - oglasila se Misti, koja nije propustila da iskoristi tu situaciju. Brzo je izala iz kupatila, da bi potom istom brzinom napustila i Heltonovu bolniku sobu. Znala je da je doktor Filips u udu gledao za njom, ali nije previe hajala za tim. Najvanije od svegajoj je bilo da ode, da ode to dalje od onoga od ega je ve godinu i po dana uzaludno beala.
-

Nezamislivo nestrpljiv, Helton je odmah po odlasku doktora Filipsa telefonom pozvao Kevina Tejlora. Nije imao utisak da poziva nekoga ko mu je

bio zaista blizak, u koga je mogao da ima nesumnjivo poverenje, ali je jedino Kevin Tejlor mogao da mu pomogne u traenju eljenih odgovora. - Potreban si mi, Kevine - saoptio mu je, bez elje da taj razgovor zapone prijateljskim askanjem. - Interesuje me da li sam ti se nekada poveravao, po pitanju svog ljubavnog ivota? - Naravno! Nas dvojica smo esto razgovarali o enama. - Kakav je bio moj ljubavni ivot? - Veoma buran, pre Patrie. Po upoznavanju sa njom si postao pomalo dosadan. - Da li to znai da sam joj bio veran? - Jesi, koliko je meni poznato. - A kada je Misti u pitanju... - Koja Misti? - Misti Ormond! - uzviknuo je Helton iznervirano, kada je otkrio da Misti niko nije doivljavao ozbiljno, da su je svi previali. - Da li sam ti. nekada priao o njoj, kao eni? - O, ne... - odgovorio je Kevin pomalo podrugljivo. - Zato bi to inio? otkud to pitanje, sada? - Mislim da sam bio u vezi sa njom - Helton nije imao drugog izbora, nego da to prizna Kevinu. - U tajnoj vezi. - Molim?! Setio si se toga? - Recimo da jesam. - Da li ti se polako vraaju sva seanja? - Ne. Moram da znam da li su moji oseaji, povodom Misti, ispravri Moram da znam da li sam bio u vezi sa njom. Da li postoji nain da r li pomogne, po tom pitanju? - Postoji - rekao je Kevin, nakon kraeg razmiljanja. - Mogao bih da potraim kopije hotelskih rauna, sa vaih slubenih putovanja. Ako iznajmljivali jednu sobu, umesto dve... - Potrai! - prekinuo ga je Helton. -1 donesi mi ih u bolnicu! 46 - Oh, boe... - Kevin Tejlor se prezrivo nasmejao. - Misti Ormond... - Zamoliu te da ne bude tako ironian, kada govori o Misti, Kevine. Zbog ega ti je toliko neshvatljiva ideja da sam bio sa njom? Ona je lepa, obzirna, nena... Dopada mi se. Nemogue je da mi se pre nije dopadala. - U redu... Samo, Misti Ormond je potpuno drugaija, od svih ena sa kojima si se ikada petljao. - Pa, moda mi se zato i dopada. Jer je drugaija. - Hej! Upravo sam se neega dosetio! Ti nisi bio u vezi ni sa jednom od svojih sekretarica, ne raunajui Misti! - Kako ti to zna? - Znam, jer sam ja bio sa nekima od njih. A tvoj stav je da ljubavne veze meu kolegama komplikuju posao.

-I to je, verovatno, tano. Dakle, dogovorili smo se za raune. Jo neto me zanima. Da li postoji neki pravni model, uz pomo koga bismo mogli da spreimo Misti da napusti kompaniju? - Uh, ti si se ba zagrejao... Bojim se da ne postoji. - Moram jo jednom daje vidim, moram da je navedem da me poseti jo jednom. Pronai nain da je primora da dode kod mene, Kevine. - Mogli bi da traimo da ti, umesto mene, potpie njen zahtev za prekid radnog odnosa - dosetio se Kevin. - To reenje jo uvek nije izdato. Rei emo joj da nai pravnici insistiraju na tome da ti potpie zahtev, sada, kada si se probudio iz kome. Tanije, ja bih mogao da je pozovem i da joj to kaem. - Uini to! - naloio mu je Helton. -1 donesi mi kopije onih rauna to pre! Ovaj ovek je poludeo, pomislio je Kevin Tejlor, prekidajui vezu. Nije izgubio seanja, ve razum. - Misti Ormond... - gunao je, traei njeno ime po imeniku svog mobilnog telefona. - U emu se krije tajna tvoje privlanosti...? Halo, Misti?! oslovio ju je, kada je odgovorila na poziv. - Ovde Kevin Tejlor. - Dobar dan, gospodine Tejlor! - Vidi, Misti, kadrovska sluba odbija da ti izda reenje o prekidu radnog odnosa. - Zbog ega? - Zbog toga to je Helton sada u stanju da to uini. Dakle, ef kadrovske slube insistira na tome da tvoj neposredni rukovodilac potpie taj zahtev, a ne ja. - Ah, tako... Kladim se da lino gospodin Mejnard stoji iza te birokratske zakoljice. - To ne znam, ali znam da on ne moe da te sprei, ako ti eli da ode Ti ima zakonsko pravo da raskine radni odnos. Sve to je potrebno, da bi dobila reenje, je da Helton potpie taj zahtev. Ja u mu ga danas odneti u bolnicu. - Hvala vam, gospodine Tejlor. Priznajem da mi nije jasno zbog ega je bilo neophodno da me prethodno obavestite o tome. - Radi se o novom zahtevu. Onaj stari sam pocepao. Dakle, potrebno je da oboje potpiete novi zahtev. Ti, kao podnosilac, i Helton, kao overilac. - Razumem... - Misti je glasno zakrgutala zubima. - Vidim emu ovo vodi. Sada bi i ja trebalo da odem u bolnicu, gde se primerak tog zahteva nalazi! - Ne vidim u emu je problem. Ve si bila u poseti kod Heltona. Zato ne bi otila da ga vidi jo jednom? - Zato to sam planirala da danas otputujem iz Filadelfije! - Odloi taj put za sutra - rekao joj je Kevin Tejlor, nakon ega je bez pozdrava prekinuo vezu.

