Opasnosti u planini

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

Sadraj
Sadraj..............................................................................................................................................( 1. Prvi koraci ....................................................................................................................................3 1.1. "Sloboda gora" ......................................................................................................................3 1.(. Briga o divljini ......................................................................................................................8 1.3. Znanje i vetina .....................................................................................................................8 1.8. =izi!ka priprema....................................................................................................................8 1.5. Mentalna priprema ................................................................................................................5 1.C. Procena i iskustvo..................................................................................................................C 1.F. Neka "Zlatna pravila"............................................................................................................C (. Sigurnost u planini .......................................................................................................................F (.1. Opasnosti...............................................................................................................................I (.1.1. Objektivne opasnosti ......................................................................................................9 (.1.(. Smanjenje rizika...........................................................................................................1( (.1.3. Subjektivne opasnosti - planinar ..................................................................................13 (.1.8. Osvrti............................................................................................................................1C (.(. Nesre"e u planini.................................................................................................................1C (.(.1. Nekoliko ozbiljnih poruka............................................................................................1I 3. Rukovo#enje...............................................................................................................................1I 3.1. "Ja!ina" grupe......................................................................................................................19 3.1.1. Sposobnost pojedinaca .................................................................................................(0 3.1.(. Brojnost grupe ..............................................................................................................(0 3.1.3. Pozadinska podrka ......................................................................................................(1 3.1.8. Pelovitost grupe ...........................................................................................................(1 3.1.5. Upravljanje vremenom.................................................................................................(( 3.(. Postati vo#a .........................................................................................................................((

Planinarski savetnik

strana 2/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

1. *rvi koraci
Planinarstvo je vie od gledanja divnih predela, iskustva boravka u divljini, traenja i ispitivanja podzmenih oblika, penjanja. Planinarstvo je i izazov, opasnost i teskoba. Planinarstvo nije za svakoga. Oni koje pohode planinama mogu ih na"i uzbu#uju"im i neodoljivim, ali i frustriraju"im i, ponekad, !ak smrtonosnim. Postoje kvaliteti u planinarstvu kojima smo inspirisani i koji nas dre u ube#enju da je aktivnost u planini vie od razbibrige, vie od tra"enja slobodnog vremena, vie od sporta, od takmi!enja. Da li je to strast? Sigurno da, ponekad i vie opsesija - mentalna prinuda. "Koja je to sila koja me je obuzela?" - pita se jedan !uveni planinar. "Neto kompleksno i nedefinisano, !enja i atrakcija nesigurnog i nepoznatog." Jedan drugi !uveni planinar, Britanac George Leigh MallorY, mnogo ranije je ponudio druga!ije vi#enje planinarske privla!nosti - "ta dobijamo od te fatalne privla!nosti?" - pitao je - "tek potpuno i savreno zadovoljstvo." Udaljeni pogled na planine govori o avanturi, ali retko je to tek slutnja zadovoljstva i "muke" koja nas o!ekuje kada smo jednom pod i na njima. Ako elite da pohodite gorama, pripremite se na okruenje potpune prirode - ono koje ne mari za ljude, ono gde vladaju samo ve!ne i mo"ne sile prirode. Tamo vas !ekaju oluje, ali i neni povetarac. $eka vas trnovito bunje ali i cve"e u steni. Dosadni i insekti i cvrkut ptica. Sve zajedno - pomeano. Penjanje po planinama je vrlo mu!an na!in za "ubijanje" slobodnog vremena, i svi koji to rade ta!no znaju ta je veliki poljski alpinista VoYtek KurtYka mislio rekavi "Planinarenje je umetnost mu!enja". Planinarenje se odvija u okruenju koje je potpuno neosetljivo i bezobzirno prema ljudskim potrebama, te je mali broj onih koji koji su spremni da plate cenu "maltretiranja" i neudobnosti za bogatu spiritulanu i fizi!ku nagradu koja sledi.

1.1. 0Sloboda gora0

Sloboda gora je koncept kojim se kombinuje potpuno i jednostavno zadovoljstvo bivstvovanja u planinama sa vetinom, opremom i snagom potrebnim za pohod do proizvoljno izabranog mesta bez opasnosti i ugroavanja nas samih, drugih koji su sa nama i oko nas, te okruenja u kome se nalazimo. Ova knjiga i nae tenje su upravo okrenute prema konceptu slobode u gorama i slobode planina. Zato i objavljujemo informacije za planinare svih interesovanja i svih nivoa znanja i obu!enosti, od po!etnika do naprednih. Ona predstavlja kombinaciju iskustava i znanja mnogih generacija planinara sa svih mesta na svetu. To ne zna!i da je ona bogom dana, niti da je biblija. Iako je saznanje na osnovu iskustava drugih vrlo vredno i potrebno, praksa i va odlazak u planine je jedini na!in da sami donesete svoje stavove, obrazujete sopstvena tuma!enja, nau!ite svoje u!itelje i, naravno, uivate. Planine i planinarstvo, kao i sve oko toga definitivno nije ure#eno znanje i nabrojivi skup podataka. Ne, oko planina u!imo mi u!ite Vi. Postoji tek nekoliko principa koje "ete saznati. Sve drugo se menja - vae znanje, va stav, tehnike, oprema, pa !ak i sama planina.

Planinarski savetnik

strana 3/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

1.2. Briga o divljini

Do sada smo govorili o planinama kao objektu naeg interesovanja, a sada postavimo stvari malo druga!ije. Stavimo se u poziciju planina. Njihova lepota i divljina koja o!arava je i njihov najve"i protivnik jer nas privla!i i zove. Planina nas trpi i jednom dodirnuta sa nae strane ona postaje manje divlja, manje nevina - ukro"ena. Samim tim ona postaje manje privla!na i tako smo sami sebi ograni!ili mogu"nost uivanja. Iako je mo" planina daleko ve"a od nae, ona nije neograni!ena. Mo" divljine se koristi od strane ljudi sve vie, sve nepaljivije, sve alarmantnije. Konzumirajte divljinu, ali je i pazite kako bi ona i dalje bila divljina. Kako bi vas i dalje oduevljavala i kako bi ste svoje oduevljanje mogli podeliti sa drugima i onima koji dolaze posle vas. Iako se ponekad ponaamo druga!ije, mi moramo shvatiti da smisao postojanja planina nije da bi se mi zabavljali. One nam nita ne duguju i ne trae nita od nas. Mnogi od iskusnih planinara koji su penjali najvie krovove sveta ose"ali su da sama planina ima "duu", te da uspeh duguju nekom !udnom sporazumu sa planinom. U stvari, mnogi od njih su se po porvatku ose"ali kao da ime je planina ba tada "dala dozvolu" za penjanje i da ih je pazila i !uvala. Najmanje to svaki od nas moe !initi kako bi se zahvalio za ovaj "sporazum", za "dozvolu", je da planinu iza sebe ostavi u istom stanju u kojoj ju je i naao. Nemojte ostavljati svoja obeleja, svoje znake. Potrudite se da niko za vama ne prepozna da ste bili na istom mestu. Srodite se sa mestima na kojima se nalazite. Prou!ite ih i uo!ite njihovu ranjivost. Tek tada se penjite, kre"ite, ponirite i boravite tako da se va uticaj ne oseti. Privilegije koje uivamo u gorama imaju i svoje obaveze. Budite u!tivi i paljivi. Nau!ite da ponekad pokupite ne!isto"e i za drugima. Branite gore i divljinu kako bi one i dalje postojale. Budite njihova straa i kada niste na njima. Informiite se o tetnim ili potencijalno tetnim projektima i radovima koje urbanizacija i civilizacija donose na nae i vae gore. Planine su nemute ali vide i ose"aju. Ne dozvolite da ih ugroavaju oni koji ih ne vide, oni kojima one samo smetaju.

1.3. 8nanje i ve:tina

Kao deo nae dozvole za odlazak i boravak u planinama potrebno nam je znanje i vetina da taj put i taj boravak budu sigurni - sli!no vizi i osiguranju. Zbog nas samih, zbog svih koji su sa nama i zbog okruenja u kome smo mi u!imo i saznajemo vetine, tehnike i opremu za logorovanja, bivakovanja, hodanja, penjanja, osiguravanja, orijentacije, izbora puta, sidrenja, sputanja u podzemlje, spasavanja, i svega drugog to !inimo u planinama. Ovaj tekst moete shvatiti kao uputstvo i osnov za u!enje.

1.4. =izi!ka priprema

Planinarstvo je vrlo zahtevna aktivnost, kako fizi!ki tako i mentalno. Penjanje i jamarenje vae za posebno naporne, specijalno kako se penju ili osvajaju sve tei i tei detalji i objekti. U oba slu!aja se svakodnevno postiu rezultati koji su do pre kratkog vremena bili nezamislivi. Mnogi koji se ozbiljno bave penjanjem uporno treniraju u posebnim vebaonicama i na veta!kim
Planinarski savetnik strana 4/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

podlogama. U svetu alpinizma penje se sve vie najviih vrhova bez kiseonika, najteim smerima i u rekordnom vremenu. Najve"i broj nas, obi!nih planinara, penja!a, alpinista i pe"inara posmatra ove vrhunske rezultate sa strane uz divljenje i nauk. Nama nije neophodno da posvetimo svo vreme na svetu i cele ivote planinarenju, ne bi li uivali i bavili se aktivnostima u planini. Mera nae kondicije odredi"e ciljeve koje postavljamo i stepen uivanja u njihovom ostvarenju. Nivo kvaliteta raste ne samo kod vrhunskih planinara, ve" i kod rekreativaca. Dobra fizi!ka kondicija je jedna od klju!nih !inilaca uspeha i moe napraviti svu razliku izme#u uivanja u odre#enoj aktivnosti i tekog mu!enja i trpljenja u istoj. Moda jo vanije od ovoga jeste da vaa muka i vaa nespremnost ugroava i izlae opasnosti celu ekipu sa kojom ste. Najmanja posledica je ako ste krivi za neuspeh. Zapamtite da budete objektivni u proceni svojih mo"i, jer je jedna ekipa jaka koliko njen najslabiji !lan. Nemojte dozvoliti da budete balast svojoj ekipi. Najve"i broj planinara redovno trenira. Razne aerobne vebe: tr!anje, biciklizam, plivanje, lauf skijanje, treking, i drugo, su potrebna i popularna vrsta treninga. Mnogi penja!i rade u teretanama za sticanje snage i isteu se za dobijanje elasti!nosti. Neki specifi!ni treninzi koji podsti!u fizi!ki sklop za penjanje su moda najbolji za penja!e, ali ne i za opte planinarenje. Zapamtite da je dobra fizi!ka pripremljenost osnov za savladavanje svih napora u aktivnostima koje primenjujete u planini.

