VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADMENT I POSLOVNE

KOMUNIKACIJE
SREMSKI KARLOVCI

SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA: MEUNARODNO POSLOVANJE

Tema: Znaaj institucija meunarodnog monetarnog i finansijskog sistema

Student:

Profesor:

Dragan Mikovi

Dr. Marina Simin

251/11-1

SADRAJ
UVOD

CILJEVI U ZADACI MMF-a

IZVORI FINANSIRANJA MMF-a

KORIENJE SREDSTAVA MMF-a

Olakice MMF-a

POJAM FINANSIJSKOG SISTEMA

11

Elementi finansijskog sistema

12

Finansijska trita

12

Znaaj finansijskih trita

12

Uloga finansijskih trita

14

STRUKTUIRANJE FINANSIJSKOG SISTEMA

15

ZAKLJUAK

17

LITERATURA

18

1. UVOD
Meunarodni monetarni fond MMF (engl. International Monetary Fund - IMF) je
verovatno jedna od najhvaljenijih i najkritikovanijih medjunarodnih finansijskih institucija. Zbog
toga je MMF dobijao i nazive kao to su : Meunarodni finansijski policajac ili menader
stabilnog medjunarodnog monetarnog sistema. Od svog osnivanja ovo je bila institucija kojoj su
se zemlje lanice najee obraale, ali i institucija iji je kruti pristup veoma esto teko padao
zemlji koja sarauje sa njim. Od svog osnivanja MMF je igrao odluujuu ulogu u ouvanju
stabilnosti meunarodnog monetarnog sistema, a posredno i u ouvanju stabilnog razvoja
meunarodne trgovine. Smatra se da je MMF institucija prvog utoita za zemlje u razvoju,
MMF je pomagao u svojoj istoriji i razvijene zemlje.
Postoje razliita definisanja MMF-a. Neki tvrde da je to jaka politika institucija koja se
slui manipulacijama, drugi je poistoveuju sa Svetskom bankom ali MMF nije ni jedno ni drugo.
MMF je medjunarodna kooperativna institucija koju cine 182 zemlje, dobrovoljno ulanjene,
jer prednost vide u zajednikom dogovaranju u okviru ove institucije, a sve u cilju postizanja to
stabilnijeg medjunarodnog sistema poslovanja.
Do potrebe za organizacijom kao to je MMF dolo je posle velike ekonomske krize 30ih godina ovog veka. Veliki broj drava sa Velikom Britanijom na elu moralo je da naputa
zlatno pravilo. Taj sistem je nailazio na potekoe u vreme nastajanja monopola i koncentracije
kapitala. Dolo je do opadanja ivotnog standarda. Neke drave su teile skoro potpunom
eliminisanju upotrebe novca a druge su prodavale svoju valutu ispod realne cene da bi smanjile
poslovanje drugih zemalja. Odnos izmeu novca i vrednosti roba je postao nejasan. Ovakva
praksa je poznata pod nazivom kompetitivna devalvacija.
MMF je poeo zvanino sa radom u Vaingtonu maja 1946. godine sa 39 lanova.
Sa druge strane, talas deregulacije finansijskih trita iz 80-tih godina aktuelizovao je
pitanje strukture finansijskog sistema. Propast velikog broja banaka tih godina implicira da neto
nije bilo u redu sa regulatornim i institucionalnim okvirom za koji su mnogi verovali da je bio
efikasan. iroka meunarodna aktivnost za unapreenje finansijskog sistema i traenje reenja
za brojne uoene neefikasnosti u sistemu poela je 80-tih i nastavljena je tokom 90-tih godina
XX veka. Ti problemi su podstakli preispitivanje osnova finansijskog sistema i njegove strukture.

2. CILJEVI I ZADACI MMF-a

2.1. Ciljevi MMF-a
Statutom MMF-a definisani su i ciljevi ove finansijske institucije:
1. Razvoj meunarodne monetarne saradnje u kojoj e MMF imati savetodavnu ulogu kao i
presudnu ulogu u reavanju meunarodnih monetarnih problema pregovaranjem , a ne
restriktivnim monetarnim merama.
2. Stvaranje uslova za razvoj meunarodne trgovine, rast zapioslenosti i dohodka pri emu
monetarni faktori nee biti konica daljeg razvoja zemalja lanica
3. Ouvanje stabilnih deviznih kursevai borba protiv konkurentskih devalvacija
4. irenje multilateralnog metoda trgovine i plaanja iborba protiv uvoenja deviznih
ogranienja koja remete stabilne meunarodne trgovinske tokove
5. Obezbeenje sredstava za kratkoronoi finansiranje deficita platnog bilansa ime e se
uvati spoljna likvidonst zemalja lanica , kao i savetodavna finkcija u prilagoavanju
platnog bilansa bez korienja deviznih ogranienja koja mogu biti kontraproduktivna u
pogledu razvoja nacionale privrede i meunarodne trgovine.
2.2. Zadacu MMF-a
Osnovni zadaci MMF-a su:

Razvijanje medjunarodne monetarne kooperacije;

Potpomaganje ekspanzije medjunarodnog privrednog poslovanja i doprinosa povecanju

nivoa zaposlenosti i realnog rasta dohotka;

Podrka stabilnosti medjunarodne razmene;

Potsticanje multilateralnih odnosa u plaanjima i slobodne trgovine;

Pomaganje smanjenju nestabilnosti kod placanja.

