Peta kolona dihada: ko je odgovoran za zaarani neprekinuti krug islamskog nasilja (1) Zasjae polumesec na Kaptolu Da li pravoverni musliman

moe da bude lino i politiki lojalan nemuslimanskoj dravi? Sa blizu 25 miliona muslimana u zemljama zapadne Evrope i sa preko tri miliona u SAD, pitanje lojalnosti dravi zemlje-domaina postaje veoma vano. Ovo su pitanja kojima se bavi knjiga Senka dihada Sre Trifkovia(SKZ, 2007, Beograd) iz koje Tabloid u sledeih nekoliko brojeva prenosi zavrno poglavlje pod nazivom Peta kolona dihada Sra Trifkovi Za proteklih sto godina broj muslimana koji ive u zemljama Evropske unije porastao je za oko hiljadu puta i sada prelazi cifru od 20 miliona. Ako se nastave sadanji demografski trendovi, oni e oko 2025. initi preko deset odsto stanovnitva Evrope u celini i jednu petinu omladine. U Americi e ih biti vie od 10 miliona. Njihov prirodni prirataj bie oko tri puta vei od itelja zemlje domaina, a pored ogromnog prirataja njihov broj e rasti daljim prilivom doseljenika, legalnih i ilegalnih, sa Bliskog istoka, severne Afrike, Indijskog potkontinenta i drugde. Evropsko demografsko samounitenje predstavlja jedinstven fenomen u svetskoistorijskim okvirima. U Francuskoj, zemlji od gotovo 60 miliona stanovnika, preko jedne etvrtine od oko 760.000 novoroenih beba u 2004. inili su potomci imigranata, veinom muslimana iz Severne Afrike. Do 2050. broj stanovnika Italije opae sa sadanjih 57 miliona na 40 miliona (mnogo starijih) itelja. Do te godine evropski kontinent u celini e imati oko 150 miliona itelja manje nego danas. Dok sve vei delovi drevnih evropskih gradova poput Berlina, Roterdama, Brisela i Malmea polako podleu tuinskoj invaziji, neki ekonomisti govore da je trend useljavanja imigranata u Evropu neophodno dodatno podsticati, do nivoa od oko etiri miliona imigranata godinje, ne bi li se nadoknadio oekivani gubitak radno sposobnog stanovnitva. Kolektivna kultura smrti, oliena u kontraceptivnoj piluli, abortusu, sodomiji, promiskuitetu i eutanaziji, donela je gorke plodove. Stanovnitvo Evrope ostarilo je do te mere da e nastaviti da se naglo smanjuje ak i u malo verovatnom sluaju ponovnog rasta broja novoroenih do nivoa koji obezbeuje generacijsku obnovu. Demografska invazija Kako trenutno stvari stoje, do kraja ovog stolea nee postojati "Evropljani" kao pripadnici etnikih grupa koje dele isti jezik, kulturu, istoriju i pretke, i koji naseljavaju zemlje nazvane svojim imenom. Pritom, da ironija bude potpuna, evropski narodi u opadanju, podvrgnuti su indoktrinaciji vladajue elite sa ciljem da poveruju - ili pak da pod golom prinudom prihvate - da je tekui demografski preokret zapravo blagoslov multikulturalizma koji obogauje njihova drutva i ini ih uzbudljivo raznolikim. Evropa gubi sposobnost da se definie pa samim time i odbrani, to predstavlja Alahom danu pogodnost za milione imigranata ija je asimilacija nemogua jer su ispunjeni dubokim prezirom prema drutvu-domainu. Mree dihadista danas postoje u svim zemljama zapadno od nekadanje "gvozdene zavese", sa sreditem u stotinama damija i islamskih centara. Sadanje muslimansko stanovnitvo Evropske unije od preko 20 miliona udvostruie se do 2025; tada e na njih otpadati oko jedne treine novoroene dece u 15 drava koje ine staro jezgro Evropske unije. Ovaj proces bitno je razliit od talasa imigracije u Severnu Ameriku u XIV i XX veku. Nema vie ni govora o asimilaciji, nema ni pomena o prihvatanju kulture zemlje-domaina. Hiljade mladih Arapa koji su divljali ulicama francuskih predgraa u jesen 2005. nisu bili primarno motivisani gnevom zbog navodne diskriminacije ili nedostatka zaposlenja. Oni su motivisani prezirom i mrnjom prema drutvu-domainu, sa