Pa, naravno, Misti je preplavio oaj. Kao i do sada, Helton je pronalazio naine da je prizove sebi. U mnogo emu se promenio, ali u tome nije. Ona je, svakako, mogla da insistira na tome da potpie zahtev u kompaniji, ali time bi izazvala sumnju kod Kevina Tejlora. Njemu ve nije bilo jasno zbog ega je oklevala da jo jednom ode kod Heltona. Bie bolje da ne izazivam pokretanje nekih pitanja, zakljuila je Misti, otpoinjui, ve tada, da prikuplja snagu za sutranji odlazak kod Heltona. X Kevin Tejlor je lako, u registru slubenih trokova, pronaao kopije hotelskih rauna, iako ih je Misti drala pod kljuem. Jednom prilikom je sluajno otkrio gde je drala taj klju, tako da se nije ustruavao da ga zloupotrebi. Otvorio je registar i poeo da pretrauje pedantno poslagane raune. Pronaao je one, koji su bili izdati u raznim hotelima, sa seditima u razliitim gradovima. Na svima je bilo zavedeno da se raun odnosio na upotrebu jedne dvokrevetne sobe, a ponekad se radilo i o korienju apartmana. Jednog. - Ne mogu da verujem... - izustio je zapanjeno, vadei kopije rauna iz, registra, i slaui ih u neprozirnu fasciklu. - Helton nije poludeo sada, ve je lud od ranije... - zakljuio je, vraajui sve na svoje mesto. Otiao je u bolnicu, i ve sa vrata bolnike sobe bacio fasciklu Heltonu u krilo. - Instinkt te nije prevario. Misti Ormond je bila tvoja ljubavnica. - Znao sam! - uzviknuo je Helton ushieno, razgledajui kopije rauna. - Ovo su sjajne vesti, Kevine! Najbolje, od kada sam se probudio iz kome! Kevin Tejlor je u neverici odmahnuo glavom. - Voleo bih da, mogu da razumem tvoje ushienje, prijatelju, ali bojim se da ne mogu. - Mislio sam da sam uran, da sam lo ovek, a ovi rauni mi govore da nisam! Da u meni ima tragova neeg asnog! - asnog? - ponovio je Kevin namreno. - Misti je bila tvoja ljubavnica, prijatelju. Ne vidim ta je asno u tome to si varao svoju zvaninu verenicu sa sekretaricom. Uostalom, ne pravi od te tajne veze neto spektakularno, mohm te. Pretpostavljam da si koristio te situacije sa Misti, jer ti se tako nametalo. Malo si se, hm, zabavljao. Sada te eka venanje sa Patriom. Ona je prava ena za tebe. - Patria je ena koju ne prepoznajem. Misti prepoznajem. Moje telo je prepoznaje. - Dobro... - izustio je Kevin odueno. - To bi, hm, moglo da znaiida je Misti bolja Ijubavnica od Patrie. Mada mi je veoma teko da poverujem u to. Oduvek sam Patriu smatrao za veoma iskusnu enu, a Misti za neiskusnu. - Ne radi se o tome da je Misti bolja ljubavnica, ve o tome da ja vie uivam sa njom! Da je volim!

Ah, ne, to sigurno nije tano! Ja bih znao, da je to tano! Ti bi mi se poverio! - Zar? Vidim kako tretira Misti. Za oekivati je da sam krio od tebe svoja oseanja prema njoj. - Ali, ti si planirao da se oeni sa Patriom! - Zato to sam uran. Sada mi je jasno da se onaj udes nije uzaludno dogodio. Neka via sila me je spreila da uinim fatalnu greku. - Molim? Ne namerava, valjda, da otkae venanje sa Patriom?! - Jo danas. - Ona to nije zasluila! Saekaj da ti se vrate seanja! - Ta Patria je uasna ena, Kevine. udi me da ti to ne vidi. - Ma kakva da je Patria, ti si odlino funkcionisao sa njom. Odlino! - Samo to je nisam voleo. Ja vohm Misti. - Ta tvoja Misti planira da te ostavi, prijatelju. Ve danas. -Zar je nisi primorao dajo jednom doe kod mene? - Jesam. U toj fascikh je i navodni zahtev, koji bi ona trebalo da potpie. Misti je rekla da e da doe sutra. Ali sa spakovanim koferima. Iz bolnice nastavlja put za selendru iz koje je dola. - Ne govori tako o njoj, molim te. Misti nikuda nee da ode. Ja u da je navedem da ostane sa mnom. - Razmisli malo o razlozima, zbog kojih ona eli da ode, Heltone. Tanije, zbog kojih eli da pobegne od tebe. Zna h da je zatraila prekid radnog odnosa dok si se ti borio za ivot? Oigledno je elela da iskoristi to, to nisi bio u stanju da sprei njen odlazak. Ma ta ja mislio o Misti Ormond, znam da nije bezobzirna. Neto ozbiljno ju je navelo da ode, u neprimerenom trenutku. - Misti je odluila da ode zbog mog venanja, to je bar jasno. Ali, ono e sada biti otkazano. - Nemoj to da radi. Niko te nee primorati da se oeni, dok pati od amnezije. - Moram da kaem Misti da sam slobodan, da bih bio sa njom. - Pusti je da ode. Nai e je, kada povrati seanja, ako to i dalje bude eleo. - Ti ne razume. Misti mi je potrebna da bih povratio seanja. Bez nje se oseam izgubljeno. Jedino mi ona uhva oseaj sigurnosti. I moja sestra, naravno. Ali ona ivi u Baltimoru.
-

-Zao mije. - I meni je ao... - Kevin je zamiljeno khmnuo glavom. - Nekada smo veoma dobro funkcionisali. - Imam utisak da u mom ivotu, pre udesa, nita nije bilo dobro, sem odnosa sa Misti. - To govori zato to se jo uvek nisi oporavio od udesa, Heltone. - Moda... - tada se i Helton zamislio. - A moda sam i u pravu...

