Tajne ribolova

Zbirka tekstova o ribolovu

priredio
Aleksandar Daki
u Vrcu
marta 2002.
Ovu knjigu sigurno ne bi drali u rukama da nije bilo sledeih ljudi
kojima se ovim putem zahvaljujem:
- za kordinaciju: Mariji irh
- za savete u vezi sadraja: Milanu Jovanoviu - Mii
(Zov), Neboji Matiu (mikroElektronika), Stanku Popoviu
(Ribolovaki Magazin), Vladimiru Stakiu (Ribolov)
- za informacije: Draganu Brzaku, lanovima CWP - Carp
teama (Sai Popoviu i Aleksandru Radovanoviu), Zoranu
Dimitrijeviu, Goranu Gliiu, Zoranu Gliiu, Brian Poole-u,
Ranku Travaru, Andriji Urbanu, Jovici Vuiu
- za podrku: Ashley Djuriinu (Radio021), Dragu
Nemecu (Ribarska), Draganu Nikoliu (www.ribar.co.yu),
Mii Nikoliu (radio iica), Vuku Petroviu (Ribolovaki-mag-
azin), Vladimiru Vukainoviu (www.ribar.co.yu)
- za drugarstvo na poetku veka: Ivici Jeftimijeviu,
Vladimiru Miiu, Goranu Mladenoviu, Jovanu Simiu, Bobanu
Stefanoviu, Ranku Stevanoviu, Hazbiji airoviu, Darku Totu,
Goranu Zariu
- za razumevanje u periodu 2000./2001.: Tomislavu
Alimpiu, Perici Zdravkoviu, Jovici Vuiu, Marjanu Piljiu i
Ivanu Djokiu
Knjiga je pripremana sa dunom panjom, ipak, koliki god
trud bio uloen, greaka i nejasnoa sigurno ima. Kako bih ih u nared-
nim izdanjima otkonio, unapred se zahvaljujem i ohrabrujem sve one
koji me budu kontaktirali u vezi sadraja knjige.
Aleksandar Daki
u Vrcu,
05.03.2002.
Naznaka itaocu:
Materijal objavljen u knjizi Tajne ribolova podlee copyright-u i nesme se reprodukovati u bilo
kojoj formi bez posebnog pismenog odobrenja izdatog od strane autora.
Adresa za kontakte:
Aleksandar Daki
Svetosavski Trg 6/b
26300 Vrac
tel: 013/821-641
e-mail: quercus@hemo.net
Internet: http://users.hemo.net/quercus
Uvod:
ta sve treba da znate o ribama
ta sve treba da znate o ribama
Uvod
8
oda je gua od vazduha pa tako da
smanjuje uticaj gravitacije na ribu. Iz tog
razloga riblja peraja ne slue da bi riba
stojala na njima, ve za potiskivanje i veslanje.
Ipak, telo ribe je gue od vode pa tei da potone. Veina ribljih vrsta
moe da regulie gustinu svoga tela ribljim mehurom. Riblji mehur je rezervoar
pun vazduha koji riba moe da puni i prazni po svojoj volji. Na taj nain bez
ikakvog napora moe da se zadri na eljenoj dubini.
Inteligencija
Ribe imaju izuzetno mali mozak i njihovo ponaanje se zasniva na nizu
urodjenih refleksa i reakcija prema stvarima u okolini, ak i prema hrani, svetlu i
vibracijama. Rei da je aran bistar je veoma teko odrivo. Ali, ukoliko se neko-
liko puta uhvati na isti mamac poee da ga zaobilazi. To je razlog to velike i stare
ribe koje su vie puta bile vraane u vodu ili su se otkaile pecaroima, treba pecati
neuobiajenim mamcima.
Oblik tela
Ako dve ribe ive u istoj zoni vode i hrane se na istom mestu, sigurno je
da e jedna istisnuti drugu. Bodorka i crvenperka, recimo ive u istim vodama i
hrane se istom hranom, ali su se prilagodila tako da se ne ugroavaju, jer se crven-
perka hrani sa povrine, a bodorka na dnu.
Bodorkama kao i drugim ribama koje se hrane sa dna gornja usna prelazi
preko donje, to njihova usta ini blago povijenim nadole, dok je kod riba povri-
ni to obrnuto. Ribe dna esto imaju mogunost da izdue usne u obliku trube koje
im tada slue kao sisaljka.
Ribe iz brzih voda, kao to su mrena i kleni, imaju vitko telo koje im
olakava plivanje u jakim strujama. Ribe sporih voda, kao to su linjak i deverika,
5
imaju debela tela, jer vitkost u njihovom svetu ne predstavlja nikakvu prednost,
dok je u debljim telima je vie mesta za akumulaciju masnih naslaga u toku zime.
Grabljivice imaju razliite oblike tela u zavisnosti od naina ivota.
tuka i smudj, koji vrebaju iz zasede, imaju dobro razvijena prednja peraja koja im
daju veliko ubrzanje pri prvom napadu. Bandar progoni svoj plen i telo mu je bolje
za dugotrajno plivanje. Sve grabljivice imaju velika usta sa otrim zubima, kao i
veoma fleksibilne eljusti koje im omoguavaju da lako progutaju plen. Naravno
svi predatori su dobro maskirani, kako bi uspeli da se neprimetno primaknu plenu.
Kako ribe vide
Voda upija i rasipa svetlost mnogo vie od vazduha, posebno kada je
mutna. Iz tog razloga dobar vid nije presudno bitan za ribe kao za kopnene ivot-
inje. Veina riba je kratkovido.
Oi su kod riba postavljene sa strane glave, tako da one vide skoro u svih
360
O
. Da bi se odredila udaljenost objektu, potrebno je sa oba oka fiksirati pred-
met. Ovo nam kae da samo objektu sa prednje strane riba moe da odredi uda-
ljenost. U ovom uskom pojasu riba vidi jasno i svaki i najmanji pokret precizno
detektuje. Medjutim, sa strane, bono, riba vidi samo konture i pokrete. Iz tog
razloga, mnogo ete lake uplaiti ribu ako se pomerate, nego ako mirujete.
Grabljivice, kao to je tuka, plen progone uz pomo ula vida. Kod ove
ribe, oi su vie pribliene i pomerene ka prednjoj strani glave. Na ovaj nain
poveana je oblast u kojoj tuke odlino vide i gde oba oka mogu da uestvuju u
stvaranju slike.
Jatnim ribama, kao to je bodorka, nije bitno da odrede udaljenost do
objekta, ve im je mnogo bitnije da sagledaju to iru oblast oko sebe i u njoj
primete svaki pokret, posebno napad grabljivice ili pomeranje celog jata. Iz tog
razloga oi su im postavljene bono, sa suprotne strane glave. Ovako postavljene
oi omoguavaju da se primeti pokret, ali ne i da se jasno vide predmeti i odredi
daljina do njih.
Ostala ula
Voda ne prenosi najbolje svetlo, ali je odlian medijum za prenos ukusa
i mirisa. Veina riba ima izuzetno razvijeno ulo mirisa koje se nalazi u dve no-
strile koje se nalaze na gornjoj strani njuke. Som recimo, skoro ne vidi, ali mu je
ulo mirisa dominantno i njegovom upotrebom trai plen.
ulo ukus kod riba nije locirano samo u usnoj duplji. Cverglani recimo
mogu da osete ukus i preko koe. Mnoge ribe imaju brkove kojima sem to pip-
kaju hranu ispitujui joj oblik mogu da osete i njen ukus.
6 Uvod
Na oba boka ribe, nalazi se po jedna lateralna senzitivna linija kojom
ribe oseaju i najmanje vibracije u vodi. Na taj nain mogu osetiti pribliavanje
neprijatelja ili lake pronai plen. Kako i zemlja i voda prenose vibracije izuzetno
dobro, svaki va neoprezan korak ribe mogu da osete i da se udalje.
Tipovi glave
Glava smudja - tipina za grabljivicu. Oi su postavljene sa prednje
strane, omoguavajui binokularan vid, usta su puna malih otrih zuba i mogu se
iroko otvoriti.
Glava crvenperke - tipina za ribu koja se hrani sa povrine vode. Donja
usna prekriva gornju, usne su blago povijene nagore. Nema bria.
Glava arana - tipina za ribu koja se hrani sa dna. Gornja usna prekri-
va donju a obe usne mogu da se preobraze u sisaljku kojoj ove ribe riju mulj.
Brii detektuju hranjive materije u dnu.
Parenje
Postoje dva osnova oblika ponaanja pri razmnoavanju. Jedan broj riba
polae veliki broj jajaaca koja onda ostavlja da se sama snalaze, dok druga grupa
polae malu koliinu ikre i brani svoj nasad sve dok se mladj ne izlegne, a nekad
i odredjeni period kasnije.
tuke, aran, linjak i dev-
erika polau svoja jajaca na pod-
vodno bilje. Mrena i smudj vie
vole kamenjar i pesak, dok bandar
lepi jajaca na korenje i stabljike
biljaka.
Veina riba se mresti u
prolee, im voda malo otopli. To
mladji daje najbolju ansu da
preivi sledeu zimu, jer ima
dovoljno vremena da poraste i
ojaa. U zavisnosti od vode, tuke
se pare najranije u martu i aprilu,
bandar u aprilu, dok veina aran-
skih riba to radi od maja do juna.
Trenutak parenja je odredjen
promenom temperature i duine
dana.
Uvod 7
Veina riba iz familije arana se ne pari
dok temperatura vode ne predje 18
O
C. To
se obino dogadja od maja do juna, ali
ako je prolee hladno taj period se pomera
od jula do avgusta.
Polagajui ikru medju biljem ribe tite
svoju mladj od predatora.
Linjak se recimo pari u toke nekoliko
nedelja, dok neke vrste riba, kao to su
tuka i bandar polau ikru za manje od
nedelju dana.
Nakon to enka poloi jajaca, mujak
ih oplodjuje mleom.
Jajaca imaju lepljivu tanku opnu koja
im pomae da se zakae travu, kamenje i
korenje kako u mulju ne bi propala od
infekcije ili nedostatka kiseonika.
Mujaci po pravilu ranije polno sazrevaju od enki. Mujaci tuke i ban-
dara sazrevaju u svojoj drugoj godini, dok su enkama potrebne tri godine. Sa pol-
nim sazrevanjem kod enki se pojavljuju ovarijumi i ribe dobijaju na teini izme-
dju 15 i 20%.
Veina se riba ne hrani za vreme parenja, ali se nakon zavrenog mresta
poveava njihova potreba za hranom. Recimo 60% ukupne godinje hrane, tuka
pojede odmah nakon mresta.
Kada se iz jajaaca izlegnu mladi, nemaju odmah izgled ribe. U tom
prvom delu ivota, ove larve imaju na sebi veliku kesicu poteklu od jajaca u kojoj
se nalaze hranjive materije. U prvim danima ivota, larve troe te zalihe. Kad ih
potroe, kreu sa ishranom zooplanktonima.
Trudite se da od marta do juna smanjite odlazak u ribolov. Razlog tome
je parenje riba koje u tom periodu trae mir.
Stanita
Riba se obino zadrava tamo gde se neto dogadja, gde se voda peni i
kovitla (mlin, brana, prevodnica, ue male pritoke, vodopad). Dobra mesta za
ribolov su i zaklonjena stanita (panjevi, trava, potopljene grane, podlokana obala,
ostrva na vodi, velike dubine). Ribe vole da se zadravaju nizvodno od prepreke,
jer im je lake da diu glavom uz struju, nego niz. Odavde se lako zakljuuje da je
nizvodna strana mosta bolja od one druge. Veina riba ne voli preterano brze stru-
je i jaku maticu, jer mora troiti mnogo snage da bi se odrala na mestu.
Kada traite ribu, uvek razmislite gde bi mogla da joj se nalazi hrana.
Riba sve vreme prati izvor hrane, nekada i po cenu da ih vee ribe napadnu i ubiju.
8 Uvod
36
Prirodna riblja hrana
vodeno
bilje
dafnija artemija
ribe
larva
vodenog
konjica
puevi
ciklopsi
tubifeks
vodeni
cvet
I deo:
Ribe naih voda
Sadraj
I dela
AMUR (CTENOPHARYNGODON IDELLA)
BALAVAC (ACERINA CERNUA)
BABUKA (CARASSIUS AURATUS GIBELIO)
BANDAR (PERCA FLUVIATILIS)
BAS (MICROPTERUS SALMOIDES)
BEOVICA (ALBURNUS ALBURNUS)
BODORKA (RUTILUS RUTILUS)
BRATFI (LEUSISCUS IDUS)
BUCOV (ASPIUS ASPIUS)
IKOV (MISGURNUS FOSSILIS L. & COBITIS TANEA)
CRVENPERKA (SCARDINIUS ERYTHROPHTHALMUS)
CVERGLAN (ICTALURUS NEBULOSUS)
DEVERIKA (ABRAMUS SAPA & ABRAMIS BRAMA)
GAVICA (RHODEUS SERICEUS AMARUS)
JEGULJA (ANGUILLA ANGUILLA)
KARA (CARRASSUS CARRASSUS)
KEIGA (ACIPENSER RUTHENUS)
KESEGA (ABRAMIS BALLERUS)
KLEN (LEUCISCUS CEPHALUS)
KLENI (LEUCISCUS LEUCISCUS)
KRKUA (GOBIO GOBIO)
KRUPATICA (BLICCA BJOERKNA)
LINJAK (TINCA TINCA)
LIPLJEN (THYMALLUS THYMALLUS)
13
15
18
19
23
26
29
36
39
43
47
50
52
59
60
63
67
68
71
75
78
79
82
86
11
MANI (LOTA LOTA)
MLADICA (HUCHO HUCHO)
MRENA (BARBUS BARBUS)
NOSARA (VIMBA VIMBA)
PASTRMKA (SALMO sp.)
PE (COTTUS GOBIO)
PIJOR (PHOXINUS PHOXINUS)
PLOTICA (RUTILUS PIGUS VIRGO)
SKOBALJ (CHONDROSTOMA NASUS)
SMUDJ (STIZOSTEDION LUCIOPERCA & STIZOSTEDION VOLGENSIS)
SOM (SILURUS GLANIS)
SUNICA (LEPOMIS sp.)
ARAN (CIPRINUS CARPIO)
TUKA (ESOX LUCIUS)
TOLSTOLOBIK (HIPOPHTHALMICHTHYS MOLITRIX
& ARISTICHTHYS NOBILLIS)
12 Ribe naih voda
89
91
94
98
100
105
106
107
110
112
116
121
122
134
142
Ctenopharyngdon idella
Amur
P
ostojbina amura je centralni i donji tok
reke Amur i njegove pritoke, kao i reke
Kine u provincijama Kanton i Tajvan.
Odatle je amur prenesen u Evropu i Ameriku
oko 1970. godine kako bi kontrolisao rast vodenog bilja. Amur nastanjuje preteno
velike, tople reke sa blagim tokom, jezera i kanale obrasle travom i podvodnim bil-
jem.
U svojoj postojbini, na izvoritima velikih reka, pari se od aprila do kraja
leta im temperatura vode postigne 15
O
C. Nakon oplodnje jake struje odnose jaja-
ca nizvodno i nekoliko desetina kilometara. Mladi se izlegu nakon 2 dana i rastu
u pliacima, gde se hrane zooplanktonom. im porastu preko 4 cm prelaze na
ishranu iskljuivo biljnom hranom. U Evropi se amur ne razmnoava u prirodi, jer
mu ne odgovaraju temperaturni uslovi, ali i zato to kod nas preteno ivi u mirn-
im i sporim vodama, dok su mu za parenje potrebna izvorita velike vodene moi.
Vetaka oplodnja ikre se odvija pri temperaturi od 25
O
C, kada se dobija od 50.000
do 150.000 jaja po kilogramu enke.
Amur se hrani podvodnim biljem i insektima koji lete blizu povrine
vode. Zimi se njegova aktivnost smanjuje i on se povlai u dublje slojeve vode. U
Kini se amur privredno iskoriava preko 2.000 godina, ali u Evropi nije uspeo da
dostigne popularnost koju ima u svojoj postojbini. Glavni zadatak amura u Evropi
je eliminacija podvodnog bilja u kanalima i bazenima.
Amur u svojoj postojbini naraste do 1,7 m i moe biti teak do 36 kg, ali
u Evropi njegove maksimalne dimenzije su 1 m i 25 kg.
Iako ga ponegde nazivaju aranom trave, on oblikom svog tela vie pod-
sea na klena nego na pravog arana. Telo mu je izdueno i cilindrino, srebrno-
bronzane boje i prekriveno krupnom krljuti. U mladosti, lako ga je zameniti sa
klenom. Medjutim klen ima 56-61 bicu u ledjnom peraju, a amur 43-45. Kod
amura su peraja vie zaobljena, a analno i dorzalno peraje imaju po osam bica.
13
Lov Amura
Amura ete u toku leta
najee nai odmah ispod
povrine obrasle gustom vodenom
travom (Lemna sp.), dok se za
vreme hladnih zimskih dana
povlai u najdublje delove vode u
kojoj ivi. Sezona ribolova traje
preko cele godine.
Zbog veliine ribe peca
se jaim ribolovakim priborom sa
najlonom 0,50 mm nosivosti do 7
kg, aranskim udicama i tapovima
0,9 do 1,1 kg. Od svih pripadnika
familije arana, amur je
najosetljiviji na otpor strune, pa se
najbolji rezultati postiu pecanjem
na kukuruz eerac ili boili sa aro-
mom tuti-frutija vezanim na dlaku.
Ponekad se, posebno leti, hrani i sa
povrine vode. Tada mamac ispitu-
je i due vremena pre nego ga
proguta. Za povrinski ribolov
najboje je koristiti keks za pse kao
plutajui mamac.
Mogue ga je pecati i na komadie trske koji se odseku u duini od 10
cm, ali tako da se na komadiu nalaze i kolence i deo lista trske. Ovakav komadi
se kai na trokraku udicu. Trsku treba montirati kao povrinski mamac, a maini-
ca treba da ostane otkoena. Kada se amur prevari, kontrira se snano.
Ono to uvek morate imati na umu kod pecanja amura je njegova velii-
na i snaga. Nikakvo silovanje pribora nee dovesti ribu van vode. Potrebni su
smirenost i strpljenje.
Jedan dobar recept za smesu za amura sa vodenim biljkama je sledei:
Napravi se pire od vodene kuge (Helodea canadensis) i paroine (Chara sp.) u
odnosu 1:1. Na tu koliinu pirea doda se identina koliina belog peninog bra-
na i malo meda. Od ove mase prave se valjuci i kae direktno na udicu.
14 Ribe naih voda
Primenite sve mere predostronosti:
Montirajte samo jednu udicu na tap;
Konica ekrka mora da bude valjano
podeena, da bi proklizavala i tako umar-
ala ribu. Potpuno zakoena mainica, nat-
erae amura da pokida najlon;
Namotajte dovoljno najlona i neka on
bude ceo kvalitetan. Oekujte da e amur
da vam izvue kompletnu pulnu najlona;
Meredov pripremite tako da vam bude
pri ruci - spreman za prihvat ribe;
Amura moete pecati i dubinskom
metodom i na plovak. U oba sluaja
neophodno je da pribor bude maksimalno
kvalitetan, fin, ilav, izdrljiv. Ukoliko
pecate dubinskom metodom, koristite
indikatore trzaja. Kod pecanja plovkom
plovak treba da bude minimalno mogui.
Kontra ne sme da bude prerana. Prerana
kontra vodi do sigurnog gubitka ribe.
Pustite da riba ponese mamac kako bi se
udica zakaila duboko u ustima ribe.
W
Babuka
srebrni kara
melez
B
abuka je sve ea na naim ribolovnim
vodama. Prvi put se u nas pojavila
poetkom osamdesetih i njena popula-
cija raste, obino na tetu karaa sa kojim se
moe ukrtati. Pari se zajedno sa karaem u maju i junu.
Prosena lovna teina babuke kree se oko 500 grama, ali je mogue
naii i na babuku teku preko 2 kilograma.
Ovo je riba dna, sa koga jede delove biljaka i ivotinjice. Leti, kada je
vreme toplije i metabolizam bri, hrani se intenzivnije, a zimi pada u skoro pot-
puno latentno stanje. U stanju je da preivi u u vodama koje se potpuno lede zah-
valjujui konoj izluevini koja se ne mrzne. Takodje, kao i kara, u toku sunih
meseci, u stanju je da se ukopa u zemlju i tako ukopana preivi potpuno isuiva-
nje bare ili jezera.
Lov babuke
Babuke se hrane na dnu pa se tu i love. Prvo treba lokalizovati mesto
gde se nalazi jato babuki po mehuriima koji se pojavljuju na povrini vode.
Naravno, svako pravilo ima izuzetaka, pa treba imati u vidu, da u toku dana,
posebno rano ujutro i predvee babuke prilaze blie obali i hrane se medju pri-
obalnim biljem. Tada se podiu i na 70-80cm od dna. U zavisnosti od koliine ve-
getacije u vodi babuka se lovi na sledee naine:
Na vodama u kojima ima dosta vodene vegetacije, babuke se kreu i
prebivaju u neposrednoj blizini rastinja. To ine iz dva razloga: vodeno rastinje
predstavlja prirodni zaklon od raznih neprijatelja, a takodje isti ambijent je bogat
prirodnom hranom. Na ovakvom terenu najbolji rezultati se postiu pecanjem
neposredno uz rastinje ili u rupama - istim delovima vodene povrine okruene
njime.
Na vodama gde nema u izobilju vodene vegetacije, babuku treba
Carassius auratus gibelio
15
traiti to dalje od obale, to je najee sluaj na veim jezerima.
Za lov babuke treba koristiti fin i lak pribor. Babuka je oprezna riba i
esto e vas iznenaditi krupan primerak koji je doao na samo jednog mesnog
crvia ili zrno ita.
Najei metod pecanja je plovkom. tap treba da bude to dui (6 -
8m), kako bi bez problema spustili plovak iza trske i imali dovoljnu duinu najlona
da mamac stigne do dna. Nije loa ideja ni postavljanje male mainice na teleskop-
ski tap neto manje duine, kojim onda moemo lagano voditi ribu do obale. tap
treba da bude to laganiji (karbon), jer ga, kada jato naidje, stalno drimo u ruci.
Kao osnovni najlon kod pecanja plovkom koristi se 0,15 ili 0,16 mm,
dok se za predvez uzima najlon 0,12 do 0,14 mm. Pri korienju mainice za
pecanje idealan je najlon od 0,18 mm, jer omoguava i daleka zabacivanja i
dovoljnu jainu da se izbori sa najveim babukama.
Pri izboru udice uvek imajte na umu ve reeno, velika babuka hoe da
dodje na zrno penice ili jednog mesnog crvia. Dakle veliinu udice treba pri-
lagoditi mamcu: raspon od 16-12 se pokazao najidealnijim.
Plovak ne utie mnogo, ali nam ipak treba lak plovak, jer je ugriz ove
ribe u prvoj fazi vrlo slab - slian pipkanju. Ako se lovi na veoj dubini plovak
treba da ima nosivost oko 2 g, a ako je voda plitka i 0,5 grama je dovoljno.
Ukoliko babuku pecate na veim daljinama moete se odluiti za jedan
od dva osnovna metoda: dubinski metod i metod sa klizeim vagler plovkom. Kod
oba metoda preciznost zabaaja je od esencijalne vanosti. Uvek bacajte na isto
mesto u sred trougla na ija temena ste bacili po kuglu primame. Kod oba meto-
da, dobra je ideja koristiti i hranilicu i to to blie udici. Jedan od najboljih mamaca
za ovaj metod pecanja je glista djubretarka, okaena tako da joj krajevi slobodno
lelujaju u vodi. Ovu glistu babuka nee moi da skine pri prvom pipanju, kao hleb
recimo, pa ete lake kontrirati.
Od primame i tanog zabaaja ceo lov e i zavisiti. Ako je voda topla i
stajaa treba koristiti branaste hrane i itarice u odnosu 2:1. Kod istog dna pri-
mama treba da bude tvrdja, a kod dna obraslog travom to rastresitija, kako bi se
raspala jo dok pada i posula to vei areal. Kupovne proverene primame su:
"Sensas Karp" i "Milo Grand Prix" i meaju se sa prezlom u odnosu 1:2 u korist
prezle. Ova koliina primame dovoljna je za bar dva pecanja. Koristite tehniku
masovnog primamljivanja. Dohranjujte samo ukoliko babuke prestanu da rade.
Nakon ribolova, raspite par aka kuvanog ita, ukoliko planirate i sutra da dodjete
na isto mesto.
Kad je voda hladnija primamljivanje se obavlja samo branastom hra-
nom. Ukoliko u vodi gde se peca nema cverglana i sunice u hranu valja dodati
16 Ribe naih voda
malo iseckanih glista i krvi. Tada se znaju prevariti i kolosalne babuke, a mamac
je naravno glista ili pare gliste.
Kao mamac koristi se: kuvana penica, mladi i kuvani kukuruz, hlebna
rua, gliste i mesni crvii. Sa prolea i jeseni, kad je voda hladnija, bolje rezultate
daju gliste i crvii, dok su u letnjem periodu uspeniji hleb i kuvana penica.
Ukoliko se mesto hrani kukuruzom, babuku treba ekati na udicu namamenu
jednim zrnom kukuruza. Ipak, kuvana penica je na svim vodama najsigurniji
mamac. Prilikom pripreme mamca treba dodati aromu/ulje anisa, belog luka ili
penicu kuvati sa karanfiliem kako bi se aromatizovala. Na kilogram penice
stavlja se kesica karanfilica. Ukoliko se peca na penicu na udicu se stavlja od
jednog do tri zrna, zavisno od toga kolika je prosena veliina babuki. Pri
mamenju vrh udice mora uvek da bude potpuno slobodan. Zrno se obino proba-
da bono, kroz dve opne, kako se u vodi ne bi raspadalo. Udica broj 16 savreno
odgovara za jedno zrno penice,14-tica i 12-tica se uspeno pokrivaju sa dva
zrna,dok za tri zrna penice valja uzeti udicu broj 10.
Kada idete na babuku, obavezno ponesite vie raznovrsnih mamaca.
esta je pojava da babuka u jednom trenutku prestane sa uzimanjem jedne vrste
hrane. Istog trenutka promenite mamac. Traite onaj koji im najvie odgovara.
Babuka je dobar borac i treba je polako privlaiti obali, pazei da ne
udje u travu. Ukoliko se to ipak desi, opustite najlon i ona e sama izai iz bilja.
Budite maksimalno paljivi, jedna otkaena babuka, esto e rasterati celo jato.
Dakle izgubljenih riba ne bi trebalo da bude.
Ribe naih voda 17
ED
www.ribar.co.yu
n
tereni
n
tajne ribolova
n
vrste riba
n
takmienja
n
oprema
n
mamci
n
mali oglasi
n
liga trofeja
n
izbor iz tampe
n
ribolovaki klubovi
n
recepti
n
riboskop
n
vreme
Acerina cernua
Balavac
bulje
general
ra
O
va mala riba, prosene duine od 10 cm,
a maksimalne 25 cm, koja lii na
mladog bandara, moe se nai irom
Evrope. Pripada familiji grgea. Ima dva dorzal-
na peraja koja su potpuno spojena to ga razlikuje od bandara ija su dorzalna per-
aja razdvojena. Oi su mu velike i purpurne boje. Telo mu je maslinasto-zeleno
proarano tamno braon takama poredjanim u redove na ledjima, bokovima, repu
i dorzalnim perajima.
Skriva se u najdubljim delovima sporih tekuih reka i kanala, dok ga u
mirnim vodama skoro i nema. Aktivan je u toku dana. ivi u malim jatima koja
polako pretrauju dno u potrazi za hranom. U prirodi se najee hrani insektima,
mladim amfibijama, crvima i larvama. Mada balavac ne spada u grabljivice, vei
primerci mogu jesti vrlo sitnu ribu.
Balavac postaje polno zreo sa tri godine. Pari se u aprilu ili maju kada
se temperatura vode popne na 10 do 15
O
C. enka je u stanju da poloi do 100.000
jajaaca koja se lepe na biljke i kamenu podlogu. Nakon izvaljivanja mladunaca,
dvanaestog dana od mresta, mladj ostaje u dubokoj vodi. Raste izuzetno sporo, pa
veina balavaca ne poraste vie od 8 cm za dve godine. Moe iveti do devet
godina.
Lov balavca
Mali je broj ribolovaca koji pecaju balavca. Razlog je njegova veliina.
Medjutim, on moe biti bitna vrsta kada se govori o takmiarskom ribolovu. Treba
imati u vidu da se balavac kree u jatima na dnu voda. Obino se sa njim pome-
raju i jata krupnijih deverika i bodorki. Nou miruje na peanom ili ilovastom
dnu, dok je danju aktivan u potrazi za hranom. Peca se lakim priborom za belu
ribu. Obino se javlja kao neeljeni gost na dubinci kada je udica namamena
crvenom glistom.
18
I
Perca fluviatilis
Bandar
grge
ostri
B
andar naseljava celu Evropu, osim voda
kotske i Norveke. Naseljava sve vrste
vodenih teritorija. Bez obzira na tip
vode, bandara uvek traite iza betonskih bloko-
va, veeg kamenja, potopljenog drvea, medju vodenim biljem ili ispod podlokane
obale iz koje izrasta dosta korenja priobalnog drvea.
Mresti se obino od marta do aprila, ali ako je temperatura nia, taj peri-
od moe da se produi i do juna. enka polae i do 200.000 komada ikre i to je
razlog brzog osvajanja novih voda.
U mladosti, bandar je vretenast, ali sa godinama dobija grbu iza glave.
Naraste i do 50 cm sa teinom do 2 kg i moe iveti i do 50 godina. Najee
upecani primerci su oko 200g.
Bandar je jatna riba i u jatu i lovi, a samo kada ostari postaje usamljenik.
Jata su obino sastavljena od primeraka iste veliine i to su lanovi mladji jato je
vee. Sa dolaskom noi i polaskom na poinak jato se raspada, da bi se izjutra opet
formiralo. Odrasli grgei zimi, iz dubina, periodino dolaze u plie delove da neto
s nogu ulove i pojedu, pa se zatim ponovo vraaju u dubinu. Najaktivniji je kada
je temperatura preko 14
O
C. Kada temperatura padne ispod 4
O
C bandar pada u san.
Bandar je lepa riba, iji oblik tela ukazuje na grabljivi nain ivota.
Ledja su mu maslinasto zelena sa 6 do 7 crnih linija koja mu pomau da se sakri-
je u vodeno bilje odakle vreba plen. Rep je mali, pa bandar nije brz pliva, ali je
izuzetno izdrljiv. Bandar plen progoni, za razliku od tuke koja plen napada u
trenu i brzo odustaje.
Lov bandara
Taktika za lov sitnijih bandara - Sitni bandari ive u svim tipovima voda,
a narav im je takva da napadaju svaki mamac koji pecaro baci u toku celog dana.
esto je jedina riba koja grize u toku dugih letnjih dana. Najee se mogu nai
19
na skrovitim mestima gde neki objekat natkriva povrinu vode, recimo vrba ili
dok, ali i plivajua vodena trava. Korenje i panjevi su sigurni znak da su bandari
tu. Najvie voli sporotekue i mirne vode i retko se kreu u matici reke.
Kada koristite velike mamce kao to su gliste, bandar napravi pauzu pre
nego to uzme mamac. Naizgled se ini da se igra sa njim, plovak prvo krene da
tone, ali ubrzo poinje da vibrira. U tom trenutku kontra je siguran promaaj.
Treba saekati da bandar potpuno uzme mamac, to on i radi odluno potpuno
potapajui plovak. Ukoliko zakasnite sa kontrom, moe vam se desiti da vam
udica ostane u eludcu upecane ribe.
Pecanje plovkom i dubinsko pecanje su podjednako efikasni pri lovu
bandara. Medjutim, ako pecate blie obali, prednost dajte plovcima. Laka pecalj-
ka i fiksirana pulna sa najlonom nosivosti do 1 kg su idealna kombinacija.
Ukoliko pecate na veim daljinama, koristite dubinku i hranilicu. Najlon nosivosti
do 2 kg je pravi izbor.
Taktika za lov velikih bandara - Najvei problem kod lova krupnih ban-
dara su upravo njihova sitnija sabraa koja jednostavno napadaju svaki mamac
koji im se nadje u blizini im ga spaze. Jedini nain da stignete do krupnijih koma-
da je da izaberete pravu vodu, metod i doba godina za njihovo pecanje. Imajte na
umu da ak i najmanja jezera skrivaju u svojim vodama krupne jedinke. Jesen je
pravo vreme za lov na krupnije bandare. U to doba godine oni formiraju velika jata
na dnu vode kako bi zajedno migrirali u najdublje delove gde prezimljavaju. U tom
periodu su izuzetno prodrljivi i agresivni.
Kao tradicionalni mamci koriste se gliste, ive i mrtve ribice (najbolje
plavci), ali i durbaci mamci koji se sve ee koriste.
Na veim, dubljim vodama, moete pokuati da zainteresujete ribu pri-
mamom. U hranilicu stavite aromatizovanu primamu za belu ribu sa dodatkom
mesnih crvia. Sa aromom se moe eksperimentisati: suva krv i ekstrakt crva uz
crvenu boju esto mogu pomoi. Mesni crvii imaju zadatak da privuku sitnu ribu
ije e prisustvo zainteresovati vee bandare.
Na manjim jezerima i kanalima upotreba hranilice moe preterano uzne-
miriti ribu. Na ovim vodama bolje je koristiti dubinsku metodu ili vagler plovak,
a udicu mamiti glistom. Kod vaglera dodajte na udicu i par crvia kako bi svojim
pokretima uinili mamac ivljim. Svakih par minuta kratkim trzajem povlaite
tap, to e esto rezultovati ugrizom sumnjiavog bandara u blizini.
Na velikim, dubokim vodama varaliarenje je mnogo efikasnije od bilo
kog drugog metoda jer vam omoguava da pretraujete kompletnu povrinu vode.
Patenti kao to su ABU Toby, Atom, Reflex i Zoranovi vobleri veliine 5 cm u
sivo-beloj boji su se ve do sada dobro pokazali. Ono to je najbitnije jeste da
20 Ribe naih voda
povlaite varalicu to je sporije mogue, da joj dozvolite da potone do samog dna
pre nego to je povlaenjem dovedete do povrine. Nije loe da koristite sajlu za
vezivanje varalice, jer se moe desiti da na nju napadne tuka, koja bi monofila-
ment presekla svojim otrim zubima.
Kako je bandar zainteresovan za sve to sija i vibrira, gotovo svaka var-
alica e za njega biti odlina. Ukoliko elite da pretraite vodu po dubini koristite
fleksibilne silikonske varalice. Boja zavisi od mesta do mesta. U veini sluajeva
je to isto bela varalica, dok se na drugim vodama uta ili crvena varalica pokazu-
je kao bolja. Varalica moe biti u obliku tvistera, ali ni oblici rakova, aba ili ribi-
ca nisu loi. Kod vodjenja mamca
obratite panju da bandar nije bog
zna kako brz i spretan pliva.
Omoguite mu da mamac sustigne.
Metalne varalice, kao to
su Mepps (veliine 0-2), Tori i
Panter Martin su se na mnogim
vodama pokazale kao dobitna kom-
binacija. Na ovakve varalice moe
se okaiti komadi crvenog platna
ili plastike kako bi jo vie privuk-
le panju prodrljivog bandara.
Jo jedna kombinacija je
esta: metalna varalica sa glistom
razvuenom po najlonu i udicom
na kraju. Ovakav sistem ribu
privlai vibracijom i sjajem vara-
lice, ali i mirisom i oblikom gliste.
Ovde je bitno da glista prilikom
vuenja bude potpuno ispravljena.
Vodjenje ovakvog sis-
tema moe biti po sredini vode, ali
je ee vodjenje odskakanjem od
dna. Nakon zabacivanja saeka se
da varalica padne na dno. To se
vidi po tome to se najlon opusti
potpuno. Zatim vrh tapa spustimo
na oko 50 cm od povrine vode i
namotamo koliko moemo najlona,
Ribe naih voda 21
Bandar obino ne uzima mamac naglo,
ve prvo voli sa njim da se poigra, to ini
pravovremeno kontriranje dosta tekim.
Kod pecanja plovkom, recimo, dobro je
saekati par sekundi nakon to plovak
nestane, pa tek onda kontrirati i to blago.
Nemojte predugo ekati, jer riba moe
ispustiti mamac, ali i potpuno progutati
udicu koju je kasnije teko izvaditi.
Crvena boja je najprivlanija za bandara.
Uz standardni mamac na udicu se moe
dodati crvena ploica ili perce. Ukoliko
varaliarite, probajte varalice sa crvenim
telom ili nekim veim crvenim delom.
Najkrupniji bandari ive u najveim
dubinama reka, nizvodno od velikih pred-
meta u vodi, kao to su nosai mostova ili
stene, pored potopljenog drvea. U jezer-
ima najee se okupljaju na mestima gde
korenje priobalnog drvea pravi gust splet
kanala u vodi natkrivenoj senkom kron-
je. esto patroliraju i delovima vode koja
je obrasla povrinskom vegetacijom. Leti,
mesta gde je struja jaka, gde se voda peni
i osveava kiseonikom su rado posei-
vana mesta za krupnije bandara. Takodje,
bandara ima gde god ima i sitne ribe
kojom se bandari hrane.
a da ne pomerimo varalicu. Sledei potez je naglo izdizanje vrha tapa za oko 80
cm. Varalica e na ovaj trzaj poleteti sa dna, to esto izazove bandara da napadne.
Nakon nekih 80cm varalica se zaustavlja i ponovo pada ka dnu imitirajui bolesnu
ribu. Ceo postupak se ponavlja sve dok ne izvuemo varalicu iz vode.
Bandar se moe, mada ne ba esto, loviti i strimerom. Uglavnom se
koristi plavi ili narandasti strimer na udici veliine 6-8. Ovakav strimer treba da
ima i par zlatnih niti u sebi. Vodjenje ovakvog strimera je po dnu. Prvo zabacuje-
mo strimer na mesto gde predpostavljamo da su bandari, pa kao i u prethodnom
sluaju imitiramo bolesnu malu ribu.
ivi i mrtvi kederi su dobri mamci za bandare. Za razliku od varalica,
gde riba uzima mamac na brzinu, ne gledajui kako joj ne bi pobegao, kedera ban-
dar dobro zagleda pre nego ga
proguta. Ovo znai da sajlu ne
smete koristiti. Koristite monofila-
ment ukoliko ste sigurni da nema
tuka u blizini, inae koristite neki
od novih materijala kao to su
Kryston Silkworm ili Kryston
Quicksilver. Pravo mesto za
zabacivanje kedera je u blizini
mesta gde lokvanji prekrivaju
vodu.
Ukoliko koristite mrtvog
kedera, otpustite najlon ili koristite maksimalno lako olovo, kako bendar ne bi ose-
tio otpor pri uzimanju mamca. Olovo i mamac se mogu uplesti u organske ostatke
na dnu vode kao to su lie i granice. Da bi se ovo spreilo treba koristiti olova
oblih ivica, a u mamac treba ubaciti vazduh medicinskim pricem. Mamci moraju
uvek biti svei. Sitne bodorke, beovice, crvenperke i krkue duine od 3,5 do 5 cm
su idealne. Nemojte nikada koristiti usmrdele stare ribice, kao ni morsku ribu, jer
bandar ne voli miris mora.
22 Ribe naih voda
Dobar metod pecanja bandaraje sledei:
Na udicu postaviti dve manje gliste ili
kombinaciju gliste i mesnog ili bra-
nenog crva. Deset santimetara od udice
postavi se olovo koje ne moe da se prib-
lii udici jer ste ispod olova postavili
stoper. Ovakvim sistemom polako pre-
traujte dno. Bacajte polako i oprezno.
Pretraite teren sa leva na desno, a onda
promenite lokaciju.
J
Micropterus salmoides
Bas
pastrvski grge
B
as je pre svega fantastina sportska riba.
Vrlo borbena i teko predvidljiva. Jedina
od grabljivica napada cverglana. Hrani
se svime to mu padne na pamet, pa riba u nje-
govom meniju zauzima svega jednu petinu.
Kada prvi put vidite basa prvo to vam padne na pamet su njegova
izuzetno velika i duboka usta. Donja usna prekriva gornju i to mu daje dodatni
zloesti izgled. U ustima se nalaze brojni zubii i jak mesnati jezik.
Bas je rasprostranjen pre svega u USA, ali se u poslednje vreme sree i
u vodama Evrope. panija, Portugalija i Francuska ga poznaju ve ,due vreme, a
kod nas je poeo od skoro da se naseljava. Najvie mu odgovaraju vode
zatvorenog tipa, gde ga je mogue naseliti u dovoljnom broju.
Vrlo je otporan i nove terene vrlo brzo osvaja. Glavni razlog tome je to
podnosi iroki opseg temperature, od 0 do 30
O
C. Idealna temperatura za ivot mu
je u opsegu od 15 do 20
O
C.
Razmnoava se pri temperaturi od 17 do 21
O
C. Sam ritual je dosta
sloen. Mujak gradi gnezdo prenika 30 do 50 cm i poziva enke, i do etiri, u
njega. Tu se ikra polae, a nakon oplodnje mujak nastavlja da brine o ikri. U tom
periodu je najee plen veih tuka, jer u roditeljskom zanosu, jednostavno upli-
va tuki u usta.
Nakon deset dana jajaca se izvaljuju. Mladj se okuplja u jatima uz
obalu, hranei se zooplanktonom. Kada dostignu duinu od 7 cm poinju da jedu
i druge ribe.
Lov basa
Bas se uglavnom zadrava u priobalnim delovima voda, uz trsku i travu,
odakle vreba plen. Sitniji komadi se ponekad sunaju na povrini vode, dok krup-
niji vie vole vee dubine. U prolee i s jeseni vie vole duboke vode, i do 20 m,
23
dok se pri sunanom danu, leti, a posebno kada je temperatura vode od 18 do 20
O
C,
love na samoj povrini.
Bas se lovi dvema poznatim tehnikama, muiarenjem i varaliarenjem,
mada se u novije vreme lovi i nekim karakteristinim ivim mamcima.
Muiarenje se najuspenije izvodi u toku toplih i sunanih letnjih dana,
kada bas i inae lovi insekte koji padnu u vodu. Oprema treba da bude to robus-
nija. Muiarskom tehnikom se lovi pomou povrinskih muica, popera i
strimera. Povrinske, suve muice treba da se uzimaju u skladu sa tekuom situaci-
jom na vodi i raspoloivim ivim insektima, mada uvek treba probati i sa nekim
od fantastinih muica. Popere bas ponekad napada. Treba koristiti manje popere
koji imitiraju bube i male abe. Najredje od svega bas napada strimere. Strimer
treba voditi blizu obale, ak ako je mogue kroz travu. Na tim mestima bas vreba
sve to se kree u njegovom vidokrugu.
Najee se bas lovi varaliarenjem. Za ovu namenu koriste se tapovi
dobrih bacakih osobina duine do 3 m, koji mogu da bace varalicu od 10 do 30 g
na eljenu daljinu. Koristi se najlon debljine 0,25 mm. Od varalica koriste se
digovi, vormovi, tvisteri, silikonski dadevnjaci i rakovi, metalne kaike i vob-
leri.
Digovi i silikonske varalice imitacije riba su u USA (njegovoj posto-
jbini) na prvom mestu pri pecanju basa. Vode se pored trave i trske gde se pred-
postavlja da je riba. esto ih ribolovci umau u aromu ribljeg mesa kako bi ih
nainili jo privlanijima.
Vormovi se koriste uglavnom za hvatanje basa na dnu. Ovo su silikonske
varalice u obliku crva, duine i do 20 cm. Prilikom kaenja vrh udice se nabija u
telo varalice kako se ne bi kaio za dno. Kada se koriste vormovi udica treba da
bude jako otra kako riba ne bi pro-
bila vorma kada riba zagrize.
Kontra mora biti pravovremena i
odsena. Pri zabacivanju, pulna se
otputa kako bi najlon nesmetano
izlazio, a vorm direktno tonuo.
Kada vorm legne na dno, prebacite
graninik, i saekajte par sekundi.
Nakon ove pauze sledi trzaj. Trzaj
ne sme biti preterano jak i mora biti
kontrolisan, odnosno ne dui od 30
cm. Na svakom trzaju, vorm e
poleteti sa dna, doi do najvie
24 Ribe naih voda
Ako se peca sa obale dobro je imati
alatku za spasavanje voblera zakaenih na
prepreke. Za izradu su potrebna tri dua
eksera od kojih se pravi "cengela". Ona se
vee na kraj oko 30 m dugog ribarskog
konca debljine 2,5-3mm, a ispod nje se
postavi olovni uteg teak 100-150 grama.
Preciznim nabacivanjem u travu oko
mesta na kome je zakaeni vobler on se
najee izvue zajedno sa komadima
poupane trave.
take i onda pasti na dno. Tek tada namotajte najlon i zategnite ga. Napravite
stanku i ponovite postupak, sve dok ne izadjete iz areala na kome predpostavljate
da ima baseva.
Samo jedna vrsta vorma se koristi za letnji povrinski ribolov, a to je
imitacija pua golaa (slug).
Tvisteri su svima dobro poznati i razlikuju se od vormova najvie po
povijenom repu. Montiraju se na olovne digove (udice sa velikim olovnim glava-
ma, koje omoguavaju bacanje i vodjenje varalice).
Silikonski rakovi i dadevnjaci su dobre varalice za basa, budui da su
mu rakovi i dadevnjaci prirodna hrana. Vrlo je bitno da varalicu umoite u aromu
rakovog mesa, kako bi se riba zavarala.
Varaliarenje metalnim kaikama je kod nas dosta popularno. Za letnje
pecanje koriste se rotirajue kaike veliine 2 do 3 koje su dreavo obojene i lep-
tiri od 1 do 3.
Mogu se koristiti i tonui i plutajui vobleri. esto se ispred voblera
vee poper i bacaju se zajedno. Mogu se koristiti i mali Rapalini modeli. Idealan
vobler treba da bude plivajui, sa velikom kaikom, duine od 5 do 7 cm.
Okruglog tela, jer bi povrina horizontalnog preseka trebala da bude vea od
najvee povrine vertikalnog preseka. Od boja najbolje se pokazao model za sre-
brnim ili utim bokovima i crnim ledjima.
Ukoliko se peca povrinskom varalicom, mogu se koristiti etiri osnov-
na naina vodjenja varalice:
zigzaging (etanje psa) - ova tehnika podrazumeva stalno blago
povlaenje i oputanje varalice pa varalica neprekidno menja brzinu i izaziva ribu;
bono etanje - vrhom tapa se blago mae levo desno uz stalno namo-
tavanje najlona;
povlaenje - nakon zabacivanja povlai se varalica naglim trzajem vrha
tapa nagore, nakon toga se vrh sputa, pa se ponavlja postupak. Najlon se ne
namotava;
kreni i stani - nakon zabacivanja najlon se namotava, pa se onda stane
sa namotavanjem. Postupak se ponavlja do izvlaenja varalice iz vode.
Kada je ribolov na basa jako lo i neproduktivan treba probati ive
mamace. Gliste i rakove treba vui po dnu ili koristiti ive kedere da se slobodno
kreu ispod povrine vode sa lakim oteanjem i malim udicama.
Bas se danas sve ee lovi na dadevnjaka. Udica veliine 3/0 je za
dadevnjaka veliine oko 10 cm, 4/0 za 15 cm i 5/0 za najvee. Bass od 2 kg e
bez problema da proguta dadevnjaka od 20-tak cm.
Ribe naih voda 25
N
Alburnus alburnus
Beovica
ukljeva
uklija
bjelica
bjelka
klija
laubica
keder
zelenika
kaugler
pliska
plaica
kolaica
B
eovica naseljava gotovo sve vode
Evrope, sem onih u Skandinaviji, Irskoj i
kotskoj. Fina krljut beovice u sebi ima
kristal guanin koji po svojoj strukturi lii na
biser, pa se u srednjem veku koristila za izradu vetakih bisera. Van vode njena
srebrno-plava boja je vrlo upadljiva, ali joj ba ona pri povrini pomae da se
sakrije od potencijalnih grabljivica utapajui se u metalno plavu boju neba.
Uglavnom bira sporotekue i nepokretne vode. Njen usni otvor okrenut je ka gore
to govori da se hrani sa povrine vode insektima i larvama, pa iz toga proizilazi
da naseljava upravo taj sloj vode. Obino formira velika jata sa bodorkama i
kleniima nadomeujui svoju veliinu veliinom jata. U vodama bez predatora
deava se da se prenamnoi. Zimi se povlai u dublje zone vode. Mresti se od apri-
la do poetka jula, kada polno zrele jedinke (stare 1 do 3 godine) trae vode blizu
obala bez imalo renih strujanja. Jedna enka moe poloiti 5.000 do 8.000 koma-
da utih jajaaca na bilje i kamenje.Mladj se izvaljuje nakon nedelju dana. Za
samo godinu dana ribice porastu do 10 cm, to ini polovinu ukupnog rasta za ceo
ivot, koji obino ne prelazi 6 godina. Beovica je izuzetno vana karika u lancu
ishrane riba grabljivica i vodenih ptica.
Lov beovice
Sitna beovica se najee lovi erencem. U zavisnosti od terena i prilika
na vodi u lovu beovice mogu se primeniti svi takmiarski metodi.
Za ribolov ove vrste ribe potrebni su tapovi izuzetne mekoe, duine 2
do 11 m, akcije 35 do 130g, predvieni za ribu teine do 1,5 kg. U naelu, najbre
i najlake se love kratkim do srednje dugim direkt tapovima (1 - 5 m).
Tipian kederski sistem izraen je od vrlo finog najlona. Najlon debljine
od 0,05 do 0,08 omoguuje najizazovnije pokrete mamca zakaenog na udicu 20
- 26. Upotrebljavaju se mali plovci sa oznakom 4x8 - 4x12 i tome primerena
26
koliina olovnih kuglica. Olovne kuglice moemo postavljati na dva naina u zav-
isnosti od agresivnosti beovice pri uzimanju mamca i to:
keder trza dobro i brzo - sva olova su sputena do predveza;
keder trza slabo - jedno olovo postavljamo kod predveza,a ostala 10-ak cm vie;
Valja napomenuti da je duina predveza srazmerna brzini ribolova. to
kederi ee trzaju to je mogue koristiti krai predvez. Ponekad je i 6 cm sasvim
dovoljno, dok je 10 cm maksimalno. Mamci su komadii gliste, sitniji crvi, hleb.
U veini sluajeva primama je osnova za svaki dobar rezultat. Osnovni smisao pri-
mamljivanja je da privue ribu i zadri je na jednom mestu gde pecamo. Umee je
hraniti toliko koliko je potrebno da riba ostane na mestu, a da se pritom ne prejede
ili pratei hranu ode van domaaja pribora. Nain hranjenja u lovu kedera zavisi
od vie faktora. Najznaajniji su:
tehnika ribolova, ribolovna dubina,
brzina protoka vode, veliina i bro-
jnost riba u jatu.
Osnovna hrana za lov kedera je
neka od standardnih gotovih
smesa. Za povrinski ribolov (do 1
m dubine) upotrebljavaju se lagane
smese koje u vodi prave "oblak".
Za lovne dubine preko 1 m treba
koristiti osnovnu smesu sa neto
grublje mlevenim komponentama
jer bre tone. Opte je pravilo da u
tekuoj vodi treba "hraniti" mnogo
vie nego u stajaim. Osnovna
smesa, naravno, nije dovoljna za
vrhunski rezultat. Ukratko postoje
etiri mogua dodatka:
Najei dodatak su mesni crvi
(liinke razliitih vrsta muva).
Drugi dodatak su kasteri (lutke
muva koje se nakon nekog vremena razvijaju iz crva).
Trei dodatak je fuj (liinke vrste Chironomus tumi tumi i sline).
etvrti dodatak, est kao i mamac, su bloodworm-ovi.
Osnovu primame za beovicu ine: fine mrvice crnog hleba, mleveni keks, kuku-
ruzno brano, kukuruzni griz i peeni kikiriki.
Kada krenete u potragu za beovicama potraite prvo osunanu povrinu
Ribe naih voda 27
Za vreme niskog vodostaja, leti, jata se
nalaze svuda po povrini vode. Za vreme
visokog vodostaja beovice se nalaze u
najsporijim delovima matice.
Jedan od eih problema je da na va
oblak hrane navale "kederi" raznih velii-
na. Zanimljivi su, naravno, prvenstveno
oni vei. Kako se reiti gomile malih i
pruiti priliku veima da stignu do udice s
zakaenim crviem? U osnovnu smesu,
osim crva, pomeajte neto suvih kastera.
Za razliku od crva koji lagano tonu, kas-
teri due vremena plivaju na povrini
vode. Diui se, povui e za sobom
nepoeljni sitni, dok e pokretni crvii
zadrati na mestu relativno veu ribu.
Hranu i sve dodatke obavezno prvo
izmeati na suvo, a tek potom navlaiti.
vode. Jata beovica su lako vidljiva jer je ovo riba povrine vode. ak i zimi, jata
su aktivna i na prvi zrak sunca se pojavljuju na povrini. Kada se pribliite vodi i
odredite mesto ribolova, navlaite primamu koliko god moete. Kada je bacite,
trebalo bi da pravi finu maglu u vodi koja dugo traje. Praktino, raspadanje treba
da pone im bacite primamu u vodu. Najbolje su primame ute i bele boje. ist
hleb je toliko dobra primama da ete kada bacite koricu hleba u vodu, primetiti jato
beovica kako se bore za gric.
Pribor treba da montirate tako da nakon zabaaja, mamac to due
ostane na samoj povrini i da polako tone ka sredini vode. Na dnu ne oekujte da
ima bilo kakvih beovica. Vodu neprestano mutite dodavanjem primame. Zabacujte
uvek na isto mesto i vadiete ribicu za ribicom. Ovakvo pecanje je moda najblie
sportskom ribolovu. Ne oekujte da ete u jednom trenutku moi da pecate na vie
od jednog tapa.
Ugriz beovice je brz i odluan. Ukoliko vam plovak tone polako, znajte
da je u pitanju jato sitnih beovica napalo va mamac.
Kada ribu upecate i izvadite iz vode, promenite mamac. Stari mamac
bacite u vodu kao primamu i zabacite ponovo. Kada jato krene da grize, ove rad-
nje ete automatizovati.
Postavlja se pitanje to bi uopte pecali beovice. Evo nekoliko razloga:
Pecaro ste poetnik. Pecanje beovica je odlina veba i priprema za
mnogo krupnije ribe.
Trebaju vam kederi za pecanje grabljivica. Vrlo brzo moete napecati
dovoljno beovica za ceo dan. Ali pazite, beovice su vrlo osetljive na kvalitet vode
i brzo ugibaju u toploj vodi bez kiseonika, kakva je recimo u kofi u kojoj uvate
kedere. Nemojte pecati vie nego to vam je potrebno. Beovice rade gotovo celog
dana i uvek ih moete nai.
Sportista u dui. Nije bitna vrsta, bitan je oseaj ulova.
Na takmienju. Svaka upecana beovica moe odluiti pobednika.
Lo dan. Beovica radi i kada nita ne radi.
ekate vei ulov. Zabacili ste dubinke ili plovke na veu dubinu i
ekate krupniji ulov. Pecajte beovice da prekratite vreme.
Bez obzira na motiv, pecanje beovica moe doneti dosta uivanja u
prirodi i oputanja uz nadmudrivanje ribe.
28 Ribe naih voda
F
Rutilus rutilus
Bodorka
crvenookica
utooka
platika
grunec
siruna
B
odorka je tipino evropska riba i ne
naseljava samo vode Norveke. Najvie
joj odgovaraju dublji i sporiji reni
tokovi, jezera i kanali sa puno priobalnog rasti-
nja. Najvie se zadrava na mestima bogatim trskom , rogozom i evarom. Pored
ovog, voli tvrdo dno gde voda nanosi i taloi prirodnu hranu. Karakteristike su joj:
krupna srebrnasta krljut koja se lako isti, uta peraja i oi zlatno-uto boje sa
karakteristinom mrljom u gornjem delu oka pa joj odatle i potie jedan od nazi-
va, zlatooka. Vrlo je slina crvenperki, pa je oni manje iskusni ribolovci teko raz-
likuju. Postoji i forma koja periodino migrira iz brakinih voda Crnog, Baltikog
i Kaspijskog mora. Mresti se od februara do aprila im temperature vode predju
10
O
C. Ikru polae na dubini od 1,5 m. enka moe poloiti od 1.000 do 100.000
komada jajaaca, to je i glavni razlog brojnosti ove vrste. Mladj se izlee za 4 do
10 dana i odmah poinje da se hrani. Migratorna forma, koja ivi u morima, dolazi
u reke kako bi se parila. Kako je ova forma vea, enka moe poloiti i preko
200.000 komada jajaaca. Dok obina forma moe narasti do 30 cm i mase 0,5 kg,
migratorna forma moe imati i 50 cm i 2 kg mase.
Lov bodorke
Prvo i osnovno je da odaberete dobro mesto sa vrstim dnom i pristo-
jnom dubinom, bogato travnatim lejama. Kada prilazite vodi i sve vreme lova
budite tihi bez mnogo kretanja i trupkanja. Vrlo je osetljiva na zvune vibracije i
sumljive senke, i tada brzo naputa mesto jer je vrlo plaljiva i oprezna riba. Ovo
ne mora da znai da vam nee doi novo jato, jer je bodorka riba pokreta, stalno
se kree i zato je ima du cele obale.
Dobro grize. Ne morate imati vrhunski pribor niti zavidno znanje da bi
je uhvatili, a kad grize onda je to stvarno griz. Za razliku od npr. beovice bodorka
je riba dna i retko se die na povrinu.
29
Griz bodorke nije stidljiv i nije neophodno kontrirati na prvi pokret plov-
ka. Ona retko isputa mamac iz usta. Jedino za vreme hladnog doba godine mamac
uzima jako neno, pa je tada nuno loviti i na finiji pribor i samo jednog crvia.
Na udici je solidan borac, pa izbegavajte vaenje veih bodorki "u prsa". Kada
dobro grizu i nisu ba jako sitne, ulov od 6 kg za 3 sata nije nita neobino. Postoje
dva naina pecanja bodorke koji zavise od njene veliine.
Kako je bodorka aktivna preko cele godine zimi je jedna od najeih
riba koje se pecaju. Bez obzira na hladnou najbolje vreme za pecanje bodorke
zimi su prva dva tri sata mraka. U tom periodu bodorka je mnogo manje oprezna
i mnogo grabeljivija.
Za lov malih bodorki potreban vam je najlaki sistem koji je mogue
koristiti na vodi na kojoj pecate. Ako je u pitanju reka sistem treba da bude toliko
lak da ga struja povlai za sobom, a u sluaju da pokuate da ga zaustavite plovak
tone. Ovo e osigurati da vam se udica stalno pokree, to je preduslov za pecan-
je sitnih bodorki. Pored ove tehnike, na rekama moete primeniti i jednu od
sledeih:
zabacite, zaustavite plovak koji e podii mamac, onda ga opet pustite
da krene, to e ga spustiti i tako ponavljajte.
etajua tehnika se izvodi tako to se uzvodno baci mamac, kada se
udica nadje na dnu, poee da se podie zbog struje. Za ovaj metod morate da
koristite vrlo lak pribor. Na mirnim vodama mali kratki trzaji tapom uinie da
udica vibrira. Dubina na kojima se nalaze sitne bodorke je do 5 cm od dna.
Prihrana treba da bude srednje teka (6 do 10 grudvi veliine limuna), a nakon toga
nakon svakog zabacivanja treba ubaciti malu kuglu kako bi se bodorke zadrale
aktivne. Ideja je da se voda stalno zadri mutnom od prisustva prihrane. Prihrana
malih bodorki je identina prihrani beovica jer im je ivot u tom periodu vrlo
slian.
Krupnije bodorke trae malo drugaiju taktiku. Pre svega potreban vam
je tei pribor. Najlon nosivosti od 1,1 do 1,4 kg i udica veliine od 8 do 12. Dubina
je do 5 cm vea od dubine dna, jer se krupnije bodorke hrane na dnu. Velika prom-
ena u veliini upecanih bodorki moe da se dogodi ako se dubina udice spusti za
tih 5 cm. Najbolji mamac za krupnije bodorke je hlebna pahulja. Pravilo da pomer-
ate mamac i ovde je potrebno. Dobar metod je da se zaustavi sistem na vrhu mesta
na kome bacamo primamu, pa nakon toga da ga polako pomeramo nizvodno (30-
tak santimetara), a nakon toga da ga zaustavimo i opet vratimo polako na poetni
poloaj.
Prihrana je u ovom sluaju jaa (10 do 20 kugli) i po jedna kuglica svak-
ih 15 do 20 minuta. Ova primama mora biti malo kompaktnija, kako se ne bi
30 Ribe naih voda
odmah raspala, ve da to uradi tek na dnu. Jedini razlog to ne vrite primamlji-
vanje neprekidno, je taj to bi se stalnom primamom stvarala magla u vodi koja bi
privlaila sitnu ribu. Ova sitna riba bi komadala primamu pre nego to padne na
dno i ne bi se postigao eljeni cilj. Jedino odstupanje od ovog pravila je kada se
peca u brzim vodama kada se primama baca bez prestanka.
Kada traite krupnije bodorke, potraite prvo delove vode gde je dubina
vea od proseka. Recimo, kada je voda duboka 1,4 m potraite deo dubine 1,5 m,
ako je 2,4 m potraite rupu dubine 3 m. Velike bodorke vole depresije, verovatno
jer su one u stvari mesta gde se nagomilava hrana. Brzina vode je takodje bitna.
Treba traiti malo sporije delove toka. Bodorke ne podnose dno koje je previe pr-
ljavo i prekriveno muljem, ve vie vole pesak i ljunak. Traite je pod kronjom
vrbe ili jove koje joj za vreme hladnijih dana pruaju utoite od vetra. Krupnije
bodorke se hrane bubama, puevima i raiima koji se sakupljaju medju priobal-
nim korenjem gde se i one nalaze. Medjutim ne znai da se bodorke nalaze na svim
mestima koje smo nabrojali. Najbolje je predvee veoma paljivo prii reci i
potraiti nizove balonia koje bodorke ostavljaju za sobom u potrazi za hranom,
na tim mestima treba pecati.
Glavni period pecanja krupnih bodorki je od poetka oktobra do kraja
pecaroke sezone. Najbolji su oni dani kada je temperatura vazduha od 7 do 12C,
praena blagim vetrom koji donosi slabu kiu i oblake. Kada duvaju suvi vetrovi,
kada je nebo bez oblaka, kada se nou javlja mraz ili je dnevna temperatura ispod
nule ne treba traiti bodorke. Ali bez obzira na vreme, nemojte oajavati - bodor-
ke se sigurno hrane u nekom trenutku dana. Najee se hrane predvee, nekad ak
i u toku popodneva ukoliko je vreme toplije. Generalno, to je hladnije, to bodor-
ke kasnije kreu u potragu za hranom. esto je to period od 20 asova pa sve do
ponoi. Svitanje je drugi deo dana kada se pecaju krupni primerci. Ovo posebno
vai leti, ali se odnosi i na zimu i jesen posebno ako je no bila blaga sa eventu-
alnim slabim vetrom.
Ukoliko poznajete vodu na kojoj lovite i uvereni ste da obiluje bodor-
kom, te da u potrazi za hranom dolazi do obale, bez razmiljanja se opredelite za
plovak. Moete je loviti sa deset metarskim tapom, ali i sa teleskopskim tapom
ne duim od 4 m. tap ne mora biti brz, ali je vano da je lak i dobro izbalansiran,
jer je bodorka najosetljivija riba od svih predstavnika familije arana.
Postoji pravilo gde je traiti, a ono zavisi od vode i godinjeg doba.
Februar, mart i april potraite je na 8 - 15 m od obale, jun, jul lovite je pod samom
obalom (dolazi na mrest), avgust, septembar, oktobar, novembar - odlazi u dublje
delove vode.
Proletni deo godine spada u tee periode ribolova na bodorku. Razlog je
Ribe naih voda 31
jednostavan: sama riba je jo uvek, tj. njen metabolizam, prilagoen(a) hladnoj
vodi. Nema borbenosti, a ribu vadimo iz vode kao "list". Sam griz utooke je "bi
- ne bi".
to je vreme toplije, voda se zagrejava i aktivnost ribe je vea, njen griz
ivahniji i tada moete upotrebljavati i iglice za stajae vode ili cilindrine plovke
od 4x12 do 4x18 nosivosti za tekue vode. Generalno nije neophodno da koristite
izuzetno male plovke, ve je bitno da ih maksimalno potopimo, tako da pri trzaju
riba oseti minimalan otpor. U zavisnosti od duine tapa treba uzimati plovke
nosivosti 0,5 g za tapove od 4 m duine, 1 g na tapove do 7 m duine i 2 g za
ostale.
Predvez u hladnijim danima je krai oko 10 cm, a sa toplijim danima
moe biti dui, a maksimalno do 15 cm.
Najlon mora biti maksimalno tanak, ali da izdri uslove ribolova.
Ukoliko se peca u vodama istog dna najlon nosivosti 0,45 kg je dovoljan, ukoliko
je voda obrasla travom nosivost treba da bude 0,7 do 0,8 kg.
Udice moraju da budu takve da mamac na njima deluje prirodno. Stoga izbegava-
jte oble, zdepaste i debele udice. Izaberite udice sa duim vratom i njihovu
veliinu uskladite sa veliinom mamaca. Sa prolea uzmite udice veliine 20 do
22, a kako se voda greje moete prei i na udice veliine 18.
Bodorka ne trpi otpor, im ga oseti ostavlja mamac i odlazi. Prilaz
mamcu joj je brz i nervozan, pa zato treba biti oprezan i brz na kontri. Plovak
opteretiti tako da iz vode viri samo antena i obeleeni vrh plovka. Kako opteretiti
plovak i rasporediti olovca? Prvo i osnovno,morate voditi rauna da vam olovca
koja koristite budu iste teine , nikakve kombinacije sa olovcima razliite teine
ne dolaze u obzir. Kada rasporedjujete olovca vodite rauna da vam prvo bude
udaljeno od udice 25 cm, a zatim vrite raspored prema vremenskim uslovima.
Ako je mirna voda olovca treba grupisati ravnomerno, kod protone vode preneti
optereenje prema plovku, ako je vetrovito, a voda stajaa optereenje ide ka udici.
Mamac treba da bude pri samom dnu.
Ukoliko se bodorke pecaju dubinskom metodom, na vrh tapa treba
obavezno staviti meki vrh kao indikator trzaja.
Jelovnik joj je irok, od biljne hrane, preko trave i rastinja sa dna, do
hrane ivotinjskog porekla. Najee se lovi na mesnog crvia. I to tako to prvog
crvia navuite celom duinom na udicu 14, a jednog zakaete da jednim delom
slobodno leluja i mrda u vodi, to privlai panju ribi koja onda brzo i hitro napa-
da. Sem ovog mamca odlina je i crvena glista, rua od belog hleba, mamac od
sojinog brana, ali su ovi mamci nesigurni, jer ih okolna sitna riba brzo skine.
Bez greke, hleb je najbolji mamac za bodorke. Ima i drugih mamaca, ali ni jedan
32 Ribe naih voda
nije toliko uspean. Nije loe prihranjivati mesto pecanja bar jednom nedeljno, a
ukoliko ste u mogunosti svakog dana, gnjeenim hlebom. Kad navikneti ribe na
hleb traie ga svakog dana. Koliina hleba je odredjena vremenskim uslovima i
osobinama vode. Kada je vreme hladnije i voda bistrija, treba dati maksimalno
pola hleba, a ukoliko je vreme toplo, a voda mutna, moe se ii i na celu veknu.
Seme konoplje ima prijatnu aromu za bodorke. Ukoliko se peca na konoplju,
potrebno je sa vremena na vreme rasuti malu koliinu semena na mesto pecanja.
Ovo e uznemiriti bodorke koje e poeti da pretrauju sve nivoe vode u potrazi
za njima. Kada se peca na konoplju stavlja se jedno zrno na udicu veliine 18 ili
16. Veliina i kvalitet bodorki koje se pecaju na seme konoplje su zaprepaujui,
pomisliete da je druga vrsta u pitanju. Jedini problem je to je ugriz bodorke na
ovaj mamac izuzetno brz i vaa kontra mora biti adekvatna kako bi je upecali.
Seme grahorice (Vicia sp.) moe se koristiti kao mamac. Pre upotrebe
treba ga skuvati tako da se moe kaiti na udicu a da se ne raspadne. Moe se
koristiti u kombinaciji sa semenom konoplje. Najbolje se pokazalo u toku leta i sa
jeseni, kada se i moe nai u prirodi. Nije uvek sigurno da e riba ii na ovaj
mamac, medjutim treba imati poverenja u njega i ulov e biti dobar.
Na kukuruz eerac ribu morate prvo naviknuti. Ali kada to uspete,
pecaete samo krupne primerke. Za razliku od konoplje i grahorice, na kukuruz
eerac mogu da rade i aran, linjak i krupna deverika.
U rano prolee kada je ostala riba tek probudjena iz zimskog sna, a neke
zanete prirodnim nagonom za produenje vrste, bodorka svojom agresivnou
uzima hranu i za vreme mresta, pa se esto deava da skoro svaka ulovljena bodor-
ka ima utrobu punu ikre, to znai da je u ovo doba godine najaktivnija, pa je tada
ribolovci masovno love. U ovo doba godine nije potrebna neka posebna hrana da
bi smo je zadrali na mestu lova. Dovoljno je pomeati stari hleb sa koncentratom
za pilie, uz dodatak ake-dve mlevenog prenog suncokreta, malo prenog seme-
na konoplje tucanog u avanu, dodati miris anisa ili vanile, ovo dobro umesiti, prav-
iti kugle da su malo vre, veliine pesnice i bacati ih na mesto pecanja. Ako
elite da hrana bude jaa ubacite jednu do dve ake crvica koje umeate u hranu.
Jo bolji efekat postii ete ako hrani dodate malo pilee krvi to kod bodorke
izaziva poseban nagon prema hrani. Prilikom primamljivanja u ranijim mesecima
(mart, april) moramo obratiti panju da se riba pojavljuje u manjim grupama od 10
do 15 komada. To znai da kugle hrane moraju biti maksimalno veliine man-
darine, uz obilno primamljivanje na poetku (10 kugli) i prakanje crva (5 - 6
kom.). Samo dohranjivanje obavlja se kuglama veliine oraha.
U kasnijem periodu godine bodorku obavezno prihranjujte. Bez prihrane
rezultat ulova bit e vie plod sluajnosti nego smiljenog ribolova. Za prihranu je
Ribe naih voda 33
dovoljno 1 kg Sensasove hrane Gros Gardons, 1/2 kg hlebnih mrvica i 200 g
crvia. U kanti najpre natopite hlebne mrvice, priekajte 10 minuta, pa uspite Gros
Gardons i dobro promeajte. Dodajte potrebnu koliinu vode, ponovno sve dobro
promeajte i probajte formirati kuglu veliine narande. Kugla mora biti kompak-
tna, ni pretvrda ni premekana. Na kraju uspite crvie u hranu. Izmerite dubinu
pomou meraa dubine i zabacite sistem na eljeno mesto. Nahranite mesto s 2/3
hrane, nataknite na udicu 1 ili 2 crvia i zabacite. Ako je sve u redu, ve nakon 10
- 15 min trebala bi se javiti bodorka. Ako primetite male mehurie na mestu gde
ste nahranili, moete biti zadovoljni, jer jato bodorki privueno hranom rije po
dnu. Potrebno je ee dohranjivanje (opet s kuglicama hrane veliine oraha).
Bodorka iako riba dna moe se dii hranom, crvima i fujem. Hrana za
nju treba da je slatkasta (miris okolade). Pripremi hrane treba posvetiti maksi-
malnu panju, jer je i ona jedan od faktora uspenosti. Neka od osnovnih pravila
su:
hranu navlaiti barem dva sata pre
navlaenu hranu obavezno pro-
sejati na to sitnije sito;
boja hrane zavisi od dubine vode,
tamnija za vode dubine do 2,5 m, a
svetlija za vode dublje od 3 m;
boja ledja bodorke zavisi od boje
dna, zelena podloga zelena ledja,
crna podloga crna ledja, riba sa
crnim ledjima nee se zadravati
nad primamom svetlije boje.