1.5. Bentalna priprema

Mentalni stav i profil je !esto taj koji pravi presudnu razliku izme#u uspeha i neuspeha naeg pohoda. Onog trenutka kada smo fizi!ki adekvatno pripremljeni "glava" je ta koja odlu!uje da li "emo u!initi taj pokret, prevazi"i tu krizu, popeti taj detalj ili "emo se povu"i. Moramo biti pozitivni, optimisti!ni, realni i iskreni prema sebi. Naravno potrebno je biti uporan, strastven, odlu!an i samouveren, ali je potrebno imati i ose"aj za opasnost - strah. Potrebno je, u stvari, na"i dobru ravnoteu, dobar balans izme#u "ja to mogu" stava, koji moe predstavljati opasno precenjivanje sebe, i "!ekaj malo" stava, koji predstavlja procenu opasnosti i realnu procenu sopstvene vrednosti. Nemojte se obeshrabriti na po!etku. Ako ste preterano oprezan po!etnik tada "e stav "!ekaj malo" biti preovla#uju"i, ali "ete dodatnu samopouzdanje i hrabrost ste"i podrkom drugih koji su sa vama. Ako ste kao po!etnik previe "napaljeni", tada "ete stalno misliti "ja to mogu", ali "e tu biti stariji koji vam ne"e dati da to probate. Sa "kilometraom" i sa "staom" posta"ete stariji i sami "ete biti u ulozi da ohrabrujete jedne a hladite druge. Mnogi stari i uspeni planinari re"i "e vam da su najve"i izazovi upravo oni mentalni. Odluke koje "ete doneti su te koje vas guraju napred ili vra"aju. Zato je jedna od najve"ih istina o planinarstvu ona koja kae da dok traite slobodu planina Vi se nalazite suo!eni, lice u lice, sa samim sobom, svojim strahom i svojom eljom.
Planinarski savetnik strana 5/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

1.6. *rocena i iskustvo

Knjige i predavanja iznose osnove tehnike i opreme i predlae na!ine za u!enje kroz praksu. Me#utim, vaa mogu"nost procene, koja je svakako najvaniji mentalni kvalitet u planini, razvija se iz vae sopstvene sinteze znanja i ste!enog iskustva. Najve"i broj vetina koji su vam potrebni su one koje se mogu nau!iti. To su one koje predstavljaju vau sposobnost da se nosite sa uslovima okruenja, sa loim vremenom, dugim hodom, gustim bunjem, izrazitom eksponirano"u na steni, i sli!no.. To su sve stvari koje se u!e i za koje postoji manje ili vie jasan algoritam postupanja. Kako iskusimo ovakve situacije i spoznamo njihove osobine, mi postajemo bolji procenjiva!i i donosioci odluka. Sada imamo referencu i imamo mogu"nost upore#ivanja sa slede"om takvom situacijom. Znamo ta "emo i gde "emo. Nove i izmenljive situacije se, ipak, stalno pojavljuju. Njih nismo iskusili, nemamo prethodna znanja, nismo o!ekivali. Nismo u mogu"nosti da damo automatski i siguran odgovor. Naa reakcija "e biti ili intuitivna ili asocijativna. Opet nemamo odgovor ta je bolje. Ponekada, kada novonastala situacija zahteva momentalnu reakciju dobro je reagovati instinktivno - odmah, jer "e vreme utroeno za razmiljanje biti fatalno. Ipak, takve su situacije dosta retke. Vi se morate nau!iti da stvari uo!avate, previ#ate i unapred razvijate scenarije i obezbe#ujete reenja. To je ono to "e vam razviti mogu"nost dobre procene i kasnije dobre odluke. Procenjuje se novonastala situacija i to sa aspekata opasnosti koje nosi i sa aspekta "kvaliteta" grupe sa kojom ste. Potom dolazi odluka o tome ta je !initi. Upravo u ovoj nesigurnosti i nepredvidivosti krije se najve"i deo arma i izazova u planinarenju - naravno tu je i najve"i deo rizika i potencijala za nesre"e.

1.7. Geka 08latna pravila0

Pre mnogo godina razvijen je na razli!itim mestima razli!it skup osnovnih pravila - uputstava za sigurno ponaanje ljudi u planinama. Ovaj skup uputstava baziran je na statistikama i analizama nesre"a, te uo!enim navikama iskusnih planinara. Ova uputstva su razvijena za alpiniste i penja!e, ali sa manjim modifikacijama moe sluiti za svaku vrstu aktivnosti u planini. Na alost, autori ovih uputstava nisu uzeli u obzir na mentalitet (za koji autori misle da nije posebno bitan i toliko razli!it kod drugih), no verujemo da je ono to je dobro za druge mora biti dobro i za nas. Ova pravila nemojte smatrati nefleksibilnom doktrinom, ali ih se drite dok ne ustanovite neto druga!ije. Zapamtite da je dogogodinje iskustvo pokazalo da su dobra.
!

! ! ! !

Minimalan penja!ki navez ima tri !lana, osim ako na penja!koj lokaciji postoji dogovorena podrka. Na gle!erima se preporu!uje postojanje bar dva odvojena naveza. (U planini nisi sam) Naveite se na ue na svim eksponiranim mestima i prilikom penjanja na gle!erima. Uvek usidrite osiguranje. Grupa mora ostati celovita. Sluajte vo#u grupe ili potujte stav ve"ine. Spoznajte granice svojih sposobnosti. Nikada ne napadajte smeri izvan vaih mogu"nosti i vetine. Nikada ne dozvolite da prevelika elja potisne objektivnu procenu u izboru putanje ili o potrebi odustajanja.
strana 6/23

Planinarski savetnik

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

! ! ! ! ! ! ! !

Sa vama stalno mora biti neophodna ode"a, oprema i hrana. Osmislite i detaljno isplanirajte i organizujte svoju aktivnost u planini jo dok ste kod ku"e. Proverite opremu i krenite pripremljeni. Najavite svoju aktivnosti i ostavite plan aktivnosti i uputstva za potupak kod odgovornih. Stalno se pitajte "ta ako", uo!avajte i razvijajte mentalne scenarije i pitajte starije, makar bili i dosasni. Podsetite se i napamet nau!ite kako reagovati u slu!aju incidenta. Budi unapred i stalno pripremljen. Potujte pravila i principe razumnog planinarstva koja su navedena u knjigama ili prema priznatim merilima. U svim prilikama i na svakom mestu se ponaajte na na!in koji prikazuje vau ljubav prema planini.

Ova pravila nikako nisu formula kojom se korak po korak osvajaju vrhovi, ve" tek na!elna uputstva kojima se obezbe#uje sigurno i razumno planinarenje, pe"inarenje i penjanje. Svi planinari se ponekad usprotive postojanju pravila u aktivnostima !ija je sama sutina i privla!nost upravo u tome da nema formalnih pravila. Ipak, iskustvo nas u!i da je mnogo tekih nesre"a moglo biti izbegnuto ili su bar posledice mogle biti ublaene da su se potovala navedena uputstva. Ova su pravila izgra#ena na pretpostavkama da svi planinari, pa i vi i mi, ele da imaju velike izglede da sigurno i uspeno ostvare svoj cilj, !ak i u situacijama koje su pune opasnosti i sumnje, te da imaju mogu"nost greke i siguran izlaz iz situacija kada je njihova procena bila pogrena. Iskusni planinari !esto modifikuju ova pravila, dre se svog skupa proverenih pravila, ili biraju sopstvene postupke koji su kombinacija razumevanja opasnosti, uo!avanja istih i vetine kojima se one kontroliu. Ova pravila se posebno preporu!uju po!etnicima koji jo nemaju iskustvo za izgradnju svog skupa pravila. Ako nau!imo da pohodimo i boravimo u planinama sigurno i veto, kada svoje telo i duh uskladimo sa divljinom, bi"emo u mogu"nosti da razumemo i prihvatimo doivotnu pozivnicu koju nam je uputio i preneo John Muir pre mnogo godina: "Penjite se po planinama, osvajajte vrhove" - rekao je - "i saznajte njihove dobre novosti. Mir prirode i divljine osvetli"e vas i prodreti kroz vas, kao to sun!eva svetlost prodire kroz kronje drve"a. Vetrovi "e vam udahnuti svoju sveinu, oluje "e vam podariti svoju energiju, a vae brige "e sa vas otpasti kao jesenje li"e u vaoj gori."

2. Sigurnost u planini
Planinarstvo, i sve u vezi planinarstva, je sport sa kontrolisanim rizikom. Planinari, alpinisti, penja!i, speleolozi, i svi drugi koji pohode i borave u planinama suo!eni su sa mnogim rizicima i opasnostima, koji su uzrokovani to prirodom i planinom, to sopstvenim grekama. Opasnosti u planini su, sli!no opasnostima u bilo kom drugom okruenju, u najve"oj meri predvidive, te je najbolje nositi se sa njima dobrom procenom, poznavanjem i vetinom. Po ko zna koji put govorimo o svesti, odnosno o tome da !ovek bude svestan svog okruenja - planine, da je potuje, uvaava i u svakom trenutku zna ta je i koliko opasno. Upravo u tom smislu govorimo o
Planinarski savetnik strana 7/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