Prevashodni zadatak MMF-a bila je briga o stabinosti meunarodnog monetarnog

sistema. Postoje dve glavne karike u ispunjenju tog zadatka, a to su : ouvanje stabilnosti
deviznih kurseva i obezbeenje sredstava kojima e se pomagati ouvanje spoljne likvidnosti
zemalja lanica to bi ako posmatramo generalno, stvorilo uslove za razvoj meunarodne
monetarne saradnje.
Zadatak MMF-a nije smo reavanje problema pojedinih zemalja vec i funkcionisanje
medjunarodnog monetarnog sistema kao celine. Njegovi lanovi zajedno rade na uspostavljanju
stabilnog svetskog rasta. MMF radi na pronalaenju naina da se preduhitre, kontroliu i
reavaju finansijske krize.

3. IZVORI FINANSIRANJA MMF-a

Dve kljune stvari koje se moraju utvrditi prilikom osnivanja svake finansijske institucije
su nain njenog finansiranja (nain formiranja osnivakog kapitala), i nain korienja tih
sredstava. Kada je u pitanju MMF, izvori finansiranja se mogu podeliti na :
1. Kvote zemalja lanica
2. Prihode koje Fond ostvaruje u svom poslovanju
3. Pozajmica od suficitarnih zemalja lanica koje su definisane Optim aranmanom o
pozajmlijvanju
4. Specijalna prava vuenja.
Svaki od pomenutih izvora finansiranje je podloan promenama mada je uloga kvota u
sistemu finansiranje MMF-a od njegovog osnivanja bila neprikosnovena.
3.1. Kvote zemalja lanica kod MMF-a
Pri ukljucenju u MMF svaka zemlja clanica deponuje odredenu sumu novca,zvanu quota
subscription. Kvote imaju razlicite uloge i slue za:
Utvrdivanje broja glasova
Utvrdivanje maksimalnog iznosa sredstava na koricenje
Bazu za dodelu SDR
Kvote odreduju glasaku snagu lanova, pa iz neravnomernog ueca kvota proistie
isto takva neravnomernost u glasovima. Broj glasova se utvrduje tako to se svakoj zemlji
dodeljuje 250 glasova i plus po jedan glas na svakih sto hiljada SDR-a uplacene kvote.
Bogatije zemlje imaju veu glasaku mo. Zemlje koje imaju preko 15% ukupnog broja
glasova imaju pravo vea na odluke fonda. Zemlje sa najvecim brojem kvota u MMF-u su: SAD
sa 18,25%, zatim idu Nemacka, Japan, Francuska i Velika Britanija. Ucece glasova
industrijskih zemalja u ukupnim glasovima kod Fonda iznosi oko 60% a ZUR oko 40%,tako da
ZUR mogu da uticu na odluke ako deluju kao grupa jer se mnoge znacajne odluke u Fondu
donose kvalifikovanom vecinom od 70% ili 85%. One stvaraju odredeni fond novca koji se moe
povuci u slucaju finansijskih potekoca clanova. One su osnova za odredivanje koliko lan
moe da pozajmi od MMF-a ili da primi od MMF-a u periodicnim alokacijama specijalnih pomoci,
poznatim pod nazivom specijalna prava vucenja. Ovo nam govori da, to je vie lan
finansijski doprineo, to vie moe da pozajmi kada mu je potrebno
Kvote zemalja lanica predstavljaju najvaniji izbor finansiranja MMF-a i vanu meru u
kreditiranju deficitarnih zemalja. Njihovom uplatom formiran je poetni kapital MMF-a, da bi se
kasnije kroz revizije kvota i ostale prihode on uveao. Poetni kapital koji je formiran uplatom
kvota je iznosio 7,4 milijarde dolara.
5

Faktori koji su uticali na veliinu kvote su bili:

Veliina nacionalnog dohodka,

Visina devinih rezervi,

Obim spoljne trgovine (izvoza i uvoza) i

Varijacije u obimu spoljne trgovine.