*** Dan je ve predugo trajao za Heltona, ali je on, uprkos umoru, odluio da povede ozbiljan razgovor i sa Patriom. Ruio je svoje proverene veze sa nekadanjim ivotom veoma svesno, voden instinktom koji mu je govorio da je nekada mnogo greio, da nije bio iskren, da se rukovodio pogrenim standardima. A sve i da nije imao tako izraen instinkt, dobio je dovoljno dokaza koji su govorili u prilog tome da je bio okruen pogrenim ljudima. Patria mu se nimalo nije dopala. Bila je besprekorno lepa, ali ga nije privlaila. Svaki put, kada bi mu se pribliila, dobijao je potrebu da se udalji od nje. Pala je na svim ispitima, koji su se ticali njegove rehabihtacije. Ni na jedan konstruktivan nain mu nije pomogla, za razliku od Misti, koja mu je dovela Duliju, koja mu je snimila kuu i meu hne stvari uvrstila i njegovu omiljenu olju za kafu. Bio je to odlian potez. Kada je uzeo olju u ruku, suoio se sa navalom veoma nejasnih seanja. Bile su to kratke i mutne slike, ah pritom i one koje su predstavljale veoma dobar nagovetaj. Kevin Tejlor je bio spreman da mu pomae, na razne naine, ali je pritom pokuavao da izvri pritisak na njega, da mu nametne svoje miljenje. Kevinova najvea mana se odlikovala u tome to je po osobinama i nainu razmiljanja hio na njega samog, odnosno, na oveka kakav je bio uoi udesa. Sazreo za to da se menja. Patria je pogreno protumaila to, to ju je Helton pozvao da razgova- raju. -I ti si meni nedostajao, dragi... - mazno je cvrkutala, pokuavajui da zagrli Heltona. - Da budem sasvim iskren, Patria, nisi mi nedostajala - Helton je paljivo sklonio Patriine ruke sa sebe. - Ne sumnjam da smo nas dvoje nekada imali veoma aktivan odnos, ali se ja toga ne seam. Ti mi, pritom, nimalo ne pomae, po pitanju moje amnezije. Nastavila si da se ponaa prema meni kao da je sve u redu, kao da je sve kao pre. ak okleva i da otkae nae venanje. Uini to, molim te. - Ali, ta ako ti se ve sutra vrati seanje?! Dragi, ti ne zna, ali mi smo na organizaciji naeg venanja neumorno radili protekla tri meseca! Potroih smo ogromnu sumu novca! Samo smo za moju venanicu dah dvadeset hiljada dolara! Helton se prisetio pokisle i promrzle Misti, koja se mohla za njega, koja je plakala od sree i uzbudenja kada se on probudio, koja ga je na najneniji nain upoznala sa svetom u kome se probudio, bez seanja na ivot kakav je nekada vodio. - Dvadeset hiljada dolara... - ponovio je. - Da to nije malo preterano? - Ah, ti si insistirao na tome da je kupim! Hteo si da izgledam najbolje to mogu!

Verovatno sam hteo da paradiram sa tobom, kao uran, Helton se nadovezao u mislima. uran, to sam ja. Definitivno. Odnosno, to sam bio. - Mnogi podaci o mom ivotu pre udesa mi zvue okantno, Patria. Na neke od njih nisam nimalo ponosan. Trenutno vodim dve bitke, jednu za izlazak iz amnezije, i drugu za formiranje identiteta. Nisam u stanju da budem tvoj verenik, niti da igram bilo kakvu ulogu u tvom ivotu. Na neki nain, to ne bi bilo praVedno ni prema tebi. Zato u da te zamolim da se privremeno rastanemo. Patria je u prvom trenutku delovala veoma poraeno i iznenaeno, dok se u drugom sva zajapurila od besa. - Da li ova tvoja odluka ima veze sa onom seljanicom, Misti Ormond? - Priseti se reenica koje sam ti maloas izgovorio, Patria. O mom stanju, o tome da mi predstavlja napor da budem sa tobom, o elji da te oslobodim obaveza, koje ima prema meni. U tim objanjenjima se kriju razlozi, zbog kojihj elim a raskinem nau veribu. Misti nema nikakve vezesatim. - Ne verujem ti. Znam da ti se ona nametnula, da je iskoristila tvoju amneziju da te zatruje nekim laima. - Grei. Misti sve vreme pokuava da ode od mene. - Ali je jo uvek tu. - Zato to ja insistiram na tome. Patria je uzdahnula, da bi potom u besu stegla. usne. - Oduvek sam se pitala u emu je njena tajna... Ona nije tip klasine ljubavnice... Samo ti je bila na dohvat ituke. Mogla sam to da toleriem, jer sam znala da me sutinski ne ugroiva. Izgleda da sam se prevarila. - Znala si za mene i Misti? - Helton je odluio da sve karte stavi na sto. -Naravno. ena uvek zna. kada nije jedina u ivotu i u krevetu svog mukarca. - Pa, sada je, bar, jasnije zbog ega je ne podnosi. - Malo je rei da je ne podnosim. Tvoja veza sa njom me je degradirala. U svakom smislu. Da si izabrao dmgaiju Ijubavnicu, moda se i ne bih oseala tako. Ali, imati Misti za suparnicuje prilino poniavajue. - Vidim da ti dugujem izvinjenje, Patria... Zbog toga to sam te varao, i zbog toga to te sada ostavljam. ao mi je zbog svega. To, to sam te varao, spada u jednu od stvari, iz mog dojueranjeg ivota, na koje nisam ponosan. - Ali te to, to si me varao sa Misti, ini ponosnim? - Patria je to izgovorila sa gorinom. - Nisam siguran. Jo uvek ne znam kakav sam, u stvari, bio prema Misti. Verovatno i njoj diigujem izvinjenje. Mogu, meutim, da