kontrolisanom riziku kod planinarstva u bilo kojoj formi. Na vama je da ga prihvatite ili batalite celu stvar. Neupu"enima "e spisak opasnosti u planini li!iti na popis i zabeleke o katastrofama. Kada se budu uputili u opasnosti, spoznali njihove uzroke i posledice, saznali kako ih predvideti, kako zaobi"i, kako izbe"i, kako prevazi"i, ta !initi.tada "e kontrolisati sopstvenu sigurnost. Jasno je, govori se o vie razli!itih aspekata kontrole sigurnosti: Preventiva - "bolje spre!iti nego le!iti" - opasnosti predvidite unapred (kratkoro!no ili dugoro!no) i klonite ih se. Tako nemate potrebu za noenjem sa opasno"u i reavanjem problema koji je posledi!no prate. Reakcija - "le!enje u slu!aju potrebe" - suo!eni ste sa neposrednom opasno"u ili ste pogo#eni njome. Mora se znati prava reakcija, pravi lek koji "e ukloniti ili minimizirati dejstvo posledica. Organizacija i vo!stvo - ovo je, moda, najvii nivo u kontroli sigurnosti. Razviti sposobnosti za organizovanje i vo#enje grupe zna!i obezbediti sigurnost cele grupe - preventivno i reaktivno raditi na nivou cele grupe, ne samo pojedinca. Od organizacije i vo#stva zavisi kako sigurnost, tako i udobnost i uspeh cele grupe. Stav o opasnostima oko nas nije dogmatski stav. U stvari, opasnost i rizik su deo lepote, deo !arolije, deo okruenja sa kojim se suo!avamo. Dok god su opasnosti potencijalne (oko nas a ne "na" nama"), i dok god smo ih potpuno svesni, one su onaj deo "pri!e", koji oplemenjuje. Sada su pitanja: ta !initi da bismo ih bili svesni? ta !initi da bismo iz zadrali potencijalnim (da bismo se od njih zatitili)? I kona!no, ako se potencijalna opasnost dogodi, ako se ovaplodi, onda se pitamo: ta !initi da bismo sanirali posledice? Odgovor na prvo pitanje uslovno je: "Obuka i u!enje". Na drugo: "Preventiva i tehnika". Odgovor na tre"e pitanje je "Pomo" i spasavanje". Obuka, trening i praksa u svim planinarskim disciplinama insistiraju na principima i tehnikama koje obezbe#uju sigurnost. Ipak, kada se incident dogodi, kada se neko povredi, onemo"a ili razboli, to "e se, najverovatnije dogoditi usled niza uzro!no posledi!no vezanih greaka. Kona!no, greke se deavaju, i nesre"e se deavaju. I to je deo ambijenta koji smo izabrali. Na kraju, u sve to radimo u planini mora biti ura!unat rizik i sigurnosni mehanizmi za nas same, svih koji su sa nama, onima koji su oko nas i za okruenje u kome se nalazimo.

2.1. Hpasnosti
Planinari se prilikom pohoda, penjanja i boravka u planinama suo!avaju sa dve osnovne grupe opasnosti: opasnosti planinskog okruenja - objektivne opasnosti, i opasnosti kojima je sam uzrok - subjektivne opasnosti. Ovu podelu shvatite uslovno, jer ta zna!e objektivne opasnosti: oluje, hladno"a, visina, mrak, lavine, ivotinje, biljke, sunce,.ako vi niste izloeni njima. Sve to jeste opasno, ali samo ako niste predvideli, niste izbegli, niste reagovali. Nita od toga nije opasno za vas ako !ujete o tome na vestima ili posmatrate na bezbednoj udaljenosti. Ipak, uzrok ovih opasnosti je planina, priroda, i zato ih zovemo objektivnim opasnostima - opasnostima okruenja. U skladu sa prethodnim razmatranjem moemo re"i da su to u stvari potencijalne opasnosti okruenja. Opasnosti !iji je uzrok sam planinar zovu se subjektivnim. One su mnogo manje predvidive, manje merljive. Grubo govore"i, one uklju!uju stanje, vetinu (obu!enost), znanje i mogu"nost procene svakog od planinara. U stvari, !ovek je taj faktor, koji se sopstvenim delovanjem moe
Planinarski savetnik strana 8/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

izloiti dejstvu potecijalnih opasnosti okruenja. Planinar je taj !inilac koji objedinjuje uzroke opasnosti i koji je predmet posledica.

2.1.1. Objektivne opasnosti

Potencijalne opasnosti okruenja su prirodni procesi i deavanja u planini, koji mogu, sami ili u kombinaciji sa drugim !iniocima, biti opasni za ljude zahva"ene njima. Dakle, prirodni procesi se deavaju bez obzira da li uklju!uju ljude ili ne, bez obzira da li su uzrokovani ljudima na bilo koji na!in. Mrak, hladno"a, vetar, grmljavina, oluja, me"ava, padavine, lavine, strehe, visina, padanje kamenja, gle!erske pukotine, sunce, ivotinje, biljke itd., su snane i mo"ne prirodne pojave ili sastavni deo okruenja, odnosno stanje okruenja koje vrlo lako moe ugroziti !oveka izloenog njima. Ove, objektivne opasnosti su ve!no prisutne i promenljive. Prirodnim silama i stanjima ne moemo upravljati, ali ih moemo biti svesni, prepoznavati ih i izbegavati ili minimizirati mogu"nost da postanemo predmet njihovog dejstva, i kona!no umeti da saniramo posledice njihovog dejstva. Pela ova knjiga obiluje detaljnim informacijama i podacima o tome kako se nositi sa potencijalnim opasnostima u raznim fazama boravka i raznorodnih aktivnosti u planini. Logi!no je da se o potencijalnim opasnostima okruenja govori na mestima na kojima se govori o odre#enim aktivnostima koje nas manje ili vie izlau njima. Na tim mestima nalazite metode kojima se nosite sa raznim opasnostima, po!ev od neprijatne izloenosti visini na eksponiranoj steni, preko kruljive stene, lavina, ledni!kih pukotina, strmog leda, i mnogo !ega drugog. Na tim mestima se nalaze i saveti za prepoznavanje i izbegavanje nevremena, opasnih reljefnih detalja, opasne flore i faune i mnoge druge potencijalne opasnosti okruenja. 2.1.1.1. Opasnosti od reljefnih detalja: Nije teko prepoznati opasnosti od reljefa. Odmah se uo!e strme litice, kruljivo stenje, sipari, odseci, ponori. Reljef se relativno sporo menja i zato ga je lako spoznati i uo!iti, a potom i zaobi"i. Spoznaja se vri u nekoliko koraka. Prvo kod ku"e, preko karti i razgovora sa onima koji poznaju teren, a zatim sagledavanjem na terenu. U opasnosti od reljefnih detalja ubrajamo: ! Eksponiranost - uklju!uje neprijatnost, poreme"aj ravnotee i strah, koji mogu dovesti do uzbu#enosti i neracionalnog ponaanja i pada. Izbegavajte stajanje na ivicama. Ne gledajte gore i dole ve" pravo. Koncentriite se i nosite se sa strahom. Osigurajte se i osigurajte druge. Upozorite druge. Ne bacajte kamenje. Ako osiguravate sa eksponiranog tanda, tada morate proceniti sve slu!ajeve, sve pravce dejstva sila, sve alternative i mogu"e otkaze, te postaviti takvo sidrite i pozicionirati se tako da moete sigurno reagovati i apsorbovati bilo kakav trzaj i pad. Okliznu"e i odron kamena (pe"inskog oblika) - odnosi se na klizave i kruljive povrine po kojima se kre"ete. Kruljiva stena se lako uo!i. Po njoj se ne ide. Ako oborite kamen vi!ite. Budite spremni. Trava, mahovina ili liajevi na steni su vrlo klizavi - posebno ako su vlani. Oprez. Zaobi#ite. Pad kamena - kamenje pada samo od sebe usled vlage, leda i prskanja. $e"e je da se kamen obori prilikom kretanja ueta ili nepaljivog gaenja. Kamen retko rue ivotinje. Pazite kako prelazite sipare i pazite da iznad vas nema planinara. U jamama je potreban

Planinarski savetnik

strana 9/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

poseban oprez. Ko srui kamen dere se. Imajte lem i traite zaklon. Penjite samo rano ujutru dok nema sunca. Velika visina - odnosi se na problem sa visinskom bole"u. (.1.1.(. Opasnosti od vremenskih prilika:

Vremenske prilike su brzo izmenljive, te je problem uvida u stanje tei. Potrebno je predvi#ati i pouzdati se u prognoze. Ako loeg vremena postanemo svesni kada je ono nastupilo, tada smo mu izloeni. Tada je kasno. To je manje ili vie opasno, u svakom slu!aju je smetnja. Vremenske prilike (ili neprilike) odnose se na: ! ! ! ! ! ! Padavine - dramati!no menjaju uslove boravka i penjanja, te iako nas ne ugroavaju direktno (bar ne vie od obi!ne neprijatnosti), zna!ajno pove"avaju rizik u penjanju, traenju puta, bivakovanju. Vetar "e komplikovati manipulaciju uetom, !ujnost partnera, moda i ravnoteu. Magla i no" - liavaju nas bitnog !ula - vida. Me"ava ili hladno"a - moe ivotno ugroziti. Toplota ili jako sunce - mogu dovesti do premora, dehidracije ili opekotina. Grom - iako retko opasan, svakako predstavlja razlog za brigu.

Zato je potrebno predvideti vremenske uslove za period koji nam treba. I tu postoje reenja. Postoje sinopti!ke slube, zovite. Imate satelitske snimke frontova polja niskog pritiska (ciklona) i polja viskogo prisitska (anticiklona). Imate planinare sa dugim iskustvom na odabranom lokalitetu. Imate lokalno stanovnitvo. Kona!no, imate znake dobrog i loeg vremena, koje uo!avate, kao i na!in njihove procene i tuma!enja koje primenjujete u cilju dobijanja zaokruene informacije o vremenu koje predstoji. Ako vas neka vremenska neprilika zahvati vi morate znati kako se zatiti, kako reagovati, kako uskladiti svoj cilj sa novonastalom situacijom. Za to vam je na raspolaganju oprema, iskustvo, tehnika i zdrava pamet. 2.1.1.3. Snene opasnosti: Ovo je posebna kategorija opasnosti koja se vezuje za sneno okruenje u kome se nalazite. Odvojeno je kao posebno jer opasnosti uvek predstavljaju kombinaciju reljefa i vremenskih prilika. Tipi!ne opasnosti o kojma se govori su: Pucanje lavine - sigurno najve"a opasnost u planini i naj!e"i uzrok nesre"a. Ima puno znakova prepoznavanja lavinoznog terena. Odlu!uju"i su reljef terena, kvalitet snega i raniji i trenutni vremenski uslovi. Ispup!eni i akumulativni oblici su opasni. Nagibi izme#u 30 i 50 stepeni. Struktura tla pod snegom. Tragovi ranijih lavina. Debljina snega. Kompaktnost snega. Pri"asta lavina gui a teka lavina melje. Izbegavajte sve to li!i na lavinozan teren. Ako morate, idite ranim jutrom - pre sunca. Jedan po jedan. Razvezani. Ako mora osiguranje, onda sa tanda. Ide se pravo na gore. Uo!avajte zaklone. Ako se se!e, onda pri vrhu. Otkop!ajte sve to imate, oslobodite ruke i pripremite lavinsko ue. Podesite lavinske traga!e. Svi za istim koracima. Svi gledaju - ako pukne vi!u. Koga zahvati pliva u stranu i na gore. Baca sve redom sa sebe. Zaklanja usta i nos. Dok se lavina kre"e traje borba. Guraj sneg da oslobodi vazduni dep. Kada stane stani. Smiri se. tedi vazduh i snagu. Ne galami. Spasavanje odmah. Svi gledaju gde je lavina zahvatila !oveka, gde je nestao pod snegom i gde se ta masa snega zaustavila. To je linija traenja. Postavite jednog javlja!a neke druge lavine. Izaberite vo#u. Potraite predmete. Ne pravite suvine tragove. Linija i disciplina. Sve o lavinama nalazi se u odvojenom poglavlju.
Planinarski savetnik strana 10/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

