Dr`ava, pravo i politika

ISTORIJSKI USLOVI NASTANKA DR@AVE

Savremeno ~ove~nastvo `ivi u organizovanim politi~kim zajednicama -

dr`avama. ^itava pisana istorija jeste, pre svega, istorija dr`ava, wihovog
nastajawa i propadawa, wihovih me|usobnih sukoba, ratova i sporazumevawa,
istorija nosilaca dr`avne vlasti i borbe oko we i uticaja na wu.
Ipak, jo{ i danas postoje zaostala dru{tva (divqa plemena na Novoj
Gvineji, u pustarama Australije i pra{umama Brazila) koja ne znaju za politi~ke
institucije i dr`avne oblike organizacije, mada su teorije na kojima `ive
formalno ukqu~ene u sastav pojedinih dr`ava ili kolonijalnih imperija.
Ali ako nije postojala dr`avna organizacija i od dr`ave utvr|eni i za{ti}eni
dr`avni poredak, to jo{ ne zna~i da prvobitna qudska dru{tva nisu bila
organizaovana i da se u wima pojedinci nisu pot~iwavali odre|enim zahtevima i
pravilima zajedni~kog `ivota, zajedni~ke proizvodwe. Da bi se odr`ao u borbi
za opstanak i obezbedio neophodnu razmenu materije sa prirodom, ~ovek je
od vajkada morao da deluje aktivno na spoqnu, prirodnu sredinu, da otima i
prisvaja od prirode ono {to mu je neophodno za `ivot. No u toj borbi da se
odr`i, prilago|avaju}i prirodu sebi i svojim potrebama, ni prvobitni ~ovek nije
istupao usamqeno kao izolovani pojedinac, ve} kao pripadnik odgovaraju}ih
dru{tvenih zajednica, horde, roda, plemena. Prema tome, ve} prvobitne,
najprimitivnije qudske zajednice, ma kako malene po obimu i proste po svom
unutra{wem sastavu, bile su ve} neophodan oblik organizovanog, dru{tvenog
delovawa ~oveka na prirodu oko sebe i na objektivno date materijalne uslove
svoje egzistencije.
Vr{ewe osnovnih `ivotnih funkcija (lovqewe divqih `ivotiwa, podizawe
zaklona i skloni{ta od elementarnih nepogoda, odbrana od spoqnih neprijateqa
svake vrste) zahtevalo je sre|ene i stabilne odnose unutar primitivnih
dru{tvenih zajednica, u kojima je potpuna podre|enost pojedinca ustaqenim,
uobi~ajenim oblicima pona{awa i postupawa predstavqala osnovni, prirodni
zakon `ivota.
Takvi odnosi pune podre|enosti pojedinca, zajednici nisu bili natureni ni
garantovani nikakvom organizovanom spoqnom prinudom. Ti odnosi su se
zasnivali, pres vega, sa instiktima prvobitnog ~oveka, koji je u pogledu svoje
egzistencije potpuno zavisio od dru{tvene zajednice kojoj je pripadao, i na
biolo{kim vezama krvnog srodstva koje postoje me|u ~lanovima prvobitnih
hordi, rodova i plemena.

3
 Dr`ava, pravo i politika
Sa vi{kom proizvoda i razmenom nastaju pojave i odnosi nespojivi sa
prirodom prvobitne rodovske zajednice - to su nejednakost u posedovawu
materijalnih dobara i eksploatacija tu|e radne snage, to jest prisvajawe vi{ka
proizvoda stvorenog tu|im radom. U ratu zarobqeni pripadnici drugih plemena
vi{e se ne ubijaju jer dostignuti stepen razvitka proizvodwe omogu}uje da
wihova radna snaga bude iskori{}ena. Od ratnih zarobqenika postaju robovi
koji vi{kom svoga rada pove}avaju materijalno bogatstvo onih koji su ih
zarobili. Eksploatacija robova deluje razorno na unutra{we odnose u rodovskoj
zajednici. U uslovima ve} postoje}e imovinske nejednakosti i prinu|ene te`we
za li~nim boga}ewem ropstvo nije moglo ostati ograni~eno samo na
zarobqene pripadnike drugih plemena. Ista sudbina snalazi i one pripadnike
pobedni~kog plemena koji su u nastaloj ekonomskoj utakmici do{li u zavisan
materijalni polo`aj. O ovom pretvarawu nekada{we rodovske jednakosti u svoju
potpunu suprotnost najre~etije govori ustanova du`ni~kog ropstva, koju
poznaju i priznaju sve dr`ave staroga veka, od Kineskog Carstva do Rimske
Imperije. Tako je razvoj proizvodnih snaga u krilu prvobitne zajednice izazvao
radikalnu promenu produkcionih odnosa, a s tim i svih drugih dru{tvenih
institucija i odnosa. Zajedni~ka rodovska svojina nad sredstvima za proizvodwu
zamewena je privatnom svojinom, jednakost rodovskih ~lanova nejednako{}u
bogatih i siroma{nih, solidarnost pripadnika istog plemena suprotno{}u
interesa gospodara i robova. Dru{tvo se pocepalo na neprijateqske,
antagonisti~ke klase eksploatatora i eksploatisanih. To je onaj trenutak u
razvitku dru{tva kada se na istorijskoj pozornici pojavquje DR@AVA.

PRIRODA DR@AVNE ORGANIZACIJE

Definicija dr`ave

Nastanak dr`ave, koja je karakteristi~an oblik organizacije globalnih

dru{tvenih zajednica u klasnom dru{tvu, vezan je za dva niza uzroka, koji
istovremeno deluju i me|usobno se prepli}u. S jedne strane, razvijena
proizvodwa i podela rada donose neminovno slo`enije dru{tvene odnose, sve
dubqe unutra{we diferencirawe dru{tvenog organizma. Ra|a se ~itav splet
novih dru{tvenih potreba koje se moraju zadovoqiti da bi dru{tvo moglo
normalno da `ivi i napreduje. Integrirawe rodova i plemena u {ire
teritorijalizovane zajednice i razmena proizvoda kao stalna i sve va`nija
komponenta privrednog `ivota stvaraju problem obezbe|ewa sigurnog i
relativno lakog unutra{weg saobra|aja, jedinstvenih mera i jedinstvenog novca.
Sa razvijawem institucije privatne svojine, trgovine i robnog prometa
umno`avaju se sukobi razli~itih interesa tako da organizovano, regularno
4
 Dr`ava, pravo i politika
presu|ivawe imovinskih i drugih sporova postaje nu`no posebna i vrlo va`na
dru{tvena funkcija. Pored toga, razvijawe zemqoradwe, kao najva`nije
privredne grane, bilo je u mnogim slu~ajevima vezano za izgradwu i
odr`avawe grandioznih sistema navodwavawa, {to je zahtevalo vrlo slo`enu i
~vrstu dru{tvenu organizaciju ovakvih poduhvata. Prava velika carstva starog
veka, koja su se pre nekoliko hiqada godina formirala u Kini, Indiji,
Mesopotamiji i Egiptu, bila su u isto vreme organizacije za odr`avawe velikih
irigacionih sistema. Tako su razvitak proizvodnih snaga i promene u na~inu
proizvodwe vodili neminovno ka sve ve}oj slo`enosti onih funkcija koje su se
ticale op{tih dru{tvenih potreba, i wihovo vr{ewe zahtevalo je sve vi{e
vremena i posebnih stru~nih znawa. Razvijena dru{tvena podela rada u sferi
materijalne proizvodwe ra|ala je potrebu da i upravqawe op{tim poslovima
postane jedna posebna grana u toj podeli. Ispoqava se tendencija da vr{ewe
tih poslova postane stalno i iskqu~ivo zanimawe jedne psoebne grupe qudi.
Time je embrio dr`avne birokratije ve} formiran u utrobi dru{tva.
S druge strane, ovo izdvajawe funkcija upravqawa op{tim poslovima
dru{tva u samostalnu granu podele rada vr{i se u procesu cepawa
dru{tva na neprijateqske klase i stoji u naj~vr{}oj uzro~noj vezi s tim
procesom. U uslovima kada dru{tveni `ivot razdiru suprotni klasni interesi
eksploatatora i eksploatisanih, robovlasnika i robova, nije vi{e mogu}e da
funkcije koje su neophodne za odr`avawe dru{tvenog poretka vr{e organi
kakvi su postojali u homogenom, besklasnom rodovskom dru{tvu. Nova
organizacija za vr{ewe op{tih dru{tvenih poslova ima tri bitne karakteristike
po kojima se razlikuje od organa rodovskog dru{tva:
Prvo, ona je odvojena od dru{tva povla{}enim polo`ajem i posebnim
pravilima onih qudi koji sa~iwavaju wen aparat, a posebno onih koji tim
aparatom rukovode. Ona pokazuje te`wu da se uzdigne iznad dru{tva kao
prividno samostalna sila koja svoje slu`ewe op{tim dru{tvenim potrebama
pretvara u gospodarewe nad dru{tvom.
Drugo, ona raspola`e organima i materijalnim sredstvima za vr{ewe
prinude (vojska, policija, sudovi, tamnice), pomo}u kojih mo`e da iznudi
pokoravawe naredbama i odlukama koje donose weni organi. Pravo na vr{ewe
fizi~ke prinude je wen monopol, koji ona uskra}uje svim drugim grupama i
organizacijama u svojim granicama. Bez toga ona ne bi bila u stawu da ostvari
svoju osnovnu funkciju ~uvara postoje}eg klasnog poretka, jer se potla~ena
klasa samo prinudom mo`e naterati da se tom poretku pot~iwava.
Tre}e, dok su osnovu rodovske organizacije ~inile krvnosrodni~ke veze, u
klasnom dru{tvu, gde su te veze uni{tene, osnovu jedinstva dru{tvenih
zajednica ~ini monopol vr{ewa vlasti i prinude nad stanovni{tvom odre|ene
teorije. Krvnosrodni~ki princip organizacije zamewen je teritorijalnim.

5
 Dr`ava, pravo i politika
Kada psoebni organi za vr{ewe op{tih dru{tvenih poslova dobiju ove tri
osnovne karakteristike, oni se pretvaraju u organe javne vlasti.

