INDIVIDUALNI DOPUNSKI TRENING Tehnologija savremene sportske pripreme konstatno nailazi na nove izazove.

Razvoj sportskih dostignua, promene sportskih pravila i oekivanja sportskog okruenja uslovljava stalne modifikacije i inovacije u kreiranju programa sportske pripreme. Da bi pratili takav trend sportskog napretka, sportisti se stavljaju u uslove ekstremnih trenanih i takmiarskih optereenja. za praenje trenda intezivnijih trenanih napora i zahtevnosti u takmiarskim situacijama, ve due vreme se osea potreba za dopunskim treningom. kroz takav tip treninga naglasak se stavlja na individualne potrebe sportiste. posebna potreba za ovakvim nainom rada se javlja u ekipnim timskim! sportovima. "edan od temeljnih principa sportskog treninga je princip individualizacije. #ndividualizacija se ujedno namee i kao jedan od glavnih zahteva savremenog treninga. $na se odnosi na zamisao da se treneri moraju odnositi prema svakom sportisti individualno, u skladu sa njegovim sposobnostima, potencijalu, obelejima uenja i specifinostima sporta, bez obzira na nivo sportskih rezultata. #ndividualizaciju tako%e treba posmatrati kao sredstvo pomou kojeg se moe objektivno proceniti i subjektivno pratiti sportista. &vi vidovi individualnog dopunskog treninga sportista temelje se na informacijama dobijenim preciznim dijagnostikim postupkom. Dijagnoza stanja sprovodi se radi definisanja nivoa antropolo'kih dimenzija sportiste. (dravstveni status, motorike i funkcionalne sposobnosti, morfolo'ke karakteristike i psiho ) sociolo'ke dimenzije procenjuju se putem op'tih i specifinih procedura i testova. Dobijene informacije uvaavaju se u postupku izrade planova i programa trenanog optereenja, kako u okviru osnovnog trenanog rada tako i u dopunskom individualnom treningu.

VIDOVI DOPUNSKOG TRENINGA SPORTISTA

a) Preventivni trening *reventivni kondicioni trening za konaan cilj ima smanjenje broja i teine ozlede sportiste. #ako je pozicija sistema prevencije ozleda u tehnologijama sportske pripreme nedovoljno precizirana, potreba za ovim segmentom je

nedvosmislena. +ondiciona priprema je velikim delom usmerena na prevenciju od ozle%ivanja, pa se u poslednje vreme kondicioni treneri stavljaju u poziciju neposrednih realizatora preventivnih trenanih postupaka. *revencioni trening temelji se na unapre%ivanju svih segmenata

lokomotornog aparata sa ciljem izbegavanja ozle%ivanja sportiste, kao i ublaavanja posledica sportskih povreda. $snovna usmerenost ovakvog treninga odnosi se na unapre%ivanje mi'inog tkiva i vezivnog tkiva kroz proprioceptivni trening. &vaki od navedenih segmenata prevencionog treninga obeleen je odgovarajuim metodikim procedurama koje ukljuuju dobar izbor vebi, metoda i optereenja, a zatim i njihovu distribuciju u ciklusnim strukturama sportskog treninga.

b) Rehabilitacioni programi , skladu sa pojavom sve veeg broja ozleda kod sportista, koji nastaju kao rezultat sve veih zahteva treninga i takmienja u vrhunskom sportu, javlja se potreba za 'to kvalitetnijim rehabilitacionim postupcima. -esto je za potpuni oporavak ozle%enog sportiste potreban dui vremenski period. *riroda svake ozlede i zakonitosti regeneracije ljudskog tkiva odre%uju i tempo rehabilitacije. &vi rehabilitacioni programi se uglavnom odvijaju u dve faze. *rva, medicinska faza se odvija po jasno definisanim procedurama medicinske rehabilitacije. .akon nje sledi faza u kojoj se defini'u postupci sportske rehabilitacije sa ciljem postepenog uvo%enja sportiste u trenani i takmiarski sistem.

c) Dopunski kondicioni trening za unapreenje morfolokih obeleja /orfolo'ke karakteristike sportista opisuju gra%u njihovog tela.

+onstitucijske karakteristike posebno su vaan inioc uspe'nosti u sportu. Dve osnovne morfolo'ke karakteristike na koje se dopunskim treningom, kao i treningom uop'te, moe uticati su voluminoznost mi'inog tkiva i koliina potkonog masnog tkiva. *rvu karakteristiku je u svim sportovima potrebno optimalizovati i balansirati, a to se postie hipertrofijskim postupcima. Delovanja u pravcu potkonog masnog tkiva u veoj meri usmerena je na njegovu redukciju, 'to se uglavnom sprovodi kombinacijom programa aerobnog usmerenja i primerenim fitness programima.