Snene strehe - usled vetra na grebenima. Opasno je propadanje. Postoje razne jezive slike tragova preko strehe. Kada se nalazite na grebenu koji niste videli sa svih strana drite se nisko ispod njega. Obuzdajte elju da vidite preko. Sve to treba vide"ete sa cilja unazad. Gle#erske pukotine - javljaju se u gle!erima - rekama leda koje se sporo kre"u, lome u pucaju. Opasno je upadanje u pukotine pokrivene snegom. Pazite na talase. Obavezno navezivanje. Mora se poznavati tehnika kretanja, padanja, zaustavljanja pada i spasavanja. 2.1.1.4. Opasnosti od biljnog i ivotinjskog sveta: Navo#enje ovih opasnosti, !esto, sa manje ili vie prava, izaziva podsmeh. Opasnosti od bilja i ivotinja su ili tek neprijatnosti, ili su vrlo retke. Problem je to se odre#ene opasnosti potcenjuju, dok se druge precenjuju. Opasnosti o kojima se govori su: Ujedine i povre!ivanje - ovde je posebno izraena razlika u gledanju: Na primer, uro#ena odvratnost i strah prema zmijama !ini da se ujed zmije smatra velikom opasno"u. To nije tako. $ak i krajevi gde vrlo obilno ra#aju vrlo otrovne zmije, na primer Hercegovina, imaju sasvim bezna!ajan procenat smrtnih slu!ajeva kao posledicu zmijskog ujeda. Me#utim, mnogo je ve"a smrtnost od davanja seruma protiv otrova zmije. U na!elu, neprijatni su ubodi insekata i korpija. O tome, ipak, ne moemo ozbiljno govoriti kao o opasnostima - to je pre jedna kategorija problema u prirodi. Postoje i razne druge ivotinje koje nas okruuju u prirodi i planini. Neke su na tradicionalno zlom glasu - vie vukovi - manje medvedi. Naa praksa ne poznaje slu!aj planinarske nesre"e uzrokovane napadom vukova ili medveda, pojedina!no ili !oporativno, na goloruke planinare, alpiniste, penja!e, speleologe. Uslovno opasnom ivotinjm moe se smatrati divlja svinja. teta - Ovo je isto vrsta neprijatnosti, retko opasnost. Moda vredi napomenuti neprijatnost koju izaziva divlja svinja kada za#e u planinarski logor. Ona ume da razvali i izrika dosta toga. Tu su, naravno, i mievi i puhovi koji vole da kradu hranu od planinara. Spoljanja i unutranja trovanja - Kada su u pitanju biljke, onda se govori o dve kategorije problema, biljke arulje - tek neprijatnost, i otrovne biljke. Prva kategorija je sasvim bezazlena, otprilike koliko i ubod insekata - malo manje. Druga kategorija je neto ozbiljnija, a moe biti i smrtonosna. Naravno to se odnosi na bilje, posebno gljive, koje se beru, pripremaju i jedu. Savet je kratak, nemojte jesti nikakv plod prirode ako niste sasvim sigurni ta je. 2.1.1.5. Opasnosti od vode: U vezi sa prethodnim, moe se govoriti o vodi kao prirodnoj opasnosti c?c Da, ali ako pijete ne!istu vodu. U naim krajevima ovaj problem nije izraen. Nae gore su relativno !iste. Planinski potoci su naj!e"e pitki. To nije slu!aj na nekim drugim mestima. Savet: ponesite filtere i prei"a!e za vodu i koristite ih. 2.1.1.6. Opasnosti od drugih ljudi: Posebnu kategoriju potencijalnih problema okruenja vezujemo za druge ljude u njemu. To mogu biti domoroci ili drugi planinari, ili lovci, ili slubenici umskih gazdinstava, nacionalnih parkova, ili neki sasvim drugi ljudi i turisti. Potencijalni problemi su raznorodni.
Planinarski savetnik strana 11/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

U nekim naim krajevima poslovi!na je sumnji!avost lokalnog ivlja. Dobra je tradicija da se sa lokalnim ivljem komunicira, upozna, porazgovara, zdravi. Uvek se valja raspitati za ovo ili ono (zdravlje, vreme, tipi!nosti kraja, druge grupe.), valja ponuditi pomo", moda pokloniti neku sitnicu (supu, kafu, cigarete, !okoladicu.). U svakom slu!aju potrebno je razviti pozitivan odnos, ste"i poverenje, umereno prihvatiti gostoprimstvo i ugostiti po potrebi. Ista je ili sli!na situacija sa nekim drugim ljudima u okruenju. Ne"emo ulaziti u nabrajanja mogu"ih me#uljudskih odnosa, kao ni u tehnike odnosa sa javno"u. Razvijajte pozitivne odnose !ak i kada vam se to ne mili. Sa svoje strane u!inite sve da slu!ajan susret ostane prijatan, odnosno da boravak u okruenju drugih ljudi bude tolerantan. $uvajte se kra#e, sva#a, tu!a. Druga kategorija problema je vezana za administrativne zabrane koje mogu ugroziti va plan istraivanja podzemlja ili kretanje u nacionalnom parku ili kori"enje nekih staza. Odvratnost, iako ne direktnu opasnost, predstavlja #ubre koje drugi planinari ostavljaju za sobom i tome ugroavaju mogu"nost vaeg boravka na istom terenu. Taj se problem dramatizuje kada neko ruinira ionako ograni!eno mesto i resurse za bivakovanje koje imate u pe"ini ili steni. $est problem predstavlja kamenje koje vam na glavu obruava neko od vaih ili drugi planinara ili pe"inara. Ovo zahteva posebne mere opreza.

2.1.2. Smanjenje rizika

Za izbegavanje rizika od potencijalnih opasnosti okruenja morate biti svesni opasnosti, prepoznati je, znati kako se izbegava i kako se nosi sa njom. To vai za sve: reljef, vremenske uslove, sneg, bilje i ivotinje, vodu i druge ljude. Nau!ite koje su potencijalne opasnosti, uo!ite ih, izbegnite ih ako je mogu"e, znajte i primenite pravu tehniku za prelaenje takvih detalja, znajte kako da sanirate posledice ako ste li!no pogo#eni ili ako je pogo#en neko drugi. Jedna od klju!nih stvari koju morate posedovati pri odlasku u planine je pozitivan mentalni stav i pripremljenost. Pozitivan mentalni stav se odnosi na pribranost, zdrav razum i samouverenost. Ovo se isti!e kao apsolutan prioritet za odnos pojedinca prema svom okruenju. Iznena#uju"e je koliko ukupnoj sposobnosti !oveka u suo!avanju i reavanju problema u planini doprinosi njegova mentalna mo", jo jednom: pribranost, zdrav razum i samouverenost. Sa ovakvim stavom planinar "e ne samo preiveti, ve" pomo"i drugima da preive i na"i najbolje reenje u bilo kakvom kripcu. Pripremljenost se odnosi kako na svest o postojanju opasnosti, tako i na posedovanje sve potrebne opreme, ode"e, hrane. Svaki boravak u planinama moe iznedriti neo!ekivane opasnosti, potrebu za zaklonom - bivakom. Sva zatitna oprema, osnovna spasila!ka oprema, prva pomo" i drugo ne"e vam biti ni od kakve koristi ako u datom trenutku nije tu, sa vama. Kada govorimo o pripremljenosti, mislimo i na mentalnu pripremljenost. To zna!i da vas nikakav scenario ne sme iznenaditi. U svojoj glavi, u svim prilikama, razvijajte "filmove" o mogu"im doga#ajima. Pretpostavite doga#aj, kako "ete reagovati? Razvijajte i uvebavajte scenario po svim doga#ajima, u svim detaljima, u svim varijantama. Rezultat je vaa mentalna pripremljenost na svaku eventualnost, a time i samouverenost. Zapamtite da ta god da !inite u planini to morate raditi planski, nakon dobrog razmiljanja i analiziranja. Morate znati da drugo reenje - alternativa, uvek postoji. Vi uvek imate cilj. Plan je
Planinarski savetnik strana 12/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

na!in ostvarenja tog cilja. Imajte uvek bar dva plana - A i B. Moe postojati i P i D. Svaki od njih vodi vas do cilja. Imajte uvek i odstupnicu za slu!aj povla!enja po pokuaju. Na kraju, ne libite se ni od kompletnog odustajanja, pre bilo kakvog pokuaja, ako sve po#e kako ne treba. Kona!no, sveopta svest i poznavanje opasnosti ne moe se ste"i !itanjem knjige. Opte je prihva"en stav da je najbolji u!itelj upravo iskustvo. Jednu vrstu iskustva steknite tako to prou!avate iskustva drugih. Zatim, izvolite u planine, prvo vo#eni, a zatim kao vo#e.

