1.

Prekostrujna zatita
Postoji radi eliminacije nenormalnih pogonskih stanja u elektrinim mreama. Postoje dve vrste opasnih pogonskih stanja: preoptereenje vodova; kratki spojevi i zemljospoj.

U odnosu na napon postoji jo jedna vrsta kvara, a to je prekid nule, jedne ili vie faza.

Ispravno delovanje prekostrujne zatite zavisi od nekoliko elemenata: 1. Pouzdanost delovanja zatite: verovatnoa da se kvar sigurno iskljui, bilo osnovnom bilo rezervnom zatitom.

Slika 1.

2.

Selektivnost: a. da bude iskljuen samo deo mree u kvaru; b. da pri tome to bude to manji deo mree; c. ako zakae osnovna mora reagovati prethodna zatita (gledano u smeru toka energije);

Slika 2. 1

Usled mogunosti nastanka kvara k2 ili k3 postavlja se zatita na obe strane vodova, a da bi oni ispravno radili moraju se postaviti usmerni organi (releji). Na taj nain se moe obezbediti selektivnost i pri navedenim kvarovima, odnosno da se izdvoje samo vodovi u kvaru dok napajanje potroaa ostaje neprekinuto. 3. Brzina delovanja zatite: mora obezbediti da struja ni dinamiki ni termiki ne oteti tiene delove mree. IKS Gde je: IKS vrednost struje kratkog spoja; I1s vrednost struje koju vod trpi tokom jedne sekunde bez oteenja; tmax maksimalna vrednost vremena za koje zatita mora da reaguje; tzat normalno vreme prorade zatite. 4. Osetljivost: osobina da zatita uvek iskljui kratak spoj, ali da ne iskljui preoptereenje. Definie se pomou koeficijenta osetljivosti kos. kos = IKSmin mIIpr I1s , t I1s 2 tmax I ; KS tzattmax.

gde je: IKSmin minimalna struja kratkog spoja; mI prenosni odnos strujnog transformatora; Ipr struja prorade releja. 5. Stabilnost: bez obzira na stanje mree i promene u mrei relej mora da reaguje u trenutku nastanka kvara. Ovo dosta zavisi od odravanja, koje je propisano proizvoakim uputstvima za upotrebu opreme. 6. Jednostavnost: postoji nekoliko vrsta zatite, poveanje sloenosti ureaja smanjuje njegovu pouzdanost. 7. Ekonominost: Da su mali investicioni i eksploatacioni trokovi, kao i trokovi neisporuene energije. Ovde se pojavljuju kontradiktorni zahtevi, jeftin rele i mali eksploatacioni trokovi.

1.1 Tipovi prekostrujnih zatita

1.1.1. Vremenski nezavisna zatita Zove se jo i elektromagnetni okida. Koristi se kao osnovna ili rezervna zatita od KS i rezervna zatita od preoptereenja u radijalnim mreama.

Slika 3.

Zatita od Kratkospojna Sa vremenskim preopteretivosti zatita lanom Tabela 1. Oznake prekostrujnih zatita

Slika 4. Funkcionalna ema prekostrujne zatite Struje podeavanja releja: za meovitu potronju Ipr = za motorne pogone Ipr = (12)Iradnomax 0.8mI

(36)Iradnomax 0.8mI

1.1.2. Vremenski zavisna zatita Predstavlja dobar vid zatite. Doputa vee optereenje neko vreme, ali krae od vremena potrebnog da strada izolacija. Predstavlja dobru zatitu od preoptereenja. Struja prorade zatite se odreuje kao Ipr = (1.21.8)Iradnomax mI 3

Slika 5. Topljivi osigurai Komutacioni ureaji za jednokratnu upotrebu Prvenstveno slue za zatitu od kratkog spoja, ali se mogu koristiti i za zatitu (lou) od preoptereenja. Poseduju fiksnu karakteristiku ali temperaturno zavisnu, to je prikazano na slici 6. Izvode se kalibrisanom icom ili trakama koje usled velike struje pregore. Elektrini luk se gasi kvarcnim peskom. Kvarcni pesak odvodi toplotu sa luka i poveava povrinu hlaenja luka. Osigurai za vee struje se prave od bakarne trake koja je prekinuta i iji se krajevi povezuju olovom. Olovo se na visokoj temperaturi topi i osigura prekida struju.