OSNOVNA PROTIVRE^NOST U PRIRODI

SVAKE DR@AVE

Ve} po genezi svog istorijskog nastanka i po karakteru svojih osnovnih

funkcija, dr`ava poredstavqa otelovqewe jedne stalne protivre~nosti: ona je, s
jedne strane, formalni predstavnik dru{tvenog jedinstva, organizacija
koja vr{i niz funkcija neophodnih s gledi{ta opstanka dru{tva. S druge strane,
ona je organizacija koja sredstvima prinude i drugim instrumentima kojima
raspola`e obezbe|uje op{te uslove za opstanak i funkcionisawe odre|enog
klasnog poretka. U tome smislu ona je predstavnik i zastupnik interesa
jednog dela dru{tva protiv drugog wegovog dela, instrumet vladaju}e
klase kojim se ona slu`i da bi za{titila svoje vitalne interese protiv potla~ene
klase. Otkad postoji i dokle god postoji, dr`ava ujediwuje dve protivre~ne
funkcije kojima je odre|ena sama wena su{tina: ona je uvek oru|e klasne
vladavine i formalni reprezentant dru{tvene celine. Obezbe|uju}i potrebne
uslove za funkcionisawe jednog datog klasnog poretka, dr`ava mora (pored
mera koje su direktno sra~unate za dr`awe podre|ene klase u poslu{nosti, to
jest u pravom propisanim okvirima pona{awa) da vr{i i one op{te funkcije koje
izviru iz potreba dru{tvene celine na datom stepenu razvitka, a koje u uslovima
klasne pocepanosti, mo`e efikasno da obavqa samo organizacija koja raspola`e
organizovanim sredstvima prinude. Razume se da motivi kojima se dr`ava
rukovodi i metodi koje primewuje u vr{ewu svojih funkcija, neophodnih i
korisnih s gledi{ta dru{tvene celine, udaraju klasni pe~at i tim funkcijama.
Onda kada izgubi klasni karakter (u besklasnom dru{tvu) i kada psotane
stvarni izraz dru{tvene celine, dr`ava prestaje da postoji kao dr`ava. (Fridrih
Engels: Anti-Diring). Ona }e odumreti jer }e prestati potreba za onim {to ~ini
su{tinu dr`avnosti, a to je posebni, od dru{tva izdvojeni aparat javne vlasti sa
monopolom fizi~ke prinude.
Shvatawe protivre~ne prinude svake dr`avne organizacije jeste osnova i
polazna ta~ka nau~nog, marksisti~kog prou~avawa i tuma~ewa dr`ave.
Osnovna slabost svih nemarksisti~kih teorija le`i u tome {to one predvi|aju ili

6
 Dr`ava, pravo i politika
direktno negiraju dijalekti~ku protivre~nost koja karakteri{e svaku dr`avnu
organizaciju. Zavisno od svojih ideolo{ko klasnih korena, one izdvajaju i
apsolutizuju pojedine strane dr`ave, poku{avaju}i uzaludno da na toj osnovi
nau~no protuma~e wenu prirodu i objasne wenu ulogu u razli~itim dru{tveno
- istorijskim situacijama. Najve}i broj teorija, ~ije klasne korene nije te{ko
otkriti, zanemaruje ili odri~e da je dr`ava oru|e klasne vladavine i tra`i
obja{wewe za nastanak dr`ave i za wenu organizaciju u potrebama koje dr`ava
zadovoqava (odbrana od spoqnih neprijateqa, obezbe|ewe unutra{weg reda i
za{tita li~nosti i prava gra|ana). Ovih teorija ima neobi~no mnogo, po~ev od
onih koje u dr`avi vide porodicu pro{irenu na ~itav narod, preko raznih
varijanti teorije dru{tvenog ugovora, od biolo{kih do sociolo{ko - psiholo{kih
teorija koje dr`avu izvode iz ideje dru{tvene solidarnosti kao osnovice
zajedni~kog `ivota. Svaka dr`ava prisvaja ulogu predstavnika ~itavog dru{tva
i tuma~a op{tih dru{tvenih interesa, i u tome smislu, formalno gledaju}i ove
teroje nisu li{ene svakog osnova. Ali po{to apsolutizuju ono {to je spoqwe i
prividno, a zanemaruju ono {to je su{tinsko kod ispitivane pojave, one ne
mogu imati vrednost nau~nog tuma~ewa. Sve ove teorije padaju na slede}em
ispitu: one ne daju osnove za odgovor na neka elementarna pitawa vezana za
pojavu i ulogu dr`ave, na primer - (a) za{to je bilo dru{tva koja su `ivela bez
dr`ave i ako su ona imala potrebu da organizuju odbranu od spoqnih
neprijateqa i da obezbede po{tovawe izvesnih pravila unutra{weg reda i
pona{awa; (b) za{to se dr`ava u obavqawu svojih funkcija mora da osloni na
silu ili pretwu silom kada wena aktivnost slu`i zajedni~kim interesima ~itavog
dru{tva; (c) za{to se u svakoj zemqi razlikuje stav pojedinih klasa prema
postoje}oj dr`avnoj organizaciji; jedne se na wu oslawaju, druge nastoje da je
sru{e. Samo teroija koja polazi od klasne prirode svake dr`avne organizacije
mo`e dati odgovor na ova i sli~na pitawa.
Drugu grupu ~ine one teorije koje usvajaju klasno shvatawe dr`ave, ali ga
intepretiraju na jedan upro{}en i mehanicisti~ki na~in. One ne vode ra~una o
dijalekti~koj suprotnosti koja karakteri{e ulogu i aktivnost svake dr`ave.
Dr`ava se shvata kao puko oru|e vladaju}e klase kojim ona potpuno i direktno
gospodari, sprovode}i slobodno svoju voqu i za{ti}uju}i svoje interese. Takvo
shvatawe, razvijeno do kraja, vodi do izjedna~avawa dr`ave sa vladaju}om
klasom i odricawa svake, ma i relativne samostalnosti politi~ke organizacije u
dru{tvu. U ovakvoj vulgarizaciji marksisti~kog shvatawa dr`ave najdaqe su
oti{li Staqin i wegovi sledbenici. Neodr`ivost wihovog shvatawa otkriva se
jasno u tome {to ono protivre~i prakti~nim iskustvima politi~ke borbe i {to se
ne mo`e primeniti u analizi konkretnih dru{tveno - istorijskih zbivawa i
politi~kih procesa. S takvog “teorijskog” stanovi{ta izgleda nerazumqivo za{to
je na izmaku feudalne epohe mlada gra|anska klasa bila za jaku, centralizovanu
dr`avnu vlast, a krupna feudalna aristokratija protiv we (dakle, protiv ja~awa

7
 Dr`ava, pravo i politika
“svoje” dr`avne), ili za{to se radni~ka klasa u okviru bur`oaske dr`ave uop{te
bori za politi~ka prava i uticaj, za{to brani demokratsko - parlamentarne forme
politi~ke organizacije protiv autokratsko - fa{isti~kih kada je uvek u pitawu
bur`oaska dr`ava ili, najzad, za{to radni~ka klasa posle pobedonosne
revolucije dolazi ponekad u situaciju da brani svoja prava i da se bori za daqe
socijalisti~ke preobra`aje protiv birokratije sopstvene dr`ave. Mada je svaka
dr`ava u slu`bi odre|enih klasnih interesa, mada, kao {to }emo u daqoj analizi
pokazati, nema i ne mo`e biti “natklasne” i klasno neutralne dr`ave, ipak je
odnos dr`ava -vladaju}a klasa mnogo slo`eniji nego {to prikazuju neke teorije
koje pretenduju da su marksisti~ke, ali u stvari zna~e, grubu vulgarizaciju
marksizma.
Postoji, najzad, i tre}e shvatawe kompromisno, ali tako|e nenau~no.
Su{tina ovog shvatawa je u tome da se suprotnosti izme|u dr`ave kao
za{titnika odre|enih klasnih interesa i dr`ave kao “one vidqive kooperacije u
kojoj se izra`ava jedinstvo dru{tva” shvata mehani~ki a ne dijalekti~ki. Smatra
se, naime da jedne pored drugih postoje dve vrste dr`avnih delatnosti ili
funkcija: one u kojima dr`ava istupa kao instrument klasnog nasiqa (kada,
recimo, bur`oaska dr`ava donosi zakone i primewuje mere kojima {titi privatnu
svojinu i time kapitalisti~ko “pravo” na eksploataciju radnika, ili kada policijom
i vojskom razbija {trajk) i one u kjima se dr`ava pokazuje kao organ
zajedni~kih interesa ~itavog dru{tva, starateq o “op{tem dobru” (kada se, na
primer, drava anga`uje u izgradwi `eleznica i puteva, kada se stara o {kolstvu,
o za{titi zdravqa stanovni{tva i sl.). Kada dru{tvo u svome razvoju prevazi|e
klasnu pojedinost, kada sa izgradwom socijalisti~kih dru{tvenih odnosa
i{~eznu neprijateqske klase i klasni antagonizam, {ta onda - prema ovom
shvatawu - biva sa dr`avom? Kada nema vi{e klasa, onda prosto otpadaju kao
nepotrebne wene klasne funkcije, a ostaju i daqe se razvijaju wene funkcije
starateqa o dobru ~itavog dru{tva. S teorijske strane, ovakvo shvatawe je na
nivou koncepcija koje je razvijao Prudon u Filozofiji bede, a Marks `estoko
kritikovao i ismejao u Bedi filozofije.
Dijalekti~ki zakon jedinstva i borbe suprotnosti Prudon je tuma~io
upro{}eno i mehani~ki, smatraju}i da u dru{tvenim odnosima i institucijama
postoje dobre i r|ave strane koje se mogu ne samo razlikovati nego i odvojiti.
Progres kroz borbu suprotnosti sastojao bi se u tome da se lo{e strane date
pojave ili institucije odbace, a dobre zadr`e. Sli~no tome, zami{qaju}i, neki
dosada{wi teoreti~ari su dali razvitak dr`ave u socijalisti~kom dru{tvu.
Dodu{e, me|u wima postoje razlike u shvatawu {ta bi iz takvog razvitka trebalo
da proizi|e. Jedni smatraju da se ~itav proces odumirawa dr`ave svodi, u stvari
na ga{ewe wenih klasnih funkcija. Drugi, opet, nalaze u tom razlikovawu
klasnih funkcija dr`ave koje odumiru i op{tedru{tvenih funkcija koje daqe
ostaju, osnovu za teoriju “op{tenarodne dr`ave” - takve dr`ave koja nema