(ahtevnost spomenutih programa ogleda se u koliini raspoloivog trenanog vremena, materijalno ) tehnikim uslovima, reimu odmora i sredstvima oporavka, zatim u uskla%ivanju sa osnovnim trenanim programima. #z tog razloga se koraci za unapre%enje morfolo'kih karakteristika vrlo esto preduzimaju u prelaznom periodu godi'njeg ciklusa treninga ili u drugim razdobljima kad takmiarski ciljevi nisu u prvom planu.

d) Dopunski kondicioni trening za razvoj motorikih sposobnosti .ajvei deo trenanog vremena u individualnom dopunskom radu sprovodi se upravo na unapre%ivanju motorikih sposobnosti. $sim svoje kompleksne strukture, motorike sposobnosti postavljaju velike zahteve ispred svih komponenti metodike sportskog treninga. -ak i za male transformacijske pomake u motorikom prostoru, potrebno je odre%eno vreme. (a minimalne pomake u razvoju odre%enih motorikih sposobnosti potrebno je izme%u 0 i 1 nedelja. 2rlo je vano odrediti prioritete u usmerenosti treninga i tom prilikom bi trebalo uvaavati dva temeljna kriterijuma3 #nicijalno stanje motorikog statusa sportiste i stepen razvijenosti onih sposobnosti za koju sportska nauka tvrdi da imaju visok stepen uro%enosti4 ,e'e pojedinih sposobnosti u odnosu na uspeh u konkretnom sportu. .ain razmatranja ovih kriterijuma e zavisiti od uzrasti sportiste, ciklusa sportske pripreme, konkretnom sportu, dugoronim sportskim ciljevima konkretne sportske sredine, kaoi o znanju sportskih strunjaka i njihovoj nameri da sprovedu kvalitetni, dugorono orjentisani trenani proces. #pak, uspeh ovakvih programa u najveoj meri zavisi od spremnosti sportiste na dodatni rad i fizike napore.

e) Dopunski kondicioni trening z 5unkcionalne

r z!o" #unkcion $ni% sposo&nosti uinak energetskih procesa u

sposobnosti oznaavaju

organizmu, a odnose se na uinak aerobnih i anaerobnih funkcionalnih mehanizama. , skladu sa energetskim zahtevima konkretnog sporta i stanju

funkcionalnih sposobnosti sportista, kreiraju se i individualni programi sa ciljem unapre%enja ovih sposobnosti. (gusnuti kalendar takmienja ne ostavlja dovoljno vremena za razvoj i odravanje ovih sposobnosti aerobne i anaerobne! i u takvom trenutku vanost i vrednost dobijaju individualni programi, koji se baziraju na informacijama o potrebama sporta, stanju svakog pojedinca, disciplini ili igrakoj poziciji, trenutku godi'njeg ili vi'egodi'njeg ciklusa treninga.

#) Dopunski trening z

un pre'en"e te%ni(ko ) t kti(ki% sposo&nosti

#ndividualni razvoj svakog sportiste ima svoje posebnosti, koje su uslovljene ukupnim sportskim staom, kvalitetom sportskih sredina u kojima je sportista boravio, potencijalima sportiste, kao i ukupnim trenanim i takmiarskim iskustvom. ,enje i usavr'avanje tehniko ) taktikih znanja je najkompleksniji postupak u sistemu sportske pripreme. To su ujedno i kvaliteti koji su do samog kraja sportske karijere zavisni od broja ponavljanja u trenanim i takmiarskim uslovima i zato postoji velika potreba za dopunskim radom na pobolj'avanju ovih kvaliteta.

g) Psi%o$o*k

pripre+

2rhunski sport nudi veliki broj izazova i situacija koje sportisti naprosto nisu u stanju da savladaju. 2isok stepen oekivanja publike, prijatelja, familije i samog sportiste, zatim nestvarni finansijski izazovi, medijski pritisci, popularnost, brojne konfliktne situacije, u velikoj meri obeleavaju ivot sportiste. .ivo psiholo'ke obuenosti trenera nije uvek dovoljan za re'avanje takvih problema i zbog toga je bitno ukljuiti sportske psihologe u sistem sporske pripreme.