Aditivi u primami bodor-
ke su vrlo vani. Belgijanci leti u
primamu ubacuju izmet goluba.
Hrana golubova je kudelja, korijan-
der i ostale vrste semenki koje pro-
laze kroz probavni trakt goluba
netaknute. To su iste one biljke
koje se inae dodaju u primamu.
Pored toga u golubljem izmetu
nalaze se i enzimi koji pomau go-
lubu pri varenju, i koji kod riba ubrzavaju varenje hrane, pa se riba sporije zasiu-
je. Pravilan nain upotrebe golubljeg izmeta je da se on umea u retku ovsenu kau
koji bi se nakon toga koristio da navlazi primamu. Ovu primamu treba pripremiti
34 Ribe naih voda
U potrazi za bodorkama na mestu na
kome ste bacili gnjeeni hleb, posmatrajte
povrinu vode. Ponekad na njenu
povrinu izranjaju delii hleba koje
bodorke otkinu prilikom izjedanja pri-
mame.
Ako koristite jednog mesnog crvia na
udici veliine 20 ili 18 na primer, okaite
ga na to manji komad koe. Bodorke
imaju obiaj da se poigraju sa mamcem
pre nego ga uzmu i u sluaju da ste
mamac zakaili vrsto, on se nee prirod-
no ponaati i umesto da zakaite ribu, ona
e se predomisliti i otii.
U mirnoj vodi bodorku moete pecati
vaglerom, a na dubokim vodama klizeim
plovkom. Dugake tapove koristite kada
pecate sa keja ili na kanalima. Dubinska
metoda se obino koristi zimi.
u vruoj vodi 2 do 3 sata pre pecanja, a u hladnoj treba ostaviti tokom cele noi.
Razmera vode i izmeta je 3:1. Pre upotrebe izmeta nemojte zaboraviti da prosejete
izmet kako bi izdvojili ostatke perja iz njega. Nakon cele pripreme pola kila izmeta
bie dovoljno za 2 kilograma suve primame.
Druga stvar koju ne smete zaboraviti prilikom pripreme primame, jeste
da ne prehranite ribe. Dobar nain je da u primamu umeate blato. Crnica je dobar
dodatak jer e usput obojiti primamu. Treba koristiti od 30 do 50% blata. to je
riba manja i manje je ima treba dodati vie blata. Postoji dobar nain da postignete
zadovoljavajuu vlanost blata. Uzmite mokar pekir pa ga dobro iscedite. U njega
ubacite sloj debljine 2 do 3 cm fine zemlje i uvijte pekir. Nakon par sati zemlja
e biti prave vlanosti. ak i ovako navlaenu zemlju treba dodati neposredno pred
pecanje u primamu jer moe presuiti ostatak primame.
to se tie korienja ive hrane u primami dozvoljeno je dodavanje
svega, ali treba paziti da se ne pretera. Jedna aka ive primame dovoljna je da se
umea u primamu za ceo dan. Ponekad je bolje koristiti zlatno ute velike kastere
nego mesne crvie.
Poslednji savet je vezan za upotrebu PV1 za primamu na rekama i
dubokim vodama, jer je on baziran na braon eeru. Zbog eera PV1 dobro vezu-
je primamu, ali kada se raskvasi pod vodom brzo se raspada to ini primamu
ivom. Primama koja se moe kupiti je daleko neaktivnija i traje due na dnu to
odgovara recimo crvenperki koja trai izuzetno jaku i trajnu primamu.
Ribe naih voda 35
ED
Ribolovaki
magazin
www.ribolovacki-magazin.co.yu
email: rm@neobee.net
Revija za sportski ribolov,
ekologiju i turizam na vodi
Leusiscus idus
Bratfi
jaz
jez
protfi
peenica
J
az naseljava sve evropske vode sem voda
Britanije, Francuske, vajcarske, Norveke
i regiona juno od Alpa i Dunava. Kod nas
ga ima du celog toka Dunava i Save, a vrlo je
brojan i u kanalima sistema DTD. U pritokama Dunava i Save ga takodje ima, ali
samo u nizijskom delu. Bira centralne i donje rene tokove, mrtvaje i bare. Vie
voli dublju vodu sporijeg toka u kojima ivi u velikim jatima hranei se pri dnu.
Jaz je jatna riba. Jata ine jedinke istog uzrasta. Jedino krupniji primerci lutaju u
parovima ili pojedinano. Na istom mestu se retko moe uloviti vie takvih koma-
da. Sa prolea, od aprila do juna, kada temperatura vode dostigne 8
O
C, parovi
polno zrelih jedinki se izdvajaju i polau ikru. Parenje traje oko tri dana. enka
poloi do 114.000 jajaaca na podvodno bilje i korenje. U periodu parenja, to je i
karakteristika svih aranskih riba, poprima sveano, zlatno ruho. Po izvaljivanju
mladj, 20 tak dana po polaganju ikre, ivi na zooplanktonu, a kako rastu prelaze
na sitne larve insekata. Odrasle ribe se hrane insektima i larvama. Polno sazreva-
ju izmedju 3. i 5. godine, dok im prosean ivotni vek traje 15 godina. Maksimalna
duina ribe je 35 do 50 cm, a masa 2 kg.
Aktivnost jaza tokom godine je ista kao i kod veine aranskih riba.
Neophodna mu je toplija voda kako bi mu se metabolizam pokrenuo, to znai da
je zimi gotovo potpuno neaktivan i da ete ga uloviti samo kada su dani izuzetno
sunani za to doba godine i ako mu mamac prinesete, malte ne, ispred usta. Imajte
u vidu da je jaz, iako leti riba pliaka, zimi sakriven u krtozima u najdubljem delu
reke.
Pravo vreme za lov jaza je od jula do septembra, kada se jaz pribliava
obali u potrazi za hranom. Najradije se nalazi na dnu i to tamo gde voda nije dubl-
ja od 3 metra. Na povrinu izlazi samo kada je svetlost smanjena, odnosno rano
ujutro i uvee. Ponekad, kada je vreme oblano ili maglovito, moe se desiti da jaz
produi svoj boravak na povrini. Najbolji reper za to gde je jaz, je da posmatrate
36
gde mu je prirodna hrana. Kada po povrini vode nema gusenica i sitnih insekata,
ni jaz nema razlog da bude tu, ve se radije povlai u dubinu.
Jaz ima izuzetno razvijeno ulo vida i vrlo dobro osea vibracije koje se
prenose preko zemlje u vodu. Uvek imajte u vidu da je ovo plaljiva i oprezna riba
i svako bahato ponaanje na obali sigurno e ga uplaiti i oterati.
Od svih mesta u reci ova riba e najee izabrati mesta gde se male
vode ulivaju u vodeni tok. Izvori i rukavci su mu omiljena mesta. Zbog stalnog
meanja vode, ona postaje bogatija kiseonikom i riba tei da u njoj to sue ostane.
Takodje, mnoga jata sitnih riba vole upravo ovakva mesta, a jaz je tu da bi se njima
hranio. Obratite panju na to da jaz voli da se zadrava na mestima gde se kana-
lizacija uliva u vodu. Ova mesta su primamljiva za sve stanovnike voda zbog obi-
lja hrane, ali ovakve ribe mogu biti vrlo neugodnog ukusa i mirisa, pa ak i bakte-
rioloki neispravne za jelo.
Jaz izgleda kao da je nastao ukrtanjem klena i bodorke. Njegova
zaobljena ledja su plavo-zelene boje, bokovi su srebrni, a stomak beo. Repno i
dorzalno peraje su sive boje, dok su ostala peraja crvenkasta, i za razliku od klen-
ovih konkavna (udubljena).Najsigurniji nain za identifikaciju jaza je broj krljuti
na lateralnoj liniji, koji je kod jaza 55 do 61, a kod klena i bodorke 42 do 46.
Lov jaza
Da bi jaza uspeno lovili, pogledajmo prvo ta je njegova prirodna
hrana, a to su sitne ribe, insekti i razne vrste crva. Dakle odmah je jasno da su
odlini mamci: sve vrste glista - posebno crvene gliste, insekti, mesni crvii i kas-
teri posebno, skakavci, gusenice, larve komaraca, pa i poneki sitniji keder. Kao
alternativa ovoj ribi se moe ponuditi: hleb, kulja, zrnevlje ili kukuruz.
Prihranjivanje je i za jaza od esencijalnog znaaja. Medjutim, obratite
panju na njegovu prirodu. Ovo je riba dna i tu je i treba traiti i primamljivati.
Takodje voda ne treba da bude dublja od 3 metra, inae tu jaz vrlo retko, sem zimi,
dolazi. Dakle, treba nam tvrda primama, koja se polako raspada, tamne je boje,
pada na dno i po mogunosti ne stvara ni malo magle u vodi, kako ne bi primamio
gomilu sitne beovice, koja e nam samo oteati ribolov. Takvu primamu moemo
i kupiti kao gotovu, ali moemo i napraviti po sledeem receptu: u 1 kg izmrv-
ljenog hleba bez korice dodati 2 ake prekrupa ili izdrobljenog mladog kukuruza,
a po potrebi dodaje se zemlja ili glina, nikako treset. Ovaj poslednji sastojak e pri-
mamu oteati i obojiti. Primama se baca tehnikom polumasovnog prihranjivanja sa
kasnijim dohranjivanjem. Dohranjivanje je mogue vriti klikerima same osnovne
primame, rasipanjem kukuruza ili bacanjem komadia kulje.
Najpogodnija mesta za lov jaza su delovi obale utvrdjeni kamenom,
Ribe naih voda 37
mesta gde su potopljeni brodovi ili lepovi, isteci poljskih kanala preko pumpi,
mesta sa potopljenim oborenim drveem i ulivi malih tokova i izvora u vee vode.
Jaz se lovi na sva tri osnovna naina: najee plovkom, redje varalicom,
a dubinkom uglavnom sluajno.
Jaz se najlake i najee lovi na plovak i to obino tapom duine preko
4 m sa ili bez mainice. Ovakav tap u veini sluajeva pokriva potpuni areal kre-
tanja jaza u vodi, a ribolovcu prua mogunost da precizno zabaci na hranjeno
mesto. Kao plovak, nosivosti od 3 do 5 g, se moe koristiti i klizei i fiksni, ali
treba paziti da se mamac nadje na dnu. Jo je bolje da je mamac samo malo
odignut od dna i da sa on ponudi jazu "na tacni". Ovo olakavanje mamaca se sas-
toji u tome, da se uz mamac na udicu okai i kuglica stiropora ili komadi hrane
za pse. Klizei vagler plovak se moe i mora koristiti samo na onim vodama gde
je pliak predugaak, recimo est-sedam metara, kao to je to sluaj na veim jez-
erima, pa ga treba prebaciti. Najlon treba da je 0,15-0,25 mm, nosivosti do 2 kg,
bez obzira na boju. Udica od broja 12 pa do 6.
Tehnika ribolova plovkom moe biti i pretraivanje dna. Zabacite
uzvodno i pustite da struja nosi plovak. Mamac e na taj nain ii neposredno
iznad dna dodirivajui ga povremeno. Visoko dignut mamac, jaz retko kad uzima.
Jaz udicu sa mamcem uzima punim zahvatom usta, tako da plovak zastane kao da
je udica zakaila dno. Posle nekoliko trenutaka, plovak brzo potanja u pravcu
dubljeg dela vode. Tada treba uiniti laku kontru. Jaa nije preporuljiva zbog
mekanih usta koja bi pri tom mogla biti proseena udicom.
Tehnika varaliarenja je neto drukija nego kod recimo bandara.
Vodjenje treba da je brzo, pa ak i pravolinijsko. Cilj nam je da nateramo jaza da
pomisli da je naa varalica sitna beovica koja slobodno pliva u potrazi za hranom.
Ovakva manifestacija e zainteresovati jaza, koji e po pravilu pojuriti za hranom.
Ono to je bitno napomenuti na ovom mestu jeste da jaz grabi odmah i snano.
esto uz jak cimaj. Medjutim, im oseti otpor isputa mamac. Ovo vai za sve
metode ribolova, ali je za varalicu od presudnog znaaja. Dakle vaa kontra mora
biti brza i pravovremena. Od varalica najbolje su se pokazali okretni spineri, uti
meps broj.2, Zoranovi vobleri veliine 5 cm sivo-bele i zlatno-crne boje i druge
sline varalice. Najlon za ovu svrhu treba da je neto jai 0,30 do 0,35 mm.
Lov dubinskom metodom je realno mogu, ali je pravo pitanje zbog
ega bi zabacivali dubinku na tako malom rastojanju od obale. Pritom, morate
neprestano paziti na vrh tapa, jer jaz esto udara samo jedanput. Jedini razlog
moe biti prebrza rena struja, koja bi plovak nosila bez kontrole.
Kod nas pored jaza ivi i manji zlatni jaz, naa najlepa riba i velika
retkost, koja po verovanju ribolovaca donosi sreu onom koji je ulovi.
38 Ribe naih voda
M
Aspius aspius
Bucov
bolen
belun
bajin
P
ripada rodu (Aspius) iz familije
Cyprinidae. Predstavlja jedinu
grabljivicu iz familije arana, jer klen,
jaz, deverika i aran samo retko napadaju sitnu
ribu i ona im nije osnovna hrana. Moe biti i 8 kg teak i dug preko 1 m, ali se u
naim vodama najee sreu i love bucovi teine do 2 kg. Ovo je atraktivna i lepa
riba. Telo joj je bono sploteno i prekriveno sitnim krljutima. Kod veih primer-
aka ledja su blago pogrbljena. Boja ledja je tamno zelena, bokovi su metalno beli,
a peraja su bela. Ima dobro razvijeno analno peraje - blago konkavnog oblika, kao
i repno koje mu omoguava izuzetne plivake sposobnosti. Usta su mu prostrana
i duboka. Bucov plen prodire gutanjem, budui da nema zuba u zubalu, kao rec-
imo tuka. drelo ove ribe je rapavo i kada plen jednom zadje u drelo, nema nai-
na da se vrati u kontra smeru.
ivi u celoj Evropi, u slivovima Crnog, Baltikog i Kaspijskog mora,
osim severne kotske, Irske, Danske i jugozapadne Engleske. U Skandinaviji ivi
samo na jugu, dok Finske reke poseuje samo na zapadu. Uglavnom jedinke istog
uzrasta formiraju jato, ali ovde jato nije sainjeno od riba iz istog legla, kao to je
sluaj kod veine riba. Ovo ima za posledicu da se veliina jata ne smanjuje bitno
sa veliinom ribe, pa tako i najvei bucovi love plen jatno. Jato okrui jato sitne
ribe koju napadaju onda iznenada. Kao posledica ovog naina hranjenja, na povri-
ni vode vidi se pravi vatromet sitne ribe koje iskau kako bi se spasle.
Hrana bucova je iskljuivo ivotinjskog porekla: crvi, insekti, koljke i
puevi, zglavkari i sitna riba. Kada poraste preko 20 cm, to je za oko godinu dana,
bucov poinje da se hrani iskljuivo ribama, a najomiljenije su mu bodorka i
beovica. Raste vrlo brzo, pa sa dve godine ve ima preko 40 cm.
Bucov najvie vole brzu, pliu i bistru vodu punu kiseonika. Medjutim
lako se prilagodjava i na vee dubine i mirnu jezersku vodu gde miruje u toku
dana. Ipak, da bi se hranio bira mesta gde je voda ba onakva kakvu on voli:
39
prirodni ili vetaki prelivi, stubovi mostova i ua voda. Na ova mesta dolazi
uglavnom rano ujutro i predvee.
Polnu zrelost enke dostiu u petoj-estoj godini, a mujaci u petoj godi-
ni ivota pri veliini preko 30 cm. Intenzivno polaganje jaja traje od aprila do
kraja maja, enka polae oko 100.000 jaja iji razvoj traje od 14-21 dan..
Lov bucova
Za uspean lov bucova treba imati na umu gde bucov ivi, ime se hrani
i kada to ini. Ovo smo ve u prvom delu o bucovu rekli pa sad treba samo pri-
meniti to znanje.
Bucova dakle, treba traiti u jutarnjim i veernjim asovima u delovima
vode koja se peni i osveava kiseonikom. Kod reka, koje imaju miran tok, treba ga
traiti u matici, to dalje od obale. Na Dunavu, recimo, bucov se vie kree kada
nivo vode stagnira ili je u blagom porastu.
Bucov se prvenstveno hrani beovicom i bodorkom, a to su ribe koje ive
na povrini vode. Dakle, treba ga traiti tik ispod povrine vode. Od tehnika koje
dolaze u obzir tu su: varaliarenje, muiarenje, vodjenje ivog mamaca i retko lov
na plovak.
Za uspean lov varalicom, treba imati tap akcije "A" ili "B", teine
bacanja u rasponu od 20 do 60, pa ak i 80 grama. Pre svega treba obratiti panju
na bacake osobine tapa. Naime, za bucova treba baciti mamac to dalje od obale
nekada i do 50 m. Nije loe ni koristiti mainicu sa "long cast" pulnom, koja
dodatno olakava daleka zabacivanja. Takodje, zbog velike koliine najlona koji
neprekidno ide i vraa se u mainicu, mainica treba da bude vrhunska, sa izuzetno
dobrim mehanizmo slaganja najlona, mora biti i brza i nije loe da joj prenos bude
1:5. Sve ovo je da bi se olakao lov i smanjila verovatnoa da ete zamrsiti najlon.
Kapacitet pulne treba da je to vei, ali u veini sluajeva kapacitet od 100 m za
najlon 0,40 je dovoljan. Najlon treba da bude mek, nosivosti do 4 kg i debljine
0,22 - 0,26 mm. Tanja kvalitetnija upredena struna od recimo 0,15 je opet pred-
nost. Obavezno podesite konicu u zavisnosti od upotrebljenog najlona, jer je
bucov izuzetan borac na udici. Od varalica moete koristiti skoro sve tipove kai-
ka, spinere, voblere i silikonske fleksibilne varalice. Po pravilu trebalo bi da su
manje i da imitiraju malu, ranjenu ribu. Varalicu vodite po povrini i to u gornjih
20-30 cm vode. Putanja varalice treba da je pravolinijska, a vodjenje ne preterano
brzo. Pazite da vam varalica ne poskakuje iz vode, ve da ima pravilan i ujednaen
rad.
Lov vetakom muicom je najbolji u toku toplog sunanog prolea i
leti. Voda mora biti bistra, to je preduslov za muice uopte. Vetake muice koje
40 Ribe naih voda
se najee koriste su "fantastine muice", koje ne predstavljaju ni jednog
stvarnog insekta iz ekosistema vode i muice koje imitiraju bumbara, zulua, belog
vodenog cveta i aleksandra. Takodje vrlo je esta upotreba strimera bele ili crno-
bele varijante sa par zlatnih ili utih dlaica. Veliina moe da varira, a muice se
veu na udice veliine od 1 do 1/0. Dobra je tehnika pravljenja sistema muica na
kraju najlona. Za ovu svrhu treba probati razne kombinacije boja, oblika i velii-
na muica. Dobitna varijanta ipak zavisi od mesta i vremena. Muice treba zabaci-
vati nizvodno ili popreno na tok vode, a nikada uzvodno. Povlaenje treba da
bude brzo, ak neto bre nego kod varalica. Vrh tapa treba da je podignut. Kako
je muice teko baciti na veu udaljenost, obino se muiarenje radi iz amca.
Udarac bucova na muicu je jak i treba lepo podesiti konicu. Kao i kod varalica i
ovde pribor mora biti to finiji, ali to kvalitetniji.
Hrana bucova u prirodi je preko 90% ribljeg porekla, pa je sasvim
logino da e se na kedera bucov vrlo esto prevariti. Prva varjanta ribolova buco-
va na kedera je vodjenje mrtvog kedera, poznato kao "oivljavanje kedera". Za ovu
tehniku koristimo beovicu ili bodorku do 10 cm. Kedera kaimo kroz donju usnu,
ali tako da vrh udice prodje kroz donji deo krnih otvora. Na ovaj nain e keder
najtee spasti pri jakom i dalekom zabacivanju. Da bi se ojaao ceo sistem, moe
se dodati jo jedna udica, koja se kai kederu za ledja ili bok, ali pri ovome morate
paziti da ne naruite anatomiju kedera. Kriv i deformisan keder nee imati pravu
putanju kroz vodu i obazrivi bucov e posumnjati u njega. Udice treba da budu iste
veliine kao i kod muica. Najlon moe biti neto deblji, od 0,28 do 0,30 mm, dok
je upredena struna od 0,15 mm ipak najpreporuljivija. tap sa dobrom vrnom
akcijom i mainica sa long cast pulnom, kapaciteta bar 150 m 0,30 mm. Dva su
osnovna naina vodjenja ovakvog kedera.
Prvi je da zabacujete to dalje, nizvodno ili popreko na tok vode, pa
srednje brzim namotavanjem pravolinijski privlaite mamac ka sebi. tap drite
visoko kako bi keder plivao u gornjih 20 do 30 cm vode. Ukoliko primetite da
bucov prati mamac, nikako ne usporavajte sa namotavanjem. Neka iskustva kazu-
ju da je u tom trenutku najbolje cimnuti vrhom tapa, to e ubrzati kedera i even-
tualno nagoniti bucova na ugriz. U ovom sistemu ne treba koristiti vaser kuglu ni
olova, ve je dovolja jedna kvalitetna vrtilica na oko 30 cm od udice.
Drugi metod je da kedera bacite nizvodno od mesta na kome oekujete
da se nalazi jato ili primerak krupnijeg bucova. Najlon nakon smirivanja treba
blago nategnuti i drati kedera u vodenoj struji da poskakuje u gornjih 20 do 30
cm vode. Vrh tapa i ovde treba da je visoko dignut. Medjutim, za ovu tehniku,
potrebna vam je i vaser kugla vezana nekih 50 cm od kedera. Na vaser kuglu ka
kederu, postavite virblu. Ni ovaj sistem nema olova. Polakim namotavanjem,
Ribe naih voda 41
privucite kedera na eljeno mesto. esto e udarac biti ve u ovoj fazi, pa obratite
panju na koliinu najlona na pulni. Naime, kako je zabacivanje po pravilu dosta
daleko, potrebno je da na pulni imate jo dovoljno najlona da bi ribu uspeli da
izmorite. Medjutim, ako do udarca ne dodje posle kraeg vremena, ponite sa
polakim namotavanjem najlona. Brzina treba da bude mala, po nekima i 2 do 3
puta manja od brzine vodjenja varalice. Ukoliko je bucov zainteresovan, pratie
mamac i moe se desiti da zagrize tek kod obale. Udarac je i ovde snaan i budite
spremni na njega. Obratite panju kod privlaenja bucova sa velike daljine na nje-
gova izuzetno meka usta, jer bucov nema zube kao tuka. Svako prejako vuenje
moe pocepati usta bucovu i udica e ispasti.
Poslednji metod ribolova bucova je ribolov na plovak. Ovo je najredji
nain i koristi se uglavnom iz amca, sa mostova, ustava, brana ili sa drugih
prepreka koje lee u vodi. Koriste se fiksni plovci nameteni da udica bude na 30
cm od povrine vode. Moe se postaviti olovce, ali i ne mora, jer bucov uzima
snano mamac. Plovak se puta nizvodno do mesta gde oekujemo da se jato
nalazi. Natezanjem najlona zaustavljamo plovak i oekujemo udarac. Kao mamac,
koriste se ive bodorke i beovice. Pribor je isti kao i za druge naine ribolova
bucova.
Kod lova bucova treba obratiti panju da se na mamac moe zaleteti i
tuka. Naalost, ovakav dogadjaj e najee uzrokovati gubitkom plena i dela
opreme, koji e ostati u otrim zubima tuke. Bilo kakvo osiguravanje elinim
sajlama od ovakvog napada nije izvodljivo kod pecanja bucova, jer se on skoro
nikada nee polakomiti na sajlu.
42 Ribe naih voda
i
Revija za
ljubitelje
prirode
http://www.zov.co.yu
e-mail: zov@eunet.yu
Scardinius erythrophthalmus
Crvenperka
crvenookica
krvorepa crvenookica
C
rvenperka naseljava reke severne Azije i
Evrope, sem voda Skandinavije,
kotske, Pirineja i Apenina. Naseljava
preteno nizijske reke sporog toka, jezera, mrt-
vaje i vetaka jezera, bare i iskope. Moe se nai i u mirnijim odsecima tekuih
voda uz deverike. Crvenperka boravi u blizini vodenog rastinja kao sto je lokvanj,
drezga, a, trska. Za vreme toplih letnjih dana, cela jata crvenperki se podiu ka
povrini reke. Redje izlazi na otvorene vode, a tokom zime se u jatima povlai u
dubine. Mresti se u maju i junu medju podvodnim biljem u bistroj tekuoj vodi.
enka poloi od 90.000 do 200.000 prozirno-utih jajaaca. Mladj se izlee u
intervalu od 6 do 7 dana i vreme provode u pliacima hranei se plankonskom hra-
nom. Kako rastu, tako se sele ka dubljoj vodi i prelaze na ishranu insektima. Rastu
veoma sporo pa u nekim vodama treba da prodje i etiri godine pre nego to
dostignu polnu zrelost.
Crvenperka je jedna od retkih ciprinida koja se hrani u toku cele godine,
sa kratkim prekidom u toku parenja. Mladj se hrani planktonom, vee ribe
preteno biljnom hranom, insektima, puevima i ribljom mladju. Crvenperka je
izuzetno izdrljiva riba. Nije redak sluaj da u zatravljenim i zabarenim vodama,
starih renih rukavaca poslednja riba koja uspeva da preivi, jeste upravo crven-
perka. Podvrsta Scardinius erythrophthalmus racovitzai se prilagodila ivotu u
toplim izvorima u Rumuniji. Optimalna temperatura vode u kojoj ove ribe ive je
od 28 do 34
O
C, a ugibaju kada temperatura vode padne ispod 20
O
C.
Prosena duina odrasle jedinke iznosi izmedju 20 i 30 cm, a kapitalaca
teine prko pola kilograma i 35 do 40 cm. Najtei poznati primerci crvenperke bili
su preko dva kilograma, ali su to mahom bili hibridi iz ukrtanja sa deverikom ili
drugom krupnijom ribom iz familije ciprinida. Crvenperka se od beovice razli-
kuje po poloaju usta, vie su uzdignuta, po otrom prelazu izmedju trbuha i
podrepnog peraja, kao i daleko povuenom ledjnom peraju prema repu.
43
Lako ju je na prvi pogled zameniti i sa bodorkom. Prepoznaete je po
crvenim perajima dok su kod bodorke narandasta, tamno bronzano-zlatnom telu
koje je kod bodorke srebrno i ustima zakrivljenim nagore umesto nadole kod
bodorke. Bodorke i crvenperke se u prirodi medjusobno pare stvarajui hibride
koji imaju potpuno ravna usta.
Zbog oblika usana, crvenperka se uglavnom hrani sa povrine vode.
Kada je vreme toplo, crvenperka obino miruje u zatonima vrebajui insekte koji
sleu ili padaju na povrinu vode. Takodje voli da se hrani ljuskarima i mekuci-
ma sa dna. Krupniji primerci ak prodiru sitnije ribe.
Lov crvenperke
Kada leti idete na pecanje, za vreme onih toplih, suvih i sunanih dana,
od maja do oktobra, crvenperka je pravi izbor i zabava. Ova riba prosto oboava
toplinu i sunevu svetlost i hrani se gotovo samo tada. Po obliku usana moe se
zakljuiti da se crvenperka hrani sa povrine, mada ni ovo nije pravilo, i to insek-
tima koji padaju u vodu sa obale. Pri hranjenju oslanja se dosta na ulo vida, te
otuda voli bistru vodu. Ovu osobinu crvenperke treba imati uvek u vidu. Ukoliko
vas crvenperka spazi na obali, vrlo brzo e pobei.
Kako se najee zadrava na mestima sa mirnom vodom tamo je i treba
traiti. Omiljena mesta su vode pune rastinja, pojas aa i trske u kojem ima dosta
hrane, kao i mesta ispod drvea sa koga mogu padati insekti, ali je obavezno da
povrina vode bude osunana. Pojas trske i aa joj daje dodatnu sigurnost od
njenog najveeg neprijatelja - tuke. Otuda kada pecate tuku, crvenperka moe
biti idealan mamac.
Najei nain ribolova crvenperka je plovkom. Plovak treba da je mali,
osetljiv, oblika lopte. Treba koristiti sporotonue mamce: koricu hleba, hlebnu
ruu, kastere, plivajui keks i crve. Olova treba tako podesiti da se plovak podigne
to pre. Pokazalo se da je bolje koristiti vie sitnih olovaca nego jedno krupnije.
Razlog je ovome taj to crvenperka uzima esto mamac u fazi tonjenja. Plovak
mora biti dobro balansiran i zbog same tehnike ribolova, koja podrazumeva stalno
pokretanje - vibriranje mamaca oko eljene dubine. Ako nakon par minuta nema
udarca, nije loe ponovo zabaciti. Najvei realni problem pri pecanju ovom
metodom su jata sitne ribe od kojih crvenperka esto ni ne moe da dodje do
izraaja. Treba imati u vidu plaljivost ove vrste. Jato crvenperki se rastura na naj-
manje uznemiravanje vodene povrine. Zbog toga, vodi prilazite polako i oprezno.
Bez obzira na sve, vrlo ete retko upecati vie od jedne ili dve crvenperke iz
jednog jata.
Crvenperke moete pecati i plovkom bez ikakvog optereenja i mamcem
44 Ribe naih voda
na samoj povrini vode. Plovak odmaknite oko 60 cm od mamca, a na 30 cm od
mamca stavite najmanje olovce koje imate. Velike crvenperke obino plivaju na
dubini od oko 1 m i rado iz dubine napadaju sporotonui povrinski mamac. Mesni
crvii, komadii kore hleba, hlebna rua, kasteri i psei keksii su idealni za ovaj
nain ribolova.
Da bi se izbegla esta zabacivanja, koja su neophodna zbog osnova
ribolova crvenperke, a to je neprestalno etanje mamcem gore dole, koristi se
vagler plovak. Vagler plovak treba da je dovoljne veliine i sa dovoljno prostra-
nom uicom moe omoguiti nesmetano klizanje najlona. Iznad udice, a ispod
plovka postavlja se olovo dovoljne teine da ispravi plovak, a iznad plovka
postavlja se graninik - stoper, koji spreava da najlon ceo isklizne kroz omu
vaglera i na taj nain odredjuje maksimalnu dubinu ribolova. Tehnika je jednos-
tavna: kada dovedete plovak na eljeno mesto, vrh tapa podiete i sputate. Jedino
to treba da pazite je da ne dignete previe vrh tapa, to bi izvuklo i plovak van
vode. Vagler birajte da bude najmanji mogu, a ukoliko koristite vee vaglere
opteretite ih vie kako bi vie utonuli i davali manji otpor ribi kada uzme mamac.
Nije loe vagler potopiti sve do antene, koja treba da bude to tanja.
Umesto vaglera, moe se koris-
titi i providna vodena kugla manjih
dimenzija jer vea proizvodi jak
pljusak prilikom dodira sa povri-
nom vode, pogotovo ako se izbacu-
je na veu daljinu. Jato crvenperki
se lako moe uplaiti i razbeati
usled nepaljivog ubacivanja
hrane. Medjutim, ove ribe se manje
plae od montae unete u vodu i
bez zazora prihvataju i mamac na
veoj udici.
Ponekad se mogu uloviti i ves-
takom muicom. Crvenperka
spada u malobrojne ribe koje se
uspeno love na muice, ukoliko
posle njihovog dodira sa povri-
nom vode nastanu "izdajniki"
kruii. Talasii na vodi e svakako
privui panju crvenperke koja
traga za insektima.
Ribe naih voda 45
Najbolja mesta na kojima treba da
potraite crvenperku su priobalno evarje
i ista voda natkrivena kronjom drvea.
Posmatrajte da li se stabljike evara
pokreu, esto su ti pokreti stabljika
prouzrokovani crvenperkinom potragom
za hranom.
Koristite mesne crvie ili kastere koji
tonu polako. Najlon nemojte uopte
optereivati ili ga opteretite najmanjim
olovcem na polovini dubine vode.
Stalnim rasipanjem primame, privuiete
crvenperke u srednji deo vode, kako bi
presrele va mamac koji tone.
Da bi naterali mesne crvie da plutaju,
sipajte 3 do 5 cm vode u posudu u kojoj ih
uvate. Nakon 20 tak minuta, oni e upiti
dovoljno vazduha da bi mogli da plutaju.
Probajte da aromatizujete mamce neim
slatkim.
Pribor za ribolov crvenperke je karakteristika koje su date dalje u tekstu.
tap treba da bude lak i elastian, duine 3 do 4 m. Na stacionarnu pulnu ili direk-
tno vezom za vrh tapa stavite najlon debljine najvie 0,12 mm mada je pravi
najlon 0,10 mm i nosivosti 0,45 kg ukoliko pecate na istoj vodi. Ukoliko u vodi
ima panjeva, trave i granja, ili se moe oekivati aran ili linjak, nosivost najlona
mora biti bar 1 kg. Veliinu udice usaglasite sa veliinom mamca. Ukoliko pecate
na mesne crvie koristite udice veliine 20, a ukoliko koristite hleb ili kukuruz
eerac 12 e biti odlian izbor.
Lovi se na glistu, kukuruz, hleb, crve, muice, larve komaraca.
Komadii prepeenog ili starog hleba magino privlae crvenperku. Mesni crvii
i sitne lauferke su se dobro pokazale. Kasteri su omiljeni krupnijim crvenperkama
posebno kada se primamljuje povrinskom hranom. Plutajui mamci kao to su
korica hleba ili keks za pse mogu se koristiti za vreme toplih dana. U tom periodu
i zeleni skakavci i muve mogu biti zanimljivi. Kada lovite krupnije crvenperke,
probajte da na udicu 8 ili 10, zakaite hlebnu ruu, a na vrat udice naniete par
mesnih crvia.
Primamljujete uvek po malo, kako bi voda isperd vas bila uvek mutna.
Loptice hrane koja se ubacuje na dno treba da sadre delie koji e se posle
rastapanja loptica dizati ka povrini. U meavinu dakle treba dodati komade trese-
ta ili komadie hlebne korice i kastere. Meavina treba da bude takvog sastava koji
e omoguiti brzo razlaganje ubaenih loptica, kako bi se raspadala ve pri samom
dodiru sa vodom pravei fini oblak. Oblak bi trebao biti ute, narandaste ili bele
boje. Ukoliko primama koju pravite ili koju ste kupili ne pravi oblak ove boje,
dobra je ideja dodati kesicu prehrambene boje prilikom kvaenja primame.
Ukoliko moete da nadjete pinkije ili larve komaraca, dodajte ih u primamu.
Medjutim, obratite panju da se oni odmah razviju iz primame kako ne bi pali na
dno, odakle ih crvenperka sigurno nee uzeti. Provereni, klasian nain pri-
mamljivanja riba predstavlja fiksiranje na dnu komadia starog hleba u odgovara-
juoj mrei.
Crvenperke su u pravom smislu rei uporni i vrsti borci, pa zbog toga
zakaenu ribu treba to pre izdvojiti iz jata kako se ostale nebi uznemirile i
razbeale. Kapitalci se najee nalaze u sredini jata ili ispod njega.
Manifestacija ugriza kod plovka je karakteristina. U prvom trenutku,
plovak se blago izdie iz vode i kree u stranu, to je posledica uzimanja i noe-
nja mamca. Sa udicom, crvenperka ponese i koje olovo, tako da plovak vie nije
otean kao na poetku. Nakon toga, kada crvenperka oseti teinu u ustima, kree
u dubinu, to se manifestuje naglim tonjenjem plovka. U tom trenutku treba kon-
trirati.
46 Ribe naih voda
W
Ictalurus nebulosus
Cverglan
patuljasti som
ameriki somi
terpan
manjov
glavonja
bodonja
cvergl
I
ako ivi u mulju na samom dnu, meso cver-
glana je finog ukusa, skoro bez kostiju i
najvie lii na meso soma. Kod skidanja sa
udice i kod ienja ove ribe treba voditi rauna
o trima otrim bodljama odmah iza glave, iji ubodi znaju da budu izuzetno bolni.
Cverglan je poribljen u Evropi sredinom osamdesetih godina prolog
veka iz svoje postojbine, Severne Amerike. Oekivalo se da e se ovde prilagodi-
ti i narasti u veliku i sportski atraktivnu ribu kakva je u Americi. Medjutim zbog
temperature vode kod nas on je uglavnom zakrljao. U naim vodama on naraste
do 800g, mada su najei primerci jedva tei od 100g, dok u svojoj postojbini
cverglan naraste i preko 2 kg.
Naseljava sve vode dunavskog sliva. Kako je ovo riba dna i to onog
punog mulja i tinje, nema ga u brzim i bistrim rekama. est je u kanalima i bara-
ma, posebno onima koji su obrasli vegetacijom, sa dnom koje je puno panjeva,
granja, evara i podvodnog rastinja. Ovo je veoma izdrljiva i otporna riba.
Sposoban je da preivi izuzetno visoke temperature, na kojima bi ostale ribe brzo
uginule i na vrlo mali nivo kiseonika u vodi. Mogue ga je nai ak i u vodama
koje dugo lee zamrznute, gde miruje i eka trenutak otopljavanja. Kod nas se
mresti od maja do juna. enke izbacuju izuzetno veliki broj jajaaca to je jedan
od razloga tako uspenog irenja ove ribe u naim vodama. Jo jedna karakteristi-
ka mu ide na ruku: budui da je donesen iz drugih voda, u naim ekosistemima
gotovo da i nema neprijatelja. Jedino bas, koji se jo nije dovoljno rairio moe da
mu naudi kao prirodni neprijatelj. tuka, som i smudj ipak vrlo retko napadaju
cverglana.
Lov cverglana
Kada dodjete na neku vodu i upecate jednog ili dva cverglana zaredom
ostaju vam dve mogunosti. Ili da se spakujete i odete na drugo mesto ili da se
47
nalovite cverglana i ni jedne druge ribe. Nee vam vredeti ni promena mamca jer
cverglan napada i guta sve mamce biljnog i ivotinjskog porekla koji se nadju na
udici: hleb, valjak, ito, graak, kukuruz, sve vrste glista, crvie, pijavice, sitnije
ive ili mrtve ribice, parie ribica. Budui da je grabljivica, hrani se tokom celog
dana i noi sa kraim pauzama. Jata cverglana idu po vodi po utvrdjenim stazama
i ako elite da ih stalno pecate potrebno je da ih pratite ili da ste majstor primame
i da ih zadrite na jednom mestu. Ipak predugo zadravanje protiv njihove volje i
nije mogue, ali ni potrebno jer e se ve za par asova vratiti. U tom periodu,
moete probati sa pecanjem neke druge atraktivnije ribe. U toku godine, najak-
tivniji je u jesen kada sakuplja kilau za nadolazeu zimu, u toku koje uglavnom
miruje. Iz sna se budi poetkom marta, kada voda poinje da otopljava. Tada je
izuzetno gladan i aktivno jede, medjutim hrani se u veim dubinama, za razliku od
jeseni, kada ga je lake nai.
Da bi privukli jato cverglana na neko mesto morate ih primamiti. Obino
se koristi standardna hrana za primamljivanje na dnu uz dodatak ivotinjskih kom-
ponenti: crva, iseckanih glista i blago usmrdeli komadii kedera. Primamu bacajte
uvek na isto mesto, ne rasipajui je po celoj vodi. Cverglani imaju izuzetan "njuh"
i nai e svaku gomilu hrane. Nakon osnovnog primamljivanja, povremeno
dohranjujte mesto crviima.
Cverglana moete pecati na dva osnovna naina: dubinskom metodom i
plovkom - odluka zavisi od tipa vode. Osnova je da mamac miruje na dnu, tamo
gde je i primama. Dakle, na mirnim vodama plovak, na tekuim dubinka.
Ukoliko se odluite za dubinski metod pribor ne mora biti fin. Koristite
najlon debljine 0,20 do 0,30mm. Udice mogu biti u opsegu od 6 do 8. Kod pecan-
ja dubinskom metodom, mogu se vezati dve udice; jedna ispod, a druga iznad
olova. Najpogodniji mamac za dubinsko pecanje su povei komadi belih ili crnih
ritskih glista, sitniji durbaci, manji kederi ili blago usmrdeli repii kedera. Kontra
kod pecanja dubinskom metodu ne treba da bude pri prvom trzaju. Kada cverglan
oseti mamac nee se smiriti dok ga ne proguta. Dakle saekajte da se tap jasno
savije i onda kontrirajte.
Sistemom sa plovkom ete pecati na mirnim rekama, barama, jezerima i
ustajalim kanalima. Najlon moe biti kao i kod dubinskog metoda, medjutim ovde
se peca sa jednom udicom. Razlog je jednostavan. Ukoliko ulovite krupnijeg cver-
glana, on e nagonski krenuti ka potopljenoj grani ili travi i tu bi druga udica samo
predstavljala smetnju. Oblik i nosivost plovka nisu bitni. Najbolji mamci za
ovakav sistem pecanja su ive ili mrtve gavice koje moete naloviti erencem.
Pored gavica odlino su se pokazali repii beovica - ak bolje nego kompletan
mrtav keder. Veliina mamca ne treba da vas zabrinjava. Kada primetite podrhta-
48 Ribe naih voda
vanje plovka kao i kod dubinke ne urite sa kontrom ve kontrirajte tek kada pod-
vue plovak pod vodu.
Neki dobri recepti za mamce za lov cverglana su sledei:
za sirni mamac je potrebno: 250g Limburger sira i raano brano - po
potrebi. Istopite sir na laganoj vatri. Kad je to gotovo dodajete brano dok ne dobi-
jete masu koja ostaje na udici. U smesu moete dodati jo mlevenu piletinu,
mlevenu digericu kao i riblje brano.
za krvavi mamac je potrebno: 1 olja peninog brana, 1 olja kuku-
ruznog brana, 1 kaiica vanila extrakta, 0,5 l pilee ili govedje krvi, 2-3 kaiice
praha od belog luka, 1 paketi elea od jagoda i gaza. Pomeate oba brana sa
vanilom i prakom od belog luka. U smesu lagano dodajete krv dok ne dobijete
testo koje se da oblikovati. Stavite sve u gazu i kuvate u kipuoj vodi oko 15 min-
uta da dobijete tvrdu pogau. Nakon hladjenja iseete u komade i pomeate lagano
sa eleom dok ne dobijemo solidnu loptu. Mamac uvate u friideru dok ne pod-
jete u ribolov.
za mesni mamac je potrebno: 1 svinjsko srce ili digerica ili mozak
(moe i sve zajedno), jedno ili dva tuceta kinih glista (zavisi koju koliinu
mamaca pravite), brano, konzerva kukuruza, nekoliko pari enskih arapa
Iseckati ili samleti srce ili digericu i izmeati je sa kukuruzom iz konzerve.
Dodajte brano i ponovo dobro izmeajte. U smesu istresite gliste, zdrobite ih i
umeajte u smesu. Od dobijene smese pravite kuglice veliine loptice za golf i uvi-
jate u najlon arapu. Sveite arapu koncem i odreeite viak. Ovo ponavljate sve
dok vam ne nestane smese ili arapa. Gotove loptice poslaete u kutiju i ostavite
nekoliko sati na sunanom mestu da malo tukne. Mamac moete postaviti direkt-
no na udicu ali i kao boilie.
za mleni mamac je potrebno: mleko, kukuruzno brano i so. Skuvate
najobinij kaamak tako da se ne raspada na udici, pa ostavite nekoliko dana na
toplom da se usmrdi. U ovaj mamac moete umesiti razne mirodjije.
Ribe naih voda 49
Za ovaj tekst korieni recepti sa sajta:
http://www.ribarska.com
j
Misgurnus fossilis L. & Cobitis tanea
ikov
brkica
legbaba
pikor
badalj
badelj
vijun
tivuka
M
edju ikove najee ubrajamo dve
vrste riba kamenog ikova (Misgurnus
fosilis) i pravog ikova (Cobitis tanea).
Ovo su ribe nizijskih voda crnomorskog sliva. U
drugim slivovima Srbije ga nema. Mogu da preive i u uslovima gde bi svaka
druga riba uginula. Uz pomo jednog creva apsorbuju kiseonik iz vazduha i stvara-
ju rezerve, pa mogu ukopani u vlaanom mulju da opstanu i po mesec i vie dana.
Bez obzira na veliinu, ovo su veoma bitne ribe u ekosistemu, jer prodiru i najsit-
nije hranjive ostatke sa dna voda. Vana su karika u lancu ishrane i drugih riba ali
i barskih ptica.
Kameni ikov je tanji, a njegovo oblo telo je bono izdueno kako se ide
ka repu. Ima est brkova iznad gornje usne. Ledja su mu zeleno-braon boje, dok je
uto-braon boje sa strane. Nepravilno je proaran po celom telu braon pegama.
Naraste do 20 cm. ivi u rekama jaih struja, gde se obino krije iza sitnog kame-
nja, u vodenoj travi ili u korenju priobalnog bilja. Hrani se krupnijim podvodnim
insektima i raiima, nou i u sumrak. Mresti se od aprila do juna, polaui ikru
na kamenja i podvodno bilje. Jaja se izvaljuju nakon 14 do 16 dana, u zavisnosti
od temperature.
Pravi ikov je mnogo istijih boja. Na svetlo utoj podlozi, nalaze se
isto braon pege. Kao i kamenog, telo pravog ikova je vitko, ali je bono
spljoteno od glave do repa. Takodje ima est brkia na gornjoj usni, ali su oni
mnogo krai nego kod prvog. Ispod svakog oka nalazi se po jedna mala bodlja
okrenuta ka repu. Naraste do 10 cm. ivi u sporotekuim rekama i drenanim
kanalima. Ukopava se u mulj, tako da mu samo glava viri ili se u toku letnjih mese-
ci, kada voda opadne i procveta, krije u gustom vodenom bilju. Hrani se sitnim
ljuskarima sa dna u toku celog dana, ali izbegava jako sunane periode. Mresti se
od aprila do juna, polaui ikru na alge na dnu vode.
50
Lov ikova
Lovi se vadjenjem mulja ili vrama, lako i dugo se uva u akvarijumima
i raznim kantama na cijem dnu ima nekoliko santimetra muljevitog peska i neto
vode. ikov je izuzetan mamac za soma, a osim soma ikova rado napadaju i
tuka, smudj, bucov i jegulja.
ikov je i najpouzdaniji meteorolog. Moete ga drati u akvarijumu i
posmatrati njegovo ponaanje. Dan-dva pre promene vremena ikov se uznemiri i
sa dna akvarijuma izlazi na povrinu vode po kojoj nervozno pliva do pred samu
promenu vremena ili pojavu vremenske nepogode.
Ribe naih voda 51
98
doo"MIKS-SAL"
Svetog Save b.r.55
35210 Svilajnac
tel/fax: 035/321-064
mob. 063/73 00 78
mob. 063/615 860
e-mail: mika1406@ptt.yu
LASER
LOV----RIBOLOV----SPORT
prodavnica
Abramus sapa & Abramis brama
Deverika
hajn
crnooka
sinja deverika
sinjac
peenica
D
everika naseljava sve vode Evrope, sem
voda Skandinavije, kotske, Pirinejskog
i Apeninskog poluostrva i vode na
zapadu i jugu Balkana. Tipina riba donjih toko-
va velikih reka. Naseljava i jezera, kotline, rukavce i mrtvaje. Podnosi i brakinu
vodu na uima reka u mora. Zadrava se u dubljim (od 3 do 8 m), otvorenim
vodama, pribliavajui se obali samo nou i rano izjutra i kada voda nadolazi u
potrazi za hranom. Kao i veina ostalih ciprinida i deverika je jatna riba, bez obzi-
ra na uzrast. Jato je uvek uniformno, sastavljeno od jedinki priblino istog uzrasta
i na podrujima koja nisu izrazita hranilita i mrestilita, uglavnom se sreu ista
jata deverika. Samo na hranilitima i mrestilitima u ulovu se pored deverika mogu
naci i ostale "bele ribe", kao jaz, bodorka i dr.
Deverika pripada redu arana (Cyprinioformes), porodici arana
(Cyprinidae) i potporodici klena (Leuciscinae). Telo joj je visoko (posebno kod
starijih primeraka i primeraka iz dubljih jezera) i bono spljoteno. Mladi primer-
ci su srebrnaste boje. Kod starijih, ledja dobijaju zagasito zelenu boju, hrbat se
izdie, odvajajui srazmerno malu glavu, sa malim, gotovo zavrnim, mada ipak
malo nie postavljenim ustima. Usta, sa predvilinim i vilinim kostima, vrlo su
mekana. drelni zubi su jednoredni i ima ih po 5 na svakom petom skrnom luku.
Posebna karakteristika deverike je izrazito dugo analno peraje, sa 26-31 (po
ruskim izvorima 24-33) bicom.
Postoji pet vrsta deverika koje nalikuju jedna drugoj, a to su:
Crnooka deverika (Abramis sapa P.) - Mresti se u aprilu i
maju, naraste do duine od 35 cm. Karakteristike ove vrste: tupasta njuka, uolji-
vo veliko oko na maloj glavi, 41-48 bica;
Deverika (Abramis brama L.) - Mresti se maja i juna. Duine
je do 80 cm. Prsna i trbuna peraja su od sivkaste do ukaste boje;
Krupatica (Blica bjoerkna L.) - Mresti se od aprila do juna.
52
Duine je do 40 cm. Prsna peraja su joj crvenkasta ili narandasta, 22-26 bica;
Kesega (Abramis ballerus L.) - Mresti se od aprila do juna.
Duine je do 45 cm. Najvitkija je i pljosnata. Ima dugo bazno podrepno peraje
pojaano sa tri tvrde kotane piice, 39-46 bica;
ljivonosa (Vimba vimba L.) - Mresti se od aprila do juna.
Duine je do 50 cm. Slina skobalju, ali joj je nos uoljivo tamniji, 20-25 bica;
Deverika moe narasti do 80 cm duine i do 6 kg teine, a ivotni vek
moe biti i do 20 godina, premda su proseni primerci deverike u ulovu od 30-
40cm duine i 0,5-1,5 kg teine.
Aktivnost deverike zavisi pre svega od doba godine ,koje odredjuje tem-
peraturu vode i od doba dana,koje odredjuje dinamiku ishrane. Preko zime, dev-
erike se krtoe, osim u sluaju da pronadju podruje priliva toplije vode (termo-
centrale, kanalizacioni izlivi, dubine u lukama ispod lepova i sl.) gde ima
dovoljno hrane. Sa nastupanjem prolea i zagrevanjem vode, deverike postaju
aktivnije i kreu u potragu za hranom neophodnom za dozrevanje polnih lezda i
pripremu za mrest.
Mladje jedinke se hrane sitnijim predstavnicima faune dna (puii i
koljkice i dr.) Jelovnik starijih je slian, samo to jedu vrste veih dimenzija. U
bogato zatravljenim podrujima, deverike e "pasti" vegetaciju, ali ne zbog nje
same, nego zbog obilja raica i larvi raznih insekata u toj vegetaciji.
S prolea deverika se hrani preko celog dana, iako najintenzivnije ujutru
i predvee. Sa zagrevanjem vode, vreme hranjenja se deli na jutarnji i veernji
period.
Sa nastupanjem jeseni i zahladjenjem, prelazi se ponovo na reim slian
onom u prolee do dolaska zime i krtoenja. U potrazi za hranom jata deverika
borave i na muljevitim i na peskovitim pa ak i kamenitim terenima. Ujutro i pred-
vee u leto deverike prilaze obali radi ishrane, dok najvei deo vreline letnjeg dana
provode u dubljim i sveijim delovima matice. Letnje noi provode u plioj vodi.
Deverika spada u krupne riblje vrste, a njen rast zavisi kako od popu-
lacije drugih riba u vodi, tako i od koliine hrane u vodi u kojoj ivi. U nedostatku
hrane, cela populacija deverike zakrljava.
Mrest deverike nastupa u aprilu i traje do kraja juna pri temperaturi vode
izmedju 10 i 16
O
C. U plitkoj (0,2-0,5 m dubine), dobro zatravljenoj vodi, de-verike
se mreste u drutvu ostalih, njoj srodnih vrsta "bele ribe", polaui ikru po vode-
noj vegetaciji. Mrest se najintenzivnije odvija ujutru, izmedju 6 i 9 sati, na mesti-
ma zatienim od vetra i ne traje due od 2-3 sata.
Polnu zrelost deverike stiu ve u treoj godini ivota (mujaci), a
najkasnije do pete godine (enke). enka u zavisnosti od uzrasta tj. veliine, poloi
Ribe naih voda 53
od 100 000 do 580 000 komada ikre. Deverika kod nas, kako je ve pomenuto,
spada u tzv."belu ribu" i rauna se kao riba III kategorije. Zakonom o ribarstvu je
zatiena minimalnom duinom izlova.
Lov deverike
Velike deverike nisu srani borci, ali su vrlo izbirljive, pa je prava
retkost da se sluajno upecaju. Deverike do 3,6kg obino ive u velikim jatima, i
kad upecate jednu, imaete jo ulova. Medjutim, gigantski primerci ive usam-
ljenikim ivotom i jako ih je teko uhvatiti.
Veoma je osetljiva na promenu vremena i u to vreme je ne interesuje
ponudjeni mamac. Bistra voda, nisko vodostanje i zaparan dan - siguran je ulov
deverike. Pred kiu i oluju silazi na dno i trai rupe u kojima ce se sakriti ili ak
zavui u podlogu. Ne dira udicu pri severnom i severnoistonom vetru, a dobro
jede pri junom i jugozapadnom vetru. U toplim danima aktivnija je po oblanom
vremenu nego po sunanom. U leto i ranu jesen, deverike se hrane u svitanje i u
sumrak. Kako se zima pribliava, hranjenje se pomera i to najee u periodu od
ranog jutra do podneva.
Deverika ne uzima odmah mamac, ve ga dri u "trubici" i ne mrda sa
mesta, a tek posle nekog vremena, kad rei da pone da guta, kree. To se slae sa
ribolovnom literaturom(i praksom), po kojoj deverika, izdiui mamac, podie i
obara na vodu plovak, pa ga tek onda povlai pod vodu. Kesega i crnooka deveri-
ka imaju griz koji se ogleda u vidu potapanja plovka, dok deverika i krupatica
esto vole da diu plovak, koji neretko legne na povrinu vode. Razlog takvom
grizu je jednostavan. To su ribe dna. Lovimo ih na dnu, a kada uzmu mamac
naprave uzgon prema povrini. Ukoliko imamo ovakvu vrstu griza prilikom kon-
triranja moramo biti jako oprezni. tap ne sme biti vertikalan nego ga ukoavamo,
levo ili desno, to blie vodi, jer neretko se dogodi - kontra. Riba ima uzgon prema
povrini, legne na vodu, stvara otpor jer se eli naglo vratiti na dno, pa u veini
sluajeva dolazi do pucanja najlona ili se riba otkai sa udice.
Najbitnije je da odredite mesto u vodi gde se nalaze deverike. To ete
uraditi rano ujutro, posmatrajui povrinu vode i traei mesto gde se deverike
obru na povrini vode. Poveite sva takva mesta medjusobno linijama. Videete
da je povrina podeljena pravim linijama i lukovima. To su staze kojima se po dnu
kreu deverike. Zabaaj na bilo koju putanju e dovesti mamac pravo pred nos
jatu. Ukoliko nije mogue uoiti deverike na povrini, potraite mesta gde se one
najee zadravaju kao to su panjevi, podvodne terase i bazeni, ali i najdublja
mesta u vodi.
Kada birate mesto za pecanje, izaberite ono koje je najblie ali niz
54 Ribe naih voda
vodno. Imajte na umu da se veina velikih deverika peca na udaljenosti oko 25 m
od obale. Krupnu deveriku moemo loviti iskljuivo na dnu. Potreban je predvez
do metar duine. Na takav predvez stavite kuglicu olova. Deveriku moemo lovi-
ti raznim tehnikama: tapovima od 2 do 10 m sa plovcima, tapom sa mainicom,
match tehnikom, bolognessom ili dubinskom metodom. Mamci su joj takoe
razliiti (od hleba, pijavice, durbaka, kukuruza eerca, crva kota ili pinkija, pa
do ver de vasa).
tap koji se koristi za pecanje deverike, je pitanje ukusa. Ipak bolje je
koristiti tvrdje tapove, kako bi preciznije zabacivali. Medjutim, izuzetno je vano
da vrh tapa bude mek ili da ima jedan od indikatora trzaja. Srednje brz tap,
nosivosti 0,6 kg i duine 3,6 m je idealan.
Najlon treba da bude tanji, nosivosti do 1,8 kg, a predvez 1,6 kg. Udica
veliine 14 je odlina ukoliko se kao mamci koriste mesni crvi, kasteri ili rep kine
gliste. Ali ukoliko su deverike uznemirene, koristite slobodno i manje udice. Za
kuvani graak, kukuruz, crni hleb, kulju i sitne durbake i pijavice dobra je i udica
veliine 12. Olovo treba da bude vezano kao klizee. Takodje, umesto olova
moete postaviti hranilicu. Ukoliko ne elite da propustite trzaj koristite audio ili
vizualni indikator trzaja.
Takodje moete koristiti lake fluo prstenove koji se postavljaju na sam
najlon izmedju poslednje vodjice i mainice.
Kod sistema sa plovcima koristite me tapove duine od 3,5 do 4 m i
pulnu sa najlonom nosivosti 1,5 kg debljine 0,10 mm. Podvez moe biti od tan-
jeg najlona 0,08 mm nosivosti 0,45 kg ukoliko se pecaju sitnij primerci, pa sve do
1,5 kg za krupnije komade. Plovci iglice od 4 x 12 do 4 x 10 ili plovci izduenog
tela s podebljanim zavretkom jajolikog oblika, gramae 0,5 pa do 3 g. Ovakva
vrsta plovaka je iskljuivo za stajae vode. Plovak mora biti izrazito dobro tempi-
ran tako da viri samo antena. Klasino vagler vezivanje plovka je do sada dalo
najbolje rezultate ukoliko se peca na tekuim vodama mach tehnikom. Treba
upotrebljavati vaglere 3 + 1 pa do 25 grama. Ukoliko lovimo tekom potrebni su
plovci oblika suze ili oblika obrnute suze. Za bolognesse su potrebni plovci obli-
ka argarepe ili burenceta u zavisnosti od protoka vode. Koristite udice veliine od
20 za mesne crvie, pa sve do 10 za hleb ili gliste.
Za lov dubinskom metodom potreban vam je tap koji na vrhu ima quiv-
ertip ili swingtip, mainicu sa pulnom najlona nosivosti 1,4-1,8 kg. Moete
postaviti vei broj udica na kraj najlona, a veliine udica su iste kao i kod pecanja
plovkom. Nije loe na kraj postaviti i hranilicu. Swingtip je najosetljiviji indikator
trzaja koji se primenjuje pri pecanju dubinskom metodom i nezamenjiv je za
pecanje deverika. Swingtip se vrlo malo promenio od svog nastanka 1950. godine
Ribe naih voda 55
kada ga je Dek Klejton izmislio. Originlni swingtip je bio izradjen od najlona i
bio je mnogo osetljiviji od dananjih silikonskih, ali je mogunost umrenja bila
daleko vea. Duina swingtipa zavisi od vrste vode na kojoj se peca. to je voda
dublja i bra, potreban je dui swingtip. Minimalna duina je 25 cm, dok je mak-
simum nekih 50. tak cm.
U malu koliinu primame dodajte kastere i par iseckanih glista, tek
toliko da se kugla ne raspadne u vazduhu kada se stisne u ruci. Dobra je varijanta
dodavanja crvia u sredinu
kugle. Na ovaj nain se crvii
nee odmah osloboditi iz pri-
mame, ve e postepeno, jedan
za drugim izlaziti, to e dev-
eriku due drati na jednom
mestu.
Pretpostavimo da
pecate na reci dubokoj 2,5 m i
irokoj oko 30 m. Dodajte
najkrai swingtip od 25 cm.
tapove treba da zakosite
nizvodno i u pravcu duvanja
vetra. Zabacite oko 5 m od
druge obale, pravo izmedju pri-
mame. Na taj nain ete pecati
samo one najgladnije ribe koje
su se izdvojile iz jata ka prima-
mi, a neete preplaiti glavno jato. Zategnite blago najlon. Saekajte par trenutaka
sa primamom, da ne biste rasterali jato deverika, u sluaju da je ve tu. Ukoliko
nema trzaja, bacite pet kugli veliine mandarine. Nemojte ih sve bacati na isto
mesto. Prve tri bacite u liniju iza eljenog mesta pecanja, a dve bacite malo ispred
ka vama.
Ugriz deverike je lako prepoznatljiv jer ima samo horizontalno kompo-
nentu, budui da deverika po pravilu krene pravo uzvodno kada uzme mamac.
Kada ugrizi ponu da jenjavaju, pravo je vreme za jo malo primame.
Pazite da ne preplaite ribu. Zato u ovoj fazi bacajte maksimalno po jednu kuglu
primame i to po rasporedu, tri iza, jedna ispred.
Ukoliko ugrizi prestanu nakon bacanja kugle, stanite sa primamom i
saekajte da se jato opet prikupi. Obratite panju, da deverike vole da se oeu o
najlon. Potrebno vam je iskustvo da znate da razlikujete reakciju tapa na to ean-
56 Ribe naih voda
Najbolji nain da odredite mesta gde se
deverike hrane, jeste da potraite mesta
na vodi gde se deverike u zoru i u sumrak
pojavljuju na povrini vode. One tada
svojim ledjnim perajima seku vodu i
okreu se po povrini tano iznad mesta
na kojima se hrane.
Kada upecate deveriku, zabacite to pre
na isto mesto. Deverike se uvek kreu u
jatu i velika je verovatnoa da ete
ponoviti uspeh.
Postavite tapove u pravcu toka vode i
niz vetar. Na taj nain ete bolje primetiti
trzaj deverike.
Trudite se da svakog dana bacate prima-
mu na isto meste u isto vreme.
je i na pravi trzaj. Naravno, ukoliko koristite quivertip ove nedoumice nee biti, ali
e se izuzetno poveati broj isputenih mamaca od strane ribe.
Krupna deverika ponaa se identino aranu. Rije po dnu i nema naina
da ete je odvojiti od dna sa bilo kakvom prihranom. Za uspeno prihranjivanje i
mamenje najvanije je znati koja vrsta deverike prevladava na odreenoj vodi i
samim odabirom hrane ili krupne granulacije prilagoditi se vrsti.
U svakom sluaju primama mora biti teka, lepljiva i masna, a kao
dodatci obavezno idu mrvice hleba, mleveni keks i svi derivati kukuruza (prekrup,
griz i skrob).
Za ribolov deverike dobro je koristiti iskljuivo kompaktnu hranu.
Potrebno je formirati kugle veliine mandarine, vrstoe kao da smo na tekuoj
vodi. Hranu obavezno treba prosejati na sito. Sve dobro izmeati, navlaiti i pro-
sejati kroz sito, pa stavljati prethodno razbijeni fuj. Dodatkom lepka (Bentonit ili
Decoler) dobiemo izuzetnu kompaktnost zemlje. Takvu primamu moemo bez
ikakvih problema bacati i prakom.
Kombinacije za deveriku
1 kg Sensas Carp (uti, sivi ili crveni)
1 kg Sensas Gros gardon
1 kg Sensas Fond super
1 kg TTX Mais gras gros
aditiv Vanillix (ili Frutix)
50 % zemlje (Terre de Some ili krtinjaka)
Ovu smesu nakvasiti i tri sata pre, ukoliko elite da sve estice pro-
funkcioniu i aktivno deluju to pre.
Za krupaticu i deveriku
1 kg Sensas carp finne monture
1 kg Sensas Bremes (Juane crakunte ili Super bremes)
1/2 kg Sensas Etang (rouge, noire ili juane) ili Lake
1 kg TTX Mais Fine
50 % zemlje
aditiv Brasemix ili Bremix super brasem
Za kesegu i crnooku deveriku
1 kg Sensas Bremes (juane trakante ili super bremes)
2 kg Sensas Etange (juane, rouge, noire) ili Lake
1 kg Sensas Magic
1 kg TTX Mais fine
20 % zemlje
aditiv Unix special brasem
Ribe naih voda 57
Za kesegu i crnooku deveriku 2
2 kg Main futter
1 kg Sensas Etange
20 % zemlje
1/2 kg Mach blend
Jedna od boljih meano domae-kupovnih varijanti je da u gotovu hranu
za deverike, dodate smesu od ovsenih, jemenih ili peninih pahuljica sa
dodatkom nekog lepka.
Najbolji mamci za deveriku su mesni crvi, kasteri, durbaci, gliste, hleb,
ito, larve komaraca i kukuruz eerac. Dobro je da par dana pre poetka ribolova
nahranite mesto istim mamcima kojima elite da pecate. Ukoliko to nije mogue,
uradite to im dodjete na vodu. Dva mamca su uvek potrebna. Recimo vea kolii-
na mesnih crvia kao primama, i par crvia na udici kao mamac. Postoje i druge
kombinacije kao: kukuruz eerac/durbak, kupovna primama/hleb, kasteri/kine
gliste. Mnogi pecaroi dodaju jo jednu primamu glavnoj. Kasteri, seme konoplje,
pirina i ito su najpopularniji.
Prava je umetnost odrediti koliinu potrebne primame. Recimo da je
minimum 0,5 l mesnih crvia, dve konzerve kukuruza, 1,4 do 1,8 kg suve kupovne
primame i slino. Maksimum je dva puta vei od ove doze.
Kod deverike, vrlo je bitno da je ne uplaite prilikom primamljivanja.
Deverika je riba velikih dubina i vrlo slabog vida. Zbog toga je izuzetno osetljiva
na neprirodne zvuke. Dobra varijanta bacanja primame je da prvo, pre nego i
ponete pecanje, na eljeno mesto zabacite samo hranilicu bez udice punu
pripremljene smee. Nakon minut-dva povucite blago najlon i hranilicu. Na taj
nain e hrana spasti iz hranilice i razmazati se po dnu. Sada izvucite hranilicu i
ovaj postupak ponovite par puta. Na kraju namontirajte udice, napunite hranilicu,
bacite i ekajte. Trebae malo vremena da se situacija smiri i deverika dodje na
mesto. Obratite panju na to da je deverika slabovida i da nee videti mamac, ako
je daleko od hranilice. 5 cm je sasvim dovoljna razdaljnina od hranilice do mamca.
58 Ribe naih voda
Za ovaj tekst korieni tekstovi sa sajtova:
http://www.ptt.yu/korisnici/b/r/brzak/
http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/
l
Rhodeus sericeus amarus
Gavica
plavac
plavojka
G
avica ivi na severu od Alpa, sa
izuzetkom Skandinavije, Danske i
Britanije. Na zapad se prostire sve do
reke Rona, a na istoku do Kaspijskog mora.
Naseljava mutne vode donjih tokova reka, rukavce i mrtvaje, kao i jezera i bazene.
Rene koljke (rod Anodonta i rod Unjo) su neophodne da bi se gavice razm-
noavale, to ine od aprila do avgusta. Za vreme ovog perioda, legalica duine 5-
6 cm raste na telu enke iza analnog otvora. Ova legalica slui da bi enka poloila
jaja direktno u koljku, gde se ona razvijaju u ribice zatiena. Jedna enka moe
poloiti izmedju 40 i 100 jaja, a deava se da u jednoj koljci bude i do 200 jajaa-
ca. Jajaca se izvaljuju za 15 do 20 dana ne naputajui odmah domaina. Nakon
naputanja mladj se hrani zooplanktonom, a odrasle ribice se hrane mekucima sa
dna vode. Telo gavice je visoko i bono sploteno. Ledja su joj sivkastozelena,
bokovi srebrnasti. U sredini tela ima jasnu zelenkastu prugu.
Gvaica kratko ivi, u proseku pet godina. Naraste obino od 5 do 8 cm,
veoma retko 10 cm, te zbog toga nema neki privredni znaaj. Meso joj je ljutkas-
to, ali je i pored toga izuzetan mamac za grabljivice. Zbog svoje izuzetne kolorit-
nosti i zanimljive biologije gaji se i u akvarijumima.
Lov gavice
Najee se lovi "erencem" u blizini obale. Jednostavno raspakujte e-
renac, priveite ga za neki tap ili duu granu kako bi mogli nesmetano da ga
spustite u vodu. U sredini erenca, sa gornje strane stavite komad natopljenog
hleba ili neke druge primame koja tone. Spustite erenac i saekajte par minuta.
Nakon toga, naglo podignite erenac iz vode i pokupite ribe.
Gavicu moete loviti i lakim ribolovnim priborom najlonom debljine
do 0,14 mm i udicom od 18 do 20. Mamci su komadii gliste, crvi (sitniji), hleb.
59
B
Anguilla anguilla
Jegulja
E
vropska jegulja naseljava Evropu du
obale Atlanskog okeana, Mediteranskog,
Azovskog i Crnog mora. enke migrira-
ju u gornje tokove reka koje se ulivaju u ta mora,
dok mujaci ostaju u brakinim vodama na uima. U potrazi za hranom jegulje
migriraju uzvodno i to sve do visina od 1.000 metara nadmorske visine. Teko da
neko ne zna kako izgleda jegulja. Telo joj je zmijoliko, a velika usta skrivaju
mnotvo sitnih zuba. Peraja su joj modifikovana tako da analno i dorzalno peraje
grade jednu neprekidnu liniju oko repnog dela. Samo pektoralna peraja, odaju da
ova ivotinja pripada ribama. Boja joj se menja kako stari. U principu je crna ili
braon sa gornje strane, a uta ili srebrna sa trbune strane.
Odrasle jedinke variraju u duini. enke mogu dostii duinu od 1 m,
dok mujaci retko prelaze 0,5 m. Rastu izuzetno sporo. Mujaci postaju polno zreli
za 4 do 14 godina, a enke za 10 do 20 godina. Odrasle jegulje menjaju boju u sre-
brnu kada postanu polno zrele. U tom periodu jegulje su izuzetno prodrljive,
nagomilavajui veliku koliinu masnih rezervi. Kada se ugoje dovoljno prestaju da
se hrane. Pri kraju leta i sa poetkom jeseni, odrasle jegulje se pokreu na veliko
putovanje dugo 4.000 do 7.000 km ka mestima gde se ve vekovima pare. U toku
ovog puta jegulja dnevno predje 20 do 40 km.
U martu i aprilu, jegulje stiu na mesto parenja, u Sergaso moru, izmed-
ju Bahama i Bermuda. Parenje je misterija jer do sada ovek nije video ni jedno,
ali se u ovim vodama moe nai veliki broj mladji jegulje medju zooplanktonom.
Pretpostavlja se da je kolektivno i da se deava na dubinama od 100 do 400 m.
Nakon parenja, jegulje umiru pretpostavlja se od iscrpljenosti.
Kada se mladj izlegne preputa se Golfskoj struji kojoj treba oko tri
godine da ih dovede do voda Evrope. U toku ovog putovanja listolike larve jegu-
lje se transformiu u staklasto prozirnu mladj, koja kako stari dobija sve tamnije
boje.
60
Lov jegulje
Bez obzira to se jegulje vrlo retko upecaju, injenica je da se u svakoj
vodi nalaze veliki primerci. Takodje treba imati na umu da medju upecanim jegu-
ljama veina potie iz stajaih voda. Bez obzira gde hvatate jegulje, one se
najbezbednije oseaju blizu ostrvaca, kamenja, podvodnog bilja, potopljenog
drvea ili potopljenih sprudova. Takodje, jegulje vole da se ukopavaju u meko dno.
Jegulja se najee ulovi od juna do septembra, u periodu od sat vremena pre
sutona pa sve do ponoi, ali i izjutra sat pre zore pa sve dok sunce ne izadje.
Ponekad lovci na tuke zimi, ulove na mrtvog kedera jegulju. Preko cele godine,
kada je oblano, jegulje se hrane po dnu, koristei svoj izuzetno jak oseaj mirisa
u potrazi za hranom. Ali, kada je vedro, posebno pri jakoj meseini, obino love u
srednjem sloju vode napadajui mladj na povrini vode po silueti koja se javlja od
meseca.