Bretonvudska formula je imala niz nedostataka, pa e se njena korekcija povremeno

prilagoavati to realnijem utvrivanju pozicije zemlje u meunarodnoj podeli rada.
Bretonvudska formula je glasila:
Kvota = 0,25ND + 0,25DR + 0,10M + 0,10V (1+X/ND)
Pri emu su:
ND-nacionalni dohodak u 1940.god
DR-devizne rezerve 1jula 1943.god
M prosean uvoz 1934-38 god
V najvee varijacijeu periodu izvoza u periodu 1934-38god
X prosena vrednost izvoza u periodu 1934 -38 god.
Bretonvudska formula izraunavanja kvote se vremenom pokazala kao nedovoljno
prihvatljiva pogotovu za manje razvijene zemlje pa je 1962. Godine izvrena revizija po kojoj je
daleko vei znaaj u formuli dobila spoljna trgovina, a manji znaaj nacionalni dohodak i
devizne rezerve.
Formula za obraun kvota je jo jednom promenjena 1982. Godine kada je nacionalni
dohodak zamenjen bruto drutvenim proizvodom. (GDP).
Revizija kvota tj. Preispitivanje kvota se vri na svakih 5godina i one mogu biti
poveane ili smanjene prema potrebama MMF-a i prema ekonomskom napretku zemalja
lanica.

3.2. Dabine MMF-a

Na svoje usluge MMF naplauje odreene dabine koje pokrivaju trokove poslovanja
ove finansijske institucije. Iako iznos sredstava koji je prikupljen dabinama nema preveliki
znaaj u ukupnim sredstvima Fonda, one imaju za cilj da primoraju zemlje lanice na racionalno
korienje sredstava pozajmljenih od Fonda i na skraivanje roka u kojem e ta sredstva biti
vraena Fondu. Tako su sredstva dostupnija veem broju zemalja.
Najznaajnije dabine Fonda su:
1. Komisione dabine
2. Dabine na stand-by aranmane i proirene pozajmice i
3. Dabina na Fndove holdinge u nacionalnoj valluti.
Komisione dabine se plaaju na sve vrste transakcija posredstvom kojih zemlje lanice
Pozajmljuju sredstva od Fonda tj.u kojima kupuju valute koje su im potrebne.
Druga vrsta se odnosi na stand-by aranmane i pozajmice za proireno finansiranje.
Ovi aranmani imaju svojstvo da se dogovoreni iznos pozajmie ne mora u celosti iskoristiti od
strane zemlje lanice, ali je MMF obavezan da na osnovu potpisanog ugovora ta sredstva
rezervie i po potrebi ih ostavi za raspolaganje onome ko trai zajam. U bankarstvu se kod
ovakvih vrsta kredita plaa dabina na odobrena a neiskoriena sredstva ime kreditor pokriva
svoje oportunitetne trokove tj,trokove neostvarene dobiti. Ukoliko zemlja koristi odobrena
sredstva ima pravo na povraaj ove vrste dabina.
Trea vrsta dabina se plaa na sredstva koja Fond dri u nacionalnoj valuti.
Sve vrste dabina su podlone promenama Saveta guvernera, a na predlog Odbora
izvrnih direktora.

4. KORIENJE SREDSTAVA MMF-a

Korienje sredstava MMF-a je imalo veoma jasno definisanu proceduru. Glavna mera u
veliini pomoi koju zemlja lanica moe oekivati od MMF-a je kvota. Korienje Fondovih
sredstava se moe podeliti u tri kategorije :

Redovna prava vuenja

Specijalna prava vuenja

Razliite vrste olakica koje je MMF odobravao u posebnim okolnostima.

4.1. Redovna prava vuenja

Svaka zemlja lanica je nakon sticanja prava lanstva i uplate kvote dobijala moguost
za korienje sredstva MMF-a. Ta sredstva su odobravana pod posebnim uslovima i mogla su
biti korienja iskljuivo za reavanje problema platno bilansnog deficita, ouvanja spoljne
likvidnosti i reavanja monetarnih problema.
Pravo vuenja zapravo predstavlja mogunost zemlje lanice MMF-a da od ove
institucije nacionalnom valutom otkupi konvertibilne valute kojima izmiruje svoje obaveze prema
inostranstvu i time uva spoljnu likvidnost.
Deponovanje nacionalne valute, holdinzi Fonda u nacionalnoj valuti se poveavaju. Zato
se redovna prava vuenja mogu definisati i kao pravo zemlje lanice da sopstvenom valutom
privremeno kupi konvertibilne valute kojima izmiriuje svoje obaveze prema inostranstvu.
Vraanje kreditea MMF-u podrazumeva obratnu proceduru u kojoj zemlja lanica koja je
koristila redovna prava vuenja otkupljuje svoju valutu konvertibilnim valutama ime se proces
vuenja sredstava zatvara.
4.2. Specijalna prava vuenja
Specijalna prava vuenja predstavljaju meunarodno sredstvo likvidnosti kreirano od
strane MMF-a. Ono ima dvostruku ulogu u sistemu MMF-a:

Ona predstavlja dodatni izvor finansiranja MMF-a ime se omoguava zemljama lanica
da vuku sredstva iznad ogranienja uvedenih za redovna prava vuenja

Ona su postala obraunsko sredstvo MMF-a pa se sve publikacije i obrauni ove

institucije izraavaju u specijalnim pravima vuenja.

Specijalna prava vuenja (SDR) su kreirana odlukom Saveta guvernera MMF-a iz

1969.godine kao rezultat problema koji su nastali u funkcionisanju medjunarodnog monetarnog
sistema.