2.1.3. Subjektivne opasnosti - planinar

Nesre"e uzrokovane grekama !oveka su naj!e"e, pogotovo u kombinaciji sa opasnostima okruenja. U stvari, tragi!ni scenario je naj!e"e takav da !ovek u nedostatku znanja, iskustva, vetine ili dobre procene na!ini greku koja aktivira neku od potencijalnih opasnosti okruenja. Planinar koji na turu nije poneo bivak vre"u ili dodatnu ode"u ne bi se pothladio da nije bilo tog uasnog i iznenadnog talasa hladno"e. Ako vam se vie svi#a, stvari se mogu postaviti i obrnuto: Hladni talas ne bi izazvao nikakvih problema da se nekim slu!ajem nije ukrstio sa putem naeg planinara bez bivak vre"e i tople ode"e. Da li se razumemo? Svi prirodni procesi, stanja i pojave su stalno prisutni, sastavni deo okruenja i naj!e"e potpuno bezopasni za !oveka ukoliko on nije na pogrenom mestu u pogreno vreme. Na takvom mestu, u takvom trenutku potrebna je samo mala ljudska nepanja, banalna greka, i posledice su fatalne. To su subjektivne opasnosti. Moramo shvatiti da su planine predmet divljenja i oboavanja upravo zbog svih tih stanja, procesa, pojava. Tako su napravljene, to su one, zato su takve, to je nae okruenje, tu nema mesta za iznena#enja. Ako ih ne poznajemo, ne potujemo, ne razumemo ili ne prihvatamo u svakom izdanju, onda je moda bolje da ih gledamo na filmovima, razglednicama i, eventualno, sa prozora na udobnom rastojanju. Padina, sneg i vremenski uslovi su takvi da "e lavina sama od sebe pu"i sutra, ali je planinar, nimalo ne poznaju"i strukturu snega i zakonitosti, napravio pogrean potez i izazvao je sada. Kamen, razlokan i oslabljen prirodnim procesom, zreo je da padne sam od sebe, sa slede"om kiom, ali ga je planinar, ne proverivi, opteretio, i on je odleteo ba sada. To su subjektivni faktori koji dovode odre#enog planinara u odre#enu opasnost u ba tom trenutku. Takve, i mnoge druge, vie ili manje, kompleksne situacije su u samom korenu bezmalo svih incidenata u planinama. Planinari su u poziciji da ne mogu uticati na potencijalne opasnosti okruenja, ali itekako mogu kontrolisati subjektivne !inioce - svoje postupke, tako da smanje rizik. Ovi subjektivni !inioci uti!u na apsolutno sve radnje, sve faze boravka i aktivnosti u planinama. Po!ev od postavljanja cilja, planiranja, izbora putanje kretanja, opreme, znanja, vetine, iskustva, stanja kondicije, i naravno, penja!ke tehnike. U kona!noj analizi, sve se svodi na tri osnovna !inioca: znanje i iskustvo, vetinu, mogu"nost dobre procene. 2.1.3.1. Znanje i iskustvo Po!etnik koji ne zna nita o planinarstvu po!inje da u!i kroz knjige, broure, !asopise, planinarse kurseve, pitaju"i druge planinare i kona!no, odlaskom u planine. Na po!etku, on ne"e ni znati da ne zna, on ne"e poznavati planinu, ne"e razumeti nita oko nje: po!etnik moe gledati pravo u lavinoznu padinu kako se zagreva na suncu, a da mu pri tome lavina uopte ne pada na
Planinarski savetnik strana 13/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

pamet, te da se iv zgrane kada grupa u kojoj je po!ne da se dogovara ta dalje. Me#utim kako u!e, kako paljivo analiziraju rad drugih, kako pitaju razna pitanja, kako sti!u iskustvo i pronalaze odgovore, po!etnici po!inju da upoznaju planinu - njenu narav. Jedan po!etnik ne"e ba mnogo nau!iti prostim pra"enjem drugih. On mora paziti, uo!avati, pitati, analizirati (ta, zato, kako, kada, gde, kuda, ta ako.). Ako se stalno, nekriti!ki oslanja na odluke drugih njegov "e se dan u planini zavriti sa isto iskustva i znanja sa koliko je i po!eo. To je veliki gubitak - to je neto to ni najiskusniji sebi ne mogu priutiti. Zapamtite jo neto, planinar bez znanja je opasan ne samo po sebe ve" i po druge. U trenucima urgentnosti, neposredne opasnosti ili ugroenosti, planinarskoj grupi je potreban svaki !lan, svaka ruka, prst. To je zaista najgori mogu"i trenutak za otkrivanje sopstvenog neznanja i bespomo"nosti. Svako od nas ne sme ispustiti iz vida da je znanje i iskustvo tek jedan !inilac mentalnog profila, tek jedan !inilac sigurnosti. On je potreban, ali ne i dovoljan za samouverenje, pripremljenost i pozitivan mentalni stav uopte. Ako ste naoruani samo znanjem i iskustvom moda "e vas partneri, aljivo ili podrugljivo, promovisati u "savetnika" planinarske grupe ili u "moralni ma!" iste. 2.1.3.2. Vetina i tehnika Vrlo veliki broj planinara ima potrebnu vetinu i tehniku. Ipak, neki su vetiji od drugih. Me#utim, pore#enje vetine jednog terenca u odnosu na drugog nije tako vano. Poenta je, i najvanija stvar, da vetina jednog !oveka bude uskla#ena i primerena za izazov u kom je. Kada imate ovu uskla#enost dobijate siguran i izazovan radni dan, dobijate zadovoljstvo uspehom ili motiv za novi pokuaj. Ukratko, dobro se ose"ate. Ako ove uskla#enosti nema to je najbolji preduslov za neuspeh, nezadovoljstvo i izlaganje opasnosti. Imajte na umu da se ova uskla#enost sopstvene vetine sa zahtevom i izazovom stene, leda, vrha ili podzemlja vidi u oba smera. Sa jedne strane stoje oni koji precenjuju sebe, tako da napadaju preteke stvari, guraju se preko granica mo"i i izrljivosti, preuzimaju nepotrebne rizike. To mogu biti odli!ni penja!i koji pokuavaju da ispenju najtee smeri, da napreduju, ili sasvim prose!ni penja!i koji pokuavaju na prose!nim smerima, ali u oba slu!aja pretekim za jedne ili za druge. Sli!no se odnosi na one koji izvrsno penju otvorenu vertikalnu stenu (zid), ali se sada upuste u teak dilfer - pukotinu, kamin. Vai i obrnuto. Penja! koji potcenjuje sebe odabra"e smer koja je laka, previe laka, tako da mu je dosadna, tako da nema izazova. Kada to shvati, on "e prestati da bude oprezan, uri"e, nepaljivo "e pokuavati nove i druga!ije varijante, isprobava"e pre!ice. Od po!etnog potcenjivanja sebe dolazi do potcenjivanja stene, biva neoprezan, nezadovoljan i sklon urbi i greakama. To je ipak re#e. Za podizanje nivoa vetine i tehnike penjanja potrebna je veba, veba i jo vebe. Vebajte u okruenju koje prata greke. Pokuajte prvo sa vebalitem. Tamo vebate neke teke zahvate i pokrete u penjanju ili napredovanju druge vrste. Postepeno osvajate nove vetine i tehnike. Dok potpuno ne ovladate njima primenjujte one stare, dobre, nau!ene i automatizovane. Jedinstveni je zaklju!ak da sigurnosti doprinosi samo opta kompetencija, nastala kao kombinacija ne!ije vetine, usavravanja i ovladavanja novim tehnikama i novom opremom, stalnom eljom i odlu!no"u za u!enjem, te predanog i upornog vebanja svih tehnika i vetina do perfekcije.
Planinarski savetnik strana 14/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

Nemojte biti u zabludi da je vetina sve to vam je potrebno. To je samo imanje zanata. U prenesenom smislu, vi ste zanatlija u planini, na smeri, u pe"ini. To jeste potrebno, ali ne i dovljno. Postoji puno penja!a - sportskih penja!a, koji "e sa lako"om ispenjati odre#eni detalj, ali tek kada se pod njim na#e. Isti taj penja! "e moda imati neverovatnih problema u pokuaju da stigne do tog mesta ili boravi na njemu. U kombinaciji sa znanjem i iskustvom, to je ve" mnogo bolje. Skoro svi elementi su tu. Svesni ste okruenja, razumete procese i principe, imate potrebnu vetinu i tehniku za penjanje, kretanje, savladavanje problema - imate dobrog osnova za samouverenje. Ukratko, sada uglavnom znate ta treba (kao savetnik), ali znate i kako, odnosno imate mogu"nost i sredstva za uraditi to to treba. 2.1.3.3. Mogu"nost procene Dobra procena moe biti najja!i saveznik !oveka u mnogim uslovima planine. Mogu"nost dobre procene je sposobnost da se primeni znanje, iskustvo i vetina koji se poseduju u cilju donoenja trezvene i racionalne odluke. Vaa sposobnost dobre procene i dobre odluke "e rasti sa pove"avanjem vaeg znanja (u!enjem) i sa oboga"ivanjem iskustva (odlasci u planine, smeri, led, podzemlje). Posmatrajte rad starijih i iskusnijih, vaih vo#a. Uo!avajte koje procene, koje odluke oni donose, kada i zato. Nau!ite da prepoznajete donete procene i odluke, pitajte se zato je ba takva, pokuajte da sagledate posledice druga!ije odluke, druga!ije procene. $ak i najbolji gortaci se ne"e sasvim sloiti oko toga ta je sve potrebno da bi se dobro procenilo i donela dobra odluka. U stvari, put od procene do odluke nije sasvim linearan. Po jednoj proceni mogu se doneti razli!ite odluke. Neki imaju konzervativan stav oko prioriteta bezbednosti, tako da "e na osnovu procenjene opasnosti doneti odluku o povla!enju ili odustajanju. Drugi "e napraviti sasvim istu procenu situacije, ali "e prihvatiti rizik i odlu!iti o nastavku. Procena je u oba slu!aja ista - dobra, ali se razlikuju prioriteti kod donosioca odluke. Jednom je apsolutni prioritet sigurnost, bez kompromisa. Drugi trai kompromis izme#u sigurnosti i uspeha. Na alost, i jedan i drugi ne"e govoriti o svojim pogledima na izazov, ve" "e prvi ustanoviti da je drugi loe procenio (iako im je procena istovetna), ne da je kompromisno odlu!io. Razlikujte procenu od odluke. Procenjuju se uslovi rada, i procenjuje se stanje i sposobnost radne grupe. Kona!na procena je ona o meri rizika za nastavak na ovaj ili onaj na!in. Odlu!uje se o tome kako dalje, a na osnovu izvrene procene i prioriteta donosioca odluke. Svako ima sopstvenu definiciju prihvatljive mere rizika, svoj prioritet kod penjanja. Zbog toga je o tome potrebno upoznati i diskutovati sa drugim !lanovima grupe pre odlu!uju"e situacije. Po!etni korak za uspostavljanje dobre procene i donoenje dobre odluke je ustanoviti nivo prihvatljivog rizika i proceniti sopstvene mogu"nosti i zahteve (izazov) odabranog okruenja tako da budu usaglaeni. $esti oblik loe procene je potcenjivanje vetine potrebne za savladavanje nekog izazova, bez obzira da li je u pitanju jedan zahvat ili veliki uspon do vrha. Loa je procena i odluka penjati u smeri !iji zahtevi prevazilaze vae znanje i vetinu. Vebajte na bezbednim mestima, a ako ste ve" u situaciji da novo i teko radite u tekoj smeri, tada postavite bolje me#usidrite, postavljajte ih !e"e, i postavljajte ih tako da je mogu"e vratiti se u smer po padu. Moda najozbiljniji primer loe procene i loe odluke je kada se dozvoli da elja za uspehom potpuno obuzme i prevazi#e sve nivoe rizika, kada izbrie kriti!nu granicu opasnosti. Da se razumemo, elja za uspehom, za ostvarenjem cilja je vrlo koristan element u planini. Ona vam pomae da prevazi#ete zabrinutost, trivijalne opasnosti. Ona vam daje veliki motiv, stimulie i
Planinarski savetnik strana 15/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