priznam da me je otkrie da sambio u vezi sa Misti navelo da pomislim da sam nekada radio ispravne stvri. - Ispravne? - poiiovila je Patria ironino, spremajui se da krene. - Spavao si sa njom, dok si, paralelno, planirao venanje sa mnom? Da sam na njenom meptu, to ne bih smatrala ispravnim. Zbogom, Heltone! Ne brini, pobrinuu se za to da otkaem venanje. elim ti da to pre povrati seanja. Znam da e tada poeleti da povrati i mene. Ne budi tako siguma u to, Helton se ugrizao za jezik, da joj to ne bi izgovorio. Osetio je olakanje kada je Patria otila, kada je ostao sam u sobi. Ipak, Patriine reji, o tome da nije postupao korektno prema Misti, su mu odzvanjale u svesti dugo po njenom odlasku. Sve je to izazvalo i nagli porast njegovog krvnog pritiska, zbog ega mu je doktor Fihps naloio da lei u krevetu, i da pokua da se opusti. Poslednji, ovo je moj poslednji susret sa Heltonom, Misti je uveravala sebe u to dok je, narednog dana, pokuavala da pronae slobodno mesto na bolnikom parkingu. Bilo joj je vano da se parkira to blie kuici u kojoj je sedeo uvar, jer su joj kola bila prepuna stvari. Uoi polaska u bolnicu, Misti je konzervirala stan i sve line stvari unela u kola. Imala je nameru da krene na put odmah po izlasku iz bolnice. U kom pravcu, to jo uvek nije znala. Bilo je prerano da ode u Luisvil. Sreom, imala je dovoljno novca da na nekoliko dana iznajmi sobu u nekom motelu. Tu e pokuati da se oprosti od ivota kakvog je do tada vodila, i da se pripremi za predstojee dane. Hrabrila je sebe da bude odluna, da ne podlegne Heltonovom uticaju. Podrhtavala je itavim telom i srce joj je uznemireno kucalo, ali je u Heltonovu sobu ula sa maskom hladnokrvnosti na licu. - Gde je taj zahtev, koga bi trebalo da potpiem?! - upitala je, preskaui da Heltonu uputi makar i jednostavan pozdrav. Malo ju je zbunilo to, to je Heltona zatekla u krevetu, ali nije imala nameru da se raspituje o njegovom zdravstvenom stanju. Ni ona sama se, uostalom, nije oseala dobro. A tek ju je, po kretanju na put, ekalo suoavanje sa potencijalnim slomom. Ve je tada gutala suze, mislei o tome kako provodi poslednje trenutke sa Heltonom. On je, za razliku od nje, delovao veoma samouvereno. Protegao se i sa komode uzeo neki dokument. - Evo, ovo je zahtev. Potpii ga i slobodna si da ide. Ne oekujui nikakvu podvalu, Misti je uzela prueni joj papir. ta je ovo? - upitala je, uviajui da joj Helton nije pruio ono to je oekivala.

Reci ti meni. Nakon drugog pogleda, baenog na prueni joj dokument, Misti je sve postalo jasno, a najvie to da se Helton dokopao nepobitnog dokaza o njihovoj ljubavnikoj vezi, u vidu hotelskog rauna. - Dobro - slegla je ramenima. - Evo, sada zna. Bili smo ljubavnici. - Znao sam i pre nego to sam video taj raun. Ponavljam, moje telo te je upamtilo, Misti. - A sada zamoh svoje telo da me zaboravi. Jer, ja odlazim. Sve stvari su mi ve u kolima. Ne postoji nain da me zadri. - Kakav sam bio prema tebi, Misti? - Helton se ogluio o njene rei. - Misli, kao ljubavnik? - Super! - sarkastino je izgovorila. - Uvek si uspevao da mi priuti zadovoljstvo. Istina, ponekad si uspevao i da mi se smui. Pogotovo kada bi u mom krevetu priao sa Patriom. - Zar sam to inio? - zaudio se Helton. - Jesi. Jednom smo bili usred predigre, kada si sa njom pregovarao o tome koliko bi vaa svadbena torta trebalo da ima spratova. Ljubio si me po stomaku, dok si razmiljao o tome da li eli beli fondan, ili onaj u boji slonovae. -Nemogue... - Veruj mi, odlino znam da se to dogodilo, ali ni ja ne mogu da verujem da sam uestvovala u takvoj sceni. - Da li sam ti se izvinio zbog toga? - Ne. Nakon to si zavrio razgovor, nastavio si ono to smo zapoeli. Kao da se nita nije dogodilo, podigao si moju nogu na svoje rame i... Heltona je pogaala gorina, kojom je Misti govorila o njihovoj vezi. Pogaalo ga je to to ga je gledala sa osudom, to je bila nestrpljiva da ode od njega. - Mora da je bar neto bilo dobro, Misti... - izgovorio je to gotovo moleivim glasom. - Sve je bilo dobro. I sve je bilo loe. - Kako to da razumem? - Ne mora da razume. Samo se priseti toga da si bio veren, tokom trajanja nae veze. - Da li si me bar malo volela? - Ha! - uzviknula je Misti podrugljivo. - Ovo tako lii na tebe, Heltone! Da me pita da li sam ja tebe volela! E, pa, nisam! Mrzela sam te! I sada te mrzim! Ne mogu da doekam da odem od tebe! - Zato si me mrzela? - Hej! Zar nisi uo ta sam ti maloas ispriala?! Gnezdio si se izmeu mojih butina dok si pregovarao sa svojom verenicom o vaem venanju! Ne misli, valjda, da sam mogla da te volim u tom trenutku?!
-