Sistem specijalnih prava vuenja je dakle baziran na principu dobrovoljnosti. Naravno,

zemlje u rezvoju su daleko lake prihvatile ovaj sistem s obzirom da im je on omoguio vea
prava vuenja sredstva od Fonda. Ali, na to su pristale i suficitarne zemlje s obzirom da su se
one obavezale da po potrebi Izvrnog odbora direktora MMF-a konvertuju svoju valutu za SDR.
Jedan od glavnih uzroka strukturne krize u koju je svet zapao krajem ezdesetih godina
ovog veka jeste nedostatak deviznih rezervi drava i povecanje medusobne nelikvidnosti,uz
izmenu strukure i kvaliteta nacionalnih trezora.Sve vie je dolazilo do smanjivanja rezervi zlata i
povecanja americkog dolara i sterlinke funte kao rezervne valute. Istovremeno se belei
slabljenje pozicija ovih valuta. Da bi se poboljala ukupna svetska likvidnost i ublaile negativne
posledice svetske krize,dolo se na ideju da se stvori odredeni mehanizam u okviru MMF-a koji
bi reio ove probleme. Taj mehanizam je nazvan specijalna prava vuenja, a predstavlja vrstu
novca,koji bi trebalo da zameni zlato, po cemu je dobio naziv knjigovodstveno zlato.
Zemlja sa platnobilanskim problemima se obraa Fondu sa zahtevom da odredjeni iznos
SDR koji je dobila alokacijom SDR, konvertuje u konvertibilne valute kojima bi izmirila svoje
obaveze prema inostranstu. Na takav zahtev Fond reaguje tako to pronalazi suficitarnu zermlju
na iji konto SDR prenosi SDR zemlje traioca zajma. Zemlja zajmotrailac dobija konvertabilne
valute kojima pokriva platnobilansni deficit. Vraanje sredstava tee identino, samo u
suprotnom smeru.
4.3. Olakice MMF-a
Suoen sa stalnim poveanjem broja i vrednosti zahteva za vuenjem sredstava, MMF
je morao da u cilju ouvanja stabilnosti medjunarodnog monetarnog sistema stalno pronalazi
nove modalitete pomoi deficitarnim zemljama, mimo kruto ustanovljenih redovnih prava
vuenja. Formirane su olakice kojima je Fond pomagao prevazilaenje problema deficita
bilansa u posebnim okolnostima.
Olakice se dele na stalne (olakice za kompenzatorno finansiranje, olakice za
finansiranje regularnih zaliha i olakice za proireno finansiranje) i privremene olakice koje se
povremeno uvode za specijalne namene i traju dok ne prestane dejstvo faktora koji su doveli do
potrebe za dodatnim finansiranjem od strane MMF-a.
a) Olakice za kompenzatorn finansiranje su uvedene 1963.godine sa ciljem da se pomogne
zemljama iji je deficit platnog bilansa direktna posledica smanjenog deviznog priliva usled
pada cena primarnih prioizvoda na svetskom tritu.
b) Olakice za finansiranje regulacionih zaliha su uvedene 1969.godine za zemlje iji su deficiti
platnog bilansa posledica obaveza koja proizilaze iz potovanja meunarodnih robnih
sporazuma. Iz meunarodnih robnih sporazuma proizilaze i obaveze finansiranja
regulacionih zaliha to u ekstremnim sluajevima moe uticati na stvaranje deficita platnog
bilansa.

c) Olakice za nepredvidive okolnosti su uvedene 1988.godine. Njima su predhodile olakice

za penicu koje su sluile pokriu deficita koji je bio posledica poveanih izdatzaka za uvoz
ita. Olakice su objedinile dve predhodno uvedene olakice MMF-a: za kompenzitorno
finansiranje i finansiranje regulacionih zaliha.
d) Olakice za naftu su bile prva privremena olakica koju je MMF uveo 1974 godine i trajale
su oko godinu dana. Njihov cilje je bio da se pomogne zemljama lanicama koje su ule u
platnobilansne tekoe zbog viestrukog poveanja cena nafte na svetskom tritu.
e) Olakice za proireno finansiranje uvedene 1974.godine su znaile prekretnicu u odnosu
MMF-a prema reavanju platnobilansnih problema zemalja lanica. Bretonvudski stav da e
MF uestvovati u kratkoronom finansiranju platnobilansnih deficita je zanio da e
neravnotee platnog bilansa biti uglavnom privremenog karaktera tj.da se one mogu
reavati kratkoronim finansiranjem. Prvi naftni ok je ukazao na injenicu da su
plaznobilansne neravnotee nekih zemalja fundamentalnog karaktera i da se moraju
reavati strukturnim prilagoavanjem , a ne samo finansiranjem. Zato su olakice za
proireno finansiranje podrazumevale:

f)

obavezno potpisivanje stand by aramana sa MMF-om.