Osnovni metod pecanja jegulja je vagler. Na udicu se postavljaju bron-
zani mesni crvii, koji se isti bacaju kao primama. Potrebna vam je vea koliina
crvia, jer prihranjivanje mora biti konstantno. Poboljani metod pecanja je
izuzetno dugim tapovima sa kratkim najlonom umesto vagler tehnike. Na ovaj
nain se postie bolja preciznost zabaaja, ali i bolja fiksacija mamca. Jegulja
naime trai potpuno nepomian mamac. tap treba da je tvrdji.
Bez obzira gde i kada pecate, postoje tri osnovne postavke pribora. Prvo,
pecajte 10 do 30 cm dublje od dubine vode, ali budite spremni da smanjite dubinu,
kada jegulje ponu da se kreu ka povrini. Postavka 1 se koristi kada nema toka
vode sem blagog pomeranja povrine prouzrokovane vetrom. Koristite tak-
miarske plovke krukastog tela, nosivosti 0,75 do 2 g. Postavka 2 se koristi kada
nema nimalo vetra. Koriste se isti plovci nosivosti 0,75 do 1,25 g. Postavka 3 je za
tekuu vodu. Koriste se takmiarski plovci ljivolikog tela od balze, nosivosti 1 do
2,5 g. Za sve tri postavke koristi se najlon nosivosti 1 kg, podvez nosivosti 0,75
kg, sa udicama veliine 18, 20 ili 22.
Najbolje mesto za lov je prelaz ravnog dna u strmu ivicu. Obino je to
dubina oko 4 m. Podesite dubinu pecanja da bude 10 do 30 cm vea od dubine
vode. Kao mamac stavite bronzanog mesnog crvia. Prihranjujte meavinom bron-
zanih crvia i kastera oko vaeg plovka. Nakon toga prihranite uzak pojas iza plov-
ka. Ideja je da se privuku jegulje iz centra vode, ka obali. Bacite po 20 crvia ili
kastera svaki put kad zabacite plovak. Kontrirajte na svaki brzi trazaj i potapanje
plovka. Ukoliko se povea broj trzaja dok mamac pada u vodu, smanjite dubinu.
To je znak da se riba nalazi u srednjem sloju.
Ukoliko pecate velike jegulje obratite panju. Velike jegulje su izuzetno
jaki borci i za njih je potreban snaan pribor, isti onaj koji se koristi za arana ili
Ribe naih voda 61
tuku. Ukoliko pecate dalje od obale, potreban vam je bri i krui tap, dok je za
priobalno pecanje potreban meki pribor. Duina tapa od 3,5 do 4 m je idealna.
Najlon bi trebao da bude nosivosti od 4,5 do 5 kg, dobre marke i izuzetnog kvalite-
ta. Dobro je koristiti sajlicu kao podvez zbog jeguljinih zuba. Mamci za velike jeg-
ulje su durbaci i komadi kedera. Veliinu udice prilagodite veliini mamca, a mogu
biti od 2 do 10. Krupna jegulja e ispustiti mamac ukoliko oseti i najmanji otpor.
Iz tog razloga indikatori trzaja i mainica moraju dati potpunu slobodu najlonu.
Ukoliko vaa mainica nema mogunost slobodnog otputanja najlona, prebacite
preklopnik tako da oslobodi najlon.
Ukoliko je vreme vetrovito, ili je
kretanje vode jae, koristite prsten-
ove kako bi ste razlikovali lane
trzaje. Kod dubinske metode olovo
mora biti klizee kako bi prualo
najmanji mogui otpor. Dobro je
obaviti deo najlona blizu olova
silikonom ili stabljikom batenske
kane kako se ne bi zario u mulj
povuen olovom. Kada se peca u
srednjem sloju ili na povrini,
koristite plastine, lake plovke.
Moete koristiti i hranilicu i u nju
stavite vatu natopljenu mirisom
koji moe privui jegulje.
Ukoliko ste sve podesili pravil-
no, velika jegulja nee osetiti
nikakav otpor i krenue da nosi
mamac i udicu. Ovo e vam dati
dosta vremena da kontrirate. Imajte
na umu da se jegulja u blizini
prirodnih zaklona, kada je na
najlonu, jednostavno baca ka
njima. Stigne li do njih, najlon e obmotati oko prepreke i nema naina da je izva-
dite napolje.
62 Ribe naih voda
Jegulje su najaktivnije u toku leta. Zimi
one obino padaju u dubok san. Hrane se
nou. U toku leta i najveih vruina,
manje jegulje su jedina riba koja se moe
pecati.
Male jegulje se mogu nai svuda, ali se
najee pecaju u donjim tokovima reka.
Tu se lako hvataju dubinskom metodom
ili plovkom sa kasterom, mesnim crvom
ili glistom kao mamcem. Bitno je da se
mamac nalazi na dnu.
Velike jegulje se obino nalaze u mirnim
vodama, jezerima i mrtvajama. Pecaju se
dubinskom metodom, priborom za arana
ili tuke. Mamac mogu biti durbaci ili
komadi mrtve ribe na veim udicama (2
do 10). Najlon nosivosti 4,5 do 5kg je pre-
poruljiv.
Jedan broj pecaroa koristi vrlo kratke
predveze. Ukoliko se upeca vea jegulja,
ona e sigurno progutati ceo predvez i
izgubiete udicu.
f
Carassius carassius
Kara
zlatni kara
karas
P
oreklo karaa su reke koje se ulivaju u
Severno, Baltiko i Crno more, kao i one
koje se ulivaju u Atlanski okean, pa sve
do reke Lene. ivi uglavnom u mirnim, jako
zatravljenim ravniarskim vodama sa muljevitim dnom, dok je relativno redak u
rekama. Njegova izuzetna izdrljivost omoguava mu da ivi i u onim vodama u
kojima druge ribe ne mogu. Na primer, mogue ga je nai i u bazenima koji se u
toku zime skoro potpuno lede, a u toku leta zbog male koliine vode, postaju
izuzetno tople skoro bez imalo kiseonika u vodi. U zavisnosti od uslova ivota,
kara ima veliku varijabilnost gradje. Proseno poraste 15 - 30 cm, a dostie i do
50 cm i teinu od 2,7 kg. U vodama sa malo hrane kao i u malim vodama deava
se da se prenamnoe pa se tu mogu nai duguljasta zakrlja jata iji pojedinci teko
premauju 300 g. Ove karakteristike nisu nasledne i zavise samo od uslova. Kada
dodju bolja vremena, potomci zakrljalih jedinki postaju brzorastui primerci
okruglog tela. U vodama sa dosta hrane, a posebno u onima u kojim ima dosta
grabljivica, mogu se nai ogromni primerci karaa, ali su oni izuzetno retki.
Kara ivi na dnu gde se i hrani sitnim ivotinjama i delovima biljaka.
U toku leta se hrani intenzivnije, dok zimi potpuno prestaje sa uzimanjem hrane.
U vodama koje se zimi potpuno lede, preivljava zahvaljujui svojoj telesnoj
izluevini koja se ne ledi, a obezbedjuje vlanost koe. Pari se u maju i junu, a
enka poloi oko 300.000 komada jajaaca na podvodnom bilju.
Lov karaa
Prihranjivanje jednog mesta u toku dueg vremenskog perioda, pre
pecanja, je jedan o od najboljih naina da privuete vei broj razliitih vrsta riba.
udno, ali ovaj metod nee poveati broj upecanih karaa. Najvei razlog tome je
to to karai nisu velike lutalice. Uglavnom se zadravaju na svojoj teritoriji, retko
je naputajui. Ipak, mesto na kome lovite, treba dobro nahraniti mamcem sa
63
kojim ete pecati, par sati ranije.
Ukoliko planirate rani jutarnji izlazak na vodu, nahranite u sumrak
prethodnog dana i to sa par kugli navlaenog izgnjeenog hleba sa dodatkom mes-
nih crva i kukuruza eerca. Rano izjutra paljivo pridjite hranjenom mestu i ras-
pakujte pribor. Primetiete mehure vazduha na povrini vode koji potiu od riba
koje hranei se riju po dnu. Nemojte vie prihranjivati mesto, jer e to samo ras-
plaiti ribu. Namamite udice hlebnim ruama ili mesnim crviima i zabacite tamo
gde ima najvie mehura. Rezultat bi trebao da bude trenutan.
Karaa neete nai na svakom mestu u vodama u kojima boravi. Jata se
obino kreu po svojoj teritoriji u potrazi za hranom, ali njihovo ponaanje uslovl-
javaju i vremenske prilike. Jata su obino sainjena od jedinki istog uzrasta. Vee
ribe plivaju u manjim grupacijama od po dve tri jedinke, koje se za vreme najveih
toplota u toku dana kriju u priobalju i medju vodenim biljem.
U dubokim vetakim jezerima, karai se u toku vidljivog dela dana sele
ka najdubljim delovima, dok predvee dolaze u pliake nekad ni 50 cm duboke.
Svoje prisustvo odaju mehurima vazduha na povrini vode, koji se stvaraju dok
trae hranu po dnu. Uglavnom trai vode zaklonjene od jakog vetra, a idealna tem-
peratura vode je od 16 do 20
O
C. U takvim uslovima, oekujte karaa od rane zore
pa sve do 10 sati pre podne, ali i od trenutka zalaska sunca pa sve do potpunog
mraka. Sa naglim padom nivoa vode kara nagonski poinje intenzivnije da se
hrani. Na taj nain se priprema za ukopavanje u blato u kome moe due vremena
da preivi u vrlo plitkoj vodi.
Lovi se lakim ribolovnim priborom, najuspenije na plovak. tap od 4
metra, najlon nosivosti 1,1 kg bie dovoljni. Ukoliko se pojave krupniji karai,
uzmite jai tap duine 3,5 m i najlon debljine 0,10 - 0,16 mm i nosivosti 1,4 do
1,8 kg.
Kako je kara riba dna, i kako se deava da i desetak puta sisa mamac
pre nego ga proguta treba posebnu
panju da obratite na plovak.
Uzmite uvek najfiniji plovak koji
prilike doputaju. Nosivost neka
mu bude od 0,5 do 1,5 g. Na
otvorenim vodama bolje je koristiti
crne plovke, dok je u senci bolje
uzeti crvene. Nou dodajte fluores-
centne ampulice kako bi videli
trzaje.
Za vreme mirnih dana
64 Ribe naih voda
Sezona najboljeg lova je od juna do
oktobra, posebno kada je pritisak visok, i
nema vetra.
Na veini voda, treba loviti nou i od
izlaska sunca pa sve do 10 asova.
U toku izrazito toplih dana, probajte da
pecate na hlebnu ruu na udici veliine 16
ili 18. Prihranjujte blago potpuno razvod-
njenim hlebom.
manja olova vezana 15 cm iznad mamca su savim dovoljna da obezbede da udica
lei tik iznad dna. Kada pecate vagler tehnikom, uzmite minimalno olovo koje e
vam omoguiti da zabacite na daljinu od 1 do 3 duine tapa. Kada je vetrovito,
stabilizujte mamac na dnu sa par olovaca 60 do 90 cm iznad mamca. Olovca treba
da budu 15 cm iznad dna, kako se mamac ispod ne bi mrdao usled talasanja vode.
Udice izaberite izmedju veliina 10 i 18 u zavisnosti od mamca.
Ispitivanje dubine vode je najbitnija mera pre pecanja. Ima dve svrhe,
prvo da se ispitaju konture dna, a onda i da se mamac postavi tako da tek dodiru-
je dno. Kada sagledate izgled dna, bacite primamu sa unutranje strane terase.
Svakih pet minuta dodajte jo primame i ponovo zabacite.
Za nono pecanje bolje je koristiti tapove duine 3 do 3,5 m i najlon
nosivosti 2,3 kg. Pecajte ih dubinskom metodom normalno ili sa otputenim
najlonom i slobodnom pilnom ili plovkom. Idealni plovci su oni sa crvenom
kuglom na vrhu antene, kako bi bili dobro uoljivi za vreme sumraka. Nou ih
moete zameniti sa onima koji imaju fluorescentne antene. Plovak veite wagler
metodom, samo na dnu, tako da moe da klizi slobodno niz najlon izmedju dva
graninika. Dodajte jedno malo olovce na 15 cm iznad udice, kako bi mamac to
pre pao na dno i da bi tu ostao fiksiran. Kara pre svega voli nepomian mamac,
pa mu treba i omoguiti. Takodje, ako je mogue koristite brzo tonue najlone.
Uobiajeni mamci su kukuruz eerac i kina glista (Eisenia foetida), ali
su se kao najbolji pokazali hleb i mesni crvi zasebno ili u sendviu. Primama treba
da bude bele boje sa primesama mamca na koga pecate. Nekada mogu da se kao
mamci koriste i kocke mesnog nareska ili zamrznuti graak. Primama bi trebala da
ima aromu konopljinog semena.
Tipian pokret plovka pri trzaju karaa je kompleksan i moe da traje i
do pet minuta. Prvo plovak potone, pa izroni, nakon toga krene na jednu pa na
drugu stranu i najzad potone. Takodje, nekada se desi da kara sisa mamac. U tom
sluaju plovak samo vibrira po povrini. Da bi primetili tako fine trzaje koristite
plovke sa prugastim antenama. Najzad, poslednja manifestacija moe se videti kad
kara pridje mamcu, zaustavi se ispred njega i onda naglim otvaranjem usta usisa
mamac. Tada plovak jednostavno brzo i odluno potone pravo u dubinu vode.
Kada se kara sprema za ukopavanje u blato, kad nivo vode krene naglo da pada i
izgled trzaja plovka se menja. Tada su trzaji nagli, pravolinijski i treba kontrirati
kad plovak ide dole. U ovom periodu treba koristiti najosetljivije takmiarske
plovke, a tap je neophodno drati u ruci kako bi brzo mogli da reagujete.
Rupe u travi su prava mesta za zabacivanje plovka. Medjutim, nemojte
zabacivati u sredinu rupe, ve na samu njenu ivicu. Na taj nain ete smanjiti broj
lanih trzaja prouzrokovanih udarom tela ili repa karaa po najlonu.
Ribe naih voda 65
U toku zime, kara se hrani u toku najtoplijeg dela dana, kada su tem-
perature najvie i kada je voda osunana. Idealna temperatura vode je 7
O
C, mada
je kara aktivan sve do 4
O
C. Interesantno je da se karai esto u toku zime igraju
na povrini vode. Nervozno se bacaju i po nekoliko puta u nizu. Ova igra nema
veze sa hranjenjem i vrlo teko ete ovakvog karaa upecati. Ovo zimsko igranje
treba razlikovati od letnjeg izranjanja, kada se kara hrani i kada polako prevalju-
je telo po povrini.
Neki od najboljih recepata za prihranu mesta za pecanje karaa data su
ispod:
Testo od ovsenih ili zobenih pahuljica - Ove pahuljice se skuvaju.
Dobro skuvane, pospu se hlebnim pahuljicama ili belim peninim branom,
najbolje onim za razvlaenje, pa se dobro umese. Pre posipanja moe se dodati i
neki mirisni sastojak. Npr. za bodorke anis ili korijander, za karaa i deveriku
eer. Kada je ovako testo pripremljeno, moe se dodati i malo meda. Ako ste se
namerili na arane, umesto pahuljica ili brana od penice dodajte kukuruzno
brano (nikako griz).
Testo od kukuruznog brana - Naroito je dobro za karae i arane.
Kukuruzno brano se ukuva. Po njemu pospu hlebne pahuljice ili belo penino
brano. I ovde se preporuuje dodavanje mirisnih materija u praku i meda. Ako
lovite mrene ili klenove, onda ukuvanom kukuruznom branu dodajete istrugani
sir i vanilin eer.
Testo od griza - Kao za pravljenje testa od pahulljica, skuva se griz, pa
se pospe pahuljicama ili peninim branom. Kada mu se doda anis u prahu,
odlian je mamac za karae, bodorke i deverike.
Hleb - Koristi se sredina sveeg belog hleba, odnosno peciva. Beli hleb
je bolji za stajae vode dok je polubeli hleb pogodniji za tekue vode. Treba vodi-
ti rauna da mirisni dodaci teko prodiru u hleb i voda ih brzo ispira. Zato su pre-
poruljivi dodaci u tenom stanju, kao npr. vanila koja se dodaje pecivu.
66 Ribe naih voda
Za ovaj tekst korieni recepti za primamu sa sajta:
http://www.ribar.co.yu
i tekstovi sa sajta:
http://www.ptt.yu/korisnici/b/r/brzak/
0
Acipenser ruthenus
Keiga
K
eiga ivi u rekama koje se ulivaju u
Kaspijsko, Crno i Azovsko more, kao i u
reke koje se ulivaju u Ladoga i Onega
jezera. Ovo je jedini predstavnik jesetri (rod
Acipenser) koji neprekidno ivi u slatkoj vodi.
Glava keige je karakteristina, sa izduenom njukom i sa dugim i
osetljivim briima. Na telu ima 12 do 17 otrih ledjnih ploica, 58 do 70 bonih
i 12 do 18 trbunih. Maksimalno naraste do 1m i tei do 9 kg.
Zimu preivljava u potpunom miru u veim dubinama donjih tokova
reka. U toku prolea seli se uzvodno radi parenja. Od marta do juna, enke poloe
od 11.000 do 140.000 jajaaca u peskovitom ili ljunkovitom dnu na dubini od 3
do 4 m. U prvih devet godina to je enka starija, to vie jajaaca poloi. Nakon
tog uzrasta broj jajaaca opada. Nakon oplodnje enke naputaju gnezdo, dok
mujak ostaje, nastavljajui da se pari sa drugim enkama. Nakon izleganja mladj
se pod uticajem strujanja reke seli ka uu, gde se hrani glavonocima. Odrasle
ribe se hrane ivotinjama dna i ikrom drugih riba. Nou, prilaze obalama gde
hvataju insekte koji padaju u vodu. Da bi ovo izveli, okreu se na ledja, jer su im
usta sa donje strane tela.
Lov keige
Lovi se dubinski, a koriste se tanke i otre udice veliine 8 - 14. Najbolji
mamac je larva vodenog cveta, retko se moe uloviti i na crvenu glistu. Najbolje
se lovi u prolee pred mrest. Na trzaj treba odmah kontrirati.
Pored keige u dunavskom toku ive i jesetre i morune koje su vrlo
sline keigama, ali periodino migriraju u Crno, Kaspijsko i Jadransko more. Ove
dve ribe sportski pecaroi ne mogu da upecaju, njih mreama love iskljuivo pro-
fesionalni ribari.
67
A
Abramis ballerus
Kesega
kosalj
sabljarka
beovica
K
esega naraste obino od 30 cm do 40 cm
i teine do 0,5 kg. Prepoznatljiva je po
maloj glavi, ustima koja su okrenuta
polugore i velikim repnim perajima. Telo joj je
spljoteno i izdueno. Oi su joj velike sa belo-srebrnom beonjaom.
Ima neobino dugo podrepno peraje sa 38 do 45 bica. Bono ima 66 do
73 komada krljuti. Ledja su joj plavozelena, bokovi srebrnobeli, sa blagim pla-
vim odsjajem. Trbuh je crvenkastobeo.ivi u nizijskim vodama, najee u
velikim rekama i njihovim plavnim podruijima. Moe se nai u svim slivovima
srednje Evrope, posebno u blizini ua reka. Vrlo se retko moe nai u gornjem
toku reke. Hrani se ivotinjskim organizmima pri dnu.
Mresti se neto pre deverike. Za vreme parenja mujaci dobijaju na
bokovima bradaviaste izrasline. Prvo su bele boje, a nakon toga poute. Polno
sazreva sa etiri godine, kada naraste 18 do 20 cm.
Lov kesege
Lovi se lakim ribolovnim priborom, najuspenije na plovak. Potreban je
karbonski tap "takmiarac" od 5 - 6 metara iz dva ili tri dela. Debljina najlona
ipak zavisi od veliine prve upecane kesege.
Za pecanje u kanalima najlon debljine 0,08 - 0,10 je obino dovoljan.
Koriste se udice od broja 12 do broja 16. Plovak u obliku argarepe nosivosti od
0,3 - 1,5 gr. Balansiranje olovima treba da bude dobro uradjeno. Najbolje je koris-
titi nei broj manjih olovaca ili jednog olivetija i vie malih olovaca.
Za pecanje u brzacima i rekama, najlon treba da je neto deblji od 0,12
do 0,14 mm. Koristi se neto vei plovak oblika lopte ili kruke. Plovak treba da
ima dugaku antenu i telo zbog stabilnosti. Veliina udice se bira u zavisnosti od
mamca. Najbolje je koristiti udice u rasponu od 10 do 18.
Klasini mamaci za deveriku i bodorku dobri su i za kesegu. Medju
68
njima mesni crvii, larve komaraca, braneni crvi, kuvano ito, hleb i gliste su
najee korieni.
Za uspean ribolov primama je esencijalna. Treba da bude teka, masna,
hranjiva, tamna i lepljiva. U sebi moe da sadri samo biljne sastojke, ali kesega
nee odbiti ni mesne delove. Od biljnih sastojaka tu su hleb, mleveni keks, kuku-
ruzni griz, skrob i penine, raene i ovsene pahuljice. Od mesnih sastojaka treba
koristiti mesne crvie, sitne gliste i komadie glista. Najbolje je formirati loptu od
biljne primame, a onda u njenu unutranjost dodati ivotinjske komponente.
Od primame se formiraju lopte veliine mandarine i sa oko 1/2kg hrane
nahrani se mesto pecanja. Nakon toga, na isto mesto se zabacuje sistem sa hranil-
icom u sluaju da je dubinski metod u pitanju, odnosno namamena udica ukoliko
se peca uz pomo plovka.
Za razliku od deverike, koja se nikada nee dii sa dna, kesegu moemo
adekvatnom primamom dii od dna ako nam je to cilj. Primama koja to moe ura-
diti mora u sebi imati elemente koji prilikom raspadanja isplivavaju, kao to su
korica hleba i treset. Jedini razlog zato elimo kesegu da dignemo sa dna je
pecanje plovkom na mestima gde je dubina jako velika ili dno preterano zatravn-
jeno i prekriveno panjevima, pa je opasnost od kaenja velika.
Prisustvo kesega primetiete po pojavi mehuria na povrini vode, koji
izlaze iz dna, dok ribe riju po primami koju ste upravo bacili. Imajte na umu da
kesege ne vole dodatna dohranjivanja mesta. To ih moe uplaiti. Zato kada jed-
nom primamite ribe, nemojte dohranjivati dok god riba radi. Kada jato ode,
prihranite opet i ekajte.
Ugriz kesege je karakteristian. Plovak prvo blago izroni, to je znak da
je kesega uzela mamac, a nakon toga se poloi, dri mamac u ustima i najzad krene
u jednu stranu. U tom trenutku treba kontrirati i kaenje je zagarantovano.
Kesega se moe pecati dubinskom metodom, plovkom i bolonjez
tehnikom.
Lov dubinskom metodom je najei na jezerima i sporotekuim
vodama. U ovakvim sistemima kesega se nalazi na velikoj udaljenosti od obale i
treba joj dobaciti mamac. Koristi se karbonski tap duine od 3 do 4 m. Najbolje
je da se vrh tapa opremi nekim indikatorom trzaja. Najlon treba da je od 0,14 do
0,16 mm. Na kraju najlona treba da se nalazi hranilica. Mesto pecanja pre poetka
dobro nahranite, a dohranjivanje vrite samo hranilicom. Zabacujte uvek na isto
mesto. tap postavite u pravcu toka reke. Kontrirajte kada indikator trzaja pokae
da je riba ponela mamac.
Lov plovkom se ni u emu ne razlikuje od lova bodorke plovkom. Pribor
za ovakav lov opisan je na poetku teksta. Plovkom se obino lovi na tekuim
Ribe naih voda 69
vodama, kao to su reke i kanali. Kontrira se kada riba ponese plovak na jednu
stranu.
Lov kesega bolonjez (Bolognese) tehnikom dolazi iz Italije i tamo je
koriste ribolovci na brzim vodama sa jakom strujom.
Za ovaj tip pecanja potrebni su karbonski teleskopski tapovi duine 5
do 7 m. Na ovakav tap postavlja se kvalitetna mainica. Na pulnu se namotava
najlon debljine 0,10 do 0,20 mm. Plovak treba da je masivan sa veom nosivou.
Antena olovka je velika i na vrhu ima kuglu. Montira se jedna udica veliine od
10 do 18 na kraj najlona. Udica je na predvezu dugom oko 50cm i vezana je vir-
blom za glavni najlon. Za optereenje koriste se dva vea olova.
Tehnika ribolova je jednostavna, ribolovac zabacuje sistem nizvodno i
puta da ga struja nosi na eljeno mesto. Vrh tapa stoji podignut i u svakom
trenutku moe da da kontru.
Da bi ribolov bio uspeniji voda se dohranjuje i to malo uzvodnije od
mesta gde lei mamac, kako bi se pri rastapanju primame estice primame skotr-
ljale pravo do mesta gde vozimo plovak.
Pored kesege, ovaj sistem pecanja moe biti odlian i za druge vrste dev-
erika, crnooku i nosaru.
70 Ribe naih voda
YX
Leuciscus cephalus
Klen
O
sim severne Skandinavije i ostrva u
Mediteranskom moru, klen naseljava
celu Evropu. ivi kako u slatkoj tako i u
brakinoj vodi, ali i u Baltikom moru. Uprkos
klenovoj velikoj sposobnosti prilagodjavanja, on ipak najradje naseljava tekue
vode sa tvrdom podlogom. U nizijskim rekama, najee se zadrava ispod brana
i zapreka u vodi gde se hrani. U pastrmskim vodama smatra se nepoeljnim jer
prodire plemenitu mladj i ikru. Klen se hrani i ivotinjskom i biljnom hranom.
Veliki primerci se hrane drugim ribama i abama, ak prodiru i plodove koji
padaju sa priobalnog drvea. Uprkos svojoj velikoj prodrljivosti, klenovi rastu
prilino sporo. Sezona parenja im je sa prolea. U tom periodu mujaci, pa ak i
neke enke dobijaju takice po telu, a analno i ventralno peraje postaje im crveno.
enka polae izmedju 50.000 i 200.000 jaja. Nakon izvaljivanja, mladj jede zoo-
planktone. Mlade ribe se dre u jatima, dok odrasli primerci ive zasebno. Kreu
se tik ispod povrine vode, odakle mogu da reaguju na svaku opasnost. Klenovi su
izuzetno stidljive ribe, to posebno vai za starije primerke.
Lov klena
Na rekama koristite plovke, dubinke bez i sa hranilicom kao i dubinku
sa slobodnom pulnom. Naroito je zanimljiv lov na "pec", koji je specifian za
manje reke. Pribor koji se koristi moe biti sasvim skroman. Dovoljno je imati
vitak tap srednje duine, laganu mainicu sa namotanim najlonom precnika 0,18-
0,25mm, sasvim mali plovak i udicu, najbolje veliine oko broja 12. Najuspeniji
mamac je skakavac, ali se mogu koristiti i krupniji insekti i leptirovi. Pri zabaci-
vanju udice nije potrebno voditi rauna da mamac to laganije padne na povrinu
vode. Grublji udar udice sa mamcem i plovka o povrinu vode izaziva klena da
zagrize ak i da nije gladan. Ako ne zagrize posle nekoliko sekundi od zabacivan-
ja, ceo se postupak ponavlja. Due ekanje nema smisla. Iako kod zabacivanja ne
71
mora mnogo da se pazi na naruavanje tiine, mestu za ribolov treba prii to tie,
bez naglih pokreta, naroito ako su klenovi na povrini vode. Kada se zauzme
dobra pozicija za zabacivanje, zakratko se saeka i kada se uverite da su klenovi
ostali tu, poinje se lov. Mamac treba da padne 20-40cm ispred uoenog klena.
Ako na njega krene sitan primerak ne treba mu dozvoliti da ga on zgrabi, ve ga
povlaenjem najlona spreiti u tome.U jurnjavi i otimanju za plen koje tada nas-
tane udicu obino proguta najkrupniji klen iz grupe. Kada klen uzme mamac, pre
kontriranja vrh tapa treba spustiti to blie povrini vode. Potezanje treba da bude
kratko i dovoljno energino da bi se udica sigurno zabola. Zakaenom klenu ne
treba dozvoliti da se izbacuje iz vode, jer se tada, u veini sluajeva, on uspesno
oslobadja udice pre nego to ga izvuemo na obalu. Klenovi koji se love na taj
nain su teki 100-300 grama. Kapitalci teki i vie od 2 kg su daleko redji i
oprezniji, ali se i oni ponekad
ulove. est razlog gubljenja ulova
je prekasna kontra. Naime, klen
uzima mamac obino dok jo tone.
Premee ga u ustima i ako oseti
otpor odmah ga isputa. Ovde mora
uslediti brza kontra. Najvei prob-
lem je to u toku tonjenja mamaca,
dok struna nije jo zategnuta, blagi
trzaj klena neete ni osetiti na tapu
pa je potrebno dobro paziti na svaki
neuobiajen pomeraj najlona.
Na kanalima i drugim
uskim vodama trudite se da doseg-
nete suprotnu stranu obale dugim
tapom sa kratkim najlonom ili
dubinskom metodom sa quiver-
tipom. Najlon treba da bude
nosivosti 1,8 do 2,5 kg. Udica
veliine od 8 do 4. Na oko 20 cm
od udice dodajte jo jedno olovo
kako bi primorali mamac da lei na
dnu. Osnovni princip je da treba da
stavite minimalno olova. Dubinski
metod lova se primenjuje za vreme
veih voda, naroito u prolee i u
72 Ribe naih voda
Prihranjivanje na malim vodama nije od
presudnog znaaja, ali moe pomoi.
Bolje je baciti par stisnutih sitnih komada
primame na mesto pecanja i nekoliko gru-
menia navlaenog hleba uzvodno, nego
bacati velike lopte primame. Ovo e
uiniti da se hleb uzvodno raspada i kon-
stantno primamljuje ribu, to je mnogo
bolje od stalnog ubacivanja loptica koje
e zasigurno zaplaiti ribu.
U nekim vodama postoje jako veliki
primerci klenova koje je teko uhvatiti.
Pokuajte sa mrtvim kederom ili sardi-
nom u priobalju pred sumrak.
Iako su klenovi ribe tekuih voda, kapi-
talci se uglavnom nalaze u barama i jezer-
ima.
Vodi prilazite oprezno. Krupni klenovi
su oprezni i na najmanji um u stanju su
da pobegnu na sasvim drugi deo vodenog
toka.
Najbolje vreme za klena je od oko sat
vremena pre zalaska sunca pa sve do tri
sata nakon zalaska.
kasnu jesen.
Kada je voda bistra, moete prihraniti eljeno mesto mesnim crviima,
konopljinim semenom ili kukuruzom eercem i ekati da se klenovi pojave pa
pecati jednim tapom. Kod mutnih voda, kao i u zimskim uslovima ta varijanta
ribolova retko uspeva. Bolje je onda zabaciti vie dubinki i ekati ili koristiti
metod pecanja sa dva tapa. Jedan zabacite na 4 do 5 m od obale, sa minimalnom
koliinom olova potrebnom da se mamac nadje na dnu. Koristite pola sardine ili
durbaka. Na drugom tapu ponudite komadi mesnog nareska na dlaci i zabacite
dalje u glavni tok. Koristite fiksno olovo teine 50 g.
Klen je svatojed i moe se pecati na skoro svaki mamac. Moete pro-
bati sa sirom, komadom nagnjeenog voa, posebno kupinama i dudom, mesnim
crviima, suvom krvi, glistama, skakavcima ili puevima. Tu su i hlebne rue, dur-
baci, kocke mesnog nareska i kukuruz eerac, prirodne i vetake muice i ivi
insekti. Naravno, neete koristiti sve ove mamce svaki put kad odete u ribolov.
Kada je reka bistra, hlebna rua i kukuruz eerac su se pokazali najboljim. Kada
je voda mutna, bolje je koristiti to aromatinije mamce (crvi, sir ili mesni
narezak).
Leti moete probati i pua. Ukoliko dodje do trzaja, bie to jo dok
mamac tone. Tu je i korica hleba slobodno vezana na udiciu bez olova za letnje, a
sa olovom za zimske uslove pecanja. Olovo postavite 5 do 15 cm iznad udice.
Najbolji trenutak za klena je onaj odredjen promenom nivoa vode. Prvo
treba da nivo poraste za oko metar, a nakon toga, za par dana da opadne na 15 do
45 cm ispod prosenog nivoa. Lov e vam tada doneti velike klenove. Doba dana
i nije toliko presudno. Klenovi su aktivni uvek, ali sumrak ipak daje najbolje rezul-
tate kad se love krupni komadi.
Nikako ne treba zaboraviti lov klena varalicom. Ovaj metod se najee
primenjuje u popodnevnim satima, kad klen iz dubine osmatra povrinu vode i
kada e vau varalicu brzo spaziti. Od varalica treba koristiti voblere od 3 do 5 cm
, kao to su Rapale(Countdown i Mini Fat Rap u boji i S, SD, MN, RT, GRT, P, G
i u mutnoj vodi GFR, RH, FT i SGT(SLN))*, Runo pae( BIS, BT, BGI, BS,
DOR, BASS)* ili Zoranovi vobleri od 5 cm boje crno-bele i zlatno-crne. Takodje
mogu se koristiti i leptiri veliine 0 do 3 i male kaike, male glavinjare imitacije
aba i riba, tvisteri i edii veliine 2,5 do 4.
Zabacujte varalicu nizvodno i popreno na tok reke. Obratite panju da
se klenovi nalaze obino pri obali, u senci ispod kronji drvea koje natkrivljuju
povrinu vode (ako su ta drveta jo dud, glog ili trenja eto objanjenja zato se i
na ove biljne mamce moe uloviti klen), uz obalu obraslu kupinama ili medju
potopljenim panjevima i granama. Na ovim mestima klen saekuje svoj plen bilo
Ribe naih voda 73
da su to ribice, insekti koji sleu na vodu ili upadaju sluajno u nju ili plodovi koji
padaju sa kronji. Dakle na tom mestu treba pecati i bacati varalicu.
Varalicu po pravilu klen uzima naglo, odluno i kratko. Pravovremena
kontra je najbitnija. Mogua su tri scenarija koji vam se mogu dogoditi pri vod-
jenju varalice:
Bacate varalicu, ona pada, oseate (a vrlo esto ak ni ne osetite na
tapu, ve samo vidite da je najlon poeo malo bre da se zatee) blagi trzaj i nas-
tavljate da namotavate. Varalicu dovodite do vode i ponovo zabacujete. Desilo se
da je klen uzeo varalicu jo dok tone i dok najlon jo nije bio zategnut, te stoga
niste ni osetili trzaj. Klen je uzeo varalicu, malo je poneo, osetio otpor, prepoznao
da to nije za jelo i ispljunuo je. Da bi reili ovaj problem vai ista napomena kao
i kod pecanja plovkom. Posmatrajte najlon jo dok tone i na svaki sumljivi pokret
najlona najbolje je da kontrirate.
Bacate varalicu, vodite je kroz vodu, oseate blag trzaj, kontrirate i
nita. Opet vam je na varalici bio klen, koji ju je okusio i osetio da nije za jelo i
ispljunuo. Jedino reenje je da prilikom namotavanja najlon drite uvek nategnu-
tim, posmatrate vrh tapa i kontrirate odmah pri najmanjem trzaju.
Trei scenarij je dosta est. U toku vuenja osetite oteanje i pomiljate
da je u pitanju trava ili komadi kese. Dovodite varalicu do kraja i primeujete da
je u pitanju klen. U veini sluajeva ovakav klen e se pri izvlaenju otkaiti, jer
nije dobro zagrizao mamac. I ovde je jedino reenje kontra i pri najmanjoj promeni
optereenja.
Pored vodjenja varalice moe se na brim vodama koristiti i tehnika
lerovanja - zabacivanja nizvodno i zadravanja varalice na jednom mestu, koja
vibrira pod dejstvom toka vode. Povlaenjem vrha tapa gore dole menjate dubinu
, a levo desno mesto varalice.
Ponekad se za vreme sunanog i toplog dana klen okuplja na samoj
povrini vode i tada ga je mogue loviti strimerma i muicama potezaljkama koje
se mogu kombinovati sa voblerima ili leptirovima. Od muica su se najbolje
pokazale imitacije bumbara, koijaa, zula i vetice. Umesto muice istim prin-
cipom se moe loviti i na malog skakavca (i zelenog i braon) i popca.
Kao zamena za pravi muiarski pribor moe se koristiti i vaser kugla,
tanak najlon bez olova i vetaka muica (zlatna, crni palmer i aleksandra) ili svee
uhvaeni skakavac ili popac.
74 Ribe naih voda
*Za informacije o tipovima i bojama varalica korien tekst iz Ribolovakog-magazina br.3 :
Tibor Mesaro, Veliki uzima ne no - http://www.ribolovaki-magazin.co.yu
A
Leuciscus leuciscus
Kleni
K
leni naseljava skoro celu Evropu, osim
voda kotske i severne Skandinavije.
Naseljava mesta gde se ulivaju brzi
potoci, bujice i reke. Kree se u manjim jatima,
uglavnom blizu dna na kome jede insekte i njihove larve, pueve, ikru i riblju
mladj. U toku veeri i nou isplivava na povrinu gde lovi insekte koji padaju na
povrinu vode. U mutnim vodama voli da se hrani glistama koje bivaju sprane sa
zemljita nakon kia. Sezonske migracije jata klenia ista su kao i jata bodorki. Sa
prolea nalaze se u mirnijim delovima toka, ali nakon par nedelja, kako vreme oto-
pljava kreu ka glavnom toku i veim dubinama. Kao i bodorke rado se zadravaju
ispod kronji koje nadvisuju vodu, hvatajui insekte i plodove koji padaju sa njih.
Sa dolaskom jeseni odlaze u dublje vode. I dalje vole da se zadravaju u brzim i
turbulentnim vodama, ali se jata dele na manje grupacije. Kada dodje zima, jata se
opet okupljaju i prezimljavaju u najveim dubinama. Poinje da se razmnoava u
treoj ili etvrtoj godini ivota, u periodu od marta do maja. U hladnim vodama
mrest se odvija neto kasnije, ak i u junu. Parenje je zajedniko za celo jato.
Polae ikru na podvodnom bilju li njihovom korenju, nekada i na peskovitom dnu.
Za razliku od veine riba koje se sele u zvodno da bi se parile, klenii migriraju
nizvodno. U tom periodu na telima mujaka javljaju se pege. enka polae od
3.000 do 27.000 jajaaca velikih 1 do 2 mm u preniku. Pri temperaturi od 13
O
C
mladj se izlegne nakon 25 dana. Nakon izvaljivanja mladj se sakuplja u velika jata.
Kako ribe rastu, tako se jato raspada na manje delove. Kleni je obino teak 100
do 200 grama, a maksimalna masa mu je 400 grama.
Lov klenia
Kleni prihvata sve vrste hrane kojom se hrane i bodorke. Hleb, ukljuu-
jui i hlebnu pastu, koricu, ruu ili lopticu je isto toliko popularan kao i ito, kono-
plja ili grahorica posebno u zimskim mesecima kada insekata nema. Veliki broj
75
pecaroa koristi zrnevlje konoplje kao primamu, a zreo plod zove kao mamac na
udici. Leti, mesni crvii, uholae, stenice i vodeni raii i crvii mogu se koristiti
kao mamci. Sa ivim mamcima uvek treba eksperimentisati, uvek pogledajte oko
vode kojih insekata ima. Velika je verovatnoa da se riba na njih ve navikla i da
ete sa njima imati najvei uspeh.
Na prostranim rekama, gde je struja jaka i tok dubok, vagler ili klizei
plovak ine dobar izbor. Pribor mora biti fin. tap dug od 3,5 do 4 m, plovak to
laki, ali da omogui dovoljno zabacivanje. Udice veliine 18 do 20, najlon
debljine do 0,18 mm nosivosti 0,9
kg. Kao podvez koristite najlon
nosivosti od 0,45 do 0,70 kg. U
toku pecanja treba menjati dubinu,
jer se jato neprekidno kree.
Mamac je mesni crvi, a sa njime i
prihranjujte mesto svaki put kad
zabacite rasipanjem male koliine
mesnih crvia.
U plitkim rekama, posebno gde
je voda ista, mora se voditi rauna
da vas riba ne vidi. Najbolje je
oprezno prii vodi i uoiti jato.
Odaberite pogodno mesto za
pecanje. Ne bi bilo loe da je ono
skriveno iza obalnog bilja, kako
vas ribe ne bi videle. Kao primamu
raspite jednu aku mesnih crvia.
Ukoliko ulazite u vodu, nije loe da
o bok veete platnenu kesu sa dve
tri rupice. U kesu stavite crvie,
koji e se malo po malo rasipati u
vodu, primamljujui ribu.
Zabacujte udicu nizvodno. Vodena
struja e omoguiti titranje mamca
u vodi.
Drugi nain ribolova koji se
moe koristiti i u plitkim i u
dubokim vodama je lov dubinskom
metodom. Koristi se lako olovo
76 Ribe naih voda
Obratite panju na ivahnost klenia,
nije redak sluaj da iskoe iz otvorene
uvarke.
Zimi ete najee uhvatiti krupnijeg
klenia, jar su sitnije riba manje aktivne.
Kasteri i crvene gliste su dobar mamac.
Bolje je pecati dubinskom metodom ili
plovkom sa mamcem na dnu nego vara-
liariti.
Leti potraite klenia u dobro aerisanim
vodama. Sa jeseni i u zimu oni se obino
sele u dublje slojeve. Ipak, uvek izbe-
gavaju statinu i ubarenu vodu.
Klenii brzo trzaju, a ako due vreme
kontrirate na svaki trzaj bez uspeha treba
da proverite sledee tri stvari:
zategnite najlon izmedju plovka i tapa
to je vie mogue kako bi ubrzali kontru;
reagujte samo kada plovak stvarno ode
ispod vode;
kada pecate na prostranijim vodama,
nemojte jako kontrirati. Povucite blago i
osetiete da li ste ili niste zakaili ribu.
Ukoliko niste, ostavite tap bez izvlae-
nja udice napolje. Na taj nain ete moi
da smanjite broj zabaaja za tri puta.
Bitno je da prvi zabaaj bude sa dalje
strane mesta gde primamljujete ribu rasu-
tim mesnim crviima.
koje se nalazi oko 10 cm iznad mamca. U plitkim vodama zabacujte preko jata,
tako da podizanjem vrha tapa dovedete mamac u samo jato. tap se dri u ruci i
reaguje se odmah i na najmanji trzaj.
Najefikasniji metod ribolova klenia u plitkim vodama je pecanje na
crva bez imalo olova. Zabacite uzvodno mamac, koji e se pod uticajem struje jed-
nostavno kotrljati nizvodno i pokretima mamiti ribu. Ugrizi se manifestuju kao
blago zatezanje najlona, a ponekad i po trzaju vrha. Vet ribolovac bi trebalo da
upeca svaku treu ribu koja trzne.
Pecanje muicom je najinteresantniji nain ribolova klenia. On je pri-
menjiv na manjim potocima i brzim rekama. Svaka sitna muica se moe iskoris-
titi, ali je dobro uvek pogledati koji se insekti nalaze oko vode i nai najsliniju
imitaciju. Moe se zabacivati i uzvodno i nizvodni. Koristi se i mokra i suva mui-
ca ravnopravno, ali neki pecaroi vole da zakae i jednog mesnog crvia. Obratite
panju da se oko klenia obino mogu nai i klenovi. Njih ete razlikovati po kon-
veksnom dorzalnom peraju koje je kod klenia konkavno. Koriste se iste muice
kao i kod pecanja klenova.
Ukoliko nemate odgovarajui muiarski pribor, probajte sa pecanjem sa
vaser kuglom. Kuglu postavite oko 80 cm od udice ili muice i koristite maksi-
malno tanak najlon bez imalo olova. Moete koristiti obe tehnike i bacanje
mamaca nizvodno ili popreko toka uz neprestano privlaenje i lerovanje mamca
na jednom mestu korienjem rene struje.
Kada nemate pri sebi vetakih muica, koristite one prave iz prirode
oko vas. Kleni najradije uzima skakavce, popce, sve vrste muva i letee mrave,
jer su mu oni i prirodna hrana. Prezentacija mamca je bitna pa mora biti prirodna.
Ovakve muice padaju na povrinu vode sa grana drvea ili iz rojeva koje se roje
iznad povrine vode. Uvek traite takva mesta jer se na njima i skupljaju jata
klenia kako bi se hranila.
Ribe naih voda 77
O
Gobio gobio
Krkua
govedarka
grundl
pitavac
K
rkua naseljava sve evropske vode sem
one u Skandinaviji, kotskoj, Pirinejima
, junoj Italiji i Grkoj i to sa veim bro-
jem podvrsta. Naseljava sva mogua stanita od
planinskih potoia do bazena. Iako nije esta u dubokim bazenima, u njima moe
porasti izuzetno krupna. Ponekad se ak nalazi i u morskoj vodi sa manjom kon-
centracijom soli. Potrebna joj je bistra, topla voda srednje jako struje i kameno ili
peano dno. Mresti se od maja do juna iznad kamenitog tla obraslog travom.
Nastavlja sa hranjenjem i u toku zime sa tim to se seli u vee dubine. Nakon 2 do
3 godine krkua postaje polno zrela. Njegov ivotni vek je oko 6 godina i maksi-
malno poraste 15 cm. Ova tanuna srebrna ribica je ukraena crnim takama po
celom telu i perajima. Izuzetno lii na sitnu mrenu ali ima jedan par bria dok
mrena ima dva para. Po poloaju usana moe se zakljuiti da se hrani sa dna lar-
vama insekata, puevima i zglavkarima. Usne mogu da joj se transformiu u tubu
kojom je u stanju da isisa ivotinjice iz tla kao usisiva.
Nema neki privredni znaaj izuzev u Francuskoj u kojoj se od nje pravi
jedna vrsta nacionalnog jela. U centralnoj Evropi ovom ribicom hrane svinje. U
prirodi ona je hrana veim predatorima.
Lov krkue
Krkuu moete nai u gustim jatima u vodama sa jakom strujom. U toku
zime odlazi u duboke vode, a leti se pomera u plie vode do 2 m, gde se hrani sa
dna larvama insekata, puevima i zglavkarima. Najbolji period ribolova je od
avgusta do septembra. Peca se finim priborom sa dve udice veliine 12 u razmaku
8 cm jedna od druge sa mamcem prezentovanim na dnu. Pre poetka ribolova,
tapom zamutite vodu, rijui po dnu. Ovo e delovati kao alarm za krkue i jato e
se pojaviti da se poasti ivotinjicama dna koje ste upravo izvadili. Kao mamac
koristite gliste i mesne crvie.
78
I
Blicca bjoerkna
Krupatica
krupatka
blika
K
rupatica naseljava sve vode Evrope, sem
voda Skandinavskog poluostrva i
Britanije. Najvie se zadrava u donjim
tokovima reka, jezerima, mrtvajama i rukavci-
ma. Trai mirna mesta, gde se krije u dubokim slojevima vode. U vodama gde su
grabljivice retke, moe se toliko namnoiti da cela populaciju, zbog nedostatka
hrane postane zakrljala. Za razliku od deverike, sa kojom se esto mea, krupati-
ca je neto deblja sa krupnim i svjetlijim ljuskama na bokovima, a peraja su joj na
vrhu ukastonarandasta, dok kod deverike preteno preovladava crna boja i zlat-
na boja krljuti. Broj bica na lateralnoj liniji je kod krupatice 44 do 48, a kod dev-
erike 51 do 60. Krupatice se od aprila do juna pribliava obali kako bi se parila.
Nije retko da se krupatica u toku parenja ukrta sa deverikom, crvenperkom i
bodorkom stvarajui neplodne hibride.
U severnom delu areala koji naseljava parenje se odigrava sve do jula.
Pre parenja mujacima se na glavi i telu pojavljuju male koane izrasline. U tom
periodu postaju izuzetno teritorijalni branei je od drugih mujaka. Sam mrest se
deava u sumrak i u zoru. enke polau izmedju 11.000 i 109.000 jajaaca na
vodenom bilju i ostalim potopljenim objektima, ka to su panjevi i krupno kamen-
je. Jajaca su lepljiva i kae se za objekte u vodi. Ona koja padnu na dno ugin-
javaju zbog nedostatka kiseonika.
Ne polae svu ikru odjednom, ve u 2 do 3 navrata. Mesta parenja esto
deli u isto vreme sa crvenperkom, deverikom i bodorkom. Krupatica se izlee
nakon 10 do 14 dana. Mladj se hrani zooplanktonom, dok se odrasle ribe hrane lar-
vama, insektima i delovima biljaka. Za godinu dana mladj izraste na duinu od 6
do 8 cm. Mujaci postaju polno zreli nakon druge godine, a enka nakon tree do
pete godine. Moe iveti do 16 godina. Obino naraste 16 - 18 cm i do 1 kg teine.
Nije posebno kvalitetna riba, ali zbog svoje osobine da zimi ne miruje,
omiljena je medju pecaroima koji zimi izlaze na vodu.
79
Lov krupatice
Krupatica je najaktivnija u toku leta i jeseni, ali je najinteresantnija za
lov zimi, kad ostale riblje vrste padaju u stanje hibernacije. Da bi smo u zimskim
uslovima lovili ovu ribu potreban nam je vrlo osjetljiv pribor; plovci od 1 g ne
dolaze u obzir jer se mnogi ugrizi ni ne osete zbog toga to riba zimi osetljivije
trza. ivi u velikim jatima i to to su starije i krupnije to su jata manja. Ponekad je
mogue nai meovito jato krupatica, bodorki, deverika i klenia.
Hrani se iskljuivo na dnu jedui pueve, gliste, zglavkare, larve inseka-
ta ali i bilje. Velika jata preokreu velike oblasti mulja u potrazi za hranom, pa ih
gasovi iz dna i u najdubljim rekama odaju. U toku cele godine sem zimi lovi se
istim priborom i tehnikom kao i deverika.
Lovimo je iskljuivo na dnu, a moemo koristiti oba metoda i dubinski
i lov plovkom.
Ukoliko lovimo dubinskom metodom na vrh tapa je dobro staviti neki
od detektora trzaja. Najlon treba da je nosivosti oko 1,5 kg, a udice ne treba da su
prevelike jer ih mamimo uglavnom sitnim mamcima: mesnim crviima, glistom
i hlebom.
Ukoliko pecamo na plovak, potrebni su nam dui tapovi sa ili bez
mainice. Moramo spustiti mamac na samo dno i to dalje od obale. tap zato na
nekim vodama mora biti i 10 m dugaak. to se plovaka tie najbolji su oni
nosivosti 4X16 ili 0,5 g, oblika iglice ili suze. Plovak treba da je montiran da moe
da klizi po najlonu kako bi olakao zabacivanje. Najlon ne treba da je jai od 1,8
kg. Debljina najlona 0,10 - 0,12 osnovni, a predvez 0,08 - 0,10 mm. Udica treba
biti od broja 18 do 20, tanka i vrlo otra. Udice se mame: hlebom, sitnijim pijavi-
cama, durbacima, kukuruzom eercem, mesnim crviima ili glistama.
Zimi sva bela riba s padom temperature odlazi u najdublja mesta u
jezeru, pod podlokane duboke obale, pukotine na dnu i slino. To su najidealnija
mesta za ribolov na ovu ribu. Ali, ako i nema trzaja na tim mestima, nemojte oa-
javati. Uz dobro pripremljenu prihranu moete vrlo lako da privuete i nekoliko
desetina ovih riba. Ako iznenada prestane da grize, dobro je na to mesto postaviti
klizni sistem za grabljivice kako bi ulovili tuku ili smua koji vam je preplaio
ribe. Kad ulovimo grabljivicu ili kad ona sama ode, riba se polako, ali sigurno
vraa na hranjeno mesto, jer zimi nema hrane za biranje.
Za zimski ribolov koristite fin dug pec tap kojim moete precizno da
plasirate mamac na eljeno mesto. tap treba da je to dui (i do 10 m), pa ako i
promaite griz, ne morate sistem odmah da vadite van vode, ve ga jednostavno
spustite na isto mesto.
to se plovaka tie najbolji su vagler plovci sa malo veom antenom.
80 Ribe naih voda
Razlog je taj to zimi zabacujete na veu udaljenost i manji plovak jednostavno ne
bi videli. Debljina najlona je 0,20 mm osnovni, a za predvez 0,15 - 0,18 mm.
Predvez je duine 30 cm. Udica treba biti od broja 18 do 20, tanka i vrlo otra.
Olovo treba da se nalazi na kraju najlona, a udice na po 30 cm iznad olova. Na taj
nain e udice vioriti u vodi i privlaiti ribu, a da vi ne morate da pomerate vrh
tapa, to je za letnje pecanje ove ribe nekad presudan trik.
to se pripreme hrane za zimske uslove tie u 3 kg klasine primame
dodajte oko 500 g konoplje i 100 g crva. Hranu s crvima pomeati na suvo, a zatim
postepeno vlaiti sve dok se ne napravi vrsta kugla koja ne sme biti previe
vlana. To je bitno zato to se kugla prilikom pada na dno bre rastvara i bre pri-
mamljuje ribu.
Najbolji mamac za zimski ribolov ove ribe je crv. Ako koristimo veu
udicu kaimo obine crve, ali samo po jednog u sluaju da riba slabije trza. Ako
su primerci vei, kaimo dva do tri crva, ali je najbolje koristiti male crve tzv.
"pinkije" jer su ilaviji i due ive. U sluaju velike hladnoe, mamce drite u
depu uz telo. Na taj nain e na udici biti ivahniji. Crva kaimo za glavu tako da
ga to manje povredimo. Stoga koristimo tanke udice. Hleb kao mamac nije
poeljan, jer se zimi i inae due eka na griz, a on se za to vreme jako raskvasi,
pa kad riba doe do njega, uspe lagano da ga usisa, ak da i ne dotakne udicu.
Trzaj ribe zimi je otar i kratak i vrlo se esto dogodi da se riba sama i
upeca, a da mi to ni ne primetimo. Razlog tome je taj to riba kada uzme mamac
potpuno miruje na mestu.
Krupatica se zimi uspeno lovi tekom. tapom dugim i do 11 m. Uz
teku potrebno je da imamo i specijalni dra ispred i rolere iza sebe, po kojima e
teka da klizi prilikom pozicioniranja mamca. Zabacivanje teke je isto kao i
zabacivanje sistema sa plovkom tapom bez mainice. Nakon zabaaja, spustimo
prvi deo teke na nosae i dodamo joj na kraju nastavak. Onda desnom rukom
poguramo teku unapred i dodamo sledei nastavak. teka je sada nametena, a
mamac na eljenom mestu na sred reke. Kontra kod teke ne mora biti prejaka
zbog velike poluge koju pravi sam tap. Vadjenje ribe je u dve faze. U prvoj
privlaimo ribu do mesta na kome moemo da odtekamo sve nastavke sa teke, a
onda se ponaamo isto kao i sa sistemom sa plovkom. Ponovno zabacivanje usled
promaaja je jednostavno, jer je dovoljno samo da spustimo tap na nosa.
Sistem vezivanja plovka i udica, kao i mamci su isti kao kod klasinog
pecanja na plovak.
Ribe naih voda 81
G
Tinca tinca
Linjak
linis
linj
L
injak naseljava nae kao i vode skoro cele
Evrope, sem voda severne Skandinavije,
kotske i zapadnog Balkana, a prenet je i
u Severnu Ameriku, Sardiniju, Australiju, Novi
Zeland. Najradije naseljava sporotekue vode jako obrasle vegetacijom sa mekim
muljevitim dnom. Najee se nalazi u mrtvajama, rukavcima reka koje su se
odvojile od glavnog toka i sada predstavljaju jezera, barama i jezerima. Kvalitet
vode mu ni malo ne smeta, pa u vodama sa vrlo malo kiseonika i kiselim vodama
ima manje riblje konkurencije i populacija mu je brojnija. Moe preiveti i neko-
liko sati van vode, a ume i da se zakopa u blato pre nego voda presui i u njemu
preivi suu.
Linjak je jedini predstavnik roda linjaka u nas, pa stoga nema ni jedne
njemu sline ribe. Male slinosti sa aranom ima u obliku tela. Linjak ima samo
jedan par brkova. Telo mu je obavijeno sluzi, kao kod soma ili cverglana, ali ispod
sluzi nalazi se sloj sitnih krljuti. Boja tela je karakteristino movarno zelena dok
su mu bokovi sa zlatnim sjajem, a rbuh mu je zukast. Peraja linjaka su obla i po
tome je jedinstven.
Mresti se u plitkim vodama od maja do avgusta. Sitnu i lepljivu ikru
odlae na plitkim mestima, na vodene biljke i samo dno, pri temperaturi od 20
O
C.
Jajaca se izvale nakon est do osam dana, a sa hranjenjem poinju nakon dve
nedelje. Prvo se hrane zooplanktonom, planktonskim larvama rakova i insekata,
crvima i drugim siunim ivotinjama koje ine faunu dna. Odrasle jedinke se
hrane insektima i larvama, puevima i crvima sa dna koje iskopava svojom rili-
com. Na temperaturi od 4
O
C prestaje sa hranjenjem i pada u zimski san, te ga zimi
i ne moemo loviti.
Prosena veliina veliina linjaka u nas je 30 do 40 cm i masa 1-2 kg,
dok mu je maksimalna duina 60 cm i teina 7 kg.
Linjak je ugroena vrsta i sve je manje ima u naim vodama. Razlog je
u neprestanom smanjivanju njegovog prirodnog stanita, bara i movara.
U nekim delovima sveta linjak se smatra doktorom drugih riba. Njegova
sluz se smatra izuzetno lekovitom i veruje se da riba koja se oee o njega biva
82
izleena od svake riblje bolesti. U srednjem veku smatralo se da linjakova sluz lei
od zubobolje, glavobolje, migrene i mnogih drugih bolesti. Takodje verovalo se da
tuka ne napada linjaka zbog njegove mistine moi.
Lov linjaka
Linjak se hrani skoro iskljuivo sa dna, preturajui mulj. Kada to radi,
primetiete mehurie metana na povrini vode. U mulju pronalazi ivotinjice kao
to su male pijavice ili larve insekata. Od krupnijih ivotinja linjak se hrani glista-
ma, puevima, koljkama pa nekad i sitnijim ribama. Jedna od najveih zabluda je
da linjak jede vodeno bilje. Uglavnom se hrani u sumrak i ujutro, vrlo retko nou.
U toku zime pada u san i ne hrani se uopte. Za uspean ribolov bitno je lokalizo-
vati mesto gde se riba nalazi. Linjak voli sve vrste mirnih voda, sve do malih
seoskih bara koje leti postaju izuzetno tople i sa vrlo malo kiseonika. U velikim
rekama, linjaci se zadravaju samo na pojedinim mirnim mestima i moramo ih
poznavati ako elimo da ih upecamo. Veinu vremena provodi na dnu vode,
obino sakriven u travi. Nou ponekad izlazi iz zaklona u otvorenu vodu, ali i blizu
obale kako bi se nahranio.
Linjaci su jake i borbene ribe i pribor mora biti odgovarajui. Ukoliko
su vode pune podvodnih grebena, trave, granja i panjeva najlon bi trebalo da bude
jai nosivosti i do 5,4 kg, ali ako je teren laki i 2 kg je dovoljno. Na kraju najlona
moete dodati i hranilicu.
Udice zavise od mamca i mogu biti od 16 do 18 za sitnije mamce, a 10
do 12 za krupnije.
Tehnike ribolova mogu biti razliite. etiri najea metoda su: ribolov
plovkom, ribolov dubinskom metodom, pecanje veoma osetljivim plovkom sa
mamcem koji dodiruje dno i slobodnim najlonom bez olova ili plovka sa mamcem
na dnu.
Za poetnika, pecanje slobodnim najlonom je najbolje. Najjednostavniji
je i potreban je samo tap, mainica, najlon i udica. Sa ovom taktikom, mamac e
se nai na dnu tano gde treba, a linjak nee osetiti otpor pri uzimanju mamca. Kao
indikatori trzaja mogu se koristiti fluorescentni prstenovi okaeni na trbuhe
najlona izmedju mainice i prve vodjice na tapu. Jedini nedostatak ovog metoda
je ograniena daljina zabacivanja. Medjutim, dobrim tapom vei hlebni mamac ili
crva moete baciti i do 10 m. esto, nije ni potrebno zabaciti dalje. Linjaci se
nalaze oko 5 m od obale. Ukoliko elite da poveate daljinu zabacivanja dodajte
malo klizee olovce na 30 do 60 cm od udice. Pravi trenutak za kontru je kada se
najlon polako zatee, a prstenovi podiu.
Kod pecanja sa plovkom potrebno je znati tanu dubinu vode kako bi
mamac legao na dno. Kukuruz eerac, batenske gliste, puevi golai, pijavice,
hleb, mesni crvii i kaster lutke su najbolji mamci, a tu su i kulja i meso od crnog
renog pua. Crvena boja mamaca i primame se preporuuje. Najlon treba da bude
nosivosti 1,4 do 1,8 kg. Koristiti polupotopljen plovak optereen sa 2 do 4 olovne
kugle, mada se moe koristiti i vagler i klizei plovak. Ukoliko se peca vaglerom
treba biti od 2BB do 2SSG. Glavno olovo treba da bude oko 1 m od udice, dok
Ribe naih voda 83
jedno olovce treba da bude na 15 cm od udice. Udica mora biti bar broj 12. Pri
korienju klizeeg plovka, problem moe biti vezivanje gornjeg vora. Ovaj vor
mora biti vezan iznad plovka i mora imati i malu perlicu.
Indikacija ugriza je veoma vana kod pecanja na klizei plovak. U ovom
sluaju plovak se uzdie u sluaju uzimanja mamca i udice od strane ribe, a pono-
vo se vraa na normalni poloaj ukoliko riba odustane od mamaca. Veoma je
vano kontrirati kada se plovak uzdie, jer je tada najvea verovatnoa pecanja
ribe. Naravno ukoliko linjak uzme mamac i pone da ga nosi plovak e skliznuti
pod povrinom u jednu stranu i treba onda kontrirati.
Pecanje dubinskom metodom se preporuuje na onim vodama gde je
potrebno zabaciti dalje. Kako se linjak hrani sa dna udicu treba postaviti na kraju
najlona ispod olova koje bi bilo dobro da bude klizee. Pecajte na boile sa aromom
jagode ili ribe. Kukuruz eerac, grahorica i javorovi plodovi mogu se koristiti kao
i boiliji na dlaci duine 2,5 cm. Moete koristiti po jedan 16 mm veliki boili ili vie
manjih u kombinaciji sa plodovima. Kod pravljenja primame u nju dodajte mlene
proteine ili zrnevlje za ptice.
Zvuni indikatori trzaja u kombi-
naciji sa majmunom ili savitljivim
vrhom treba da se koriste kako bi
poveali uspenost u pecanju. Za
ovu vrstu ribolova mogu se koristi-
ti meki tapovi, najlon nosivosti
3,6 kg i udice 8 do 10. Obino
olovo od 15 do 20 g sa standardnim
nainom vezivanja jedne ili dve
udice vezane na kraj najlona.
Najlon je potrebno opustiti kako bi
se dalo vremena ribi da ponese
mamac pre nego to oseti otpor.
Ukoliko pecate na vodama bez
ikakve vegetacije moete koristiti
izuzetno meke tapove, najlon
nosivosti 1,8 kg i udice veliine 12
i hranilicu. Podvez treba da bude
90 cm minimalno i vezan preko
vrtilice.
Ako na vrhu tapa imate
indikator trzaja, tap postavite
paralelno sa renim tokom, a vrh
indikatora postavite u nivou sa
vodom. Najlon treba da je skoro
kompletno u vodi. Linjak uzima
mamac polako i neno i isputa ga
84 Ribe naih voda
Ukoliko je voda bez trave i podvodnih
panjeva i grana slobodno koristite laku
hranilicu.
Linjaci su teritorijalne ivotinje.
Medjutim u nekim delovima se
zadravaju due vreme i odlaze iznenada
retko se vraajui. Dakle ako ste lovili na
nekom mestu i ribe su nestale, traite ih
dalje. Nee se vratiti.
Pliaci su dobra mesta za lov linjaka u
vreme mresta. Kasnije se povlai u vee
dubine sve do 6 m. Nemojte ga pecati
nou kada miruje na dnu. Najbolje je
vreme od 7 satiujutro pa sve do podneva.
Ukoliko planirate da pravite svoje mini
boile, bolje je da budu kubinog nekgo
okruglog oblika. Iznad svega linjak
oboava kocke sira i mesnog nareska.
Dobra veliina boila za linjaka je oko 10
mm, a postavljaju se dva ili tri na dlaku
duine 2,5 cm.
Iz nekog razloga, linjak oboava mamce
crvene boje. Probajte crvene mesne crvie
i crvenu primamu.
na najmanji otpor. Kao indikaciju trzaja uzmite trenutak kada se vrh indikatora
polako krene ispravljati. Kontra mora biti pravovremena i snana. Raunajte da je
linjak jak i vet borac i da e borba sa njim biti do trenutka ubacivanja u meredov.
Za dubinski nain pecanja najbolje se pokazala obina utorepa glista
koju moete nai u pregorelom stajnjaku. Ona za razliku od lauferke ima, kako joj
ime i kae, uti rep. Ovih glista neete mnogo nai, ali ete nai dosta obinih
batenskih crvenih glista koje su takodje odlian mamac za linjaka. U potrazi za
glistama pretraite bone ivice gomile, jer je srednji deo previe topao za ovu vrste
glista i tu moete nai samo crnu glistu koja se nije pokazala kao dobar mamac za
linjaka.
Primamljivanje je jednostavno - bacite dve ili tri kugle veliine man-
darine u obliku prstena na eljeno mesto pecanja. Pecajte u centar tog prstena.
Nemojte prihranjivati ponovo sve dok ne upecate par riba ili bar jednu krupniju jer
ete rasplaiti ostale.
Primama treba da je tamna, braon boje ili boje dna, blago slatkog ukusa.
U njen sastav treba da udju hlebne mrvice, melasa ili malt, kukuruzne pahuljice i
griz. Slatko ljut i aromatian ukus djumbira se u nekim vodama pokazao kao atrak-
tivan. U primamu se mogu umeati i lomljena zrna kukuruza eerca kao i ovsene,
penine i jemene pahuljice. Bitno je da primama bude kompaktna, da brzo pada
na dno i tu se raspada ne diui prevelik oblak. Linjak je mirna i plaljiva riba i
jato sitne ribe oko mesta hranjenja u nekim sluajevima moe i da ga zaplai. Kada
se peca ivim mamcima u primamu se mogu dodati mesni crvii, gliste i larve
komaraca. Prilikom izbora primame imajte na umu da ljinjak ivi u vodama ije
dno je puno mulja i materija koje se raspadaju. Dakle slobodno koristite ustajale i
blago fermentisane elemente za pravljenje primame, ali i za mamce.
Ukoliko pecate na bojlije, moete praviti sve tipove aranskih bojlija
koji su uti, crveni ili narandasti, sitni i slatkog ukusa. Primama u ovom sluaju
treba da budu isti takvi bojliji i to bar 100 komada. Da bi se linjak navikao na ukus
i oblik bojlija potrebno je vie dana prehranjivati isto mesto. Prehranjivanje mora
biti najredje svakog treeg dana u isto vreme, mada bi svakodnevno prehranjivan-
je bilo najbolje.
Ribe naih voda 85
)
Thymallus thymallus
Lipljen
lipen
lipan
lipanj
L
ipljen naseljava skoro sve vode Evrope.
Najvie voli plie tokove sa peskovitim,
ljunkovitim ili glinenim dnom u kojima
ivi u jatima od po desetak do stotinu riba.
Retko se ili uopte ne moe nai u mirnim i statinim vodama. Najvie voli istu,
hladnu vodu do 20
O
C, punu kiseonika, kao to su planinski potoci. Zadrava se na
mestima gde se voda kovitla i prelazi iz mirnog u bri tok. U rekama sporijeg toka
moe se nai na mestima gde je voda najbra, na prelivnicima, branama i ustava-
ma, u pliim i irim delovima sa vrstim dnom bez mulja. Lipljen je dugo smatran
i ubrajan u porodicu pastrmki, ali je u novije vreme izdvojen u zasebnu. Najlake
se prepoznaje po ledjnom peraju, ije bice mogu biti duge i do 25 cm, i po emu
se najlake razlikuje od pastrmke.
Telo lipljena je ue i due od pastrmkinog, od koje se jo razlikuje i po
relativno malim ustima. Mala usta su i razlog korienja sitnijih mamaca pri lovu
lipljena. Boja tela je metalno siva u osnovi. Ledja su zelenkasta sa okruglim crnim
pegama, bokovi su ukasti, a stomak beo. Prosena veliina lovljenog lipljana
kod nas je 750 g, dok su najvei ulovi i do 2,7 kg.
Lipljen se razmnoava od marta do maja pri temperaturi od 12
o
C i
polae oko 10.000 jajaaca po kilogramu svoje mase to je i deset puta vie od pas-
trmke.
Osnovna hrana lipljena su liinke, sitne vodene ivotinjice, puii i
muice koje lovi u svim slojevima vode. U vodama koje su hladnije i oko kojih
ivi manje insekata, lipljen lovi i sitnije ribe.
Lov lipljena
Lipljen je brzi lovac na muice, koje padaju, ili samo dodiruju u letu
vodenu povrinu. Za razliku od drugih riba, on nikad ne proguta odmah uhvaenu
muicu, ve je osetljivim usnama i nepcima oproba, i onda, ako nije po ukusu, jed-
86
nostavno ispljune. U trenutku kad krene i zaleti se na muicu treba zaigrati tapom.
Jer ako ste reagovali kada je ve probao muicu, a vi osetili jak udar - budite sig-
urni da tog lipljena neete videti. Potom odmah promenite mesto jer lipljen se ne
vara dva puta. Veoma je borben kada se nadje na udici. Oprezniji je od pastrmke,
pa teko postaje plen ribolovaca poetnika. U lovu lipljena veoma je vano, dobro
se sakriti. Bolje je loviti kada je povrina vode namrekana usled laganog vetra jer
nas ne vidi. Najbolje je loviti ga sa prolea kad prestane mrest i sa jeseni. U toku
leta vreme za lov je rano ujutro, ili predvee, za vreme blage kie i oblanog vre-
mena.
Koriste se muice veliine 14 do 16 u prolee i 12 do 18 leti i u jesen.
Najee koriene muice su: Hardijeva beskrila (Hardy's Favourite), Horoksova
(Harrock's fly - prolee), Gouverner (Gouvernor - jesen), Kozarica (Zeigenfliege -
prolee, leto), Zlatovka (Wickham's fancy - prolee, leto), Crni mrav (Schwarz
ameisefliege).
Od tehnika ribolova lipljena mogu se koristiti vie osnovnih metoda: lov
na mokru muicu (podvodnu muicu), lov suvom muicom (povrinskom mui-
com), lov nimfom, lov varalicom i lov sa vaser kuglom.
Mokra muica se najbolje pokazala u toku kasne jeseni i zimi kada je lov
suvom muicom otean. Ova tehnika je preporuljiva i kada je povrina vode
mirna, pa je ribi olakano prepoznavanje mamaca. Uobiajeno je da se na najlon
priveu dve do tri mokre muice i to jedna na kraj najlona(nimfa) i po jedna na
svakih 40 cm prema tapu. tap za ovu tehniku treba da je bar 3 m dug Struna plu-
tajua (DT 4 ili T5) fluorescenta kako bi se lako primetio trzaj ribe duine 3,5 do
4,5 m. Muica se obino vee na udicu 14 do 18, mada se mogu ponekad koristiti
i muice za pastrmku na udici 12. Boje muica mogu biti i dreave ( zelena, met-
alik, crvena, narandasta, uta) posebno kod fantastinih muica. Tehnika
muiarenja je uobiajena. Muica se baca popreko u odnosu na reni tok ili blago
ukoso pod uglom od 60
O
u odnosu na obalu. Trudite se da muicu ne vodite kroz
vazduh iznad mesta gde ete je baciti, jer vrlo esto to uplai lipljena. Sa druge
strane obratite panju na vrh dreavo obojene strune i na najmanji znak kontrira-
jte.