Ne znam. Moda i jesi. Nadam se da jesi. U svakom sluaju, dao bih sve da mogu da se setim tog trenutka. - A ja bih dala sve da mogu da ga zaboravim - Misti je imala spremnu repliku. - Kladim se da taj trenutak nije bio tohko lo... Da je u njemu bilo neto dobro... Bilo je. Uprkos svemu, bilo je dobro. Toliko dobro, da je Misti neiz- merno patila zbog neizbenog gubitka svega to je bilo lepo u vezi sa Heltonom. Nakon to se histerino nasmejala, Misti je lagano klimnula glavom. - Ne mogu da ti objasnim koliko sam srena to odlazim, Heltone. Konano u biti slobodna! Konano u moi da upravljam svojim ivotom! Nikada me vie nee poniziti! Nikada, nikada vie! - Naravno da neu. Misti, ja sam raskinuo veridbu sa Patriom. - Nije to trebalo da uradi. Vas dvoje ste kao stvoreni jedno za drugo. - Da je to tano, ja ne bih bio sa tobom. - Bio si sa mnom, jer sam predstavljala lak plen, neko oko koga nisi morao da se trudi, kome nisi morao da se pravda. - Ako je sve tako, kao to tvrdi, zbog ega nisi ranije otila od mene? Zbog toga to si mi pretio. - Pretio sam ti? - Da. Da e me pronai, makar otila na kraj sveta. Da u morati zau- vek da ostanem sa tobom, dopadalo mi se to ih ne. - Nisam ti pretio, ludice! Time sam ti poruivao koliko mi je stalo do tebe, koliko te volim! - Ti me nikada nisi voleo, Heltone. Voleo si to to sam bila lak plen. Uostalom, planirao si da se oeni drugom enom! Koliko puta je potrebno da ti to ponavljam?! - uzviknula je svom jainom. - Bio satn uran. Sada sam drugaiji. - Tano, bio si uran. I to e biti ponovo, kada se izlei od amnezije, kada povrati seanja. - Siguran sam da neu. - Ja ti, u svakom sluaju, elim da se to dogodi. Zbogom, Heltone! - Misti! Ostani, molim te, jo malo! Ne teraj me da ustajem iz kreveta, jer imam visok pritisak! - ta god rekao ili uinio, Heltone, nee me spreiti da odem - poruila mu je Misti, stojei pored vrata. - Vie me nikada nee videti. Savetujem ti da se, za svoje dobro, pomiri sa Patriom. Ona je prava ena za tebe. - Ti si prava ena za mene! -Ne, nisam. Zbogom! - Nee, valjda, tek tako da me ostavi u krevetu?! - Sada e videti kako to izgleda! I ti si mene sto puta ostavio u krevetu! Na Heltonovom licu se ukazao izraz zaprepaenja, kombinovan sa izrazom zadovoljstva. - Zar smo sto puta vodili ljubav?!
-

-I vie od toga - rekla je Misti, nakon ega je bez daljeg oklevanja izala iz sobe. Mirao je koraala kroz bolnike hodnike, gutajui knedle i obuzdavajui suze. Prepustila se svom bolu tek kada je sela u kola. Tada je zaalila to se parkirala u blizini uvareve kuice. Jer, morala je, nakon to joj je on pokucao na prozor, da mu objanjava zbog ega tako grevito plae, i da odbije njegov predlog o prihvatanju lekarske pomoi. Nakon svega tridesetak minuta vonje, Misti je bila prinuena da se iskljui iz saobraaja. Zbog suza u oima, drhtavih ruku i sve loije koncentracije, nije se oseala sposobnom da bezbedno vozi. Zaustavila se kod prvog motela, na koji je naila. Soba koju je iznajmila je bila neudobna, nekomforna i runa, ali je pritom predstavljala i jedino mesto, na kome je mogla da pronae privremeno utoite. Misti je tek tada, kada je zapoela svoje planirano putovanje, kada se nala na izlazu iz grada, shvatila ta joj se dogaalo. Tek je tada bila u stanju da oseti razmere bola koji ju je muio zbog rastanka od Heltona. Vie ga nikada nee videti... Vie mu nikada nee pripasti... Vie nikada nee moi da bude pored njega... Kao u inat, u tim trenucima, dok je pokuavala da se izbori sa bolom, Misti se priseala samo lepih stvari, doivljenih sa Heltonom. Njegovih osmeha, poljubaca, dodira, lepih rei... Njegove brinosti... Dana u kome se nije odvajao od nje, jer je imala visoku temperaturu. Tog dana je slagao Patriu da je morao da otputuje, da bi proveo itavu no sa njom, da bi je negovao. Helton je umeo da bude veoma nean. Ali i veoma grub, veoma bezobziran, veoma bezoseajan. Iznad svega je pripadao nekoj drugoj eni, uvek, i u lepim, i u runim trenucima. Nikada nije bio samo njen, niti je planirao da to ikada bude. Misti je proivljavala pravu malu emotivnu agoniju, zbog ega nije odgovarala na telefonske pozive. Kada je prestala da plae, kada se smirila, prihvatila je da razgovara sa Dulijom, koja ju je pozivala po trei put. - Misti, draga! - Dulija je glasno odahnula, kada je zaula Mistin glas. Propisno si me zabrinula! Da h si videla da sam te zvala? - Ne - slagala je Misti. - Sve vreme vozim, tako da sam ostavila telefon po strani. - Ah, gde se nalazi? Kuda si se zaputila? - Najiskrenije, ne znam ni sama. - Sigurno pretpostavlja da me je Helton zamoho da te pozovem? - O, da. Va brat, Dulija, nije ovek koji prihvata da bude odbijen. - Rekao mi je za vas dvoje. I rekao mi je da mu je veoma stalo do tebe. - Meni nije stalo do njega. Stalo mi je do toga da povratim svoj ivot. Ne traite od mene da se odreknem te namere, Dulija. - Neu, naravno. Ja te podravam. - Zaista? - zaudila se Misti.