kojim ne oseaju nita zajedniko. Evropa je danas podvrgnuta procesu koji manje lii na migracije a vie na invaziju sa geopolitikim ciljevima. Ta se invazija sprovodi pod zatitom liberalnih ideala tolerantnosti, koji su u diskursu savremenog Zapada uzdignuti na nivo neprikosnovene mantre. Zahvaljujui tome dihadisti osvajaju teren, arogantno samouvereni i zatieni politikom korektnou drutva-domaina. Veina muslimanskih doseljenika isprva je dola sa namerom da provede samo krai period ivota na industrijskom Zapadu. Tradicionalna nesklonost muslimana da ive pod vlau nevernika prevladana je

ekonomskim razlozima. Tako je za samo 30 godina muslimansko stanovnitvo Velike Britanije poraslo sa stotinak hiljada na preko dva miliona. U Nemakoj ih ima preko pet miliona, uglavnom Turaka. U Francuskoj ih je blizu est miliona, uglavnom iz severne Afrike. Po milion muslimana u Italiji i Holandiji i pola miliona u paniji ostavlja dubok trag na sredinu zemlje-domaina. Preko polovine novoroenadi u seditu Evropske unije, Briselu, deca su muslimanskih imigranata. Sa nastankom isto muslimanskih etvrti u evropskim gradovima, poetno razdvajanje kulture od teritorije islamske dijaspore okonano je. Samouverenost dihadista je opravdana: oni vide imigraciju i demografiju kao svoje najjae oruje. Svoje ciljeve ve dugo ne prikrivaju, ve slede plan sainjen 1981, kada je Trea islamska konferencija usvojila Deklaraciju iz Meke: Vodiemo dihad svim sredstvima koja nam stoje na raspolaganju... Ugnjetavanje koje trpe muslimanske manjine i zajednice u mnogim zemljama flagrantno je krenje prava i dostojanstva oveka. Apelujemo na sve drave u kojima ima muslimanskih manjina da im daju punu slobodu. Potrebno je propagiranje islama i njegovog kulturnog uticaja... irom sveta. Za dve decenije od tog skupa, u Evropi i severnoj Americi otvarane su, u proseku, po dve damije nedeljno. Za aktiviste iz Meke, meutim, to nije znailo da muslimani u tim zemljama nisu vie "ugnjeteni". Po islamskom uenju, muslimanske manjine ugnjetene su sve dok njima ne vlada erijat, to predstavlja jedinu moguu "punu slobodu". Pritom je maltene suvino isticati da saudijska vlada i druge naftom bogate zemlje koje deluju kao finansijeri islamskog proselitizma, otvoreno ugnjetavaju nemuslimanske zajednice u svojim zemljama ili im zabranjuju samo postojanje. Zahtevi za slobodom od "ugnjetavanja", tj. za potpunom upravno-administrativnom i sudskom samoupravom, ve se uju u francuskim predgraima naseljenim preteno muslimanima. Tokom nemira u jesen 2005. demonstranti su isticali samoupravu tih etvrti i njihovu de fakto eksteritorijalnost kao jedan od bitnih zahteva. Broj muslimana u SAD porastao je za tri puta od Deklaracije iz Meke, na oko tri miliona. Taj broj se poveava daleko vie doseljavanjem nego islamizacijom. Jo u vreme prvog napada na Svetski trgovinski centar, 1993. godine, bilo je oito da ratoborni islam ima vrsto uporite u muslimanskoj dijaspori u Sjedinjenim Dravama. To uporite je poraslo brojano, ojaalo je i postalo promuurnije tokom naredne decenije. Uprkos tome, vlada SAD i dalje dozvoljava ulaz ne samo stotinama hiljada muslimanskih imigranata od kojih su mnogi iz zemalja koje se sa pravom smatraju rizinim ili otvoreno neprijateljskim. Primer lakoe sa kojom su devetnaestorica otmiara od 11. septembra 2001. dobili amerike vize - zastraujui je. Pre tog dana brojni potencijalni teroristi i njihovi sledbenici ulazili su u Sjedinjene Drave sa studentskim vizama koje su prikrivale njihove stvarne ciljeve. Drugi su zaista dolazili zbog kolovanja, ali sa zloslutnim dugoronim ciljem: da bi steena znanja upotrebili da razvijaju nuklearne programe svojih zemalja, prvenstveno Pakistana