Ono to je neophodno pri lovu lipljena na suvu muicu je namrekana
povrina vode. Bez nje nema naina da se lipljan prevari i uzme vau vetaku
muicu. Razlog je vrlo jednostavan: za razliku od pastrmke koja kada se hrani
insektima sa povrine, pliva u gornjih 30 cm vode, lipljen se nalazi na dubini od 2
m i odatle se zalee na povrinu. Ovo znai da ima dovoljno vremena da odredi da
li je zalogaj ukusan ili nije. Jedina ansa je da voda bude blago valovita i da zbog
prelamanja ne prepozna prevaru. Muicu bacajte popreko ili blago uzvodno par
Ribe naih voda 87
metara iznad mesta pecanja i vodite je ujednaeno par metara ispod mesta. Dobro
je da zabaaj bude nizvodno kako bi muica pala pre strune. U skluaju da struna
prva padne, smanjiete verovatnou da lipljen zagrize. Naveite dve do tri muice
na najtanji mogui najlon debljine tek 0,1 ili 0,08 mm. Lipljen esto uzme muici
neposredno nakon to dotakne vodu te stoga budite uvek na oprezu. Kako riba
dolazi iz dubine i nakon uzimanja ponovo kree nazad, bolje je da ne kontrirate
snano, ve samo da zategnete najlon. Radi odravanja karakteristike suvih mui-
ca da plutaju, muice se premazuju specijalnim kupovnim silikonskim sredstvima.
Ukoliko se muica posle odredjenog vremena slepi, potrebno ju je ispucati i pro-
tresti ili ostaviti na toplom da se prosui. Umesto kupovnog silikonskog prepara-
ta, mogue je koristiti i rastvor parafina u benzinu.
Nimfom se peca u donjem i srednjem sloju vode. Kako je cilj dovesti
nimfu to pre na tu dubinu, ona se esto oteava olovcetom ili jo bolje bakarnom
icom. Boja bakra ak moe da deluje vrlo stimulativno na lipljena. Sa druge
strane, boja tela nimfe moe biti dreava i ova kombinacija esto jeste dobitna.
Struna treba da bude duga 4 do 5 m, a tanak najlon na koga veemo nimfu i do 1
m. Njegova debljina je od 0,08 do 1 mm. Nimfu treba oiveti, a to se radi na
sledei nain. Kada nimfa dodje na mesto i dubinu na kojoj mislite da je riba i gde
je ona moe osmotriti (imajte na umu da lipljen esto nee da napadne mamac
dalje od 50 cm), podiete vrh tapa i nimfa kree nagore. Ovaj manevar moe
pokrenuti lipljena da napadne nimfu.
Ima nekih informacija da su krupniji komadi lipljena napadali uti meps
veliine 2 i 3, ali je verovatnije da se takve pojave deavaju na vodama gde nema
dovoljno insekata, pa je lipljen primoran i nauen da jede sitnu ribu.
Moe se probati sa lovom lipljena vaser kuglom i tankim najlonom na
ijem se kraju naveu suve muice. Ukoliko se peca morkim muicama, kugla se
postavlja na kraj najlona. Ova varijantu koriste pecaroi koji nemaju adekvatan
muiarski pribor. Zbog jakog udarca vaser kugle o povrinu, retko se stvarno
moe prevariti lipljen, ali postoje informacije da je bilo i takvih uspenih sluaje-
va. Predvez treba da je to tanji 0,08 do 0,1 mm , a glavni najlon 0,16 do 0,20 mm.
Vaser kugla takodje to manja. Pri zabacivanju trudite se da to nenije spustite
kuglu na povrinu vode.
88 Ribe naih voda
C
Mani
deraa
abar
menjka
O
va neobina, vrlo interesantna i retka
riba, naseljava vode sliva Dunava.
Krajnja juna taka njenog areala su
pastrmske vode oko Plavskog jezera i reka Lim
u Crnoj Gori. Mani moe dostii teinu i do 3 kg, ali raste vrlo sporo i treba mu
mnogo godina i hrane da poraste toliki. Pripada porodici bakalara i jedini je njihov
slatkovodni predstavnik. Moda ba to, to pripada familiji morskih riba, utie na
njegovu slabu otpornost na zagadjenje u vodi. Nekada je u Dunavu bilo izuzetno
mnogo mania, ali je danas vrlo retka riba.
Svi bakalari su ribe hladnih mora, pa tako i mani voli hladnu i istu
vodu i peano dno. Ceo njegov ivotni ciklus prilagodjen je tome. Pari se i najak-
tivniji je zimi, od decembra do januara, dok se leti povlai u najdublje i najhladni-
je slojeve vode i miruje.
Ledja mania su zelena ili tamnosiva, sa beliastim arama, a trbuh mu
je beo. Koa mu je debela, obrasla sitnom krljuu preko koje se nalazi sloj sluzi.
Glava mu je spljotena i iroka, a ispod donje usne, na sredini brade nalazi se
karakteristian brk-jeziak. Ledjno peraje mu je dugo i protee se do repnog koje
je polukrunog oblika.
Mani je svatojed i hrani se svime to moe da uhvati, od kukaca,
insekata, glista i ikre, pa sve do sitnije ribe.
Lov mania
Mani je riba dna i danju je vrlo lenj, posebno leti za vreme velikih vruina. Ovo
je preteno nona riba, jer tada kree u potragu za hranom. Medjutim ni tada se ne
udaljava preterano od svog gnezda, pa je neophodno da pecaro zna tano mesto
njegovog zadravanja kako bi ga upecao. Lov mania je bolji kada je voda mutna
i obojena, a vreme oblano.
Toliko je lenj, da ni mamac ne uzima naglo, bez obzira na svoju veliinu.
Lota lota
89
Ponaanje najvie lii na aransko pipkanje. esto ribolovac ni ne primeti da se
riba upecala, jer mani kada proguta mamac obino ostaje na jednom mestu. U
svakom sluaju, pri lovu mania nemojte naglo trzati, niti vaditi mamac na svaki
udar tapa. Pustite da mani proguta mamac i onda ga je lako izvaditi.
Najbolji mamac za lov mania su: sitna mrtva ili iva riba (bodorka,
pior, kara i beovica), gliste i to vei broj nanizanih glista, ivinska creva i svee
iznutrice domaih ivotinja (jetre i bubrezi), kuvano meso pua kao i meso iz repa
renog raka.
Osnova pecanja mania je da mamac bude pravilno prezentovan na
samom dnu vode, jedini izuzetak je ivi keder. Pecanje moe da bude sa obale,
kroz rupu u ledu i iz amca. Sve tri tehnike su karakteristine za lov mania.
Lov dubinskom tehnikom sa obale, je najei i tada mani dolazi na
mamce koje smo punudili tuki ili smudju. Koristi se najlon debljine 0,30 do 0,40
cm, predvez duine 30 do 40 cm i debljine 0,25 do 0,30 cm sa jednom udicom
veliine 5 do 0 u zavisnosti od mamca. Iznad predveza, prema tapu, postavlja se
klizee olovo teine 15 do 30 g. Iznad olova postavlja se plastini stoper ili manje
olovce. Dobra je i kombinacija sa dve udice, jednom ispod, a drugom iznad olova,
pri emu se na donjoj postavlja mrtva riba, a na gornjoj iva.
Ukoliko pecate kroz rupu u ledu, budite izuzetno paljivi. Tanak led
moe biti smrtno opasan, ako upadnete u vodu. Pre svega treba probuiti rupu u
ledu ( u preniku do 30 cm je sasvim dovoljno) i spustiti mamac na samo dno.
Moe se koristiti tap bez mainice. Takodje nije loe koristiti plovak, jer je
indikacija trzaja laka. tap treba da je maksimalno kratak, radi lakeg rukovanja.
Pravi tap za lov kroz rupu u ledu je dugaak svega 50 cm. Kontrira se na jasan
trzaj plovka.
Pecanje iz amca podrazumeva kombinaciju prve dve metode i u zavis-
nosti od situacije opredeljujte se za dubinski ili metod na plovak. Ono to je pred-
nost amca, je da moete da se dovezete do tanog mesta gde riba ivi.
Pecanje na varalicu, iako je ovo riba grabljivica, nije mogue. Mani je
toliko lenj, da e ponekad i poi za varalicom, ako mu ona prodje "ispred nosa",
ali je nee stii i progutati. Ribari kau da mani ponekad pipka tvistera, a nee da
ga proguta.
Mani je slab borac na udici i kada se zakai, lako ga je izvaditi.
90 Ribe naih voda
i
M
ladica je naa najvea salmonidna riba.
Moe porasti i do 70 kg, ali su takve
izuzetno retke. Toliki primerak je vid-
jen samo jednom i to uginuli 1870 g. u reci
Waag. Najvea ulovljena mladica je bila teka 59,6 kg, dugaka 185 cm i uhvae-
na je na Dunavu. Bilo je to 1873.godine. Mladice koje se sada najee hvataju su
mnogo manjih dimenzija i retko prelaze 15 kg.
Areal prostiranja mladice je sliv Dunava. U tom slivu nema bliskih srod-
nika, pa se iz toga zakljuuje da je ona stara i autohtona vrsta. ivotni prostor joj
se na zapadu iri do reke Treisen, na severu do Karpata, na istoku do Crnog mora,
a na jugu do Save i ar planine.
Ono to mladicu izdvaja u posebnu grupu salmonida su krupni zubi,
velika usta i vrlo sitna krljut. krni poklopci su takodje vrlo veliki, pa stoga i
glava izgleda velika - otuda i naziv u nekim delovima glavatica. Zubi su joj kukas-
to savijeni i pored zuba na usnama, postoje i dva reda zuba na jeziku.
Telo joj se najvie razlikuje od pastrmkinog jer je vie okruglo sa, kod
velikih primeraka, irokim ledjima. Ledja se zavravaju snanim repom sa jakim
perajima, to joj omoguuje da vrlo brzo pliva.
Glava i ledja mladice su tamnosmedja sa zelenkastom ili ruiastom
nijansom, koja zavisi od okoline u kojoj ivi. Za vreme parenja boja prelazi u
bakarno-ruiastu. Po telu ima crne pege. Glava, kao poetak tela je izuzetno
hidrodinamina, te stoga omoguava mladici da lako pliva uzvodno i u brzim i
snanim strujama. Karakteristino je da mladica ima izuzetno krupne oi. Pored
dobrog vida ima razvijeno ulo ukusa.
Osnovna razlika izmedju mladice i pastrmki za vreme mresta je to one
nemaju karakteristino savijenu donju vilicu. Mreste se krajem marta i poetkom
aprila. enke kopaju gnezdo na peanom tlu u preniku i 1,5 m i duboko 40 cm
u kome lee nekoliko dana i polau ikru odmah je nakon oplodnje zakopavajui.
Hucho Hucho
Mladica
dunavska mladica
glavatica
91
Oko nje obigravaju mujaci oplodjujui je. Primerci su zreli za mrest kada poras-
tu preko 70 cm, to je obino u etvrtoj godina za enke i treoj za mujake.
Lov mladice
Mladica se ne lovi samo za vreme parenja u martu i aprilu. Jedino je
ogranienje da se ne sme loviti na ivi mamac i da se primerci manji od 70 cm, oni
koji se jo ni jednom nisu parili, moraju vratiti u vodu. Najbolji lovni tereni za
mladicu su od Bajine Baste pa nizvodno do sela Crnca pre poetka Zvornikog
jezera u Optini Ljubovija.
Za lov mladice najbitnije je pronai ribu. Za ovo moramo znati gde se
riba inae zadrava, ali i imati intuiciju. Duboki virovi i kanali s uzvodnim i
nizvodnim pliim brzim ili mirnim delovima korita su najomiljenija stanita ove
ribe. Odavde riba ide samo za vreme mresta, kada je ni ne smemo loviti i za vreme
zime, kada odlazi nizvodno u potrazi za hranom. Smatra se da svaki dublji vir ima
svoju mladicu. Budui da su teritorijalne ribe, ne trpe uljeze u svojoj blizini.
Ukoliko jaa mladica napusti vir, ugine ili bude upecana, na njeno mesto se nasel-
java po pravilu manji i mladji primerak.
Mladica se najee hrani na mestima gde duboka voda prelazi u plitku,
gde se kovitla i peni jer na tim mestima ima dosta sitne ribe. Ponekada se mladica
hrani sa povrine vode i tada ju je mogue i videti. Ponudjen mamac ribi koju ste
videli osigurava ulov.
Kada pronadjete ribu ili mesto gde bi mogla biti kree se u pretraivan-
je terena muiarskim ili varaliarskim priborom. Svaki put kada odete na vodu
budite spremni na promenu konfiguracije terena, jer su brze reke u kojima ivi
mladica promenljivog intenziteta toka. Interesantno je, a skoro i pravilo da mladi-
ca ivi uvek na onim mestima do kojih je teko doi. Prilikom izbora mesta, uvek
razmislite o tome kako ete izvaditi eventualno ulovljenu ribu, koja ume biti i
deset kila teka.
Kada odredjujemo vreme kada pecati mladicu moramo imati na umu
kada se ona prirodno i hrani. Leti je to predvee, u toku noi i rano ujutro.
Medjutim treba imati u vidu da je ribolov nou zabranjen. Kako vreme postaje sve
hladnije, mladica ranije prestaje da jede u toku noi, pa je treba pecati predvee.
Takodje, treba posmatrati i migracije sitne ribe kako bi se u toku godine
odredilo mesto gde je pecati. Ve je reeno da je sitna riba za vreme leta na mes-
tima gde se dubina susree sa plitkom vodom, pa to daje odgovor da je i mladica
tu. Zimi, kada voda nadolazi od snegova i ume biti vrlo hladna i sa dosta prljav-
tine, sitne ribe prilaze obali gde je protok vode manji. Kako je voda mutna, treba
koristiti jarko obojene mamce kako bi ih riba primetila. U ranu jesen voda je dosta
92 Ribe naih voda
topla i sa smanjenom koliinom kiseonika i mladicu treba traiti u najbrim i
najpenuavijim delovima reke. Kada sa pribliavanjem zime voda pone hladiti,
pravo je vreme za lov voblerima. Zimi kada je vodostaj nizak mladica po pravilu
miruje. Medjutim na svaki rast vode, pri oblanom vremenu, pokreu se i sitne
ribe, pa sa njima i ona kree u lov. Idealno vreme bi bilo kada pada blagi sneg,
nema vetra i temperatura je oko nule. Mladica se zimi nalazi u svojim virovima i
odatle napada ribe koje takodje, silaze u dublje toplije vode. Da bi joj prili koris-
timo vodjene varalice po dnu, koje se vode u lukovima. Kao mamci se u ovo vreme
koriste: pletenica ("cof" ili "copf"), vei-tonui modeli voblera (Zoranovi vobleri
7,9,11 cm u realnim bojama (pe, kleni), silikonske ribice, razne vrste metalnih
varalica i velike potezanke.
Opte je pravilo, da kada mladica pojuri za varalicom, nikako ne zaus-
tavljajte i ne uspororavajte mamac. Ovo je est problem mladih ribolovaca, koji
refleksno, kada vide ribu koja je pojurila njihov mamac, poele da joj mamac sami
poguraju u usta. Medjutim, u prirodi, svaka ribica, koja postaje plen i koju mladi-
ca pojuri, nee stati, ve e pokuati da jo bre pobegne. Ukoliko va mamac to
ne uradi, mladica e otkriti prevaru i odustati od mamca.
Svaki ozbiljan pecaro na mladicu, mora imati veliku kolekciju varalica,
jer je mladica udljiva riba. Uvek je treba iznenaditi neim novim, ali u toj kolek-
ciji moraju se nalaziti primerci: pletenice, pea, mepsa i sundjerastog pea.
Pribor za lov mladice mora biti vrhunski jer oekujemo krupnu i borbe-
nu ribu. Najlon mora biti nov, ispravan, debljine oko 0,50 cm.
Ribe naih voda 93
QT
Radio 021
radio koji povezuje ljude
http://www.radio021.co.yu
Barbus barbus
Mrena
M
rena naseljava sve vode centralne i
zapadne Evrope, ukljuujui basen
reke Dunava. Najradije se nalazi u
glavnom toku reke, tamo gde je dno od kamena.
Tipino naseljava vie i srednje tokove reka. Aktivna je preteno nou, ali se hrani
i danju nakon oluja, kada kupi male ivotinje koje su upale u vodu. Mrena se kree
u jatima, koja sainjavaju ribe razliitih veliina. Hrane se tako to pretrauju dno
i okreu kamenje sa dna , kako bi ispod njih pronale ivotinjice. Kada voda pone
da se hladi, mrene, kao i aran, prelaze u fazu mirovanja i povlae se ka najdubljim
delovima toka. Mrena je riba karakteristinog i lako prepoznatljivog izgleda. Ledja
su joj tamnozelena ili braon boje, bokovi tamnozlatni sa nijansom bakarne boje,
dok joj je stomak sa dosta ute nijanse. Telo mrene je izrazito vretenasto,
prekriveno sitnim krljutima. Glava mrene je karakteristina i po poloaju usana
odmah ete shvatiti da se ova riba hrani sa dna. Usta su sa donje strane glave, goto-
vo ravna sa podlogom. Na usnama mrena ima dva para bria. Oi su joj sitne.
Mrena moe porasti i do 8 kg, ali je najea lovna teina od 500 g do 1 kg. Mresti
se od maja do jula. enke polau do 10.000 jajaaca u bistru i hladnu vodu bogatu
kiseonikom. Ono to je karakteristino za mrenu je da u tom periodu migrira u
salmonidne vode i da se u njima hrani insektima koje pronalazi na dnu ispod
kamenja. Treba obratiti panju da je ikra mrene otrovna za vreme mresta i taj se
otrov ne moe unititi kuvanjem ili prenjem. Meso mrene je u toku cele godine
ispravno za jelo. Mrena se hrani larvama komaraca, efemerama, trihopterama, bil-
jem i zooplanktonom, mada nee odbiti ni druge vrste ivotinja koje moe nai
prevrui kamenja na dnu.
Lov mrene
Mrene se mogu loviti tokom cele godine sem zimi. Zimi padaju gotovo
u san i retko kada se kreu. U prolee mrene migriraju da bi se parile i to u sveije
94
i kiseonikom bogatije vode. Tada ih tamo treba i traiti. Leti se vraaju nazad i
treba ih traiti u pliim delovima reka u kojima voda pojaano ubori, na preliv-
nicama, branama i ustavama. Sa jeseni je pravo vreme za dubinski lov mrene u
veim rekama. Idealno vreme za lov mrena je predvee i no, ali i dan nakon kie
kada je voda mutna.
U pogledu mamaca prilino je izbirljiva. Uzima hleb, gliste, crvice,
rovce, kukuruz, dud(redje), kastere, seme konoplje, ali i razni mamci jakog mirisa
kao to je sir i mesni narezak. U mutnim vodama odlino se pokazao durbak.
Konoplja i kasteri kao i konoplja i kukuruz eerac kao primama i mamac su se
pokazali kao idealna kombinacija. Imajte na umu da su mrene izuzetno
prodrljive. Za primamu potrebno vam je bar 2 kg semena konoplje i 1 kg kastera
za ceo dan pecanja. Izuzetno dobra kombinacija je da zabacite udicu namamenu
komadiem mesnog nareska na mestu primamljenom semenom konoplje.
Ne smete da zaboravite da je mrena oprezna i pametna riba. Ugleda li
nas pobei e. Uini li joj se mamac ili deo pribora sumljivim nestae iz vaeg
vidokruga. Va prilaz pecanju mrene moe biti statian ili mobilan. Kod mobilnog
metoda idite od mesta do mesta na svakom se zadravajui maksimalno 20 minu-
ta. Koristite onoliko olova koliko vam je potrebno da mamac legne na dno. Mrena
se moe pecati na vie naina: na plovak, dubinskom metodom, varalicom, kotrl-
janjem, na zastavicu, ekom i plutajuom strunom.
Lov mrene na plovak nije statinog tipa. Mamac treba oiveti stalnim
pomeranjem vrha tapa. Cilj je voditi mamac po dnu da skakue i na taj nain
privlaiti ribu. Najlon treba da je uvek blago zategnut i kontra je pri prvom trzaju.
Na ovaj nain pretrauje se dno, a kako je struja na mestima gde se mrena peca
jaka i sama nosi plovak, treba paziti da ne dodje do kaenja udice za dno. Mesto
treba primamiti smesom od nakvaenog bajatog hleba, sa crviima, glistama i
kukuruzom. tap za ovu svrhu treba da je tanak i osetljiv, dug preko 3 m, najlon
debljine 0,30 mm, a udice od 10 do 6. Olovo ide iznad udica prema tapu i mora
leati na dnu kako bi se osiguralo da i mamci lee na dnu.
Pribor za pecanje dubinskom metodom je standardan i treba koristiti
neto deblji najlon od onoga pri pecanju plovkom. Na kraju najlona postavlja se
olovo od 80 do 100 g ili jo bolje poluzatvorena hranilica puna mesnih crvia. Na
dvadesetak santimetara iznad olova, ka tapu, treba postaviti udicu na predvezu
duine 50 do 70 cm. Na ovaj nain osiguravate da je mamac na dnu, da pri
povlaenju nee doi do kaenja olova i da e trzaj mrene biti odmah vidljiv na
vrhu tapa. Mogue je postaviti jo jednu udicu iznad ove ili ispod olova, ali je
verovatnoa kaenja poveana. Od mamaca za dubinku nezamenljivi su komadi
sira trapista, rovac i glista. Ako je na udici rovac najbolje je pricom i iglom u
Ribe naih voda 95
njega ubrizgati jod kojeg rovac u vodi isputa i privlai mrenu i druge ribe (klena,
soma).
Lov mrene na varalicu je specifian. Potrebno je varalicu spustiti na
samo dno i po njemu je voditi. Sistem na kraju najlona je ovde vrlo bitan. Koristi
se klizee olovo, posebno neko od onih koje se slabo kae za podloge na dnu, pa
ispod olova treba na oko 30 do 40 cm vezati varalicu. Tehnika je sledea: zabacu-
je se popreno ili nizvodno na renu struju i puta se da voda odnese varalicu to
dalje. Drite najlon koliko toliko nategnut kako bi osetili kada je varalica pala na
dno. Nakon toga polako povlaite varalicu po dnu ka vama i to u skokovima.
Manevar je sledei: povuete vrh tapa, varalica poleti i stane, pa opet ponavl-
jatepostupak. Od varalica najbolje je koristiti voblere veliine 2 do 5, vormove
(koji su i inae namenjeni ovoj svrsi), male cikade i kaikare. Leptiri su se pokaza-
li kao loe reenje.
Lov na kotrljanje podrazumeva kombinaciju tehnike sa plovkom i
dubinske metode. Sam sistem je isto vezan kao i kod dubinske metode, sa tim da
se koristi okruglo olovo manje teine koje se slabije kai za dno. Predvez se vee
preko vrtilice da ne dodje do uvrtanja najlona. Sistem se zabacuje uzvodno i puta
da padne na dno. Najlon i ovde treba da je blago zategnut kako bi znali kada je
dolo do dodira sa dnom. Nakon toga, puta se da jaka struja nosi, "kotrlja",
mamac po dnu. Kada mamac bude dovoljno nizvodno od vas, vadite ga i ponav-
ljate radnju. Kontrira se iz ruke na svaki trzaj ribe.
Za lov na zastavicu pretraivanjem koristi se ista tehnika kao i kod lova
kotrljanjem, sa tim da ovde postoji zastavica, krpica crvene boje, koja jasno, u
plitkoj vodi pokazuje lokaciju mamca. Sistem za ovo pecanje sastoji se od
okruglog olova teine 1,5 do 4 g na kraju najlona, a na 10 do 30 cm od olova ka
vrhu tapa postave se dve udice na predvezu duem od 40 cm. Iznad njih postavl-
ja se zastavica na samom najlonu.
Za lov na zastavicu ekom koristi se isti sistem kao i kod lova
pretraivanjem, sa tim da se ovde sistem zabacujte nizvodno i postavte u dra ili
dri u ruci. Najlon treba da je blago nategnut, a zastavica ovde ima funkciju pokre-
taa, odnosno animatora mamca, efekat slian pomeranju vrha tapa pri pecanju
plovkom.
Kada krenemo u ribolov na mrenu ekom, potrebno je nai mesto gde je
ima. U prolee, u vreme parenja, mrene se okupljaju da bi se parile. To je odlino
vreme, da na jednom mestu naidjete na veliki broj riba. Pretraite reku, i nemojte
biti razoarani, ako pronadjete samo sitne primerke. To su mujaci, i sigurno je da
su i enke negde u blizini. Neposredno pre parenja, mrene imaju veliki apetit i tada
ih je lako pecati. Nakon mresta, jata se rasturaju i tada se love pojedini primerci
96 Ribe naih voda
koji nastavljaju da ive usamljenikim ivotom. Pravo mesto za ribolov mrena su
panjevi i prepreke u vodi, kao i najdublja korita reka. Pre nego zaponete ribolov,
pronadjite pogodno mesto sa tvrdom podlogom i bistrom vodom. Ovo mesto treba
da bude to blie mestu gde se mrena inae zadrava i koje smatra bezbednim,
kako bi bila to oputenija. Ovo mesto mora da bude potpuno isto, ali istina ne
sme biti velika jer e se riba uplaiti. Ponite sa primamom i saekajte da se ribe
pojave. Posmatrajte njihovo ponaanje i koju primamu najradije uzimaju. Riba e,
kad se prvi put pojavi, uzeti primamu i napustiti mesto. Nakon 30 do 45 minuta,
doi e ponovo i opet uzeti deo primame pa otii. Ovakvi ciklusi e se ponavljati,
ali e ostajanja biti sve dua, a dolasci sve ei. Potrebno je biti strpljiv kako se
riba ne bi na poetku uplaila. Nije loe saekati no na bistrim vodama, dok je
kod mutnih mogue pecati i preko dana i u sumrak. Mamac koji koristite ne sme
se nalaziti u primami. Za dnevni ribolov mesni crvii su najbolji mamac i prima-
ma, ali vam za jedan lov treba oko 1,5 litar crvia. Za noni ribolov, sasvim su
dobri i boili i kupovna pasta specijalno pravljena za mrenu.
Mlinovi, brane i ustave su na sporim vodama mesta gde one poprimaju
osobine brzih planinskih potoka i reka. Zbog velike koliine kiseonika u vodi, i
obilja hrane ribe vole da se zadravaju oko ovih mesta. Mrena, riba brzih i bistrih
voda, jednostavno ne moe da propusti ovakvo mesto, a posebno voli da se
zadrava ispod vrela, saekujui hranu koja pada. Centralni tok je najjai, ali pri
dnu njegova jaina nije ni nalik na onu na povrini. Ba taj deo toka vole da koriste
klen i mrena. To je mesto gde se mrena nalazi u popodnevnim satima i u toku leta,
nakon naputanja vrela gde se nalazi izjutra. U bone strane toka mrena odlazi
samo kada je voda mutna ili posle kie. Bone strane toka, koje su najblae, nasel-
jene su deverikom, bodorkom, mrenom, klenom, smudjem i tukom. Naravno dev-
erike biraju najsporije delove, dok se klenii nalaze u najbrim. Postoji jo jedan
dobar nain za pronalaenje mrena, a to je:gde su panjevi tu su i mrene. Prihrana
u ovim vodama je najvei problem. Za lake tipove primame, treba koristiti hranil-
ice kojima je mogue spustiti hranu na eljeno mesto. Kod krupnije primame,
mogue ju je vezati na strunu i spustiti je na dno vode. Za mutne vode, rak je ide-
alan mamac za mrenu. Pri lovu mrena kod brana, ustava i mlinova, zbog jaine
vodenog toka, koristite najlon vee nosivosti od one koju diktira veliina riba koje
oekujete.
Kao primama za mrenu najee se koriste mesni crvii, kasteri, kuvana
zrna konoplje i zrnevlja itarica. Mamci se bacaju loosefeed tehnikom (rasipan-
jem) po prostoru na kome vozite va sistem sa udicama. Ukoliko je to mesto
predaleko, treba koristiti praku.
Ribe naih voda 97
W
Vimba vimba
Nosara
buborak
ugrica
ogrica
gubiasta deverika
plavonos
ljivar
buboran
ciganka
popadika
bojnik
N
osara naseljava vode srednje i severne
Evrope, a ponekad odlazi ak i u brak-
inu, pa i u morsku vodu. Ipak najee
ivi u istim vodama u kojima ivi i mrena. Treba
ih traziti u brem vodenom toku. Leti se rado zadrava u vodi bogatoj kiseonikom,
znai mogu se nai kod brana, ustava i mlinova. U pliacima se mogu spaziti nji-
hovi srebrni bokovi kako bljete, dok pokretima tela kidaju alge sa dna.
Prosena duina nosare je 35 cm, retko do 50 cm i teine od 1,5 kg, a
najvei primerci mogu teiti i 2,5 kg.
Najvidljivija odlika nosare je njena gornja usna produena u obliku
nosa. Po njoj je i dobila ime. Neiskusni ribolovci esto nosaru zamene sa skobal-
jem, koji nema izraen nos. Nos je kod nosare tamnoplave do crne boje.
Glava i ledja nosare se tamnosivi koji prelaze preko bokova sve do sto-
maka koji je potpuno beo. Telo joj je pljosnato, ali vitko.
Za vreme mresta, nosare se okupljaju u jaka i kompaktna jata i kreu
uzvodno u bistre i hladnije vode. Ovo ponaanje je slino ponaanju mrena. Jedino
to treba znati, je to da u tim periodima nosara retko uzima hranu i esto je to frus-
trirajue saznanje za ribolovce.
Lov nosare
Kada krenete u lov na nosare imajte uvek na umu da su to jatne ribe i da
prvo treba da pronadjete jato. A jato je tamo gde je hrana. Kako se nosare
uglavnom love u bistrim i pliim vodama, pridjite koliko moete jatu pazei da ga
ne uplaite.
Prihrana je neophodna u lovu nosara. Cilj je jato to due zadrati na
mestu pecanja. Koristite tee tipove primame koje u sebi nemaju materije koje
pomau raspadanju iste. Takodje umesite tako da bude to je mogue tvrdja da bi
se nosare due njome bavile. Primamu bacajte uzvodno u odnosnu na mesto
98
ribolova kako ne bi pod uticajem jake struje pala nie od eljene take pecanja.
Nosare su preteno vege-
tarijanci pa su im glavna hrana
zelene konaste alge, koje struu sa
kamenog dna. Jedno od pravila,
koje vai za mnoge ribe koje se
hrane algama, je da kada je dno
obraslo algama ribe su site i teko
ih je uloviti. Pored algi nosare
prodiru larve insekata, raie,
crvie ili gliste koje im ribolovac
ponudi, kukuruz, noklu, hlebnu
ruu ili prokuvanu penicu.
Pri ribolovu nosara
koriste se sve tehnike koje se
koriste i za mrenu, ali se ipak
najee koristi lov plovkom i lov
sa zastavicom.
Za lov plovkom koriste
se finiji tapovi, i manji plovci,
sitne udice veliine 16-20, osnovni
najlon 0,15 do 0,2 mm i predvez od
0,12 do 0,14 mm. Mamac se baca
uzvodno i puta da skakue po dnu.
Vodeni tok nosi plovak, a pecaro u
rukama dri tap i na najmanji trzaj
kontrira.
Za lov zastavicom koristi se isti pribor kao i sa plovkom sem to se
umesto plovka privezuje crvena krpica ili vuneni konac na oko 1 do 2 m od kraja
najlona. Funkcija ovog dodatka je da oivi mamac na dnu. Takodje se koristi olovo
tek one teine koja omoguava dovoljno daleko zabacivanje. Baca se isto kao i sis-
tem sa plovcima, uzvodno, najlon se uvek dri blago zategnut, a kao indikator trza-
ja koristi se prst na najlonu. Kontrira se na svaki trzaj.
Ribe naih voda 99
Specijalisti za ovu ribu pokuavaju ve
decenijama da ovu ribu prevare na njenu
omiljenu hranu-alge. Udice pokrivaju
pazljivo oupanim zelenim algama. Ako
ovaj najprirodniji mamac za nosaru izdri
izbaaj i vodenu struju, onda je ulov
obino zagarantovan. Poto se ovaj
mamac loe dri na udici, neki specijalisti
se kunu u specijalne smee od algi. Zato
se alge pomeaju sa rastopljenim elatin-
om i posle hladjenja mase see se na sitne
komade. Neki ribolovci ak meaju alge
sa vatom, da bi se bolje drala na udici.
Trud se isplati, jer tamo gde su nosare u
velikom broju, mogu je bogat ulov.
Nosare su pri jasnom letnjem danu
posebno oprezne i mogu se prevariti samo
uz pomo finog pribora i sitnih mamaca.
Bolji izgledi za ulov su u prolee ili kasno
leto i to u dubljim delovima vode.
Kapitalne nosare su odlini borci i
neretko ih ribolovac zameni sa snanom
mrenom ili jazom.
F
P
astrmke su izuzetno atraktivne ribe visin-
skih bistrih voda. Jedan broj ribolovaca
smatra da je jedini pravi sportski ribolov
upravo lov salmonida, kojima pastrmke i pri-
padaju. Kod nas zastupljene sa veim brojem vrsta i podvrsta, neke su autohtone,
a neke su donesene i poribljene ili se vetaki uzgajaju. Najznaajniji predstavni-
ci ove grupe riba su:
potona pastrmka (Salmo trutta m. fario) - ova riba je najbogatija var-
ijetetima koji se razlikuju samo u detaljima i ive u razliitim vodama. U ovu
grupu spadaju: primorska potona, garka, makedonska, pelargonijska, peristerska,
visovaka, zrmanjska, bosanska(solinka) i mnoge druge. Prepoznaje se po crven-
im takama po telu. Boja pastrmke moe izuzetno zavisiti od reke u kojoj se nalazi
i to je razlog ovolikog broja varijeteta. Ima krupniju glavu sa velikim ustima u
kojima su otri zubi. Ledja su joj zelenkasta, tamnosiva, tamnosmedja ili crna,
bokovi su zelenkasti ili ukasti, a stomak joj je beo. Idealna temperatura vode je
10
O
C, ali moe preiveti i 15
O
C.
jezerska pastrmka (Salmo trutta m. lacustis) - Osnovno obeleje ove
pastrmke su crne take po telu, tamnozelena ledja i beo trbuh. Naraste do 20 kg.
soka pastrmka (Salmo marmoratus) - Obeleje joj je krupna glava,
poprene tamne pruge po telu, zelena ili tamnoruiasta ledja i beo stomak.
kalifornijska pastrmka (Salmo gairdneri irideus) - Odlikuje se
raznobojnom prugom po boku. Kod nas je donesena 1893. godine iz Amerike.
Pored ovih kod nas ivi jo jedan broj riba koje pripadaju porodici
Salmonidae, ali ne i familiji Salmo, a to su:
mekousna pastrmka (Salmothymus obtusirostris obtusirostris) -
Kratka glava i meka usna su karakteristika ove tamnomaslinaste ribe. Po telu ima
tamne i crvene nepravilne take.
potona zlatovica (Salvelinus fontinalis) - Donesena je iz Kanade.
Salmo sp.
Pastrmka
pastrva
100
Ima zelena ledja, svetle bokove i crvenkast trbuh i crvene take. Mase je do 1kg.
U prirodi pastrmke se hrane svim ivim organizmima u njihovoj okoli-
ni. Zbog svoje prodrljivosti bile bi lak plen ribolovaca koji bi je lovili njenom
prirodnom hranom, te se zbog sportskog karaktera ribolova zabranjuje upotreba
ivih mamaca.
Lov pastrmki
Pastrmka se najbolje lovi za vreme tmurnog dana ili odmah posle slabe
kie i kada duva zapadni vetar. Muicom se lovi u prolee i u jesen i to predvee.
Najee se koriste kamenjarke (Stone fly, Steinfliege u aprilu), zmajevke (May fly,
Maifliege u maju) i bumbari (Baer, sumrak). Po Jovanu M. Petroviu postoji
dvanaest univerzalnih muica bez kojih kolekcija ne moe ni postojati, a to su: pro-
fesor (Professor), Crveni prelac (Red spinner, Rotspinner), Pearka (Sandy fly,
Sandfliege), Kozarac (Goat fly, Ziegenfliege), Oran muica (Orange fly,
Orangefliege), Hrastovka (Oak fly, Eichenfliege), Lepotica parmaela (Parmachen
belle), Francisova (Frencis fly), Kraljevski grizli (Grizzly king), Kraljica vode
(Queen of waters), Crni mrav (Black ant, SCHW. ameiseflege) i Edmead.
Prema Rikardu Hafneru preporuene muice su: za vedro i toplo
vreme: zlatovka, zlatna libela, soldier, palmer, avgustovka, Ornage Fly,
Greenwelova muica, kozarica, uta liinka, velika modra, profesor i crveni mrav;
za bistru vodu: zlatovka, zlatna libela, soldier, palmer, smedji bumbar, avgustov-
ka, Orange Fly i profesor; za hladno i kiovito vreme: Hoflandova muica, muka
oujka, Hardys Favourit, obina sivulja, Baxmannova, crni prelac, joavka, srebr-
na libela, vjetica, crveni rep, sivi bumbar, crni bumbar, zulu, Black Red, beli mol-
jac, beli vodeni cvet, Paunellova crna, crvena i siva, zunzare (crnosive, srebrno
sive, srebrno crne) i kuna muva; za no: srebrna libela, vetica, aleksandra,
crveni rep, zulu, Black Red, beli moljac, beli vodeni cvet; za mutnu vodu: Hardy,
aleksandra, crveni rep, zulu, Black Red i arenka.
Naravno ovde treba spomenuti jedan broj izuzetnih muica g. Andrije
Urbana i to: Pahuljasta maslinasta pupa (Bubble CDC Olive Emerging Hatching
Pupa), Pahuljasta patkova visea svetlo uta trzalica (Bubble CDC Suspender Pale
Yellow Midge Pupa), Maslinasta CDC trzalica (Bubble CDC Suspender Olive
Midge), Vinjina svetlica (CDC Claret Velvet Pearl), Patkova pupa (CDC Cream
Pupa), Patkova sivomaslinasta pupa (Bubble CDC Grey-Olive Caddis Pupa),
Pahuljasta (Bubble) patkova rojenka (CDC Emerging Mayfly), Pahuljasta radja-
jua grao pupa (CDC Grey Emerging Pupa), Pahuljasta presvlaea vinjasta
rojenka (CDC Hatching Surface Cream-Yellow Dun" CDC Hatching Claret Dun),
Pahuljasta presvlaea krem - uta rojenka (CDC Hatching Surface Cream-Yellow
Ribe naih voda 101
Dun), Prvenka (CDC Olive Emerger), Pahuljasta narandasta rojenka (CDC
Orange Hatching Dun), Lipljanova veernja rojenka (Graylings Pale Evening
Emerger), Kamenjar sivonja (Grey Hopper), Kobilica - Andrijin skakavac (Olive
Hopper),Narandastoguzi uti skakavac (Orange Yellow Hopper),
Narandastoguzi olivni skakavac (Orange Olive Hopper), Crvenoguzi skakavac
(Red Brown Hopper), Radjajua braon pupa (Surface Hatching Caddis Pupa ).
Vie informacija o ovim muicama i slike istih nalaze se na internet sajtu:
http://www.flytyingworld.com/PagesA/au-andrija-urban.htm.
Pri lovu pastrmke najee se koristi tehnika varaliarenja, lov vormom,
muiarenje mokrim i suvim muicama, pecanje sa potopljenom muicom i
ribolov nimfom.
Za varaliarenje kada se oekuju manji primerci koriste se minijaturne
varalice teine od 0,5 do 2 g. Najee se koriste rotirajue kaike (Mepps Aglia
2), male imitacije ribica duine 4 do 7 cm (Rapala), twisteri, Zoranovi vobleri od
5 cm realnih boja (pior, pe) i crno-bele, adovi i torpeda veliine 3 do 7 cm.
Najlon treba da je 0,1 do 0,14 mm. tap treba da bude izuzetno lak duine od 2 do
2,5 m. Ipak, kada oekujemo krupnije primerke koriste se tee varalice teine i do
15 g, kao to su kaike veliine 3 i 4, Rapalini vobleri dugi 8 cm. Koriste se neto
dui tapovi do 3 m i deblji najlon do 0,26 mm. Ova tehnika se najee koristi
leti, kada je nivo vode nizak i duva slab vetar.
Ribolov vetakom varalicom tipa worm (crv) je mogu. Praktikuje se
na poetku sezone kada je struja jaka i kada dodatno oivljava ovu silikonsku var-
alicu. Prezentovanje mamca je na dnu, a koriste se crveni i rozi mamci. Najlon
treba da bude debljine 0,18 do 0,20 mm, a udice koje se koriste za kaenje worm-
ova 6 ili 8.
Lov mokrom vetakom muicom je esta tehnika ribolova pastrmke. Za
ovaj metod potreban vam je tap duine oko 3 m i struna fluorescentnih ili dreav-
ih boja. Boja strune je bitna samo zbog lakog praenja vrha strune, koji se povlai
u sluaju ugriza ribe. Sistem se obino sastoji od dve do tri mokre muice kod
kojih je boja jako bitna. Generalno, uta, braon, maslinasta i crna su preporuljive
boje, ali se ona ni izbliza ne moe odrediti dok niste na vodi. U tom trenutku u zav-
isnosti od insekata koji se roje kod vode, treba i izabrati muicu. Muice se baca-
ju nizvodno na oko 3/4 vode i polako povlae prema pecarou. Sama struja e
oiveti muice i to svaku na svojoj dubini na razliit nain. Kontrira se na i naj-
manji nepravilan pokret vrha strune, ali i na odblesak ribe u vodi na mestu gde bi
muice trebale da nam se nalaze.
Pre svega kod lova suvom muicom, potrebno je da je povrina vode
blago zatalasana, jer tada pastrmka tee moe da odredi da li je re o prevari. Boja
102 Ribe naih voda
muice u ovom metodu nije toliko bitna, jer gledajui prema nebu sve muice, iz
riblje perspektive, deluju crno. Medjutim postoje dve kole pecanja muicama.
Jedna zagovara bitnost slinosti vetake muice sa pravom kojom se riba u tom
trenutku hrani. Ovaj pristup predpostavlja da pecaro ima veliku kolekciju muica
i da ume da razazna kojoj od etiri velike grupe pripadaju insekti nad vodom. Te
grupe su: vilinski konjii (Odonata), dvokrile muice (Diptera), vodeni cvetovi
jednodnevne muve (Ephemeroptera) i neletei insekti (mravi - Formicidae,
skakavci - Saltatoria i razne bube). Drugi pristup vie panje poklanja samom
prezentovanju mamca. Prezentovanje mamca je bitno u svim sluajevima, sem
kada se zabacuje u sam penuavi brzak, gde riba ne moe da primeti nikakvu
nepravilnost. Muica se zabacuje uzvodno od mesta pecanja, pa je struja nosi
nizvodno. Tako ribolovac pretrauje vodeni prostor. Pri ribolovu suvom muicom
koriste se tapovi duine 2 do 3 m. Struna treba da je 2x ili 3x, predvez duine oko
2 m za brzake i potoke, a 2,5 do 4 m za velike reke, debljine 0,1 do 0,12.
Postoji i tehnika muiarenja potopljenom muicom. Ova tehnika je u
stvari spoj dve prethodne. Koriste se suve muice, ali se ne premazuju, tako da pri-
likom vuenja kroz vodu bivaju blago potopljene. Kao modeli koriste se one
muice koje imitiraju zavrnu fazu u razvoju insekta.
Najzad, poslednja tehnika ribolova je muiarenje nimfom. Nimfa je
stadijum u razvoju insekta u kome on ivi pod vodom. Takvim nimfama se ribe
esto hrane i rado uzimaju ovakav mamac. Medjutim, ovde je tehnika zabacivan-
ja sasvim drugaija nego kod prethodnih metoda. Da bi se pecalo nimfom potreb-
no je videti i lokalizovati ribu. Nakon toga mora se precizno zabaciti ispred usta
ribe. Nimfa je tonua i treba da padne neposredno pred ribu, koja je uzima u sred-
njem ili donjem sloju vode. Za ovaj metod ribolova koriste se tapovi sa suve
muice duine 2,7 m. Predvez treba da je tanak 0,08 do 0,12 mm i dug oko 1,5 m.
Nije loe da struna na vrhu ima malu oznaku ili da je sama dreave boje, kako bi
se lako primetilo uzimanje mamca.
Jedan broj pastrmki ivi i u jezerima i tehnika ribolova na mirnim
vodama se razlikuje od one izloene do sada. Za vreme loeg vremena, posebno
ako je dolo iznenada, veliki broj insekata pada u vodu. To je razlog za podizanje
pastrmki iz dubina, te se one tada uglavnom love na suvim muicama, kao i mui-
cama koje imitiraju larvu komarca. Moe se probati i sa voblerima i drugim
imitacijama riba. Kada je vreme sunano, riba u jezerima moe zaas promeniti
dubinu. Imajte na umu da pastrmka ne voli preterano toplu vodu, pa e u toku dana
biti na dnu, a u toku jutra i predvee, jata se diu na povrinu. Ovo treba osmatrati
i adekvatno reagovati. Za povrinski lov koriste se plutajue strune i lov suvom
muicom, kada duva vetar ta muica treba da bude to jarkijih boja. Kada je riba
Ribe naih voda 103
na dnu koriste se skoro sve ostale tehnike i struna treba da bude potapajua. U
srednjem sloju vode koriste se strimeri, mokre muice i tehnika potopljene muice.
104 Ribe naih voda
Andrija Urban
Fly manufacturing - Art - Publicist
Partizanski put 5
17542 Vranjska Banja
AndrijaUrban@yahoo.com
www.flytyingworld.com/PagesA/au-
andrija-urban.htm
gh
Cottus gobio & Cottus poecilopus
Pe
balavi pe
reni pe
P
e je srodnik ikovima, pa i deli isto
stanite sa kamenim ikovom. Najvie
voli brzo tekue vode u kojima se krije
iza kamenja, u gustoj travi dna ili u korenju pri-
obalnog bilja. Ima ga u svim rekama dunavskog sliva. Glava mu je vertikalno
spljotena i ima po jednu malu bodlju sa svake strane. Dva dorzalna i repno pera-
je su mu lepezastog oblika. Boja mu varira u zavisnosti od stanita, ali je najee
braon zelene boje sa tamnijim nepravilnim arama. Naraste do 12 cm.
Hrani se krupnijim insektima i njihovim larvama kao i raznim renim
raiima. U naim vodama ive dve vrste peeva. Cottus gobio vrlo retko napada,
a Cottus poecilopus nikada ne napada ikru drugih riba tako da se ne moe smatrati
tetnom ribom. Dok prva vrsta ivi u celoj srednjoj Evropi, druga je nastanjena
uglavnom u donjim tokovima reka dunavskog sliva. Mresti se od marta do maja i
svoje gnezdo brani od drugih riba. Mladj se izlee nakon tri do etiri nedelja i sve
vreme su roditelji u blizini. Nakon izvaljivanja, mladj odlazi nizvodno u potrazi za
hranom.
Lov pea
Nema ekonomskog znaaja i sem na takmienjima, nema ga svrhe lovi-
ti. Lovi se lakim ribolovnim priborom, najlon debljine 0,10 - 0,16 ili tanji, udica
br. 12-16, plovak nosivosti 0,5 - 1,5 gr.
Mamci su glista i razni insekti.
Mesta za lov pea su priobalna podruja ije dno mora biti kamenito.
Koristi se kao (dobar) mamac za smudja, koji mu je i najvei prirodni
neprijatelj. Pe kao mamac moe dugo da preivi na udici i da podnese velike
dubine i nedostatak kiseonika, to nije sluaj sa beovicom, koju nedostatak
kiseonika i duboka voda brzo ubijaju.
105
M
Pijor
gagica
pior
N
ajmanji predstavnik arana. ivi u svim
vodama dunavskog i jadranskog sliva.
vrste gradje, okruglog trupa, male
glave i sitnih krljuti, kojih po stomaku nema.
Boja mu se esto menja. Osnovna boja na ledjima mu je tanozelena ili prljavosi-
va, a celo telo mu je posuto sitnim sivim pegama. Glava mu je kod usta karmincr-
vena, kao i prsa. Zlatna pruga poinje od oiju i ide bokom sve do repnog peraja.
Naraste najvie do 12cm, a u proseku svega 9 cm.
ivi u bistrim rekama sa peanim i ljunkovitim dnom. Uvek se
zadrava u velikim jatima. Ako se u toku leta voda jako ugreje, jata se sele ka
izvorima gde je voda hladnija.
Moe se koristiti kao hrana, mada mu je meso blago gorko, ali i kao
odlian mamac, pri emu treba paziti na njegovu osetljivost na dubinu vode. U rib-
njacima se koristi kao iva hrana.
Lov pijora
Pior se lovi najfinijim priborom, najsitnijim udicama namaenim naj-
manjim glistama ili kuglicama hleba. Pre pecanja u vodu treba rasuti sitne mrve
hleba kako bi se jato okupilo.
Najee se lovi erencem. U sredinu rasklopljenog erenca stavi se
komad hleba ili tonue primame i baci uz obalu gde se ribe jate. Nakon desetak
minuta, polako i paljivo se pribliimo erencu i naglim trzajem izvlaimo ga
napolje. Ukoliko je hleb suv ili sa mnogo korice, nee tonuti, pa treba najlonom ili
nekim kanapom privezati grumen za mreu. Na ovaj nain moete uloviti veliku
koliinu piora. Nemojte preterivati jer brzo ugibaju, pa lovite onoliko koliko vam
stvarno treba.
Kao keder pior se moe koristiti samo u hladnijim i kiseonikom punim
vodama. Pijor je izuzetno osetljiva riba i vrlo brzo ugiba na udici.
Phoxinus phoxinus
106
N
Rutilus pigus virgo
Plotica
crvenpera belica
platnica
P
lotica je rasprostranjena po celoj Evropi.
Kod nas se moe nai u svim rekama
dunavskog sliva, dok je u jadranskom
slivu redja. Voli brzo tekue, iste vode bogate
zelenim biljem, gde ivi u veim jatima. Jata su neretko pomeana sa jatima
skobalja. esto se zadrava pri povrini vode, mada se uglavnom peca na dnu, jer
se tu i hrani. Izuzetak su kamene obale sa kojih pase alge. Hrani se biljnom hra-
nom, kukcima, liinkama i crviima.
Po izgledu plotice, odmah emo shvatiti da pripada familiji arana. Telo
joj je izdueno, glava mala sa sitnijim oima. Peraja su joj crvenkasta, po ledjima
je plavozelena do tamnomaslinasta, a bokovi su joj srebrnkasti, a stomak beo.
Proseni lovni primerci su dugi 30 cm i teki 350 g, a kapitalnim ulovom
se smatra onaj od 2 kg. Moe doiveti i 15 godina.
Lov plotice
Plotica se moe loviti gotovo svuda, kako u brzim, tako i u sporim
vodama. Najbolje je loviti je sa prolea u aprilu i s jeseni u novembru. Iako nema
lovostaja za ploticu, treba imati na umu da se plotica mresti u aprilu i da svaka
tada ulovljena plotica znai hiljade izgubljenih mladunaca.
Na brzim vodama ploticu treba traiti u dubljim delovima voda, ali samo
tamo gde ima algi kladofora kojima se plotice rado hrane. Ove alge rastu na
kamenitoj podlozi, pa je jasno da virovi u kojima ivi plotica moraju biti kamenog
dna i strana, a ne peani niti glineni useci.
Tanu lokaciju ribe moete nai po mestu gde se ona baca, medjutim te
pozicije ne moraju biti idealne za ribolov i taj problem reavate primamom. Po
reima g. Ranka Travara "Ukoliko se plotice izbacuju na dijelu vira gdje nisu dobri
uslovi za lov na ploticu (preduboko, kontra - voda, neravno dno...), nastojte ras-
tresitom hranom da je izvuete na prvu najbliu lokaciju sa ujednaenim uslovima
107
za lov. Ako vam to podje za rukom, druga primama mora biti vrsta i njena funkci-
ja da vee jato za neku mikrolokaciju, koja nam najbolje odgovara za plovkaren-
je."* Takodje g.Travar preporuuje upotrebu meavine hleba sa crvenom zimskom
primamom za ovu svrhu ukoliko lovimo u novembru. Ovakva primama treba da
vrlo brzo tone i da se brzo raspada na dnu.
U sastav primama treba da bude po jedan deo mlevenog sirovog zrna
konoplje,brana od soje,brana od kukuruza, kuvanog testa(crvenog) i sira na dva
dela hleba. Hleb i konoplja slue kao lepkovi, a kukuruzno brano i testo kao akti-
vator primame kada dospe na dno. Kao specijalan aktivator koriste se mesni crvii.
Oni se dodaju u sredinu kugle primame. Ovako pripremljena kugla lepo pada na
dno i tu se ubrzano raspada pod dejstvom crvia iznutra. Ipak, sa crvima ne treba
preterivati, jer previe crva znai primamu koja se raspada u srednjem sloju. Sa
druge strane plotice se vrlo brzo zasite od crva i odlaze.
Bacanje primame treba da je u pravcu ribolovca, a ne uzvodno. Plotice
po pravilu ne pecate u prejakoj struji koja bi uspela da odnese primamu nizvodno.
To je razlog to je i bacate, tamo gde elite da padne. Sa druge strane, lov plovkom
podrazumeva lagano klizanje plovka ka hranjenom mestu, prelaz preko njega i
naputanje mesta, nakon ega sledi ponovni zabaaj. Ukoliko hranite uzvodno,
prvog dela tehnike nee ni biti. Pravilan ritam hranjenja u ribolovu na ploticu je 2
do 3 kugle hrane odjednom u pravilnim intervalima od 40 do 50 min.
Crvena primama ide uz bele hlebne mamce. Posebno je interesantan
ovakav lov ujutro i uvee, kada je plotica i inae u pliim, obali bliim delovima
vode. Kako dan prilazi podnevu, ribe odlaze u dublje delove toka i mora se dalje
zabacivati. Ovo obino iskljuuje hleb kao mamac, a zamenjuje se algama (ako ih
u vodi ima u tom trenutku).
Ukoliko ploticu pecate do 7 metara od obale, bolje je koristiti bolognese
tapove iste duine, jer se njima lako manevrie. Sa druge strane, kada ploticu
pecate daleko od obale, ovi tapovi nisu pogodni za daleka zabacivanja pa je bolje
koristiti malo meku varijantu teleme tapova duine 4,5 m.
Najbolji plovci su bez sumnje oni oblika okrenute kruke, bolje ako su
malo produeni sa skoro spljotenom glavom: dugaak profil odlino sledi struju,
a spljotena glava ne izlazi iz vode za vreme vodjenja plovka.
Udica mora biti sitna, veliine 18 do 24, i prilagodjena mamcu na koji
pecate. Kaenje mamca je najbitnije. U sluaju mesnog crvia udicom probijate
kou glave crvia, jer on na taj nain ostaje najdue iv. Ukoliko pecate na alge,
koristite do 10 cm duge, dobro razlistale trake uz maksimalno dobro maskiranje
108 Ribe naih voda
* Za ovaj tekst korien deo teksta iz Ribolovakog magazina br. 4
Ranko Travar Plotica gorski amur
udice.
Na pulnu stavite najlon 0,14 mm, dok na dva predveza staviteo najlon
promera 0,12 ili 0,10 mm. Dve vrtilice spajaju ta dva predeza sa osnovnim
najlonom. Od prve vee vrtilice do druge podvez je 0,12 mm, duine 1,20 m, a od
druge do udice je podvez 0,10 mm duine oko 50 cm. Kraj najlona sa mnogo olova
koio bi sistem kao malo sidro i uinio bi ribolov nemoguim. Pozicija olovca
mora biti smetena izmeu dve vrtilice, 50 cm udaljena od one manje.
Tehnika ribolova se svodi na to da plovak bacate uzvodno. Linija vod-
jenja mamca mora biti direktno preko primame, kako bi ga riba videla i uzela.
Obratite panju da ne topujete preesto. Pustite da voda nosi mamac 2 do 3 metra,
pa onda topujte, pa sve to ponavljajte dokle moete. Svako topovanje e privlai-
ti mamac ka obali i skretati ga sa eljene putanje.
U novije vreme, zbog poboljanja kvaliteta vode u nizijskim rekama,
dolo je do sputanja plotice i u nizijske reke. U ovim vodama plotica je mnogo
lukavija i opreznija nego u planinskim delovima. Ovde plotica prirodno ne uzima
hranu koja pliva ve je iskljuivo trai po dnu. To je razlog to i mamac mora biti
prilepljen za dno. Tehnika ribolova u ovim, sporotekuim vodama je ista, ali je
oprema kojom se to postie razliita. Pre svega treba zabaciti daleko, u maticu
reke, gde je plotica. To je najbolje uraditi teleme tapovima od 4,5 m. Koriste se
najloni debljine 0,16 mm. Postavlja se jedna udica na dnu i dui predvez. Vrlo
blizu udice postavite jedno malo ili nekoliko minijaturnih olova kako bi prikovalo
najlon za dno, a mamac ostavili da slobodno skakue. Predvez, dugaak 50 cm,
treba vezati za glavnu strunu vrtilicom. Iznad vrtilice postavlja se olovo od 5 g da
optereti plovak.
Ribe naih voda 109
YX
Chondrostoma nasus
Skobalj
kobalja
podust
tinta
jatnik
ljivar
rija
tupser
S
kobalj je riba koja se kree u velikim jati-
ma i hrani se algama i muljem koje skida
sa krupnog ljunka. Rasprostranjen je po
celoj Istonoj Evropi. Naseljava brze vode u
kojima ivi sa mrenom, klenom i ploticom.
Ledja su mu tamnozelena, bokovi i trbuh srebrnasti, peraja crvenkasta.
Telo je izdueno. Glava mu je sa karakteristinim usnama, prilagodjenim za stru-
ganje hrane sa kamenja. Usta su postavljena nadole ispod veeg nosa.
Kada je voda bistra treba ga traiti u glavnom toku, a kada se zamuti pri-
lazi obali i tu trai hranu.
Mresti se od marta do maja i enka izbaci u proseku 75,000 jajaaca.
Jedinke su spremne za parenje nakon tri godine.
Skobalj je jedna od glavnih hrana mladice. Iako je rado pecana riba, jer
se na udici bori sve do meredova, meso mu nije na ceni.
Nakon est godina, to je pristojna starost za skobalje, naraste do 50 cm,
a teina mu moe biti i do 1,5 kg.
Lov skobalja
Pre poetka pecanja, treba odrediti mesto gde ima skobalja i odatle ih
privui na eljeno mesto ili ih tu zadrati primamom. Skobalje treba traiti u
dubokim mirnim virovima pored brzaka.
Za primamljivanje jata skobalja koristi se alatka "mamac" koja slui za
primamljivanje primamama baziranim na hlebu. To je naprava sainjena od
izlivenog olovnog tega od oko 3 kg na koga je montirana pletena mreica sa
otvorima 2x2 cm veliine kese za 2 kg. Iz tega je napravljen i rukohvat koji slui
za zabacivanje. Kroz rukohvat se provlai deblji najlon (1 mm) na ijem je kraju
plovak od stiropora(precnika 10 cm) ili plastina flaa koja slui za obeleavanje
tanog mesta na kome se nalazi primama. Drugi kraj najlona vezuje se na obali
110
malo uzvodno od mamca da bi drao marker na mestu kako ne bi smetao pri
ribolovu.
U hleb za primamu treba staviti i crvenu ili narandastu boju, jer se
pokazalo da pecanje belim mamcima na crvenoj primami daje najbolje rezultate.
U primamu moete dodati i kastere, mesne crvie (uto, narandasto ili crveno
obojene), komadie glista, crve branare (Tenebrio molitor), pa ak i komadie
kuvanog krompira.
Kao primama moe se koristiti i meavina u kojoj se nalaze sledei sas-
tojci: mrvice belog ili crnog hleba kao osnova, mlevena golica, mleveno presno
semo konoplje i mak.
Pecanje je aktivno i tap se uvek dri u ruci, jer kontra mora biti brza i
automatska. Sa lovom se poinje odmah nakon primamljivanja, jer skobalj brzo
dolazi na hranjeno mesto. Udica se namami sa ruom od hleba koja se na jednom
kraju malo zgnjei i tu se zabode udica. Pored hlebne rue koriste se i hlebna
kuglica, mesni crvii, crvi branari, tanka crvena glista, kuvani krompir, kulja i
komadi zgruane krvi. Lovi se tako to se udica zabaci nekoliko metara ispred
mamca i kad plovak nailazi u blizinu bove lagano ga navedemo pred samu
mreicu. Ovde je vrlo bitno da nam namamena udica klizi po dnu, jer se skobalj
hrani sa samog dna.
Za ovakav ribolov se koriste neto dui tapovi, od 3,5 do 4 m kratke
akcije, ako se lovi sa mainicom ili 4 do 5 m ako se lovi tapovima bez vodjica.
Bitno je da su tapovi to laki, jer je neophodno stalno zabacivanje. Za ovu
namenu pokazali su se dobri karbonski tapovi.
to se plovaka tie, u praksi su se najbolje pokazali vretenasti plastini
ili balza plovci duine 10 cm i prenika 15 mm sa plastinim ili fiberglas antena-
ma i plovci pera, koji nose do 20 g olova.
Udice bele, kovane, veliine 10 do 18. Najlon 0,16 mm sa noseim pod-
vezom od 0,12 mm zbog velikog kvaenja prilikom estog zabacivanja.
Sa obzirom da se skobalj hrani zelenim algama koje rastu na kamenju
ispod vode, lako je pronai mesta gde se kree, prostim pregledom povrine
kamenih gromada. Ako na njima ima pravilnih tamnih tragova, skobalj je u blizi-
ni. Medjutim mnogi tvrde da kada ima dosta algi, kada je voda bista, skobalj ima
dosta hrane i vrlo ete ga teko privoleti da jede vae mamce. Tada moete probati
da pecate na alge kao i ploticu, ali obratite panju. Skobalj ne moe da upa alge
sa kamenja, ve ih strue nosom ili hvata polumrtve, prezrele komade koje nosi
struja. Ovi komadi nisu zeleni ve mrki, pa njihovo ponaanje i boju treba i vi da
oponaate vaom prezentacijom.
Ribe naih voda 111
B
Stizostedion lucioperca &
Stizostedion volgensis
Smu
obini smudj
smudj kamenjar
volgin smudj
S
mudj je poreklom iz voda reke Elbe koja
se uliva u Aralsko more. Odatle je done-
sen u zapadnu Evropu i Ameriku. Dve su
osnovne vrste smudjeva kod nas. Prvi je
rasprostranjeniji obini smudj, a drugi je smudj kamenjar.
Stizostedion lucioperca - obini smudj: Zadnji ugao vilica ne dosee
nivo zadnje ivice oka. Obrazi nose krljut na sebi. U bocnoj liniji se nalazi 70-83
krljuti. ivi u omanjim jatima, u najdubljim delovima reka u njihovom donjem
toku. Najvie mu odgovara peskovito i kamenito dno. Prilagodljiv je, pa moe
iveti i u brakinim vodama i vetakim jezerima. Moe da naraste do 1,3 m
duine i do 15 kg mase.
Stizostedion volgensis - smudj kamenjar: Zadnji ugao vilica dosee ili
premauje zadnji ugao oka. Boni delovi glave nisu skroz, ve samo mestimino
obrasli krljutima. U bocnoj liniji se nalazi 80-97 krljuti. Naraste do 50 cm i
1,4kg.
Smudju je neophodna voda bogata kiseonikom da bi preiveo i tada
moe podneti velike toplotne ekstreme, pa ak i 35
O
C. Najvie voli dubinu od 4 m,
a kada voda nadolazi pribliava se obali u podruja dubine od 1 do 2 m.
ivotni vek smudja je 17 godina.
Lov smudja
Tipina hrana smudja su bodorka (Rutilus rutilus), balavac (Gymnocephalus cer-
nua) i grge (Perca fluviatilis). U prolee, smudjevi, posebno sitniji primerci, rado
uzimaju i gliste i krupnije pueve.
Zbog vrlo dobro razvijenog sloja sudovnjae oka, smudj ima sposobnost
relativno dobre vizuelne orijentacije i u mutnoj vodi, kao i u uslovima loe osvetl-
jenosti, to mu omoguava da lovi ribu u svim uslovima i na svim lokacijama. Leti
se intenzivno hrani ujutru, dok se sa pribliavanjem zime poinje hraniti i pred-
112
vee. U toku zime aktivan je celog dana. Smudj se slabo hrani nou i u podne. Plen
progoni iz dubine, nikada se ne bacajui po povrini.
Sezona najboljeg lova je od juna pa sve do prvih mrazeva u novembru,
kao i u februaru i martu, ako su ovi meseci blagi.
Srednje toplo, vlano vreme, mutni i maglovit dan je idealan za smudja.
Kad je visoka voda treba ga traiti u veoj dubini u priobalju pod potopljenim
vrbama tokom veeg dela dana, a to je obino sa prolea i sa jeseni. Kad je voda
niska, vredi ga ekati uvee iza prepreka koje prave limane i oko rtova. U bistrim
vodama peca se nou.
Odmah po otvaranju sezone u kasno prolee definitivno najbolje mesto
za pecanje smudja je zapenjena voda ispod vodopada. Tu se odrasli kapitalni
smudjevi okupljaju u velikim jatima i pecaju se na ivog kedera. Nakon proletnjeg
okupljanja oko vodopada, u ijoj blizini su se izmrestili, smudjevi naputaju ovak-
va mesta i poetkom leta se povlae u mirnije i dublje vode. Tokom letnjih mese-
ci trebalo bi pecati na mestima sa ljunkovitim dnom ili jakim padom dubine.
Obratite naroitu panju na potopljena ostrva, jer je upravo to struktura
koja proizvodi bogat ulov tokom cele godine.
Karbonski tvrdji tap duine od 3 do 3,5m namenjen pecanju arana ili
tuke je idealan je za smudja. Smudj prua lep otpor, ali nije snaan. Iz tog razlo-
ga, najlon nosivosti 3,6 kg je sasvim dovoljan. Ukoliko u vodi ima dosta poto-
pljenih panjeva, potreban je najlon nosivosti 5 kg. U ovim vodama pazite da se
najlon ne vue po vodi. Udice veliine 8 do 10 su idealne.
Mrtva ribica je najbolji mamac za smudja u toku cele godine. Moete
koristiti bilo koju slatkovodnu ribu, ali su mu bodorka, balavac, jegulja i grge
omiljeni. Morska riba kao to su tune i sardine nisu dobri mamci za smudja, mada
e privui mnoge druge ribe. Veliina mrtve ribe treba da da bude izmedju 8 i 10
cm i teine do 60 g i treba je spustiti na samo dno vode. Mamac oteajte olovom
kako bi sigurno legao na dno. Moete koristiti svee ili zamrznute mamce.
Metod oivljavanja mrtve ribe su 1967. godine izmislili Albert
Drakovi i Henri Limouzin. Osnovu ovog sistema ini jig glava. Udicu provuete
kroz riblja usta, kroz telo i kroz stomak izvadite vrh udice napolje. Jig
veemtepreko vrtilice za glavnu strunu. Na istu vrtilicu postavite jednu ili dve
trokrake udice na predvezima ne duim od polovine duine kedera. Mamac bacate
finim tapom duine 2,5 do 2,7 m. Pustite ga da padne na dno, to identifikujete
blagim oputanjem najlona. Oivljavanje se radi naglim trzajem vrha tapa nagore
i namotavanjem najlona. Na ovaj nain riba kao da skakue po dnu glumei
bolesnu ribu.
Ukoliko je dno sa dosta prepreka, granja i panjeva, umesto jiga moe se
Ribe naih voda 113
koristiti i specijalno nekaee olovo u obliku bumeranga. U ovom sluaju olovo
uvek grebe po dnu, diui mulj i primamljujui smudja.
Za razliku od mrtvih mamaca, ivi treba da budu iznad dna na 30 do 60
cm. Zabacite to blie nekoj podvodnoj prepreci. Pribliite se vodi i potrate bro-
jna jata sitne ribe. Smudj mora da bude u blizini. Standardno vezivanje sa klizeim
olovom se koristi kada se peca sa ivim mamcem. Olova moraju da budu laka, 20
do 30 g, jer e smudj odustati od mamca ako oseti otpor. Plovak treba da bude
polistirenski, velike nosivosti i do 60 g.
Dubinski metod se moe koristiti za pecanje sa mrtvom ribicom.
Najbolje je na kraj najlona postaviti olovnu virblu. Na nju postavite predvez
duine 40 cm i dve trokrake udice. Mrtvu ribu ili pare privrstite na udice. Iznad
mamaca postavite jedno vee ili vie manjih olovaca da dre mamac i najlon prip-
ijene na dno.
Ukoliko znate da je dno
puno panjeva, koristite pre plovak
neko dubinsku metodu. Sistem koji
veete na plovak je bitan. Moe se
koristiti isti nain vezivanja kao i
za lov dubinskim metodom, sa tim
da virbla mora biti te teine da
optereti i ispravi plovak, ali se
moe napraviti i drugaiji sistem.
Na kraj najlona postavlja se laka
virbla, a onda se na nju kae dva
predveza. Jedan duine 70 cm na
kome se nalazi olovo teine 20 g, a na drugom duine 30 cm, postavlja se trokra-
ka udica i mamac.
Moe se pecati varalicom u obliku metalne kaike ili male ribice.
Varalica mora da lii na prirodnu hranu koju smudj moe da nadje u svojoj okoli-
ni.Ukoliko varaliarite u jesen treba koristiti krupnije varalice. Dobro su se
pokazale Risto Rap, Rattlin Fat Rap,Tail dancer kao i razne "zvecke"- varalice
koje proizvode zvuk. Na naim vodama dobro su se pokazali Zoranovi vobleri za
smudja veliine 5 i 9 cm,sivo-plave i braon nijanse. Kada se lovi na spinera iza
njega na udicu treba postaviti glistu ili veu pijavicu. U rano prolee plitkoronei
vobleri kao Rapala, Rebel ili Thunderstick vode se brzinom koja je jedva dovolj-
na da vobler radi. Sa vremena na vreme povucite tap da varalica napravi pauzu u
radu to moe naterati smudja da napadne varalicu. Ova tehnika je dobra ako je
voda duboka od 1,5 m do 3 m.
114 Ribe naih voda
U snanim i brzim rekama, zabacite plo-
vak uzvodno blie obali. Plovak e sam
nai mesto. Nakon stabilizacije plovka
namotajte suvian najlon.
Smudj je na dnu i kree se u jatu
Prezentujte sporo, to sporije moete
iv keder je najbolji mamac
Ako ne pecate na kedera, mamac neka
bude preovladavajue ute boje
Pecajte nou, u ranu zoru ili kasno
popodne
Smudja moete loviti i na silikonske varalice, edove, twistere i vor-
move. Tehnika lova vormovima se primenjuje na onim mestima gde je dno teko,
puno granja i prepreka pa bi drugi sistemi kaili. Za postavljanje vorma koriste se
specijalne udice sa zakrivljenim vratom. Vrh udice se uranja u telo vorma, i na taj
nain ne moe doi do kaenja. Sam vorm sistem klizi po vratu udice i odskakuje
od podloge. Slino jigu i vorm ima olovnu glavu, koja nije deo udice i koja se
posebno montira. U sluaju teksas sistema, glava se nalazi na samom vratu udice
i vorm najvie lii na twistera. Ovaj sistem je pogodan za vrsta dna. Kada je dno
muljevito, koristi se karolina sistem. Glava vorma se kai na kraj najlona i na nju
se postavlja vrtilica. Vee se na virblu predvez od najlona od 0,5 do 1,5 m. Na
predvez se vezuje vorm udica i sam vorm na njoj. Ovako vezan sistem nee
potonuti u mulj. Pri zabacivanju, cilj je vorma to pre spustiti na dno, pa ostavite
najlon slobodno da izlazi iz mainice, sve dok vorm ne padne na dno. Nakon toga
polako namotajte najlon i ostavite nekoliko sekundi da vorm lei na dnu. Vrh tapa
povucite nagore oko 40 cm. Brzina povlaenja treba da je manja od brzine pri kon-
tri. Morate osetiti rad vorma. Opet sputate vrh. Vorm tada ide nadole i kada padne
na dno namotajte najlon. Na ovaj nain pretraujete dno u koracima. Pauza na dnu
moe biti mirna, ali moete i da vibrirate vrhom nakon to zategnete najlon. Dno
pretraujte tamo gde bi riba mogla da bude. Imajte uvek na umu da smudj na
istinu izlazi samo ako nema podvodnih struktura i rano u prolee kada prilazi
pliacima da bi se hranio. U ovom drugom sluaju, smudja ete vrlo teko naterati
da zagrize bilo ta.
