Lana nauka psihijatrija

Dokle god budemo imali problema da spoznamo uzrok ovih monstruoznih dogaaja, iveemo u strahu da nam se ne bi ponovili, i ponovie se ako uzrok ne nazovemo pravim imenom a to je PSIHIJATRIJA. Na ovom svetu nema mesta i za psihijatriju i za Boga, sa napredkom te pseudonauke smo se udaljavali od BOGA. Da li emo iveti uz Boga ili umreti uz psihijatriju to zavisi od nae spoznaje. Psihijatrija i psihologija moraju da nestanu! Psihijatar Frensis Galton osniva eugenike

Osniva Eugenike je bio Frensis Galton, psiholog i roak arlsa Darvina. Na osnovu njegove teorije ljude bi trebalo tretirati kao stoku, kako bi se poeljne osobine podsticale a nepoeljne iskorenile. Meutim Galtonovo takozvano nauno istraivanje je ustvari bilo eklatantni rasizam, koji je podsticao diskriminaciju nad jadnim i siromanim ljudima i etnikim manjinama. Ako se oni budu razmnoavali, moralno bezvredni, intelektualno i telesno, onda moemo oekivati da e doi vreme, kada e te osobe biti dravni neprijatelji Ali, uprkos tome su Galtonove teorije, u vreme njegovog irokog proputovanja Evropom i Amerikom bile vrlo primamljive za psihijatre, jer su odgovarale idejama koji su i sami pokuavali da dokau. Jedan od tih psihijatara je bio student Vilijema Vunta Emil Krepelin. Krepelin je bio zagrieni eugeniar i uitelj Ernsta Rudina, glavnog inicijatora nacionalnosocijalistikog zakona o sterilizaciji iz 1933. godine. Krepelin je bio najuticaniji psihijatar u svoje vreme, stvorivi osnovu dananjeg sistema klasifikacije i dijagnoze mentalnih bolesti, uprkos injenici da ni za jednu bolest nije imao dokaza. Kao osniva i direktor prvog naunog instituta psihijatrije u Minhenu, dobio je ubrzo i svoje prve studente.

Ernst Rudin najstrastveniji pobornik eugenike

vajcarski psihijatar Ernst Rudin je verovatno bio najozloglaeniji meu njima kao i najstrastveniji pobornik eugenike, koji je teio tome da bezvredne individue kroz segraciju, sterilizaciju ili ak i likvidaciju, ukloni iz drutava kako bi na taj nain stvorio bolju rasu. Psihijatri se moraju ujediniti sa zdravima protiv nasledno bolesnih. Uzvienim ciljevima zdravih osoba, psihijatri moraju da uine uslugu. govorio je Rudin. Eugenika rasprostranjena praksa Ova ideologija biva prihvaena i uena na univerzitetima. Bila je dobro prihvaena. Nemaka nije bila jedina zemlja u kojoj se eugenika irila. Druge zemlje su je ve koristile da bi sprovodile drastine i neljudske mere. Na primer u SAD je ve postojao pokret eugenike, i to ve izmeu 1907. i 1926. su osvojeni zakoni koji su odobravali sterilizaciju nad mentalno bolesnima. Godine 1924. Hitler je u knjizi Moja borba, pozdravio psihijatrijsku eugeniku kao nauku, koja e njegovu naciju obnoviti. Rudin i ostale kolege su u Hitleru videli instrument za ostvarivanje svojih dugo negovanih snova. Sterilizacija i ubijanje pod okriljem psihijatrijske nauke est meseci nakon stupanja na vlast Hitlerova partija se obraa Rudinu sa molbom da kreira predlog zakona o preventivnim merama u vezi sa nasledno bolesnima, koji bi omoguio prisilnu sterilizaciju svakog graanina, koji po miljenju suda za nesledne bolesti ima genetski poremeaj. rtve nisu imale anse. Sudstvo je u 88,8 posto sluajeva odreivalo sterilizaciju. U sledeih dvanaest godina je oko 400.000 graana sterilizovano, uglavnom protiv svoje volje. Tada su psihijatri otili korak dalje kada su sterilizaciju zamenili ubijanjem. Prvi meu njima koje su ubijali, bila su deca. U dravnoj ustanovi Brandeburg Gorden, psihijatar Hans Hajnce je svoje mlade rtve ubijao morfijum-injekcijama ili ih guio cijanidom i hemijskim bojnim otrovima. Njegovo specijalno deije odeljenje prvo te vrste u nemakoj dobija status Reichsschulstation, u kome su se psihijatri obuavali za ubijanja.

U meuvremenu se iz kancelarije Hitlera u okviru tajne operacije deija operacija, otvaraju jo 30 ustanova za likvidaciju dece, u kojima su se sprovodile Hajncove metode koje su na hiljade nedunih ivota unitile. Pre likvidacije je mnogo dece, uglavnom blizanci, sluilo kao objekti u svrhu istraivanja. Nakon likvidacije su im mozgove kao istraivaki materijal slali psihijatrima. I dok su se eksperimenti i likvidacije iza zatvorenih vrata sprovodili, Hitler je 1. septembra 1939. doneo dekret, kojim je legalizovana psihijatrijska eutanazija ili milosrdna smrt za sve osobe koje su smatrane za imbecile.