ali i Irana. Pritom su fraze o verskim slobodama koriene kao pokrie za nesputano delovanje lidera radikalnih islamskih grupa, sa ciljem regrutovanja novih lanova, skupljanja novca, koordiniranjem strategija sa drugim militantnim voama, indoktrinacije lanstva. I posle 11. septembra predsednik Bu ponavlja politiki korektne fraze u koje malo ko jo veruje. Ton tih izjava on je dao ve prilikom posete jednoj damiji u Vaingtonu, 17. septembra 2001: "Amerika ubraja vie miliona muslimana u svoje graane, a muslimani. daju neverovatno dragocen doprinos naoj zemlji. Muslimani su vredni profesionalci i portvovani roditelji." Dva dana kasnije dodao je da "ima vie miliona dobrih Amerikanaca koji ispovedaju muslimansku veru koji vole svoju zemlju koliko i ja, koji pozdravljaju zastavu jednako snano kao i ja". Moda bi trebalo da g. Bu vidi popularni iranski film Ne bez moje keri, u kojem jedan iranski useljenik u Ameriku objanjava erkici da je on pravi Amerikanac, a ipak u svakom trenutku moe da postane strog musliman kao svaki ajatolah. Zloupotrebljeno gostoprimstvo Mnoge zapadne zemlje postale su daleko pre 11. septembra utoite terorista. irok spektar islamskih teroristikih grupa pojavio se i na amerikom tlu, ukljuujui Hamas, Hezbolah, Alirsku naoruanu islamsku grupu, egipatski Al gamat al islami, palestinski Islamski dihad, Islamsku oslobodilaku partiju i Al-Kaidu. Sve one dele stav Sidika Ibrahima Alija, jednog od osumnjienih za prvi napad na Svetski trgovinski centar, koji je bez zazora izneo svoje motive: "Nevernici moraju biti pobijeni. Nijedan musliman koji ubije nevernika nee zavriti u paklu."

Ovaj obrazac ima uzor u tahidu, muslimanskom osvajanju Arabije, i u fatahu, ranoj muslimanskoj ekspanziji. Tada je razvijen i koncept privremene pritvornosti u odnosu na rtvu budueg napada, al takija. Muhamed je, prema hadisu, podsticao svoje sledbenike da koriste lukavstvo, da se infiltriraju u naselja neprijatelja i da seju seme razdora i pobune. Takija se u nae vreme vidi u pokuajima muslimanskih aktivista na Zapadu da islam predstave kao uenje ispunjeno tolerancijom i mirom, verom i milosrem, jednakou i bratstvom. "Pogreno shvaeni" koncept dihada istie nasilje, tvrde tako apologeti, premda je dihad pre svega nenasilno, duhovno "stremljenje ka pokornosti Alahu" i "unutranja borba" protiv grene strane ovekove. Oni pritom navode obesnaene ajete iz Meke, a preutkuju one kasnije, iz Medine, koji podstiu na nasilje. Pritom optuuju za rasizam sve koji se drznu da podvrgnu islam kritikom ispitivanju. Jedan od ranih propagatora dihada u SAD bio je Ismail al Faruki, palestinski imigrant koji je osnovao Meunarodni institut islamske misli i potom niz godina predavao na uglednom univerzitetu Templ u Filadelfiji. Al Faruki je razvio teoriju pretvaranja Amerike u uporite islama. On je izjavio 1983. da "nita ne bi bilo velianstvenije od ovog mladog, krepkog i bogatog kontinenta (Severne Amerike) ako se odrekne svog ranijeg zla i krene napred pod barjakom Alahu akbar". U deceniji koja je usledila, mrea dihada se nesputano irila. Decembra 1989, na skupu islamskih aktivista u ikagu, poasni gosti bili su Bair Nafi, finansijer Islamskog dihada, i Abdul Aziz Odi, njegov duhovni voa. Dve godine kasnije Omar Abdel Rahman - slepi eik i voa egipatske Al gamat al islamije, kasnije osuen zbog pokuaja dizanja u vazduh Svetskog trgovinskog centra - pozvao je muslimane u Americi da "osvoje ovu zemlju nevernika". On je tada bio legalno nastanjen u SAD kao stranac sa stalnom dozvolom boravka, tzv. zelenom kartom. U duhu eika Rahmana, Sajrad Vahad, afroameriki preobraenik u islam i prvi imam koji je oitao islamsku molitvu za Predstavniki dom SAD 1991, izjavio