8
 Dr`ava, pravo i politika
klasni karakter i klasne funkcije, ali opet ostaje dr`ava. I jedno i drugo
shvatawe je podjednako neprihvatqivo jer je nau~no neodr`iva wihova
zajedni~ka teorijska osnova. Specifi~nost dr`ave kao posebnog tipa dru{tvene
organizacije nije samo u tome kakve funkcije vr{i, nego i kako ih vr{i.
Postojawe aparata javne vlasti koji je odvojen od dru{tva i koji raspola`e
monopolom organizovane prinude - to je su{tina dr`avnosti. Tako shva}ena
dr`ava gubi razloge svoga postojawa u svim onim sferama dru{tvenog `ivota
gde su klasne protivre~nosti otklowene - i zato nu`no odumire. Prema tome,
ako dr`ava (makar i “svenarodna”) postoji i daqe kao aparat javne vlasi i ~ak
daqe ja~a, to mo`e da zna~i samo dve stvari: ili suprotnosti klasnog porekla i
prirode jo{ nisu u potpunosti prevazi|ene ili marksisti~ka teorija o klasnoj
prirodi svake dr`ave nije ta~na. [to se ti~e shvatawa da se odumirawe dr`ave
svodi na ga{ewe wenih klasnih funkcija, ono, pored ostalog, protivre~i i
prakti~nom iskustvu. Zar na{a dru{tvena praksa ne pokazuje da pravo
odumiru (prenose se na organe dru{tvenog samoupravqawa) ba{ takve
funkcije koje bi, prema izuzetnoj podeli, spadale u red onih koje nemaju klasni
karakter (upravqawe privredom, prosveta, socijalne slu`be)? Su{tina, dakle,
nije u tome da odumiru neke funkcije koje je vr{ila dr`ava, nego u tome{to se
postepeno bri{e razlika izme|u aparata vlasti i dru{tva, {to upravqawe op{tim
dru{tvenim poslovima prelazi sa dr`avnih organa na organe dru{tvenog
samoupravqawa.

ODNOS DR@AVA - DRU[TVO

U dru{tvu organizovanom kao dr`ava, vo|ewe op{tih dru{tvenih poslova i

svesno regulisawe dru{tvenih odnosa koji se smatraju bitnim za egzistenciju
datog dru{tva postaje posebna grana podele rada i iskqu~iva du`nost i pravo
posebnog sloja qudi - dr`avnika i dr`avnih ~inovnika. Dru{tvo se tako podelilo
na dr`avu i dr`avne podanike, na vlast i narod. Izme|u ova dva pola odvijaju se
neprekidno slo`eni procesi me|usobnog deloavawa. Dr`ava iz dru{tva crpi
materijalna sredstva za svoju egzistenciju, i vr{ewe svojih funkcija, i ciqeve i
motive svoje akcije. S druge strane, dr`ava vr{i sna`an organizaovani uticaj na
sve oblasti dru{tvenog `ivota. Dr`avna aktivnost poga|a - u negativnom ili
pozitivnom smislu - interese i potrebe svih pojedinaca, svih grupa, klasa i
organizacije od kojih je dru{tvo sastavqeno. Otuda, prirodno, sve te dru{tvene
snage, ukoliko su svesne svojih posebnih i {irih dru{tvenih interesa i ukoliko im
je to wihov objektivni dru{tveni polo`aj dozvoqava, te`e da uti~u na dr`avu i
dr`avnu politiku i da obezbede takvu dr`avnu akciju koja bi i{la u prilog
wihovim `eqama i aspiracijama. Te`wi dr`ave da se izdigne iznad dru{tva kao
relativno samostalna sila i da sve oblike dru{tvene aktivnostiu {to ve}em
9
 Dr`ava, pravo i politika
stepenu i {to neposrednije podredi svojoj kontroli suprostavqa se te`wa
dru{tva, odnosno onih dru{tvenih snaga koje raspola`u ekonomskom i drugim
vidovima dru{tvene mo}i, da dr`avu stave pod svoju komandu i neposrednu
slu`bu svojih interesa. Postojawe politi~ke vlasti zna~i uvek i borbu oko we i za
uticaj na wu. A to i jeste osnovna sadr`ina politike u svakom klasnom dru{tvu.
Kompleks odnosa i institucija koji nastaje sa pojavomj dr`ave i koji
obuhvata kako samu dr`avnu organizaciju tako i slo`en splet odnosa me|
usobnog dejstva dr`ave i dru{tva nazivamo politi~ko-pravnom nadgradwom.
Upropa{}avaju}i stvari radi preglednijeg sagledavawa celine, mogli bismo re}i
da politi~ko -pravna nadgradwa obuhvata tri grupe. U prvu grupu spadali bi oni
odnosi i institucije od kojih se dr`ava sastoji i u kojima je, prema tome, izra`ena
wena struktura i unutra{wa organizacija. U drugu grupu spadali bi svi odnosi i
svi oblici organizacija u kojima se izra`ava svesno nastojawe i borba raznih
dru{tvenih snaga oko dr`avne vlasti i uticaja na dr`avu. I, najzad, u tre}u
grupu mogli bi se svrstati svi vidovi organizovanog delovawa dr`ave na dru{tvo
i na tokove osnovanih dru{tvenih procesa.

OBJEKTIVNI ^INIOCI KOJI ODRE\UJU

DR@AVNU ORGANIZACIJU I POLITIKU

Ako se po|e putem nau~ne analize koju je Marks ozna~io, ubrzo se dolazi
do zakqu~ka da postoji vrlo veliki broj ~inilaca koji uti~u na oblike dr`avne
organizacije i sadr`aj dr`avne politike, ali da se ti ~inioci me|usobno razlikuju
po svojoj prirodi, snazi i po stepenu posrednosti odnosno neposrednosti svoga
dejstva.
Nema sumwe da se neke karakteristike u organizacije pojedinih dr`ava
moraju pripisati, bar delimi~no, uticaju izvesnih objektivnih spoqnih uslova
`ivota datog dru{tva. Me|u takve ~inioce moraju se ubrojati, na primer,
geografski uslovi u kojima `ivi jedno dru{tvo i u kojima se formira dr`ava.
Odavno je zapa`eno da konfiguracija zemqi{ta, kontinentalni ili ostrvski polo`aj
i sl. imaju izvestan uticaj na veli~inu i oblik dr`avne organizacije i karakter
politi~kog sistema. Ipak, istorija daje dovoqno osnova za zakqu~ak da ovi
~inovnici, koji ne smeju biti zanemareni kada je re~ o tuma~ewu specifi~nog
razvitka dr`avne organizacije u konkretnim slu~ajevima, ne mogu biti uzeti kao
osnovni ili jedan od osnovnih determini{u}ih faktora kada je re~ o op{tem
pogledu na evoluciju dr`avne organizacije kroz istoriju. Na Apeninskom
poluostrvu, ~ije se geopoliti~ke i klimatske karakteristike nisu bitno promenile
tokom posledwih 2000 godina, smewivale su se dr`avne tvorevine vrlo razli~ite
po veli~ini i ustrojstvu.

10
 Dr`ava, pravo i politika
Pored spoqnih, objektivnih faktora, dr`avne institucije i dr`avna politika
trpe o~igledno stalan, mnogostran i izukr{tan uticaj dru{tvenih odnosa, iz kojih
dr`avna organizacija izrasta i u kojima deluje. Ti uticaji koji deluju iz samog
dru{tva obuhva}enog dr`avnom organizacijom mogli bi se tako|e podeliti u dve
grupe. Jednom grupom mogla bi se obuhvatiti sva ona dejstva dru{tva na
dr`avu koja se ostvaruju spontano i nesavesno, a proizilaze iz objektivne
prirode dru{tvenih odnosa i stepena materijalnog i kulturnog razvoja datoga
dru{tva, kao i wegovog me|unarodnog polo`aja. Ekonomska razvijenost,
nacionalna homogenost ili heterogenost, oblici porodi~nog `ivota, moralne i
religiozne predstave, stepen ugro`enosti od spoqnih napada i sl. - sve su to
~inioci koji direktno ili indirektno, a naj~e{}e na oba na~ina, uti~u na to
kakva }e biti dr`avna organizacija, koja }e funkcije vr{iti, na koji na~in i
kakvim sredstvima.
Drugu grupu dru{tvenih ~inilaca koji determini{u dr`avno ustrojstvo i
sadr`aj dr`avne politike ~ine svi oni oblici u kojima pojedinci i razli~ite
dru{tvene grupe postaju svesni svojih interesa i potreba u odnosu na dr`avnu
politiku i nastoje da svojom vi{e ili mawe organizovanom akcijom ostvare uticaj
koji }e te interese i potrebe za{tititi u najve}em mogu}em stepenu. Ova borba
koje se svesno vodi izme|u razli~itih klasa, razli~itih politi~kih partija,
razli~itih drugih i dru{tvenih grupa i organizacija oko dr`avne vlasti i uticaja na
wu - to je onaj deo kompleksa dru{tvenih uticaja na dr`avu koji ulazi u sferu
politi~kog `ivota, u u`em smislu te re~i. Svest o ciqevima koji se `ele posti}i i
izbor sredstava da se oni ostvare - to je ono {to odlikuje politi~ku akciju od
drugih spontanih i nesvesnih vidova delovawa dru{tva na dr`avu.
Me|u ~iniocima prve grupe naro~ito va`no mesto pripada proizvodnim
snagama, osnosno, {ire uzeto, na~inu dru{tvene proizvodwe i raspodele.
Istaknuto je ve}da odre|eni stepen razvitka proizvodnih snaga dru{tva ima
odlu~uju}i zna~aj za nastanak dr`ave. I kroz ~itavu daqu istoriju usavr{avawe
materijalne proizvodwe dejstvovalo je na dr`avu i wenu politiku na dva
osnovna na~ina: neposredno, odre|uju}i i ograni~avaju}i koli~inu i prirodu
materijalnih sredstava koja su stvarno ili potencijalno stajala na raspolagawu
organima javne vlasti za vr{ewe wihovih funkcija, i posredno, determini{u}i
datim na~inom proizvodwe klasnu prirodu dru{tva i odnos snaga me|u
klasama i grupama sa razli~itim i ~esto suprotnim interesima. [to se ti~e
prvog, direktnog vida uticaja, wega nije te{ko usvojiti: Sve {to je potrebno za
wen opstanak i weno delovawe, dr`ava dobija samo proizvodwe. Koliko }e oni
koji upravqaju dr`avom tro{iti za svoje potrebe i prohteve, koliko }e biti
~inovni~ki aparat i staja}a vojska i kako }e i ~ime biti naoru`ana - to
o~igledno ne zavisi ni samo ni u prvom redu, od voqe vladara, vojskovo|a i
dr`avnika, nego od sposobnosti privrede da podnese sav taj teret kojim je
dr`ava optere}uje.