usvajanje stabilizacionog programa sa kojim e se saglasiti MMF

obavezno potovanje kriterijuma izvrenja

dui rok korienja sredstava MMF-a

Dopunske finansijske olakice su uvedene 1979.godine sa zemlje sa ozbiljnim

platnobilanskim problemima. Povod za uvoenje ove olakice je bila neusklaenost veliine
kvota sa naraslim potrebama za ouvanje spoljne likvidnosti. Zbog toga su dopunske
olakice poveale iznos sredstava koji se moe vui u kreditnim tranama.

g) Olakice za stukturno prilagoavanje uvedene 1986.godine i proirene olakice za

strukturno prilagoavanje iz 1988.godine su praktino nastavile ideju proirenog finansiranja
da pojedinim zemljama lanicama treba pomoi da strukturno prilagode svoje privrede
zahtevima svetskog trita, a ne samo da se kratkoronim finansiranjem privremeno reava
problem spoljne likvidnosti.
h) Olakice za transformaciju sistema su uvedene 1992.godine sa namerom da se pomogne
zemljama lanicama CEB prelazak na trini sistem privreivanja.

10

5. POJAM FINANSIJSKOG SISTEMA

Finansijski sistem obezbeuje usluge koje su potrebne modernoj privredi:

Istorijski, prvo je obezbedio sredstvo plaanja, ime su redukovani trokovi transakcije,

olakano obavljanje prometa i, posledino, omoguena specijalizacija proizvodnje;

Mobilie finansijsku tednju obezbeujui atraktivan prinos, visoku likvidnost i malu

rizinost;

Alocira resurse prema najboljim primenam, veliki broj finansijskih posrednika inicira
konkurenciju, vea konkurencija utie na privlaenje boljih projekata, finansiranjem
dobrih projekata poveava se profitabilnost investicija;

Ograniava rizik mobilizacije i alokacije resursa;odreuje cenu rizika, inicira njegovo

udruivanje i trgovanje rizikom.

Ove usluge koriste domainstva, privreda i drava preko dva segmenta finansijskog
trita (trita novca i trita kapitala), niza finansijskih institucija i instrumenata.
Finansijski sistem je tradicionalno nacionalna kategorija, ali se neke zajednike
karakteristike svih mogu relativno lako nai. Klasina struktura savremenih finansijskih sistema
ukljuuje:

Centralnu monetarnu instituciju,

Bankarski sistem (razliite vrste banaka i drugih depozitnih posrednika),

Finansijska trita, i

Finansijske instrumente.

Sve ove komponente imaju zajednike teorijske karakteristike, iako su one, uobiajeno,
razliito definisane u pojedinim finansijskim sistemima.
Dakle, razliite finansijske institucije i trita konkuriu za ogranienu tednju nudei
razliite finansijske instrumente i usluge, posebno veliki broj hartija od vrijednosti.
Stabilan i snazan finansijski sistem je preduslov za:
1. Nesmetano odvijanje procesa reprodukcije
2. Nesmetanu cirkulaciju novca i optimalna likvidnost subjekta
3. Ostvarivanje ciljeva monetarne politike
4. Funkcionisanje komercijalnog bankarstva
5. Regulisanje ukupne ponude i potraznje, kao i cene na fin.trz.(kamata)
6. Aktivno upravljanje finansijama

11

Elementi finansijskog sistema:

Fiansijska trzista

Finansijski instrumenti

Finansijske institucije i ucesnici

5.1. Finansijska trita

Finansijska trita se mogu posmatrati u irem i uem smislu. U irem smislu, finansijska
trita postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U uem smislu, mogu se
definisati kao organizovana mesta na kojima se susreu ponuda i tranja za razliitim
oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive).

Preko finansijskih trita privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za

finansiranje svog poslovanja. Ona olakavaju povezivanje subjekata koji raspolau
vikovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva,
odnosno povezuju dve znaajne makroekonomske kategorije tednju i investicije.

Finansijska trita predstavljaju najznaajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog

sistema u zemljama sa razvijenom trinom privredom. Ona omoguava normalno
odvijanje privrednih odnosa.

Preko finansijskih trita vri se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije

upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolau vikovima sredstava, putem kredita ili
vlasnikih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom.

Znaaj finansijskih trita

Finansijska trita predstavljaju najznaajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i
finansijskog sistema svake zemlje. Ona omoguavaju normalno i nesmetano funkcionisanje
nacionalne ekonomije. Na njima se odraavaju sva zbivanja u realnim tokovima drutvene
reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata trine privrede.
Finansijska trita su deo ekonomskog sistema. Na njih vre uticaj promene na tritu
proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takoe, finansijska trita vre povratni uticaj na
trite proizvoda i faktore proizvodnje. Razvojem finansijskih trita poveava se ponuda
finansijskih instrumenata, ime i drugi oblici aktive postaju predmet trinog valorizovanja.
Finansijska trita imaju veliki znaaj za razvoj proizvodnje, poveanje drutvenog
proizvoda i ostvarivanje akumulacije.