je 1997. da e muslimani zameniti ustavnu vladu SAD kalifatom. "Kad bismo bili ujedinjeni i jaki, izabrali bismo sopstvenog emira i njemu bismo poloili zakletvu. Verujte mi na re, ako se u Americi ujedini 68 miliona muslimana, drava e pripasti nama." Godine 1995. on je bio svedok odbrane na procesu Omaru Abdel Rahmanu i uveravao je sud u "miroljubiv" i blagotvoran karakter optuenog. U istom duhu, Zaid akir, svojevremeno imam na elitnom univerzitetu Jejl, izjavio je savreno u duhu islamskog uenja da muslimani nikada ne mogu da prihvate legitimnost postojeeg politikog, drutvenog i ustavnog poretka u Sjedinjenim Dravama. Posle susreta sa jednim od predvodnika amerikih crnih muslimana Luisom Farakanom u Tripoliju 1996, libijski vo Moamer Gadafi bio je veoma povoljno impresioniran: "Navikli smo da spolja posmatramo SAD kao neosvojivu tvravu. Sada pronalazimo pukotinu kroz koju moemo da prodremo u tu monu zemlju i da joj se suprotstavimo iznutra." Kada je Farakan posetio Iran na godinjicu Homeinijeve revolucije, izjavio je da e "Alah unititi Ameriku rukom muslimana... To je ast koju e rezervisati za muslimane." Godinu dana kasnije, na skupu "Nacije islama" u Harlemu, Farakan je izjavio: "Americi je doneta smrtna presuda. Donet je Alahov sud i ona mora biti unitena." U istom duhu Ahmed Nofal, Jordanac koji je tokom devedesetih godina esto govorio na islamskim skupovima irom Sjedinjenih Drava, izazvao je oduevljenje aktivista kada je rekao da Amerika nema "ni misli, ni vrednosti, ni ideala" i kada je izjavio da e, ako muslimani ustanu, "biti veoma lako za nas da jo jednom zavladamo ovim svetom". Juna 1991, Ujedinjeno drutvo za studije i istraivanja (UASR), sa seditem u Virdiniji i pod vostvom Muse Abu Marzuka, jednog od tri najvea funkcionera Hamasa, bilo je meu sponzorima jednog od najveih skupova islamista u SAD. Kemal Hilbavi, voa egipatske Muslimanske brae, bio je prisutan i otvoreno propagirao teror. Basam al Amu, lan jordanskog parlamenta, koji je 1994. koristio slinu retoriku, kasnije je imao sastanke u Stejt departmentu i na Kapitol hilu - zahvaljujui Savetu za amerikoislamske odnose. Tokom ovog celog perioda dva fanatika su drala predavanja irom Amerike, eik Ganijem iz Egipta i Jusuf Karadavi, vatreni TV propovednik iz Katara. On se obratio velikom skupu u Kanzas Sitiju 1989. obeanjem da e "u presudnom trenutku muslimani zaratiti sa nevernicima i pobediti ih". Karadavi takoe hvali Sudan kao model za muslimanski svet. Ganijem je bio glavni govornik na konferenciji u Bruklinu koju su organizovale panislamistike grupe 24. maja 1998. Strateki cilj aktivista jeste da se na vrhu vaingtonskog Kapitola zasija polumesec. Zakljuak jednog od svedoka na sasluanju o terorizmu u Predstavnikom domu januara 2000. bio je sumoran: Kao voda koja trai svoj nivo, teroristi e gravitirati onim podrujima koja im daju najveu slobodu manevrisanja. Ukoliko ne budu spreeni i zaustavljeni, teroristi e nastaviti da dolaze u Sjedinjene Drave pod firmom ekonomske imigracije. Stotine damija irom zapadnog sveta poduavaju vernike da mrze nevernike. One insistiraju na vidljivim

spoljanjim oblicima islamske pobonosti u svakodnevnom ivotu doseljenika, ime se izmeu njega i drutvadomaina stvara jaz. Tradicionalna odea, brada, marama ili veo, strogo pridravanje molitava i zabrane hrane, vano su sredstvo razlikovanja islamske dijaspore u zapadnom svetu od domaeg drutva. Za mlae pripadnike druge i tree generacije muslimanskih imigranata na Zapad, islamski pogled na svet prua sredstvo jaanja grupnog identiteta, lojalnosti i samopotovanja. Sledei korak je regrutovanje peadinaca radikalnog islama, koji se ponekad pogreno nazivaju "fundamentalistima". Oni