vadi najvie i najbolje iz vas. Me#utim, ako se ne artikulie, ako potpuno preuzme kontrolu nad doga#ajima moe zavriti katastrofom. U velikoj elji za uspehom moe vam se udaljeni ciljni vrh !initi blizak, polemi!no i "psiholoko" sidrite smatra"ete odli!nim, umorne i oslabljene planinare u grupi vide"ete kao jak i bezgrani!no sposoban tim. Ovo su puste elje, ne racionalan pristup. Ostanite pozitivni, budite samouvereni i optimisti!ni, ali iznad svega budite racionalni i trezveni. Nikada ne dozvolite da strast i beskona!ni entuzijazam ugroze racionalnu procenu vremena, uslova planinarenja, teine, stanja smeri, sposobnosti planinara i drugih !inilaca kojima se vri procena. Dobra procena u planinarstvu zna!i i uo!avanje i prihvatanje "loih dana". To se odnosi kako na vas, tako i na ceo tim. Svaki iskusniji planinar seti"e se dana kada jednostavno nemaju onaj ose"aj, kada se ne ose"aju dobro. To su oni dani kada se ustane na levu nogu, kada nita ne ide od ruke ili noge, kada ste bezvoljni, nervozni, kada je sve teko, kada je i najlaki uspon problemati!an, kada vas je strah.Oslunite svoje telo, posluajte ga, potujte ga. Uvek uzmite u obzir umor, prehladu, razne bolesti, povredu, uljeve, lou kondiciju. Budite iskreni prema sebi i prepozna"ete povremene loe dane. Tada uskladite svoje ciljeve prema takvom stanju.

2.1.4. Osvrti
Razni autori na raznim mestima identifikuju druga!iju podelu i tuma!enje subjektivnih faktora - subjektivnih opasnosti. Smatramo da je na ovaj na!in obuhva"eno i to drugo. Bitno je razumeti !oveka, njegovu psihologiju i psihologiju u planini. Bitno je ne prihvatiti dogmatske stavove, razumeti ljudske slabosti i ograni!enja i prihvatiti ih. Planinari, alpinisti, penja!i, speleolozi, spasioci, !ak i vrhunski, nisu super ljudi, nemaju skrivenih mo"i i estih !ula. Oni samo razumeju da je na jednoj strani !ovek, takav kakav je, a na drugoj planina, takva kakva je, i bez elje da stvari menjaju ili kale, oni samo nalaze odgovaraju"i modus za boravak i aktivnost ljudi u gorama.

2.2. Gesre"e u planini

Polaze"i sa stanovita da se pametan !ovek u!i na grekama drugih, prose!an na sopstvenim grekama, a glup nikada, na prvom mestu u ovom poglavlju stavljamo preventivu, odnosno "pamet" koja se sti!e iz greaka drugih. Jedan na!in za izbegavanje nesre"a je prou!avanje ranijih nesre"a, incidenata, doga#aja, njihovih verovatno"a, u!estanosti deavanja, tipi!nih karakteristike lokaliteta na kojima se deavaju, delovanje i greke pogo#enih planinara i grupa, analiti!ki predstavljene uzroke i posledice i druge atribute nesre"a - pojedina!no i zbirno. Iz ovakvih podataka moe se puno nau!iti, moe se videti kako su i zato stradali oni koji misle da se nesre"e doga#aju samo drugima. Sa druge strane, ako konstatujete da niko nije stradao od groma u poslednjih 50 godina, to nikako ne zna!i da se to ne"e dogoditi i vama. Vai i obrnuto: ako uo!ite da lavina na %eravici - Prokletije puca svakog 31. Marta, to ne zna!i da "e poneti i vas ako se 31. marta obrete na %eravici. Na alost, koda nas postoji vrlo malo publikacija koje se bave ovim predmetom. Popis svih incidenata u planini postojao je za raniju Jugoslaviju (S=RJ) i to samo za Sloveniju i Hrvatsku u dugom vremenskom periodu. U Srbiji postoji zbirka izvetaja o nesre"ama u planini u 10godinjem periodu C0-tih godina. U svim slu!ajevima podaci su nekompletni, uklju!uju samo
Planinarski savetnik strana 16/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

nesre"e, retko i incidente bez posledica, postoje pojedin!ani izvetaji ali ne i kategorizacija ili relevantna statistika. I tako dalje, i tako dalje. To, naravno, govori i o stepenu nae planinarske kulture, svesti, ali i interesa za planinarstvo uopte. U nedostatku pravih informacija sa naih prostora, upu"ujemo vas na ovakve i sli!ne zbirke i izvetaje sa drugih lokaliteta - Severna Amerika, Alpske zmlje, Nema!ka, panija, Himalaji, Australija.Oni su pristupa!ni kroz razne planinarske godinjake, radove posve"ene nesre"ama u planini i drugo. Dobar izvor informacija je i Internet, gde se na mnogim mestima mogu na"i kako izvorni podaci, tako i zbirni izvetaji, analize i statistike. Ako napravimo kratak osvrt na situaciju severnoj Americi, odnosno na podatke vezane samo za alpinizam, koje je prikupio i obradio The American Alpine Club, dolazi se do cifre od 1100 mrtvih penja!a od 19F0-te godine. Uprkos velikom tehnolokom napretku u proizvodnji opreme za penjanje, kao i zna!ajnom poboljanju penja!ke tehnike, veliki broj penja!a gine i povre#uje se iz godine u godinu. Svaki od incidenata je na svoj na!in razli!it od svakog drugog, ali se lako dolazi do odre#enih zajedni!kih !inilaca za kategorizaciju. Zanimljivo je i pou!no da statistika govori da je ubedljivo najve"i broj nesre"a (I5d) nastao kao posledica ljudske greke. Pri tome su one vrlo razli!ite. Uzmimo kao jo jednu zanimljivost da moderna oprema vrlo retko otkazuje sama od sebe (tek 5d slu!ajeva). Uzrok otkaza opreme je skoro uvek nepravilno kori"enje, bilo da je to nepoznavanje tehnike kori"enja, bilo da je improvizacija, bilo da je nepravilno postavljenje sidrine opreme. Jo neto, penja!i !esto uzrokuju nesre"e tako to prevazilaze svoje penja!ke mogu"nosti oslanjaju"i se na mii"e ili loe savladanu penja!ku tehniku. Kao to smo prethodno rekli, statistike i kategorizacije treba posmatrati uslovno i kriti!ki. Treba ih postaviti u kontekst planinarstva u zemlji iz koje dolaze. Treba sagledati limite i ispravna tuma!enja, i nikada ih ne treba stavljati u apsolutne kategorije. Sa druge strane, podjednako teka, ako ne i tea greka je potcenjiva!ki i ignorantski stav. Na primer, za na mentalitet tipi!an stav: "ma amerikanci su glupi." ili "ta zna vaba" ili "lako je njima kad imaju sve to, teko je nama potenima" i drugi "pametni" i "patriotski" stavovi. Tipi!na ograni!enja za podatke o alpinisti!kim nesre"ama su to da uklju!uju samo nesre"e kod penjanja (ne i opte planinarstvo i druge discipline), zatim to da je kategorizacija vrlo relativna, jer se penja!ke tehnike i oprema stalno menjaju, i kona!no, to da je odre#enje neposrednog uzroka pada u odnosu na dodatne !inioce vrlo neprecizno. Uprkos relativnosti, statistike ukazuju na odre#ene tipi!ne ablone i ponavljaju"e !inioce. Pogledajmo: Naj!e"i neposredni uzroci nesre"a kod penjanja su: (1) pad ili okliznu"e na steni. (() okliznu"e na snegu ili ledu. (3) pad kamena ili nekog drugog predmeta. Naj!e"i dodatni !inioci nesre"e su: (1) penjanje bez naveza. (() pokuaj penjanja koji prevazilazi mogu"nosti. (3) neodgovaraju"a opremljenost za uslove penjanja. Zanimljivo je i tipi!no da u!esnici incidenta ili nesre"e uvek tvrde kako se dogodila jedna nepredvi#ena stvar, kao grom iz vedra neba. U stvari, kada se cela stvar analizira u retrospektivi, vidi se da se u najve"em broju incidenata ilo iz greke u greku, te da je nesre"a za posmatra!a sa strane bila predvidiva, da je bila pitanje kada "e se desiti, a ne da li "e se desiti. Uvek je, dakle, vie uzroka, vie greaka, jedna za drugom. Ona poslednja - fatalna se navodi kao "grom iz vedra neba", iako je u stvari, tek kap u punoj !ai. Stvari se mogu posmatrati i na banalniji na!in: "znate, kada u#ete u pogrean voz, ne moete se !uditi to je svaka stanica pogrena". Jedan primer je penja! koji krene na gle!er bez cepina, jer ga je zaboravio pri pakovanju, u urbi. Ipak po#e na penjanje i desi se da je sneg mekan, te ceo dan penje bez problema. U povratku, u
Planinarski savetnik strana 17/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

sumrak, sneg otvrdne, on se oklizne, padne, povredi se i tvrdi da se odjednom okliznuo - grom iz vedra neba - ne bi se reklo c?c

2.2.1. Nekoliko ozbiljnih poruka

! ! ! ! ! ! ! ! ! !

Heroji, nesre"e se deavaju svima. Neka nam svima iskustvo bude najbolji u!itelj. Znajte da su banalne stvari i banalna okruenja !est uzrok nesre"a. Nemojte mnogo verovati u Gospodnji bonus - ivot nas u!i da to i nije ba tako. Ako ne mislite o sebi - mislite o drugima. Ako pred sobom prepoznate manijaka - klonite ga se i recite drugima da ga se klone. 100 puta meri jednom seci. Planina nema pojma da je upravo ubila najve"eg majstora Ne zaboravite da sa sobom ponesete Pozitivan Mentalni Stav. Budite optimisti!ni, nadajte se, razmiljajte, reagujte. Najve"i broj smrzavanja zabeleen je na =loridi i u tropima. Mislite o tome.