11
 Dr`ava, pravo i politika

POLITI^KE DETERMINANTE DR@AVNE

ORGANIZACIJE I POLITIKE

Pored objektivnih ~inilaca, spoqnih i unutar dru{tvenih, o kojima je do

sada bilo re~i, postoje, kao {to je pomenuto, i politi~ke determinate oblika
dr`avne organizacije i sadr`aja dr`avne politike. Ove determinante su od
najve}eg zna~aja i od wih, pre svega, mora i da polazi svaka analiza politi~kih
procesa. Svi elementi objektivne dru{tvene situacije, razli~it polo`aj pojedinca
i grupa u procesu materijalne reprodukcije `ivota, razli~it odnos prema datim
uslovima dru{tvene egzistencije i prema daqim tendencijama wihovog razvoja i
dru{tvene, pre svega klasne, suprotnosti koje iz toga poisti~u - sve {to se
mora, kako je pisao Engels, “prelomiti kroz qudske glave” da bi se pretvorilo u
motive svesne politi~ke akcije i borbe za odre|ene politi~ke ciqeve. Po{to
dr`ava vr{i op{te usmeravawe dru{tvenog kretawa i odlu~uje o pitawima u
kojima su klasni interesi najo{trije sukobqeni, svaka politi~ka borba u svojoj
su{tini je borba za dr`avnu vlast, odnosno za {to ve}i i {to direktniji uticaj na
wu. Ukoliko postaju svesni svojih posebnih interesa ili {irih interesa u koje se
wihov u`i interes uklapa, pojedinci i grupe nastoje da “do|u do re~i” u politici,
da svojim stavom i svojom politi~kom delatno{}u izazovu one dr`avne akcije
koje wima idu u prilog i spre~e one koje su usmerene protiv onoga {to one
smatraju sopstvenim interesima. Izvanredna slo`enost dru{tvene strukture
dobija svoj mawe ili vi{e adekvatan ideolo{ko - politi~ki izraz u izukr{tanosti
raznih politi~kih stavova i te`wi koji se na razne na~ine udru`uju, sukobqavaju
i potiru. Iz slo`enog dejstva mnogih aktera, koji svesno idu za svojim ciqevima,
proizilazi rezultanta koja se ne poklapa u potpunosti sa posebnim ciqevima
nijednog aktera.
Ako op{ti rezultat nije podudaran sa posebnim motivima i ciqevima
mnogobrojnih u~esnika politi~ke borbe, to nikako ne zna~i da je on
proizvoqan i slu~ajan. Iz toga {to se svi ~inioci dru{tveno - ekonomskih
procesa nalaze u neprekidnom me|usobnom dejstvu, {to su na bezbroj raznih
na~ina povezani me|u sobom i {to je wihov broj prakti~no neograni~en, izvodi
se ~esto zakqu~ak o haoti~noj indeterminisanoj prirodi posebno politi~kih
procesa. Takav zakqu~ak je pogre{an. Nesumqivo je da postoji ogroman broj
~inilaca upletenih u tok svakog dru{tvenog procesa, ali je isto tako nesumqivo
da postoji i ogromna razlika me|u wima u pogledu snage, rasprostrawenosti i
trajnosti wihovog dejstva.
Previ|ati tu ~iwenicu ili joj ne priznavati zna~aj koji ona stvarno ima zna~i
ostati beznade`no zatvoren u lavirintu bezbrojnih izukr{tanih “faktora”. Pravilo

12
 Dr`ava, pravo i politika
je da isti pojedinac pripada raznim dru{tvenim grupama i organizacijama i da
zbog toga trpi “unakrski pritisak” razli~itih pripadnosti i razli~itih interesa. Na
wegova dru{tvena i politi~ka opredeqewa uti~u najraznovrsniji ~inioci i
okolnosti: karakter sredine u kojoj je odrastao, klasni polo`aj, imovinske prilike,
nacionalna pripadnost, ~lanstvo u raznim organizacijama, dru{tvenim i
politi~kim, mesto stanovawa, zanimawe i sl. Analizirawem pojedinih slu~ajeva
mo`e se do}i do zakqu~ka da svaki od ovih i jo{ mnogi drugi ~inioci mogu
igrati va`nu i, ~ak, presudnu ulogu kada je u pitawu stav i dr`awe jedne
li~nosti. Ali dru{tvena zbivawa i istorijski doga|aji od kojih je sazdano
dru{tveno kretawe nisu individualne nego masovne pojave. Kod takvih pojava
gube se i poni{tavaju pojedina~ne specifi~nosti, poseban slu~ajan sticaj
okolnosti individualnog slu~aja, a dolaze do izra`aja i imaju stvarno presudnu
ulogu oni ~inioci koji su masovno rasprostraweni, koji su prisutni kod velikog
broja ili kod svih u~esnika jednog dru{tvenog procesa i koji su vezani za
trajawe i osnovne `ivotne funkcije datog dru{tva. Time se i mo`e objasniti
za{to klasna podela i klasne borbe imaju centralno mesto u procesima
dru{tvenog razvoja i politi~kim borbama koje su s tim povezane. Klase
izra`avaju protivre~nost svojstvene datom na~inu dru{tvene proizvodwe i
raspodele, dakle one protivre~nosti koje se najneposrednije ti~u osnovnih
uslova `ivota dru{tva i svih wegovih delova. Krupni istorijski doga|aji koji su
zna~ili smenu dru{tvenih sistema ili politi~kih odnosa i sistema politi~ke
organizacije u pojedinim zemqama mogu se razumeti i nau~no protuma~iti
samo ako se analiziraju kroz prizmu klasnih odnosa. Da li bi se uop{te dala
zamisliti ozbiqna nau~na analiza takvih doga|aja i procesa kao {to su velika
francuska ili oktobarska revolucija, ili karakter partija i sadr`aj politi~kih borbi
bilo u kojoj zemqi koja ne bi vodila ra~una o klasnim odnosima i wihovom
uticaju?

ODLU^UJU]I UTICAJ VLADAJU]E KLASE

NA DR@AVU

Me|u svim faktorima koji deluju na dr`avu najve}i zna~aj imaju klasni
odnosi. Dejstvo koje proisti~e iz datog odnosa klasnih snaga predstavqa glavnu
dru{tvenu determinantu dr`avnog ustrojstva i orijentacije dr`avne aktivnosti.
Me|utim, uticaj klasnog ~inioca u politi~om `ivotu i posebno razvoju dr`ve vrlo
je kompleksan, ~esto posredan i uvek samo delimi~no vidqiv na povr{ini doga|
aja kroz koje se manifestuje. Da bi se to razumelo i da bi se u potpunosti
shvatilo odnos izme|u klasne prirode jednog dru{tva i wegove dr`avne
organizacije, potrebno je imati u vidu dve stvari. Prvo, presudni uticaj klasnih

13
 Dr`ava, pravo i politika
odnosa (tj. vlast jedne klase nad drugom) za formirawe politi~kih snaga i
tokove politi~ke borbe. Drugo, relativnu samostalnost dr`ave kao posebne
organizacije sa sopstvenim aparatom odlu~ivawa i sprovo|ewa odluka.
Odre|eni klasni karakter je osnovno svojstvo svake dr`avne organizacije.
Dr`ava nije nikad klasno neutralna, nevezana za odre|eni oblik klasne podele
dru{tva. Tri niza ~inilaca vezuju dr`avu za odre|eni oblik klasne vladavine i
odre|uju weno svojstvo najva`nijeg politi~kog oru`ja za za{titu te vladavine:
Prvo, potreba da se organizovanom prinudom obezbedi pokoravawe
potla~ene klase vladaju}em klasnom poretku je osnovni uzrok nastanka i
postojawa dr`avne organizacije. Materijalna sredstva za izdr`avawe aparata
javne vlasti i vr{ewe dr`avnih funkcija imaju jedan izvor - vi{ak proizvoda koji
prisvaja i koji raspola`e vladaju}a klasa.
Drugo, dominantan dru{tveno ekonomski polo`aj vladaju}e klase obezbe|
uje wen presudan uticaj na dr`avnu politiku i onda kada demokratske forme
politi~ke organizacije omogu}uju i izvesno u~e{}e drugih klasa u politi~kom
`ivotu. Blagodare}i tome {to raspola`e vi{kom dru{tvenog rada, vladaju}a
klasa je u stawu da ostvari kontrolu ili, bar, uticaj na sve one institucije kroz
koje se uobli~uje i ostvaruje politi~ki pritisak i dejstvo dru{tva na dr`avu. To se
odnosi i na {kolu, na crkvene i druge ideolo{ke organizacije koje sudeluju u
formirawu politi~ke svesti i stavova, i na grupe za za{titu posebnih interesa, i
na politi~ke partije ~ija efikasnost zavisi umnogome od raspolo`ivih
materijalnih sredstava, i na sredstva masovnog op{tewa (masovna {tampa,
radio, film, televizija) koja su uvek mnogo dostupnija vladaju}oj nego
eksploatisanoj klasi, kao i na razli~ite vidove li~nih veza koje pripadnici
vladaju}e klase ostvaruju sa najva`nijim dr`avnim funkcionerima. U nekim
tipovima klasnog dru{tva vladaju}a klasa ima iskqu~ivi monopol na vr{ewe
politi~kih funkcija. U takvom slu~aju klasni karakter dr`avne vlasti izra`en je
otvoreno i direktno. Ali on nije doveden u pitawe ni u politi~kim sistemima gde
postoji formalna jednakost politi~kih prava svih gra|ana. Ekonomski vladaju}a
klasa ima uvek mogu}nosti da preko mehanizma predstavni~ke demokratije
obezbedi svoj odlu~uju}i uticaj na vo|ewe dr`avne politike.
Tre}e, vezanost dr`ave za vladaju}u klasu izra`ena je, po pravilu, dosta
jasno i u personalnom sastavu dr`avnog aparata i, naro~ito, onih dr`avnih
organa koji donose najva`nije politi~ke odluke. Razne analize sastava dr`avnog
aparata s gledi{ta klasnog porekla i dru{tvene pripadnosti dr`avnih slu`benika
i vode}ih funkcionera pokazuju da dr`avni aparat u razvijenim kapitalisti~kim
zemqama (gde formalna politi~ka jednakost postoji ve} dugo) ipak odr`ava, na
izvestan na~in, op{tu klasnu strukturu datog dru{tva. Na ni`im i najni`im
stepenima u sastavu dr`avne hijerarhije potpuno preovla|uju qudi radni~kih i
naro~ito siroma{nih sitnosopstveni~kih porodica. Me|utim, {to se ide vi{e
prema vrhu dr`avne piramide, slika se sve vi{e mewa. Visoku dr`avnu

14
 Dr`ava, pravo i politika
birokratiju i rukovode}i politi~ki sloj ~ine u velikoj ve}ini qudi koji poti~u iz
vladaju}e klase.