se pridruuju sekularistima sa Bliskog istoka koji su se razoarali i u marksizam i u jalovi nacionalizam Treeg sveta simbolizovan u Ataturku, Naseru, Asadu ili Sadamu. U radikalnom islamu oba smera nalaze zajedniko tlo u suprotstavljanju zapadnom sekularizmu i vrednosnom sistemu, s jedne strane, a s druge, mnogim reimima irom islamskog sveta koje smatraju kolaboracionistima i izdajicama tradicionalnog islamskog uenja. Oni vide politiki proces kao puke "zamke za hvatanje glasova da bi se vrila vlast u korist nekolicine" a demokratiju kao oblik diktature. Osamini saputnici Radikalni muslimani dominiraju ivotom islamske dijaspore u zapadnom svetu do te mere da se glas umerenih ne uje. Tvrdokorne organizacije kontroliu veinu damija i islamskih centara, listova i kulturnih i dobrotvornih organizacija. Novano ih pomau Iranci i naroito Saudijci, glavni finansijer i najekstremnijih grupa. Umereni, gde ih ima, klone se sukoba sa liderima zajednice. Islamistike grupe su otkrile da mogu da manipuliu zapadnom javnou i politiarima skrivajui se pod platom dobrotvornih organizacija, ustavnim odredbama o verskim slobodama i politiki ispravnom floskulom o ljudskim pravima. Njihovi prijatelji i saveznici uspeli su da se pod platom rasno-verske diverzifikacije ubace u oruane snage SAD, to im je omoguilo da svoje subverzivne aktivnosti vode ne samo na teritoriji Amerike nego i unutar njenog vojnog establimenta. Tako je 23. marta 2003. jedan ameriki preobraenik u islam, narednik Asan Akbar, bacio rune granate u tri atora u Kuvajtu u kojima su spavali pripadnici njegove 101. vazduno-desantne divizije. Ubio je tom prilikom jednog 27-godinjeg kapetana a teko ranio 15 vojnika. Pre 11. septembra islamska avangarda u SAD je postala bahato samouverena. Savez za ameriko-islamske odnose (CAIR), Ameriki muslimanski savet (AMC) i Savet za muslimanske javne poslove, bez zazora su protestovali protiv odluke Stejt departmenta da imenuje Hamas, Islamski dihad i Hezbolah kao teroristike organizacije uprkos tome to je tadanji portparol Hamasa otvoreno izjavio da "ne postoje termini kompromis i predaja u islamskom reniku" i da za neprijatelje islama nema alternative osim smrti. Krajem devedesetih CAIR je organizovao niz javnih protesta protiv medijskih ustanova koje su se drznule da izvetavaju o istorijatu militantnog islama. Ova organizacija vodila je estoku kampanju protiv upotrebe termina "islamski fundamentalizam" u medijima i protiv "iskrivljenog" prikazivanja dihada kao nasilne delatnosti. Sa stanovita islamskih aktivista u Americi, ovo su sve primeri "klevetanja islama". CAIR je nazvao presudu krivcima za bombaki napad na Svetski trgovinski centar 1993. "vrhuncem nepravde... odraz stepena do kojeg je antimuslimanski otrov prodro u drutvo". Vodee muslimanske organizacije u SAD udruile su snage na mitingu u Lafajet parku, ispred Bele kue, 2002. godine, na kojem je Abdurahman Alamudi, bivi izvrni direktor i lan upravnog odbora Amerikog muslimanskog saveta (American Muslim Council, AMC) rekao: "Svi smo mi pristalice Hamasa. Slava Alahu Alahu akbar! I ja sam uz Hezbolah." Posle bombakog napada na piceriju Zbaro u Tel Avivu, 8. avgusta 2001, kada je ubijeno 15 osoba, islamski aktivisti su taj in opisali kao "oekivani gorki plod bezobzirne politike Izraela... koji je odgovoran za zaarani krug nasilja". Godine 1996. CAIR je bio indigniran kada je korporacija Najk, jedan od vodeih proizvoaa patika, predstavila novi model sa reju vazduh (Air) napisanom stilizovanim slovima. CAIR je izneo optubu da taj znak lii na re "Alah" napisanu arapskim pismom. Umesto da odbaci "sporno pitanje" kao odraz paranoje jedne nereprezentativne i ekstremistima sklone grupe, Najk