Ribolov sa jig glavom je dosta slian ribolovu sa vormom. Ukoliko
koristite jig-a sa olovnom glavom, svakako najbolja prezentacija se postie kad
putate jig da "odskae" od dna. Povucite jig u kratkom trzaju, a zatim ga pustite
da padne na dno. Na dnu ga ostavite da miruje par sekundi, a zatim opet povucite.
Nastojte da radite sporo i da ostavite jig da miruje na dnu, jer smudj vrlo esto
uzima kad je jig u mirovanju. Od glava jiga najuniverzalnija varijanta je okrugla,
trouglasta. Metak ed se preporuuje za brzotonue varjante, stand-up za tvrda,
ravna dna. Za zimski ribolov preporuuju se Sesi ajner, Fin ed, Sesi ed i Orkin
ed.
Drugi metod je ako koristite jig sa plutajuom glavom. U ovom sluaju
vam je potrebno klizno olovo koje e drati predvez sa jig-om na dnu, a u isto
vreme omoguava vam da vrlo precizno odredite kad ga je smudj uzeo da bi
pravovremeno reagovali. Povlaite predvez na "potez", ne vie od metra, a zatim
namotajte viak najlona i saekajte izvesno vreme da se jig podigne. Kad ste
procenili da se podigao i stoji uspravno, povucite opet.
Ribe naih voda 115
J
Som
E
vropski som naseljava sve reke Evrope
koje se ulivaju u Severno, Baltiko,
Crno, Aralsko i Kaspijsko more. Takodje
naseljava brakine vode Baltika, Crnog i
Kaspijskog mora. Ovo je termofilna vrsta. Najvea je rena riba kod nas uz jesetru
i morunu. Naseljava reke, jezera, mrtvaje, vee bazene. Voli mirna i duboka mesta
u rupama u glavnom toku i mesta zatiena panjevima i granama. Preferira meko
dno.
On uopte ne lii na svoje rodjake u svetu. Ima veliku spljotenu glavu
sa sitnim oima i velika usta sa sitnim zubima. Ima est brkova od kojih su dva na
gornjoj vilici i znatno su vei nego oni u donjoj. Telo mu je golo i ljigavo i prema
repu sve tanje i pljosnatije. Ledja su mu sivomaslinasta, a stomak beo sa plavom
nijansom. Moe imati nepravilne pege.
Svatojed je, a glavnu hranu mu ine ribe, abe, rakovi, sisari, a lovi i
ptice koje slete na vodu. Preteno lovi nou i za vreme snanih i bunih oluja kada
kree kako u jaku struju, tako i u plitka mesta. Danju se odluuje za lov samo ako
je vreme oblano. Problem soma je lo vid, te hranu vie nalazi pipanjem i
izuzetno osetljivom bonom linijom kojom osea i najmanju vibraciju u vodi.
Som se iz zimskog sna budi kada temperatura vode poraste na 18
O
C.
Idealna temperatura vode za soma je 28
O
C i on se pri njoj najbolje osea.
Mresti se u maju i junu, to zavisi od temperature vode koja treba da
bude od 19 do 24
O
C. Mresti se u parovima u gnezdu veliine 1x1 metar i visine
oko 75 cm. Ikra je lepljiva i lepi se za materijal od kojeg je gnezdo napravljeno,
pa je enka u mogunosti da je uva dok se mladi ne izlegnu.
Najea lovna veliina soma kod nas je jedan metar i masa od 10 kilo-
grama. Najvei ikad ulovljeni som bio je dugaak 5 m i teak 400 kg. Kod nas je
zabeleen sluaj da je u Dunavu kod Apatina 1958.godine ulovljen som mase 208
kilograma na stari alaski nain.
Silurus glanis
116
Lov soma
Som je snana riba koja se niega i nikoga u vodi ne plai. Veliki somovi
su toliko snani da se deava da ovek nema dovoljno snage da ga izvue na obalu.
Takav som ukoliko se lovi iz amca moe toliko biti snaan, da motor na amcu
ne moe da mu se suprotstavi. esto, jedino reenje za ribara je da pusti soma na
slobodu. Nisu retki ni sluajevi da som pocepa ribarsku mreu i ode.
Sportski ribolovci, sa druge strane, love soma samo alatima koji imaju
udicu. U ove alate spada i buka koja se koristi iz amca. Smatra se da je najbolje
vreme za lov soma jul i avgust.
Som se moe loviti na sve mamce koji vam padnu napamet. Ide toliko
daleko, da se domai sapun (onaj koji se pravi od kostiju) smatra tradicionalno
dobrim mamcem za soma. Ipak najei mamac je crna glista, pijavica, durbak,
rovac, riba ili pare ribe, aba. Po nekim izvorima, najbolji mamac za soma je
mani.
Tehnike za lov soma su mnogobrojne, ali se najee koristi lov bukom,
varaliarenje, lov na mrtvu ribu, dubinski metod (ovde su date verzije g. Vuia
i pop-up), plovkom, lov na ivu ribu i lov sistemom bez olova.
Kao mamac za buku upotrebljava se rovac, mrmorak ili ribica. Buka
je jedno pare drveta obradjeno tako da sa jednog kraja ima rukohvat koji se nas-
tavlja delom koji je potpuno pljosnat i na kraju se naglo zavrava sa proirenjem u
obliku potkovice. Ovom potkovicom se udara o vodu i stvara speifican zvuk koji
izaziva soma i pokree ga u akciju. Sastavni deo buke je jo i pare kanapa koje
sa jedne strane ima omu gde se vezuje dugaki kanap, a sa druge strane se vezu-
je vea i jaa udica iznad koje se pravi crvena kianka. Na kanap iznad kianke se
nanie dvadestetak olova veliine i oblika spljostenog klikera, a na udicu stavi
komad sundjera tako da pokrije vrat udice. Kada se lovi, ovaj deo buke se vezu-
je omom na jedan dugaak i jak kanap za iji se drugi kraj vee vea prazna plas-
tina kanta. Ova kanta slui kao lokator za soma, ukoliko ne moete strunu
zadrati u ruci. Veliki som je toliko snaan da bez problema vue amac po vodi.
Ovakvog soma je ponekad bolje pustit da sam ide, ne bi li se izmorio, a njegov
poloaj odrediete po poloaju plastine kante na povrini.
Som se uspeno moe loviti i varalicom. Najbolji period za to su maj i
jun. Za lov soma varalicom mora se upotrebljavati jak pribor i dobre varalice.
Varalice za soma spadaju u grupu morskih varalica. Duina treba da im bude od
10 do 15 cm i treba da budu teke od 20 do 90 g. Sem leti, kada se som pribliava
obali i lovi na povrini i kada je mogue koristiti kaike, som se lovi na tonue
voblere. Preporuuje se upotreba Meps Anglia long br.5, utog ili narandastog
Giant Killera, Zoranovih voblera 7,9,11,13 cm jakih boja (crvena,zelena,uto-zele-
Ribe naih voda 117
na), dvostrukih kaika, Blue Fox Super Vibrex br.6 metalno obojenog i sa dodat-
nim kleperom i kombinacije kaike i eda. Takodje dobro su se pokazale 90
gramske Yann kaike, 30 gramska Eira, Toby i Rapala Inokoo. tapovi za soma su
dugi 3 do 3,5 m sa mainicom sa long kast pulnom koja ima pulnu kapaciteta 250
m promera 0,40 mm. Zabacivanje se moe vriti iz amca i sa obale. Ukoliko se
vri iz amca, mora se paziti da se ne uznemiri riba neprirodnim zvucima, koji
potiu od udaraca ribara i opreme o dno barke. Zabacuje se to dalje i nakon pada
varalice u vodu, ona se puta da potone do dna. Povlaenje je lagano, tek tom brzi-
nom da varalica zavibrira. Ukoliko dodje do trzaja, izvlaenje grdosije se obino
sastoji od dve faze. U prvoj je potrebno, to pre soma odvojiti od dna i dovesti na
povrinu da "proguta" vazduh. Ovakav som, sada nee preplaiti ostale u jatu.
Nakon toga sleduje polako i postepeno izmaranje ribe.
U toku dana i za vreme hladnijih meseci, som nee pojuriti za varalicom.
Jedino to nam preostaje je da na tonuu jig glavu montiramo mrtvu ribicu i
pokuamo da pogodimo rupu u kojoj je som. Ukoliko se mamac pravilno prezen-
tuje, somu ispred usta, rado e ga uzeti. Mamac se vodi isto kao i varalica i koristi
se isti pecaroki pribor.
Som se moe loviti i dubinskom metodom g. Jovice Vuia. Na kraj
najlona vee se olovo, dok se dve udice veu iznad olova. Prva na 20-tak san-
timetara iznad olova druga 20-tak santimetara iznad prve. Udice su veliine 2 ili
3. Podvezi su kratki oko 10-15 cm da se ne bi prilikom zabacivanja uvrtali oko
osnovnog najlona. Udica se mami durbacima. Mamac prilikom mamenja navui
na udicu do tri puta, irim bodom. Paziti da rep ostane slobodan kako bi mahao u
vodi. Durbak je za razliku od pijavice mnogo bolji mamac, jer se u vodi iri i
viori,dok se pijavica gri. Pored soma na ovaj mamac moe doi i aran i klen.
Pecanje se odvija nou i to je najbolje poeti oko 19.00h i zavriti ga do 22.00h.
Na vrhu svakog tapa postavlja se zvono za signalizaciju. Najlon se dri maksi-
malno nategnut, ali tako da ne povija tap. tapovi se smetaju u drae pod uglom
od oko 60 stepeni. Peca se sa do tri tapa. Kontrira se na jai trzaj, ne na pipkan-
je.
Dubinski metod se koristi onda kada znamo gde se riba nalazi ili pred-
postavljamo mesto kuda e proi. Sa druge strane dubinski metod tano postavlja
mamac na eljeno mesto i dubinu. Po pravilu se koristi klizee olovo, vezano na
bonom predvezu duine od 50 do 80 cm preko virble, dok se na glavnoj struni
vezuje udica sa mamcem. Olovo treba da stoji iznad mamca, dajui mu dovoljno
slobode. Dubinskim metodom se po pravilu moe prezentovati vei broj razliitih
mamaca, od kojih se najee koriste: debele crne gliste, vee klupko crvenih
glista ili grupa pijavica na udici 4 ili 5. Pokazalo se da som rado uzima mamac koji
118 Ribe naih voda
ne lei na samom dnu i da nikada
ne kopa po mulju. To je razlog to
morate obezbediti da va mamac
bude dobro vidljiv. Jedan od lakih
naina je da koristite komadi
stiropora na vratu udice. Nakon
zabacivanja, ovaj komad e izdiza-
ti udicu sa mamcem kao mini plo-
vak.
Pop-up metod se
koristi na svim vodama, a posebno
na onima gde je dno prekriveno
debljim slojem mulja. Ovim
metodom moe se postaviti mamac
na proizvoljnoj dubini i daljini.
Na glavni najlon
postavite klizee olovo-bombu
minimalne mase 45 g. Nakon
njega, stavite veliku perlu. Na kraj
najlona veite vrtilicu. Podvez
duine 60 cm sa jednom udicom
veite na vrtilicu. Za alku na udici,
veite vrlo tanak najlon. Duina
ovog najlona odredjuje na kojoj
dubini elite da vam se nalazi
mamac pri pecanju. Na drugi kraj
tankog najlona postavite kuglu
stiropora.
Na udicu postavite
mamac i zabacite. Najlon nemojte
zatezati dok se sistem ne stabilizu-
je. Sistem je stabilizovan, kada se
kugla stiropora pojavi na povrini
vode. Nakon toga polako nategnite
najlon. Ovim sistemom moete
pretraivati sve dubine vode na jed-
nom mestu, samo jednim zabaa-
jem. Polakim natezanjem najlona, pazite da ne pomerite olovo na dnu, mamac pri-
Ribe naih voda 119
iva riba - bilo koja riba moe se koris-
titi kao ivi mamac, u svim slojevima
vode.
Mrtva riba - koristi se bilo koja riba,
ak i morska, cela ili u komadu, na dnu ili
na povrini.
Durbaci - jedan ili vei broj durbaka,
uglavnom na dnu. Moe se medicinskim
pricom ubrizgati vazduh u njih kako bi
plutali.
Pijavice - ovo je mamac koga napada
samo som. Izuzetno je trajna.
Lignje - koriste se cele ili u pariima,
na dnu ili da plutaju od dna na oko 10 cm.
Odsecite im glave i ubacite u tela.
Puevi - nekoliko komada se kai na
udicu, na dnu. Moe se pecati i bez olova,
ali tada treba koristiti indikatore trzaja.
Pre ribolova, nahraniti mesto komadiima
puevog mesa.
Mesni narezak - mali komadi se koriste
kao primama, a na udicu se kai jedan
komad veliine do jedne polovine konz-
erve. Provucite plastinu cevicu kroz
sredinu mesa. Kroz cevicu postavite
najlon. Pri zabacivanju, cevica titi
narezak, koga bi najlon pocepao.
Boiliji - na vodama na kojima ima
arana i gde se esto peca na boilije, som
se vremenom navikne na njihov ukus.
Koristiti boilije od veliine oraha do
veliine jajeta. Pri spremanju u meavinu
dodajte meso sardine.
Telea digerica - zbog svoje mekoe
koristite cevicu pri montiranju na udicu.
bliavate dnu, a laganim oputanjem, mamac se opet vraa ka prvobitnom
poloaju. Ovo je jedan od najefikasnijih metoda pecanja soma.
Ribolov plovkom je mogu u onim mesecima i dobu dana kada som pri-
lazi obali i tu se u plioj vodi hrani. Za sistem sa plovkom se koristi klizajui plo-
vak ili vagler plovak. Na kraj najlona stavimo olovo, dovoljno da ispravi plovak i
da ono legne na dno. Ispod olova stavimo predvez sa par sitnih olova i udicu.
Mamimo je standardnim mamcima, uz opcionu upotrebu stiropora.
Lov soma ivom ribom je u sutini lov soma dubinskom metodom i lov
soma plovkom , ali se u tom sluaju koristi iva riba kao mamac. Interesantno je
na koliko naina riba moe da se kai. Postoji nekoliko karakteristinih vezova:
jednokraka udica ispod ledjnog peraja, jednokraka udica kroz rep, trokraka udica
ispod ledjnog peraja, bilo koja od kombinacija trokrake i jednokrake koje su do
sada predstavljene i niranje. Pod niranjem podrazumevam da se iglom provue
komad najlona kroz ledja ribe, ispod ledjnog peraja. Taj komad se savije, napravi
se oma i nakai a udicu. Medjutim postoji jo jedan efikasan nain vezivanja ive
ribe. On se sastoji u sledeem: na kraj najlona postavite teko olovo. Iznad njega
o najlon okaite neki veliki plovak, na dubini koja je jednaka dubini vode u kojoj
se peca. Sada se iznad tog plovka, ka tapu, postavlja jo jedan klizei plovak koji
ima alku na vrhu ili mogunost da se preko vrtilice poveu struna i plovak. Ispod
plovka se postavlja predvez. Sistem se zabacuje i sada keder moe da se pomera i
pliva nesmetano od tapa pa sve do mesta bacanja tekog olova. Za ovaj sistem se
koriste tapovi duine od 3,3 do 3,6 m, jaine od 1,4 do 1,8 kg, sa mainicom koja
moe da ima 250 m najlona 0,50 mm debljine.
Lov sistemom bez olova je uspean i jednostavan, ali retko korien
nain. Za ovaj metod pecanja, potrebni su vam tap i mainica identinih karak-
teristika kao i za dubinski ribolov. Osnovni najlon je monofilament prenika 0,40
mm ili veeg. Podvez se pravi od Carp Silk-a ili Quicksilver-a nosivosti 13 kg ili
monofilamenta nosivosti preko 9 kg. Ako je podvez od monofilamenta provucite
ga kroz silikonsku cevicu duine 15 cm. Navucite je blago i na vrat udice kako se
ne bi pomerala pri zabacivanju. Podvez veite na glavni najlon preko vrtilice.
Udica treba da je broj 2 ili vea. Pored ove opreme potrebni su vam i identifika-
tori trzaja, i to majmuni, prsteni ili elektrini signalizatori. Nakon zabacivanja,
saekajte da mamac padne na dno. Polako zategnite najlon, ali tako da ne pomerite
mamac. Postavite na najlon identifikator trzaja. Kontrirajte im riba pone da nosi
mamac.
120 Ribe naih voda
de
Sunica
sunanica
sunarka
japanski kara
japek
japi
japanac
S
unica je mala riba i danas vrlo brojna u
mnogim naim vodama. Postojbina su joj
juni delovi Severne Amerike. Zbog svog
neobino atraktivnog izgleda preneena je u
Europu kao akvarijumska ribica. Ljudskom nepanjom rairila se po prirodi gde se
izuzetno brzo namnoila, ozbiljno ugrozivi mnoge nae autohtone vrste. Smatra
se tipinim "ribljim korovom". Najbolje se snala u plitkim toplim stajaim
vodama sa puno bilja, ali uspela se odrati ak i u pojedinim hladnim salmonid-
nim vodama. Premda mala rastom (super kapitalci tee znatno manje od pola kilo-
grama) agresivne je naravi i grabljivog ponaanja. Hrani se svim vodenim ivot-
injicama koje uspe da ulovi i proguta ukljuujui i mla drugih vrsta riba. Za raz-
liku od veine evropskih vrsta, sunanice portvovano uvaju svoju ikru i tek izle-
gle liinke od veih riba. Zahvaljujui tome, vrlo se brzo mnoe u vodama gde je
prelovom smanjen broj veih grabljivih vrsta (tuka, som).
Lov sunice
Za lov se upotrebljava lak pribor, najlon debljine 0,10-0,16 mm i udice
veliine 14-18. Od mamaca se koriste sitne gliste,crvi,komadici ribe.
Prihranjuje se i zadrava konstantnim bacanjem manjih koliina crva
(liinki muva), "fuja" (liinki crvene boje), a ponekad i nekim posebnim vrstama
hrane, na bazi mlevenih crva, "kastera" i krvi. Najee se lovi direkt tapovima u
blizini obale. Premda pohlepne i prodrljive, sunice su, meutim i dosta plaljive.
Ne vole da im neko uporno mae iznad glave. Po pravilu se najbolje love na
samom poetku ribolova. Savet : pre nego to ponete loviti drugu ribu paljivo
pregledajte pliak i pokupite sunice koje se tu nalaze. Kasnije se povlae u dubinu
ili pojedine zaklone u vodi odakle ih je esto prilino teko izmamiti na otvoreno.
Lepomis sp.
121
A
Ciprinus carpio
aran
krap
D
ivlja forma arana potie iz Mandurije
kineske provincije, odakle je naseljen u
reke Mediteranskog, Aralskog i
Kaspijskog sliva. Ovo je krupna, termofilna
vrsta, koja se najbolje osea u Suncem zagrejanim vodama niih nadmorskih visi-
na. aran je najznaajnija riba ravniarskih reka kako sa sportskog, tako i sa gas-
tronomskog i privrednog aspekta. Od svih riba najee se nalazi na naim trpeza-
ma ribnjaki aran-gola. Ribnjaki aran je selekcionisan da ima to vei prirast
uz obilje hrane. U povoljnim uslovima postie velike teine, ali mu borbenost nije
u srazmeri. Zakaen na udicu, brzo se predaje. Bira obino kanale, jezera, pa i
mirnije reke, pa ga stoga u Dunavu redje nalazimo. Postoji i tzv.eki aran, koji
takodje spada u ribnjake arane. On ima krljuti, ali se mnogo razlikuje po obliku
od pravog divljaka. Zdepast je i ima izrazito strma ledja. Pravi dunavski oklagija
je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske reke. Iz Evrope je pre-
seljen u Severnu Ameriku i Australiju. esto ga zovu i "dunavski lisac", jer dugo
ispituje mamac,pa ga je teko uloviti. Uboden na udicu, pronai e i najmanji
zapon u vodi da obmota najlon oko njega, a onda zbogom. Na kamenitim delovi-
ma reke drae se dna da bi najlon prerezao na kamen ili koljku. Njegovo telo je
gomila miia (ne predaje se do poslednjeg asa).
Kao svoje stanite, od koga se redje udaljava, obino bira osunana
mesta do dubine od 2 m gde ima potopljenih panjeva i stabala koja su due vreme
u vodi. Ovakva drva su naeta crvima, koji su mu, pored koljki i pueva, glavna
hrana. Mresti se od maja do juna pri temperaturi vode od 15 do 20
O
C, u pliacima
obraslim vodenim biljem kao i na terenima koji su poplavljeni. enka poloi od
50.000 do 1.664.000 komada jajaaca. im se ribice izlegu, hrane se zooplank-
tonom, a ve pri veliini od 2 cm poinju da se hrane na dnu reke gde trae larve
insekata, ali i delove biljaka i semenke. U Evropi, aran se hrani samo u toku tople
sezone. Kada temperatura padne ispod 8
O
C, aran prelazi u potpuno mirovanje.
122
Lov arana
Pronai ribu je najbitnija stavka u celom ribolovu arana. Pretraite vodu
u potrazi za mestima gde se aran baca i prevre po vodi. Mehuri metana na
povrini vode odaju hranjenje ribe na dnu, to moe biti i aran. Danju se aran
sakriva blizu ostrva, evara i trske kao i u delovima vode koje natkriva kronja
drveta. Mamac baen blizu tih mesta u toku dana esto produkuje ugriz. U
dubokim otkopima, kao to su mesta gde se vadila cigla, treba bacati mamac blizu
podvodnih terasa. Locirajte terase pomou olova na kraju najlona i plovka. Jezera
su najbolja mesta za pecanje stvarno velikih primeraka.
arana je najbolje pecati leti do 10 asova ujutro, popodne od 16 asova
, a najaktivniji je nou . Za poetak, dobro je upoznati se sa izgledom dna gde se
peca. Ovo se moe uraditi plovkom i veim olovom, koje se postavlja na kraj
najlona. Povlaenjem plovka nagore, i stalnim uranjanjem u vodu, mogue je
oderediti dubinu vode u svakoj taki.
Sledea stvar koju treba da odredimo jeste ime je prekriveno dno. Ovo
radimo tako to zabacimo olovo bez udice u vodu i drei tap pod uglom od 45
stepeni polako namotavamo najlon. U zavisnosti od tipa dna imaemo sledee
ponaanje:
meki mulj - potrebna je vea sila da se pokrene teg, ali kad se krene klizi
veoma lako
tvrdo dno - teg pri povlaenju trza, poskakujui po dnu
trava - otpor je veliki ponekad se zaglavljuje
Najee mesto za lov se pronalazi posmatranjem povrine vode. Tako
se uoavaju karakteristini klobuci koje aran pravi pri hranjenju. Ako se utvrdi da
se radi o potopljenom deblu, na najlon se vezuje samo olovo, pa se pretragom po
dnu odredjuje dubina i poloaj potopljenog drveta. Na ovakvim mestima je obino
pogodno koristiti jedan do dva tapa. Riba se uglavnom kree uz krajeve stabla.
Ako ne odredimo taan poloaj stabla i pojedinih grana, sigurno emo mnogo vie
kaiti udicom i kidati najlon, a drmanjem tapa aran e se rasplaiti.
Lov arana s jeseni i zimi je mnogo tei, ali nije nemogu. Kako vre-
menski uslovi izuzetno menjaju ponaanje arana, moramo mu prilagoditi strate-
giju. aran se u tim danima polako smiruje i kretanje smanjuje na minimum, kako
bi mu energija ostala za zimu. Iz tog razloga, primamu je potrebno bacati na jedno
mesto. Ne rasipati je. Vrsta mamca zavisi od vode, ali su boili ipak najbolji.
aran se cele godine moe pecati dubinskom metodom, povrinskim
ribolovom ili pecanjem plovkom.
Dubinski metod je najpopularniji, najjednostavniji i najefikasniji. Za
dubinski metod, potreban je brz i snaan tap. Takodje, tap mora biti ilav kako
Ribe naih voda 123
bi omoguio daleka zabacivanja zata trebaju velika i teka olova. Ribu je
neophodno to pre izdii od dna i potopljenog debla. U suprotnom, aran e se
uplesti u granje, to je unapred izgubljena bitka. Dvodelni parabolici su jo uvek
esti, a nemali broj ribolovaca jo uvek koristi i zastarele snane tapove od bam-
busa. Dugaak tap se vie savija, to je neophodno izbei. Idealan tap je duine
3,6 m, bacake mase 70-150 ili 100-200 grama. tapovi od karbona, odnosno
meavine karbona i kevlara, takodje se mogu koristiti, i to duine od 3,6 do 3,9 m,
bacake mase 80 do 100g..
Mainica treba da ima mogunost potpunog oslobadjanja najlona sa
kapacitetom pulne od 200 m najlona nosivosti od bar 3,5 kg. Ukoliko je voda
puna panjeva i potopljenih grana uzmite deblji najlon od 4,5 do 7 kg, a za izuzetno
teke vode koristite najlone nosivosti od 7 do 11 kg. Najlon treba da je oputen,
kako bi riba lako mogla da ponese mamac bez otpora. Poto se ovde ne pre-
poruuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla, najloni tanji od 0,45mm ne
dolaze u obzir. Znai nikako istegljivi, jer se ribi ne sme dati prostora da se negde
zavue. Ipak ne treba ni preterivati, deblji najlon je vidljiviji, a poveava otpor
vode, pa je samim tim potrebno stavljati i tee olovo. aran je izuzetno oprezna
riba i ako oseti prevelik otpor, nee se prevariti. Standardni podvez je duine 30
do 45 cm.
Veliki broj specijalnih aranskih udica moe se kupiti u prodavnicama
ribolovake opreme. Udice moraju biti jake i otre i sa kratkim vratom. Veliine su
4s do 10s. Kad se lovi aran nikad ne treba stavljati dve udice zato to se jedna
udica uvek uplete u granje.
Umesto postavljanja mamca na udicu, moete koristiti i dlaku. Na ovaj
nain, umesto kaenja mamca na udicu, naniite jedan ili vei broj mamaca na
dlaku duine do 5 cm, koju nakon toga priveete za vrat udice. Ova metod je
izuzetno uspean, jer mamac ostaje potpuno slobodan i aran ga mnogo lake
uzima i redje isputa iz usta kada ga ponese.
Dobro je koristiti klizee olovo ali i specijalnu montau sa silikonskom
cevicom. Kod ove montae koristi se silikonska cevica kroz koju se provlai
najlon koji sada bez otpora prolazi ne uznemiravajui ribu. Sa spoljne strane
cevice nameteno je olovo tako da ne dolazi ni do kakvog dodira olova i najlona.
Olovo se moe privezati za glavni najlon ili preko vrtilice ukoliko nije mogue
drugaije vezivanje. Vez za olovo treba da bude do 15 cm. Nije loe da cevica
bude u obliku latininog slova V, zakrivljena pod pravim uglom. Ovakva cevica
e pruati jo manji otpor aranu kada uzme mamac.
Kada se peca u vodama sa dosta panjeva i drugih podvodnih prepreka,
poputanja nema i veina ribolovaca stee konicu mainice do kraja, jer ako aran
124 Ribe naih voda
krene svojim putem, ve je pod stablom. Preporuuju se izuzetno kvalitetne
mainice sa velikim kapacitetom pulne, zbog estog kidanja najlona.
Za pravo pecanje arana, potrebno je imati specijalne drae za tapove
podove. Ovi drai omoguuju da se vie tapova posmatra jednovremeno. Na
podove mogu se montirati indikatori trzaja.
aran ima naviku da uzme mamac i u ustima ga nosi. Da bi ovo na
vreme primetili, potrebno je koristiti indikatore trzaja. Elektrini audio vizuelni
indikatori, majmuni ili meki vrhovi mogu se koristit sa istim uspehom. Svi ovi
indikatori mogu na sebi imati fluorescentne delove, tako da se mogu koristiti i u
nonom ribolovu.
Majmuni su u stvari prstenovi koji se kae na oputeni najlon izmedju
mainice i poslednje alke. Prilikom zatezanja najlona, majmun se penje i vizuelno
signalizira da je mamac uzet. Meki vrhovi takozvani swingertip-ovi se postavljaju
na sam vrh tapa. U normalnom sluaju ovi indikatori padaju pod uglom od 45
O
u
odnosu na pravac protezanja tapa. Kada aran uzme mamac vrh se podie ukoliko
aran odlazi od tapa, a potpuno se savija, odnosno pada ukoliko se aran prib-
liava.
Tehnika dubinskog pecanja je podeljena u vie faza. U prvoj je potrebno
pronai mesto na kome elimo da pecamo. Dobro je da to mesto hranimo vie dana
u isto vreme istim mamcem. Na taj nain navikavamo arana na ukus. Kada dod-
jemo na vodu, prvo to treba uraditi je prihraniti mesto. Po nekim procenama, uko-
liko u vodi ima primeraka od 8 do 10 kg, potrebno je baciti i do 1000 bojlija.ili
ekvivalentnu koliinu druge hrane. Cilj je arana naviknuti na hranu, ali ne nahran-
iti ga. Ovo postiemo dodavanjem laksativa, sredstava koje podstiu probavu, u
primamu. aran e se zbog brzog varenja esto vraati na hranjeno mesto, to je
preduslov za dobar ulov.
U drugoj fazi treba zabaciti na hranjena mesta. Prilikom zabacivanja,
nemojte preklapati mainicu sve dok olovo ne padne na dno. Va mamac se mora
nalaziti na hranjenom mestu. Ako preklopite mainicu, najlon se nee moi
izvlaiti i mamac e u poluluku padati, po pravilu blie obali. Nakon smirivanja
olova, polako namotajte viak najlona i smestite tap na pod. Namestite indikatore
trzaja i ekajte.
U sluaju trzaja, kontra treba biti odluna, kako bi se udica zabila u usnu
arana. Po pravilu upecan aran bei prvo ka suprotnoj obali, a nakon toga ka travi.
U prvom trenutku, izmarajte ga maksimalno, jer imate dovoljno najlona na pulni.
Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Ukoliko zaplete najlon u travu nema naina
da ga odatle izvuete.
Pecanje po povrini je vrlo jednostavno i preporuuje se u letnjim
Ribe naih voda 125
mesecima u toku najtoplijeg dela dana, kada se arani sunaju na povrini. Uzmite
komad korice sveeg hleba i okaite ga na udicu. Na najlon nemojte vezivati
nikakvo olovo. Ukoliko elite dalje da zabacite, postavite plovak da lei na povri-
ni. Umesto korice, moete koristiti puf-ije, hranu za pse ili make, ito i kukuruz
ali i plutajue boilije. Plutajui boiliji se prave po istim recepturama kao i stan-
dardni boiliji, ali se u njih dodaje soda bikarbona (praak za pecivo), kako bi boili
bio upljikav ili se termiki obradjuju.
I kod ove tehnike, kao i kod tehnike pecanja dubinskom metodom mogu
se koristiti detektori trzaja.
Dva najvea problema kod ovog naina pecanja je kaenje izuzetno
tvrdih mamaca na udicu i njihovo daleko zabacivanje, sa obzirom da su izuzetno
laki. Prvi problem se reava lepljenjem samog mamaca na udicu superlepkom.
Drugi problem moe se reiti dodavanjem komadia balze uz mamac ili opterei-
vanjem najlona komadiem balze. Ukoliko se balza kai na najlon, ona treba da
bude oko 1,5 m daleko od mamca. Iznad balze je mogue staviti i malo olovce,
kako bi se dodatno oteala, ali treba paziti i na nosivost. Takodje je mogue dodati
i jedno klizee olovo pre balze, blie tapu, koje pri zabaaju stoji kod balze, pa
pomae da se mamac dalje zabaci, a kada padne u vodu, olovo klizne po najlonu i
padne na dno, dok balza ispliva i dri mamac. Ovakvo vezivanje je dobro na
tekuim vodama.
Tehnika povrinskog ribolova je u sutini drugaija od svih tehnika.
Ovde ribolovac mora namamiti ribu na hranjeno mesto i stei njeno poverenje.
Prvi deo ribolova zasniva se na hranjenju mesta povrinskim mamcima. Ovo treba
ponavljati sve dok se riba ne pojavi. Kada aran dodje na mesto i pone da jede
primamu, treba nastaviti sa dohranjivanjem, kako bi se riba navikla na stalno
padanje hrane na povrinu vode. Tek kada procenite da se aran vie ne plai,
zabacujete mamac na hranjeno mesto. Ovde je vrlo bitno da ribolovac bude mak-
simalno skoncentrisan i miran, kako nekim nepromiljenim ili bunim pokretom,
ne bi oterao ribu.
Nakon kontre, aran e upotrebiti svu svoju snagu da zaroni i pobegne.
Taj momenat je krucijalan u ovom tipu lova, jer pribor to mora i izdrati. Oprema
treba da bude kvalitetna kao i za dubinski ribolov arana, sa tim da ne treba koris-
titi udice vee od br. 6.
Metod pecanja sa plovkom je najstandardniji. Koristiti isti pribor kao i
kod druge ribe iz familije arana koje se hrani sa dna.
Bez obzira koji metod koristite, precizno zabacivanje je najbitnije. Pre
svega treba nai mesta gde se riba nalazi i bacati blizu njih. Dodatnim hranjenjem
moete privui i ohrabriti ribu da uzme mamac.
126 Ribe naih voda
U poslednje vreme, tehnoloki je mogue napraviti izuzetno jake, a
dugake tapove. Ovo omoguava da se dugim karbonskim tapovima ( dugim od
10 do 13 m), precizno zabaci mamac aranu. Ovi specijalni tapovi imaju oznaku
carp and big fish.
Pogrean izbor tapa, arome boila ili mamca nisu toliko veliki
nedostatak kao to je neodgovarajui podvez. Bitno je da uravnoteite veliinu
udice i debljinu najlona. Recimo udica veliine 2 i najlon nosivosti 0,9 kg nema
smisla sparivati. Vie nije tano da najlon koji ima veliku nosivost mora biti debeo,
nefleksibilan i vidljiv ak i za slepog arana. Moderni monofilamenti su upravo
malog prenika, ali velike izdrljivosti. Preporuuju se najloni debljine 0,18 do
0,20 mm.
aran ima veoma meka usta, koja se u borbi lako rascepaju, a riba se
oslobadja. Oblik aranske udice ve je uglavnom poznat. To su kratke i iroke
udice, malo zakrivljene, radi lakeg kaenja. Vrh obian ili kriv(papagajke), mater-
ijal elik, a u novije doba karbonke laserski ili hemijski otrene. One su izvanredne
za ribolov na kanalima i jezerima, gde nema zapona i gde se riba moe do beskra-
ja zamarati. Medjutim, u panjevima te udice slobodno zaboravite. Iskljuivo
Mustadove eline kovanice dolaze u obzir. Najpre zbog mnogo vee snage, a
potom to su znatno deblje od
karbonskih, pa tee proseku ara-
nove usne. Preporuljivi brojevi u
lovu su 1/0, 2/0, 3/0. Ako stavljate
manju udicu, znai 1/0, i riba sav-
ije tap, a vi je u kontri ne zakaite
odmah, stavljajte veu. Taj aran
ima usta da u njih moe stati pes-
nica i mora se to pre izdii od dna
pa je potrebna debela udica velike
snage.
Postoji jedna rasprava
vezana za boju najlona za pod-
veze. Naime, smatra se da je aran
navikao na crnu boju najlona i
nauio je da ga izbegava. Pri
povezivanju podveza treba imati
na umu par stvari. Za upletene najlone grinner vor je najbolji. Obratite panju da
se blood vor vrlo lako odvezuje. Dobro je na kraj glavne strune postaviti vrtilicu
pa je lako menjati podveze i vezivati razne sisteme.
Ribe naih voda 127
Strpljenje je esencijalno kod pecanja
arana, ali ukoliko tu gde pecate nemate
uspeha, preselite se na mesto gde ste
videli ribu.
Efikasni mamci za arana su: biskviti za
pse i make kao povrinska hrana, kuvani
kikiriki, boili - aroma jagode, aroma trop-
skih ili okeanskih biljaka i tuti-fruti, riblji
boili sa dodatkom mesa ribe, slatki boili
sa dodatkom zrnevlja za ptice i mleka,
kukuruz eerac, grahorica, korica hleba,
hlebna rua i komadi mesnog nareska.
Kada postavljate majmuna ostavite
najlon da bude slobodan i da se moe nes-
metano odmotavati sa mainice.
Pre pecanja obavezno pregledajte prstima najlon. Ukoliko ste i ranije sa
njim pecali, dolo je do kontakta najlona sa predmetima u vodi koji mogu da ga
otete. Ako je povrina jako ljuspiasta i neravna, obavezno zamenite najlon, jer
ta pojava mnogo smanjuje maksimalnu nosivost najlona. Pecaroi koji redovno
odlaze u ribolov menjaju najlone i do dva puta godinje, a podveze posle svake
malo vee upecane ribe.
Dva su naina vezivanja sistema ispod plovka. Prvi, za manje arane je
klasian klizni plovak, sa olovom na dnu i predvezom dugim oko 30 cm,
nametenim ispod olova kako bi mamac leao na dnu. Ukoliko se peca krupniji
aran, ovaj sistem nije dobar jer osnovni najlon od plovka do olova stoji vertikalno
i aran e ga primetiti. Bolje je
postaviti vagler plovak, a olovo
spustiti na veu dubinu od dubine
vode u kojoj pecamo. Predvez i
dalje stoji ispod olova. Nakon
zabacivanja, zategnemo blago
najlon, to e dovesti do stvaranja
padajue putanje najlona, direktno
od vrha tapa do olova. Plovak e
nesmetano kliznuti na potrebno
mesto na najlonu. Ovako e prostor
iznad mamca i olova ostati ist i
aran nee zazirati od najlona.
Pecanje arana
muiarenjem za nekoga moe
delovati neozbiljno, ali nije mali
broj internet izvora koji potvrdjuje
da je mogue zakaiti arana ovim
metodom, a kao glavni zagovornik
ove metode pominje se Dave
Whitlock. Ono to je mnogo tee,
jeste izvaditi arana napolje.
Moda najvei problem predstavlja
pronalaenje bistre vode u kojoj bi
ova tehnika bila mogua. Za opis
ove tehnike, koja je kod nas skoro
nepoznata izvor je sajt
http://www.ribarska.com.
128 Ribe naih voda
tap pri izvlaenju arana drite na devet
sati. Tako e tap pravilno biti optereen.
Veliki broj arana se izgubi u zadnjem
trenutku, pri prihvatanju meredovom.
Pravilo je da ribu uvedete u nepomian
meredov, a ne da je jurite meredovom po
vodi.
Ako imate dosta promaaja, probajte da
promenite monofilament podvez sa
upletenim najlonom i obrnuto.
Ukoliko nema trzaja, pomerite polako
vrh tapa. Ovo e pomeriti mamac, to
moe dovesti do trzaja.
Ako je voda puna panjeva, pri povlaen-
ju vrh tapa drite visoko.
Leti se aran u jutarnjim asovima nalazi
u pliaku.
Pecajte na onoj strani na koju duva blag,
topao vetar. arani su blie toj obali.
Kada duva severni hladan vetar. Pecajte
na severnoj obali. Ova obala e biti
zatiena od vetra bedemom i osunana
sa june strane.
Najvie arana se upeca u periodu od 9
do 11 asova pre podne i oko 13 asova
posle podne.
Imitacije koje se izradjuju se mogu podeliti u tri grupe.
Muice,tj.imitacije insekata ili bolje reeno imitacije vodenih ivotinja gde spada-
ju nimfe majske muice, dragonfly i damselfly, a od ivotinja pijavice, crvi, gliste,
puevi i raii. Drugo, imitacije biljnog vodenog sveta koju ine razni plodovi
podvodnih i priobalnih biljaka kao i alge. Trea grupa bi bila sve ono to ovek
baca u vodu, a tu spada kukuruz, hleb, krompir i dr. Pri izradi imitacija treba
obratiti panju da imitacija bude to realnija. Izgleda da aran ne voli impresio-
nizam.
arana moemo loviti muiarskim priborom na dva nacina i to na vid-
jeno i na nevidjeno.Na vidjeno je kad vidimo arana u vodi. Tada se trudite da
zabacite vau imitaciju na nekih 25-50 cm od njega. Na nevidjeno je zabacivati
mamac na mesta gde pretpostavljamo da bi aran mogao biti. U oba sluaja dobro
je koristiti neku vrstu primame kao recimo kukuruz.
Imitacije treba oteati. Ako nije dovoljno teka dodajte kuglicu olova na
predvez na rastojanju od nekih 10 cm. Bolje je koristiti vie manjih kuglica nego
jednu veliku. Imitacija mora savreno da oponaa kretanje pravog mamca. Ako
lovimo na reci prepustimo da vodena struja nosi mamac bez ikakvih pokreta.
Poeljno je koristiti indikator trzaja i polarizacione naoare. Na jezeru moemo
dati malo ivosti imitaciji vrlo kratkim i retkim trzajima. Vano je da imitacija
bude na samom dnu.
Jo jedna bitna stvar je miris imitacije. Kad dodjete na vodu provucite
imitaciju kroz mulj, pesak i sl. i na taj nain ete otkloniti va miris. Ponekad je
dobro imitaciju umoiti u blagi rastvor vanile ili anisa ili je jedostavno staviti u
eer. Znamo da aran voli slatko.
Loviti arana muiarskim priborom moete i nou. Tada je najbolje
koristiti primamu koju razbacate na oko 4 kvadratna metra. Na ovaj nain znate da
je aran tu negde. Zabacujte uzvodno i pustite da mamac potone na dno. Pratiti ga
sve dok ga struja ne prinese obali. aran se nou moe nai uz samu obalu u 10
cm dubokoj vodi. Ne koristiti nikakvu rasvetu jer to moe oterati ribu. Povremeno
bacite aku primame.
Evo nekoliko recepata za izradu aranskih "muica". Pre toga samo
napomena da je bolje praviti imitacije tako da pri plivanju luk i vrh udice budeu
okrenut na gore. Ovo e donekle reiti problem estih kaenja za podvodne ele-
mente.
Corn fly by Tom Connor
Udica za nimfe Tiemco TMC 2457
Komad najlona do 10 kg nosivosti
Komad ute spuve 6mmx12mmx6mm
Ribe naih voda 129
Olovna ica
Crni osnovni konac
Dosta jednostavna muica, ali zato ubojita, pogotovo za nono
muiarenje. Komad ute spuve oblikujete makazama da lii na zrno kukuruza.
Na telo udice namotate osnovni konac kojim privrstite komad najlona. Lakirate
sa sredstvom za uvrivanje glave. Zatim privrstite olovnu icu i namotate oko
tela. Ovo e biti oteanje udice. Sve to prekrijete osnovnim koncem sveemo vor
i lakirate. Na najlon pomou igle za ivenje navuemo spuvicu i na udaljenosti od
oko 1 cm uvrstite super lepilom. Odreite viak najlona i Corn fly je spreman za
upotrebu. Za vreme ribolova spuvicu moete umakati u extrakt anisa, vanile ili
banane. Nemojte istu muicu umakati u razliite arome. Muicu zabacite na mesto
na koje ste predhodno bacili kukuruz i ekajte na trzaj.
Bread & crust fly by Dave Whitlock
Udica za suve muice veliine 8 do 12
Beli i braon sundjer
Braon osnovni konac
Jo jednostavnija muica za izradu od poznatog Dave Whitlock-a.
Namotajte osnovni konac do luka udice i privrstite spuvice tako da braon bude
na vrhu. Braon spuvica imitira koru hleba dok bela njegovu sredinu. Vratite
konac do oka udice i privrstimo drugi kraj sundjera. Sveite vor i odreite
vikove sundjera na oba kraja. Muica je dobra za sve slojeve vode i povrinu u
zavisnosti gde se aran nalazi. Bolji rezultati se postiu prihranjivanjem arana
hlebom i potapanjem imitacije u miriljave extrakte.
Berry fly by Dave Whitlock
Dosta mesta pored reka i jezera je obraslo drveem na kojima rastu
plodovi poput trnjina recimo. Ribolovci su primetili da se aran rado skuplja ispod
njih u vreme kada su ovi zreli i opadaju sa drvea.
Imitaciju ovih plodova pravite od jelenove dlake ofarbane u boju ploda.
Nakon postavljanja dlake na udicu, vezanja vora i lakiranja, makazicama oiate
dlaku u oblik ploda. Vana napomena za lov sa ovom "muicom" je da se mora uti
ono "PLOP" kad ona udari o povrinu vode, ba kao i pravi plod.
Od muica koje imitiraju ivotinje najbolje se pokazale: Dragon fly
nymph, San Juan Worm.May fly nymph, Caddis larve, Prince nymph, Flashback
hares ear, Crazy Charley muddler ,Daves damsel nymph i druge.
Pri izboru arome za primamu i mamac, vano je usaglasiti sa onim to
se nalazi u prirodi u okolini vode u tom trenutku. Prihranjuje se u manjim kolii-
nama sa probarenim kukuruzom. Male koliine hrane slue samo zato da se arani
naviknu na tu hranu i da je uzimaju bez podozrenja. Riba u panjevima ima
130 Ribe naih voda
dovoljno hrane za razvoj, jer kad bi
ekala prihranu slabo bi napre-
dovala. Kukuruz za prihranu mora
biti tvrd, jer se u suprotnom nakupi
mnogo bele ribe i rakova. Na takav
se kukuruz i peca. Obino se
prihranjuje uzvodno 7-10 m od
mesta pecanja. Jedna dobra
primama ima sledei sadraj:
250 g riblje hrane za arane
kupovne, 50 g soje, 125 g
peninog griza, 15 g mleka u
prahu, 15 g cimeta, 2 g betana, 1 g
pivskog kvasca, 6 jaja. Ukoliko
elite da koristite aromu, dodajte je
u maloj koliini.
Jo jedna uspena pri-
mama jeste recimo: 250 g soje,
250 g peninog griza, 2 g
betaina,1 g cimeta, 4 ml arome jarebike, 4 ml ulja od badema.
Da bi se poveala masa kupljene, fabrike primame, u nju se moe
dodati do 50% soje i peninog griza, a da se ne pokvare njene karakteristike.
aran se moe loviti na durbaka, zelenu glistu, obicnu glistu, crvice,
noklu(valjak), hlebnu ruu, gnjeen hleb, kukuruz(stari i mladi), koljku, renog
pua, rovca, ribicu, baren krompir, pa ak i na tvistera.
Boili su lopte od meke paste koje se kuvaju u vodi dok se ne stvrdnu.
Postoji veliki broj ve pripremljenih, kupovnih boila, ali zbog svoje cene nekada
je bolje napraviti sopstvene. Osnovni boili se pravi na sledei nain: 2/3 kuku-
ruznog i 1/3 peninog brana zamesiti u hladnoj vodi (po elji obojiti i dodati
mirise). U lonac staviti vodu da provri.Od smese se odmah prave nokle veline
oraha. Nokle se ubacuju u kipuu vodu i meaju se varjaom da se ne zalepe za
dno. Kada nokle isplivaju na povrinu vade se i stavljaju pod tekuu hladnu vodu.
Ovako napravljena nokla kada se baci o pod mora da odskoi bar jedan metar.
Dobro pripremljen na udici stoji 2-3 sata, a voda i bela riba teko je skidaju.
koljke i puevi se pripremaju tako to se oieni ostavljaju na jakom suncu da
se isue. Tada postaju kao guma, pa ih bela riba tee skida. Kuvanjem takodje
postaju tvrdje, ali se zbog neprijatnog mirisa preporuuje da se to radi napolju.
Boili od ribljeg mesa se prave od istih sastojaka kao i normalni boili, sem to im
Ribe naih voda 131
Koliina primame mora biti adekvatna.
Na velikim vodama, gde ribu ne moete
prehraniti i po 30 kg hrane dnevno nije
mnogo.
Pored boilija, mnogi koriste ist hleb sa
komadom korice na dlaci.
Ukoliko imate veliki broj promaaja,
probajte da pored mamaca dodate
komadi pop-up boila kako bi jo vie
izdigli mamac sa dna.
Ukoliko na dlaku stavite i boili i kukuruz
dobijate maksimalan efekat. Atraktivnost
kukuruza i kvalitet boila.
Ako vam se primama raspada dodajte joj
mekinje.
Dobro je vee pred pecanje baciti oko 2
kg kukuruza na mesto u vidu prihrane.
se dodaju riblje meso, kosti i koura. Kao zamena za ove boilije mogu se koristiti
maiji biskviti. Boili sa dodatkom zrnevlja za ptice pravi se od osnovnog boila, uz
dodatak lana ili koriandera.
Svi tipovi zrnevlja se mogu koristiti i kao mamac i kao primama. Jedini
je uslov da se ostave preko noi u vodi da nabubre, a da se sutra blago prokuvaju
oko sat vremena kako bi omekali. Ovo zrnevlje se ili ostavlja u svom soku, ili
stavlja u vakuum vree i ostavlja par dana da pone da fermentira, kada poinje da
dobija blago alkoholnu aromu. Kae se o dlaku oko udice broj 6.
Paste su izuzetna primama za arana. Pripremaju se kao i semena, ali se
nakon toga pasiraju. Odline paste se prave od kikirikija, suncokretovih semenki i
ostalih masnih semena.
Kikiriki je odlina primama za arana. Ostavite ga preko noi da nabubri
i prokuvajte ga oko sat vremena. Ostavite ga dan dva da fermentie. Slobodno ga
koristite u veim koliinama, jer mu se kuvanjem drastino smanjuje kalorijska
vrednost.
Meso mesnog nareska je dobro kao mamac. See se u obliku kupe i
postavlja na udicu. Meso iz gulaa se moe koristiti kao mamac. Gula treba da
bude do-minatnog ukusa na ono to se u prirodi nalazi u tom trenutku oko voda i
sa ime se aran potencijalno hrani. Kao primama koristi se seme konoplje, a peca
se na komadie mesa.Salama je fin mamac, ali i primama za arana. See se u
obliku kupa. Jetra je mamac prepun amino-kiselinama. See se u kocke i kai
direktno na udicu. Dobar je dodatak boilijima.
Hrana za pse i make se moe koristiti kao mamac. Kai se direktno na
udicu ili na dlaku. Pre upotrebe bilo bi dobro da se navlae kako bi omekali.
Obino se koriste kao povrinski mamac.
Riba, a posebno komadii pastrmke mogu se koristiti kao mamac za
arana , ali se pre upotrebe mora prokuvati. Kai se direktno na udicu.
Blago obaren krompir postaje sve popularniji kao mamac. Paste od
raznih itarica, brana soje i kukuruza dobijaju se meanjem sa jajetom, boje se i
aromatizuju. Ove paste se ne kuvaju kao boiliji.
Sir se moe koristiti kao mamac, a pravilo je prosto to smrdljiviji to
bolji. Moe se direktno stavljati na udicu ili dlaku ili ga moete dodavati u boili.
Mesni crvii su rado vidjena hrana arana. Mana im je to i druge ribe
vole da ih konzumiraju. Ukoliko se koriste kao primama, potrebno ih je preliti
vrelom vodom, kako bi uginuli, kako bi se spreilo njihovo odlaenje od mesta pri-
mame. Od glista u obzir dolazi iskljuivo zelena ritska, jer sve ostale odmah
napadne bela riba.
Kukuruz eerac je najei i najprovereniji mamac i primama za arana.
132 Ribe naih voda
Mogu se nakon barenja bojiti i aromatizovati (vanila, jagoda, tuti-fruti,...). Kae se
direktno na udicu br 4 ili na dlaku i u toj varijanti se postavlja 4 do 6 zrna na dlaku
oko udice 4 do 6. Konoplja se moe koristiti kao mamac i to na dlaku koja se vee
za udicu 4 ili 6. Obavezno je ubacite u primamu. Pre upotrebe potrebno ju je
prokuvati.
Komad hleba je ono emu ni jedna riba ne moe odoleti. U tome je i
najvei problem. Kako sauvati hleb na udici, a da ga sitnija riba ne ugrabi. Hlebna
pasta, se pravi od hleba starog nekoliko dana. Uzima se samo unutranjost hleba
koja se kvasi i mesi. Kuglica paste se stavlja direktno na udicu. Hlebna rua se
pravi od sveeg hleba i to njegovog unutranjeg mekog dela. Otkine se jedno
parence hleba, a zatim se u jednom kraju stisne i provue udica.
Ikra riba moe se moe koristiti kao mamac za arana. Kai se direktno
na udicu, ili dlaku. Koriste se krupnija jajaca, kao recimo jajaca pastrmke.
Manmelov se moe koristiti kao plivajui mamac za arana. Koristiti
najmanji mogui manmelov koji moete nabaviti u radnji. Iako su vrlo soni,
ostaju na udici dosta dugo.
Ribe naih voda 133
VU
Carp World Popovi
Na najtrofejniji Carp team
www.carp-yu.co.yu
Esox lucius
tuka
N
aa tuka je riba nizijskih voda, reka,
jezera i bara. Prema nekim podacima,
naraste do 1,5 pa i 2m i 34 kg mase,
mada kod nas ima zabeleenih primeraka do 15
kg. Telo tuke je zelenkaste boje sa ukasto-belim poprenim prugama.
Izduenog je i vretenastog oblika sa snanim repom na kraju. Po obliku tela, moe
se zakljuiti da tuka nije dobar pliva na due staze, ve napada iz zasede, iz
evara, granja i potopljenih panjeva ili podlokane obale. Njen jak rep joj daje
ogromno ubrzanje pri napadu. Ukoliko ne uspe iz prvog pokuaja, u veini slua-
jeva odustaje od daljeg proganjanja plena. Ovo treba imati u vidu pri vodjenju var-
alica. Glava tuke je karakteristinog oblika guijeg kljuna. Na njoj se nalaze
velika usta, sa 700 otrih zuba. tuka plen hvata sa boka i okree ga napred
glavom, te ga tako guta.
Vid joj je odlino razvijen i preteno se oslanja na njega pri lovu. Treba
imati u vidu da je tuki potrebna svetlost za lov, ali da se kod bistrih voda, ona ipak
odluuje za lov pri sumraku, jer je tada druge riba tee uoavaju.
Hrana su joj sva iva bia manja od nje koja se mogu nai u vodi do
dubine od 2 m ili na vodi.
Mresti se prva, ve krajem zime, kada temperatura vode predje 10
O
C, u
naem podneblju od februara do aprila. Prvi put ulazi u mrest sa 3-4 godine
starosti.
Leti, tuka lovi izjutra i predvee, a u toku dana samo za oblanog vre-
mena. Sa jeseni, lovni period tuke se produava na skoro ceo dan. U ovom peri-
odu tuka taloi masne naslage za zimu. Zimi ne prestaje sa hranjenjem, posebno
za vreme lepih i sunanih dana, kada bela riba krene da pliva.
Lov tuke
Bez obzira da li je u pitanju reka, jezero ili kanal, potreban joj je i pros-
134
tor sa plitkom vodom obrastao biljem da bi se mrestila, ali i da obezbedi sklonite
iz koga vreba plen. Iako se tuka, u principu, moe upecati preko cele godine, njen
apetit je ipak promenljiv.
tuka se najbolje hvata kada je oblano vreme. Po sunanom danu
najbolje je probati uvee pri zalasku Sunca, mada ni rano jutro nije loe. Dan sa
slabim vetrom koji stvara male talase je bolji nego kada je povrina vode potpuno
mirna i to zbog manjeg prodiranja svetlosti pri nemirnoj povrini vode. Vreme pre
nadolazee oluje je moda najbolje vreme za pecanje tuke.
Definitivno najbolje mesto za traenje tuke u rano prolee su plitki
zalivi. Ako je u blizini i potok koji se uliva u zaliv, muljeviti deo ispred je prvo
mesto gde treba probati. Zatim, peana ili ljunkovita obala koja se veoma blago
sputa ka dubini je takodje dobro mesto. Najbolje je probati na mestima uz obalu
koja se nalazi na severnoj strani jezera ili reke. Severna obala je zatiena od
hladnog severnog vetra i zato se voda brze zagreje na toj strani jezera. Hladan sev-
erni vetar gura hladnu vodenu masu sa sredine jezera prema junoj obali i zato je
voda sa june strane hladnija u prolee.
Sa dolaskom leta i visokih temperatura tuka se tee da upecati. Manje
tuke ostaju u plioj vodi, dok se velike premetaju u duboku vodu. I u ovom
sluaju tuke e biti u blizini neke strukture u vodi. Moe to biti ivica trave, ivica
gde pliak naglo prelazi u dubinu (dublja strana), podvodne stene i slino.
Krajem leta tuka kao da osea da se blie posniji dani, pa poinje inten-
zivnije da se hrani. Za vreme veoma toplih dana u avgustu, tuke e se pomeriti u
dublju vodu, i tada ih je najbolje i traiti u najdubljim mestima u jezeru ili reci. U
to vreme su anse za uspean ulov poveane i tada je tuka zakaena za varalicu
najborbenija.
Jesen je top sezona za pecanje tuke. Iako je ona aktivnija u februaru,
neposredno pred mrest, ipak je jesen najbolji deo sezone za njen lov. To je vreme
kada se gomile ribolovaca upuuje na vode sa kantama prepunim sitnim kederima
i kada se i izlovi veliki broj uglavnom nedoraslih primeraka tuke, koji se ni jed-
nom u svom ivotu nisu mrestili. U jesen kada voda pone da se hladi, dolaze u
plie delove. Ranije u jesen dobra mesta mogu biti platoi koji jo uvek imaju
zelenu travu i plia strana ivice karpe. U kasnu jesen tuke se mogu nai skoro na
svim mestima. Kako je voda uveliko hladna one nemaju neko pravilo gde se
zadravaju, tako da se mogu uhvatiti i na mestima na kojima se najmanje nadate.
Druga polovina jeseni je vreme kada se mogu upecati najvei primerci. Ako
pravilno odaberete vodu i varalicu i ako imate dobru intuiciju imaete ansu da se
veoma sreni vratite kui sa pecanja.
Mnogi poetnici smatraju ribolov na tuke kao usputnu stvar kada podju
Ribe naih voda 135
na pecanje. Obino koriste stare i nepotrebne tapove za ovu namenu, ostavljajui
ih sa strane. esto se desi da tuka potpuno proguta udicu i nakon toga otkine
najlon, to joj prouzrokuje sigurnu i bolnu smrt.
tuka se moe pecati na etiri osnovna naina: na mrtvog kedera, varal-
iarenjem, muiarenjem i na ivog kedera.
Za dubinsku metodu na mrtvog kedera tap mora da bude jak. Veina
aranskih tapova moe da se koristi, sem onih najmekih, jer sa njima nije
mogue zabaciti teak mamac na veu daljinu. Duina treba da mu je od 3 m uko-
liko je to aranski tap, ili 3 do 3,7 m ukoliko se koristi pravi tap za tuke.
Najlon treba da ima deklarisanu nosivost od 4,5 do 5,5 kg i treba mu na
kraj postaviti sajlu duine 45 do 50 cm nosivosti od 9 kg. Mrtav keder se kai sa
dve trokrake udice veliine 8 na sajli duini 7,5 cm. Koristite bodorku, haringu,
skuu ili neku drugu ribu. Uvrstite mamac obmotavanjem najlona oko repa ribe,
to e vam pomoi ukoliko zabacujete na vee daljine. tuka obino guta prvo
glavu ribe. Zbog toga udice kaite to je mogue blie repu.
Ako pecate sa plovcima na mrtvog kedera potrebni su vam specijalni
plovci za tuke velike nosivosti.
Mogue je koristiti i klizee plovke vee nosivosti, ali u sistemu u kom-
binaciji sa dubinskom metodom. Plovak se postavlja iznad olova, a stoper na
mestu na kome najlon see povrinu vode. Nakon zabacivanja, plovak e kliznuti
do graninika to je i dubina vode, a olovo povlai mrtvog kedera na dno. Trzaj se
manifestuje potapanjem plovka.
U toku cele godine mrtva ribica se moe koristi kao varalica. Veliina
mrtve ribe treba da da bude izmedju 8 i 10 cm i teine do 60 g. Osnovu ovog sis-
tema ini jig glava. Udicu provuete kroz riblja usta, kroz telo i stomak i izvadite
vrh udice napolje. Jig veete preko vrtilice za glavnu strunu. Na istu vrtilicu
postavite jednu ili dve trokrake udice na predvezima ne duim od polovine duine
kedera. Mamac bacate finim tapom duine 2,5 do 2,7 m. Ovim sistemom pre-
traujte sve slojeve vode, od dna do povrine. Ovljavanje se radi naglim trzajem
vrha tapa nagore i namotavanjem najlona. Na ovaj nain riba kao da skakue po
dnu glumei ranjenu ribu.
Dosta pecaroa je neopravdano skeptino u vezi uspenosti varal-
iarenja na tuku. Postoje dva razloga za to. Prvi je da je veliina tuka koje se
pecaju na ovaj nain manja, oko 3,1 kg, ali je mogue upecati vei broj riba.
Drugo, varaliarenje je uspenije u leto i jesen nego zimi, kada to pecaroi obino
rade. tap za varaliarenje je idealne duine 2,7 m. Kada se peca iz amca, potreb-
no je koristiti vrlo kratke tapove, duine 1,8 m. Kombinacija karbonskog
teleskopa i mainice je idealna, jer se tap dri u rukama sve vreme pecanja. Za
136 Ribe naih voda
ovu svrhu se koristi meki tap u odnosu na onaj za dubinsko pecanje. Na pulnu
je potrebno postaviti do 100 m najlona nosivosti od 4,5 do 7 kg. Podvez sajla treba
da je 30 cm duga. Krai podvez ne treba koristiti, jer krupnija tuka guta mamac,
pa bi recimo 15 cm podvez bio progutan u jednom zalogaju i riba bi zubima pre-
sekla glavni najlon.
Zabacivanje i namotavanje najlona je bitno kod varaliarenja, medjutim
ima jo nekih stvari o kojima treba brinuti. Nemojte zabacivati istu varalicu
bezbroj puta na sve strane. Bolje je prvo razmisliti gde bi tuke mogle da se nalaze
i gadjajte to mesto. Vrsta varalice naroito zavisi od vremena i vrsti vode. U
mnogim sluajevima samo iskustvo pomae. Uzmite u obzir prozirnost vode, pod-
vodne panjeve, podvodnu vegetaciju i dubinu vode. Menjajte varalice esto dok ne
dobijete pobedniku kombinaciju vrste, boje i veliine za taj dan. Ova promena
moe biti presudna za uspenost ribolova. Generalno, varalicu vodite polako i kon-
tinuirano, a zimi je spustite to je vie mogue u dubinu. Leti probajte po povri-
ni, ali probajte i u srednjem sloju vode. Ravnomerno vuenje promenite u ispreki-
dano, samo ako ovo prvo ne daje rezultate.
Pretraite varalicom vode koje su naizgled nemogue za pecanje, na
kojima do sada niko nije pecao. esto se u evarju kriju tuke u zasedi. Korienje
varalice sa jednom udicom omoguava zabacivanje medju drvee ili u sred
vodenog bilja. Nikad nemojte bacati varalicu ba na mesto gde oekujete da je
tuka, ve nekoliko puta zabacite oko tog mesta kako bi je izmamili iz zasede, a
ne bi uplaili.
Nepisano pravilo je da se u prolee i jesen kada je voda hladna sve var-
alice vuku sporo kroz vodu. U leto, iste varalice se vuku mnogo bre, u zavisnos-
ti od situacije. Rano u sezoni manje varalice se pokazuju kao bolje od veih mod-
ela. Veliki broj ribolovaca stavlja i kaikare ispred voblera pogotovu u rano pro-
lee to je pogreno. Voblere ne treba vui ravnomerno, jednolinom brzinom,
kako to veina ribolovaca pogreno radi, ve ih treba oiveti serijom kratkih trza-
ja nakon kojih dolaze pauze. Pauze ne treba da budu due od 5 sekundi.
Vobleri se dele na tri vrste: tonue, plutajue i voblere sa neutralnom
teinom. Upravo ovi zadnji su najbolji u ranu jesen i kada je tuka neaktivna. Pri
pecanju na neaktivne tuke ove varalice se trebaju vui kratkim trzajem iza koje
sledi pauza od oko pet sekundi. Plutajui daju najjae vibracije od sve tri grupe i
ovo je moda najjai adut pri pecanju u dubokoj vodi i medju vodenim biljem, ali
je pitanje kako spustiti plutajui volbler u dubinu. Neki ribolovci koriste takozvani
"sistem u tri pravca" koji koristi teko olovo na jednom kraju sistema da povue
voblera (vezanom na drugom kraju sistema) na dno koji e teei da ide ka povri-
ni uvek biti na odredjenom rastojanju od dna. Trei kraj sistema je najlon koji vodi
Ribe naih voda 137
ka tapu i mainici. Dobro su se pokazali Zoranovi vobleri veliine 9,11 i 13 cm
u crveno-beloj i zelenoj nijansi.
Bucktail jigovi moraju biti dugaki najmanje deset santimetara.
Regularni plastini jigovi su i dalje nezamenljivi za tuku u rano prolee ili kasnu
jesen kada je tuka aktivna, ali nije agresivna da juri neku od brzih varalica.
Leptirice su svakako najrasprostranjenije i najpopularnije varalice u
lovu na tuku. Mogu imati duguljasti ili okrugli leptir. Takodje na kraju, na
trokrakoj mogu imati jelenovu dlaku, perje, plastine niti, ili jiga to daje leptirici
dodatne vibracije. Najboje rade kada se brzo vuku ispod same povrine i leptirom
prave turbulenciju i "guraju" vodu. Takodje jednolino motanje se moe koristiti u
kombinaciji sa kratkim trzajima to je dobra taktika u nekim situacijama
Stare dobre kaikare "Effzet" ili "Mepps Cyclops nr. 3" i danas hvataju
tuke istom estinom kao i pre. Njihova imitacija kedera bilo da se vuku jedno-
lino ili na trzanje, tipa trzaj, oputanje, namotavanje, trzaj u stranu, izaziva tuku
da ih napadne. U sluaju da se opazi tuka koja je promaila kaikaru , ne treba se
usporiti sa povlaenjem, ve naprotiv, treba ubrzati vuenje varalice uz par naglih
trzaja. Veoma je korisno da se posle
svakih etiri-pet okretaja ruke na
mainici napravi pauza od par
sekundi.
Spinerbait je jos jedna
odlina varalica za tuku.
Spinerbeit moe imati jedan ili dva
leptira. Leptiri mogu biti u vie
kombinacija, kao dva duguljasta,
duguljasti i okrugli ili dva okrugla.
Dobro su se pokazli Mepps Anglia
veliina 4 i 5.
U Americi se sve ee
koriste silikonske varalice za
pecanje tuka. Pre svega tu su tvis-
teri, ali i razne gumice realnih obli-
ka riba. Vrh udice moe biti spolja,
ali moe se i ostaviti u telu varalice,
kako bi se smanjio rizik od kaen-
ja. Najnovije tehnike vuenja vor-
mova po dnu i slugova po povrini
su se pokazale dobrim i za tuke.
138 Ribe naih voda
Dubinu pecanja moete promeniti
pomeranjem klizeeg stoper-vora od
najlona nosivosti 3,6 kg, Power Gum-om
ili komadom elastine trake.
ive mamce moete uvati u uvarci i to
to je krae mogue, jer u njoj vrlo brzo
uginjavaju. Takodje moete koristiti plas-
tine kanistre i posude koje treba potopiti
u vodu i privezati za obalu. Otvoreni deo
zatvorite finom mreom i privrstite
gumicom za tegle.
Buzzer-i su najnovije varalice koje se
koriste pri pecanju tuka. Potpuno su
razliite od svih dosadanjih varalica, jer
ne imitiraju pokrete ranjene ili bolesne
ribe.
tuka voli jake mirise. Bodorka, skua
ili pola haringe iskoriene kao mrtav
mamac pri dnu, daju dobre rezultate.
Probajte ove mrtve mamce da povlaite
polako po dnu, oponaajui ranjenu ribu.
Jedna od preporuka je koristiti na istom sistemu jednu silikonsku varalicu u kom-
binaciji sa metalnom kaikom. Silikon e dati vibracije, a kaika vizuelni efekat.
Dobra kombinacija je Timber Doodle #1 + Mister Twister Split Double Tail uz
dodatak male gavice ili pijora okaenog kroz usta na udicu od varalice. Ova kom-
binacija u sebi sadri sve elemente: vizuelni efekat, vibraciju i mirisnu notu.
Povrinskim gumenim varalicama, bez obzira da li su to imitacije aba,
mieva ili nekih drugih sitnih ivotinja koje se mogu nai u vodi, uspeno se mogu
loviti tuke. Tehnika je jednostavna. Zabacujte varalicu na eljeno mesto, na
istinu, tik uz evar ili povrinsku travu, saekate sekund dva i nakon toga vuete
varalicu u trzajima imitirajui plivanje abe.
Za muiarenje se koriste strimeri, specijalno izradjeni za tuku. Ovo su
krupniji strimeri ivih boja, medju kojima crvena preovladjuje. Vode se po povri-
ni, i to u nizu nepredvidivih i uvek razliitih trzaja. Kontra mora biti pravovreme-
na, ali ribar mora saekati sekundu pre uzmaha rukom, kako bi se riba dobro
zakaila. Ugriz je obino spektakularan, kao i kod ostalih povrinskih metoda
pecanja tuke.
Na nekim vodama, tuku je mogue uhvatiti samo metodom ribolova
sa ivim mamcima. Kada temperatura vode opadne ovu ribu je mogue pokrenu-
ti jedino njima.
Za ovu vrstu ribolova potreban je jak i krut tap duine 3,5 m. Prilikom
zabacivanja potrebno je obratiti posebnu panju kako mamac ne bi spao.to je vrh
tapa tvrdji, to je spadanje verovatnije.
Kapacitet pulne treba da je bar 150 m. Najlon mora biti nosivosti 5,4
kg. Ukoliko je voda puna panjeva uzmite jai najlon nosivosti 6,8 kg.
Klizei okrugli plovci prenika 3 do 4 cm se danas najee koriste.
Jednostavnim pomeranjem klizeeg vora moete menjati dubinu. Mali prsten
ispod klizeeg vora moe posluiti kao osigura da plovak ni pod kojim uslovi-
ma ne preskoi preko vora.
Pecanje ivim mamcem je i dalje veoma zastupljeno u rano prolee koje
je za ovu tehniku najbolje, prvenstveno zato to nema trave, a i tuka u to vreme
pliva pored obale u potrazi za hranom. Izaberite mesto, zabacite kedera i ekajte
da tuka sama dodje ka njemu.
Lutajui ivi mamac - iva riba se slobodno kree podravana
plovkom po celom toku vode. Iznad mamca na najlon se postavi par sitnih olova-
ca kako bi se onemoguilo njegovo isplivavanje na povrinu. Ovim metodom
moe da bude problematino postavljanje mamca na veu dubinu.
Pecanje na plovak je u prolee u sutini bolje nego pecanje na dnu, jer
ipak pecate u plitkim vodama. U sustini, klizei plovak je bolji od fiksiranog, zbog
Ribe naih voda 139
kontre koja je mnogo jaa i efikasnija kada nema otpora koji stvara fiksiran plo-
vak. Keder treba da bude dugaak oko 10 cm.
Vodjeni ivi mamac - Ovaj metod je slian prethodnom, sa tim da se
ovde koriste posebno dizajnirani plovci koji kontroliu kretanje mamca kroz vodu.
Ova taktika je korisna kada duva vetar. Iskusan pecaro, ovom metodom, moe
zabaciti mamac na daljinu preko 150 m.
Ne treba koristiti ovaj metod na vodama obraslim travom i na vodama
gde ima puno potopljenih grana i panjeva, jer tu plovak mora da se postavi previe
plitko.