RELATIVNA SAMOSTALNOST DR@AVNE

ORGANIZACIJE

Druga strana odnosa dr`ave prema dru{tvu i vladaju}oj klasi jeste

relativna samostalnost dr`avne organizacije. Ta samostalnost nekad je samo
prividna, a nikad nije trajna i potpuna. Na ~emu se zasniva ta relativna
samostalnost dr`ave i koji faktori odre|uju da li }e ona biti ve}a ili mawa, ja~e
ili slabije izra`ena?
Kao poseban profesionalni aparat za vo|ewe op{tih dru{tvenih poslova,
dr`avna organizacija predstavqa jednu trajno izdvojenu granu u dru{tvenoj
podeli rada. ^im se jedna grana dru{tvene delatnosti organizaciono izdvoji i
postane stalno zanimawe jedne grupe qudi, ~im se stvore organi
specijalizovani za vr{ewe te delatnosti, nastaje organizacija koja ima svoje u`e
interese i svoje tuma~ewe {irih dru{tvenih interesa i potreba. Ona pokazuje
te`wu da se osamostali u odnosu na dru{tvene snage koje su je stvorile i da
vr{ewe odre|ene funkcije u korist dru{tva ili neke dru{tvene grupe pretvori u
osnov za ja~awe sopstvenih dru{tvenih pozicija i va`nosti i, u krajwoj liniji za
uspostavqawe svoje dominacije nad onima ~ijim potrebama treba da slu`i. Sve
razvijene dr`avne organizacije ispoqavaju ovu tendenciju, naro~ito najve}a i
najmo}nija me|u wima - dr`ava. Funkcije koje dr`ava vr{i imaju poseban
zna~aj za dru{tvo - one su neophodne za sam opstanak odre|enog klasnog
poretka. Dr`ava raspola`e ve}im materijalnim sredstvima i ~vr{}om
organizacijom nego bilo koja druga dru{tvena institucija. Ona jedino ima pravo
da sistematskom primenom fizi~ke prinude ili pretwe prinudom obezbedi
pokoravawe svojim odlukama. Zbog svega toga, kod dr`ave je naro~ito jako
izra`ena tendencija da se otme dru{tvenoj kontroli pa i kontroli vladaju}e
klase, i da svoje slu`ewe odre|enim dru{tvenim potrebama pretvori u
gospodarewe nad dru{tvom.
Drugo, slu`ewe dr`ave interesima vladaju}e klase je, bar po formi,
indirektno, a ne direktno: dr`avni aparat {titi vitalne interese vladaju}e klase
time {to sigurava op{te uslove za funkcionisawe datog klasnog poretka.
Blagodare}i takvoj svojoj ulozi, koja ukqu~uje i vr{ewe poslova nu`nih i
korisnih za ~itavo dru{tvo, dr`ava i mo`e da istupa kao formalni predstavnik
dru{tvene celine, tuma~ i ~uvar op{tih interesa. Da bi mogla uspe{no da {titi
i u~vr{}uje postoje}i poredak, dr`ava mora da odlu~uje o tome {ta je u
interesu tog poretka, a {ta nije. Time je ve} stvorena mogu}nost da se pojavi

15
 Dr`ava, pravo i politika
nepodudarnost, pa i protivre~nost izme|u dr`avnog tuma~ewa i op{tih
dru{tvenih potreba (odnosno interesa postoje}eg poretka) i u`ih, neposrednih
interesa i zahteva vladaju}e klase. [to odr`avawe poretka neposrednije zavisi
od dr`avne intervencije i za{tite, rukovode}i dr`avni organi su, po pravilu,
samostalniji u odre|ivawau politi~kih premera za re{avawe otvorenih
problema. Tako mogu da nastanu kada konkretna dr`avna politika spasavawa
vladaju}eg klasnog poretka dolazi u sukob sa neposrednim interesima i
politi~kim stavovima ve}eg ili maweg dela vladaju}e klase. @estok otpor
velikih kapitalisti~kih korporacija u SAD Ruzveltovoj politici Wu Dila i sli~ne
politi~ke reakcije i sukobi izazvani nacionalizacijom nekih industrijskih grana u
zapadnoevropskim zemqama predstavqaju izrazite primere ovakve situacije.
Tre}e, ~itava dr`avna aktivnost i sama dr`avna organizacija imaju pravni
oblik i okvir. Pravo je neophodan i stalan instrument dr`avne politike. Pravne
norme klasni karakter, one za{ti}uju one institucije na kojima po~iva dati
klasni poredak. No te norme predstavqaju op{teobavezna pravila pona{awa
koja se prote`u i na pripadnike vladaju}e klase. Pravnim normirawem
dru{tvenih odnosa i sopstvene aktivnosti dr`ava predstavqa granice
samovoqnom kori{}ewu i zloupotrebqavawu dru{tvene mo}i kojom raspola`e
vladaju}a klasa. Pravna forma prikriva pravnu su{tinu odnosa vladaju}e klase i
dr`ave, ali ona je ipak va`an oslonac relativne samostalnosti organa dr`avne
vlasti.
Tendencija dr`ave da se izdigne iznad dru{tva kao relativno samostalna
sila ima, dakle, svoje trajne korene u samoj prirodi dr`avne organizacije. Ona
mo`e da se ostvari u velikom stepenu ili da ostane samo latentna. Kakav }e biti
konkretan odnos izme|u dr`ave i dru{tva, odnosno vladaju}e dru{tvene klase,
to zavisi od niza ~inilaca, me|u kojima su najva`niji istorijska fraza razvoja
jedne dru{tveno - ekonomske formacije i konkretan odnos klasnih snaga u
datom dru{tvu. Obi~no je ekonomska mo} vladaju}e klase dovoqno velika i
wena op{ta dru{tvena pozicija dovoqno sna`na da bi aparat javne vlasti bio
pod wenom efikasnom kontrolom i u direktnoj slu`bi wenih interesa. Me|utim,
nastupaju i takve istorijske situacije kada je takav odnos bitno poreme}en. To
je slu~aj naro~ito u prelaznim istorijskim periodima kada postoji relativna
ravnote`a klasnih snaga, jer su pozicije vladaju}e klase potkopane,
revolucionarna klasa nije jo{ u stawu da razbije postoje}e politi~ke okvire i
osvoji dr`avnu vlast. U takvim uslovima dr`avna birokratija ima {ire poqe
manevrisawa i ve}e mogu}nosti da se afirmira kao relativna samostalna sila
iznad dru{tva. U svojim istroijskim analizama Marks i Engels su vi{e puta
ukazivali na ovakve primere ve}eg osamostaqivawa politike vlasti oslowene na
sna`nu birkratsku dr`avnu ma{ineriju. Ovakve karakteristike imala je apsolutna
monarhija, koja je predstavqala dominantan dr`avno - politi~ki sistem u Evropi

16
 Dr`ava, pravo i politika
na prelasku iz feudalne u kapitalisti~ku epohu i, zatim, u druk~ijoj konstelaciji,
bonapartizam u Francuskoj i Bizmarkov re`im u Nema~koj.