12

Znaaj finansijskih trita

Funkcija povezivanja
Alokativna funkcija
Funkcija razvoja
Funkcija efikasnosti
Funkcija odreivanja cene finansijskih sredstava
Funkcija smanjenja trokova
Funkcija pouzdanosti

Funkcija povezivanja
Finansijska trita, kao organizovana mesta na kojima dolazi do susretanja ponude i
tranje za razliitim oblicima finansijskih instrumenata, omoguavaju povezivanje investicionih
subjekata, kojima nedostaju finanijska sredstva, i tednih subjekata, koji raspolau vikovima
finansijskih sredstava.
Alokativna funkcija
Finansijska trita omoguavaju alokaciju slobodnih finansijskih sredstava,
usmeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih subjekata koji raspolau vikovima
sredstava ka onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju.
Funkcija razvoja
Finansijska trita doprinose privrednom razvoju, jer dovode do poveanja mobilnosti
finansijskih sredstava.
Funkcija efikasnosti
Preko finansijskih trita omoguava se efikasno korienje finansijskih sredstava jedne
nacionalne ekonomije, ime se obezbeuje efikasnije poslovanje u privredi
Funkcija odreivanja cene finansijskih sredstava
Na finansijskim tritima se odreuju cene finansijskih sredstava, odnosno obrazuju se
cene korienja finansijskih sredstava.
Funkcija smanjenja trokova
Finansijska trita omoguavaju da se smanjuje rizik iz poslova koji se obavljaju na ovim
tritima.
Funkcija pouzdanosti
Finansijska trita omoguavaju smanjenje trokova spajanja subjekta koji eli da proda,
sa subjektom koji eli da kupi odreeni finansijski instrument. Takoe, dolazi i do smanjenja
trokova u vezi sa pribavljanjem odreenih informacija koje se mogu dobiti na finansijskim
tritima.
13

5.2. Uloga finansijskih trita

Poveanjem mogunosti izbora finansijskih instrumenata raspoloivih investitorima,
trite hartija stimulie konkurenciju i sniava trokove finansijskog posredovanja, kao i kanalie
resurse prema najviim investicionim prinosima za dati stepen rizika, stimuliui ekonomski rast
i efikasno poslovanje.
Sposobnost privlaenja kapitala zavisi od prinosa koje investitori oekuju. Na efikasnom
tritu nivo prinosa je u direktnoj vezi sa nivoom rizika. Vei rizik nuno trai veu stopu prinosa.
Osnovni rizici sa kojima se investitori susreu na tritu kapitala su:

Rizik odluke. Postoji odreeni rizik da kompanija u ije hartije se investira bankrotira ili
ostvari lo poslovni rezultat. To je, najee, rezultat nerazvijenih mehanizama i
nedovoljne interne kontrole u kompaniji, nekompetentnog menadmenta, neadekvatno
finansiranje kompanije, i slino;

Rizik od prevare. Investitori su izloeni riziku od prevare, pogrene interpretacije

informacije ili neobjavljivanja relevantnih informacija onih koji prodaju ili savetuju oko
kupovine instrumenata na tritu kapitala;

Rizik neadekvatnog investiranja. Taj rizik se javlja kada investitor ulae u instrumente
koje ne razume ili kada ne razume rizik koji instrumenti nose;

Rizik fluktuacije vrednosti i prinosa na investiciju ., odnosno rizik investicija nee dati
oekivani prinos ili oekivanu kapitalnu dobit.

Trite kapitala je zasnovano na informaciji. U zamiljenoj situaciji idealnog

funkcionisanja trita svi uesnici imaju na raspolaganju istu informaciju u istom trenutku i samo
od njih zavisi kako e tu informaciju koristiti. U stvarnosti je drugaija situacija. Na tritu su
prisutni manje i vie informisani uesnici, koji imaju manje i vie znanja i vetina. Zato imamo
situacije kada je jedna strana u transakciji vie informisana od druge strane. Ova informaciona
nejednakost u krajnjem vodi naruavanju trinog funkcionisanja sistema to za posledicu ima
smanjenje poverenja drugih trinih uesnika u trite, te trite poinje da svoju funkciju
obavlja manje efikasno. Takoe, konsekvenca nejednakog znanja i vetina uesnika na tritu
su situacije kada aktivnosti jednog, tipino jaeg ili superiornijeg uesnika (npr. banke) koji,
zastupajui svoj interes, utie na aktivnost drugog, tipino slabijeg uesnika (npr. individualni
investitor) koji nema mogunost da utie na situaciju.
Postojanje informacione nejednakosti i nekih negativnih posledica aktivnosti trinih
uesnika je razlog za postojanje regulative trita. Regulativa trita treba da smanji negativne
pojave ali ne treba da ograniava trini mehanizam i trinu konkurenciju.