Nakon to zabacite mamac, pomerite se par metara niz obalu i privucite
ga malo. Ovaj postupak ponavljajte sve dok ne izvuete mamac blizu obale. Cilj
je prebrisati to veu povrinu vode mamcem.
ivi mamac sa potpoljenim plovkom- Ponekad je potrebno da bacite
mamac to je blie mogue nekom mestu gde oekujete da je tuka, recimo blizu
nekoj potopljenoj grani. Ovo je najbolji metod za tu namenu. Plovak se kod ovog
metoda potpuno potapa ispod povrine, ali tako da pluta pod vodom. Plovak e
pridravati podvez i mamac na eljenoj dubini.
ivi mamac na dubinci - Ukoliko treba da postavimo mamac blizu
dna vode i ukoliko je voda bez prirodnih zapreka moemo koristiti klasini dubin-
ski metod. Na udicu pored ive ribe, postavljamo i jednu stiropornu kuglu kako bi
pridravala mamac da ne legne na dno, odakle ga tuka nee uzeti.
Kasnije u sezoni pogotovu kada otopli, pecanje kederom na dnu daje
bolje rezultate od pecanja sa plovkom, jer se mamac moe spustiti na mnogo vee
dubine nego sa plovkom.
ivi mamac na otputenom najlonu - Na kraj najlona postavlja se
samo par sitnih olovaca, kako bi primorali ribicu da se spusti nie u vodu. Mana
ovog sistema je loa signalizacija ugriza tuke.
Vuenje ivog mamaca - Ukoliko se nalazite u amcu, moete pri-
meniti i ovaj metod. Jednostavno nakaite ivu ribu na udicu i vucite ceo sistem
za amcem. Kod pliih voda obavezno koristite plovak, dok kod dubljih to nije
neophodno. Zapamtite da je tuka dosta spora kada krstarite amcem.
Za podveze obavezno koristite sajle. Uobiajena jaina sajli za tuku je
9 kg. Za izuzetno teke vode, pune prepreka koriste se sajle do 13,5 kg. Sajla mora
biti najmanje 50 cm duga.
Koristite najbolje, karbonske udice sa izuzetno otrim vrhovima.
Usaglasite veliinu udice sa mamcem koji koristite. Uobiajene veliine su 10s, 8s
i 6s.
Sitne mamce je najbolje kaiti na usnu jednom udicom. Kod onih koji
140 Ribe naih voda
imaju meke usne, provucite udicu kroz obe usne. Vee mamce zakaite na dve
udice koje su jedna od druge odmaknute 8 cm. Za metode vuenja i vodjenja
mamca, gornju udicu provucite kroz usnu, a donju blizu pektoralnog peraja. Za sve
druge sluajeve jednu udicu zakaite na sred ledja, a drugu kod korena repa kako
bi onemoguili mamac da luta vodom.
Ribe naih voda 141
l
Tel: 031 512 467
http://www.geocities.com/zoranvid e-mail: zoranvid@ptt.yu
Ako vobler uzdie levi bok
u odnosu na ribolovca,
paljivo pomeriti vodeu
alku u desnu stranu.
Vobler radi pravilno kada
su mu ledja u odnosu na
trbuni deo postavljena
vertikalno.
Ako vobler uzdie desni
bok u odnosu na ribolovca,
paljivo pomeriti vodeu
alku u levu stranu.
Vobleri koji su nastali kao spoj velike ljubavi
i krajnje sportskog pristupa ribolovu.
Razne veliine, teine, vibracije i irok spektar
boja su garancija da ete i vi medju njima
nai neto za sebe.
Ukoliko elite da vobler
pravi sitnije vibracije,
paljivo pomerite vodeu
alku na gore.
Ovo je "osnovna"
vibracija voblera
Ukoliko elite da vobler
pravi krupnije vibracije,
paljivo pomerite vodeu
alku na dole.
Hipophthalmichthys molitrix
& Aristichthys nobilis
Tolstolobik
P
ostoje dve vrste tostolobika u nas: beli
(Hipophthalmichthys moltrix) i sivi
(Aristichthys nobilis). Narastu do 1 m.
Dostiu 20 kg mase. Tolstolobik je prenet iz
Kine, iz reke Amur. Gaji se u ribnjacima, a naselio je i Dunav i njegove pritoke.
U naim vodama se mresti jedino vetaki.
Beli se kao mladj hrani zooplanktonom, a kada poraste iskljuivo fito-
planktonom (algama i jednoelijskim organizmima).
Sivi se i kao odrastao hrani zooplanktonom (larve, vodene bube).
Medjutim, u ribnjacima, obe se vrste mogu naviknuti i na gliste i na zrnastu hranu.
Lov tolstolobika
Ulov tolstolobika je uglavnom sluajan. ei je na hranjenim vodama,
gde se on navikava na zrnastu hranu.
Lovi se sa vie uspeha na plovak u srednjim slojevima vode nego dubin-
ski. Najlonom od 0,20 mm do 0,30 mm i aranskim udicama. Za uspean ribolov
obavezno je korienje primame (primama u vodi treba da stvara oblak po itavoj
visini vodenog stuba i blago muti vodu oko hranilice), od mamaca se koristi, praz-
na udica kod sistema sa tehnoplanktonskom tabletom (tolstolobik usisa udicu pri-
likom hranjenja), stiroporna kuglica, svila mladog kukuruza, mlad ili kuvani kuku-
ruz, list deteline, komadii vodenog bilja. Najbolji trenuci za ribolov su rani jutar-
nji i kasni veernji asovi.
142
j
II deo:
Osnovni pecaroki pribor
Sadraj
II dela
PLOVCI
KLIZEI PLOVCI
Klizei plovak od guijeg pera
UPLJI PLOVCI U OBLIKU OLOVKE
VAGLER PLOVCI - PLOVAK SA TELOM
VAGLER PLOVAK - OD GUIJEG PERA
INDIKATORI TRZAJA
STRUNA
VOROVI
PODVEZI
UDICE
UVARKA I MEREDOV
147
148
149
150
151
153
154
157
159
162
165
167
"#
Zato plovci plutaju ili ta pecaro mora
da zna o njima
Plovci
D
efinicija: Jedan objekat pliva ako je
teina vode koju on zauzima kada se
potopi vea od njegove sopstvene
teine. Pre svega plovak mora da bude tako
izradjen da prui minimalan otpor ribi koja uzima mamac. Ovo znai da plovak
mora biti tako postavljen u vodi da iz nje viri samo antena, koja je najtanji deo
plovka. Namena antene plovka je a) da bude signalizator ugriza i b) da da plovku
vei potisak kada mu je telo potpuno potopljeno.
to je antena deblja i dua, potisak je vei. Birajui plovak sa najtanjom
moguom antenom za date uslove pecanja(vetar, struja vode, masa mamca i olova)
osiguravate da riba oseti najmanji otpor pri ugrizu, a vi dobijate maksimalno
osetljiv plovak. Uobiajene dimenzije antene su od 0,3 do 4 mm. Moda se razli-
ka izmedju 0,3 i 1 mm antene vama ne ini posebno velika, ali treba imati u vidu
da je zapremina valjka proporcionalna kvadratu poluprenika,to znai, da e ovaj
drugi plovak dati 11 puta vei otpor pri ugrizu.
Jedna od najeih zabluda je da su plovci sa metalnom antenom
osetljiviji od onih drugih. To generalno nije tano jer se plovak mora gledati u celi-
ni, a kao parametar se uzima njegova gramaa. Uticaj antene se rauna samo preko
njene zapremin. Odavde sledi da su osetljiviji plovci sa lakom i tanjom antenom.
Teina tela plovka utie na njegovu osetljivost i to tako da plovak sa teim i irim
telom ima veu inerciju te je i manje osetljiv.
Poslednji faktor koji utie na osetljivost plovka je povrinski napon na
spoju vode i tela antene. Najmanji je kod glatkih plovaka, a to je plovak rapaviji
to se ovaj uticaj jae izraava. Jedini nain na koji moete uticati na ovu pojavu je
da smanjite hrapavost povrine plovka premazujui antenu vazelinom.
147
f
Klizei plovci
K
lizei plovci od balze su obino u obliku
ipkice prenika od 1 cm pa navie.
Nekim ribolovcima mogu se uiniti pre-
grubim, ali njihova glavna namena je u turbu-
lentnim, brzim vodama, gde nee dati lanu signalizaciju. Balza ima izuzetnu
sposobnost da se odri na povrini vode, pa ovi plovci nisu podloni uticajima
talasa. Drugi plovci bi kod ovakvih uslova davali pogrenu manifestaciju ugriza
ribe. Ovi plovci, se kao i svi klizei plovci koriste na onim mestima gde je dubina
vode vea od duine tapa. Kao stoper za plovak moe se koristiti mala gumica,
ali i specijalan stop vor koji treba
vezati od istog najlona kao i glavnu
strunu.
Postoje dva metoda da se
optereti ovaj plovak. Prvi je da se
postavi jedno olovo (Olivette) koje
e povui najlon kroz alkicu nanie. Olovo treba da bude dovoljno veliko kako bi
uspelo da ispravi plovak. Tradicionalni metod ini grupa od nekoliko manjih olo-
vaca (AAA ili BB) na treini udaljenosti izmedju udice i plovka, ka udici. Prvi
metod daleko bre uspravlja plovak i ini trzaj mnogo lake vidljivim.
Najlake je postaviti par najmanjih olovaca na kraj najlona, blie udici,
kako bi se spreilo zamrenje najlona pod uticajem vodenog toka, za vreme
zabacivanja i kontriranja. Kod izuzetno plitke vode (do 1m), ova opasnost nije
realna, pa ne treba dodatno oteavati najlon.
Izrada plovaka
Za izradu klizeih plovaka potrebno vam je sledee: skalper, komad balze preni-
ka 1cm, srednje grubi i fini brusni papir, lepak za drvo, metalni provodnik za
najlon, crna masna boja, bela podloga za bojenje drveta, fluorescentna boja, lak i
Boja tela plovka je obino lina stvar
pecaroa. Jedni tvrde da je beli plovak
odlian ukoliko plovak stoji izmedju vas i
sunca, dok se drugi kunu u crni plovak.
148
igla. Koristei skalper, odsecite komad balze potrebne duine. Srednje grubim
brusnim papirom jedan kraj plovka napravite da bude zaobljen, dok drugi kraj
izduite kako bi lake ponirao u vodu. Sve izbrusite finim brusnim papirom. pre-
farbajte plovak belom podlogom i postavite vodjice za najlon. Gore sitniju, kako
bi se plovak zaustavio kod stop vora, a dole krupniju. Obratite panju da vodjice
budu u jednoj liniji. Prefarbajte plovak u crno, nakon toga vrh obojite fluorescent-
nom bojom. Iglom oistite vodjice od zaostale boje.
Klizei plovak od guijeg pera i njegova izrada
Ovo je vienamenski plovak koji se sastoji od tela od pera price, jedne
bone vodjice i antene. U zavisnosti od veliine moe nositi olova od veliine 6 do
olova veliine 12, a moe biti dugaak od 2 do 10 cm. Prenik tela mu je od 5 do
7 mm.
Ukoliko pravite ovaj plovak, moete ga napraviti tano za onoliko olova
sa koliko elite da ga opteretite. Uzmite pero i oistite ga od peruke skalperom i
nakon toga obradite bicu sa finim brusnim papirom. Postavite bonu alkicu i
odsecite pero na eljenu duinu. Uzmite antenu i zabodite je u plovak. Postavite
mali komad najlona sa eljenim olovnim optereenjem i stavite plovak u posudu
sa vodom. Plovak treba da stoji uspravno i nosi olovo. Ukoliko plovak tone sma-
njite antenu. Ukoliko je plovak previe izronio ili smanjite telo ili poveajte
antenu. Tek kad dobijete eljeno ponaanje plovka izvadite plovak iz vode i
osuite ga. Nakon toga zalepite antenu na plovak i dva puta prelakirajte plovak.
Belom podlogom pa onda fluorescentnom bojom predjite preko vrha plovka, a
zatim donji, porinuti deo plovka obojite tamnom bojom.
Za izradu plovka vam je potrebno: pero, fini brusni papir, skalper, epok-
si lepak, drvena akalica kao antena, etkice, igla ili udica veliine 14 ili 16 za
vodjicu i kleta.
Pribor 149
98
uplji plovci u obliku olovke
P
lovci koji su uplji i u obliku olovke
mogu biti izradjeni od prirodnih materi-
jala kao to je stabljika trskeili bodlja
bodljikavog praseta, ali se u novije vreme izra-
djuju od plastike. Ovi plovci su vri od onih od balze i tee se lome. Mogu se
upotrebiti kao klizei , ali i kao fiksni. Ukoliko su plastini na vrhu imaju poklopac
koji moe da se odvoji i na njegovo mesto postavi fluorescentna ampula za noni
ribolov. Vrh od balze moe biti zaobljen, zailjen ili u obliku ramena.
Prva dva vrha imaju vrlo sline karakteristike, mada neki pecaroi sma-
traju da zailjen vrh ima prednost kada je vetrovito. Plovak sa vrhom u obliku
ramena ima veu nosivost, a smanjen otpor.
Izrada plovka
Najtee se izradjuje samo telo plovka koje u unutranjosti mora biti
uplje. Odsecite pare trske, duine tri plovka. Oistite stabljiku od lia.
Privrstite builicu u dra i ukljuite je na malu brzinu. Pozicionirajte komad
trske i polako sputajte builicu, pazei da ne otetite trsku. Kada probuite
cevicu, blagim brusnim papirom dovrite ivice. Da bi na osnovu od trske dodali
vrh od balze potrebno je da izradite zubac duine 1 cm i irine od 1,5 do 3 mm u
zavisnosti od dimenzija plovka.
Odsecite komad balze i u njemu nainite leb u koji moe upasti jeziak
koji ste nainili na komadu trske. Prilepite balzu za trsku i finim brusnim papirom
dajte zavrni oblik plovku.
Za izradu plovka potrebni su vam: elektrina builica, 4-5 cm stabljike
svee trske, grubi i fini brusni papir, etkice, epoksi lepak, komad balze prenika
1 cm, farba, reckast no, skalper.
150
O
Vagler plovci - plovak sa telom
O
vde govorimo o plovcima za duge
tapove koji imaju druge karakteristike
od onih za teleskope. Pre svega ovi
plovci prilikom zabaaja ne smeju da mrse
najlon. To znai da im je centar mase dovoljno nisko da ne dozvoljava obrtanje
plovka u toku zabacivanja. Ovo se moe postii korienjem pravog materijala i
njegovom dovoljnom duinom. Drugim reima laki materijali moraju biti na vrhu
plovka, a teki na njegovom dnu. Najboljni nain da odline komercijalne plovke
prepravite, jeste da na njihovom dnu dodate tanko olovce (veliina 10 do 12). Pri
izradi plovka nainite ga sa telom duine 15 cm, to je za 3 do 5 cm due od
uobiajenih komercijalnih plovaka. Najpopularniji oblici tela su oblik ragbi lopte,
obrnute suze, kruke i luka. Kakav god da je oblik, plovak mora biti maksimalno
simetrian. Telo plovka moe biti i uplje iznutra i u tom sluaju je plovak jo laki
i ima veu nosivost.
Kvalitet balse izuzetno mnogo utie na osobine plovka. Gustina balze
moe biti od 0,06g/cm
3
do 0,25g/cm
3
, a najbolja je ona sa gustinom u opsegu 0,1-
0,15 g/cm
3
. Razlog je sledei, ako pravite plovak od 3 g, to znai da e mu zaprem-
ina biti 3 cm
3
. Ovo znai da e sa balzom od 0,1 g/cm
3
telo biti teko 0,3 g, a sa
onom od 0,25 g/cm3 ono e imati masu od 0,75 g. Razlika je u 0,45 g, koja kada
se doda na vrh ini da plovak lako mrsi najlon. Zakljuak je: to laka balza, to
bolje.
to se tie antene postoji mit da je plovak sa teom antenom osetljiviji.
Preporuka je praviti plovke sa antenom od fiberglasa. Ovaj materijal je laki od
metala, mnogo je uoljiviji, ali i dovoljno vrst da bude antena.
Nerdjajui elik je najbolji materijal za vodjice i to
0,4 mm prenika za plovke ispod 0,4 g
0,5 mm za plovke u opsegu 0,4-2 g,
0,6 mm za 2-4 g i
151
0,8 mm za 4 g i tee.
Takodje se moe koristiti i karbonsko vlakno za izradu vodjica.
Izrada plovka
Za izradu plovka potrebni su vam:
komad balze
komad pleksiglasa
skalper
uplja cevica ili cev od pleksiglasa ili metala za antenu
uplja cevica za dno plovka sa alkom za kaenje
grub i fin brusni papir
burgija
etkice, boje i lepak.
Najvei problem je izraditi vie plovaka iste geometrije. Za tu namenu
koristi se 5 mm debeo pleksiglas na kome se uree oblik plovka. Nakon toga se na
konturnu ivicu pleksiglasa nalepi sitan reni pesak ili brusni papir. Prvi korak kod
izrade je da skalperom ovla izbrusite telo plovka. Potrebna je mala builica, bater-
ijska. Prvo se tanka ica ubode u balzu i pomou nje postavi balza u glavu make-
tarske builice. Pribliavajui alat od pleksiglasa balzi koja rotira, rezbari se telo
plovka.
Ako elite da imate uplji plovak, moete burgijom izbuiti sredinu
balze. Ovo nemojte raditi elektrinom builicom, ve burgiju drite u rukama i
polako je okreite. Nakon toga se odredjuje osa simetrije (sredite) plovka i ubada
se antena. Nakon rezbarenja ubada se i druga-donja, antena i vodjica koja se dodat-
no lepi. Nakon toga se plovak premazuje i na njemu se pie gramaa. Ukoliko
elite, moete plovku dodati stalno optereenje. Na dnu plovka navijte komad ice
i potopite plovak.
Kada vam je plovak dovoljno optereen osuite ga i zajedno sa spiralno
uvijenom icom prilepite. Prelakirajte i obojte. Ovako dobijen plovak je neto tei
pa ga je mogue dalje zabacivati.
152 Pribor
G
Vagler plovak - od guijeg pera
V
agler od ptiijeg pera je naroito osetljiv
i lak plovak. Prua izuzetno mali otpor.
Obino je blago zakrivljen treba obratiti
panju pri zabacivanju da trbuh plovka bude
okrenut od pecaroa. Ovaj plovak se moe postaviti i kao vagler, ali i kao fiksni
plovak. Moe se koristiti i u sistemima sa neoptereenim najlonom, bez olova kada
se peca klen ili aran i kada plovak lei na povrini vode.
Izrada plovka
Izaberite pero od guske ili labuda duine 30 cm. Skalperom odsecite
peruku sa obe strane cevice i finim brusnim papirom obradite ivice. Odsecite
cevicu na uem kraju i izdubite rupu od 1,5 cm.
Uzmite drvce debljine 2 do 3 mm i duine oko 2,5 cm i uvucite ga u
rupu. Zalepite epoksi lepkom. Kada se lepak osui zalepite na drvce plastini ada-
pter koji e imati istu funkciju kao i metalna alka - da kroz nju prolazi najlon, a ne
prolaze olovca. Nakon postavljanja plovka na najlon, dodajte dva AAA olova sa
obe strane plovka. Probajte plovak u vodi i obeleite liniju dokle je potopljen i
eljenu duinu plovka. Izvadite ga iz vode i dobro osuite. Odreite plovak na
eljenu duinu i prelakirajte ga dva puta. Svaki put ga blago obrusite. Najzad
uzmite boju i ofarbajte plovak, a vrh do linije potapanja ofarbajte u fluoresvcent-
nu boju.
Umesto gusijeg ili labudovog pera, moete koristiti i fazanovo pero za
vrlo osetljive vaglere.
Za izradu plovka vam je potrebno: pero od guske, labuda ili fazana,
skalper, fini brusni papir, mala burgija, komadi drveta, epoksi lepak, etkica, lak,
crna poliuretanska boja, bela podloga i fluorescentna boja.
153
J
Indikatori trzaja
P
ored plovaka, postoji niz drugih metoda
detekcije ugriza ribe. Na osnovu pon-
aanja ovih dodataka - naprava, vet
ribolovac moe proceniti najbolje vreme za kon-
triranje. Neke ribe su izuzetno osetljive na otpor mamca, pa je potrebno usaglasiti
vrstu indikatora sa ribom koju oekujemo na udici.
Vrh tapa
Dananji tapovi se prave od takvih materijala, da mogu biti laki, tanki,
jaki i elastini u isto vreme. Ovo omoguuje da su za pecanje riba dubinskom
metodom koje imaju jak trzaj, kao to su mrena i klen, nepotrebni dodatni indika-
tori.
Dodirivanje najlona
Najjednostavniji metod detekcije trzaja je kada drei tap istovremeno
drite i najlon izmedju palca i kaiprsta ruke ili kaiprsta i pulne mainice.
Reagujte kada se najlon zategne i kada pone da vam klizi pod prstima. Ovaj
nain se najee koristi kada pecate u pokretu. Nezamenjiv je kada pecate sa
neoptereenim najlonom, kada na najlonu imate samo, udicu i mamac, bez olova
ili plovka. Takodje u brzim rekama, kada pecate na mestima gde voda ima jaku tur-
bulenciju, ovo je najlaki nain detekcije. Trzaji klena, klenia i mrene se obino
detektuju na ovaj nain. Mana ovog metoda je to u jednom trenutku moete kon-
trolisati samo jedan tap i to ga morate sve vreme drati u rukama.
Indikatori iz kune radinosti
Jednostavan indikator moe se dobiti od grudve nakvaenog i nagn-
jeenog hleba, prenika 5 cm, postavljenog izmedju mainice i prvog provodnika.
Najlon blago otpustite, tako da grudva bude 30 do 45 cm ispod linije tapa. U
154
sluaju trzaja, kugla se podie, ako riba odlazi od tapa, odnosno sputa, ako riba
prilazi obali. Ovaj metod je najefikacniji pri lovu dubinskom tehnikom linjaka,
arana, deverike, bandara i jegulje. Mana ovog metoda je to se pri vetru sistem
klati, to se moe reiti podmetanjem jedne vee prazne tegle ispod kugle tako da
ona bude u tegli.
Umesto kugle hleba, moe se koristiti i ep od flae od tenosti za pran-
je sudova. Ovaj plastini ep je ve probuen i nameta se pre zabacivanja, ne
spada nakon kontre i mnogo je laki i osetljiviji od kugle hleba.
esto se kod nas koriste i deije fluorescentne narukvice. Ove narukvice
su izradjene od jedne vrste meke plastike u obliku creva. Fluo crevo se lako savi-
ja u obliku alke i formira narukvicu. Ovakav indikator je vrlo jeftin, a mana mu je
to je neto tei i to za razliku od majmuna ne oslobadja najlon pri privlaenju
ribe.
Neki ribolovci prave jeftine identifikatore od pareta papira, staniola ili
celofana i para akalica. Nakon zabacivanja, najlon se zategne, pa mu se napravi
stomak izmedju mainice i prve alke, tako da dodiruje zemlju. Na tom mestu,
postavlja se komad papira preko najlona i ceo sistem privruje dvema akali-
cama za zemlju. Prilikom trzaja, najlon se lako oslobadja, a prilikom privlaenja
nema nikakvih smetnji od strane identifikatora. Jedina mana je neto slabija
oiglednost trzaja.
Indikatori koji se kae na najlon
Dva najpopularnija indikatora iz ove grupe su majmuni i elektronski
alarm.Moete ih koristiti odvojeno, ali i u kombinaciji sa nekim drugim detek-
torom trzaja.
Majmun
Majmun je dizajniran po principu grudve hleba. Sastoji se od tela maj-
muna koje se moe slobodno kretati po nerdjajuoj ipci - zvanoj igla. Igla je
dugaka 45 do 90 cm i postavlja se ispod tapa na zemlju izmedju mainice i prve
vodjice. Najlon se otputa, tako da pravi stomak od 45 cm i kai se o majmuna koji
se nalazi na igli. Kada riba uzme mamac i krene ka obali majmun pada ka zemlji,
a ukoliko odlazi, majmun se penje ka vrhu ipke. Pri kontri, majmun spada pot-
puno sa igle i oslobadja najlon, pa je vodjene ribe neometano.
Elektronski alarm
Elektronski alarm moe biti zvuni, vizuelni ili kombinovani. Najlon se
postavlja u leb indikatora. Pokret najlona po lebu se detektuje i signalizira.
Indikatori za vrh tapa
Pribor 155
U ovu grupu spadaju quivertip, swingertip i springtip. Osetljivi su i ne
pruaju gotovo nikakav otpor. Namenjeni su ribama koje ne odnose svoj mamac,
kao to su deverika ili bodorka, dok aran i linjak, svojim trzajem esto otkinu
indikator sa vrha tapa pre nego i uspete da reagujete.
Quivertip
Ovo je najuniverzalniji indikator za vrh tapa i moe se koristiti za skoro
sve vrste riba, ali je ipak najbolji za deverike, klenove i mrene. Quivertip je prak-
tino najjednostavniji dodatak za vrh tapa u obliku izuzetno elastinog tapia.
Moe se dodatno montirati na svaki tap, ali moe biti i fabriki ugradjen. Duina
mu je od 20 do 60 cm. Meki su za mirne vode, tvrdji za bre. Vetina se sastoji u
pravilnom natezanju najlona. Previe oputen najlon nee na vreme podii quiver-
tip, a prezategnut e pruati preveliki otpor ribi.
Swingtip
Swingertip se sastoji od jednog vrstog tapia od pleksiglasa ili karbona
koji je preko elastinog zgloba od gume ili najlona vezan za vrh tapa. Na sebi
moe imati jednu ili vie vodjica. tap se postavlja horizontalno, i pod uglom od
45
O
u odnosu na tok reke, pa swingtip stoji vertikalno u odnosu na vodu i podie
se u sluaju da riba odlazi od obale, a obara se ukoliko riba prilazi. Odlian je za
sve ribe koje brzo uzimaju mamac. Mana mu je velika osetljivost na vetar, po
kome poinje da se njie. Duina swingertipa je od 25 do 50 cm. to je voda dub-
lja i tok jai, swingertip treba da je dui.
Springtip
Springtip je meavina prethodna dva dodatka. Kao i swingtip kai se na
tap preko elastine veze, ali je i sam elastian kao quivertip. Ovo ga ini izuzetno
osetljivim i preporuuje se za ribolov na mirnim vodama riba koje imaju slab trzaj
kao to je bodorka.
156 Pribor
C
Struna
P
overenje u va pribor je neophodno kada
podjete u ribolov. Obino se najvie
neprijatnosti dogadja zbog strune. Zbog
toga struna mora biti perfektna. Boja strune se
obino bira tako da bude maskirna. esto je to crna, braon ili zelena. Medjutim,
vrlo je verovatno da riba ne obraa panju na boju, ve na sjajnost. Sjajna struna
e sigurno uplaiti ribu ili joj poveati opreznost.
Monofilament - struna od jednog vlakna
Sve do pojave najlona 1940. godine, kao monofilament se koristio laneni
ili svileni kanap, koji je morao da se skida sa pulne i sui svaki put nakon peca-
nja. Najlonski monofilament se izuzetno lako odrava. Treba ga drati na suvom i
tamnom mestu i treba ga zameniti svaka 3 do 4 meseca. Imajte na umu da ultravi-
oletno zraenje i vlaga slabe najlon.
Obino vam ne treba vie od 100 m najlona na pulni. Za laki ribolov u
plitkim vodama treba vam najlon nosivosti 0,5 do 1,4 kg. Ukoliko je voda dubo-
ka, jaka i puna panjeva poveajte nosivost, a na pulnu dodajte i do 200 m strune.
Odlika loih najlona je da imaju memoriju, odnosno zadravaju oblik u
kome su se nalazili jedno vreme. Druga karakteristika loeg najlona je da su po
povrini ljuspasti. Ovakvi najloni lako pucaju, mrse se, onemoguavajui meko
zabacivanje i teko se veu.
Plivajua struna
Veina struna tone i one su pogodne za pecanje dubinskom metodom i
plovcima na dnu. Postoje i strune koje plivaju i koriste se za povrinski ribolov. Od
potapajue strune moete dobiti plivajuu, ako u lanenu krpicu natopite malo
masti i provuete najlon kroz nju. U pecarokim radnjama moete nai specijalne
vrste masti za ovu namenu.
157
Upredena struna
Da bi se poveala nosivosti, a smanjila debljina tanke strune se upreda-
ju u jednu deblju. Na ovaj nain mogue je dobiti strune izuzetne tankoe, a velike
nosivosti. Ovako upredene strune su meke i lako se veu i riba ih slabije osea.
Multifilament - multivlakno
Multifilament je novijeg datuma. Sastoji se od mnotva mikrotankih
najlona, koji kada se navlae postaju skoro nevedljivi. Kryston multivlakno je u
ovom trenutku vrhunac tehnologije. Multivlakno se obino koristi za podveze, jer
mu je cena dosta visoka.
elina struna
Za ribolov grabljivica, posebno onih koje imaju zube, kao to su tuke i
smudjevi neophodno je koristiti eline strune. Ove ribe bi svojim zubima sa
lakoom prekinule sve druge isto najlonske strune. eline strune u sredini imaju
eline sajle malih preseka, a obloene su slojem najlona. Krute su i ne mogu se
koristiti kod opreznih riba. Tee se vezuju od klasinih struna te stoga postoje
posebni vezovi za njih. Obino se koriste samo za podveze.
158 Pribor
Vrsta ribe
Bandar
Bodorka
Bratfi
Bucov
Crvenperka
Deverika
Jegulja
Kara
Klen
Linjak
Lipljen
Mrena
Plotica
Podust
Smudj
Som
aran
tuka
Debljina strune(mm)
0,25-0,35
0,15-0,20
0,25-0,35
0,35-0,45
0,15-0,20
0,25-0,35
0,35-0,45
0,20-0,30
0,25-0,35
0,20-0,30
0,15-0,25
0,30-0,40
0,25-0,35
0,20-0,30
0,30-0,50
0,45-1,00
0,35-0,50
0,35-0,60
Broj udice
4-7
10-14
7-10
2/0-3
10-14
5-10
1-6
8-14
3-11
7-11
10-12
3-8
6-8
8-12
2-6
5/0-1/0
2-6
2/0-4
I
vorovi
D
va najea uzroka prekidanja strune su
spadanje vora i njegovo odvezivanje te
i pucanje strune zbog intenzivnog prela-
manja kada se naglo optereti u trenutku kada
riba zagrize. Najlonskim monofilamentom je najlake vezati vor. Razlog tome je
njegova izuzetna glatkost, ali tu je i opasnost od samoodvezivanja vora iz istog
razloga. Strunu je lako otetiti. Povrinska abrazija pod uticajem vode i sunevih
zraka, istezanje, prevezivanje i ostale deformacije utiu na jainu strune. Treba
imati na umu, da recimo samo zbog uticaja suneve svetlosti struna moe da oslabi
i do 50%. Vezivanje vorova na struni i njihovo preterano stezanje moe otetiti
strunu.
Koliko zategnuti vor
Zateite vor polako odmereno povlaei krajeve najlona. Ovo e sig-
urno rezultovati odredjenom dozom toplote koja e se osloboditi na samom vezu.
Preterana toplota moe otetiti strunu i oslabiti je. Dobro je da sam vor podmaete
nekim mazivom kao to je voda ili pljuvaka. Nemojte zatezati vor trzajem. On
e oslabit strunu.
Zavrni zahvati
Uvek namotajte onoliko namotaja koliko je u prikazu vora i reeno. U
suprotnom, vor "e se odvezati pri prvom jaem trzaju. Veina poznatih vorova
izgleda vrlo uredno kada su pravilno vezani. Ukoliko vam vor imalo lii da je
musav, odsecite strunu i ponovite vezivanje. Nemojte se kockati. Kada zaveete
vor, potrebno je da odseete veak najlona. Uvek to radite makazama i ostavite
minimalno 1 mm najlona na kraju. Maksimalo moete ostaviti 3 do 4 mm kod
vorova za varalice i virble.
Broj vorova na struni treba da je minimalan. Nosivost vora je najvie
80% od nosivosti strune.
159
Najee korieni vorovi
Half blood vor, je jednostavan vor za vezivanje virbli, olova i udica.
Napravite minimalno est okretaja pre nego ga zategnete. (1)
Poboljani half blood, je varijanta osnovnog half blood vora, ali koji
tee spada i odvezuje se. (2)
Dupla overhand petlja, je idealna za vezivanje dve petlje jedne za
drugu. (3)
Loop-to-loop, je nain vezivanja dve petlje jedne o drugu. Jedina mana
ove tehnike je ta to petlje esto skupljaju travu dna vode. (4)
Vodeni vor, je mali i uredan vor za povezivanje dve strune, ali i za
vezivanje podveza i klizeeg stopera. (5)
Whipping vor, slui za vezivanje udice na strunu. Na slikama (6a), (6b)
i (6c) prikazano je vezivanje ovog vora u etapama.
Obavijte najlon bar osam puta i podmaite vor. (b)
Drite slobodan kraj najlona i polako zateite. (c)
160 Pribor
6a
6c
6b
5
4
3
2
1
etvorostruki griner vor, je odlian vor za povezivanje vrtilica i udica
sa alkom. (7)
Klin vor, je najee korieni vor za povezivanje vrtilica. (8)
Mahin vor, slui za povezivanje dve strune. (9)
Griner vor, namenjen je za povezivanje struna. (10)
Pribor 161
M
7
8
9
10
Podvezi
N
ajlon, olovo i udica ine podvez.
Uobiajeno je da pecaro pre pecanja
napravi nekoliko podveza kako bi ih
iskoristio na vodi. Nije loa ideja da se komp-
likovaniji podvezi kod kue urade bez udica, a da se one vezuju tek na vodi, kako
bi uvek koristili otre i nove udice.
Bela riba uglavnom uzima hranu sisanjem. Kada je najlon zategnut, on
prua veliki otpor i riba uglavnom odlazi od udice nakon prvog trzaja. to je najlon
finiji i meki vie ete trzaja imati. Medjutim ovakav najlon bi omoguio samo
pecanje plovkom i to veoma lakim. Jo gore, ukoliko bi naila iole vea riba,
najlon bi zbog svoje male nosivosti verovatno pukao. Da bi se ovi problemi pre-
vazili koriste se podvezi koji se montiraju na kraj najlona i na sebi nose samo
udicu. Izradjuju se od tanjeg
najlona, pa ukoliko i dodje do
pucanja, ostajete samo bez udice.
Uobiajena duina podveza je 45
cm. Dui podvez bi mogao da se
oteti od olova koje mora da se
nadje na manjoj udaljenosti od
udice. Krai bi pukao jer nije u stanju da apsorbuje iznenadan trzaj. Kada pecate
dubinskom metodom, probajte da koristite maksimalno dugake podveze.
Obino se misli da je za pecanje riba recimo mase 2,5 kg, potreban
najlon nosivosti od 2,5 kg. To bi bilo tano kada bi najlonom ribu vukli direktno
bez tapa i mainice i to po suvom van vode. U vodi je stvar sasvim drugaija.
Uzmite u obzir da elastian tap smanjuje optereenje same strune, vaa mainica
ima mogunost otputanja najlona kada se prekorai neka granina vrednost sile
vuenja, a i ribu ne vadite izvan vode na najlonu ve pomou meredova. U vodi
riba zbog svog oblika tela daje manji otpor. Dobrom tehnikom i uz kvalitetan pri-
U hladnim zimskim mesecima, vrlo je
verovatno da e se najlon lediti kada pro-
lazi kroz vodjice. Jednostavan nain da to
izbegnete, je da vodjice namaete gliceri-
nom.
162
bor, dakle, mogue je izvaditi ribu od recimo, 2,3 kg, najlonom nosivosti od 0,9
kg, podvezom nosivosti 0,45 i udicom veliine 20.
Postoji nekoliko tipinih naina pravljenja podveza i to:
sezona brzog lova bodorke (Rutilus rutilus)
U ovom periodu, obino sa poetka godine, brzina izlova je pre-
sudna. Zamrenje najlona ili njegov prekid su nedopustive pojave. U
ovom periodu podvez mora biti jednostavan i jak. Treba izabrati najlon
koji je dovoljno jak (bar 2 kg) kako ne bi brinuli o moguem prekidu.
Podvez mora biti brz to se postie karakteristinim oblikom
olova(oliveti) postavljenog oko 10-15 cm od udice. Sitnija olova slue da
fiksiraju vee olovo na eljenom mestu.
Udice koje su ovde potrebne su veliine 12 do 14.
Plovak treba da je nosivosti 3 do 5 g.
sezona pecanja beovice sa povrine (Alburnus alburnus)
Beovica je sitna riba koja se kree u velikim jatima na povrini
vode. Ovo omoguuje da se za kratko vreme upeca veliki broj riba.
Svetski rekord je 563 ribe za sat vremena.
Za ovu vrstu pecanja koriste se tanki i dugi plovci koji se
ispravljaju u vodi kada ih optereti mamac na udici. Ovi plovci mogu da
prikau trzaj ribe i onda kada udica jo pada ka dnu. Nosivost plovka je
od 0,2 do 0,5 grama.
Kako su beovice veliine 5 do 10 grama koriste se maksimalno
tanki najloni. Veliina udice je 24 za sitne pa sve do 18 za velike beovice.
Uobiajeno je da se optereenje pravi od grupe sitnih olovaca (br. 9) koja se
naniu jedno do drugoga 5 do 7 cm od udice.
pecanje deverike sa dna (Abramis brama)
Deverika je riba koja voli da jede sa dna, pa je potrebno
postaviti mamac na samo dno korita.
Za ovakvu namenu mogu se koristiti vei plovci oblika limuna
nosivosti i do 2 grama za mirne vode, ali se ta gramaa mora korigovati
u zavisnosti od brzine toka. Glavni najlon treba da bude od 1,2 do 1,4 kg,
dok najlon podveza treba da se kree od 0,9 do 1,2 kg.
Raspored olovaca je karakteristian i sloeniji.Koristi se jedno
vee olovo(oliveti 2-3g) na udaljenosti od 60 cm od udice, koje se samo
sa donje strane fiksira sa dva najmanja olovca. Ispod njega, blie udici,
Pribor 163
nalazi se jo jedna grupa olovaca (br. 4) na udaljenosti 45 cm od udice. Najzad
jedno olovce veliine 9 ili 10 nalazi se na svega 15 cm od udice. Dubina se podea-
va tako da grupa olovaca ispod velikog olova pri ispravljanju plovka bude tano
iznad dna. Kada se ovako podesi sistem, jedan deo linije nalazi se polegnut na dnu.
Kada riba, uzimajui mamac sa dna podigne grupu olova ispod velikog, dolazi do
izdizanja plovka to je signal za blagu kontru. Ostala sitna olova slue da priljube
mamac pri dnu.
sezona pecanja bodorke u srednjoj zoni (Rutilus rutilus)
U toku cele godine bodorke se nalaze u srednjem sloju vode, iznad
deverika, ali ispod beovica. Uobiajeno je da se nalaze na dubini od 5 do 60
cm od dna.
Za ovaj tip pecanja moe se koristiti jedno vee olovo ili vie
manjih na udaljenosti 50 cm od udice. Pored njega dobro je staviti jedno
malecno olovo veliine 10 na 15 cm od udice ili vie manjih na podjednakim
udaljenostima izmedju velikog olova i udice. Na ovaj nain se postie da se
udica sa mamcem polako sputa u dubinu, to obino rezultuje ugrizom.
Najlon je najee tanak nosivosti 0,9 kg za glavni, a 0,35 do 0,5
kg za podvez.
Veliina udice je 24 do 18.
Plovak je nosivosti 1 ili 2 g.
Pecanje na dlaci
Dlaku su izmislili i razvili 1970. godine Kevin Maddocks i Len
Middleton kako bi pecali ribe koje su vie puta beale sa udice i time postale vrlo
oprezne. Primetilo se da aran, recimo, ee odustaje od mamca kroz koji se
provue najlon. jer ga osea svojim usnama, nego od mamca na ljudskoj dlaci.
Danas se umesto dlake koriste vrlo tanka specijalna vlakna nosivosti od
0,45 do 0,70 kg i duine od 6 do 8 mm. Ako oekujete veu ribu, uzmite duu
dlaku.
Jedan od najefikasnijih metoda izrade sistema sa dlakom jeste pravlje-
nje dlake duine 20 cm koja se vezuje za vrat udice. Jakom iglom, probija se rupa
i provlai dlaka kroz mamac. Da bi fiksirali poloaj mamca na dlaku postavite dva
mala stopa sa obe strane mamca. Imajte na umu da se vor na udici kojim je
vezana dlaka moe prilikom privlaenja obali opustiti, pa ga proverite pre svakog
zabacivanja.
164 Pribor
0
Udice
O
snovne veliine udica za slatkovodni
ribolov su 2(najvea), 4, 6, 8, 10, 12, 14,
16, 18, 20, 22, 24 i 26(najmanja). U sko-
rije vreme jedan broj proizvodjaa ribolovake
opreme proizvodi i medjubrojeve 19, 21 i 23. Da stvar bude jo gora, same veliine
nisu identine kod svih proizvodjaa, pa brojeve treba uzimati sa rezervom i
uporedjivati same udice. U knjizi je koriena Redditch-ova skala, a ne Kendal-
Hall-ova za muiarski ribolov. U ovim skalama veliina udice se odredjuje po
rasponu izmedju vrata udice i vrha. U tabeli ispod date su obe skale.
Veina ribolovaca ini veliku greku kada veliinu udice koju koristi
odredjuje prema veliini ribe koju bi eleo da upeca, umesto prema mamcu.
Moda je na prvi pogled logino da velika riba oekuje veliki mamac, a mala mali,
ali to nije pravilo. Ono to je sigurno pogreno je veliki mamac na maloj udici, u
tom sluaju mamac maskira vrh udice, a jo gore velika udica sa malim mamcem,
gde mamac ne moe da se ponaa prirodno.
Jaina udica
Udice se medjusobno razlikuju po jaini i dele se na fine, srednje i
debele. Velike udice, veliine od 2 do 14, obino su debele i srednje, jer bi se fine
Stara
(Redditch)
16
15
14
13
12
11
10
9
8
7
6
Nova
(Kendal-Hall)
00
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Raspon
(mm)
2,7
3,0
3,4
3,7
4,0
4,5
5,0
5,5
6,2
5,7
7,0
Stara
(Redditch)
5
4
3
2
1
1/0
2/0
3/0
4/0
5/0
6/0
Nova
(Kendal-Hall)
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Raspon
(mm)
7,3
8,0
8,5
9,0
10,0
12,0
13,0
14,0
15,0
16,0
17,0
165
krivile ukoliko bi bile tih dimenzija. Male udice su obino srednje tanke i fine.
Neophodne su za mamce kao to su larve komaraca, mesni crvii i kasteri.
Oblik udice
Udice mogu imati razliite oblike, ali se ipak sve svrstavaju u etiri
osnovne grupe. Udice otrih pregiba, obino su manjih dimenzija i idealne su za
kaenje mesnih crvia i svih onih mamaca koji treba da vise ispod udice. Udice
oblog, polukrunog oblika, obino vee, odline za velike mamce kao to su hleb-
ni komadi ili komadi mesnog nareska. Udice sa dugim vratom, uglavnom manjih
veliina (22 do 26), najee se koriste za pecanje sitnih riba, jer je sa njih otkain-
janje lako i esto. Udice sa kratkim ili srednje dugim vratom, mogu se upotrebl-
javati u skoro svim situacijama.
Sa ili bez jezika
Veita je dilema koje udice koristiti, sa ili bez jezika. Jedno vreme su
se koristile samo one sa jezikom, a nakon toga one bez. Sada je trend da se koriste
one sa mikro jezicima. Prednost onih sa jezikom je da sa njih riba i mamac tee
spadaju, dok se kod oni bez jezika lake kae, ali i lake vade ukoliko vam se
ubodu u meso ili odeu. Najnovije udice sa mikro jezicima objedinjuju sve pred-
nosti prethodne dve varijante i svakako su najpreporuljivije.
Udice sa alkom ili sa ploicom na vrhu?
Udice sa alkom su obino vee, dok one sa ploastim vrhom na vratu
imaju manje dimenzije. Problem sa alkom je da mora biti dovolje dimenzije da
kroz nju prodje najlon kako bi se privezao, a kod manjih udica alka bi morala da
bude prevelika pa bi loe uticala na osobine udice. Najvea prednost udica sa
alkom je ta da je vor na njima daleko jai nego na udici sa ploicom.
Trokrake udice
Sastavni su deo metalnih i drugih imitacijskih mamaca, a vrlo se
uspeno koriste i u pecanju sa ivim mamcima.
Unitite iskoriene udice
Budite sigurni, da e slomljenu ili iskrivljenu udicu koju bacite pored
obale nai neka ptica i progutati je mislei da je ukusan zalogaj. Ovaj njen postu-
pak se obino zavrava fatalno. Iz tog razloga, nikada ne bacajte iskoriene udice
kraj vode, ve ih odnesite kui i bacite na sigurno mesto.
166 Pribor
N
uvarka i
meredov
J
edan od najbitnijih delova opreme svakog
pecaroa jeste uvarka. Svrha joj je da za
sve vreme pecanja sauva ribu, po
mogunosti ivu. Mora biti dovoljno prostrana.
Moe biti izradjena od kanapa, ali i od metala. Metalne uvarke su jae i lake se
odravaju, peru i prenose. Medjutim, obino imaju manji kapacitet od onih od
kanapa.
Pravilan izbor poloaja uvarke je izuzetno bitan. Mora biti potpuno
rastegnuta i ne sme leati na dnu, jer e ulov napadati pijavice. Dobro bi bilo da se
ona nadje na dubini od 1,5 do 2 m. Ukoliko je voda izuzetno plitka, razmislite da
li da uopte koristite uvarku, jer e riba vrlo verovatno uginuti. Ukoliko pecate
na brzoj vodi, razvucite je u pravcu toka reke.
Sa ribom pri ubacivanju u uvarku i pri vadjenju iz nje rukujte paljivo.
Nakon svakog pecanja proverite da li je uvarka oteena i eventualno
zakrpite rupe, operite uvarku i ostavite je da se potpuno osui. Tek je tada spaku-
jte.
Bez meredova se na pecanje ne ide. Osnovna mu je namena vadjene ribe
iz vode. Meredov je u stvari kesa od mree zategnuta na metalnom prstenu preni-
ka oko 50 cm i dubine oko 75 cm. Posadjena je na tap duine 1 do 1,5 m.
Nai stari alasi prave meredov od drenovine ili crnog gloga sa raljama
na vrhu koje saviju u obru. Danas se u svim ribo-radnjama moe nai veliki izbor
kvalitetnih meredova sa metalnom drkom.
167
)
Nova knjiga u pripremi
Va primerak knjige
Ribolovne tehnike i sistemi u
zavisnosti od tipa vode
moete rezervisati direktno kod autora
telefonom: 013/821-641
e-mailom: quercus@hemo.net
www: http://users.hemo.net/quercus.
Ova knjiga objanjava i ilustruje najbolje naine
vezivanja sistema za ribolov razliitih vrsta riba,
metode i specifinosti ribolova u zavisnosti od vode
(bara, jezero, kanal, planinska reka, ravniarska
reka).
III deo:
Tehnike primamljivanja
Sadraj
III dela
PRIMAMA
SASTOJCI PRIMAME
PRIPREMA PRIMAME
GROUNDBAITING TEHNIKA
TEHNIKE PRIMAMLJIVANJA
Masovno primamljivanje
Stalno primamljivanje
Polumasovno primamljivanje sa dohrajivanjem
PRIMAMLJIVANJE S ISTIM MAMCIMA
PRIMAMLJIVANJE NA VELIKOJ UDALJENOSTI
LOOSEFEEDING TEHNIKA
PREHRANJIVANJE
173
176
179
182
185
187
188
189
191
%
Primama
Z
a primamu se kae da je preduslov
dobrog ribolova. Ali to ne znai da ete
dobro loviti ako umete da koristite pri-
mamu i ako znate da je pravite, a pri tome su
vam ostale pecaroke vetine slabo poznate. To vam je kao karika u lancu, gde ona
najslabija odredjuje ukupnu jainu celog lanca.
Primama pre svega slui da bi se privukla eljena riba i zadrala na
izabranom mestu za sve vreme dok traje partija ribolova. Primamiti u stvari znai
"postaviti sto", ali ne bilo gde, ve na nekom mestu prolaza gde se ribe u pravilu
svakodnevno kreu u potrazi za hranom. Uspeju li da pronadju primamljenu zonu,
bez ikakve sumnje e se zaustaviti i u njoj ostati sve dok imaju ta da jedu. Ali,
im hrane nestane, neizbeno e da je napuste. Podsetimo da im je to jedna od tri
osnovne, egzistencijalne aktivnosti: hraniti se, mrestiti se i zaititi se. Ali, kod pri-
mamljivanja dakle ne postoji, naalost, nikakvo jedinstveno reenje ve se pecaro
mora neprestalno prilagoavati kako traenoj ribi, tako i godinjem dobu, vre-
menskim prilikama, vrsti vode u kojoj lovi.
Da bi dugotrajno zadrao ribe na primamljenom mestu, pecaro ni u jed-
nom trenutku ne sme da dozvoli da se one zasite. Naprotiv, moraju se meusobno
takmiiti i boriti za svaki zalogaj. Ali, s druge strane, ukoliko im ne da dovoljno
hrane, one e jednostavno napustiti to mesto i krenuti u potragu za novom, bogati-
jom trpezom.
Zanimljivo je znati da buka koja se stvara uslijed bacanja kugli u vodu,
neodoljivo privlai neke ribe kao to je deverika. Druge se pak razbee, kao linjak
na primer. Ovo e moda neke iznenaditi, ali to je vie ribe na mestu hranjenja,
sve vie treba primamljivati. Primera radi, ukoliko svaka dva minuta upecate jednu
deveriku, znai da je stigla cela porodica zajedno s bliom i daljom rodbinom. Ali,
ukoliko zaboravite redovno da primamljujete, u tren oka e ekipa oistiti sto i nes-
tati, jer poznato je da deverike imaju veliki apetit. Ako naprotiv ulovite jednu
173
bodorku svakih deset minuta, nema nikakve sumnje da ima dovoljno hrane na dnu.
U tom sluaju, sve dok se grizevi ne ubrzaju i ne pojave vei primerci, sasvim je
nepotrebno ponovno primamljivati. Jedna od uestalih greaka je primamiti i to
masivno, u odsutnosti grizeva. Sasvim je normalno ekati od 15 do 30 minuta pre
nego se pojavi prvi griz, posebno ako su kugle vrsto stisnute. Strpljenje, ribe jed-
nostavno jo nisu stigle.
Jo jedan vaan detalj i est razlog neuspeha jeste injenica da se lovi
van primamljene zone. Ni s najboljom meavinom, ni najvei ampioni ne uspe-
vaju da ulove ribu tamo gde je nema.
Razlog korienja primame je jednostavan: ona privlai vei broj riba
vama na dohvat tapova i vi ste u mogunosti da napravite bolji ulov. Uspenost
primame zavisi od vie razloga kao to su:
vizuelni efekt: odnosi se na oblak koji se stvara oko primame koja pada
ili se raspada na dnu;
ukus/miris: miris je vezan za pojam vazduha i pitanje je da li se on
prenosi kroz vodu. Ukus je ono to ribe sigurno oseaju pa se treba skoncentrisati
na ukus primame, a ne na njen miris;
raznovrsna ponuda: sigurno je da ete u svoju primamu dodati kako
ive mamce tako i semenke koje ribe inae jedu, ali i koje se nalaze kao mamci na
udicama;
koliina hrane: za neke vrste riba koliina hrane je od presudnog
znaaja za zadravanje na nekom mestu. to je riba vea treba joj vie hrane;
boja: boja primame zavisi od veliine riba koje se pecaju. to su ribe
sitnije treba uzimati tamniju primamu;
Najbolje je posmatrati
teoriju kroz praktine sluajeve.
Uzmimo zato dve ribe deveriku
(Abramis Brama) i bodorku
(Rutilus Rutilus). Ove dve ribe nas-
tanjuju dve razliite zone vode.
Deverika se hrani sa dna, dok se
bodorka hrani u sredini vode. Zbog
toga se i primama ove dve ribe raz-
likuje i to, za deveriku primama
mora biti kompaktnija i lepljivija
kako bi se to due vremena nalazi-
la na dnu ne raspadajui se, dok
primama za bodorku treba da se
174 Primama
Dobra primama je:
200 gr penine klice
300 gr kukuruzni griz
200 gr kukuruzno brano
400 gr prezle od celog hleba
500 gr prena konoplja
200 gr roga
100 gr pahuljice krompir pirea
200 gr bundevina pogaa
20 gr aspika (ili anisovo brano)
500 gr mleveni petit b.
*Recept preuzet sa internet sajta:
http://luna.on.neobee.net/
razloi za 1 do 2 minuta od bacanja. Naravno treba primetiti da se uvek na poetku
prihranjuje malo jae, dok se u toku pecanja recimo na deveriku ne vri prihrana,
dok se kod bodorke primamljuje malom koliinom hrane kad god se zabac.
Naravno u realnim situacijama koliina primame varira izmedju ova dva ekstrema.
Osnovna primama za deveriku: 8 delova mrvica belog hleba, 2 dela
mrvica crnog hleba, 2 dela PV1 ili malteksa, 2 dva dela melase, 1 deo keksa u
prahu, 0,5 delova korijandera i 0,25 delova vanile.Ovaj recept dae lepljivu i pos-
tojanu primamu koja moe dugo leati na dnu. Slatkastog je ukusa i braon/ute
boje. Primamu je potrebno napraviti bar sat ili dva pre poetka ribolova.
Luna fishing team primama za deveriku: 800 g mrvica, 200 g
peninih klica, 50 g mlevenog karanfilia, 200 g kokosovog brana, 200 g kuku-
ruznog brana, 200 g pistaa, 400 g mlevenog keksa.
Osnovna primama za bodorku: 10 delova mrvica crnog hleba, 2 dela
PV1 ili malteksa, 2 dela zrna konoplje i 2 dela mlevenih oraha. Ova meavina je
laka, tamno braon boje koja se brzo raspada u vodi. Masni sastojci primame ine
da delii primame ponu da izronjavaju stvarajui oblak.
Primama se uvek kvasi
pre upotrebe kako bi se formirale
lopte. Nakon kvaenja potrebno je
prosejati primamu da bi se elimi-
nisale grudvice, ali i da bi se
aerisala primama. Prosejavanje ne
mora da se obavi ako se vri prima-
ma pri dnu.
Veliki broj pecaroa
izabere dobar pribor, mamce, dobar
teren, ali ipak malo upecaju.
Razlog tome je to ne koriste pri-
mamu, a bez primame, ribe nee
doi na neko mesto i sedeti. Mali i
srednje veliki klenovi, deverike,
bodorke, karai, mrene, linjaci,
bandari,... su veoma razliite ribe, ali jedno im je zajedniko, uvek plivaju u jatu.
Veinu svog vremena, ova jata troe pretraujui teren u potrazi za hranom.
Ukoliko je nadju, zaustavie se na tom mestu dok je ne sliste. Ukoliko mesto ne
nahranite upecaete samo ribe sluajne prolaznike.
Primama 175
Dobra primama za kanal DTD je:
400 gr mlevenog dvopeka
300 gr mlevenih medenjaka
100 gr bundevine pogae
100 gr prene konoplje
100 gr kukuruznih klica
500 gr lanenog semena
100 gr prezle od celog hleba
100 gr petit beuera
200 gr kuvanog ita(dodati na licu mesta)
100 gr crva (dodati na licu mesta) *
*Tekst preuzet sa internet sajta:
http://luna.on.neobee.net/
)
Sastojci primame
D
a bi se napravila kvalitetna i atraktivna
primama potrebno je poznavati sastojke
koji se mogu koristiti. Osnovni sastojci
svake primame su sledei:
Hleb - Odsecite samo par komada crnog ili belog hleba navlaite ih i
dobiete odlinu primamu. Ukoliko pecate sitniju ribu, ugnjeite hleb do najsitni-
jih delova. Ukoliko pecate krupnije vrste, kao to su aran ili linjak, slobodno
ostavite i komadie hleba u celosti. Kada elite izuzetno finu pastu, nemojte koris-
titi koricu hleba. Blago iscedjena pasta je dobra, onda kada je potrebno primamiti
ribu u srednjem i povrinskom sloju vode, dok jako iscedjena pada direktno na dno
i tu se raspada.
Pored paste, koriste se i hlebne mrvice - prezla. Prave se od suvog hleba
nakon ega se melju na eljenu otrinu. Postoje dve varijante mrvica: bele i braon.
Bele mrvice se prave od suvog hleba i koriste se za izradu primama za dno i onih
koje se sporije razlau. Braon mrvice se dobijaju od belih koje se peku nakon
mlevenja. Na ovaj nain mrvice prestaju da budu lepljive kada se nakvase, pa se
koriste za primame koje treba da se raspadnu dok tonu. Mrvice u primami ine
obino oko 50% ukupne suve mase. Nakon 5 minuta od bacanja, kugla belog hleba
se na dnu pretvara u kupu, a nakon jo 13 minuta ostaje samo trag u vidu razba-
canih delia hleba. Kupa crnog hleba se formira 2,5 minuta nakon bacanja, a kom-
pletno raspada nakon jo 9 minuta.
Treset - Kada se pomea sa hlebom, dobija se izuzetno dobra, tamna i
vrsta primama. Odnos je 7:3 u korist hleba. Ovako nainjena primama moe se
prakom izbacivati na izuzetnu daljinu, ali se u vodi vrlo brzo raspada. Nakon par
sekundi od bacanja vazduh iz kugli primame poinje da izlazi nosei sa sobom
delie primame, a ta pojava traje oko 1 minut. Nakon 2 minuta kugla se raspada u
vidu kupe i postaje deo dna zbog svoje tamne boje.
Zemlja - Generalno zemlje se ponaaju kao lepkovi i slue da prima-
176
mu odre na jednom mestu kako bi se lake bacila. Naravno, glina oteava prima-
mu to praku ini mnogo monijom. Koristi se za dubinsku hranu i za jake
vodene struje. Pored gline koristi se i kaolin. Kao i glina veoma lepljiv i prven-
stveno se koristi za dubinsku hranu. Neki pecaroi smatraju izuzetnom zemlju koju
izbaci krtica. U tome ima dosta istine, jer je struktura takve zemlje izuzetno fina.
Kreda (kalcijum karbonat) je savrena za povrinske hrane, daje gustinu i dovodi
do zamuenja vode.
PV1 - Braon zasladjiva koji se koristi za zasladjivanje cerealija za
hranjenje trkakih konja. Zahvaljujui braon eeru PV1 slui i kao slepljiva.
Ovaj dodatak je idealan za pravljenje primama koje se bacaju na dno gde treba i
da se raspadnu. Koristi se u koliini od 15% od ukupne mase primame. Ukoliko se
eli izuzetno tvrda primama koja se sporo raspada na svaka 4 dela mrvica crnog
hleba, treba dodati jedan deo PV1. Tvrdoa primame se poveava dodavanjem
PV1.
Brano kikirikija - Ovo brano je neto svetlije od brana oraha. Moe
se koristiti kao ivo ili peeno. ivo je lepljivo i masnije od peenog. Dobro je za
bodorku. Dodaje se u koliini od 10%.
Kukuruzni prekrup - Uglavnom se koristi za ienje mesnih crvia,
ali se uspeno moe koristiti i kao primama. Blago pokvaen, u vodi stvara izuze-
tan, ut i vidljiv oblak hrane u svim slojevima koji mami ribu. Umean sa hlebom
pada na dno i tamo se raspada, dok vei komadi isplivavaju na povrinu, dodatno
mamei ribu. Pored prekrupa u primamu se moe dodati kukuruzno brano i kuku-
ruzni griz. Sva tri sastojka mogu initi i do 50% ukupne mase primame.
Ikra - Kavijar od bodorke. Zahvaljujui koliini ulja u njemu slui kao
mehuri koji izdie hranu ka povrini. Dodaje se u koliini od 15%.
Mleveni biskvit i keks - Za dubinsku hranu koristi se mleveni biskvit,
dok se za povrinsku prihranu koristi mleveni vafel ili kornet od sladoleda. Dodaje
se do 15%.
Mleveni orasi - Fino mleveni orasi daju primami masnou i ine je
aktivnijom u vodi. Braon boja oraha je korisna, jer dodatno zatamljuje primamu.
Posebno su efikasni za bodorke. Koriste se u koliini od 10% od ukupne mase pri-
mame.
Korijander, vanila, anis, karamela, voni ekstrakti, vetake arome
- Zaini se koriste da daju primami specifinu aromu. Ubacuju se do 5% od ukup-
ne mase primame.
Melasa i jemeni slad (malt) - Ova slatka materija, koja se koristi za
stonu ishranu, moe se dodati u primamu da bi je nainila kompaktnijom. Najvie
se koristi na poetku sezone lova arana, linjaka i deverike. Uobiajen je odnos 2/3
Primama 177
melase prema 1/3 mrvica crnog hleba. Ovakva primama poinje odmah da se ras-
pada, a balonii vazduha poinju da se pojavljuju na povrini vode, a to traje oko
1,5 minut. Nakon 2 minuta kugla se raspada u potpunosti, pri emu se zbog utica-
ja balonia vazduha parii primame nalaze na veoj povrini.
Mleko u prahu - Koristi se kao zamagljiva pri ribolovu sitne ribe pri
povrini i za stvaranje oblaka u sredini vode.
Kokosovo brano - Lake je od vode, pa u toku raspadanja primame
isplivava i mami ribu u svim slojevima.
Drveni opiljci - Opiljci od tvrdog drveta imaju istu namenu kao i
kokosovo brano i treset. Daju rastresitu primamu, koja isplivava.
Boja - Crvena je najea boja koja se dodaje primami, medjutim neki
ribolovci smatraju da je najbolje da primama ima prirodni ton.
Biljna semena - U ovu grupu spadaju sva semena biljaka koje ivotin-
je koriste u ishrani. Osnovni kriterijum je masnoa i hranljivost semena. ine do
20% ukupne mase primame i najee se koriste: ricinus, konoplja, roga, kikiri-
ki, soja , suncokret i stoni i obini graak. Sva semena se pre upotrebe samelju.
Sitne ivotinje - Kao dodatak primami sitne ivotinje se dodaju tek na
kraju, na samom mestu pecanja. Ove ivotinje su prirodna hrana ribama i one ih
rado uzimaju. Za ovu svrhu se najee koriste: dafnije, tubifeks crvi, larve
komaraca i sitnije vrste mesnih i mlenih crvia.
Kotano brano - Kotano i riblje brano se dodaju primami, pre svega
zbog mirisa i hranjivosti. Ukoliko se ne mogu nai u istom obliku, mogu se koris-
titi i koncentrati za domae ivotinje, kao i izmlevena hrana za pse i make, hrana
za kornjae i akvarijumske ribice.
Sir - Rendani tvrdi sir, kao to je parmezan ili gorgonzola dodaju se u
primamu, radi pojaanja mirisnosti i atraktivnosti meavine.
Bundeva - Rendana bundeva se moe dodati primami jer je u isto
vreme i slatka i atraktivne narandaste boje. Primami daje vlanost na ta se mora
obratiti panja.
Seme konoplje - Seme konoplje je idealna i dugotrajna primama. Riba
e se vraati na hranjeno mesto dok i poslednje zrno konoplje ne pojede.
178 Primama
CD
Priprema primame
P
oznavanje tehnike pripreme primame je
jedan od preduslova dobrog i uspenog
ribolova. Veliki broj sportskih pecaroa
amatera retko i nerado koristi primamu, esto
ak i iz finansijskih razloga.
Jedna od najeih greaka je kupovina gotove primame i dodavanje
hleba u odnosu 1:1 na svim vodama, u svim uslovima bez obzira na vrstu ribe. Vrlo
je bitno poboljati primamu tako da ona tano odgovara ribi koju elite da lovite.
Da bi ovladali tom vetinom, potrebno je da prouite ivotne navike svake riblje
vrste i vrstu hrane kojom se najee hrani. Imajte na umu da primama uvek ide u
paru sa vrstom mamca. Ne moete efikasno pecati povrinskim mamcima uz
upotrebu teke dubinske primame.
Pri pripremi primame bitna je vetina kvaenja smese. Svaka hrana se
kvasi zavisno od namene za koju je pripremljena. Na primer, povrinske hrane su
pripremljene za lov povrinske ribe, najee kedera i crvenperke. Vrlo su sitno
mlevene i u dodiru s vodom stvaraju oblak koji bi se trebao to due zadrati u
povrinskom sloju vode. Ako takve hrane pripremite polusuve i oblikujete u
kuglice, one e brzo potonuti, ali e se sastojci koji su vrlo lagani dizati prema
povrini mamei ribu i podiui je od dna. Ako se povrinska hrana jako namoi
tako da joj je konzinstencija mekana (kao retki griz to takmiari vrlo esto rade)
njihove e komponente potpuno upiti vodu i postati neaktivne. To znai da e se
takva hrana na samoj povrini raspasti i poeti polako da tone prema dnu. Takvu
hranu ribe obino ekaju u odreenom sloju vode i na mestu gde im je struja
donosi. Pri lovu treba nai sloj vode i dubinu na kojoj se riba hrani.
Primame delimo na lake i teke, odnosno na one namenjene srednjoj
zoni vode i one namenjene dnu.
Hrane namenjene srednjem sloju vode kvase se manjom koliinom
vode, dovoljnom tek da se komponente toliko natope da ih moete baciti na
179
eljeno mesto. Pri dodavanju vode,
ove hrane treba energino meati
kako bi komponente to
ravnomernije upile vodu. Ovu
hranu obavezno prosejati, a pravu
konzistenciju hrane i koliinu vode
koju treba dodati postii ete samo
iskustvom.
Hrane za dno se kvase
koliinom vode koja je dovoljna da
krupne komponente upiju vodu i
postanu ribama dovoljno meke da
ih mogu bez problema jesti. Ove
hrane treba 2 - 3 puta kvasiti u raz-
macima od 15 min, a najbolje je to
uiniti 2 - 3 sata pre ribolova.
Postoji jedna tajna koju koriste
iskusni takmiari. Sastoji se u tome
da hranu za dno to vie puta pre-
mese i proseju kroz sito. Takva
hrana je potpuno neaktiva i brzo
pada na dno i tamo ostaje. To se
prvenstveno radi zato da se otklone
sve grudvice koje su stvorene pri
meanju i moenju i da se omogui
pravilno moenje svih komponenti.
Prosejavanjem se postie i da u
finalnom mixu bude vea koliina
vazduha koji omoguuje da se
kugla pri padu kroz vodu i na dnu
(zavisno od hrane) brzo i pravilno
rastvara mamei ribu. Znati koje je
vreme potrebno hrani koju ste
napravili da se otvori na dnu,
ponekad moe napraviti razliku
izmeu bogatog i nikakvog ulova.
Koliko se dugo kugla u vodi rast-
vara lako moete saznati ako jednu kuglu bacite u pliak ispred sebe i izmerite
180 Primama
10 zlatnih pravila pripreme:
1. 3 kg hrane staviti u jednu kantu. Ne
vie.
2. Suner potpuno iscediti u hranu i onda
detaljno meati.
3. Hrana e vodu za kratko vreme pot-
puno upiti. (Hrana se jo osea suva).
4. Dodajte jo vode, posle 10 minuta e
hrana nabubriti pa e dobiti na koliini.
Dobro treba meati.
5. Sada kvasite trei put. Na taj nain se
dobija prava koezistencija hrane. Vodite
rauna o tome, da ako u hrani ima mnogo
vode, gubi se kvalitet zaina.
6. Kroz je sito prosejte hranu da ne ostanu
grudvice, zbog toga da bi se u vodi na dnu
hrana odmah raspala.
7. Ako hrana nije teka za renu struju,
izmeajte 10%-15% kamenia sa hra-
nom.
8. Kada ste sve to uradili, napravite kon-
trolu. Od hrane napravite lopticu koju
ete iz visine od oko jednog metra pustiti
na zemlju. Ako se ne raspadne, hrana je
dobra.
9. Hranu moete poboljati sa razliitim
dodacima. U toplo godinje doba dodajte
aromu karamele, vanile, meda, jer sa
njima moete uspeno pecati. Kumin,
koriander i anis su dobri za zimske dane.
10. Posebno dobro se razvija aroma ako
se svi zaini pomeaju sa suvom hranom
nekoliko dana pre pecanja i dobro
zatvore.
vreme. Recimo da se kugla otopila
za 15 min. Ako poetno hranjenje
obavite sa 10 kugli i u prvih 20-ak
minuta dobijete nekoliko grizova
ili ulovljenih riba, ali vam nakon 20
min ribe prestanu da grizu, to je
vreme za ponovno dohranjivanje.
Vet pecaro primamom
moe ribu privui na eljeno mesto,
podii je sa dna u sredinu ili na
povrinu hranjene vode, razdvojiti
krupnu ribu od sitne, naviknuti ribu
na mamac i uiniti ribu jo vie
gladnom.
Korienjem primame za
sredinu vode, kao i loosefeeding
tehnikom, moete sa dna podii
ribu u srednji sloj i tu joj ponuditi
mamac. Ovo ete raditi ukoliko se
na mestu ribolova pojave cverglani,
sunice, krkue ili druge ribe koje rado jedu sa dna.
Ubacivanjem kastera u primamu i korienjem loosefeed tehnike, razd-
vojiete sitne ribe i beovice iz jata na povrinu, pa ete lako na dnu pecati najvee
primerke iz jata.
Kada na nekoj vodi elite da naviknete ribu na novi mamac, nahranite
mesta veom koliinom mamaca. Bilo bi dobro da prihranu mesta vrite u duem
vremenskom periodu i do pet dana, uvek u isto vreme. Ovo e kod ribe stvoriti
naviku i na mesto i na vreme. Ovako naviknuta riba, bie manje oprezna kada vidi
mamac na udici.
Pazite da prilikom primamljivanja ne zasitite ribu. To je esta greka kod
nevetih ribolovaca. Jo od davnina se u primamu dodaju laksativi (kao to je
izmet od golubova) i masne materije koje pojaavaju probavu kod riba i na taj
nain je teraju da se ee hrani. Sita i najedena riba pogrenim hranjenjem,
prestae da se hrani i tog dana ete se sa pecanja vratiti sa slabim ulovom.
Primama 181
Jedan interesantan nain pripremanja pri-
mame dat je ispod: Dan pre zamesite 5 kg
hrane (M. Van Den Eynde): 3 kg Big
Fisch-a, 2 kg Heavy Special-a, 150 g adi-
tiva Brasem Orange-a. Hranu pomeajte
na suvo te postupno dadajte vodu. U
hranu uspite 1/4 kg smrznutih crva.
Polovinu koliine hrane odvojite i
napravite vrste kugle veliine ovee
narande. Drugu polovinu hrane jo jae
navlaite i napravite neto manje kugle.
Suvlje kugle bre e se raspadati u vodi i
pre mamiti ribu. Kugle podelite u vreice
(pet vlanijih + pet suvljih) i stavite ih u
duboko smrzavanje. Na ribolov ih nosite
u prenosnom hladnjaku. Prihranjujte
svakih sat do sat i po vremena. Prvo hran-
jenje 10 kugli, sledee 5. (Robert Janko)
.
Groundbaiting
P
ostoje dva osnovna tipa primaljivanja
ribe. Jedno je razbacivanje uzoraka
mamca ili neke hrane (engl. loosefeed-
ing) rukom, prakom ili hranilicom.
Drugi nain je primama loptama koje se u sutini sastoje od navlaenog
hleba u koga po elji moete dodati potrebnu koliinu mamaca (Engl. groundbait-
ing). Lopte se bacaju rukom, prakom ili se postavljaju na hranilicu.
Odluka koji nain da upotrebite je dosta teka. Ukoliko pecate deveriku
ili crvenperku koristite drugi nain dok kleni, klen, mrena ili bandar ne vole ovaj
nain. Zimi je groundbaiting velika greka, posebno u hladnim i bistrim vodama
kada se ribe vrlo brzo zasite.
Koliko i koliko esto
Namera vam je da primamite ribu i da je veete za jedno mesto. Ne i da
je nahranite. U tri rei: hranite esto i pomalo. Ponite sa kuglama veliine
oraha. Ukoliko se pojave ribe, pojaajte koliinu, ukoliko ih nema, smanjite.
Uestano hranjenje poveava verovatnou da ete upecati neto, ne samo na
poetku, ve svo vreme pecanja.