-1 sama strepim od trenutka, u kome e Helton povratiti seanja. Bie to kraj naeg odnosa. Kada si ti u pitanju, Helton bi insistirao da se vra- tite na staro. Da mu bude tek ljubavnica. Ni ja ne bih pristala na to. Ne bi pristalada grejem postelju mukarcu, koji planira da se oeni drugom enom. - Oh, Dulija... - Misti je tuno zaplakala. - Ne mogu da vam objasnim koliko mi znai to to me razumete, to me podravate... - Volela bih da sam sada pored tebe... Rekla bih da ti je potrebna uteha. - Jeste. Veoma mi je teko... - Da li to znai da... da si volela mog brata? - To nikada nije bilo vano, pa nije vano ni sada. - Ah, Misti... - uzdahnula je Duhja. - Dozvoli mi da ti pomognem... Znam da si od svih krila vezu sa Heltonom. Znam da sada nema kome da se poveri. Nemoj da ode tek tako. Daj sebi vremena da se bar malo oporavi, pre nego to krene dalje. - Imam utisak da hoete neto da mi predloite... - U pravu si. Moj supnig i ja posedujemo vikendicu, na obali okeana. Trenutno je prazna, u njoj boravimo samo tokom leta. Idi tamo. Odmori se, opusti se, uivaj u tiini, u divnoj prirodi. Ja bih povremeno mogla da ti pravim drutvo, naravno, ako to bude elela. Za uplaenu i emotivno uzdrmanu Misti, koja nije znala kuda bi mogla da krene i gde da se zaustavi, Dulijin predlogje zvuao kao najbolje mogue reenje. Bilo joj je potrebno da se smesti na nekom. lepom mestu, jo vie, da povremeno uiva u drutvu osobe koja ju je razumela, koja je bila na njenoj strani. Runa soba u motelu, u kome se trenutno nalazila, je samo potencirala njeno oseanje usamljenosti i naputenosti. Poelela je da odmah ode odatle, da se to pre sastane sa Dulijom. Ah, oseala se iscrpljeno, i znala je da nije u stanju da vozi. - Hvala vam, Dulija - rekla je, kroz senku osmeha. - Prihvatiu va velikoduni predlog. - Obradovala si me, Misti. Da si odbila moj predlog, ne bih prestala da brinem za tebe, i da se pitam gde si. Ovako u moi da te obilazim i da ti pruam podrku. - Ah pod jednim uslovom: da ne govorimo o Heltonu. Ja sam ga ostavila, Dulija.. Ostavila sam ga Patrii, iako je, navodno, raskinuo veridbu sa njom. -I meni je to rekao, meutim, nisam to uzela za ozbiljno. Moj brat pati od amnezije, a kada se bude izleio, vratie se na staro. Ponovo e poeleti da se oeni Patriom. Zato ti, kao to si lepo isplanirala, mora da se pobrine za sebe. - Hvala vam, Duhja - Misti je odahnula sa olakanjem. - Ve me je ovaj razgovor sa vama umirio. Uprkos tome, nisam u stanju da sada doem do vae vikendice. Morau negde da prenoim. - Lepo se odmori, draga, a sutra kreni na put.

Dulija je dala Misti precizne instrukcije o tome kako da doe do vikendice, nakon ega ju je pozdravila, uz komentar da se raduje njihovom predstojeem susretu. I Misti mu se radovala. Dulija je bila divna osoba, ali je, to je smatrala vanijim, bila Heltonova sestra. To je smatrala za okolnost, kojaje mogla da joj donese malenu utehu. XII Dani su prolazili, ah je Misti imala utisak da je vreme stajalo. Da se nita nije menjalo, da nita nije uspevala da izbrie, da zaboravi. Umesto da se okrene budunosti, da pokua da je isplanira i pripremi se za nju, ona se neprekidno priseala prolosti, i neprekidno se pitala koliko je uopte bila sposobna za to da je se odrekne. eznula je za Heltonom, veoma. Njene usne su eznule za njim, njena koa, njene oi. Irnala je utisak da je tek tada, kada je otila od njega, uvidela koliko ga je volela, koliko joj je bio potreban. Oseanja joj vie nisu bila izmeana, jer je ljubav sve nadvladala, sve potisnula. Predeo oko vikendice, u kojoj je boravila, je bio neverovatno romantian, to ju je navodilo da se preputa sentimentalnim raspoloenjima, da ne- prekidno bude uronjena u svoje emotivne dubine. Misti je bilo najtee tokom ranih veernjih sati, kada bi zalazee sunce pravilo divne zlataste odsjaje na nebu, kada bi se uo samo huk okeana. Sedela bi na tremu, u stolici za ljuljanje, i predavala se matanjima. U krevet je odlazila uplakana, i sve vie uverena u to da joj je Helton bio vitalno potreban, da joj je ivot bez njega bio prazan i besmislen. Uprkos silnoj enji za Heltonom, Misti je odbijala da o njemu razgovara sa Dulijom. Pravila se da je nije interesovalo ak ni njegovo zdravstveno stanje, iako se silno brinula za njega, i iako je navijala za to da to pre izae iz bolnice, da povrati pamenje i vrati se svom starom ivotu. Duhja je bila divna prema njoj. Zvala ju je svakoga dana, dva puta ju je ak i obila. Davala joj je podrku, pokuavala da joj predloi ta bi mogla da radi u budunosti. Misti je imala puno poverenje u nju. Sve dok se, jedne veeri, dok je sedela na tremu i zamiljeno gledala ka puini, ispred kue nije pojavio Helton. Silno iznenaena, Misti je brzopleto ustala sa stolice, ali se saplela, tako da je svom teinom tresnula o drveni pod. Kada je Helton pokuao da joj se priblii, kako bi joj pornogao da ustane, hitro je skoila na noge i pobegla u najudaljeniji deo trema. - Trebalo je da pretpostavim da e Dulija da me izda! - uzviknula je, uznemirena do krajnosti. - Ipak je ona tvoja sestra! Oboje ste nepouzdani i prevrtljivi! Nije trebalo da joj verujem! Nije trebalo da joj verujem! - ponovila je, silno se kajui zbog toga to je dozvolila da se nae u klopci, zahvaljujui tome to je naivno smatrala da je Dulija podrava, da nikada ne bi mogla da je izneveri. - Da li si se udarila? - Helton ju je mirno upitao, ne pokazujui nameru da joj se jo vie priblii.