Da bi izvrili Hitlerovo nareenje, psihijatri su organizovali tajnu maineriju smrti zvanu operacija T4. Ime je dobila po adresi na kojoj se nalazila u ulici Tirgarten 4 u Berlinu. Upravnik ove ustanove bio je psihijatar Verner Hajde, profesor psihijatrije i neurologije na univerzitetu Vircburg. Za psihijatre su likvidacije bile lukrativne. Ustanova je mogla da likvidira i da naplauje od porodice dostavljajui joj i umrlicu. Dodatnu zaradu su imali i od prodaje zlatnih zuba svojih rtava. Sve dok Hitler nije zaustavio operaciju T4, ubijeno je 70.273 ljudi koji ne zasluuju da ive. Meutim psihijatri nastavljaju svoju seriju ubistava i tako liavaju ivota jo 230.000 mentalno i telesno bolesnih iz sopstvene inicijative u strogoj tajnosti. Ali, ovo je bio tek poetak ubijanja onih koje su psihijatri smatrali inferiornima. Likvidacije psihijatrijskih pacijenata se odvijalo i postalo je veoma ubitano i efektivno. Iz tog razloga su pozvani nemaki specijalci psihijatri koji su imali iskustva steenog izmeu ostalog u T4 operaciji, da nastave sa ubijanjem u koncentracionim logorima. Psihijatri-zloinci zatieni posle Drugog svetskog rata Za vreme Holokausta je ukupno ubijeno izmeu 11 i 17 miliona ljudi. Svi du bili oznaeni i osueni na smrt kao inferiorni. Psihijatri su stvorili kompletnu maineriju, a u mnogim sluajevima i sami njom upravljali. Kasnije na Nirnberkom sudu za ratne zloine, su svi eksperti bili saglasni da su ovakvi planovi bili mogui zahvaljujui psihijatriji, koja ih je koncipirala, organizovala i njima upravljala. Meutim ameriki psihijatri su svoje nemake kolege uzele u zatitu, jer su i sami bili eugeniari. Tako da je veoma mali broj psihijatara optueno ili osueno.

Eugeniari nastavili rad Iako je sudstvo u Nirnberkom procesu eugeniarsku praksu osudilo kao zloin protiv ovenosti, mnogi psihijatri se vraaju u svoj zaviaj i nastavljaju tamo gde su i zapoeli jo pre vremena nego to su nacisti stupili na vlast i to ovog puta sa odlino plaenim i uglednim funkcijama. Profesor Verner Hajde medicinski upravnik operacije T4, radovao se svojoj novoj karijeri kao sudski vetak u lezvig-Holtajnu pod lanim imenom dr Fric Savade, ali je ipak konano 1959. uhapen. T4-psihijatar Fridrih Mauc, ne samo da se izvukao i proao bez optube, ve je izabran za upravnika udruenja nemakih psihijatara DGPN 1957-58, tog istog udruenja koje i danas postoji. Njegov kolega i T4-psihijatar Fridrih Panze je 1948. osloboen svih optubi i bio isto tako u DGPN 1965. i 1966. Verner Viliger jo jedan T4-psihijatar, je pored svega bio od 1946. do 1956. profesor psihijatrije na univerzitetu Marburg, a godine 1950. bio poasni gost na konferenciji o deci i omladini u Beloj kui u Vaingtonu. Ovi kao mnogi ostali psihijatri su predavali, uili mnoge generacije, koje su to onda prenosile na nadolazee generacije. Eugenika nastavila da postoji samo u drugom obliju Ovde se postavlja pitanje: Da li je psihijatrijska eugenika stvarno nestala? Ili je ova tvorevina jo uvek meu nama, samo u drugom obliju? U nastupajuim godinama su psihijatri poprilino bili utljivi kada je u pitanju odgovornost i krivica za ubijanja u vreme nacista. Nakon prikupljanja ogromnog broja dokaza o navedenim zloinima, utanje nije vie funkcionisalo pa se gospodin, sadanji predsednik tog udruenja pdihijatrijskog udruenja nemake, 2010. obratio javnosti, odao priznanje rtvama i priznao psihijatrijske zloine sledeim reima: Psihijatri su u vreme Nacionalsocijalizma ljude prezirali, njima poverene pacijentkinje i pacijente su obmanuli i slagali, kao i njihove roake. Pacijente su na silu sterilizovali, davali na likvidaciju, a i sami likvidirali. da li sam zakasnio da od svih rtava i roaka zatraim oprotaj zbog pretrpljene nepravde i patnje, koju je nanelo nemako udruenje psihijatara.