Kada pecate na tekuim vodama,
primamljujte sa svakim zabaajem,
kada pecate na stajaim vodama,
hranite na svakih pet minuta.
Izuzetci pravila
Glavni izuzetak pravila
esto i pomalo je pecanje deverika.
Ove ribe postaju vrlo nervozne
kada im neto stalno pada na glavu.
Precizno bacanje primame je od izuzetne
vanosti. Razbacivanjem primame, razba-
caete ribu po celoj povrini i onda vam
ostaje samo da pecate uzdu i popreko.
Uvek prihranjujte istu taku u kojoj
pecate.
Zlatno pravilo je da ne pecate predaleko.
Daleki zabaaju su retko precizni, a i pri-
mamu je teko daleko dobaciti, a da se ne
raspe usput.
182
Ovde je dobro primamiti sa par veih kugli na malom rastojanju i pecati izmedju
njih. Dodatkom primame, verovatno ete rasplaiti jato.
Drugi izuzetak je onda kada u vodi ima mnogo sitne ribe. Tada moete
da probate oajniki metod, da pobacate svu primamu u nadi da ete prehraniti jato
i tako ga oterati.
Groundbait je, strogo govorei, tano odredjena meavina sastojaka koja
privlai ribe. Bazira se na hlebu i keksu i razlikuje se od loosefeed-a koji se bazi-
ra na mesnim crviima i kukuruzu eercu.
Kupovne primame
Kupovne groundbait primame kao to su francuski Sensas i belgijski
Van Den Eynde u sebi sadre sve mogue sastojke, od vanile i keksa pa do izmeta
goluba. Na kesama primame se obino nalazi i uputstvo za upotrebu, ali i vrsta ribe
za koju je ona namenjena. Najbolju primamu za neko mesto i vodu moete odred-
iti samo eksperimentom. Ne mora to biti ni najskuplja ni najmirisnija primama.
Pravljenje smese
Bez obzira da li koristite domau ili kupovnu primamu osnove pravljen-
ja smese i njeno meenje su iste. Dok god ne savladate ovu tehniku, nikakve
koliine aditiva vam nee pomoi da primamite ribu.
Prvo, treba imati posudu u kojoj se mesi primama. Ona treba da bude
plitka i iroka. U dubokoj posudi, sloj primame na vrhu bie premek, a onaj na dnu
verovatno presuv. Ukoliko se koriste mesni crvii oni e spasti na dno posude i
nee biti ravnomerno rasporedjeni. U uskoj posudi neete moi komotno da
ubacite ake kako bi dobro umesili smesu.
Dalje, ne mesite svu primamu odjednom. Ukoliko to uradite, do kraja
dana primama e na toploti i suncu izgubiti od svoje arome i vlanosti, pa time i
atraktivnosti. Isto tako, nemojte ubaciti sve crvie na poetku. Napie se vode i
postati plivajui.
Pravi sastav
Najbitnija osobina primame nije ni boja, ni ukus ni miris, ve tekstura.
Ista primama u zavisnosti od teksture se na istoj vodi moe primeniti za razliite
namene.
Zamesite je tek toliko vlanu da bi se mogle praviti kugle i primama e
se pri udaru u vodu raspadati i praviti maglu. Ova primama je odlina za povrin-
ski ribolov na mirnim vodama.
Ista primama, ukoliko se postavi u hranilicu, e prosto ekplodirati kada
Primama 183
padne na dno i poeti da se napija vodom i na taj nain e pokriti veu povrinu
dna.
Ako primamu zamesite sa toliko vode koliko je neophodno da u nju
moete dodati i crvie ili komade glista, a da se ona ne raspadne dobiete idealnu
smesu za ribolov na donjoj polovini toka na mirnim i sporotekuim vodama.
Ovakva primama se nee raspasti im udari u vodenu povrinu, ve tek kad pone
da se napija vodom, a to je par sekundi posle.
Korienje primame
Primamu moete dozirati na razliite naine. Velike i este kugle mogu
rasplaiti ribu, ali e brzo nahraniti vodu, dok e recimo hranilica tiho, ali polako
prihraniti neko mesto.
Bez obzira to veina ribolovaca primamu baca iz ruke, na velikim
vodama i kada je potrebno biti precizan mnogo je bolje koristiti praku. Na taj
nain je najbolje bacati kugle malo vee mandarine, a pre bacanja kuglu umoite
u vodu kako se ne bi lepila za praku.
Vrste primama u zavisnosti od vode
Razliite vode trae razliite primame. U mirnim vodama laka primama
sa par mesnih crvia privui e bodorke, crvenperke i beovice. U brim vodama
potrebne su vam tee primame, posebno one koje e raditi u drugoj polovini
dubine vode.
Groundbait kao nasilac
Korienje groundbait-a kao nosioca podrazumeva njegovu osobinu da
moe da transportuje komadie mamca na eljeno mesto. Veina riba pozitivno
reaguje na loosefeed, ali ima situacija kada je ta tehnika neprimenjiva. Recimo
kada treba baciti daleko ili kada je jak vetar, kada treba baciti primamu neposred-
no ispred vas, a struja je izrazito jaka. I sitne ribe mogu praviti problema,
prodirui loosefeed pre nego parii padnu na dno.
Groundbait kao primamljiva
Iako struktura primame moe biti takva da su joj delii toliko sitni (u
vidu praha) da riba ne moe ni da je iskoristi, ona svojom aromom moe privui
jato.
184 Primama
*
Tehnike primamljivanja
K
ad se govori o tehnikama primamljivan-
ja, ovde misli se na postupke koje
ribolovac ini kako bi privukao i na je-
dnom mestu zadrao jato riba. Od tehnika ovde
obradjenih imamo: masovno primamljivanje, stalno primamljivanje i
polumasovno primamljivanje sa dohranjivanjem.
Masovno primamljivanje
Ova tehnika podrazumeva da se primama baca samo jednom, na poetku
ribolova, jer bi dodatno ubacivanje, ili uplailo ciljanu ribu ili prizvalo neeljene
goste. Uglavnom se koristi kod stajaih i izuzetno sporo tekuih voda, gde je
efekat ispiranja hrane sa dna pod dejstvom struje minimalan. Cilj nam je da na
mesto privuemo ribu i da je tu zadrimo to due vreme. Prvi zahtev reavamo
tako to ukupnu koliinu, a to je obino od 5 do 15 kugli veliine manje
pomorande, bacamo na isto mesto na kome elimo da pecamo. Drugi problem je
u stvari problem istovremenosti aktiviranja primame. Ukoliko bi se primama ras-
pala istovremeno, ovaj efekat bi bio umanjen. To je razlog to jedan deo mase stis-
nemo izuzetno vrsto, on e se poslednji raspasti, jedan deo blago i jedan deo samo
ovla da bi se raspao i aktivirao ve u dodiru sa dnom. Ovim nainom se uglavnom
privlae krupnije ribe dna kao to su aran, deverika, linjak, cverglan, ali i neke
ribe brzih voda kao to su mrena ili skobalj.
Stalno primamljivanje
Ovaj metod je potpuna suprotnost prethodnom. Primenjuje se na brzo
tekuim vodama kao i na vodama gde je struja jaka, pa bi svako masovno pri-
mamljivanje trajalo prekratko, a utroak primame bi bio neisplativ. Posebno je
pogodan za lov riba koje se pecaju na vrhu ili u srednjem sloju vode kao to su:
beovice, crvenperke, bodorke, klenovi i klenii. Sama tehnika se sastoji u stalnom
185
ubacivanju odredjene koliine materijala u vodu. Ovaj ritam je po pravilu sa
svakim ubaajem plovka, kojim se u ovakvim situacijama obino i peca. Krajnji
cilj je napraviti oblak hrane na dubini i mestu na kome provlaimo mamac. Dubina
raspadanja se regulie mekoom primame (meka se bre raspada) i njenom velii-
nom (manje kugle se bre rastapaju od veih). Nikako ne smemo dozvoliti da
preteramo sa koliinom hrane, jer e se ribe najesti i napustiti mesto. Dakle, svi
parametri se podeavaju od sluaja do sluaja, a reper je oblak primame na eljenoj
dubini.
Polumasovno prihranjivanje uz dohranjivanje
Kako ni jedan metod nije idealan, ni prethodna dva se ne mogu uvek pri-
meniti. Najvea mana prvog je mogunost da se pretera sa koliinom hrane, kao i
ogranienje na spore i mirne vode. Druga tehnika, ipak, trai vie panje i stalno
posmatranje efekata i moe ponekad biti zamorna za ribolovca. Meavina ove dve
tehnike je uzela one najbolje elemente od svake. Prvo se baca vea koliina pri-
mame na dno, ali je ta primama u ovom sluaju isto stisnuta i raspada se jed-
novremeno. Bacite do 5 kugli. Nakon toga saekajte da riba dodje i pone da se
hrani, kada ugrizi prestanu, ponite sa dohranjivanjem sa manjom koliinom sit-
nijih kuglica (klikera) prihrane. Na ovaj nain stalno privlaite ribu, a moete je i
dii sa dna ukoliko vam je to cilj. Poto smesa za poetno hranjenje i kasnije
dohranjivanje morju imati istu boju i ukus, ali morju biti razliitog fizikog svo-
jstva (prva se mora polako raspadati i padati na dno, a druga bi trebala da se ras-
pada ve uz put) treba uraditi sledee. U prvu smesu treba dodati neki slepljiva
kao to su PV1, melasa ili maltex, a u drugu neki od aktivatora, kokosovo brano,
treset ili ak mesne crvie.
Pri ribolovu dubinskom metodom, dohranjivanje moe da se radi i speci-
jalnom metalnom hranilicom koja se vee na kraj najlona. Ova hranilica obino na
sebi ima i olovno oteanje, te nije potrebno dodavanje olova na sistem. Problemi
se javljaju kada je voda na kojoj pecate teka, odnosno dno puno panjeva i grana
i kada se hranilica lako kai pri izvlaenju. Postoji jedan lak i elegantan nain da
se ree ovi problemi. Pre ribolova, kod kue u au od jogurta ili manju au
naspete zrnastu primamu i zalijete je vodom. U sredinu ae ubacite pare savijene
ice u obliku ome. Sve ovo zaledite. Na pecanje idete sa malim prenosnim
friiderom u kome uvate, ove napravljene hranilice. Kae se na kraj najlona o
ianu omu koju ste napravili pre ledjenja. Nakon zabacivanja u vodi zaledjeni
paketi primame se brzo tope i pri izvlaenju najlona samo oma ostaje vezana.
Kaenje je na ovaj nain svedeno na minimum.
186 Primama
9
Primamljivanje sa istim mamcima
K
od ove vrste primamljivanja, redovno se
bacaju, runo ili uz pomo prake, samo
isti mamci, po pravilu isti oni koji se
postavljaju na udicu. U toplim vodama najee
se radi o zrnima raznoraznih itarica (kukuruz, ito, konoplja...), dok u hladnim
bolje odgovaraju ivotinjski mamci (mesni crvi, kasteri, pinkiji...). Od svih pri-
mamljivanja ovo je najdiskretnije i koristi se iskljuivo kod izuzetno opreznih riba.
Meu brojnim prednostima, izdvojimo mogunost da se po potrebi brzo i lako
promeni mesto hranjenja. Dovoljno je izbaciti mamce malo dalje ili malo blie od
poetne zone. Ono omoguuje da se ribe premeste sa jedne dubine na drugu:
bacate li svaki minut 20 mamaca, zadraete ribu na dnu. Poaljete li naprotiv 10
mamaca svakih pola minuta, ribe e se progresivno "odlepiti" od dna i zauzeti
poloaj izmeu povrine i dna. Ponekad kada elite izabrati lepu ribu, utooke na
primer, to je jedino reenje da se oslobodite cverglana.
U renim vodama, nita bolje nema od istih mamaca pa da se kao
arobnim tapiem privue klen. U malim jezerima, barama, ribnjacima gde god
ima linjaka i arana, a dno je muljevito, jedino ovo primamljivanje dozvoljava da
se okupi i dugotrajno zadri na eljenom mestu.
Da bi se u tekuim vodama bela riba privukla i sa uspehom zadrala na
eljenom mestu, presudno je da svi baeni mamci tonu istom brzinom. U tom
pogledu, korisno je prosejati sa vremena na vreme mesne crve da bi se odstranili
mrtvi, a zatim one u dobrom stanju "odmastiti" uz pomo kukuruznog brana da
bre tonu. to se tie itarica, kako bi sva zrna manje - vie jednako teila, izbe-
gavajte predugo kuvanje.
Jedini problem je to su neophodni solidni ivci, jer je esto potrebno
ekati i vie sati pre nego to se pojavi prvi griz izmeu dna i povrine.
*Informacije za tekst preuzete sa internet sajta:
http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/index.htm 187
1
Primamljivanje na velikoj udaljenosti
P
raka je neophodna kad god treba pri-
mamiti na veliku udaljenost, 10 do 50 m,
zavisno o vrste hrane. Kod bacanja kugli
sve zavisi od toga koliko vrsto su stisnute.
Najvanije je da se ne raspadnu za vreme leta. Po pravilu se mesni crvi mogu
izbaciti na jedno dvadesetak metara. I najbolji modeli praki mogu razoarati,
stoga je dobro uvek predvideti zamenu. Da bi osigurali neophodnu preciznost, pri-
mamljujte svaki put sa istog mesta i u istom smeru (odredite neki orijentir). to se
tie udaljenosti, morate kod svakog bacanja isto nategnuti praku. Da bi u tome
uspeli, zaveite za drku komad najlona, duina mu odreuje duinu natezanja.
Tuba za izbacivanje hrane zvana "kobra", koristi se iskljuivo za izbaci-
vanje boila na udaljenost od 80 do 100 m.
Kriterijumi za precizno primamljivanje
U tekuim vodama nije lako sa preciznou odrediti mesto na koje mora
da padne kugla. Stoga pri primamljivanju morate uzeti u obzir dva elementa:
dubinu na kojoj ete loviti i jainu struje. to je dubina vea i struja jaa, sve
uzvodnije morate bacati kuglu. Neretko je mesto na kojme kugla dotie dno udal-
jeno od 3 do 4 m od onog na koje je baena.
U stajaim vodama kod primamljivanja sa istim mamcima posluite se
mini posudicom (pole cup) koja se nakon to se napuni s mamcima fiksira na vrh
teka, a zatim jednostavno prevrne i istrese na mesto hranjenja.
Kod bacanja kugli, kako bi se postigla uvek ista udaljenost, najee se
cilja vrh tapa. Ali s modelima dugim i do 17 m nije ga uvek lako uoiti.
*Informacije za tekst preuzete sa internet sajta:
http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/index.htm
188
9
Loosefeeding tehnika
O
va tehnika je najprimenjivija kod peca-
nja plovkom. Razlog tome je to je vrlo
teko rasuti sitne mamce precizno na
veliku daljinu. Drugi razlog je taj to je ovde cilj
naterati ribu da presretne mamac dok pada, znai treba imati veliki broj zabaaja
u kratkom vremenu to je dubinskom tehnikom nemogue izvesti, a da se riba ne
rastera.
Oigledno je da to je voda dublja, vie treba vremena da mamac padne
na dno. Na stvarno mirnim vodama, ovo nije problem, medjutim na brzim jeste, pa
taj uticaj uzmite u obzir. U takvim situacijama uvek bacite primamu uzvodno i to
za onoliko uzvodnije za koliko je voda dublja i bra.
Gde primamljivati
Pre svega treba imati na umu, da brzina toka vode nije ista u svim sloje-
vima. Najbra je na vrhu, a na dnu se voda kree sporo. To je razlog to e puta-
nja kretanja vaeg mamca biti luna. Uzimajui sve ovo u obzir, ukoliko bacate
recimo 20 m od obale, u vodu srednje brzine, i dubine 2,5 do 3 m, potrebno je
mamce baciti oko 1 do 2 m uzvodno.
Kada i koliko primamljivati
Na veim i bogatim rekama recimo, moete baciti oko 20 mesnih crvia
kad god zabacujete mamac. Nemojte odustati od primamljivanja, budite uporni, pa
oko sat vremena od poetka pecan-
ja posmatrajte kako se riba ponaa i
da li treba poveati ili smanjiti
koliinu primame. Ova odluka zav-
isi od vrste ribe koju elite da
uhvatite. Kleni i deverika trae
189
Ovom tehnikom raspite hranu na veu
povrinu. Na taj nain sebi pruate priliku
da provlaenjem plovka po toj povrini
poveate verovatnou ulova.
manje primame od klena, pa smanjite koliinu na 10 crvia svakih 45 sekundi, ako
ni to ne pomogne, smanjite period na 30 sekundi.
Gde se nalazi riba?
Leti, kada je riba gladna, loosefeeding moe privui ribu ka povrini
vode. Prvo e se pojaviti sitnija riba, dok e krupnija doi kasnije kada bude zain-
teresovana komeanjem u vodi. Zimi, riba je malo aktivna i saekae da mamac
padne na samo dno. Tu treba zabaciti i udicu, pa priekati eventualni trzaj.
Primeri loosefeed tehnike
Pravi efekat loosefeed tehnike primaljivanja moe se videti pri korien-
ju meavine konoplje, hrane za pse i kuvanog azuki pasulja. Umesto azukija moe
se koristiti bilo koji sitni i tamni pasulj. Preko noi u kofu od 20 l sipajte meav-
inu konoplje:hrane:pasulja u odnosu 6:3:1. Kada dodjete na vodu, odaberite par
interesantnih mesta. Na svakom bacite do pet punih aka ove primame. Saekajte
par sati i obidjite hranjena mesta. Na onom na kome vidite mehurie koji odaju da
se riba hrani pridjite i pecajte. Periodino proveravajte i ostala mesta, a po potrebi
predjite da pecate na njima.
Drugi primer je korie-
nje boilija pri pecanju arana. Prvo
zabacite samo udicu sa mamcem.
Nakon par sati nahranite mesto
loosefeed tehnikom sa jednom
akom boilija i jednom akom
zrnevlja. Ako u naredna 24 asa
nita ne upecate promenite mesto.
Ukoliko se na tapu pojave trzaji
uradite sledee:
Leti, na slabo poseen-
im vodama, u vodu ubacite oko 5
kg boilija promera 18 mm i 5 kg
zrnevlja ( kukuruz, konoplja ili
mahunarke). Sve do poslednjeg dana ubacujte istu koliinu. Zadnja 24 asa nemoj-
te dohranjivati.
Ako na vodi ima dosta ribolovaca, koristite 2 kg boilija veliine 14 mm
i 1 kg zrnevlja. Ista ova mera ide i na poetku sezone kada je voda hladna.
Ako je voda inae izuzetno hranjena, dovoljna je aka primame koja se
baca na samom poetku. Nema potrebe ni za kakvim dohranjivanjem.
190 Primama
)
Nemojte nikada prihranjivati mesta koja
su na kraju vaeg bacakog dometa. Moe
se desiti da vetar promeni smer i da vam
onemogui dalje bacanje
Ukoliko riba na nekom mestu ne radi,
promenite ga.
Kada riba ne radi, iseckajte 20-tak glista
i dodajte im aku mesnih crvia. Zajedno
ih bacite kao primamu za beovice.
Kada pecate metodom zastavice ili kotr-
ljanjem po dnu, bacajte primamu sa
svakim zabaajem. Mera je po 10 crvia,
zrna konoplje ili kastera svaki put.
Prehranjivanje (Engl. prebating)
P
rehranjivanje mesta je prihvaeno kao
uspena tehnika u ribolovu. Obino se
koristi za pecanje krupnih pojedinanih
primeraka ribe na nekom, tano odredjenom
mestu, u cilju dovodjenja ribe na hranjeno mesto, ali i na navikavanje na novi
mamac kojim emo je kasnije pecati.
Koliko je efikasno?
Nema te koliine loeg mamca i nema te upornosti koja e loe mesto
nainiti dobrim, a mamac atraktivnim. Ali, ako dobar mamac koristite na dobrom
mestu, rezultati e biti izuzetni.
Izbor mamca
Izbor mamca najvie
zavisi od vrste ribe koja se tu
nalazi. Gliste su odline za de-
verike i linjake, ali ako se u vodi
nalaze jata bandara ovo mesto e
biti preplavljeno njima i nita od
pecanja, pa je bolje koristiti mini-
boilije ili kukuruz eerac.
Koliina za visi od broja
riba. U slabo naseljenim vodama
oko 0,5 kg je dovoljno, dok u boga-
tim vodama upotrebite 2,5 do 3 kg.
Za rasturanje hrane moete koristi-
ti obe tehnike i loosefeed i ground-
bating.
Ukoliko niste u mogunosti da na vodu
izlazite esto, ili imate samo jednu ansu
da pecate na njoj, prihranite mesto vee
pred pecanje. Veina krupnih riba je
plaljiva pa bi ih jutarnje prihranjivanje
uplailo.
Na vodama gde ima dosta pecaroa,
uvek hranite par mesta, da se ne bi desilo
da vae mesto bude zauzeto kada dodjete
izjutra.
Udruite se sa prijateljima i izlazite na
vodu naizmenino, hranei ista mesta. Na
taj nain ete uspeti da prihranjujete
mesto svaki drugi, trei dan.
191
Dobar dodatak hrani je
riblje meso i meso kornjae, onda
aditivi u vidu aroma i zasladjivaa.
arandije obino hrane mesto
boilijima, u nameri da naviknu
arana da je upravo njihov boili
ukusan i bezbedan te da ga moe
jesti bez straha.
Koliko esto?
Idealno bi bilo da
prihranjujete mesto svakog dana,
sem onog kada ste reili da pecate.
esto pecaro nije u mogunosti da
to uini, pa bi prihranjivanje na
svaka dva do tri dana bilo dovoljno.
Redje od toga nema svrhe.
Loosefeed ili groundbait tehnika?
Tehnika ipak zavisi od
vrste hrane koju elite da bacite.
Boilije moete precizno da plasir-
ate u vodu, pa bi loosefeed bio
dobar izbor. Ako pecate na crve, bolje je koristiti groundbaiting, pa pored hleba i
crva dodajte i zrno konoplje, koje odlino privlai, ali i zadrava ribu na eljenom
mestu.
Primer korienja tehnike
Pravi efekat prehranjivanja moe se videti pri korienju konoplje.
Potrebno vam je oko 17 l konoplje koja je preko noi stojala u vodi. Ovako
nabubrela zrna raspite na dva mesta. Pecajte nakon dva do tri dana. Konoplja je
toliko dobar atraktor, da e riba dolaziti na isto mesto dok i poslednje zrno kono-
plje ne pojede.
192 Primama
36
Ponite sa prehranjivanjem to je mo-
gue ranije, pa ak i u januaru.
Prvo bacajte manje hrane, a kako vreme
otopljava, poveajte koliinu hrane.
Mera hrane je za jezero sa:
50 arana po 2 kg tri puta nedeljno
100 arana po 3 kg tri puta nedeljno
200 arana po 4,5 kg tri puta nedeljno
Koristite najkvalitetniju primamu koju
moete priutiti. Mora biti u skladu sa
mamcem na koji ete kasnije pecati.
Hranite mesto uvek predvee.
Izaberite mesto blizu kue ili uz put
kojim esto idete, kako bi smanjili
trokove.
Neka mesto ne bude opte poznata
pecaroka lokacija. U blizini ne bi trebalo
da bude drugih ribolovaca.
uvajte mesto u tajnosti.
Sa pecanjem ponite najranije 2 meseca
nakon zapoinjanja hranjenja.
IV deo:
Pecaroki mamci
Sadraj
IV dela
MAMCI IVOTINJSKOG POREKLA
MESNI CRVII
PIJAVICA I DURBAK
BLOODWORM I JOKER
GLISTE
OSINA LARVA
INSEKTI
KOLJKE
PUEVI
RIBA
SIR
PARIZER,MESNI NAREZAK, KRV I IZNUTRICE
MESO
RAZNE SITNE IVOTINJE
MAMCI BILJNOG POREKLA
HLEB
PSEI BISKVITI I PLUTAJUI KEKS
PENICA, JEAM I KUKURUZ EERAC
KONOPLJA
MAHUNARKE
KROMPIR
KULJA
BOILI
VOE I ZELENE ALGE
ADITIVI
197
197
204
205
207
210
211
213
214
215
217
218
219
221
222
222
225
226
228
229
230
231
232
238
239
'#
se dobro pokazali u groundbaiting tehnici, jer ne rasturaju kugle hrane.
Iako su najmanje popularni kao mamac, pokazali su se izuzetni u pecanju deveri-
ka. Ovi crvi nisu ni upola ivahni kao to su to ostali. Iz tog razloga moete ih
koristiti pri groundbait tehnici, jer nee razbijati kugle primame. Zbog svoje
lakoe nisu dobri u brzim vodama, jer ni ne uspevaju da padnu na dno. Na sporim
vodama, uz upotrebu loosefeeding i groundbating tehnike idealan su mamac za
lov bodorki i bandara. Za mamenje koristite malu udicu veliine 22 ili 24 za
kaenje jednog ili dva crva, a 20 ukoliko kaite tri komada.
Fifiz
Najmanji mesni crvi crvene boje i izduenog oblika. Savren za sitnu
belu ribu.
Mleni crvii
Ovi crvii se lako uzgajaju, a kako su meki i mleni idealni su za sam
poetak sezone. Dobili su ime po nainu uzgajanja - potapanjem hleba u mleko.
Malo su manji od gozzer-a, a zbog mleka su izrazito bele boje. Najproblematiniji
deo njihovog uzgajanja je da podlogu, natopljen hleb u mleku, upljuju muve.
Period kada je to potrebno raditi je od juna do avgusta. Upljuvavanje je uglavnom
u nonim asovima i samo mali broj ljudi je u stvari i videlo sam in. Drugi prob-
lem je to period potreban za upljuvavanje nije kao kod ostalih crva par sati ili
dana, ve moe potrajati i par nedelja. Nemojte oekivati veliki broj crva od
jednog legla. Obino se u jednoj turi proizvede 50 komada. Nikako ih nemojte
koristiti kao primamu. Ovi crvi su specijalitet i tajno oruje i koristite ih samo za
mamenje.
Uzgajanje mlenih crvia
Potrebno vam je
500ml mleka
jedan kupus
plastina posuda
velika kesa mekinja
drvena kaika
drvena ploa
fino sito
suv prekrup, piljevina ili mekinje
Otvorite mleko i ostavite ga na toplom mestu tri dana da se usiri.
Skuvajte kupus, pa ga izvadite iz vode u kojoj ste ga skuvali i ohladite vodu.
Dopunite posudu sa usirenim mlekom, mekinjama i dodajte vodu od kupusa dok
Mamci 201
Nema svrhe koristiti ovako fin mamac
na velikim udicama. Koristite veliine 22
do 20.
ne dobijete kau. Prekrijte posudu tako da ostane otvor od oko 2,5 cm i ostavite je
na tamnom i hladnom mestu. Prozor ili vrata prostorije ostavite otvorena. Nakon
tri do etiri dana povrina bi trebalo da dobije pokoicu, pa ak i da se pojavi ple-
san na njoj. Muve e poloiti jajaca u pukotine korice i crvi e se razvijati ispod
nje. Najbolji nain da proverite da li je meavina nastanjena je da oslunete da li
se uju crvi koji se hrane. Ukoliko povrina potpuno propadne, potrebno je dodati
jo hrane da bi se crvii pravilno razvili. Kada crvii dovoljno porastu, izdvojte ih
i pomeajte u mekinje, brano ili prekrup. Iskoristite ih u narednih par dana.
Gozer
Najee upotrebljavani mesni crvi. Kao i pinki moe krasiti udicu i
obogatiti hranu. Idealan je kada elite izabrati samo veu ribu. Uzgajaju se
najee leti i sa jeseni. Mirisi koji se pojavljuju pri uzgajanju odvraaju mnoge
ribolovce od proizvodnje ovih crvia, medjutim pravilan postupak uzgoja smanju-
je neprijatne mirise na minimum. Za uzgoj je potrebno osam dana. Za pecanje vam
trebaju vrlo svei crvii, pa nemojte praviti zalihe.
Uzgajanje gozera
Za uzgajanje vam je potrebno:
svee meso
posuda
novinska hartija
gumene rukavice
mekinje
3 mm sito
Uzgajanje ponite tako to ete u posudu, koju ste obloili novinom,
staviti dva pareta svee piletine, jagnjetine ili srce od svinje. Prekrijte posudu
novinom i ostavite mali otvor da muva moe da pridje podlozi. Ovo je najbolje da
ostavite na mestu udaljenom od kue da vam mirisi ne bi smetali. Ve sledeeg
dana ete videti jajaca na mesu.
Uvijte meso u novinu, i pospite
mekinjama da se mirisi ne bi irili.
Ostavite posudu da stoji tri dana i
videete da su se iz jajaaca izlegli
mali crvii. Pogledajte u smotuljak,
ukoliko je meso pojedeno, dodajte
ga jo. Posle jo dva dana, crvii bi trebalo da su potpuno porasli. Trebalo bi da ih
ima oko 150 ml. Sve to sada treba da uradite jeste da ih prosejete kroz 3 mm sito
i ostavite u mekinjama.
202 Mamci
Idealan za deveriku, gozer je odlian
mamac za sve stidljive ribe.
Postoji i mali trik sa ovim crviima. Ako
elite da budu sladji dodajte malo mleka i
eera u mekinje.
Kaster
aura je posljednja faza preobraenja mesnog crvia iz liinke u
odraslog insekta, odnosno muvu. Daje izvrsne rezultate u ribolovu velike ribe na
dnu bilo kao mamac, bilo kao dodatak hrani za primamljivanje. Kasteri su lutke
mesnih crvia. Da bi ste ih sami napravili, izaberite najvee i najsveije mesne
crvie iz grupe koju imate. Najsveiji su oni koji imaju crnu taku na ledjima.
Nakon toga stavite crvie u posudu i malo ih pokvasite. Podignite temperaturu i
ostavite posudu da se crvi zaaure, to e se dogoditi za 5 do 6 dana.
Sada nastupa period vae najvee aktivnosti. Svaka dva sata potrebno je
nadgledati nasad i odvajati one koji su se zaaurili. Nikako ih ne treba ostavljati sa
ostalim crvima na toplom jer e potamneti i izgubiti na sveini. Nakon odvajanja,
kastere treba oprati i spakovati u vakuum vreicu i staviti u friider na tempera-
turu od 2 do 3
O
C. Ako planirate da uvate kastere due od jednog dana, svakod-
nevno provetravajte vreicu. Na
ovaj nain ostae svei 3 do 4 dana.
Na terenu, umesto friidera, moe
posluiti i hladna voda. Ukoliko
zamrzavate kastere, obavezno ih
pre toga pokvasite.
Kasteri su se pokazali
kao izuzteno kvalitetan mamac za
vee bodorke, deverike, klenove,
linjake, arane pa ak i velike ban-
dare i esto su uspeniji od samih
mesnih crvia.
Svei kasteri su tonui,
medjutim kako stare postaju sve laki i prelaze u plivajue. Dranjem tek
pretvorenih kastera u friideru, moete ih due vremena ostaviti u tonuem stanju.
Kastere uvajte na suvom mestu. Vlaan i lepljiv kaster je potpuno
neupotrebljiv kao mamac i ribe ga nerado uzimaju.
Mamci 203
Ukoliko vam kasteri ostare, a nije vam
potreban plivajui mamac, kombinujte
jednog kastera sa nekim drugim mamcem
i na taj nain umanjite uticaj teine udice
na prirodno ponaanje mamca.
Bodorka, kleni i klen su vrlo pametni
pri uzimanju kastera. Desi se da ga isisaju
i pre nego vi uspete da kontrirate. Da se
ovo ne bi desilo, kaite kastere na
razliite naine, ali tako da vrh udice uvek
bude slobodan.
Boja
crvia
Crvena
uta
Bela
B
r
o
t
f
i

C
r
v
e
n
p
e
r
k
a
B
o
d
o
r
k
a
B
e
o
v
i
c
a
D
e
v
e
r
i
k
a
K
e
s
e
g
a
K
r
u
p
a
t
i
c
a
S
k
o
b
a
l
j
N
o
s
a
r
a
+
-
-
+
+
-
+
-
-
+
+
+
+
+
+
+
+
+
-
+
+
-
+
+
+
+
+
B
Pijavica i durbak
P
ijavice(konjske, a ne medicinske) i dur-
baci(durbok, turbok) su izuzetni mamci
za soma, arana, smudja, mrenu, bandara
i klena. Konjske pijavice su crne sa zelenkas-
toutim trbuhom i za razliku od medicinske ne sisaju krv, ve hvataju sitne ribe i
punoglavce. Kae se na jednokrake udice, jednim bodom kroz kou glave.
Ukoliko pecate jaim priborom i cilj su vam krupnije ribe, mogu se koristiti i
trokrake udice sa veim brojem pijavica ili durbaka. Pijavica u vodi nije toliko
aktivna kao durbak i esto potpuno prestaje sa uvijanjem nakon par minuta. Da bi
joj se poveala atraktivnost, medicinskim pricem, mogue joj je pod kou ubriz-
gati neku od tenih supstanca - ribljih atraktora.
Najlaki nain da prikupite pijavice je da u jedan dak za krompir, sa
krupnim otvorima ili u uvarku stavite jednu ili dve mrtve ribe i bacite uz kamenu
obalu. Pijavice e se nakon kratkog vremena pojaviti kako bi pojele iznutricu riba.
Tada ete ih lako nahvatati u velikim koliinama.
Durbak je na udici vrlo iv. esto mu se pri kaenju odseca jedan kraj,
kako bi krvario i izazivao ribu. Jedino na ta treba paziti, kod durbaka je da se ne
sme postaviti na takav sistem, gde udica lei na dnu, jer e se ukopati u mulj. Bolje
je na donjoj udici postaviti pijavicu, a na gornjoj, bonoj, durbaka.Durbaci
uglavnom ive u muljevitom tlu i morate im znati stanite kako bi ih iskopali.
Pijavice i durbaci se lako odravaju sveim. Dobar nain uvanja u
friideru podrazumeva da ih uvijemo u novinsku hartiju. Jedina obaveza vam je da
ih svakog dana pregledate i odvojite mrtve. Novine moraju da budu vlane, ni pre-
vie ni premalo. Najbolje je da ih prvo potpuno pokvasite, a onda da ih iscedite
izmedju ruku tako da ne ostane nimalo slobodne vode u listovima. Novinama treba
obaviti pijavice i durbake, ali tako da im ostavite malo vazduha. to se durbaka
tie, nekada je bolje da se ni ne otvaraju svakog dana, ve samo da se spolja nov-
ina poprska vodom.
204
W
Bloodworm i joker
B
loodworm i joker su popularni samo kod
me pecaroa, mada su to dva najpri-
mamljivija mamca za ribe. Pravilnom
upotrebom, na njih je mogue upecati i vee ribe
kao to su aran i linjak. I bloodworm-ovi i jokeri su larve srodnih dvokrilih
insekata. Dok su bloodworm-ovi larve muica koje ne ujedaju, jokeri su larve
komaraca. Obe larve ive u vodi, sa tim da prvi ive u mirnoj, poluzagadjenoj
vodi, dok larve komaraca vie vole bre vodene tokove i istu vodu.
Obe larve su crvene boje, ali mogu menjati boju ka tamnije crvenoj i
braon. Bloodworm-ovi porastu maksimalno do 2 cm, dok jokeri rastu do 8 mm, ali
su mnogo ivahniji. Prvi su pre svega mamci za mamenje udica, dok su drugi
izuzetna primama za ribe.
U prirodi je teko nai isto nalazite samo jedne od ove dve vrste. Kada
je potrebno da se razdvoje, dodajte
komad treseta i bloodworm-ovi e
se sami uvui u njega. Pare treseta
moete izvaditi i umotati u novinu,
pa uvati u friideru i do nedelju
dana.
Jokere moete bacati
loosefeeding ili groundbaiting tehnikom. Kada koristite drugu tehniku, umesto
hleba moete koristiti i finu glinu. Zimi ipak koristite loosefeeding.
Udica veliine 20 ili 22 je prava za bloodworm-ove. Kaite ih kroz
glavu, koja je blago zelene boje.
Sakupljanje bloodworm-a
Bloodworm-ovi su izuzetno skupi mamci i kada vam treba vea kolii-
na, jedini pravi postupak je da ih sami nakupite. Prvo to treba da znate jeste da
Ukoliko ponete sve ee se promau-
jete, probajte da kaite bloodworm-ve na
drugi ili trei prsten ispod glave.
Zimi je kao mamac za udicu bolje koris-
titi jokere, jer su ivahniji.
205
oni ivi u dnu. Potreban vam je dug i otar no da bi ih odatle izvadili. Iako se
nalaze u svakom dnu, ipak se okupljaju u stanitima te ga je potrebno pronai.
Ovi crvii se nalaze u sloju mulja debelom od 30 do 45 cm. Obratite
panju pri iskopavanju da je mogue da taj sloj bude i 1,5 do 2 m, iako se iznad
njega nalazi 50 cm vode. Dakle budite jako oprezni, kako ne bi nastradali zako-
raivi u mulj.
Sakupljanje jokera
Za razliku od bloodworm-ova, jokeri nisu prirodna hrana riba iz jednog
prostog razloga: ive u zagadjenim
vodama u kojima ribe ne bi mogle
da ive. Medjutim, ribe ih rado
jedu, jer su izuzetno ivahni.
Najvei problem pri sakupljanju
jokera je nai vodu u kojoj ih ima
dovoljno. Obino su to zatravljeni,
plitki i topli kanali blizu farmi i drugih izvorita organske neistoe. Na mestima
gde ih ima dubina vode moe da bude maksimalno 45 cm. Dno treba da je mulje-
vito sa malom primesom peska. Jokeri se nalaze u dnu na dubini do 15 cm. Kada
ih izvadite stavite ih u pare muslina koji treba uviti u vlanu novinu.
206 Mamci
Vadjenje jokera iz zagadjene vode moe
biti izuzetno opasno, ako na rukama imate
posekotine ili otvorene, nezarasle rane. U
svakom sluaju, po povratku kui dobro
operite ruke.
de
Gliste
P
ostoji mnogo vrsta glista, ali se najee
koristi lauferka koja ivi u tresetu. Da bi
preivele, potrebno je samo da im se
obezbedi treset i temperatura na nivou sobne,
uvek manja od 50
O
C. Na ovaj nain sigurno e se ouvati i nekoliko meseci.
U toku leta, gliste mogu biti od posebnog znaaja u ribolovu. Ovo je
naroito tano ukoliko pecate na plavinama, gde one predstavaljaju prirodnu hranu
ribama u tom trenutku. Takodje, ukoliko je voda mutna i nadola, gliste su mamac
koji se preporuuje pre nego crvii.
etiri najee korienih vrsta glista su: crna, lauferka(zlatna), crvena i
zelena(ritska) glista.
Crna glista
Crna glista je duga, debela glista koja ivi u obinoj zemlji i jedna je od
najefikasnijih mamaca. Leti se pokazala kao idealan mamac za velike jegulje, de-
verike, linjake i mrene. Sa jeseni i zimi na nju rado idu veliki bandar, bodorka i
klen. Kaite dve-tri crne gliste na udicu 4 ili 6 ili jednu glistu na udicu 6,8 ili 10.
Rep crne gliste moete kaiti na udicu 14 ili 16 kada pecate bodorku, bandara i
jegulju.
Telo joj je svetlo crvenkasto-braon boje, dok joj je rep blago spljoten i iri od
irine tela. Duina tela joj je od 5 do 8 cm u proseku, mada postoje i veliki primer-
ci i do 15 cm dugi. Ovu glistu moete nai kopajui batu, ali je najbolje pretraiti
travnjak nou kada ona izlazi iz zemlje. Pretraujte oprezno, jer je ova glista
veoma osetljiva na vibracije i svetlo.
Lauferka
Brandlings ima crvenkastu kou koja je meka od one kod batenske
gliste. Duga je od 10 do 13 cm i na telu ima par utih prstenova. Kada je probuite
207
udicom, uta tenost izlazi iz ove gliste. Ova tenost je izuzetno primamljiva za
ribe. Ova glista se moe kupiti, ali se lako moe i nai u kompostu.
Crvena glista - holandska
Ovo je tamnocrvena glista vrlo slina lauferci, ali bez prstena na telu.
Naraste od 5 do 8 cm. Obino se kai na sitnije udice sama ili u kombinaciji sa
kasterom ili pinkijem, kada je izuzetan mamac za deveriku i bandara. Obino se
moe nai u svinjskom stajnjaku zajedno za lauferkama. Sakupite ih dosta, jer su
izuzetan dodatak primami kada se koristi groundbaiting metod.
Zelena glista - ritska
Ovo je krupnija, zeleno-
crna glista, koju je mogue nai u
ritskom mulju. Kako je vre
gradje pokazala se kao dobar
mamac za krupnije ribe, cela ili kao
pare, jer je sitna riba teko skida
sa udice.
uvanje glista
Sve gliste treba uvati u
dobro ventiliranoj posudi, na hlad-
nom mestu (ali ne u friideru). Sa
vremena na vreme poprskajte ih
vodom, ali ih nemojte podaviti. uvajte ih u tresetu ili meavini zemlje i treseta.
Sa vremena na vreme ih proveravajte, a mrtve izvadite i bacite. Nemojte ih uvati
vie od dve nedelje.
Kaenje gliste na udicu
Ono to gliste ini atraktivnim mamcem je njihova pokretljivost i njihov
miris. esta greka pri kaenju gliste na udicu je izbor premale udice, pa pecaroi
probijaju glistu vrhom udice na mnogo mesta pretvarajui je u beivotnu masu.
Nakon par zabaaja, iz gliste iscuri sav sok i ona postaje beskoristan mamac.
Napravite svoj glisnjak
Kako bi u svakom trenutku imali dovoljnu koliinu lauferki i crvenih
glista najbolje je da napravite svoj lini mini glisnjak.
U skrivenom i osenenom delu bate iskopajte rupu prenika 1 do 1,5 m.
208 Mamci
Celu crnu glistu kaite na udicu broj 6.
Zakaite je jednom kroz glavu ili spojite
dve na udici tako to ete ih zakaiti za
rep.
Ukoliko je dno na kome pecate meko,
makazom razreite glavu crne gliste kako
se ne bi ukopavala u njega.
Dobro je da probuite rep gliste nakon
njenog kaenja, kako bi iz rane cureo pri-
mamljujui sok.
U crnu glist, pricom moete ubrizgati
vazduh, kako bi ona lebdela u vodi.
(Ukoliko ne elite da kopate rupu, moete da od etiri table lima i sa etiri drvena
stuba, napravite korito na zemlji.)
Napunite dno rupe ili korita
meavinom zemlje i lia u sloju od
15 do 30 cm. Na to dodajte sloj
svinjskog, kravljeg ili konjskog
stajnjaka debljine 5 cm. Na sve to
dodajte 100 do 200 glista. Svakog
dana, na tu gomilu dodajte biljni
ostatak iz vae kuhinje, lie aja,
kore od jabuka i slino.
Da bi vam glisnjak
uspeo, zapamtite tri stvari. Nemojte
da dozvolite da se ukiseli. Ovo je
najei razlog propadanja glisnja-
ka. Trik je u tome da svaki put kada
dodate biljne ostatke, dodate i malo gaenog krea. Drugo, ne dozvolite da se glis-
njak presui. I najzad, nemojte vaditi vie crva nego to vam je potrebno, jer ete
iscrpsti glisnjak.
Sitne bele glistice, su signal da radite kako treba, a kao nagradu od
kunog djubreta dobiete najbolji mogui supstrat za gajenje sobnog bilja.
Nalaenje glista
Gliste se iz zemlje obino vade kopanjem na mestu gde znamo da ih ima.
Medjutim, postoji jo jedan stari metod sakupljanja glista. Ovaj metod podrazume-
va da znamo mesto gde glista ima, pa u tu zemlju zabijemo aov ili kolac koga
snano klatimo na sve strane. Uznemirene gliste obino same bee iz zemlje, mis-
lei da ih progoni krtica.
Mamci 209
Nemojte se prevariti i dodati puno
poseene trave. Temperatura koja e se
osloboditi razlaganjem trave e ubiti
gliste.
Ukoliko nemate batu, gliste moete
gajiti i u plastinom daku i veoj kanti za
djubre. Na dnu daka probuite par rupa
kako bi voda otekla, a na samo dno
prospite sloj peska. Vrh daka zaveite,
pa na par mesta probuite rupe za venti-
laciju. Ukoliko gliste gajite u veoj kanti
za djubre, poklopite je, a na poklopcu
probuite rupe za ventilaciju
98
Osina larva
Z
a klena se osina larva pokazala kao
izvrstan mamac. Najvei problem kod
ose je sakupiti larve, a da vas ose ne izu-
jedaju. Osinjaci se obino nalaze na drveu,
naputenim ptiijim gnezdima ili miijim rupama. Traite ih sredinom jula. U tom
periodu, ose dogradjuju gnezda i brinu se o podmlatku. Vano je da zapamtite gde
su gnezda locirana, jer se tada leu sitnije larve radilica koje nisu najbolji mamci.
Poetkom avgusta, gnezdo se dovoljno razvilo da bi poele da se razmnoavaju i
matice. Tada pretraite gnezdo, a najkrupnije larve su upravo larve matica - ide-
alan mamac za klena.
Postoje dva naina da locirate gnezdo. Prvi je da pitate susede i prijatel-
je da li znaju za neki osinjak. Oni e biti oduevljeni idejom da ete ih osloboditi
napasti. esto se mogu nai i u travnjaku. Ono to traite je mala rupa, 4-5 cm u
preniku iz koje ose izleu i u koju uleu.
Drugi nain je da pratei let osa vidite odakle dolaze i kuda odlaze.
Pratite samo ose koje lete pravom
putanjom. One se vraaju u gnezdo
sa hranom. Ose koje lete tamo-
vamo trae hranu i njih ignoriite.
Pre nego ponete da iskopavate gnezdo, nije loe da ubijete sve ose iz
osinjaka, kako vas ne bi napale. Jedan od naina je da koristite otrovne prakove
ili benzin, ali imajte na umu da su te materije otrovne i za ljude, pa nisu pre-
poruljive. Klasini, kupovni pesticidi nisu dovoljno snani, pa je najbolje da se
raspitate u poljoprivrednoj apoteci za preporuku.
Nakon to ste pobili sve ose, iskopajte gnezdo. Pazite, ako je i jedna osa
iva, ona e vas napasti. Gnezdo odnesite kui i iz njega izvadite larve. Delove
gnezda koji vam preostanu, skuvajte u vodi i pomeajte sa hlebom kako bi dobili
odlinu primamu za groundbaiting tehniku.
Sitnije larve, makazama presecite na
komadie i dodajte u primamu.
210
M
Insekti
C
rvii i gliste nisu jedini ivi mamci koji
se koriste. Tu su i druge vrste insekata:
skakavci, popci, rovci, bube, larve
raznih insekata, leptiri i gusenice. Jedina mana
svih njih je to ih je dosta teko uhvatiti, nekad tee nego samu ribu.
Bube
Bubama moete privui bodorku, klenia i crvenperku, ali su ipak
najbolje za klena. Mogu se koristiti kao povrinski mamci, kao mamci tik ispod
povrine i kao vodjeni dubinski mamci. Na udicu ih moete kaiti probijajui ih
kroz spoj krila i ledja, navlaei ih cele na udicu glavom ka najlonu, ili lepei ih.
Braneni crvi - (Tenebrio molitor)
Braneni crvi su dobri mamci za deverike, bodorke i klenove. Ovo u
stvari i nisu crvi ve gusenice. Gusenice uvajte u prozranim kutijama ispunjen-
im branom. Neki pecaroi uzgajaju gusenice dok se ne uaure i postanu odrasle
bube, jer su sva tri stadijuma odlina kao mamac. Za uzgajanje se koriste glazirane
posude veliine 4 do 5 litara. U posudu se naspe sloj braa dubine 20 cm, a u njega
se ubaci 4 do 6 loptica od papira. Preko brana se postavi sloj vunenih krpa. U
posudu se ubace odrasli insekti. Posuda se prekrije gazom i dri na temperaturi od
10 do 15
O
C. Na svakih 14 dana u brano je potrebno dodati komadi argarepe ili
krompira kao dopuna ishrani. Bitno je da se brano nikada ne skvasi od dodatne
hrane. Kada crvi porastu 3 cm poinju da stvaraju aure. Nakon tri nedelje, izlaze
iz aura, kao odrasli insekti, koje je opet potrebno dohranjivati. Na ovaj nain se
obezbedjuje stalna reprodukcija ovih buba. Iako su crvi tvrdji od mesnih crvia,
krti su pa se deava da se prelome tokom zabacivanja. Ovo je razlog to se uvek
kae na udicu kroz sredinu tela. Udice su veliine 16 do 18 ako se kai jedna, a 12
do 14 ako se kai vei broj gusenica. U toku vrelih letnjih dana izuzetna su zame-
211
na za mesne crvie koji brzo uginjavaju na suncu i toploti. Uaurenim gusenicama
moete pecati isto kao i sa kasterima. Odrasle bube su crno-smedje boje, veliine
12 do 20 mm. Kaite ih na udicu veliine 14 do 10. Probajte da provuete udicu
kroz telo insekta, ali i da prilepite bubu na udicu jakim lepkom.
Gusenice
Gusenice moraju biti
ive. Koristite one koje nisu
upave. Kaite ih na tanke udice
kako se ne bi mnogo otetile ili
uginule. Nain kaenja je isti kao i
za larve komaraca. Larve leptira za
neke ribolovce predstavljaju izuze-
tan povrinski mamac i to tokom
jeseni za velike klenovi i bodorke.
Kaite ih tankom udicom tik ispod
koe.
Skakavci
Skakavce kaite kroz ledja i bacajte ih tako da padnu na vodu kao da su
skoili sa obale. Nemojte precenjivati daljinu njihovog skoka. Vei broj pecaroa
smatra da su braon skakavci bolji mamaci od sonih zelenih primeraka. Najlake
ih je loviti u niskoj travi pomou mree za hvatanje leptira.
Rovac
Rovac je odlian mamac za krupnije ribe, a posebno za soma. Najvei
problem kod rovca je to je on po prirodi kopnena ivotinja i u vodi moe preiveti
vrlo kratko vreme. Dva najea trika sa rovcem su: prvi - da se u rovca ubrziga
jod ili neka druga tenost koja deluje kao atraktor na soma; drugi - da se rovac
zavije u celofan i tako nakai na udicu. Ovako prezentovan rovac e, dok ne ugine,
svojim pokretima proizvoditi jako utanje celofana, to moe privui soma.
Liinke vodenog cveta i vilinog konjica
Ove liinke su izuzetan mamac za sve vrste riba, budui da su dovoljno
velike i za najkrupnije ribe. Nalaze se na povrini ilovastog tla reke, ili neposred-
no ispod povrine tla kroz koga riju u potrazi za hranom. Vrh udice treba uvek da
bude sakriven u telu ovih liinki. Po nekim izvorima bolje je kaiti ih na kanap.
212 Mamci
Za skakavce koristite udicu 6.
Za bube udice od 6 do 10 su najbolje.
Kaite ih ili kroz taku u kojoj se spajaju
oba krila ili provlaenjem udice kroz celo
telo. Moete i prilepiti bubu na udicu.
Pecati se moe na sve insekte. Muve,
leptiri i letei mravi se mogu podjednako
uspeno koristiti. Uvek koristite insekte
koji se inae nalaze u okolini reke.
i
koljke
O
d davnina su koljke koriene kao
mamac za linjaka. U novije vreme se
sve redje koriste, jer su se pecaroi ulen-
jili i nerado se odluuju da mamce trae u priro-
di, ve ih ee kupuju u radnjama.
Treba znati da koljke nisu samo odlian mamc za linjaka, ve i za
arana, bodorku, deveriku, bandara, klena, pa ak i soma.
koljke moete nai u svim vodama koje su alkalne-bazne (vee pH
vrednosti) i obino su locirane u pliim delovima, obraslim travom i drugim pod-
vodnim biljem. Najlake ih je sakupljati meredovom. koljke vrlo sporo rastu i iz
tog razloga nemojte sakupljati vie
nego to vam je neophodno.
Dvadeset komada e vam biti
dovoljno za jedan dan pecanja.
koljku otvorite otrim
noem tako to preseete mii koji
spaja dve polutke oklopa. Iako
jedna koljka ima dosta mesa u
sebi, ono je premeko da bi se koris-
tilo kao mamac. Kao mamac se
koristi samo uto stopalo i kai se
na udicu veliine 10. Ostatak mesa
iseckajte na sitnije komade i koristite kao primamu. Najbolje je da mesto prehra-
njujete bar dva dana pre pecanja, zrnima konoplje. Na sam dan pecanja bacite
konoplju, koja e privui sitnu ribu, pa na nju komadie mesa koljke. Ova kom-
binacija je najbolja pri pecanju na koljku kao mamac. Kako riba nije posebno
oprezna kada uzima ovaj mamac, slobodno izaberite jai pribor. Od tehnika, kod
mirnih voda koristite plovak, a kod tekuih dubinsku metodu.
Umesto renih koljki, moete koristiti i
meso morskih, pa ak i ono iz zamrzi-
vaa. koljke moete kupiti i u teglicama,
zasoljene ili konzervisane.
Pri pecanju koristite udice veliine 8 ili
10 i najlon nosivoti 1,8 kg i vie. Obratite
panju da vrh udice ostane slobodan.
Bodorku i klena pecajte na jednu
koljku, a arana i druge krupnije ribe na
dve koljke.
213
N
Puevi
P
ostoji verovanje, koje se u praksi nije
pokazalo tanim, da pueve treba koristi-
ti samo kinim danima. Pueve treba
koristiti uvek kad ih moemo nai. Obino se
nalaze ispod kamenja i oborenog drvea, nou u travnjaku i svuda u prirodi kada
je vreme kino ili je rosa jaka. Kada ih jednom nahvatate, mogu iveti i nedelju
dana u plastinoj kesi ispunjenoj travom ili vlanim novinama i deliima parada-
jza i argarepe, pa ih ne morate traiti svaki put kad idete u ribolov.
Pueve moete uvati u uzgajalitu i due od nedelju dana. Uzgajalite
ete najlake napraviti od starog akvarijuma u koji uspete oko 15 cm zemlje i sa
njom malu koliinu glista. Uzgajalite poklopite tako da puevi ne mogu da izad-
ju, ali da vazduh slobodno cirkulie.
Uzgajanje pueva otponite poetkom oktobra. Tada sakupite odrasle
primerke i naselite ih u akvarijum. Poetkom novembra poee da se pare, pa
prekrijte zemlju slojem novina. Puevi e po njima poloiti jajaca. Nakon toga
odstranite pueve. Odravajte
toplotu u akvarijumu i sa prolea
mali puevi e se izlegnuti. Uskoro
e poeti da se hrane sitno istru-
ganim krompirom i drugim
zeleniem.
Pueve pecaroi najee
koriste za klena. U bistrim vodama,
u kojima su klenovi vidljivi, najbolje je zabacivati uzvodno u odnosu na jato i
polako vui mamac kroz jato.
Pua kaimo kroz spoljni prsten kuice, otrom udicom. Biramo pua
spljotene kuice (Planorbis sp.) prenika ljuture 1 do 3 cm.
Tri dana pred pecanje, kupite dinju ili
lubenicu, izdubite malu rupu kroz njenu
koru. Postavite je u neki sud zajedno sa
puevima i ostavite da se dobro najedu.
Ovakvi puevi e biti mnogo bolji
mamac.
214
J
Riba
P
rirodna hrana svim ribama predatorima,
kao to su tuka, grge ili smudj su ive
ribe, mada nije retkost da se na njih zaleti
i som, jegulja ili klen. Zakaene na udici, pon-
aaju se kao da su bolesne ili ranjene i time jo vie privlae grabljivice. tuku,
smudja i soma moete pecati na crvenperku, arana, klenia ili deveriku velike od
50 do 250 g, dok za ostale vrste grabljivica treba koristiti manje ribe kao to su
beovica, ikov, gavica, krkua, pe, mali grge ili bodorka. Sitne ribe najlake
moete nahvatati erencem, dok krupnije morate upecati finijim ribolovnim pri-
borom, sa plovkom, kao mamac koristei crvie i hleb. Odrati ribice ivim je
najvanija stvar za dalji uspean ribolov. Danas se mogu nai specijalni plastini
akvarijumi-kofe opremljeni pumpama za vazduh koje rade na bateriju u kojima
ribe dugo ostataju ive. Ukoliko nemate ovakav akvarijum-kantu, koristite obinu
plastinu kofu sa poklopcem, a u radnji za pecaroki pribor kupite tablete kiseoni-
ka, koje se polako otapaju i aeriu vodu. Ukoliko elite da vam ribe ostanu due
vremena ive, nadjite jednu veu posudu-bure i natoite je sa sveom i istom
vodom. Ribe ubacite unutra i prekrijte sitnom mreom. Vodu menjajte svaka 24
asa. Posmatrajte i odstranjujte sve slabe i bolesne ribe. Naravno, ukoliko ovako
drite ribe due vreme, povremeno ih hranite sitnim crviima i hlebom, ali pazite
da ne preterate. Dubinska metoda i pecanje plovkom su najei stilovi pri pecan-
ju na ivi mamac. U sluaju da traite ribu, koristite plovak ili povlaite kroz vodu
ivu ribicu optereenu olovom.
Kada znate gde su jata riba, dubin-
ski i metod sa klizeim olovom su
najbolji. Najee kaenje izmedju
repnog i ledjnog peraja daje
najprirodniji izgled mamcu ak i
kada je skoro mrtav. Medjutim,
Za sve metode pecanja, koristite udice
veliine 8 do 12.
Prilikom kaenja vee ive ribe zakaite
jednu udicu za rep, a drugu ispod ledjnog
peraja.
215
kada pecate dubinskom metodom, ili kada provlaite mamac kroz vodu, kaite ga
kroz usta. Podvez treba da je jednostavan, sa jednom udicom kada koristite male
ribe, a sa dve ako pecate na ivu ribicu veliine preko 150 g. Ukoliko pecate tuku,
zbog njenih zuba, obavezno koristite sajlicu duine oko 40 cm.
Neke ribe, recimo tuku, moete pecati i na mrtvu ribu. to je tuka vea
i starija, to e je vie mrzeti da juri za zdravim ribama i sve se ee okree za
mrtvim ribama koje lako nalazi. Ukoliko "oivite" mrtvu ribu povlaei je kroz
vodu moete oekivati da za njom krenu i smudj, grge, jegulja i som. Ribu
zakaite i opteretite kraj najlona sa onoliko olova koliko je potrebno da se precizno
moe zabaciti mamac. Zabacite i polako namotajte malo najlona i saekajte da
mamac padne na dno. Podignite
vrh tapa, na taj nain e se riba
pokrenuti i odvojiti sa dna, nakon
toga spustite vrh i namotajte
najlon. Ovo ponavljajte sve dok ne
privuete mamac obali. Na ovaj
nain moete prokrstariti celom
vodom i pretraiti svaki kutak.
Kleni i beovica su pogodni kao
mamac za grgea i jegulju.
Bodorka je zbog svetle boje tela
vrlo lako uoljiva i predstavlja
jedan on najboljih mamaca za sve
slatkovodne grabljivice. Pored nje
moete koristiti i sitne klenove.
Morska riba se takodje moe kori-
stiti kao mamac. Haringe se recimo
cele mogu koristiti, dok se vei
komadi mogu sei na pola i koristit
kao mamac-pare. Skua se u
nekim vodama moe smatrati i
boljim mamcem od haringe pri pecanju tuka. Trea esta vrsta kao mamac je sar-
dina koja se najvie koristi kada je voda jako mutna, jer ima izuzetan miris.
Najpraktiniji nain da obojite mrtvu ribu je da je spustite u vodeni rastvor boje
to jae koncentracije. Ostavite ribe u rastvoru oko sat vremena. Zatim izvadite
mamce, osuite ih i koristite odmah, ili pakujte u plastine vreice po etiri-pet
komada i zamrznite ih za zimu.
216 Mamci
Jedna od ideja je da se mamac ofarba i
time uini vidljivijim. Komad ili celu ribu
moete potopiti par sati u jak rastvor
prehrambene boje. Najbolje je koristiti
utu, naranastu i plavu boju. to je voda
mutnija boja treba da je svetlija.
Ukoliko elite da zabacite pare morske
ribe izuzetno daleko, prethodno ga zam-
rznite
Kada kaite sardinu, koristite dve udice
veliine 8. Jednu zakaite za rep, drugu
kroz ledja. Koristite zamrznutu sardinu,
kako bi je mogli vie puta zabacivati.
Ukoliko bacate sveu sardinu, kaite je
kroz glavu.
tuke, klenovi sporotekuih voda i
somovi se mogu pecati na jako mirisne
morske ribe, dok se grge nee okrenuti
za njima.
O
Sir
S
ir je jedan od mamaca koji se retko
koristi. Najvea prednost sira u odnosu na
crvie je da se na njega hvata mnogo
kvalitetnija riba. Mogu se koristiti sve vrste sira
kao mamac, sa idejom: to jai miris to bolje. Plavi sir ima izuzetno jak miris i
samim tim odlian je zimi kada druge hrane u vodi ima veoma malo, a ribe su
neaktivne. Jak miris je jedini nain da izvuete recimo klena iz skrovita.
Parmezan se takodje moe koristit,
ali ee kao aditiv u kulji ili pasti.
Trapist sirevi se mogu sei na
kocke u zavisnosti od veliine
udice. Ivica kocke treba da je oko 6
mm za udicu 12, 12 mm za udice
10 i 8 i 20 mm za udice 6 i vee.
Pored sira moete da dodate
komadi parizera ili neke salame i na taj nain nainite sendvi na udici. Mrena i
klen rado napadaju upravo ovakvu kombinaciju.
Za pastu od sira potrebno vam je: 120 g plavog sira, kaika izrendanog
parmezana i kaika samlevenog zrna konoplje. Istopite plavi sir na vatri i sklonite
ga sa nje. Dodajte konoplju i parmezan i dobro umeajte. Pustite da se pasta ohla-
di i nemojte je stavljati u friider, ve je uvajte na uobiajenoj temperaturi kako
bi se mirisi jae izrazili. Ovaj mamac je odlian za klenove, mrene i bodorke.
Dobar recept za palentu sa sirom glasi: U kukuruzno brano dodajte
meda i Zdenka sira i skuvajte palentu. Kada se ohladi izreite je na kocke. uva-
jte u vlanoj krpi.
Sirni valjuci se prave od 100g peninog brana, 10 - 20 g Zdenka
sira i kaike ulja. Zamesite i pravite valjuke.
Probajte da kaite komade sira na dlaku
kao boilije.
Sir se ipak pokazao kao najbolji mamac
u toku zime.
Pri kaenju sira vrh udice mora biti slo-
bodan.
217
I
Parizer , mesni narezak, krv i iznutrice
M
rena, aran i klen se mogu pecati na
parizer i mesni narezak. Parizer se
lake kai na udicu, nego mesni
narezak. Ukoliko kupujete parizer, potrebno
vam je oko 200 g za jedno pecanje, iseenog na kocke.
Mesni narezak se tee kai na udicu i tamo krae ostaje jer je mnogo
vlaniji. Medjutim, veina pecaroa smatra da je mnogo bolji mamac jer ima veu
koliinu masti u sebi.
Oba ova mamca moete nainiti jo interesantnijim ukoliko ih proprite.
Prvo napravite kockice ivica 12 mm. Na zagrejanom ulju, na blagoj vatri, proprite
kocke. Umesto ulja nije loe koristiti mast od peenja. Prite kocke oko minut uz
stalno meanje. Nakon toga izvadite komadie na novinsku hartiju i ocedite ih.
Tako pripremljeni komadii spremni su za ribolov.
Mesni narezak se pokazao kao odlian mamac leti i zimi. Najbolje rezul-
tate daje kada se zabacuje uz stalno prihranjivanje mesta istim mamcima u vidu
kockica. Mamac kaite na udicu br 8 za klena i linjaka, ili dve kockice na udicu
broj 4 ili 6 za mrenu i arana.
Krv se koristi i za primamljivanje i kao mamac. Najznaajnija osobina
krvi je da se zgruava to vam omoguava da je nakaite na udicu. Pre svega
koristi ivinska krv, koju treba preko noi ostaviti u hladnjaku. Izjutra odvojite
vodu od zgruanog dela i iseete zgruanu krv na kocke. Veliina treba da bude u
skladu sa veliinom ribe koju oekujete.
Od iznutrica se kao mamac, identino glisti mogu koristiti creva od svih
vrsta ivine. Ukoliko pecate cverglane, iznutrice mogu dodatno da se ostave na
toplom kako bi dobile jo jai miris. Ovako pripremljene iznutrice, postavljate u
hranilicu i zabacujte na mesto pecanja. Kao mamac moete u tom sluaju koristi-
ti i normalne nemirisne iznutrice.
218
J
Meso
S
vee meso moe se koristiti za mamenje
udica, ali se ipak pokazalo da u nekim
sluajevima propreno ili kuvano meso
daje bolje rezultate. Obino to odredjuje mesto
pecanja. Ukoliko u blizini postoji
izvor ljudske hrane (brod restoran,
ili neko drugo prebivalite ljudi na
reci) iz koga se esto izbacuju
namirnice, ribe se navikavaju na
ukus pripremljene hrane i rado
dolaze na takav mamac.
Svee meso se dobro
pokazalo kao primama i to
pomeano sa odredjenom kolii-
nom brana. Ovakva pasta privlai
klena i mrenu.
Klen je izuzetno
prodrljiva riba i malo je stvari koje on ne jede. Danas, zbog lenjosti pecaroa, klen
se uglavnom peca na standardnim mamcima, mesnom crviu, glisti, kasteru, hlebu
siru ili mesu. Medjutim od 1980-ih postoji jedan izvrstan, reklo bi se najbolji
mamac za klena - dinstana nicla. Ovo je pre svega zimski mamac. Toliko je
uspean da je na nekim takmienjima zabranjen. Iako se radi o skupoj namirnici,
za pet sati pecanja potrebno vam je oko 1 kg mlevenog mesa i 60 do 90 g dinstanih
nicli. Cena ove koliine sigurno je manja od cene crvia potrebnih za isto pecan-
je.
Kombinacija je jasna, mleveno meso kao primama, eventualno
pomeano sa hlebom, a nicla kao mamac. Ukoliko elite da jo bre privuete ribe
u meso dodajte kastere. Primama se baca u obliku loptica veliine golubijeg
Ukoliko je meso meko i lako spada sa
udice, moete pribei sitnom lukavstvu.
Prvo na udicu nakaite vlat trave, pa onda
meso i na kraju opet istu vlat trave.
Umesto trave moete koristiti i dva mesna
crvia.
Jeftinije je da umesto primame mesom
uradite primamu konopljinim semenom u
duini od 1,5 m. Na ovu primamu
zabacite mamac i saekajte vaeg klena ili
mrenu.
219
jajeta.
nicla, pre kaenja na udicu
mora da se rasee. Za sitnije udice
koristite komade veliine mesnog
crvia, dok za vee udice koristite
vee parie. Komadie kaite na
dlaku ili direktno na udicu.
Klen, aran, linjak i mrena jedu usoljeno meso. Razlog je jednostavan.
U vodama u kojima se riba esto peca na svee meso, ona postaje podozriva i
poinje da izbegava taj mamac, to nije sluaj sa usoljenim mesom.
Vrsta usoljenog mesa nije od presudnog znaaja za ribolov pa uvek bira-
jte najjeftiniju varijantu. Medjutim, najvei problem je zakaiti mamac na udicu,
ili dlaku, a da on ne spadne. Da bi reili ovu nedau meso pripremite 24 asa pre
pecanja. Izvadite meso na tanjir i stavite ga u najhladniji deo friidera oko sat i po.
Kada se meso stisne, otrim noem ga isecite na eljene kocke i kocke vratite u
friider narednih 12 asova. Za to
vreme e se na vrhu svake kocke
napraviti korica. Nakon toga,
okrenite kockice da se korica u
narednih 12 sati napravi i na drugoj
strani. Ove korice e osigurati da meso ostane na udici.
Ono to vai za druge mamce, vai i za usoljeno meso. Mnogo su bolji
mamci ukoliko se kae na dlaku, nego kada se kae direktno na udicu.
220 Mamci
Menjajte mamac na svakih par zabaaja,
poto se krv iz mesa brzo spere. Najbolje
je da na licu mesta seckate meso, jer e
sitniji komadi od stajanja potamneti i
izgubiti privlanost.
Moete nainiti odlinu primamu uko-
liko pomeate usoljeno meso, narendani
sir i namrvljeni vlani crni hleb.
ED
Razne sitne ivotinje
R
azne sitne ivotinje mogu se koristiti kao
mamac za grabljive ribe, kao to su klen,
som, tuka i bas. Od sitnih ivotinja
najee se koriste abe, dadevnjaci i mievi.
abe
abama se u prirodi hrane tuke, ali i krupniji klenovi i somovi. Kao
mamac moete koristiti sve vrste zelenih i braon aba. Kaenje abe je jednos-
tavno i najbolje je to uraditi jednom udicom kroz jedan od bataka. Na ovaj nain
aba e na udici moi da pliva i mami ribu. Vrlo je bitno da aba bude na povri-
ni vode, budui da je ona vodozemac i da nema krge, te ne moe da die ispod
vode. Mrtva aba je lo mamac. Ovo uslovljava da se aba kai na sistem sa
plovkom i obino se koriste veliki plovci za tuke. Ukoliko elite da pecate klen-
ove, koristite najmanje abe koje moete da pronadjete na vodi.
Dadevnjaci - tritoni
Ovi vodozemci se najvie koriste za lov basa. Kao mamac dadevnjaka
- tritona preporuuju ameriki pecaroi. Budui da bas dolazi upravo iz njihovih
voda, ovu napomenu treba uzeti maksimalno ozbiljno. Dadevnjak se kai sa jed-
nom ili dve udice, kroz ledja i kroz nogu. Na ovaj nain ostaje dugo iv. Takodje,
treba obratiti panju da ne moe dugo da ivi ispod vode i da mrtav dadevnjak
nije dobar mamac.
Mievi
Mievi se vrlo retko koriste u lovu ribe, ee kao varalice u obliku
mieva, nego kao ivi mamci. Mieve najradije napada tuka, budui da su joj
prirodna hrana, koju prodire sa povrine vode.
221
O
Hleb
Mamci
biljnog porekla
B
eli hleb iako vrlo blagog ukusa izuzetno
je prijatan za ribe. Moete ga ofarbati, ali
je upravo njegova belina ono to e
privui linjaka ili arana da ga uzmu. Koristite
sve hleb kada pravite kugle, rue, pahulje i za koricu, a blago odstojao za pravl-
jenje paste. Pri pecanju sa hlebom kao mamcem kontra mora biti brza inae e
mamac spasti.
Hlebna kugla
Prednost kugle je to je laka, polako tone i ostaje na povrini zatravljene
vode na biljkama pa se najlon ne mrsi. Veliina udice za kuglu je od 8 do 14.
Kuglu pravite od sredine hleba. Treba da bude od 1 do 2,5 cm u
preniku. Udica se provlai polako i paljivo kroz sredinu kugle, a nakon toga
blago vrhovima prstiju pritisnite kuglu uz vrat udice, ostavljajui krivinu i vrh
udice slobodnim. Ukoliko je hleb sve i zabaaj blag, kugla moe ostati i do 20
minuta na udici.
Pre pecanja hlebom, mesto treba pripremiti. Jednostavno uzmite dobru
koliinu hleba, nakvasite ga i umesite. Pobacajte tako pripremljen hleb kao prima-
mu za deveriku, arana ili linjaka.
Hleb moete i aromatizovati. Ponekad to nije potrebno. U veini slua-
jeva aroma krem sira, plavog sira ili salame se prokazala dobrom, mada treba
eksperimentisati na svakoj vodi.
Izuzetno je bitno da pri pravljenu kuglice dobro pritisnete hleb i da ga
paljivo urolate. Na ovaj nain, hleb e due ostati na udici i moi ete da pecate
na veoj dubini. Takodje, postavlja se pitanje promera kuglice. Opcije su: 2 mm,
2,5 mm, 3 mm i 3,5mm. Najee se koriste kugle veliine 3 mm i 3,5 mm na udici
br. 20. Manje se kae na udicu broj 22. Koristite ultratanke srebrne udice
(Kamasan B511s) vezane na najtanji najlon koji je mogue koristiti u zavisnosti od
222
ribe koju pecate.