OBLICI ORGANIZACIJE DR@AVNE VLASTI

Na~in na koji se ostvaruje me|usobno delovawe dru{tva i dr`ave ima

presudan zna~aj i karakter politi~kog sistema. Ako postoje stalni, javni,
zakonom dozovqeni i od dr`avnog aparata nezavisni kanali i instrumenti preko
kojih vode}e dru{tvene snage vr{e uticaj na dr`avu, odre|uju pravac i sadr`aj
dr`avne politike, onda govorimo o demokratiji. Ako takav na~in delovawa
dru{tva na dr`avu nije omogu}en, ako je javna vlast organizovana kao sila koja
stoji iznad dru{tva i dru{tvene kontrole, onda govorimo o autokratiji. Me|utim,
ni najautokratskija dr`avna vlast nije nikada stvarno nezavisna od dru{tva i
ekonomski vladaju}e klase. Nosioci krajwe centralizovane politi~ke vlasti
(isto~wa~ki carevi u pro{losti ili fa{isti~ki diktatori u na{e vreme) mogu
izgledati svemo}ni i ni~im neograni~eni gospodari dru{tva jer u dru{tvu
politi~kom mehanizmu nema nikakve snage koja bi se mogla otvoreno
suprotstaviti. Ipak, wihova samovoqa ne mo`e da iza}e iz okvira odre|enog
`ivotnim uslovima klasnog dru{tva kojim vladaju. Apsolutni monarh u
feudalizmu, kineski car ili turski sultan mogli su ~initi ne~uvena nasiqa nad
sopstvenim podanicima i voditi iscrpquju}e ratove, ali se nisu mogli okrenuti
protiv osnovnih institucija feudalnog pokreta niti su mogli da out|e i ujedine
protiv sebe vode}e klasne snage u dru{tvu a da time ne izazovu slom
sopstvene vladavine. Autokratske forme politi~kog sistema, re`imi
“samodr`aca” i diktatora ~esto mogu prikrivati mnogo ~vr{}u spregu nosilaca
politi~ke vlasti i vladaju}e klase nego {to je to ikada u sistemu gde odnosi
javne vlasti i dru{tva imaju svoje institucionalizovane, zakonom priznate forme.
Feudalni vladari, ~ija vlast nije bila formalno ograni~ena nikakvim zakonima i
ustavnim institucijama, zavisili su ~esto, u pogledu svogopstanka na prestolu,
od raspolo`ewa nekolicine najkrupnijih feudalac kao stvarne dru{tvene sile.
Poznata je, isto tako, ~vrsta sprega koja je postojala i izme|u fa{isti~kih
vlastodr`aca u Nema~koj i Italiji i odgovaraju}ih krugova kapitalisti~kih
finansijskih magnata u Ruru, od nosno Lombardiji i Toskani.
Dr`avna politika se uvek formira pod dejstvom i pritiskom odre|enih
dru{tvenih, odnosno klasnih snaga. Kakva }e dr`avna politika i akcija proizi}e
iz svih onih dru{tvenih uticaja kojima je dr`ava izlo`ena, zavisi o~igledno i od
karaktera dr`avne organizacije. Dr`avni aparat mo`e biti mawe ili vi{e otvoren
prema dejstvu odre|enih dru{tvenih snaga. Ta dejstva dr`avni aparat uvek,
mawe ili vi{e, transformi{e samim tim {to dr`avni organi koji politi~ki
odlu~uju, koji vode politiku, unose u to elemente svoje relativno samostalne
17
 Dr`ava, pravo i politika
interpretacije dr`avnih i op{tih dru{tvenih interesa. Dr`avna politika je, prema
tome, rezultat slo`enog dvostranog procesa: dejstva dru{tvenih snaga na
dr`avi i reagovawa dr`ave na to dejstvo. Struktura i priroda aparata javne vlasti
jeste, pre ma tome, stalan i bitan faktor u formirawu dr`avne politike.
O~igledno da }e u sistemu gde su vrhovni organi - skup{tine ili parlamenti
birani na osnovu op{teg prava glasa, dr`ava biti osetqiva prema zahtevima
{irokih radnih masa za odre|enim vidovima socijalnog zakonodavstva i
socijalne za{tite nego {to }e to biti slu~aj sa dr`avom gde pravo glasa imaju
samo imu}ni gra|ani ili gde postoji autokratski politi~ki sistem.
U politi~koj borbi, {to zna~i u borbi za uticaj na dr`avu i dr`avnu politiku,
dru{tvene klase, odnosno partije i organizacije koje ih politi~ki predstavqaju,
imaju u stvari, dvostruki ciq: s jedne strane, da uti~u na dr`avnu politiku i, s
druge strane, da obezbede takvu dr`avno - politi~ku organizaciju koja }e im
omogu}iti i olak{ati uticaj na dr`vnu politiku koji `ele da ostvare. Jedna klasa je
vladaju}a ne samo ekonomski nego i politi~ki kada je dr`avna organizacija
tako ustrojena da obezbe|uje wen presudan uticaj na vo|ewe op{tih dru{tvenih
poslova preko dr`ave. To, drugim re~ima, zna~i da je tip dr`avno - politi~ke
organizacije, u krajwoj liniji, uvek odre|en klasnim tipom dru{tva. U okviru istog
tipa klasne vladavine mogu postojati razni konkretni oblici politi~kog sistema i
dr`avne organizacije, ali u granicama koje odre|uje osnovni politi~ki interes
vladaju}e klase. Taj interes se svodi, u su{tini, na jedan osnovni zahtev: da
dr`avni politi~ki mehanizam bude tako ustrojen da u procesu formirawa
dr`avne politike voqa i interesi vladaju}e klase budu presudan ~inilac. Na ovoj
osnovi razlikujemo osnovne klasne tipove dr`ave - robovlasni~ki, feudalni,
kapitali-sti~ki i proleterski (socijalisti~ki) tip dr`avne organizacije. Svaki od wih
omogu}uje odgovaraju}oj klasi dominantan udeo u vo|ewu op{tih dru{tvenih
poslova i svesnom usmeravawu dru{tvenog kretawa. To zna~i, prvo, da
postoje vidqivi ili nevidqivi kanali uticaja dru{tvenih snaga na dr`avu i dr`avnu
politiku i, i drugo, da su ti kanali pod stvarnom kontrolom vladaju}e klase, tako
da su ostali klasni interesi ili iskqu~eni ili, bar, potisnuti i ograni~eni u svom
dejstvu. S ovog gledi{ta, osnovna karakteristika robovlasni~kog tipa dr`ave
jeste to da je osnovna eksploatisana klasa - klasa robova - ve} svojim pravnim
polo`ajem iskqu~ena iz javnog `ivota i od svakog uticaja na formirawe i vo|ewe
dr`avne politike, u feudalizmu, pored pravne nejednakosti stale`a, presudan
uticaj klase feudalaca na dr`avnu politiku obezbe|en je i time {to je vr{ewe
dr`avno - politi~kih funkcija vezano za odre|eni klasni i socijalni polo`aj i
naj~e{}e s wim spojeno: feudalac obi~no vr{i i funkcije dr`avne vlasti (ubira
da`bine, sudi, ka`wava) u oblastima na koje se prote`e wegovo feudalno
svojinsko pravo. Bur`oaski tip dr`avno politi~ke organizacije odlikuje se
formalnom jednako{}u svih qudi pred zakonom a ~esto i formalnom
jednako{}u politi~kih prava. Me|utim, sistem posredne predstavni~ke

18
 Dr`ava, pravo i politika
demokratije izra|en ne istoj osnovi omogu}uje da bur`oazija kontroli{e osnovne
kanale i instrumente dru{tvenog uticaja na dr`avu i da se tako formira voqa
ve}ine zasnovana na op{tem pravu glasa, transformi{e u dr`avnu politiku koja,
po pravilu, izra`ava voqu i interese mawine - vladaju}e bur`oazije. Zato je
Lewin s pravom isticao da je naj{ira bur`oaska demokratija po svojoj klasnoj
su{tini - diktatura bur`oazije.
Najzad, proleterski tip dr`avne organizacije ustrojen je tako da {irokim
masama radnih qudi omogu}uje sve direktnije i punije u~e{}e u procesima
politi~kog odlu~ivawa. Ovaj jaz, koji u svakom klasi~nom dru{tvu odvaja
aparat javne vlasti od osnovne mase naroda, postaje nepotreban i na dugi rok
neodr`iv u uslovima kada klasnu su{tinu dr`ave ~ini diktatura proletrijata. Da
bi ta diktatura bila stvarna, da bi radni~ka klasa bila zaista odlu~uju}i faktor
koji usmerava op{ti pravac dru{tvenog razvoja, postaje neophodna izgradwa
dr`avnog aparata novog tipa, zasnovanog na principima neposredne
socijalisti~ke demokratije.
Politi~ka vladavina jedne klase ne mo`e se ostvarivati, dakle, kroz bilo
kakve oblike politi~ko - dr`avne organizacije. Nezamisliva je, na primer, klasna
vladavina feudalca u okvirima parlamentarno - demokratske dr`avne organiza-
cije, ili klasna vladavina bur`oazije u okviru jednog sistama razvijenog
dru{tvenog samoupravqawa. Naro~ito je velika nepremostiva razlika izme|u
dr`avno - politi~kih organizacija, pode{enih da slu`e potrebama klasne
vladavine eksploatatorskih klasa, i dr`avne organizacije, koja treba da bude
instrument radni~ke klase u borbi za ukidawe svake klasne vladavine i klasne
podele uop{te. Zato ciq politi~ke borbe radni~ke klase ne mo`e biti samo
osvajawe vlasti, osvajawe kontrole nad postoje}im tipom dr`avne organizacije,
nego izgradwa dr`avne organizacije novog tipa proleterske dr`ave ~ija je
klasna su{tina diktatura proleterijata, a politi~ka forma organizacije -
socijalisti~ka demokratija kao sistem organa neposredne kontrole radnih masa
nad aparatom javne vlasti i neposrednog u~e{}a u vo|ewu javnih poslova.
Svaka dr`ava diktature preoleterijata koja nema politi~ki oblik socijalisti~ke
demokratije, koja nije, dakle, otvorena za neposredan svakodnevni uticaj
osnovnih radnih masa, mora se degenerisati u neku vrstu birkoratske vlasti nad
radni~kom klasom.
Borba me|u partijama i drugim politi~kim organizacijama (koje
predstavqaju razli~ite klase) oko principa politi~ke dr`avne organizacije
izra`ava, u su{tini, nastojawe vladaju}e klase da obezbedi {to povoqnije
politi~ke uslove svoje vladavine, kao i tome suprotno nastojawe potla~ene
klase da se izbori za takav politi~ki sistem koji bi omogu}io wen uticaj na
dr`avu. Vladaju}a klasa mo`e da prihvati razli~ite oblike politi~kog i dr`avnog
ure|ewa samo utoliko ukoliko ti oblici predstavqaju razli~ite na~ine na koje ona
mo`e da ostvaruje odlu~uju}i uticaj na formirawe i uvo|ewe dr`avne politike.