3. Rukovo#enje
Sigurnost, uspenost i zadovoljstvo boravka u planinama u mnogome zavisi od rukovo#enja vo#stva i organizacije. Ovi formalni koncepti mogu pomalo uljati nae ui i ose"aj slobode u gorama. Zar opet organizacija, opet efovi, opet naredbe? Odgovor je i da i ne. U stvari, vo#stvo i organizacija je dodatni !inilac odgovornosti i planiranja, i oni izvesno postoje u svim aktivnostima u gorama. Drugo je pitanje kako se ovi !inioci ispoljavaju. Ako posmatrate jedan penja!ki navez koji ve" godinama zajedno penje vi, ni u jednom trenutku, ne"ete primetiti elemente vo#stva i orgnaizacije kod samo jednog od penja!a. Oni ipak postoje, ali su imlicitni sadrani u svim postupcima tih penja!a. Oni nesvesno i po navici znaju ko "e doneti koju odluku i ko "e planirati i organizovati njihovo penjanje. Oni se dogovaraju kao drugari - ravnorpavno. Pri!a je sasvim druga!ija kada u planinu ide grupica koje se me#usobno ne poznaje, ili koja ima po!etnike. Isto vai za boravak ve"e grupe planinara na terenu ili za neko istraivanje podzemlja. Organizacija i rukovo#enje je posebno izraeno kod akcija spasavanja. Tu su svi u!esnici deo sistema. Svaki ima ta!no odre#enu ulogu i zadatke koje mora izvriti. Neko raspore#uje zadatke na spasioce i terminira ih. Vo#stvo zapo!inje sa svakim pojedincem. Li!no vo#stvo odnosi se svest svakoga od nas o zajednitvu, o grupi i njenim ciljevima i napredovanju. Dakle, svaki od !lanova jedne grupe mora biti svestan toga da je !lan te grupe, da zavisi od nje i da ima odgovornost prema njoj, te postupati uvek u interesu te grupe, bez obzira da li je njen formalni vo#a ili ne. Svako mora prihvatiti odgovornost za sopstveno znanje i vetinu, te donostiti sopstvene procene i odluke na osnovu potrebe grupe i njenih ciljeva. Budite spremni da svoj stav izloite kada ose"ate da rizik prevazilazi mogu"nosti grupe ili vae mogu"nosti. Nikada se nemojte potcenjivati i ose"ati glupim i slabim, jer su drugi u grupi iskusniji, znaju vie ili "e vas proglaciti slabi"em. Preuzimanjem li!nog vo#stva vi "ete doprineti vo#stvu vae grupe i donoenju odluka u granicama uspostavljene organizacije.

Planinarski savetnik

strana 18/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

Kompleksnost vo#stva se bitno uve"ava sa pove"anjem grupe i produenjem boravka na terenu. Kada dva drugara-penja!a idu na vikend penjanje, mogu"e je da jedan od njih uzme na sebe da sve organizuje i vodi: planira hranu, putovanje, prilaz smeri, smeri za penjanje, smetaj, potrebnu opremu, i drugo. Kada u gore ide nekoliko drugara (3-8), tada se organizacija i vo#stvo moe vriti dogovorom ili konsenzusom. Kako se grupa uve"ava, ciljevi proiruju, boravak produava, pitanje organizacije i vo#stva postaje sve kriti!nije za uspeh pohoda ali i sve ozbiljniji posao. U tim uslovima se odredi jedan formalni vo#a grupe. On postaje odgovoran za grupu i njen uspeh. Njegov zadatak je da koordinira sve aktivnosti te grupe. Vo#e grupe ne moe sve sam uraditi, niti je to poeljno. Vo#a je taj koji odre#uje poslove i zadatke i poverava ih odre#enim !lanovima te grupe. Njegov cilj je da ima potpuni uvid u delovanje grupe, te da se postara da "e se izvriti sve to treba i u potrebnom vremenu. Na taj na!in se podsti!e zajednitvo, entuzijazam i moral cele grupe, jer kako se napreduje u ostvarenju ciljeva, sve vie !lanova grupe se uklju!uje u izvrenje sve brojnijih i komlikovanijih zadataka, i time tu grupu shvataju kao svoju, ive za nju, brinu o njoj. Ako je grupa vrlo velika, ili ako se sastoji od nepoznatih !lanova, vo#a "e odrediti svog pomo"nika, koji je u stanju da preuzme sve njegove dunosti ako i kada to postane neophodno. Vo#a grupe je istovremeno i njen instruktor - u!itelj. Po!etnicima je uvek potrebna obuka, ansa za u!enje tehnike i vetina. Onima koji su ve! iskusni uvek dobrodo#e znanje i vetina organizacije i rukovo#enja. Najbolje vo#e demostriraju strpljenje, blagost, razumevanje i velikodunost, potrebne za ulivanje poverenja i za saoptavanje iskustva svim !lanovima grupe u svim fazama rada u gorama. Vo#a grupe se mora posebno pripremiti, analizirati i predvideti sve neprijatnosti ili potencijalne prepreke koje ugroavaju ostvarenje ciljeva. Pri tome se mora znati da su naj!e"i i najmu!niji problemi vo#stva upravo oni sitni i najmanje dramati!ni: razdrauju"e male nezgode i neuspesi koji se pojavljuju najnezgodnijim momentima - kanjenje, uljevi novih cipela, bolest, prebrz zamor. Na alost, ne postoji unapred pripremljen odgovor za ovakve situacije. Od vo#e se trai da proceni situaciju i donese odluku o daljem postupku. Odluka mora biti liena ljutnje i nervoze, mora biti pravedna, !vrsta i nedvosmislena. Dobar i efikasan vo#a "e prepoznati svaku od tih trivijalnih situacija tako da je odmah jasno da li je to trenutno, akutno ili hroni!an izvor problema sa potencijalno tekim posledicama. Pohod i boravak u planinama predstavlja vrlo bogat spektar mogu"nosti, problema i reenja. Boravak u planinama stalno postavlja razli!ite zahteve pred volju planinara. Bez organizacije i vo#stva "e, !ak i vrlo jaka grupa, besciljno lutati ili biti paralisana razdorom i sva#om oko odre#ene odluke. Nasuprot tome, sa dobrim vo#stvom i organizacijom "e, !ak i relativno slaba grupa, ostvariti postavljane ciljeve.

3.1. 0Ja!ina0 grupe

Odgovor na pitanje da li je odre#ena grupa dorasla zahtevima nekog uspona ili ostvarenju svog cilja lei u proceni njene ja!ine - ukupne sposobnosti te grupe, ne svakog pojedinca. Sa svoje strane, ja!ina grupe zavisi od sposobnosti svakog od njenih !lanova, veli!ine grupe, brzine njenog napredovanja, postavljenog cilja, vo#stva, organizacije i drugih bitnih faktora. Dobro vo#stvo je klju!no za moral jedne grupe, odnosno za isticanje i kori"enje svih dobrih osobina grupe i "skrivanje" svih njenih nedostataka. Sli!no selekciji i taktici drugih timskih sportova,
Planinarski savetnik strana 19/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

bitno je iskoristiti sopstvene vrline i posti"i cilj, bez obzira to se grupa ne sastoji od najboljih penja!a, planinara, pe"inara, spasioca.

3.1.1. Sposobnost pojedinaca

Najja!e grupe sastoje se od nekolicine najboljih pojedinaca, onih koji su sposobni, iskusni, veti i opremljeni za svaki izazov. Oni imaju potreban mentalni sklop, psihi!ku i fizi!ku kondiciju, i sve druge osobine koje im omogu"avaju da pri ruci uvek imaju dokera za svaku situaciju i detalj u steni, u podzemlju, i uopte, u planini. Ono to karakterie slabu grupu nije tako jdnostavno za definisanje, U nekim slu!ajevima grupa je dovoljno jaka !ak i kada ima tek ( dobra !lana prema nekolicini slabijih ili po!etnika. U drugim situacijama je grupa od 10 odli!nih i jednog slabog u celini slaba. Grupa koja nema niti jednog iskusnog i sopsobnog !lana je uvek slaba grupa. Vo#a grupe mora poznavati svakog od !lanova. Mora biti upu"en u njegove mogu"nosti kako bi mu dodelio odgovaraju"i zadatak (onaj koji je za njega ostvariv). Vo#i je potreban bar jedan strpljiv i pouzdan !lan koji "e i"i poslednji i hrabriti i pomagati sporijima. Ako je grupa ve"i potrebno je imati par brzih i upornih izvi#a!a koji "e brzo prona"i i ispitati put. Ako je vo#a grupe na jednom njenom kraju, tada mora postojati pomo"nik za drugi kraj grupe (glava i za!elje grupe). Prilikom obrazovanja naveza ili podgrupa vo#a koristi sopstveno poznavanje sposobnosti !lanova svoje grupe. Ako su grupe manje tada se navezi prave po zajedni!kom dogovoru, tako da svaki navez bude dovoljno dobar i autonoman. Ako su grupe ve"e, ili ako se !lanovi ne poznaju, tada "e vo#a oformiti naveze (ili manje ekipe), na osnovu poznavanja iskustva, sposobnosti, brzine i li!nosti svakog od !lanova. Pilj je imati autonomne podgrupe, koje sa sigurno"u savladavaju prepreke, ali tako da se vode"i navez (podgrupa) moe menjati, i tako da manje iskusni i sposobni imaju priliku da vide i da u!e.

