FUDBAL KAO SPORTSKA IGRA Gledano sa aspekta zajednice koja eli da to vei broj svojih lanova ukljui u fiziko

vaspitanje i da tim putem dobije fiziki i psihiki zdrave linosti,fudbal kao masovan sport ima vandredne uslove da udovolji zahtevima drutva. Nesumljivo je da je kod nas najposeenija i najpopularnija sportska igra fudbal. Fudbal,u okviru fizikog vaspitanja ima zadatak da angauje mladog oveka,da da smisao njegovom slobodnom vremenu i da pozitivno utie na orjentaciju njegovog zabavnog ivota. On treba da stvara emocionalno stabilne linosti jer ih jedino takve sredina prihvata i podrava u nastojanju da napreduju i ostvare svoje tenje i ciljeve. Bavei se fudbalom,moemo da pronaemo sebe,da dokaemo svoje vrednosti i da doivimo linu afirmaciju. Dobra volja,elja i osnovni materijalni uslovi,nisu dovoljni za ostvarenje istaknutih zadataka niti napredak fudbalera kao oveka i kao sportiste. Sportista koji se posveti fudbalu mora ra razvije optu fiziku sposobnost,da obogati motoriku i znanja,usavri vetine i navike da bi bio u stanju da reava najrazliitije zadatke na treningu i da bi na utakmici mogao da da pun doprinos ekipi. Osnovne karakteristike ove sportske igre su: velika fizika aktivnost igraa koja je za vreme igre vrlo sloena i raznovrsna,snaan intezitet miinog rada dinamikog karaktera,neravnomerno fiziko optereenje i aritmina naprezanja i odmaranja,te velika aktivnost i emocionalnost koji ine fudbal privlanim i lepim. Pored toga,fudbal se ne moe zamisliti bez: Takmienja (jer ono ini sutinu sporta),odnosno sloenih i raznovrsnih psihikih doivljaja,koji se javljaju u procesu takmienja; Treniranja,kojim se organizam postepeno i sistematski priprema za postizanje veih mogunosti i boljih rezultata; Vaspitanja volje i moralnih kvaliteta u toku itavog procesa treniranja i takmienja; Usvajanja procesa kretanja u celini; Timskog rada koji izgrauje karakter linosti; Specijalizacije; Tenje za linim i klupskim uspehom; Izgradnje kompletne linosti.

Treba podvui da fudbal kao igra,ne reava sam sve zadatke,ve da se samo njegovim povezivanjem sa ostalim metodama fizikog vaspitanja i njihovom pravilnom organizacijom postiu pozitivni rezultati. Pravilan rad u fudbalu jaa zdravlje,podie radne sposobnosti,slui sticanju i usvajanju navika potrebnih za svakodnevni ivot. Fudbal prua zdravu,prijatnu,korisnu razonodu uz istovremeno oblikovanje pozitivne linosti,ali samo kad se rad pravilno usmeri i vaspitanju posveti potrebna panja.