19
 Dr`ava, pravo i politika
Klasni tip robovlasni~ke dr`ave mogao je imati i autokratske i demokratske
oblike politi~ke organizacije. To je jo{ u ve}oj meri ta~no za klasni tip
kapitalisti~ke (bur`oaske) dr`ave. Ali za vlasnike bio je prihvatqiv samo takav
oblik demokratije koji je bio strikno ograni~en na pripadnike vladaju}e klase.
Analogno tome, za bur`oaziju je prihvatqiv samo tip posredne predstavni~ke
demokratije, koji joj omogu}uje da, i pored svoje relativne malobrojnosti, vodi
glavnu re~ u politici. ^im odre|eni oblici politi~ke i dr`avne organizacije
postanu nepogodni i nepouzdani s gledi{ta politi~ke dominacije vladaju}e
klase ona je spremna da ih se odrekne. Izme|u dva svetska ratabur`oazija u
Italiji i Nema~koj okrenula je le|a parlamentarizmu i pomogla uvo|ewe
fa{isti~kih diktatura. ne{to sli~no dogodilo se i u staroj Jugoslaviji. Kada se ve}
na izborima za Konstituantu pokazala snaga uticaja novostvorene KPJ,
vladaju}a veliko srpska bur`oazija najpre je zabranila rad Partije, da bi smao
nekoliko godina kasnije (1929.) ukinula i preostale oblike la`nog
parlamentarizma i otvoreno pre{la na diktatorske forme vladawa.
Politi~ko unapre|ewe svake dr`ave ima dva osnovna vida. Prvi se ti~e
na~ina na koji je samom organizacijom dr`avnog mehanizma odre|en odnos
jevne vlasti i dru{tva. Drugi se ti~e na~ina na koji je sama dr`avna
vlast institucijalno organizaovana i raspore|ena me|u dr`avnim
organima - nosiocima vlasti. Ve} je bilo re~eno da je politi~ki sistem
demokratski kada postoje sredstva i institucionalizovane forme legalnog -
stalnog i efikasnog delovawa dru{tvenih snaga na dr`avu i dr`avnu politiku, a
da je sistem autokratski kad ovja uslov nije ispuwen. Saglasno s tim,
demokratskim se mo`e smatrati ono dr`avno ure|ewe u kome osnovne
prerogative dr`avne vlasti imaju organi koji po svom na~inu formirawa i svom
sastavu izra`avaju stalnu vezu dru{tva i organa javne vlasti. Takvi su razni
predstavni~ki organi u sastavu dr`avnog aparata, a pre svega skup{tine,
odnosno parlamenti. [to su ovi organi stavqeni, bar formalno iznad drugih
organa i institucija dr`avnog aparata, to izra`ava shvatawe da je dr`ava u
su{tini samo instrument za ostvarivawe odre|enih dru{tvenih interesa i da zato
treba da bude pod stalnom demokratskom kontrolom dru{tva. Sa rozvojem
socijalisti~ke demokratije i dru{tvenog samoupravqawa umno`ava se broj
organa u kojima je materijalizovana demokratska povezanost dru{tva i dr`ave
(razni saveti i komisije u sastavu lokalnih i vi{ih dr`avnih organa). Ovi organi
imaju odre|ena ovla{}ewa i funkcije dr`avnih organa, ali nisu sastavqeni od
profesionalnih slu`benika, ve} birani ili imenovani izme|u gra|ana na jedan
vremenski ograni~en rok.
Nasuprot ovome, u austokratskom dr`avnom ure|ewu organi - nosioci
dr`avne vlasti ne zasnivaju svoju vlast na mandatu dobijenom od dru{tva. Oni
nisu birani niti su podre|eni organizovanoj dru{tvenoj kontroli. U vidu apsolutne
monarhije i drugih sli~nih despotskih oblika vladavine ovaj tip dr`avnog ure|

20
 Dr`ava, pravo i politika
ewa dominirao je kroz ~itavu istoriju sve do velikih bur`oaskih revolucija, a u
nekim delovima sveta i dugo posle toga.
U svakom sistemu dr`avne organizacije postoji razlika izme|u politi~kih i
stru~no - tehni~kih dr`avnih organa. Politi~ki organi su samostalni nosioci
odre|enih prerogativa dr`avne vlasti. Oni politi~ki odlu~uju, to jest odre|uju
pravac i sadr`aj dr`avne politike. Stru~ni organi vr{e dr`avnu vlast samo na
osnovu ovla{}ewa koja na wih prenose politi~ki organi. Oni su instrumenti
sprovo|ewa odre|ene politike. Razlikovawe politi~kih i stru~nih organa, organa
koji politi~ki odlu~uju i ~inovni~kog aparata koji sprovodi donete odluke,
dobija naro~iti zna~aj u demokrratskom sistemu dr`avne organizacije, gde se
politi~ki organi poklapaju, u stvari, sa biranim predstavni~kim organima. Od
odnosa uspostavqenog u praksi izme|u politi~kih organa i dr`avnog aparata,
od ve}e ili mawe samostalnosti dr`avne birokratije zavisi umnogome stvarni
obim demokratije u jednom politi~kom sistemu.
Vrhovna dr`avna vlast mo`e biti koncentrisana kod jednog organa ili
podeqena izme|u vi{e wih. Prema tome da li je i na koji na~in primewen princip
jedinstva ili princip podele vlasti, mo`e se praviti razlika izme|u skup{tinskog
sistema (gde je vrhovna vlast koncentrisana u skup{tini ili parlamentu),
predsedni~kog sistema (gde predstavni~ko telo, kao nosilac zakonodavne
funkcije, izabrani predsednik, kao nosilac izvr{ne funkcije, i vrhovni sud, kao
nosilac sudske funkcije, dele izme|u sebe prerogative dr`avne vlasti) i
parlamentarnog sistema (gde je vlada odgovorna pred parlamentom, ali je,
ina~e, smostalna u vr{ewu svojih funkcija). No, bez obzira na to da li postoji
sistem jedinstva ili sistem podele vlasti, politi~ko odlu~ivawe unutar
mehanizma dr`avne vlasti uvek je slo`en proces u kome u~estvuje ve}i broj
organa. U analizi tog procesa, naime, ne sme se gubiti iz vida udeo koji mogu
imati i koji, po pravilu, imaju i oni organi ispecijalizovane ustanove u sastavu
dr`avnog aparata koji nisu formalno ovla{}eni da odre|uju politiku, nego da je
izvr{avaju. Prilikom odlu~ivawa politi~ki organ se nu`no oslawa na materijal,
podatke i stru~na mi{qewa koje pripremaju drugi, stru~ni dr`avni organi. To
ve} obezbe|uje izvestan, ~esto i vrlo znatan uticaj onih organa koji tehni~ki i
stru~no asistiraju pri dono{ewu politi~kih odluka. Najzad, odre|ivawe politike
nije nikada potpuno odvojeno od wegovog sprovo|ewa. Tuma~e}i i
primewuju}i zakonske propise i naredbe vi{ih dr`avnih organa, pojedini stru~ni
dr`avni organi u`ivaju uvek ve}iu ili mawu slobodu izbora i opredeqivawa, {to
je u su{tini opet jedan vid politi~kog odlu~ivawa kojim se u znatnoj meri mo`e
promeniti karakter i smisao osnovnih odluka.

DELOVAWE DR@AVE NA DRU[TVO.

PRIRODA I FUNKCIJE PRAVA
21
 Dr`ava, pravo i politika

U najop{tijem zna~ewu, dr`avna politika je plan delovawa dr`ave na

dru{tvo, program i sredstva regulisawa i usmeravawa dru{tvenih procesa radi
ostvarewa odre|enih politi~kih ciqeva. Delovawe dr`ave na dru{tvo - sporvo|
ewe politike - obuhvata nekoliko osnovnih vidova aktivnosti koje vr{e
odgovaraju}i dr`avni organi kao svoju stalnu funkciju. Tu najpre spada
dono{ewe zakonskih propisa i drugih pravnih akata - dakle, propisivawe
obaveznih normi pona{awa, kako pojedinca i dru{tvenih grupa i organizacija,
tako i dr`avnih organa. Tu spada, zatim, nadzor nad izvr{ewem i primenom
zakona, kao i primewivawe prinude kada je to potrebno da bi se stvarni odnosi i
pona{awe doveli u sklad sa pravnim normama. Poseban vid delovawa dr`ave
na dru{tvo predstavqaju sve one aktivnosti dr`avnih organa kojima dr`ava
neposredno zadovoqava odre|ene dru{tvene potrebe, zamewuju}i ili
dopuwuju}i odgovaraju}u aktivnost pojedinca ili dru{tvenih organizacija
(izgradwa saobra}ajnih veza, organizovawe {kolstva i zdravstvene za{tite,
pripremawe oru`anih snaga i vo|ewe ratova). Najzad, dr`ava deluje na
dru{tveni `ivot i vr{ewem sudske funkcije.
Neophodan i najva`niji instrument delovawa dr`ave na dru{tvo jeste
pravo. Pravo je sistem normi, obaveznih pravila pona{awa koja dr`ava
propisuje i ~ije po{tovawe obezbe|uje sredstvima organizovane prinude ili
pretwe tom prinudom. Gde god postoji dr`ava, postoji i pravo, {to zna~i da svi
osnovni dru{tveni odnosi i institucije imaju svoj normativni “uzor”, jedan okvir
dopu{tenog i zabrawenog kome se moraju podrediti. Pravo aktivno uti~e na
razvoj odnosa koje reguli{e - odnosno doprinosi da se ti odnosi stabilizuju i
konzerviraju, ili da se modifikuju u ovom ili onom pravcu. Ipak, obim uticaja
prava na dru{tvene odnose i wihov razvoj ograni~en je uvek objektivnim
materijalnim uslovima dru{tvenog `ivota i odnosima klasnih snaga. [to su
pravne norme u ve}oj protivre~nosti sa realnim odnosima na koje treba da se
primene i naro~ito sa objektivnim tendencijama wihovog razvoja, neophodna
je upotreba prinude da bi se one nametnule. No i prinuda mo`e da bude
efikasna samo u odre|enim granicama. Posle toga, pravne norme po~iwu da se
pretvaraju u funkcije koje gube vezu sa stvarno{}u, a time i sposobnost da na
wu deluju. U sukobu pravnih normi i objektivnih tendencija dru{tvenog razvoja
kona~na pobeda je uvek na strani ovih posledwih. Pravne norme su tvorevina i
instrument dr`avne politike, oblik u kome ona izra`ava i sprovodi svoju voqu.
Zato su u sadr`aju pravnih normi izra`eni ciqevi kojima dr`ava slu`i, a to je, pre
svega, odr`avawe i u~vr{}avawe postoje}eg klasnog poretka. Pozitivni zakoni,
to jest va`e}e pravne norme daju, pre svega, pravnu formu i za{titu onim
institucijama i odnosima koji ~ine okosnicu jednog klasnog poretka, a to su, na
prvom mestu, odgovaraju}i produkcioni odnosi. Na primer, u pravnom sistemu
kapitalisti~kih zemaqa centralno mesto zauzima institucija privatne svojine,