Jesam, ah nedovoljno! Da sam se povredila, morao bi da me vodi kod lekara, i tako bi izbegh ovo to pokuava da uini! - ta pokuavam da uinim? - Ne znam! Zato si doao?! I kako si, uopte, doao?! Bolnikim kolima?! - Ne, doao sam svojim kolima. - Molim? Kako to? Zar si otputen iz bolnice? - Jesam. Danas. Kao to vidi, odmah sam doao kod tebe. - E, pa, nije trebalo da dolazi! O, kada bi samo znao koliko sam mrzela tvoje iznenadne dolaske! Koliko sam mrzela svoju nemo da odluujem o svom vremenu, o svom telu, o sebi! Nita nisam mogla da uradim sa tobom, nita protiv tebe i nita bez tebe! Ti si bio gospodar kome sam sluila, u zamenu za mrvice, preostale od onoga to si pruao svojoj verenici! Bila sam u podreenom poloaju, a to sam mrzela, Heltone! - Da, znam - mirno je potvrdio, zagonetno se osmehujui. - Sve znam. - Kako bi mogao da zna?! - Misti je tada zaplakala. - Ti pati od amnezije! Uostalom, nikada ti nisam govorila o svojim oseanjima! - Evo, sada mi govori. Potpuno mi je jasno da sam se nekada nepravedno ophodio prema tebi, i da si patila zbog toga. Bio sam veoma okrutan prema tebi, Misti. Ni sam ne znam zato sam se tako ponaao prema tebi, s obzirom na to da sam te voleo. - Nisi me voleo! Voleo si mo koju si imao nada mnom! - Voleo sam te, Misti - Helton se naglo uozbiljio. - Kada su mi se vratila seanja, pitao sam psihologa, sa kojim sam u bolnici radio hipnoterapiju, da mi objasni tu kontradiktornost, to, da sam te voleo i da sam se istovremeno ophodio loe prema tebi. Objasnio mi je da sam, tim loim ophoenjem prema tebi, u stvari kanjavao sebe. Nesvesno sam znao da zasluujem kaznu zbog snobovskog ivota, zbog priklanjanja pogrenim vrednostima. Ti si me podseala na prave vrednosti, to sam, na neki nain, morao da unitim. Morao sam da te negiram, jer bih u suprotnom morao da menjam gotovo sve u svom ivotu. Sada sam spreman da to uinim. Zato sam doao kod tebe.
-

Misti je odvojila lea od zida kue i nainila korak ka Heltonu. Paljivo mu se zagledala u lice i otkrila da je ono povratilo nekadanju vrstinu, da vie nije izgledao ranjivo i meko, kao u periodu, tokom koga se borio sa amnezijom. Helton je ponovo bio u svom punom sjaju, ponovo se odlikovao neumoljivom muevnou, ponovo je bio samouveren i moan. Ipak, izraz u oima mu je bio drugaiji. Gledao ju je na drugaiji nain. Dopalo joj se kako ju je posmatrao te veeri. Heltonovpogledjojje davao nadu. Naveo ju je da pomisli kako je neto lepo, do tada neizvodljivo, ipak moglo da se dogodi. - Vratila su ti se seanja...? - upitala je, zadravajui dah. -Jesu. Jue. - Zaista?

Ujutru sam otvorio oi i doiveo silovitu, nezaustavljivu navalu seanja. Malo je nedostajalo da, od uzbuenja, doivim infarkt, ali su lekari na vreme intervenisali. - Ti... - Misti su pole suze na oi. - Ne lae me? - Ne bih se usudio. Dozvoli mi da te uverim da ne laem, da se svega seam. Testiraj me. Pitaj me ta god eli. -Ja... - Evo, rei u ti neto, to znamo samo nas dvoje. Volela si da mi, po zavretku voenja ljubavi, gricka donju usnu. Boe, mogla si to da radi satima... Ja sam se pravio da to moram da trpim, ah sam u stvari beskrajno uivao u tome... - O, Heltone... - izustila je Misti, ne uspevajui da zadri jecaje. - Ako si uivao, zato si odlazio drugoj eni...? - Zato to sam bio uran. Vie to nisam. Sada sam u stanju da priznam i sebi i tebi da te volim, i da. elim da budem sa tobom. Uinila bi me ludo srenim ako bi mogla da mi oprosti to to sam te nepravedno zanemarivao, to sam te poniavao. Verovala ili ne, i ja sam patio zbog toga. Bio sam besan na sebe, a potom i na tebe. Jer, nisam mogao da se promenim, nisam mogao da se odreknem svega, da bih bio sa tobom. -A sada? - Amnezija me je promenila. Sada sam u stanju da odredim prave vrednosti, da inim radikalne poteze. Ponovo sam, nakon povraenih seanja, razgovarao sa Patriom. Dehnitivno sam raskinuo svaki odnos sa njom. Jasno mi je zbog ega sam eleo da je oenim, ali se sada gnuam tih razloga. Istovremeno se gnuam razloga, zbog kojih sam odbijao da vidim tebe, kao svoju suprugu. Jedva da mogu da poverajem koliko sam povran bio. -I okratan - dodala je Misti, elei da tada sve rasprave. - Da - potvrdio je Helton, kome se kajanje jasno ogledalo na hcu. - Setio sam se da sam traio od tebe da mi rodi dete... - Jesi - Misti je bezglasno izgovorila, jer joj se grlo steglo kada se prisetila toga. Ona je, vie od svega, elela da rodi Heltonovo dete, ah nije elela da ga odgaja u tajnosti, kako je on predlagao. Mimo braka, mirno porodinog okruenja. Kao dete rodeno iz pogrenih razloga, koje nije bilo dovoljno dobro da ima normalne roditelje. - Potpuno mi je jasno zbog ega si me mrzela, zbog ega si elela da pobegne od mene. To, to sam traio od tebe da mi rodi dete, je monstruozno. Bila si mi dobra kao sekretarica, kao ljubavnica, video sam te kao idealnu majku svog deteta, a ipak nisam eleo da se oenim tobom. Stidim se onoga to sam ti inio, Misti. - Pa, kao to si i sam rekao, bio si uran. Nisi mogao da ide protiv svoje prirode. - Samo me jedna stvar ini dovoljno hrabrim da stojim pred tobom i molim te za oprotaj. A to je ljubav. Voleo sam te i pre amnezije, Misti. Plaio
-