EVOLUCIJA FUDBALA Pratei istoriju ljudske civilizacije,slobodno moemo konstatovati kako Englezi nisu izmislili fudbal,ve da su ga obnovili i uinili ponovo aktuelnim. Pronaene kamene ploe,kipovi i crtei predstavljaju prva dokumenta o praigrama koje su sdraale neke elemente igranja,odnosno udaranja lopte nogama. Borbena igra loptom nastala je otprilike 2500 godina pre nae ere,a pronalazak se pripisuje imperatoru Kine Huang Ti-u,koji je ovu igru koristio za odravanje dobre fizike spremnosti svojih vojnika. Igra se zvala Cu Ki (Cu-gurati,Ki-lopta),a cilj igre bio je da se lopta ugura izmeu dve bambusove trske,to je predstavljalo gol protivnika. Lopta se gurala svim delovima tela osim ruku. Broj igraa nije bio ogranien,a lopta je bila od koe,napunjena krznima ivotinja ili perjem. Po istoriarima,od ovog perioda poinje prva etapa u razvoju fudbala. Igre loptom su ostavile neizbrisiv trag u najveem delu istorije ljudske civilizacije. Sama injenica da se igra i da ovek meu svojim prirodnim funkcijama instiktivno ima potrebu da se igra,menjala je njenu formu,znaenje i sutinu. Sve rase nisu igrale loptom iz istih razloga,niti na isti nain. Tolteci,Maje i Asteci,koji su nastanjivali Meksiko pre dolaska pnaca,koristili su kukove,bedra i nadkolenice da bi loptu odrali u vazduhu i da je smeste u protivniki obru. Kapitenu pobeene ekipe odrubljivali bi glavu,a njegovu krv prinosili kao rtvu Bogu Sunca. Neki istoriari tvrde da se deavalo i rtvovanje kapitena pobednike ekipe. Privilegija modernog fudbala je umetnost vladanja loptom,da se snano i precizno udari,da se prevari protivnik i postigne gol. Meutim,postoji stara kineska poema koja peva o slavi Chang Fua,koji je na poetku nae ere mogao da poalje loptu u visinu jedne pagode,ili slavu Wang Chscna,ija je virtuoznost opisana kao neuporediva. Poetkom nove ere,borbena igra Cu-Ki se prenela u Japan (Kemari). Plemii su je igrali pred carem sa novom loptom,koja je bila punjena vazduhom (oko 600.god.nove ere). Posle njih,Grci (episkiros),Rimljani (calcio i harpastum),Francuzi (choule ili soule) i Englezi su igrali igru koja je bila blia ragbiju nego fudbalu kakvog mi danas poznajemo. Najstarija igra loptom kod Grka nazvana je episkirios. Razlikovale su se dve igre loptom malom punjenom loptom (pilla) i veom (follis). Nije bio ogranien broj igraa,ali su obe ekipe bile ravnopravne. Cilj je bio da se prebaci lopta preko protivnike poprene linije,a mogle su da se koriste ruke i noge. Rimski legionari takoe su upranjavali igru loptom slinu grkoj igri episkiros. Harpastum se igrao malom punjenom loptom,a calcio velikom. Razlika nije bila samo u veliini lopte,nego i u igri. U Padovi,broj igraa se kretao od 20-40 na svakoj strani i igralo se slino dananjem ragbiju. Golovi su bili oznaeni pomou dva kolca,teren je po veliini odgovarao dananjem i bio je ograen konopcem. Igralo se i rukama i nogama. Za razliku od Padovanskog fudbala,koji su uglavnom igrali studenti,u Firenci je to bila privilegija plemstva i igrao se na glavnim trgovima,okienim zastavama,tribinama i atorima. Fiorentinski calcio je vie liio na dananji fudbala. Za svaku ekipu igralo je po 27 igraa obueno u razliite boje (crveni i plavi),na terenu dimenzija 100 x 50 m, a obe ue strane sluile su kao gol. Lopta se nije smela nositi, ve samo gurati nogama i rukama. Utakmicu je vodio sudija, a posle svakog postignutog gola ekipe su menjale strane. Igrai su dobijali uloge u igri, tako da se ve tada naziru prvi oblici nekog sistema igre. Fiorentinski calcio je po starim pravilima poslednji put odigran 1902. godine. U Francuskoj, igra loptom nazvana je Choule i soule. Odravala se za Boi i Uskrs nadmetanjem dva sela. Teren za igru bio je u obliku pravougaonika duine 300 metara. Cilj igre je bio da se lopta ubaci u okrugao okvir oblepljen papirom. Zapisi engleskog istoriara iz 12. veka spominju i omiljenu igru loptom, koju su rimske legije jo mnogo ranije prenele u Francusku i Englesku. Igralo se na poljanama i po ulicama, a pravila su dozvoljavala igru nogama i rukama. Grubost igraa, velika buka i neredi izazivali su stanovnike da poalju zahtev kralju Engleske Eduardu II, a kasnije i Eduduardu III (1314. i 1349. god.) da se fudbal zabrani, to su oni izdavanjem naloga pod pretnjom najstroijih kazni i uinili. Fudbal se preselio van grada i tada je dobio dananji naziv. Prvi put se spominje igranje loptom po pravilima, tako da su dve

raznobojne ekipe mogle da imaju po 20-30 igraa na ogranienom prostoru sa golovima od po deset koraka. Fudbal kakvog mi poznajemo, poeo je da se igra u drugoj polovini 19-og veka. Englezi su u njihovim narodnim kolama i na njihovim univerzitetima organizovali igru loptom kaja se od ragbija razlikovala oblikom lopte i zabranom korienja ruku. Na Trinity College od Cambridge, grupa studenata je posle osmoasovnog sastanka 1848. godine, stavila na papir Pravila iz Kembrida, koja su postala pravila fudbalske igre. Prireena su prva takmienja na kojima su nastupali aci razliitih kola. Gotovo deset godina kasnije (1857. godine), osnovan je najstariji engleski klub Sheffield Club (amaterski klub) i neto kasnije (1862. godine) Notts County iz Notingema (najstariji profesionalni klub u Engleskoj). Osnivanjem novih klubova, javila se potreba za zajednikim zvaninim pravilima za igru i meusobnim takmienjem. Rektor kole u Uppinghamu (M. Tring), 1862. godine sastavio je pravila igre od devet taaka i njima odredio nain na koji moe da se postigne pogodak, da se rukom moe samo zaustaviti lopta, a dalje igrati nogom, itd. Oktobra 1863. godine, na sastanku u Londonu, osnovan je fudbalski savez The Football Assotiation, koji je na osnovu Pravila iz Kembrida i pravila M. Tringa izdao decembra 1863. godine prva zvanina pravila fudbalske igre, koja su imala 13 lanova. Odreena je veliina terena 200 x 100 jardi (180 x 90 metara), irina gola od 7.28 m, broj igraa u svakoj ekipi je ogranien na 11, a posle svakog pogotka su se menjale strane.... Druga etapa u razvoju fudbala zvanino je poela od donoenja i usvajanja pravila igre u Londonu decembra 1863. godine i od tada se moe govoriti o fudbalu u dananjem obliku i o njegovom razvoju. Ipak, tragovi ragbija su ostali u pravilu igre, jer svaki igra koji se nalazi ispred lopte je bio u ofsajd poziciji. To je usporavalo napad, jer se lopta esto vraala nazad. Nije bilo nikakvog sistema. Svi su napadali, svi su se branili, svi su nastojali da to pre stignu do lopte i da je to jae udare. Pobeivali su jai i bri. Uvoenjem novog pravila ofsajda 1866. godine, igra nije bio u ofsajdu ako se nalazio na svojoj polovini ili ako je na protivnikoj polovini imao ispred sebe najmanje tri igraa. Tada poinju da se javljaju razmiljanja igraa i prvi tragovi sistema.