22
 Dr`ava, pravo i politika
dok pravo socijalisti~kih zemaqa utvr|uje, pre svega, dru{tvenu svojinu nad
sredstvima za proizvodwu.
Za uspe{nu i efikasnu primenu pravnih normi gola prinuda nije nikada
dovoqna. Neophodno je, pored toga, da te norme imaju bar izvestan oslonac u
dru{tvenoj svesti, u tradicijama i moralnim predstavama date dru{tvene
sredine. To, opet, zahteva da pravne norme i institucije - bar one osnovne -
imaju izvesnu stalnost i stabilnost i da ne budu predmet proizvoqnog mewawa.
Da bi obezbedila po{tovawe pravnih normi koje ona stvara, dr`ava mora i sama
da ih po{tuje, to jest da ~itavu svoju aktivnost uklopi u okvire postoje}eg
pravnog poretka. Pored toga, kao i sve druge ideolo{ke dru{tvene tvorevine,
pravo ima svoju relativno sasmostalnu egzistenciju. Usa|uju}i se u dru{tvenu
svest i prenose}i se sa generacije na generaciju, kao deo kulturnog nasle|a,
izvesne pravne predstave i instituti u stawu su da nad`ive dr`avnu organizaciju
koja ih je stvorila i pravni poredak ~iji su deo bili.
Va`e}e pravne norme moraju biti me|usobno uskla|ene i povezane u jedan
sistem, jednu celinu. Sistem pozitivnopravnih instituta nazivamo pravnim
poretkom. S obzirom na osnovnu funkciju pravnog sistema kao instrumenta
kojim se dr`ava slu`i za za{titu, razvijawe ili konzervirawe odre|enog klasnog
poretka, bitne karakteristike pravnog poretka odre|ene su klasnim tipom
dru{tva, odnosno dr`ave. Ali u razvoju pravnog sistema postoji uvek i jedan
element kontinuiteta - wegove konkretne karakteristike su uvek vi{e ili mawe
rezultat uticaja kulturno - istorijskog nasle|a i, pre svega, prethodne istorije
pravnih institucija i shvatawa. I onaj pravni poredak koji izra`ava najdubqe
revolucionarne promene u dru{tvenim odnosima koristi se za svoju gra|u nasle|
nim idejnim materijalom, a pre svega, prethodno razvijenom pravnom
tehnikom, kao i pojmovnim konstrukcijama neophodnim u izgradwi pravnih
instituta.

ODUMIRAWE DR@AVE

Dr`ava je stupila na istorijsku pozornicu onda kada je pocepanost dru{tva

na antagonisti~ke klase izazvala potrebu da se upravqawe op{tim dru{tvenim
poslovima odvoji od dru{tva i preda posebnoj organizaciji koja je u stawu da
pomo}u prinude obezbedi po{tovawe svojih odluka. Ali sa socijalisti~kom
promenom osnovnih produkcionih odnosa, sa pretvarawem privatno
kapitalisti~ke svojine nad sredstvima za proizvodwu prvo u dr`avnu, a zatim u
neposrednu dru{tvenu svojinu, pod upravom samih proizvo|a~a, nastaje
postepeno materijalne osnove klasne podele dru{tva, i{~ezavaju nepomirqive
klasne protivre~nosti a s tim i razlozi zbog kojih je dr`ava morala dapostoji kroz
~itavu istoriju klasnog dru{tva.
23
 Dr`ava, pravo i politika
Prema tome, odumirawe dr`ave je prirodno - istorijski proces koji nu`no
prati razvitak socijalisti~kih i komunisti~kih dru{tvenih odnosa. Su{tina
odumirawa dr`ave je u tome {to nestaje onaj jaz koji u svakom klasnom
dru{tvu odvaja aparat javne vlasti od dru{tva i {to upravqawe zajedni~kim
poslovima dru{tva prelazi sve vi{e na organe dru{tvenog samoupravqawa,
kako u privredi tako i u drugim oblastima `ivota. Ovaj proces odumirawa dr`ave
ima dva osnovna vida, dve me|usobne ~vrsto povezane strane. S jedne strane,
sam dr`avni aparat se sve vi{e demokratizuje, sve vi{e pribli`ava dru{tvu i
neposrednoj kontroli osnovnih radnih masa time {to se sve doslednije sprovodi
princip izbornosti i smewivosti svih politi~kih organam svih dr`avnih
funkcionera, {to profesionalni ~inovni~ki aparat gubi svoj raniji privilegovani
dru{tveni polo`aj, {to demokratski birani dr`avni organi koncentri{u u svojim
rukama i zakonodavnu i izvr{nu vlast i {to u sastavu dr`avnog aparata sve ve}i
zna~aj dobijaju organi koji imaju obele`je neposrednog dru{tvenog upravqawa
zajedni~kim poslovima. S druge strane, krug dr`avnih polsova se sve vi{e
su`ava, jer vo|ewe sve ve}eg broja dru{tvenih aktivnosti prelazi na organe
proizvo|a~kog i dru{tvenog samoupravqawa.
^itav ovaj proces odumirawa dr`ave je samo jedna komponenta u op{tem
procesu socijalisti~kog preobra`aja dru{tva. Priroda dru{tvenih odnosa,
karakter protivre~nosti koje neizbe`no postoje i posle obarawa vlasti
eksploatatorske klase i podr`avqewa osnovnih sredstava za proizvodwu - to su
objektivni ~inioci koji odre|uju kojom brzinom i kojim redom mo`e da se
ostvaruje preno{ewe dr`avnih funkcija na organe samoga dru{tva. Pretvarawe
kapitalisti~kog dru{tva u komunisti~ko traje nu`no jedan dug istorijski period u
kome dru{tvo jo{ nije sposobno da `ivi bez dr`ave, bez sistematskog
kori{}ewa organizovane prinude u regulisawu i usmeravawu dru{tvenih
procesa. Gu{ewe otpora i poku{aja restauracije svrgnute kapitalisti~ke klase,
odbrana od eventualnog napada spoqa, koncentrisawe i plansko organizovawe
raspolo`ivih materijalnih i qudskih potencijala da bi se obezbedio ubrzani
ekonomski razvoj i pro{irila materijalna osnova novih, socijalnih odnosa
(naro~ito ako je socijalisti~ka revolucija u relativno zaostaloj zemqi) - sve su to
razlozi zbog kojih radni~ka klasa mora ne samo da sru{i vlast kapitalisti~ke
dr`ave nego i da odmah stvori svoju dr`avu. Klasna su{tina te dr`ave je
diktatura proleterijata, a oblik wene politi~ke organizacije - neposredna
sozijalisti~ka demokratija.
Proces odumirawa dr`ave je u su{tini identi~an sa postepenim razvojem
socijalisti~ke demokratije. Neposredna socijalisti~ka demokratija, do kraja
razvijena, prestaje da bude oblik politi~ke organizacije dr`ave - ona prerasta
kona~no u potpun sistem socijalisti~og odnosno komunisti~kog dru{tvenog
samoupravqawa u kome ne postoji vi{e posebni, od dru{tva odvojeni aparat
javne vlasti, pa, prema tome, ne postoji ni dr`ava.

24
 Dr`ava, pravo i politika
Odumirawe dr`ave se ne ostvaruje istom brzinom na svim podru~jima
dru{tvenog `ivota. Ono najpre po~iwe i najbr`e se razvija u privredi, u sferi
upravqawa dru{tvenom proizvodwom i raspodelom. To je prirodno, s obzirom
na to da odumirawe dr`ave na ovom podr~ju ~ini sastavni deo socijalisti~kog
preobra`aja produkcionih odnosa - dru{tvenog oslobo|ewa rada. U
produkcionim odnosima izra`enim u dr`avnoj svojini nad sredstvima za
proizvodwu nisu jo{ likvidirani svi ostaci najamnih radnih odnosa jer u su{tini
postoje jo{ dr`avno - najamni odnosi. Da bi se ostvarilo dru{tveno oslobo|ewe
radnog ~oveka, potrebno je da on postane gospodar svog dru{tvenog
proizvoda, a osnovni uslov za to je pretvarawe dr`avne svojine u dru{tvenu
svojinu kojom upravqaju sami proizvo|a~i. Postepenim likvidirawem
administrativnog rukovo|ewa celokupnom dru{tvenom proizvodwom i
raspodelom od strane sr`avnog ~inovni~kog aparata sase~en je glavni koren
birokratske opasnosti i otvoren put razvoju dru{tvenog samoupravqawa i u
drugim oblastima dru{tvene aktivnosti. U na{oj zemqi dono{ewe zakona o
predaji privrednih preduze}a na upravqawe radnim kolektivima (juna 1950.
godine) ozna~io je samo po~etak radni~kog samoupravqawa nego i polaznu
ta~ku i osnovu za dalekose`ne demokratske promene u svim ostalim oblastima
dru{tvenog i politi~kog `ivota i za posebno izgra|ivawe mehanizma
samoupravqawa u prosveti, zdravstvu, socijalnom osigurawu, upravqawu
stambenim fondom itd. Ukoliko se sozijalizam vi{e razvija i u~vr{}uje, utoliko
se vi{e {iri oblast gde postaje mogu}e, a s gledi{ta daqeg napretka i nu`no, da
se uspostavi mehanizam slobodnog, demokratskog uskla|ivawa i povezivawa
uzih i {irih, li~nih i dru{tvenih interesa, bez potrebe da se pribegava
sredstvima organizovane ponude. Moment kada }e takav mehanizam
komunisti~kog samoupravqawa u~initi dr`avu nalazi se jo{ u dosta dalekoj
budu}nosti. Ipak, svaka pobeda socijalisti~kih odnosa i tendencija i na
unutra{wem i na me|unarodnom planu ~ini taj momenat sve bli`im.

25
 Dr`ava, pravo i politika

LITERATURA

o OSNOVI NAUKE O DRU[TVU, Zbornik radova

Dr Najdan Pa{i} - POLITI^KO PRAVNA NADGRADWA - DR@AVA
Izdava~ko preduze}e “RAD”, Beograd, 1976.

o OSNOVI SOCIOLOGIJE
Dr Radomir D. Luki}
Nau~na kwiga, Beograd 1979.

o SOCIOLOGIJA
Dr Jo`e Gori~ar
Izdava~ko preduze}e “RAD”, Beograd, 1977.

o INTERNET

26