3.1.2. Brojnost grupe

Minimalan broj !lanova planinarske grupe je onoliki koliko je potrebno da se svaka incidentna situacija moe adekvatno reiti. Tradicionalno, uzima se da je grupa od tri !lana minimalna. U toj situaciji je u slu!aju povre#ivanja jednog obezbe#eno da jedan ostane sa povre#enim dok tre"i odlazi po pomo". Varijacije tro!lane ekipe su brojne, i zavise od situacije i vrste aktivnosti u planini. Ako je teren tehni!ki ili vrlo teak, odnosno ako je vreme loe, po pomo" se alju dva !lana, tako da morate imati bar 8 !lana ekipe. Kada vas je ve" !etvoro, povre#eni se moe i transportovati od strane preostala 3 !lana. Sa druge strane, za penjanje u navezi su optimalni penja!ki parovi, tako da "e !esta odluka biti da ide samo jedan penja!ki navez, ako je smer na relativno pristupa!nom i bliskom terenu, odnosno dva penja!ka naveza ako se penju udaljene divlje smeri. Penjanje po gle!erima zahteva grupu od 8-C ljudi, podeljenih u dva naveza kako bi efikasno izvukli nekoga iz gle!erske pukotine. Aktivnost u udaljenim i divljim planinama mora biti planirana tako da postoje reenja za samospasavanje. U tim situacijama to je ve" blisko

Planinarski savetnik

strana 20/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

ekspediciji sa neto ve"im brojem ljudi. Ako u ovakve predele ide mala grupa, oni moraju biti potpuno svesni rizika i prihvatati ga. Sasvim je pogreno verovati da je ve"a grupa uvek i sigurnija grupa. Naprotiv. Brojna grupa je uvek sporija, organizaciono zahtevnija, vie optere"ena opremom, sa ve"im rizikom od pokretanja lavine, sa vie odvaljenog kamenja i po svim zakonima verovatno"e vie je izloena riziku. Grupa od 10-1( ljudi uzima se kao maksimalan broj ljudi koji moe boraviti u planini a da pritome bitno ne ugrozi planinski eko sistem. Za neke uslove i ovo je preveliki broj ljudi.

3.1.3. Pozadinska podrka

Jedna planinarska grupa dobija na snazi ako zna da postoji jo neka grupa u blizini ili jo neki ljudi koji im mogu pruiti pomo" u slu!aju potrebe. Kako bi se od te druge grupe ili ljudi imala korist, oni moraju biti spremni i sposobni da vam priteknu u pomo", odnosno spremni da pokrenu spasioce automatski, po isteku unapred dogovorenog vremena. Tada, ako vaa grupa ne stigne do odre#enog vremena na mesto javljanja, vi znate da je spasila!ki tim na putu do vas, trebali ga vi ili ne. Naravno, da bi ste obezbedili ovu vrstu podrke morate imati neku vrstu dogovora sa tim drugim ljudima u svom okruenju. Kao apsolutno minimalnu meru predostronosti ostavite plan svojih aktivnosti i postupak po isteku odre#enog vremena kod nekog pouzdanog !oveka. To moe biti doma"in planinarskog doma, lokalno planinarsko drutvo ili klub, i naravno, va klub. U zavisnosti od toga kome ostavljate poruku razlikuje se i vreme u kome moete o!ekivati pomo", kao i vreme vaeg javljanja. Znate da "e poruka biti poslata na pravo mesto !im istekne vreme dogovorenog javljanja. U poruci je potrebno da postoje informacije o tome ta ste naumili da radite - samo grube naznake, tako da spasioci znaju gde ste i !ime se bavite. Ne morate mnogo detaljisati i time se ograni!avati u radu. Ako se nalazite na mestu koje niste nazna!ili i ako radite ono to niste opisali, vi morate biti svesni da komplikujete svaku spasila!ku aktivnost. Kada definiete vreme povratka odnosno javljanja budite irokogrudi i dodajte nekoliko sati ili neku alternativu za slu!aj kanjenja zbog pogrenog puta ili neke druge lako reive greke. To radite zato to ne elite susret sa spasila!kom ekipom kada ste svi zdravi i veseli. Ako ste ostavili poruku, tada nemojte zaboraviti da se javite po dolasku. Koristite mogu"nosti tehnologije u smislu radio veza i mobilne telefonije... Ipak, budite oprezni, ako imate radio stanice uverite se koji su vam kanali pristupa!ni. Ako imate mobilni telefon unapred se uverite da je mogu"e koristiti ga na odre#enom lokalitetu.

3.1.4. Celovitost grupe

Jedna od kriti!nih odgovornosti vo#e grupe je ta da ona ostane zajedno - celovita. Samo tako se dobija koncentrisana snaga i odrava komunikacija i kontrola na doga#ajima. Vrlo je lako razdvojiti se, iz bilo kog razloga. Tako dobijate vie slabih grupa bez vo#stva. Neke velike grupe se mogu planski i organizovano razdvojiti tako da su novonastale grupe samodovoljne, organizovane i vo#ene prema cilju. Kada imate manju grupu sa ljudima sli!nih sposobnosti, tada je relativno jednostavno osigurati njenu celovitost. Ako jedan posustane, drugi to uo!e i smanje ritam. U ve"im grupama vo#a i njegov pomo"nik moraju stalno raditi na jedinstvu grupe. Spremniji ure, sporiji kasne. To je
Planinarski savetnik strana 21/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

razlog nervoze i jednih i drugih, ali se ne sme dozvoliti cepanje. Ovakve situacije su posebno karakteristi!ne kod odravanja kurseva ili nekih masovnih odlazaka u planinu. Glomazna organizacija !esto zataju kada je potrebno spre!iti najbre da juriaju uzbrdo, odnosno kada je potrebno spre!iti da se te!ajci nekontrolisano razmile u podzemlju. Odravanje celovitosti grupe je moda najkriti!nije prilikom sputanja. Umor, hladno"a i oputanje po zavrenom usponu !esto iniciraju jurcanje nizbrdo. Po prirodi stvari vo#a ide poslednji i sa te pozicije teko kontrolie one ispod sebe. Zato je klju!no da on izabere onog koji se sputa prvi i da ta!no nazna!i mesta sastanka i ponovnog okupljanja. Ako je to sputanje po snenim padinama (klizanje) tada je problem posebno izraen. Neverovatno je kojom se brzinom ljudi razlete svaki druga!ijom brzinom po padini. Potrebno ja da svi ta!no znaju mesto ponovnog okupljanja. Vo#a je taj koji uspostvalja tempo i ritam penjanja i sputanja. Ritam mora biti dovoljno brz da obezbedi ostvarenje cilja, ali i dovoljno spor da obezbedi jedinstvo grupe, odnosno da ne premori nikoga do zaostajanja ili odustajanja. Ako je to neostvarivo, to zna!i da je grupa pogreno sastavljena u startu. Odustanite. Kada se uspostavi potreban ritam tada vie nema opasnosti od razilaenja grupe i sva#e.

3.1.5. Upravljanje vremenom

Brzina nepredovanja se, pogotovo za alpsko penjanje, !esto se poistove"uje sa sigurno"u penjanja. Ovo moe biti istina za slu!ajeve prelaska preko terena gde pada kamenje, ili kada je potrebno sti"i do logora za dana, ili kada se odre#ena padina mora pre"i pre sunca. Brzina, me#utim, ima i ozbiljan rizik. Brzo, estoko penjanje da bi se cilj ostvario pre, recimo, loeg vremena, moe rezultovati u vaoj tekoj poziciji u sred neke eksponirane stene, bez mogu"nosti sigurnog povla!enja, sa loim vremenom nad vama. Da ste umesto brzo, krenuli oprezno, sa merom, nali bi ste se u poziciji u kojoj imate alternative, kako za zaklon, tako i za povla!enje. Bezrazlona brzina penjanja - brzina zarad brzine, predstavlja veliku potencijalnu opasnost, pogotovo ako se na njoj insistira na utrb sigurnosti, osiguranja i tehnike penjanja. U stvari, kada se govori o brzini penjanja, ne govori se o tome za koliko vremena prelazite koliko metara, ve" o tome koliko mudro koristite vreme na raspolaganju. Vremenska dimenzija plana mora se razraditi kao i drugi delovi plana (smer, tandovi, sidrita, oprema.). To mora biti ura#eno unapred, bar grubo. Ako kreirate mentalnu sliku uspona i "u glavi" prolazite sekcije i detalje puta i sabirate vremena potrebna za prelazak svakog od njih, dobi"ete priblino vreme potrebno za penjanje. Dodajte jo neko vreme (10-(0d) za svaki slu!aj. Dodajte vreme potrebno za sputanje, tako#e oboga"eno sa rezervom (10-(0d). Odredite kada ho"ete da se vratite i onda prostim oduzimanjem ustanovite kada je potrebno krenuti. Kod ovakvog planiranja vremena vi imate grubu predstavu o tome kada bi gde trebali da budete. Dobra je praksa da se odredi vreme povratka ukoliko se do tada ne stigne do vrha. Kada to znate, lako je argumentovati povratak protiv onih koji bi da guraju dalje po svaku cenu. Ne brinite mnogo, procena vremena, kao i sve druge procene, dolazi sa kliometraom.

3.2. *ostati vo#a

Postati vo#a je dugoro!an projekat tipa uradi sam. Potrebna vam je elja i inicijativa. Najbolji na!in da postanete dobar vo#a je da vodite i da posmatrate kako drugi vode. Dobro je i kada
Planinarski savetnik strana 22/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd

www.gss.org.yu

organizujete i vodite kra"e i neformalne izlete sa drugarima van, ili iz kluba. Polako "ete napredovati do ve"eg broja ljudi, dueg boravka u planini i ambicioznijih projekata i planova. Idite u planine sa iskusnima. U!ite od njih. Pogledajte kako oni planiraju, kako organizuju, kako vode. Traite da budete pomo"nik nekom iskusnijem vo#i i u!ite, radite. Samokritika i samoispitivanje daju veliki doprinos u izgradnji potrebnog profila vo#e. Efikasne vo#e utroe odre#eno vreme u ocenjivanju akcija koje su vodili. Pitaju se: Da li je sve ura#eno kako valja? ta je ilo kako treba? ta je ilo naopako? Zato? Kako se moglo popraviti? ta bi bilo da smo uradili ovako ili onako? Vo#stvo planinarskih grupa i aktivnosti donosi pre svega odgovornost, a tek posle zadovoljstvo ako je cilj ispunjen. Iako je takav zadatak neobi!an, vebanje kompetentnog vo#stva i organizacije moe doprineti iznena#uju"e jednostavnim reenjima i primeni u realnim okolnostima. Pripremite se, analizirajte i planirajte, organizujte, koristite zdrav razum, prihvatite odgovornost i oslonite se na dobru procenu kada se suo!avate sa brzo promenljivim situacijama. Vide"ete da "e se va uro#eni ose"aj za dobro i loe, te va instinkt, pobrinuti za doborobit vas i vae grupe. Uostalom statistika je na vaoj strani, a ona kae da je procentualno me#u planinarima najmanje bolesno ambicioznih ljudi i takmi!ara.

Planinarski savetnik

strana 23/23