14

6. STRUKTURIRANJE FINANSIJSKOG SISTEMA

U zavisnosti od toga koja komponenta finansijskog sistema ima veu relativnu vanost,
finansijski sistemi se klasifikuju u razliite grupe. Teorija generalno prepoznaje dva tipa
finansijskog sistema: 1) zasnovan na bankama, i 2) zasnovan na tritu hartija od vrednosti.
Prvi se povezuje sa Nemakom i Japanom, dok se drugi povezuje sa Anglo
Amerikom praksom. Finansijski sistem uvek blisko prati ekonomiju koju opsluuje.
Finansijski sistem baziran na bankama se povezuje sa Nemakim tipom socijalne
ekonomije ili Japanskom administrativno usmeravanom ekonomijom. Ove zemlje praktikuju
sprovoenje industrijske politike, podravaju dugorono planiranje i imaju razvijenu mreu
socijalne sigurnosti. To se svakako reflektuje i na finansijski sistem. Za razliku od finansijskog
sistema zasnovanog na bankama, sistem zasnovan na tritu vie odgovara liberalnim vladama
nego onima koje sprovode industrijsku politiku. U ovakvom tipu ekonomije odluke su bazirane
na potrebama potroaa. Nema mnogo dugoronog planiranja, te se i ekonomske aktivnosti
baziraju na metodu pokuaja i greke.
Strateki izbor izmeu ova dva tipa finansijskog sistema je vaan za ekonomije u
tranziciji, dok je u razvijenom ekonomijama razlika otrija u teoriji nego u praksi.
6.1. Finansijski sistem zasnovan na bankama
U strukturi finansijskog sistema koji je zasnovan na bankama vei naglasak je na
finansijskim posrednicima (naroito bankama), i njihova uloga je dominantna, dok trite
kapitala ima dopunsku ulogu. Sistem zasnovan na bankama karakterie dominacija nekoliko
velikih univerzalnih banaka koje su tesno povezane sa industrijom. U takvom sistemu penzioni
fondovi i slini tipovi institucionalnih investitora imaju manje znaajnu ulogu. U ovom modelu
odnos izmeu onoga ko obezbeuje sredstva i onoga ko koristi sredstva mnogo je direktniji i
blii. Taj blii odnos obino se manifestuje kroz vlasnitvo banaka u kompanijama, to
naglaava ulogu banaka u vrenju kontrole nad upotrebom sredstava i omoguava banci da
utie na upravljanje kompanijom. U takvoj vrsti finansijskog sistema postoji nedostatak javno
prezentiranih informacija. Ograniena javna dostupnost informacija je direktna posledica
specifinih odnosa banke i kompanije, kao i primenjenih knjigovodstvenih pravila i prakse.
Koncentracija vlasnitva je veoma velika tako da su preuzimanja kompanija od strane spoljnih
investitora veoma retka i trite kapitala ne igra vanu ulogu u kontroli poslovanja. Prisustvo
banke je vidljivo na svakom koraku: u odboru direktora, nadzornom odboru, i slino. Pored toga
to banke imaju znaajno uee u vlasnitvu, one i predstavljaju zastupnike malih investitora.
Investicione banke omoguavaju kompanijama da obezbede dodatni kapital posredsrvom
banke. Kada je banka u isto vreme i akcionar, smatra se da e banka podravati aktivnosti koje
poveavaju ukupni povrat na kapital.

15

6.2. Finansijski sistemi zasnovani na tritu

Anglo-Ameriki model finansijskog sistema zasnovan na tritu predstavlja nain
internalizacije rizika u odsustvu bliske relacije izmeu banke i kompanije. Trite kapitala je
kljuno u nadgledanju rezultata poslovanja kompanije i rada menadera. Trite kapitala prua
okvir za spoljanju kontrolu poslovanja kompanija. U ovom modelu sistem se oslanja na iroku
dostupnost javnih informacija i vanost reputacije kompanije kao suprotnost oslanjanja na
kontrolni mehanizam koji nose duniki instrumenti.
Kontrola je zasnovana na finansijskim procedurama i sistemu objavljivanja informacija
koji tretira svaku proizvodnu jedinicu kao poseban profitni centar. Mnoge korporacije su razvile
odnose izmeu svojih delova kao da su odnosi meu njima trini. U ovom modelu, spoljni
izvori institucionalnih investitora dominiraju i banke su samo jedna grupa uesnika. Zbog velike
disperzije vlasnitva u kompanijama, pojedinani akcionari nisu u mogunosti da ostvare
znaajan uticaj, zato je najvaniji mehanizam naknadne kontrole preuzimanje kompanija (takeover). Takav finansijski sistem je uzrokovao da industrijski menadment posluje sa
ogranienjima, jer se od njega oekuju visoke zarade na kapital u kratkom roku. Kako je odnos
duga i neto-kapitala u kompanijama prilino nizak, banke nisu u mogunosti da ostvare neki
znaajniji uticaj na menadersku strukturu. Ukoliko poslovanje neke kompanije nije
zadovoljavajue, cena akcija na tritu e opadati, te e akcionari imati motiv da ih prodaju. U
toj situaciji, zainteresovani investitor e biti u poziciji da stekne dovoljno akcija kako bi ostvario
kontrolu i promenio nain upravljanja tom kompanijom.
U ovakvom finansijskom sistemu uloga banaka je drugaija. Akcijski kapital banaka je
mali, a njihove obaveze su preteno depoziti, od ega je najvei deo po vienju. U bilansu
banaka, strana sredstava sadri kombinaciju malih iznosa gotovine i depozita kod Centralne
Banke, neto veoma likvidne imovine, kao to su dravne hartije, i veliki dio neutrivih kredita i
avansa, veinom sa neodreenim rokom dospea. Osnovna aktivnost ovih banaka ukljuuje
depozitne transakcije i davanje kredita kompanijama i domainstvima. Banke pozajmljuju
sredstva na kratak rok i nisu ostvarile blisku vezu sa kompanijama. One se fokusiraju na
kratkorono kreditiranja i imaju malo interesa da preduzimaju rizik ili da sprovode kontrolu nad
radom kompanija. Banke su striktno zainteresovane za kamatnu stopu.
U ovom sistemu je jasno da minimiziranje rizika od bankrotstva kompanije ne moe
dovesti do maksimiziranja dobiti za akcionare.