sam se da ti to priznam, plaio sam se da to priznam sebi. Negirao sam tu ljubav, da bih, sa drage strane, odravao svoj ivot prema zamiljenim standardima. Sada se ne plaim. Sada sam u stanju da ti kaem da te volim. Svima sam to ve rekao. Patrii, Kevinu Tejloru, Duliji, doktora Fihpsu, terapeutu. Svi su mi poverovali. Duhja mi je poverovala. Zato mi je otkrila gde se nalazi. Ne ljuti se na nju. Nije te izdala, ve je elela da ti pomogne da bude srena, da oboje budemo sreni. Da li to moemo da budemo, Misti? - Helton ju je bojaljivo upitao. - Da li veruje da te volim? To, to je Helton bio nesiguran, to je strepeo od njenog odgovora, to je ispoljavao bojaljivost i moleivost, stavilo je Misti do znanja da se promenio. Izleio se od amnezije, povratio je seanja, ali je promenio svoju prirodu. Promenio je svoje prioritete. Nekim udom, postao je bolji i iskreniji ovek. I emotivniji, iznad svega. Misi je bila neizmerno srena zbog njega, zbog sebe. Toliko srena, da nije bila u stanju da progovori. - Da... - tiho je izustila. - Verajem ti... - ta bi trebalo da uinim da bi prestala da me mrzi, Misti? Reci mi, uiniu sve! Apsolutno sve! Moram da se izborim za tvoju ljubav! - Ve je ima - reklaje, nakon ega mu je poletela u zagrljaj. Tiho mu je zaplakala na gradima, jer je po prvi put osetila da je grli o- vek koji je bio njen, kome je ona bila najvanija. Snano ga je stezala, dok ju je on mazio po leima, podjednako dirnut, koliko je i ona to bila. - Misti... - apatom je izgovarao njeno ime. - Ludo te vohm... Poludeo bih da sam te izgubio... Mislim da si ti ve pomalo luda, jer si me nekim udom zavolela... Te Heltonove rei su navele Misti da prasne u smeh. - Veruj mi da sam, u proteklih godinu i po dana, svakoga dana pomiljala upravo to, da sam luda! Volela sam te, iako ti nisi voleo mene, i prihvatala sam da budem sa tobom, iako si ti planirao da se oeni drugom enom! Ko bi normalan to sve radio?! Naravno da sam bila luda, Heltone! Ah volela sam te, i sada te vohm! - Misti... - Helton joj je drhtavim prstima mrsio kosu, razgledajui svaki deli njenog hca. - Da li mi oprata? - Da! Bio si lo prema meni, ali si me inio srenom, uprkos svemu! Od kada sam te napustila, nisam prestajala da udim za tobom! Ne smem ni da razmiljam o tome ta bi bilo sa mnom da nisi doao, da nismo ponovo zajedno! - Dakle, ponovo smo zajedno? - upitao je Helton uzbueno. - eli to? - To je jedino to elim! - nadahnuto je potvrdila. - Onda... Onda... Onda... Nije liilo na Heltona da muca, da se ustruava da neto izgovori, zbog ega se Misti iznova veselo zakikotala. - Onda, ta? . - Onda mi se ini loginim da te, ovaj, da te zaprosim... Da li eli da se uda za mene, Misti?

Upila je svoje telo u njegovo i obavila mu ruke oko vrata. - Pitaj me to ponovo... - Da li eli da se uda za mene? Jo jednom... - Da h eli da se uda za mene? - ponovio je, i sam razdragan njenom sreom. - Zvualo je ba onako, kako sam zamiljala - otkrila mu je deli svojih matarija, propinjui se na prste da bi ga poljubila. - Da, Heltone... elim da se udam za tebe... - Volim te, Misti! - uzviknuo je Helton gromko, zavrtevi je u naletu radosti. - Uvek u te voleti! Uiniu sve da bude najsrenija osoba na svetu! - Ja to ve jesam, blesane... - aljivo ga je udarila po grudima, da bi mu potom prstima dodirnula donju usnu. - Ali ako bi odmah hteo da me usrei... - Znam na ta misli - odgovorio je, ljubei joj prste, i uvodei je u kuu da bi proslavili trijumf njihove uzajamne ljubavi, koja se pokazala jaom od zaborava, jaom od svega. KRAJ
By voki