Hlebna rua
Hlebna rua se pravi od komada sveeg hleba. Odvalite komadi u
skladu sa veliinom udice, takav da pokrije celu udicu. Nakaite ga i prstima blago
bono spljotite.
Ovaj mamac je izuzetan za lov karaa, babuki, deverika i arana, ali
jako lako spada sa udice.
Hlebna pahulja
Hlebna pahulja se pravi od komada belog, sveeg hleba. Od bajatog i
suvog hleba nije mogue napraviti pahulju koja e stojati na udici. Hleb treba da
ima to manje rupica. Iz njega se prstima, ali jo bolje specijalnim okruglim
noiev vade kuglice hleba. Ovaj mamac se za razliku od rue ne stiska prilikom
kaenja na udicu. Pokazao se odlinim za pecanje bodorki, ali i sitniji linjaci,
karai i arani mogu doi na ovaj mamac.
Hlebna korica
Hlebna korica predstavlja jedan od najboljih povrinskih mamaca za
arana i crvenperku. Odlomite komadi korice i probijte koru udicom. Okrenite
udicu za 180
O
i obmotajte najlon oko hleba, te ga stavite izmedju hleba i krivine
udice. Sada blago povucite udicu unazad kako bi uhvatila najlon. Tako moete
koricu zabacivati na velike daljine, a da ne spadne. Ukoliko pecate arana koristite
udicu veliine 2, ukoliko pecate crvenperku dovolja je i udica broj 12 ili 14.
Pri pozicioniranju mamca imajte u vidu da je hlebna korica plutajui
mamac i da se sa obzirom na to moe se postaviti na dva naina.
Prvi nain je postavljanje na samoj povrini vode. Ovako se obino love
arani. Koristi se vie metoda. Prvi i najei metod je onaj kada se hleb zabacu-
je bez ikakvog utega i plovka i vizuelno se posmatra i odredjuje trenutak kontre.
Drugi metod je pecanje plovkom, kada se mamac postavlja ispod vagler plovka,
a olova se postavljaju tik uz plovak. I trei metod je pecanje dubinskom metodom,
kada se postavlja olovo na kraj najlona, a predvezi se prave onolike duine kolika
je potrebna da mamac stoji na povrini vode. Samo dodatno podeavanje se vri
podizanjem i sputanjem vrha tapa.
Drugi nain je postavljanje mamca ispod povrine vode, ali tako da je
odignut od samog dna 10 do 15 cm. Ovo se postie klasinim vezovima, dubin-
skom ili metodom sa plovkom, sa tim da se olovo stavlja na glavnu strunu, a ne na
podvez, dok je duina podveza je jednaka visini na kojoj elimo da prezentujemo
Mamci 223
mamac. Kod ove metode bolji je sistem sa dubinkom, jer osnovni najlon stoji
ukoso i ne smeta podozrivoj ribi da se priblii mamcu.
Hlebna pasta
Za izradu hlebne paste koristite stari hleb, pa ak i vie od nedelju dana.
Hleb iseckajte na sitne komade i dobro natopite vodom. Nakon toga iscedite mak-
simalno hleb rukama, pa ga uvijte u muslinsku krpu ili gazu. Zavritre gazu ili
krpu dok god voda istie. Hleb moete umesto vode da natopite i mlekom.
Naravno, moete probati i sa supom od pastrmke ili vonim jogurtom od jagode.
Tradicionalno se pasta aromatizuje anisom, eerom, medom, pivom. Boja moe
biti bela, ali moe se bojiti i u crveno ili uto. Da bi pasta bila glatkija i finija u nju
se moe jo umeati i brano. Spremljenu pastu moete odmah koristiti, ali i zam-
rznuti pa koristiti kasnije.
Pri kaenju paste na udicu, potrebno je da ona bude u obliku kruke ili
kapljice i da se blago suava uz vrat udice (veliine od 6 do 16). Tekstura same
paste je presudna za korienje paste kao mamca. Ukoliko se peca u brzo tekuim
vodama ili je potrebno dalje zabaciti pasta treba da je manje vlana i grublja, dok
u sporotekuim vodama i stajaicama pasta treba da je to finija i meka. Ukoliko
je potrebo da hlebna pasta polako tone, recimo kada se peca iznad trave, pored
paste na udicu postavite i komad hlebne korice.
Jedan dobar recept se pravi od 5 delova hleba i jednog dela kuvanog
krompira. Umesite ovu smesu kod kue i uvijete je u krpu. Ponesite je na pecanje
i tamo otkidajte delie i formirajte kuglice.
Slatki eerni recept kae da se unutranjost hleba nadrobi i u nju umea
eer u prahu. Doda se malo vode i umesi testo. Umota u krpu i cepka na licu
mesta. Ukoliko nemate prah eera, moete u vodu umutiti i kristal eer.
U Bugarskoj, po knjizi Sportski ribolov Veljka Klaterka, prave se
valjci od navlaene sredine belog hleba, uz dodatak ulja i brana. Ovo se umesi u
gipko testo i zavije u krpu.
Specijalni ribolovaki hleb
U poslednje vreme u ribolovakim radnjama mogu se nai specijalni
ribolovaki hlebovi. Po svojoj strukturi se razlikuju od obinog hleba, jer su vlak-
nastog tipa. Na taj nain, komad hleba, otkinut i navlaen, se lako obmotava oko
udice i dugo na njoj ostaje, to ini ovaj hleb idealnim za dubinsku metodu pecan-
ja. Sa druge strane, cela udica se moe pokriti ovim hlebnim nitima, pa se i
najnepoverljivija riba lako prevari.
224 Mamci
C
Psei biskvit i plutajui keks
P
sei biskvit ili psea granulirana hrana je
najkvalitetniji povrinski mamac. Kako
se pravi od gotovo identinih sastojaka
kao i povrinska hrana za ribe, ali je neuporedi-
vo jeftinija, treba se uvek odluivati za nju. Klen i aran je posebno rado uzimaju.
Kaenje biskvita je relativno jednostavno, jer imaju rupicu na sredini. Kod gra-
nulica postoje mali problemi. Najbolje je da granule izbuite kod kue malom
burgijom ili ilom, pazei da se ne razdrobe, ili ih blago natopite vodom kako bi
omekali. Koliina vode zavisi od vrste granula i njihovog proizvodjaa i odred-
juje se empirijski. Naravno, tu je i tree reenje, a to je lepljenje granula za udicu
super lepkom. Hrana za krupne ribe i kornjae koja se u obliku kratkih valjia
moe nai u prodavnicama ivotinja, takodje se moe koristiti kao primama i
mamac, posebno za arana.
U novije vreme za povrinski ribolov se koristi i plutajui keks koji
moete sami napraviti. Uzmite jaja i umeajte ih sa kazeinom ili sojinim branom,
a nakon toga dodajte aromu i boju. U meavinu dodajte onoliko brana ili kazeina
dok ne prestane da se lepi za prste. Keks razvucite i izdelite na komade eljene
veliine. Nakon toga zapecite u rerni. Prva taktika pri pecanju ovim keksom je
jednostavna. Prvo izbacite 30 ili 40 kvadratnih santimetara keksa na mesto gde
elite da pecate. Nakon toga na to mesto zabacujte komadi keksa na udici.
Osnovna razlika izmedju pseeg keksa i ovog je to plaljive ribe nee prii
pseem keksu koji je u vidu granula, ali e se aran esto prevariti na vei komad
plutajue hrane. Druga taktika je da komad keksa zabacite na mesto gde hranite
nekom drugom povrinskom hranom, ali obavezno bez arome. Tada e ovaj keks,
jedini aromatizovan, privui ribu i prevariti je. Trea taktika pecanja plutajuim
keksom je da ga veete na dlaku, ali tu morate paziti da udica ne visi ispod keksa,
jer e to uplaiti uvek opreznog arana. Da se to ne bi desilo koristite vrlo kratku
dlaku koju treba da provuete kroz silikonsku cevicu blizu udice kako bi plutala.
Kockasti parii keksa treba da budu izmedju 2,5 i 5 cm iroki.
225
I
Penica, jeam i kukuruz
J
eam,penica i kukuruz spadaju u itarice i
prirodnu hranu riba. Zbog svoje cene i
lakoe nabavke vrlo su popularni kod
pecaroa, pa ak i kod najmladjih.
Penica
Penica sem to je izuzetan mamac za svu belu ribu, ali i karaa i arana,
izuzetno je i jeftino. Izaberite najkrupnija zrna penice i odvojite slomljena i
degenerisana zrna. Za jedno pecanje tri do etiri ae penice su dovoljne.
Priprema je sledea. Prvo dobro operite zrna kako bi skinuli prainu i neistoe.
Nakon toga, ostavite zrna preko noi u hladnoj vodi. Sutra stavite zrna u lonac i
nalijte vodu uz dodatak eera ili meda, i pustite da prokljua. Smanjite vatru i
kuvajte oko 30 minuta dok se zrna blago ne razdvoje i dok se ne pojavi belina u
sredini zrna. Pazite da ne prekuvate zrna jer ete ih tada koristiti samo kao prima-
mu ali ne i kao mamac. Kad penicu bacate kao primamu, svakih 10 minuta
ubacite 10 do 20 zrna u vodu.
Jeam
Linjak voli penicu, ali jeam mu je ipak drai. Priprema je slina pripre-
mi penice, ali se ne kuva u vodi ve u mleku, i ne ostavlja se preko noi da se
napije. Kaite dva do tri zrna jema na udicu veliine 10 do 12. Ukoliko pecate
klenia ili bodorku kaite jedno zrno na udicu veliine 16. Uvek pazite da, kao i
kod penice, vrh udice bude slobodan i da zrno kaite sa strane, a ne kroz beli
zarez. Kao primamu jeam koristite identino penici.
Kukuruz eerac
Bodorka, deverika, linjak, aran, klen i mrena jedu kukuruz. Ono to ih
privlai je uta boja i sladak ukus. Konzerviran kukuruz je efikasniji od zamrznu-
tog ili osuenog, jer je svetlije boje i pun slatkog soka. Ovakav kukuruz je odmah
226
spreman za upotrebu. Prednost kukuruzu dajte onda kada oekujete krupnu ribu, a
stalno vam dosadjuje sitna. Kukuruz sitna riba ne moe da skine, i esto nije ni
zainteresovana za njega. Kada pecate na reci, kao primamu moete koristiti kuku-
ruz, ali imajte na umu da klen uzima kukuruz u sredini vode, dok pada. Dok mrena
i aran vie vole kukuruz na dnu. Kod pecanja na sporim i mirnim vodama kuku-
ruz na dnu je izuzetan za deveriku, bodorku i linjaka. Ukoliko pecate dubinskom
metodom, kukuruz moete koristiti i u hranilici kao dodatak ve pripremljenoj
hrani. Naravno, moete dodati i
mesne crve, gliste ili komade
hleba, kao i itne pahu-lje kako bi
napravili koktel za primamu.
Kukuruz eerac je pre svega
izuzetno vidljiv mamac. Veina
krupnih klenova i arana je
upecana ba na ovaj nain. Pri
zabacivanju, nije cilj baciti mamac
ribi ispred nosa, je e je to samo
uplaiti, ve predvideti kuda se riba eta i saekati je.
Pahuljice
Iako pahuljice mogu da variraju u izgledu, sve imaju tri zajednike
osobine: ribe ih vole, lake su i plutaju na vodi. Jedan od najstarijih metoda je da se
pahuljice umoe u med ili jak rastvor eera, koji e se polako otapati, pa e
pahuljica dugo ostati na udici. U svakom sluaju, pre kaenja pahuljica na udicu,
neophodno je da ih natopite u vodi od 2 do 3 minuta. Suve pahulje lako pucaju i
nemogue ih je nakaiti na udicu. Pahulje moete i blago propriti pre upotrebe,
kako bi jae zamirisale. Ukoliko koristite pirinane pahulje, u kesu sa pahuljama
ubacite malo vode i kesu dobro zatvorite. Ostavite da prenoi. Do ujutro e se
pahulje napiti potrebnom koliinom vode. Kaite ih na udicu broj 14 ili 12.
Ekspandirana itna i kukuruzna zrna (Pufiji)
Ekspandirana itna i kukuruzna zrna su se u novije vreme pokazala kao
izvrsni mamci za sve ciprinide. Kako imaju osobinu plutanja, mogu se kaiti na isti
nain kao i korica hleba ili psei keks, ali se esto koriste i u kombinaciji sa mes-
nim crviima i drugim mamcima, kako bi izdigli udicu sa dna i dali bolju
prezentaciju. Ekspandirana zrna mogue je napraviti i kod kue, tako to se
itarice skuvaju, pri tom pazei da im ne pukne opna, pa onda zapeku u rerni.
Mamci 227
Sok iz konzerve kukuruza koristite pri
pripremi prihrane.
Probajte da udicu zakaite izmedju
beline skroba i bone opne. Pri kontri
udica e lako probiti opnu i zakaiti ribu.
Zrna sa klipa skidajte otrim noem,
kako bi ih sa donje strane otvorili i na taj
nain pustili sok koji privlai ribu
G
Konoplja
S
eme konoplje moete kupiti u veini pro-
davnica zdrave hrane. Priprema semena
je sledea. Stavite etri dela vode i jedan
deo semena u erpu. Zagrevajte dok voda ne
prokljua. Smanjite vatru i kuvajte oko pola sata dok se zrnevlja ne ponu razdva-
jati, i dok se ne pojavi belina iz njih. Izdvojte konoplju iz vode, a vodu koristite za
pripremu primame. Konoplju uvajte u friideru u kom moe da stoji oko nedelju
dana. Konoplja je izuzetan mamac za bodorku u toku leta i jeseni, ali se moe
koristiti i zimi. Kaite po jedno zrno na udicu 18 li 16. Uvek pazite da vrh udice
ostane slobodan. Pola litre semena konoplje je dovoljno za jedno pecanje. Bacajte
po desetak zrna kad god zabacite mamac i ne oekujte da e se riba pojaviti u
veem broju prvih sat ili dva. Kada se najzad ugrizi pojave, bie veoma esti,
skoro sa svakim zabaajem. Veina ribolovaca se kod pecanja konopljom ali da
je trzaj prebrz i da je nemogue kontrirati, ali tajna je u tome da treba pustiti da
riba ponese mamac. Dakle saekajte drugi trzaj.
Kada pecate mrenu, linjaka ili arana, konoplju kaite na dlaku i to po 6
do 12 zrna na jednu dlaku.
Ukoliko je tok vrlo jak i brz, prihrana semenom konoplje nije mogua.
Tada se koristi sledei trik. U au
od jogurta ili neku drugu posudu
eljene veliine, stavite seme kono-
plje i nalijte vodom. Unutra stavite
i hranilicu. Ceo sistem zamrznite.
Na pecanje krenite sa malim prenosnim friiderom i iz njega vadite zamrznute
hranilice i kaite ih direktno iz friidera pre zabacivanja. Raunajte da e u zavis-
nosti od temperature vode, hranilica biti funkcionalna od 20 do 60 minuta. Za ovu
potrebu, konoplju prethodno pripremite identino kao i kada elte da pecate sa
njom.
Pre kuvanja dodajte jednu malu kaiku
sode bikarbone. Seme konoplje e ostati
tamno crno i nakon kuvanja.
228
N
Mahunarke
S
emena mahunarki podseaju arana na
njegovu prirodnu hranu, pa se aran brzo
odluuje da ih uzme. Priprema je najbit-
nija za uspean ribolov. Nikada nemojte koristi-
ti zrna koja nisu kuvana ili napijena vodom preko noi. Ako se riba najede ovakvih
zrna, ona e u stomaku poeti da joj bubre i verovatno e uginuti. Pre upotrebe
zrnevlje treba da nabubri i odstoji u vodi dva do tri sata, pa se nakon toga kuva.
Ostavite ga da provri oko tri do etiri minuta, pa ga kuvajte na blagoj vatri jo pet
do deset min. Ovako pripremljene mamce moete ostaviti par dana na toplom da
fermentiraju. Kao i sa svim novim mamcima, potrebno je da ribe naviknete na
njega, mada je ei sluaj da ga riba uzima odmah. Generalno vai, da riba bolje
uzima sitnije zrnevlje od krupnog, pa su soja i azuki pasulj bolji od boba i krupnog
belog zrna pasulja. Mahunarke se obino kae na dlaku. Pokazalo se da najbolje
rezultate daju kada se mesto prethodno nahrani konopljom i semenom javora.
Graak moe biti odlian mamac, posebno u blizini hotela gde se iz
kuhinja esto otpaci bacaju u vodu i gde je riba navikla na njegov ukus. Graak se
pre upotrebe kuva dok ne omeka. Najvea zrna koristite kao mamac, a sitnija kao
primamu. Seme ptiije grahorice se takodje moe koristiti za pecanje velikih
bodorki. Samo seme je veliko i braon boje. Omeka se kuvanjem. Da bi ga
pripremili, ostavite ga preko noi da se napije vode, a onda ga kuvajte oko pola
sata nakon kljuanja. Koristite udicu veliine 16.
Kikiriki se pre svega moe koristiti za pecanje arana i to uglavnom u
toku leta. Ono to morate znati, je da je sirovi kikiriki otrovan za ribu, pa ga
obavezno koristiti kuvanog. Pored kikirikija, mogu se koristiti i lenik i badem.
Priprema jezgara je sledea. Ostavite da jezgra ostanu 24 sata u vodi. Nakon toga
ih kuvajte dok voda ne provri, pa smanjite vatru. Na blagoj vatri kikiriki i lenik
kuvajte jo 20 minuta, a badem 30. Pecanje na jezgra se obino svodi na pecanje
na dlaku. Najbolje je zakaiti dva jezgra na dlaku duine 2,5 cm.
229
J
Krompir
P
re nego to je izmiljen boili, aran se
vrlo esto pecao na polukuvani krompir.
Za ovu svrhu se koristi masniji poluuti
krompir, a nikako branaste sorte jer su lako
spadale sa udice. Omiljeni su bili sitniji krompiri, jer im je meso ilavije i manje
branasto te su se due odravali na udici. Naravno, i danas moete probati da
pecate na njega i to od aprila do oktobra. Ukoliko elite, moete pri kuvanju krom-
pira dodati aromu ili boju, kako bi mamac bio prihvatljiviji. Na krompir se pored
arana mogu pecati i skobalj, klen, bodorka, deverika, mrena i crvenperka.
Priprema krompira je jednostavna. Prvo treba blago skuvati krtole i
pustiti ih da se ohlade. Nakon toga seku se na kockice eljene veliine.
Krompir kaite na udicu veliine 1 ili 2 za krupnije ribe, i u tom sluaju
je bolje praviti kugle nego sei kocke; 6 do 10 za sitnije, a ukoliko pecate na
trokrake udice treba koristiti veliine od 12 do 14. Provucite prvo najlon kroz
krompir. Nakon toga zaveite udicu i polako uvucite udicu u krompir. Cela udica
mora biti u krompiru. Ukoliko pecate na trokraku, pre krompira, na krake treba
staviti nekoliko vlati trave, ili na kocki krompira ostaviti komad kore.
Pre pecanja potrebno je mesto prihraniti neoguljenim krompirom, kojeg
je potrebno narezati na kockice.
Pored kocki i kugli od krompira, mogu se praviti i valjuci u kombinaciji
sa branom. Najei recept je: Meku sredinu belog hleba zamesiti sa polovinom
kuvanog krompira, kaikom eera, potrebnom, malom koliinom brana i vodom,
tako da se napravi gipko testo.
Drugi dobar recept je : Napravi se gipko testo od kuvanog krompira,
finog bebi griza, malo peninog brana, kaike meda i kaike rendanog sira.
Za oba recepta vai da se mese pre ribolova i ostavljaju preko noi da
odstoje u lanenoj krpi. Sutra se peca na komade odvaljene i formirane u obliku
kuglica potrebne veliine.
230
B
Kulja
D
anas se za lov arana koriste boili, seme-
na biljaka i kulja. Za razliku od boilija,
kulja se moe koristiti i za pecanje krup-
nih bodorki, ljinjaka, deverika i klenova.
Koristiti se i u vidu paste kada pecamo sitnu ribu. Pasta od brana ide na udicu 16
ili 18, a hlebna pasta na udicu 14. U pastu se dodaju arome i boje. Imajte mere i
nemojte da dodate vie od 2 kaike arome na 500g paste. Umesto paste moete da
koristite kupovnu primamu koju treba dan pre zamesiti i ostaviti u friideru.
Kukuruzni mamac za arana: Prokuvajte 1/2 l vode. Pomeajte 2
olje kukuruznog sa 1 oljom peniog brana. Dodajte 1/2 kesice elatina u
kipuu vodu. Smanjite vatru i u vodu sipajte 2 kaike eera i 1 kaiku vanile. U
kipuu vodu dodajte kaiku po kaiku branene meavine i skuvajte kulju. Kada je
kulja gotova, ohladite je i ostavite da odstoji u friideru oko nedelju dana.
Ukusni mamac: Umeajte u jednu au vode, 1,5 kaiku vanile, 1
kaiku meda i 4 kaike eera. Polako zagrevajte smesu i kada pone da vri uspite
u nju 1 olju kukuruznog brana. Meajte energino i kuvajte oko 3 minuta.
Izvadite kulju i ostavite da se ohladi. uvajte u friideru do pecanja.
Jojo mamac: Umeajte po dve olje brana, kukuruznog brana i vode.
Meavinu spustite u kipuu vodu i kuvajte. Kada je kulja kuvana izvadite je i ohla-
dite. Dodajte joj 1 kaiku vanile, 4
kaike nekog vonog sirupa i malo
cimeta. Premesite i formirajte
kuglice. Kuglice kuvajte u kipuoj
vodi. Kuglice su kuvane kada odskau od podloge.
Jell-O mamac: Prokuvajte 3 olje vode. U kipuu vodu dodajte 3
kaike elea od jagode. Polako meajui dodajte dve olje kukuruznog i jednu
olju peninog brana. Smanjite vatru i kuvajte oko pet minuta. Kuvanu kulju
ohladite i uvajte u friideru.
Probajte da napravite pastu od hleba i
banane. Koristite udicu br 12.
231
W
Boili
P
re samo 20 godina pecanje arana bilo je
privilegija odabranih. Kupovnih mamaca
nije ni bilo, a svaki pecaro uvao je svoj
jedinstven recept. Problem sa pastom bio je u
tome to je sitna riba polako, ali sigurno skidala mamac sa udice, pa su pecaroi
doli na ideju da u pastu umeaju jaja i formiraju kuglice, koje bi onda kuvali u
vodi dobijajui boili. Od 1980-ih pecanje na boilije na dlaku toliko je uspeno da
su se pojavili komercijalni boiliji.
Kada pecate na vodi u kojoj su se arani navikli na boilije, dovoljno je
primamiti sa 20 do 30 komada, dok na novim vodama i sa boilijima novog ukusa
treba i nekoliko stotina komada. Nakon svakog upecanog arana dodajte jo dese-
tak boilija.
Jedan od trikova koji pomae da aran pre vidi boilije je da ih uinite
plutajuim. To uradite peenjem boilija ili kaenjem male koliine stiropora na
dlaku zajedno sa njima. Ovako prezentovan mamac nalazie se na 5 do 50 cm od
dna i nee biti prirodan, medjutim upravo e ga zbog toga radoznali aran pre
uzeti. Visinu odvajanja od dna moete fiksirati sa par sitnih olovaca.
Naravno na bojlije je mogue pecati i druge vrste krupnih riba, kao to
su linjak, deverika, klen i mrena. Ukoliko elite da pecate sitnije ribe, recimo
bodorke, uzmite sitnije boilije: mini 6 mm u preniku i midi 10 mm u preniku.
Midi boiliji sa ukusom sira pokazali su se recimo, odlini za klena.
Mnogi pecaroi i danas prave boilije kod kue, to im omoguava da
eksperimentiu sa bojom i ukusom. Osnovni sastojak boilija je jaje, koje povezu-
je sve sasojke, a to su proteini (kazein, kalcijum kazeinat ili natrijum kazeinat -
max 50% u meavini), eeri, minerali i vitamini, boje i arome. Aroma je bitnija
od boje, a za arana se ukus mesa ili voa pokazao najprihvatljivijim. Umesto jaja
ili uz njih moge se koristiti i gluten i brano.
Osnovni recept za pripremu boilija je sledei. Umeajte u jednu posudu
232
sve suve sastojke boilija, a u drugu umutite tri jajeta i u njih ubacite arome i boju.
Polako dodajte suvi mix u jaja i
mesite dok ne dobijete nelepljivu
pastu. Od paste pravite kugle u
preniku od 6 do 25 mm i redjajte
ih u korpicu od metalne mree koju
ete onda spustiti u kipuu vodu na
oko 1 minut. U isto vreme kuvajte
od 30 do 50 boilija. Nakon toga
ocedite boilije na krpi i stavite ih na
hladno. Ukoliko elite tvrdje boili-
je, neka stoje preko cele noi na
otvorenom pre nego ih spakujete u
vreu. Tri najee koriena boili-
ja su mleni, riblji i boili sa seme-
njem. Ovde u izneti recepte za
svaki od njih.
Za mleni boili je
potrebno: 85g kazeina; 57g brana;
57g mleka u prahu;28g skroba; 28g
kvasca; 28g mlenog albumin-a.
Za riblji boili je potreb-
no: 57g natrijum kazeinata; 57g haringi; 28g skroba; 28g mineralno-vitaminskog
dodatka za ivotinje; 57g sojinog brana.
Za boili sa semenjemje potrebno: 28g itnog glutena; 42g mineralno-
vitaminskog dodatka za ivotinje; 113g sojinog brana; 57g hrane za ptice; 14g
badema; 20ml arome.
Medjutim postoji mnogo naprednih meavina za boilije pa u ovde izneti
najinteresantinje.
Za osnovni boili potrebno je: 225g griza ili sojinog brana; 170g hrane
za make sa ukusom ribe, 55g hrane za ptice za bojenje perja (Robin Red), 6 jaja,
zain (cimet, crvena paprika, 5ml Megaspice (Rod Hutchinson), 5ml Seedbait
Sense Appeal(Rod Hutchinson), 12 kapljica RH1 Oil (Rod Hutchinson) ili 20 ml
ulja za hranjenje pastrmki(samo zimi))
Za poboljanini boili potrebno je: 285g griza, 170g sojinog brana,
pivski kvasac, 12-24 kapljica ulja od crnog bibera ili geranijuma (moe se nai
kao aromaterapija), 4 ml arome javora, 4 jajeta, opciono: 5-15 ml kae od
digerice(aminokiseline), 15ml susamovog ulja - preprenog
Mamci 233
Proteinska hrana za krupne ribe i korn-
jae se moe dodati u meavinu za boili-
je, ali se pre toga u mlinu za kafu ili avanu
mora razmrviti u prah.
Nakon to napravite boilije proverite da
li tonu ili plivaju. Boiliji sa vie mleka e
plutati. Ukoliko elite da tonu, umesto
dela jaja dodajte vode.
Plutajue boilije moete pripremiti kui
od obinih tako to ete ih zapei na
visokoj temperaturi.
Stari nain vezivanja mamaca dlakom je
sledei: na najlon koji pretekne od vezi-
vanja udice naniite eljeni broj boilija ili
drugih mamaca , a na kraj dlake postavite
malo olovo koje e onemoguavati da
mamci spadnu.
Slino boiliju mogu se koristiti
makarone
Za kukuruzni boili potrebno je: 250g hrane za make (meso i diger-
ica), 5 dl sojinog brana, 4 dl palente, 1 dl mleka u prahu, 5 dl hlebnih mrvica, 4
kaike eera, 3 dl vode, 3 jajeta i uta ili karamel prehrambena boja.
Za kikiriki boili potrebno je: 4 dl natrijum kazeinata, 4 dl sojinih pro-
teina, 1 dl skroba, 1 dl brana od neprenog kikirikija, 0,5 dl brana od peenog
kikirikija, 1 ajna kaiica praka za pecivo, 1 kaika pivskog kvasca, 1 ajna
kaiica ulja, 0,5 dl vode, 12 jaja. Kuvati 1-2 minuta.
Za proleni boili potrebno je:300g praha pudinga od vanile, 200g
krupnog griza, 200g sojinog brana, 100g kotanog brana, 100g brana od
nepeenog kikirikija, 100g kazeina, 10ml zasladjivaa, 20 ml aminokiselina (tena
digerica), 1 kaika sojinog ulja, 12 jaja.
Za celogodinji boili potrebno je: 1000g hrane za make sa ukusom
ribe, 4-6 kaika jestivog ulja, 10-12 jaja, dve olje mlevene digerice.
Za letnji boili potrebno je: 300g brana, 300g sojinog brana, 200g
kukuruznog brana, 100g kazeina, 100g brana od kikirikija, 10-12 jaja, 10ml
zasladjivaa, aroma divlje trenje i aminokiseline.
Za ptiiji boili potrebno je: 100g hrane za ptice, 125g sojinog brana,
75g kukuruznog brana, 125g griza, 50g mleka u prahu i 25g albumina.
Za maiji boili potreb-
no je:250g hrane za make (meso i
digerica), 5dl sojinog brana, 4dl
palente, 1dl mleka u prahu, 5dl pre-
zle, 4 kaike eera, 3dl vode, 3 jaja
i uta prehrambena boja. Kuva se
od 5 do 10 minuta.
Za poluplutajui boili
potrebno je:4dl kazeina, 1dl skro-
ba, 1dl brana od sveeg kikirikija,
0,5dl brana od peenog kikirikija,
1 kaiica praka za pecivo, 1 kai-
ka kvasca, 1 kaiica ulja, 0,5dl
vode i 12 jaja. Kuva se od 1 do 2
min.
Za letnji boili by Saa
Kostadinovi potrebno je: 10 jaja,
30ml meda, 250g ribljeg brana,
150g hrane za ptice, 250g griza,
200g brana od soje i 150g brana
234 Mamci
Zbog visokog sadraja vlage,
boili posle izvesnog vremena gube svoja
svojstva, a na povrini se zna uhvatiti bu.
Zato ukoliko elite konzervirati gotove
boilije, to je najbolje uraditi ovako:
Skuvane i u aromu uvaljane kuglice,
ostavite jedan dan da se sue na vazduhu,
a zatim ih stavite u staklene tegle (60-80
kom. u teglu od 600 gr.), dobro zatvorite
poklopac i tegle stavite u ugrejanu rernu
na oko 150 stepeni. Posle pola sata tegle
izvadtite i ohladite na sobnoj temperaturi.
Tako konzervirani boili mogu izdrati oko
dva meseca, ali im se tegla otvori mora
se potroiti.*
*Tekst preuzet sa internet sajta:
http://www.ribar.co.yu
od pirina. Kuvati 1 minut kada isplivaju.
Za zimski boili by Saa Kostadinovi potrebno je: 5 jaja, 15ml meda,
150g griza, 100g kukuruznog brana, 100g sojinog brana, 100g pirinanog bra-
na, 50g ribljeg brana. Kuvati 1 minut kada isplivaju.
Za domai boili by www.ribar.co.yu potrebno je: 100gr kukuruznog
brana, 100 gr peninog brana, 2 jaja, 50 gr ribljeg brana (ili koncentrata za pil-
ie), 50 gr hrane za pastrmke (ili psee hrane) samleti, 1 supena kaika skroba, 1
kafena kaika sojinog brana, 1 kafena kaika mleka u prahu i vode po potrebi.
Kuvati 2 minuta kada isplivaju. Kada se ohlade zamirisati prah mirisom.
Za voni boili by www.ribar.co.yu potrebno je: 2 kafene kaike
pudinga od jagode ili maline, 2 kafene kaike pudinga od banane, malo struganog
oraia, 1 kafena kaika kokosovog brana, 0,5 dl sirupa exotic (ukoliko miris
umesimo u smesu ), malo strugane kore limuna ili narande.
Za osnovni plutajui boili potrebno je: 250 g griza, 250 g prezle,6 jaja,
boja i arome. Celokupna masa se umuti i naprave se kuglice. Kugle sputati u
kipuu vodu i kuvati dok ne isplivaju. Ostaviti ih da se ocede i prosue. Nakon toga
u mikrotalasnoj penici pei od 15 do 30 sekundi, dok se ne pojave sitne braon
fleke. Druga varijanta je da se na ugrejanom tiganju, bez ikakve masti ili ulja, boil-
iji peku 15 do 20 minuta. Prava mera u oba sluaja zavisi od veliine kugli, pa je
potrebno eksperimentisati. Nakon pripreme obavezno proveriti da li boiliji plutaju
u ai vode.
Za dopunjeni kupovni boili potrebno je: 400 g hrane za pastrmke, 100
g kupovne smese za boile ili kukuruznog brana, 2 do 3 jaja, ulje i aroma po potre-
bi.
Za danski boili potrebno je: 250 g raanog brana, 200 g kukuruznog
belog brana, 100 g prekrupa, 100 g palente, 150 g mlevenog zrna konoplje, 100
g mlevenog keksa, 100 g peninog brana, 5 do 6 jaja i suncokretovo ulje
Za danski riblji boili potrebno je: 300 g raanog brana, 300 g kuku-
ruznog brana, 200 g sojinog brana, 200 g ribljeg brana, 5 do 6 jaja i suncokre-
tovo ulje.
Za danski letnji boili potrebno je: 250 g ribljeg brana, 150 g ptiije
hrane, 250 g raanog brana, 200 g sojinog brana, 150 g pirinanog brana, 5 do
6 jaja, arome i boja.
Za boili za hladnu vodu potrebno je: 300 g ptiije hrane, 250 g
raanog brana, 250 g sojinog brana, 100 g kazeina u vidu kalcijum-kazeinata,
100 g ribljeg brana i 5 do 6 jaja.
Za boili za lo dan sa pirinanim branom potrebno je: 300 g raanog
brana, 200 g kukuruznog brana, 200 g sojinog brana, 200 g pirinanog brana,
Mamci 235
100 g ribljeg brana.
Za boili za lo dan potrebno je: 300 g raanog brana, 300 g palente,
500 g sojinog brana, 5 do 6 jaja i aroma (jagoda ili malt).
Za psei boili potrebno je: 250 g usitnjenje hrane za pse, 150 g ribljeg
brana, 100 g peninog brana, 50
g kazeina i 5 do 6 jaja.
Za raani boili potreb-
no je: 250 g raanog brana, 100 g
mlevenog keksa, 100 g kazeina,
100 g peninog brana, 75 g
peninog griza, 25 ml ulja, 10 g
kvasca i 5 do 6 jaja.
Za sojin boili potrebno
je: 250 g sojinog brana,150 g
raanog brana, 150 g palente i 2
do 3 jaja.
Za kazein boili potreb-
no je: 200 g kazeina, 100 g sojinog
lecitina, 200 g natrijum kazeinata,
50 g peninog glutena, 50 g
peninog brana, 3 do 4 jaja,
aroma i boja.
Za skrobni boili
potrebno je: 200 g kazeina, 100 g
sojinog lecitina, 100 g natrijum kazeinata, 50 g peninog glutena (skroba), 50 g
peninog brana i 3 do 4 jaja.
Za kazeinski boili potrebno je: 100 g kalcijum kazeinata, 50 g natri-
jum kazeinata, 50 g sojinog brana, 40 g peninog griza, 10 g skroba, 3 ili 4 jaja,
aroma i uta boja.
Za prezla boili potrebno je: 100 g prezle, 50 g kalcijum kazeinata, 50
g mlenog albumina, 50 g peninog glutena, 50 g peninog brana, 50 g
peninog griza, 50 g sojinog brana, 50 g utog eera, 50 g arome narande, 3
do 4 jaja i uta boja.
Za danski zimski boili potrebno je: 100 g ribljeg brana, 100 g hrane
za pastrmke ili pse, 25 g vitaminskog dodatka za pse, 15 g griza, 50 g raanog
brana, 50 g sojinih pahuljica, 50 g jemenog brana, 50 g kukuruznog brana i 4
do 5 jaja.
Za danski proleni boili potrebno je: 1000 g integralnog peninog
236 Mamci
Ukoliko elite sami da pravite boilije,
morate imati u vidu sledee preporuke o
zastupljenosti nekih komponenti u ukup-
noj masi:
riblje brano - do 30%
raano brano - od 10 do 50%
kukuruzno brano - do 30 %
brano od zrna konoplje - do 20 %
palenta - do 20 %
keks u prahu - do 20 %
krompir u prahu - do 20 %
sojine pahuljice - od 10 do 20 %
penini gluten (skrob) - do 10 %
jaje u prahu - od 10 do 30 %
mleko u prahu - od 10 do 30 %
hrana za pastrmke - do 80 %
hrana za ptice - od 20 do 40 %
sojino brano - do 40 %
brana, 500 g kukuruznog brana, 400 g krompir pirea u prahu, 120 g mleka u
prahu, 160 g ribljeg brana, 40 g hrane za pastrmke ili hrane za pse, 80 g klica od
penice, 20 g pivskog kvasca, 3 jaja, vode i po potrebi eer.
Za danski letnji (temperatura vode preko 15
O
C boili potrebno je:
1000 g crnog peninog brana, 500 g kukuruznog brana, 280 g brana od krom-
pira, 40 g peninih klica, 120 g mleka u prahu, 160 g ribljeg brana, 20 cl ulja,
30 g carpixa (sensas), 3 jaja i arome
Za danski jesenji boili potrebno je: 100 g sojinih pahuljica, 100 g ko-
tanog brana, 100 g raanog brana, 50 g jemenog brana, 25 g pivskog kvasca,
25 g braon eera, 20 g vitaminskog dodatka za ivotinje (kostovit), 15 g peninih
klica, jaje u prahu, voda i aroma.
Za lovaki boili potrebno je: 140 g griza, 85 g sojinog brana, 15 g
suvog dodatka (kukuruznog brana, mleka u prahu, krem sira, pivskog kvasca,
paprike ili karija), malo zasladjivaa ili 10 g eera, boja i 3 jajeta.
Za deiji boili potrebno je: 1200 g griza, 680 g sojinog brana, 130 g
hrane za bebe, 60 g eera, boja i 18 jaja.
Za ovseni reni boili potrebno je: 200 g kuvanog kukuruza eerca
pretvorenog u kau, 200 g ovsenog brana, 70 g griza, 2 jaja, oko 2 kaike mleka
ili vode, 4 kaike ulja. Kuvati oko 4 minute i zamirisati.
Za ptiiji reni boili potrebno je: 200 g kuvanog pa pasiranog kuku-
ruza eerca, 200 g ovsenih pahuljica samlevenih u brano, 100 g hrane za ptice
samlevene u brano, 1/2 olje mleka u prahu, 70 g griza, 2 jaja, oko 2 kaike mleka
ili vode i 4 kaike ulja. Kuvati 4 minuta, ohladiti pa obojiti, zasladiti i namirisati.
Mamci 237
N
Voe i zelene alge
U
ovu grupu spadaju: trenje i vinje,
marelice, breskve, kruke i ljive,
banane i jabuke, maline,kupine i dud i
zelene alge. Ovo su preteno sezonski mamci i
esto je neophodno da pored same vode raste drvo kako bi se riba na plodove
navikla i rado ih uzimala.
Na trenje i vinje najee se peca klen, aran i jaz. Neophodno je da
drvo trenje ili vinje raste pored mesta gde se peca, jer samo je u tom sluaju riba
navikla na ukus ovog voa i hoe da se prevari da ga uzme. Plodovi se kae bez
peteljki na udice veliine 7 do 10 ili trokrake 12 do 16. Neophodno je da plodovi
plivaju odmah ispod povrine vode, pa treba nakaiti komadi stiropora ili plute
na najlon.
Pribor i nain kaenja kod marelica, bresaka, kruaka i ljiva je isti
kao i kod treanja, ali se zbog mekoe kae samo na trokraku udicu i to na vrat
udice, preko najlona uz upotrebu ribolovake igle. I ovde je neophodno da mamac
bude tik ispod povrine vode.
Postoje podatci da se na banane i jabuke mogu pecati aran, mrena i
klen. Seku se na komade i kae isto kao i breskve. Jedina razlika u odnosu na
prethodne grupe je to ovde mamac vodimo po dnu.
Uz obalu reka najee rastu maline, kupine i dud pa je i najloginije
da se na ove plodove peca. Riba je navikla na ukus i izgled, i rado uzima ovakav
mamac. Potrebno ih je nakaiti na najfiniju trokraku veliine 12 do 16. Koristi se
tehnika lova plovkom na dnu. Kontrira se odmah po trzaju zbog mekoe mamca.
U toku leta kada zelenih algi inae ima dosta u vodi, riba se rado hrani
ivotinjicama koje ive u algama. Najbolje je sa mesta koja su delimino pod
vodom (kamenje, nosai mostova, delovi mlinova, brana i ustava) sakupiti konie
zelenih algi i paljivo ih namotati na udicu veliine 8 do 10. Vrh udice mora da
ostane slobodan. Pecamo sa najfinijim priborom i kontriramo brzo.
238
I
Aditivi
N
ema sumnje da prirodni mamci privlae
ribe, ali postoje odredjene supstance
koje ine mamce jo poeljnijim. Ono
to prvo pada na pamet su obojeni mesni crvii,
pa se namee pitanje to onda ne bi bojili hlebnu pastu ili kukuruz?
Kada bojite mesne crvie, potrebno je da dodate boju u samu hranu za
crve. Kulju i paste bojite direktnim dodavanjem farbe u vodu ili jaja pre nego to
umeate branasti deo meavine. Kada bojite konoplju, boju dodajte kada se zavri
sa kuvanjem. Preporuuje se crvena boja. Kukuruz se boji kuvanjem u vodenom
rastvoru boje, dok se sve mahunarke farbaju natapanjem u vodenom rastvoru, pre
kuvanja.
Medjutim nije samo boja ono to moete dodati. Tu su i razliiti mirisi i
stimulatori apetita. Paleta je iroka, od sira i kastarda (mleko , jaja i eer se
pomeaju, ispeku, pa izmrve u prah) koji su uveliko prihvaeni specijaliteti, pa sve
do amino kiselina i karamel bombona. Obino vam je potrebno oko 5 ml mirisa na
450 g suve hrane, ali nekada je dovoljno samo nekoliko kapi. Kao mirise moete
koristiti i originalne mirise za pecanje, ali tu su i razne arome za likere i kolae
koje moete kupiti u svim prehrambenim radnjama. Pored aroma tu su i zaini za
supe i jela (vegeta,...), supene kocke, kari, mleko u prahu,eer i med. Kada aro-
matizujete crvie, prvo ih otresite
od brana, pa ih onda sat-dva drite
u aromi u prahu. Pazite da crvii
budu suvi i isti. Dobra kombinaci-
ja za boilije je jedna kaika vonog
stimulatora gladi i jedne kaike
mirisa jagode na 450 g boilija.
Ono to ini ivot teim je da
nema univerzalnog recepta za sve
Hlebna pasta moe biti jo ubitanija
ukoliko se dodaju amino kiseline, arome i
stimulatori gladi.
Komadi sundjera veliine kocke eera
natopljen aromom u blizini vaeg mamca
moe privui ribu. Kocku veite kod vae
hranilice ili na vrtilici kada pecate tuku.
239
vrste, vode i vreme godine. Treba eksperimentisati, ali sledee se pokazalo kao
dobar putokaz: sladji voni mirisi i ukusi su bolji za tople dane kada se pecaju dev-
erike, bodorke, linjaci i arani, dok se jai i otriji zainski mirisi bolje pokazuju u
toku zime. Mrene vie vole mesne ukuse, dok miris ribe privlai klenove i grgee.
Evo nekih isprobanih
aromatinih meavina:
Za breskva aroma mix
potrebno je: 5ml uljane arome
breskve, 2 ml arome slatke
pavlake, malo zasladjivaa, 10 ml
multivitaminskog dodatka za ivot-
inje, 1 g betaina, uta boja. Ovaj
aromatini miks dodajte u 4 ulu-
pana jaja i umeajte u 350 g kupovne primame.
Za jesenji aroma mix potrebno je: 4 ml arome jagode, 2 ml uljane
arome breskve, 1 ml zasladjivaa i 1kaiica vone arome u prahu. Meavinu
aroma dodajte 4 jajeta i sve umeajte u 350 g kupovne hrane sa aromom jagode.
Za zimski aroma mix potrebno je: 4 kapljice arome klinia, 3 ml
arome guave, 20 ml multivitaminskog dodatka, 1 ml zasladjivaa, 1 g betaina i
uta boja. Meavinu umeajte u 5 jaja i u oko 450 g kupovne primame.
Koliine aromatinih materija iz recepata uzmite sa rezervom. Jaina
aroma se razlikuje od proizvodjaa do proizvodjaa. Tane odnose dobiete
probanjem u realnim situacijama.
240 Mamci
VU
Vrlo atrakttivna aroma je aroma bele
okolade. Medjutim jedan broj ribolovaca
smatra da ova aroma u klasinom boilu ne
daje vrhunske rezultate. Medjutim, naka-
pana na hranu za pse ili u boilima koji u
sebi imaju ribljeg brana, ova aroma
moe biti izuzetna.
V deo:
Dodatak
Ribarski
kalendar
1
ako se sve ribe ne mogu pecati u toku cele
godine, pravi sportski ribolovac nema mrtav
deo sezone. On i kada ne izalazi na vodu
ima mnogo sitnih poslova koje treba da uradi.
Januar
Skoro sve ribe se nalaze na najdubljim mestima reka, u zaklonima i
skrovitima. aranske ribe i somovi lee u mulju, gde spavaju zimskim snom.
Ribe, sem mania i nekih grabljivica, retko ne trae hranu. Ipak, ako je vreme lepo
i voda bistra, moe se loviti riba udicom nekoliko asova oko podneva. Ako je
reka zaledjena, mogu se na ledu napraviti rupe. Peca se veinom na crvenu glistu.
Love se tuka, bandar, klen, bodorka, bucov i lipljan. U januaru se mresti mani.
Februar
U februaru, ako snegovi ponu da se tope, vode su obino velike i
mutne, pa se riba ne lovi na udicu, nego mreama i ostalim ribarskim napravama.
Ako je voda ista, moe se pecati oko podne na dubljim mestima, u limanima i
pored obale. Na udicu dolaze tuka, bandar, jegulje, klen, bodorka, lipljan i bucov.
Ako je lepo vreme sredinom meseca se mresti tuka.
Mart
U martu, naroito u drugoj polovini, ribe eljno trae dve stvari: sunce i
hranu. Ako je vreme lepo, a voda nije suvie jaka, poinju da trae hranu i arani,
bodorke, deverike i krkue. Ribu treba traiti blie obali, jer se tu voda bre zagre-
va i ima vie hrane, naroito biljne. Za aransku ribu u martu su gliste odlian
mamac. Mreste se: tuka, lipljan, kleni, bandar, smudj vretenar, skobalj i cver-
glan.
243
April
Priroda se budi iz zimskog sna, ribe, izgladnele usled zimskog mirovan-
ja, lakomo trae hranu. Naroito arani, koji su u to vreme mravi. Jazevi, bodor-
ke i klenovi u meandrima i mirnim rukavcima esto u jatima izlaze na sunanje.
Ostale ribe su pod zabranom lova ili im je meso, poto se mrest zavri, sasvim
neukusno, pa se u tom mesecu riba slabo lovi. Mreste se: bandar, skobalj, bucov,
tuka, lipljan, bodorka, jaz, smudj i crvenperka.
Maj
Ako je vreme lepo, vode su u maju dovoljno iste i zagrejane, pa sve ribe
uurbano trae hranu i napadaju na mamac na povrini i na dnu. Na povrini,
naroito pri kraju meseca, javljaju se beovice i bucovi koji ih love i to je najbolji
znak da sezona letnjeg ribolova poinje. Veina aranskih riba je pod zabranom
zbog mresta. Mreste se: lipljan, tuka, bandar, smudj, mrena, deverika, bodorka,
aran, kara, skobalj, som, cverglan, klen, krkue i beovice.
Jun
Ako je vreme bilo lepo skoro sve ribe su zavrile sa mrestom i lov na
njih je doputen. Ako je vreme bilo hladno, mreste se aran, mrena, deverika, lin-
jak, krkua i krupatica. Nae vode krajem maja i poetkom juna naglo nadolaze. U
to vreme po nekoliko dana voda cveta, tj. u masama se pojavljuje buba vodeni
cvet, koju lakomo deru sve ribe. Poto su nekoliko dana od toga site, slabo uzi-
maju druge mamce. Posle toga poinje pravi letnji ribolov. Love se bandar, bucov,
beovica na muvu i klen na trenju. aranske ribe love se na dnu, na veoj dubini,
kuda se povlae od jakog sunca. Lovi se ujutro i uvee bolje nego preko dana.
Jul
U ovom najtoplijem mesecu ribe trae dublja mesta sa hladnijom
vodom, senkom, hranu trae uvee i izjutra. Poto riba sad ima dovoljno prirodne
hrane, tee napada na udicu. Ako je jun bio hladan, mresti se zaostala riba: aran,
som, mrena i linjak. Klen grize na trenju. Krkua i mrena rado grizu. Krajem
meseca deverika i aran, krupan grge i bodorka. aran se lovi i na erenac, a kru-
pan som na buku. Za vreme velikih vruina sredinom jula i poetkom avgusta,
riba vrlo esto sasvim miruje, pada ak u neku vrstu letnjeg sna. Najbolje vreme
za ribolov je rano izjutra i predvee.
Avgust
Ne mresti se ni jedna vrsta ribe. Ako su velike vruine prole, riba grize
244 Dodatak
halapljivije. Ako vruine traju, grizu samo uvee i u zoru, na dubljim mestima.
Love se bandar, bucov i klen. Ovo je najbolje vreme za deveriku. Odlino grizu:
aran, mrena, krkua i smudj. Poinje sezona tuke.
Septembar
Odlian mesec za pecanje svih vrsta riba, u svako doba dana i noi. Ako
je jako toplo, ipak je bolje ujutro i predvee. Usled hladjenja vode i nonih mraze-
va nestaje vodene vegetacije, pa aranske ribe naputaju svoja mesta i uurbano
trae hranu, da bi se ugojile za zimu. Rado uzimaju biljnu hranu. Love se odlino
sve aranske ribe. Ovo je najbolji mesec za mrenu, smudja, bandara i tuku. Jaz
putuje uzvodno, pa se i on dobro lovi.
Oktobar
Ako je vreme lepo i toplo, oktobar je dobar kao i septembar. Vodena veg-
etacija se gubi, voda zahladjuje, pa se sve ribe povlae u dubinu, gde se peca sa
dna. aran i mrena grizu dobro, ali prestaju da jedu, im ponu noni mrazevi. Za
tuku i smudja ovo je odlino vreme. Lipljan, grge, bodorka, klen i deverika
takodje dobro grizu. Peca se samo u toplom delu dana.
Novembar
Drvee je ogolelo, poinju vetrovi i kie, vode su buno velike i mutne.
arani su prestali da jedu. Riba se naglo povlai u dubinu, u sklonita i skrovita,
gde se krtoi da provede zimu. Neke ribe se sakupljaju oko toplih izvora u koritu
reke radi zimovanja. Za tuku je ovo izuzetno vreme. Grizu: bandar, lipljan, klen i
po neka bodorka. Mresti se manji.
Decembar
Stajae vode su se zaledile, na rekama se pojavljuju sante leda. Ribe su
u krtogu, po rupama, potkapinama i u velikim dubinama gde provode zimu. Lovi
se tuka, lipljan i bandar. Ako je vreme izuzetno lepo, ako sunce sija, oko podne
se moe probiti rupa kroz led i potraiti riba na crvenu glistu ili ivu ribicu. U
rekama pliva i mresti se samo manji koji se lovi na komadi ribice. Zimsko vreme
moe ribolovac da iskoristi za pletenje mrea, opravku svog pribora i za itanje
ribarske literature.
Dodatak245
j
Pravila
2
o vaeem zakonu o ribolovu ustanovljen
je lovostaj (period kada je zabranjen lov
na pojedine vrste ribe), i definisana je
minimalna duina ribe koju je dozvoljeno loviti.
Keiga (Acipenser ruhenus) od 1.IV do 31.V,
Smudj (Lucioperca sp.) od 1.III do 30.IV,
Som (Silurus glanis) od 31.V do 15.VI,
aran (Cuprinus carpio) od 31.III do 31.V,
tuka (Esox lucius) od 1.II do 31.III,
Pastrmka (Salmo sp.) od 1.X do 1.III,
Rak (Astacus leptodactylus, Astacus fluviatillis) od 1.XI do 31.V.
Zabranjen je sportski ribolov svih ribljih vrsta od 1.IV do 30.IX u vremenu od 21
do 3 asa i od 1.X do 31.III u vremenu od 18 do 5 asova.
Zabranjen je lov sledeih vrsta, ija je duina ispod:
Keiga (Acipenser ruhenus) 40 cm
Pastrmka (Salmo sp.) 25 cm
Smudj ( Lucioperca lucioperca) 35 cm
Smudj - kamenjar (Lucioperca vulgensis) 25 cm
Som (Silurus glanis) 60 cm
aran (Cuprinus carpio) 30 cm
tuku (Esox lucius) 30 cm
Deverika (Abramis brama) 20 cm
Veliki vretenar (Aspro zingel) 25 cm
Mali vretenar (Astacus streber) 15 cm
Rak plemeniti (Astacus fluviatillis) 9 cm
246
f
Ribolovna
tabela
vrsta ribe
bandar
bodorka
bratfi
bucov
crvenper-
ka
deverika
jegulja
vrsta ribolova
sa plovkom,
varaliarski
sa plovkom
varaliarski
sistem sa
vod. kuglom,
dubinski
varaliarski,
varaliarski
sistem sa
vod. kuglom
sa plovkom
sa plovkom,
dubinski
dubinski,
plovkom
debljina
strune
0,25-0,35
0,15-0,20
0,25-0,35
0,35-0,45
0,15-0,20
0,25-0,35
0,35-0,45
broj
udice
1K*
4-7
3K*
8-10
1K
10-14
1K
7-10
1K
2/0-3
3K
1-4
1K
8-14
1K
5-10
1K
1-6
dubina
ribolova
hladno doba
god. dno,
inae sredina
i pri povrini
sve dubine
hladno doba
god. dno,
inae sredina
i pri povrini
leti pri
povrini,
inae srednje
dubine
sve dubine
dno
dno
me-
sec
5-11
1-12
5-9
5-9
1-12
4-9
5-12
mamac
crvena glista,pu,
ive ribice, meso,
male varalice
crvena glista,
itarice, insekti,
krompir, hleb
gliste, bube, crvi,
graak, varalice,
vetake muice,
skakavci
varalice, ribice,
gliste, sistem sa
vod. kug. + ve.
muice, bube
gliste, liinke,
itarice, bube,
krompir, hleb
gliste, krompir,
crv, larve, hleb,
kulja, itarice
g l i s t e , r i b i c e ,
pare ribe, rak
* 1K - jednokraka udica; 3K - trokraka udica; mu - muica
247
248 Dodatak
vrsta ribe
kara
klen
kleni
krkua
linjak
lipljen
mladica
mrena
salmonide
skobalj
smudj
som
aran
tuka
vrsta ribolova
sa plovkom
sa plovkom,
varaliarski,
dubinski,
sistem sa
vod. kuglom
sa plovkom
sa plovkom
sa plovkom,
dubinski
muiarski,
varaliarski
varaliarski
dubinski
muiarski,
varaliarski
sa plovkom
varaliarski,
dubinski,
sa plovkom
dubinski,
varaliarski
sa plovkom
dubinski
varaliarski,
sa plovkom
debljina
strune
0,20-0,30
0,25-0,35
0,10-0,18
0,10-0,18
0,20-0,30
mu.
struna,
0,15-0,25
0,50-0,70
0,30-0,40
mu.
struna,
0,20-0,30
0,25-0,30
0,30-0,50
0,45-1,00
0,35-0,50
0,35-0,60
sajla
broj
udice
1K
8-14
1K
3-11
1K
18-20
1K
18-20
1K
7-11
mu*
8-16
1K
10-12
1K
1/0
1K
3-8
mu.
8-16
1K
10-12
1K
8-12
1K
2-6
3K
5/0-2
1K
2-6
1K
2/0-4
dubina
ribolova
dno
hladno doba
god. dno,
inae srednja
dubina i pri
povrini
pri povrini
dno
dno
sve dubine
sve dubine
dno
sve dubine
dno
dno, leti u
sredini
dno
dno
hladno dno,
inae svuda
me-
sec
3-10
4-9
6-8
7-10
4-9
3-9
1-2
6-11
3-9
3-10
6-12
6-11
4-10
5-12
mamac
krompir, itarice,
crvi, gliste, testo
gliste, sir, testo,
voe, insekti, crv,
itarice, varalice,
ve. muice
crvi, pu, liinke,
vodeni raii
crv, meso,liinke
gliste, rep od
raka, modina
muice, varalice,
vobleri
Zopf, varalice
gliste, crvi, sir,
digerica, graak
muice, varalice,
vobleri
gliste, crvi, sir,
hleb, muve
iva i mrtva riba,
male varalice
iva i mrtva riba,
gliste, abe, vara.
gliste, boili, testo,
krompir, itarice
iva i mrtva riba,
varalice, abe
0
|||ero|uro:
8|onpon| | |n|erne| |zvor|
tampani izvori
A80., 0obor r|bo|ov 72[73, A80, be|s|ngborgs, 1972, s|r.1-32
A||re |., 0uron|e| |., 0u|||o||e |. |ecorosk| dzepn| vod|c, Konenonn, 8|ngopore,
2000, s|r.134-248
8rehn A., I|vo| z|vo||njo, |rosvje|o, Iogreb, 1982, s|r.485-498,514-516,
0AH., |r|bor zo r|bo|ov '72,'73,'74 0AH, 8er||n, 1972,73,74, s|r.1-100
0robnjokov|c 8., k|bo|ov no 0r|n|, L|nogro|sk| nuzej, 8eogrod, 1934, s|r.1-56
||nk-Ieb|c v., k|bo|ov | peconje, |proz, 8eogrod, 1943, s|r.5-16,19,21-44,49-53
K|os|erko v., 8por|sk| r|bo|ov, Inonje, Iogreb, 1976, s|r.71-133,165-237
|e|rov|c J., |ov pos|rnke | ||p|jono, 8por|sko knj|go, 8eogrod, 1971, s|r.6-7
|opov|c |j., |os|rnko, 0|rekc|jo zo r|bors|vo, 8eogrod, 1948, s|r.1-109
kodonov 0., k|bo|ovock| cvorov|, No|||,8eogrod,1991,s|r.1-18,43,52-55,58
kodonov 0., A|eks|c 0., 0 ne|odono s|o|kovodnog ,No|||,8eogrod,1981,s|r.27-29
8obo| H.., 8por|sk| r|bo|ov, Ir|nsk|, 0okovec, 1977, s|r.61-66, 123-125,
132-167,183-239
8|onjek v.J.., 8ve| z|vo||njo u s||kono, H|odo poko|enje, 8eogrod, s|r.238-250
Ionos|jev|c N., |||c 8., |osebno en|ono|og|jo, 0rodjev|nsko knj|go, 8eogrod,
1969, s|r.1-23, 305-353
Ionos|c k., 0ps|onok, |okre| gorono, Nov| 8od, 1996, s|r.96-109
vrenk 8.,Nojbo|jo r|bo, 8|vornos|,Iogreb,1984, s|r. 21
251
l
Znaajniji
internet izvori
8||| |oo|e ||sh|ng poge, h||p:[[WWW.users.g|obo|ne|.co.uk[bpoo|e[|ndex.h|n|
0orp co|chers r|gs on ||ps poge, h||p:[[vzone.v|rg|n.ne|[k.roe[cc[|ndex.h|n
0orp ||sh|ng |n Ne|her|onds, h||p:[[WWW.du|chcorp.n|[|ndex.h|n|
0orp |nvoders, h||p:[[hone.p|.se[nognus.ugonder[corphone.h|n
0orp ne|, h||p:[[WWW.corp.ne|[hone2.h|n
0orp Wor|d, h||p:[[WWW.corpWor|d.de
0oo| corp ||sh|ng poge, h||p:[[WWW.unr.edu[pdoWson[hone.h|n|
L|ec|ron|c zoo, h||p:[[ne|ve|.Wus||.edu[||sh.h|n
||sh|ng (Koj|c v.), h||p:[[v|o|ko.v|r|uo|ove.ne|
||sh|ng obou|, h||p:[[||sh|ng.obou|.con
|| ||sh|ng |n 08A, h||p:[[WWW.||||shuso.con[
|uno ||sh|ng |eon., h||p:[[|uno.on.neobee.ne|
No|jeco|e|jske s|ron|ce, h||p:[[WWW.geoc|||es.con[8ojo[Heso[7714[|ndex.h|n
k|bor, h||p:[[WWW.r|bor.co.u
k|borsko, h||p:[[WWW.r|borsko.con
k|be nos|h vodo (8rzok 0.), h||p:[[WWW.p||.u[kor|sn|c|[b[r[brzok
k|bo|ov,h||p:[[hone.dren|k.ne|[r|bo|ov[ h||p:[[so|o|r.eune|.u[djdrogon
k|bo|ov ne|, h||p:[[r|bo|ov.ne|[
8pec|o||s| |ock|e, h||p:[[WWW.spec|o||s|-|ock|e.co.uk
Iojne r|bo|ovo, h||p:[[users.heno.ne|[quercus[
Iennessee 0udorsnen, h||p:[[WWW.|nou|doorsnen.con[
Yosen||e cob|ne, h||p:[[WWW.geoc|||es.con[Yosen||e[0ob|n[6222[no|n.h|n|
wo|er|ond ne|, h||p:[[WWW.Wo|er|ond.ne|
w|erd ||sh|ng, h||p:[[WWW.onge|||re.con[We|rd[oooooo[|ndex.h|n|
252
O
Prenumeranti
I izdanja
Dve su stvari kojima treba teiti u ivotu: prvo
je da se dobije ono to se eli; a, potom, da se
u tome i uiva - Logan Pearsall Smith, 1931
Aleksi Vladeta,Kruevac
Andesilic Pavle,Kula
Andjeli Ljubia,Trebinja
Andjelkovi Nenad,Beograd
Andra Mate,Debeljaa
Bar(b)i Savo,Beograd
Bai Danijel,Sonta
Bai Bojana,Novi Sad
Berarov Dejan,Zernjanin
Bicanin Nenad,Beograd
Bicvic Mato (Joe),Prud
Bilui Ivica,Zagreb
Blagojevi Milan,Valjevo
Blakovi Bela,Sombor
Bojani Zoran,Brrndby Straud
Bojovi Zoran,Zemun
Brki Nemanja,Mladenovac
Caki Duan,Beograd
Crljeni Dalibor,Belie
Crnali Nihad,Fojnica
Cvetkovi Velimir,Poarevac
Cviji Milorad,Kosjeri
iri Mirko,Banja Luka
upa Milan, Vrac
Dangubi Dragan,Bilea
Dai Draen,Zemun
David Atijas,Doboj
Dejan Mili,Kosovska Mitrovica
Deljevi Mirsad,Novi Pazar
Dimitrijevi Jovan,Koceljeva
Dizdarevi Marin, Zrenjanin
Divni Dragi,Negotin
Djordjevi Miodrag,ievac
Djordji Jovan,Jajinci - Beograd
Djukanovi Aleksandar,Beograd
Djuki Zoran,Beograd
Djuri Dragoljub,Novi Beograd
Dodi Dejan,Vranje
Dolinaj Jan,Stara Pazova
Dragi Duko,Beograd
Dragin Dragan,Ada
Drakovi Branislav,N Beograd
Drakovi Ivan,Beograd
Drmanovi Igor,Novi Beograd
Erdudac Andrija,Ratkovo
Ferencik Laslo,Zrenjanin
Filipovi Igor,Beograd
Gadzo Edin,Hrasnica
Gaji Nenad,Kozarska Dubica
Gajinov Djordje,Kulpin
Gapar Surap,Kanjia
Gigovi Slavia,Kragujevac
Godi Zvonko,Novi Sad
Golubovi Darko,Beograd
Gordi Zoran,Ni
Granovljevi Dragan,Morovi
Grkovi Nikola,Sombor
Grnarski Milo,Kula
Hadi Ermin,Sarajevo
Hasevi Ermin,Brko
Horti Zoltan,Bako Gradite
Hristovski Vladimir,Bitola
Ibrajter Ivan,Senta
Ili Zoran,Despotovac
Ilijevski Ivan,Skopje
Ivanovi Duan,selo Guncate
Ivanovi Davor,Slavonski Brod
Jaki Boris,Mol
Jakusin Aleksandar,Kruevac
Janiijevi Konstantin,Poarevac
Jankovi Sinia,abac
Jovanovi Igor,Beograd
Jovanovi Goran,Voluja
Jovanovi Vera,Voluja
Kafedi Nedad,Gradaac
Kalinovi Tihomir,Zajear
Kandi Boidar,Lapovo Varo
Karaonji Geza,Zrenjanin
Karanovi Ratko,S Kamenica
Kecovi Ljubia,Kragujevac
Kekez Bojan,Nutar
Keki Vesna,Novi Sad
Kerkez Mile,Vrac
Kikovi Milija,Nova Varo
Kliek-Horvat eljko,Varadin
Kos,Vladan Banja Luka
Kosi Vinko,epe
Kosovi Dejan,Parain
Kova Jozef,Sirig
Kozar Dalibor,Zemun
Krneta Aleksandar,Medjuvedja
Krnjac Miroslav,Panevo
Krpuin Slobodan,Zrenjanin
Kuzmanovi Zivan,Novi Sad
Ladjar Hako,Novi Pazar
Lazar Darko,Ruma
Lazi Marinko,Bajmok
Lazi David,Beograd
Lazi Zoran,Vojska
Leban Laslo,Mulja
Lipovac Krunoslav,Vukovar
Lonar Milika,Beograd
Lonar Milan,Novi Sad
Maksimovi Miroslav,Zemun
Maletaki Tatjana,Novi Sad
253
Malibai Slobodan,Zrenjanin
Mani Slobodan,Smederevo
Mari Zoran,Novi Kneevac
Marinkovi Milun,Kragujevac
Marinkovi Boban,Graanica
Markovi Radomir,Kovilj
Markusi Berislav,S. Brod
Maslea Jovan,Gajdobra
Masnikovi Dragomir,Beograd
Mati Danko,Banja Luka
Matovi Milan,Takovo
Mesaro Laslo,Senta
Mezei Ivan,Novi Sad
Mihalek Ivan,Novi Sad
Mijatovi Milan,Vladimirci
Milanovi Neboja,Lazarevac
Milenkovi Vladica,Vranje
Mileti Goran,Petr. na Mlavi
Miloradovi Dalibor,Kuiljevo
Milosavljevi Rako,Ivanjica
Milovanovi Andrija,Beograd
Milutinovi Aleksandar,Kula
Miur Boban,Valjevo
Miti eljko,S. Kamenica
Miti Dragana,Ruma
Mitrovi Milorad,Beograd
Mitrovi Vojislav,abac
Momilo Milivojevi,Kukujevci
Momilovi Djordje,Zajear
Mudri Vlado,Varadin
Musi Seid,Brko
Mui Saa,Subotica
Nadj Milo,Wien
Naumovi Goran,Kraljevo
Neradi Aleksandar,Valjevo
Nekovi Dragan,Kraljevo
Nikoli Dejan,Bajmok
Nikoli Zoran,Loznica
Nikoli Ladislav,Zrenjanin
Nikoli Branislav,Beograd
Novakovi Antonio,Beograd
Omerovi Izet,Novi Pazar
Orekovi Marko,Kaarevo
Paljinka Boris,Ruski Krstur
Panti Danijel,Beograd
Pavlovi Serafim,Mladenovac
Pecekovi Dejan,Novi Beograd
Pei Zoran,Ni
Petrovi Goran,Pirot
Petrovi Borislav,Boljevac
Popov Marjan,Novi Kneevac
Popovi Dobrivoje,V. Banja
Popovi Miodrag,Zemun
Pori Dejvid,Banovci-Dunav
Prazi Srdjan,Panevo
Predrag Novkovi,Beograd
Prerad Goran,Gradika
Prtinac Suad,Novi Pazar
Puja Tomislav,Cerak - Beograd
Radujkovi Janko,Novi Sad
Rajkovi Milenko,N. Beograd
Rakevi Nemanja,Podgorica
Ratkovi Tihomir,Trebinje
Risti Saa,Doboj
Rovanin Zlatko,Zrenjanin
Satara Edar,Sarajevo
Saula Goran,Srbac
Seovac Boidar,Loznica
Simi Aleksandar,Kruevac
Simi Nenad,Kuzmin
Slokar Mirko,Novi Sad
Smiljani Aleksandar,M. Beloti
Spaho Izet,Sarajevo
Spaseni Radia,Kraljevo
Spear Antun,Padul (Granada)
Srdanov Vladimir,Zrenjanin
Sremevi Bojan,Kruevac
Sretenovi Dragica,Beograd
Stankovi Foto,S. Mitrovica
Stankovi Filip,Panevo
Stankovi Darko,Zrenjanin
Stefanovi Borislav,Kruevac
Stefanovi Andreja,Kragujevac
Stepanov Filip,Zemun
Stojanovi Aleksandar,Negotin
Stojanovi Vladimir,Leskovac
Stoji Nada, Vrac
Stojievi Vladimir,abac
Stojkovi Vladica,Leskovac
Strakuek Jan,Kovaica
Suevi Slobodan,Beograd
akri Saa,Subotica
arac Goran,Kruevac
Tasi Paja,Indjija
Tasi Gligorije,Leskovac
Teanovi Branko,Trebinje
Tijanovi Ljuboje,Prijepolje
Tkalec Sinia,Donji Vidovec
Todorovi,Bratislav,Vuje
Toma Branislav,Novi Sad
Toi Aleksandar,Beograd
Trailovi Zoran,Aleksandrovac
Trajkovi Dragan,abac
Trebinjac Milojko,N. Beograd
Trikovi Dragan,S. Palanka
Trubljanin Tufo,Novi Pazar
Vasilevski Aleksandar,Skopje
Vasiljevi Marko,Uice
Vasiljevi Jovan,Loznica
Veerina Vladimir,Stanii
Vientijevi Milivoje,Beograd
Vidojevi Goran,Kruevac
Viskovi Jovan,Beograd
Vlajkovi Radovan,Kruevac
Vlek Vlatko,Pivnica
Vogrinec Marjan,Ivanjkovci
Vorinski Ivan,S. Mitrovica
Vozar Emil,Kisa
Vrzi Predrag, Novi Sad
Vuen Kristijan,Zrennjanin
Vueti Miodrag,V. Banja
Vueti Branislav,Aleksandrovac
Vukovi Sima,Beograd
Vukovi Darko,Parain
Vuju Vladimir,Klupci - Loznica
Vukoti Svetozar,Podgorica
Zdimirovi Franja,Kovin
Zdravi Milan,Novi Sad
Zdravkovi Zdravko,Temerin
Zekovi Esad,Novi Pazar
Zrni Sinia,Novi Sad
Zvonimir Matovina,id
agar Ninoslav,Zagreb
eradjanin Mihajlo,Aleksandr.
ivi Rade,Padinska Skela
ivkovi Pavo,Oraje
ivkovi Milan,G. Milanovac
ivkovi Nenad,Blace
254 Prenumeranti
)
255
Beleke
Aleksandar Daki
TAJNE RIBOLOVA
zbirka tekstova o ribolovu
Samostalno autorsko izdanje
Aleksandar Daki
Copyright 2002
I izdanje
tampa
tamparija Triton, Vrac
Marta 2002.
Tira
500
ISBN 86-902935-1-5
256
639.21 (497.113)
799.12
TAJNE r i bol ova / pr i r edi o Al eksandar
Da k i . - [ 1 . i z d . ] - Vr a c : A. Da k i ,
2 0 0 2 ( Vr a c : Tr i t o n ) . - 2 5 4 s t r . :
i l u s t r . ; 2 0 c m
Ti r a 5 0 0 . - Bi b l i o g r a f i j a : s t r .
[ 255- 256] .
ISBN 86-902935-1-5
1. Daki} ,Aleksandar
a) Ribe, slatkovodne - Vojvodina b)
Sportski ribolov
COBISS-ID 97400076
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije , Beograd