Slika 6. Nazivne veliine osiguraa: Nominalna struja postolja i umetka (Inosiguraa=In0); Nominalni napon (Un); Vremenska karakteristika (slika 6); Struja iskljuenja osiguraa (Iiso) - Najvea struja koju osigura moe da prekine a da ne eksplodira; 5. Temperaturna kompenzacija osiguraa uticaj temperature okoline (slika 6); 6. Maksimalna jednoasovna struja maksimalna struja koji osigura moe da vodi Imax1h> tokom jednog sata a da ne pregori. In0 = 1.31.6 7. Minimalna jednoasovna struja minimalna struja pri kojoj e osigura da pregori u 4 1. 2. 3. 4.

toku jednog sata. In0 =

Imin1h< 1.62.1

Navedene veliine u takama 6 i 7 imaju prilino veliki raspon, tako da je osigura loa zatita od preoptereenja. Vreme reagovanja je jedan sat dok je vremenska konstanta npr. kabela koji se titi reda veliine 20 minuta. Pravila za izbor osiguraa: Generalni pristup: In0(1.11.25)Imaxradno. Ipol Pristup okrenut vie ka potronji (motorima): In0 k ; kpol uzima vrednosti (1.52) ako je u
pol

pitanju teak zalet dui od 10 sekundi, ili kpol=2.5 za brzi zalet.

2. Mehanike sklopne naprave

Rastavljai, sklopke, prekidai. U daljem tekstu e biti rei o sklopkama. Predviene su da uspostavljaju i prekidaju nominalnu struju potroaa. Instalacijske sklopke treba da imaju preopteretivost 2In potroaa, dok su motorne sklopke robusnije i imaju preopteretivost (510)In. Mehanike sklopne naprave imaju mehanike delove i oni treba da obezbede dobar pritisak na kontaktima. Pokretanje kontakata moe biti: runo, mehaniki, elektromagnetno i pneumatski. Mehanike sklopne naprave, bez obzira na nain upravljana se obino nazivaju relei. Ako je pokretanje kontakata elektromagnetno tada je re o elektromagnetnoj sklopnoj napravi. Sklopka upravljana elektromagnetom se naziva kontaktor. Kontakti kontaktora imaju dva stanja: ukljueno i iskljueno. Obino jedan organ ukljuuje a drugi iskljuuje kontakte. Kontakti koji prekidaju glavno strujno kolo nazivaju se glavni kontakti. Kontakti koji samo prenose informaciju o trenutnom stanju glavnih kontakata nazivaju se pomoni kontakti. Kontaktori mogu da budu tropolni i etvoropolni (prema broju glavnih kontakata). Prema nainu gaenja luka mogu biti sa i bez komore za gaenje luka. Prema vrsti pobudne struje mogu biti na jednosmernu struju (24V, 48V, 110V) ili na naizmeninu struju (65V, 110V, 220V, 380V,...). Magnetno jezgro se najee pravi od punog materijala ali moe da se pravi i od limova. Podela kontaktora prema nameni: prekidaki kontaktori; dizalini kontaktori (rade i pri naponu 0.85Un); za manipulaciju kondenzatorskim baterijama (imaju dodatne otpornike za pranjenje); pomoni kontaktori (umnoavaju pomone kontakte); kontaktori u S izvedbi (ne izazivaju poar u eksplozivnoj sredini).

Osobine kontaktora: nisu skupi; 5

omoguavaju veoma razliite meusobne zavisnosti; mogu se koristiti i na niskom i na visokom naponu (radne struje se kreu u granicama do 630A, ree do 1000A). pojaava omoguuje da se malim pobudnim strujama ukljuuju velike radne. Taj odnos se kree od 1:10 do 1:1000. broj operacija ukljuenje-iskljuenje se meri nx10000000 za mehaniki deo, za same kontakte je to 1000000 manipulacija; uestanost manipulacija ide do nekoliko hiljada u toku jednog sata; zauzimaju mali prostor.

ematski prikaz je dat na slici 7, dok su na slici 8 dati tipovi kontakata.

Slika 7

Slika 8. Oznake kontakata su prikazane na slici 9.

Slika 9. Kod pomonih kontakata prva cifra iznaava broj kola (petlje), a druga cifra vrstu pomonog kontakta (1,2 mirni kontakti, 3,4 radni, 5,6 mirni sa vremenskim zatezanjem, 7,8 radni sa vremenskim zatezanjem). Neparnim brojem se iznaava ona strana kontakta koja je pod naponom kada je kontakt otvoren (strana sa koje dolazi napajanje). Primer: Putanje u rad trofaznog asinhronog motora sa kratkospojenim rotorom, uz mogunost izbora smera njegovog obrtanja, vri se pritiskom na jedan od tastera T1 ili Td, dok se njegovo zaustavljanje ostvaruje pritiskom na taster Ti. Prikazati upravljaku emu ovog motora.