16

ZAKLJUAK
Medjunarodni monetarni fond je institucija bez koje bi dananja ekonomija izgledala
nezamislivo. MMF postoji da predvidi i rei sve probleme i potekoce na kojem medjunarodni
monetarni sistem nailazi. Sukobljavanja u finansijskom pogledu izmedju zemalja nikada nisu
nita dobro donela. Zbog toga su se dogovori, saradnja, konsultacije i kompromisi unutar jedne
organizacije pokazali kao dobro reenje u savladavanju svih finansijskih potekoca. Dakle, za
MMF se moe reci da je najvanija i najvea medjunarodna monetarna institucija i treba joj
pridavati najveci znacaj. Moglo bi se reci da lanstvo neke zemlje u MMF-u znai da ce ta
zemlja pomagati drugim lanicama, ali i da ce njoj biti pomognuto u sluaju nekih njenih i
unutranjih i spoljanjih finansijskih potekoca.
Svaka zemlja uestvuje u odluivanju sa onoliko glasova koliko je sredstava deponovala
u Fondu, tako da je odluivanje proporcionalno deponovanim sredstvima. Najveci depodent su
Sjedinjene Drave. Medutim bitno je napomenuti da stavovi zemalja u razvoju cijih glasova ima
procentualno manje nisu marginalizovani jer se mnoge znaajne odluke u Fondu donose
kvalifikovanom vecinom od 70% ili 85%,pa ako deluju jedinstveno mogu da uticu na odluke.
Ono to se ne moe osporiti MMF-u je njegova zasluga za uspostavljanje i odravanje
monetarne stabilnosti u svetu.
Promene u regulativnoj politici finansijskog sektora 80-tih godina polog veka pribliili su
ova dva, u teoriji, razliita sistema. Sa deregulacijom finansijskog sektora, nove finansijske
institucije (nebankarski funansijski posrednici) ule su u bankarsko trite, odnosno poele su
da obavljaju poslove koji su pre toga bili vezani samo za banke. Na taj nain dolo je do
poveanja konkurencije i smanjenja cena bankarskih usluga (kamatne stope), ali i do poveanja
sistemskog rizika.
Sa druge strane, banke su poele da preduzimaju operacije na tritu kapitala.
Eksplicitna ili implicitna ogranienja na bankarske operacije na tritu kapitala su vremenom
smanjivana i posledica je bila rast obima trgovanja. Takoe, banke su poele da se ukljuuju u
finansijski inenjering. Posebno je uoen porast trgovanja derivatima. Banke su poele da
kombinuju dva ili vie klasinih instrumenata proizvodei nove instrumente, ili ak i bankarske
derivate.
Danas kompanije imaju veu mogunost izbora: mogu se obratiti finansijskim
posrednicima (koji po pravilu nisu banke) ili mogu doi do novca na finansijskom tritu. esto, i
kada kompanija ima dug prema banci, taj dug se moe transformisati u hartiju i prodati na
finansijskom tritu.

17

LITERATURA

1) Dr Kostadin Puara Meunarodne finanansije, Verzal peress, Beograd 2001

2) Prof.dr.Djurica A.Medjunarodni ekonomski odnosi Drugo izmenjeno i dopunjeno
izdanje, Pigmalion Novi Sad 2006
3) Dr Bubanja,Marijana : Medjunarodna ekonomija , Beograd 2000
4) Dr Bjelica,Vojin: Bankarstvoteorija i praksa , Novi Sad 2001
5) http://www.imf.org/external/pubs/ft/aa/#art8
6) mr Branka S. Paunovi, 2008, Finansijsko poslovanje i trite kapitala
7) prof. Dr Jovo Jednak , 2007, Finansijska trita
8) http://www.priv.yu/
9) http://www.meshan.cjb.net/
10) http://sr.wikipedia.org/
11) http://www.mojnovac.rs/
12) http://www.eccf.su.ac.yu
13) http://www.fren.org.yu/
14) http://finansije.fon.rs/
15) http://www.chigoja.co.rs/

18