se uplaio. Platio je izgradnju igralita pokraj damije u jednom predgrau na severu Virdinije i odustao od proizvodnje tih patika. To, meutim, nije bilo dovoljno: CAIR je traio je da se firma podvrgne "obuavanju u osetljivosti". Godine 1999. CAIR se usprotivio premijeri predstave Dodir anela koja se bavila ropstvom u Sudanu i prisilnim prevoenjem hriana koji ive na jugu zemlje u islam. Jedan od funkcionera ove organizacije izjavio je da je predstava "fino prikrivena antimuslimanska propaganda i politika tirada". U godinjem izvetaju o muslimanskim graanskim pravima za 1999. godinu, islamske organizacije osudile su amerike dravne kole kao "institucije koje muslimanima uskrauju verske pogodnosti". Dodue, naveden je

napredak u ikagu, gde su dostupna alternativna jela bez svinjetine i u srezu Ferfeks, Virdinija, gde silueta svinje na kolskim jelovnicima upozorava decu da izbegavaju jela koja sadre svinjsko meso. Posebno je pohvaljen Paterson, Nju Dersi (inae mesto velike radosti muslimanskih imigranata, na ulicama, 11. septembra, dok su njujorke kule bile u plamenu), zato to nema nastave - i to u dravnim kolama! - na dva muslimanska praznika. U godinama koje su usledile pokrenut je proces ispravljanja ove navodne nepravde; posle 11. septembra, tavie, on je ubrzan. Danas u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi skoro da nema veeg urbanog centra koji uenicima ne daje mogunost izbora halal-obroka u kolama i drugim javnim ustanovama, zatvorima, a sve vie i oruanim snagama. Uzusi politike korektnosti i antidiskriminacionizma direktno ugroavaju bezbednost obinih graana. Pre nego to je obezbeivanje amerikih aerodroma preuzela federalna vlada, firma za pruanje usluga obezbeenja Argenbrajt sekjuriti propustila je jednog ilegalnog imigranta sa sedam noeva i pitoljem za omamljivanje kroz kontrolni punkt na ikakom aerodromu O'Her. Kada je ta firma potom zbog nemarnog obavljanja dunosti otpustila sedam muslimanki - ukljuujui etiri ene iz Sudana, zemlje koja je na spisku vlade SAD kao teroristika drava - federalna Komisija za jednakost prava na zapoljavanje SAD naterala je firmu da ih ponovo zaposli. Njihovu albu je sastavio jedan advokat CAIR. U najboljoj staljinistikoj tradiciji CAIR je poeo da uklanja nezgodne tragove posle napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon. Do tada uredno voena arhiva saoptenja za javnost, govora aktivista, medijskih citata itd. bila je dostupna na internet sajtu te organizacije, ukljuujui angaman oko ponovnog zapoljavanja "nepravedno otputenih" muslimanki na poslovima obezbeenja aerodroma. Posle 11. septembra ta arhiva volebno je nestala. Nastavie se

Sadanje muslimansko stanovnitvo Evropske unije od preko 20 miliona udvostruie se do 2025; tada e na njih otpadati oko jedne treine novoroene dece u 15 drava koje ine staro jezgro Evropske unije. "Kad bismo bili ujedinjeni i jaki, izabrali bismo sopstvenog emira i njemu bismo poloili zakletvu. Verujte mi na re, ako se u Americi ujedini 68 miliona muslimana, drava e pripasti nama." Islamistike grupe su otkrile da mogu da manipuliu zapadnom javnou i politiarima skrivajui se pod platom dobrotvornih organizacija, ustavnim odredbama o verskim slobodama i politiki ispravnom floskulom o ljudskim pravima. Uzusi politike korektnosti i antidiskriminacionizma direktno ugroavaju bezbednost obinih graana.

Peta kolona dihada: ko je odgovoran za zaarani neprekinuti krug islamskog nasilja (2)

Kuran jedina obavezna lektira u Kaliforniji

Da li pravoverni musliman moe da bude lino i politiki lojalan nemuslimanskoj dravi? Sa blizu 25 miliona muslimana u zemljama zapadne Evrope i sa preko tri miliona u SAD, pitanje lojalnosti dravi zemlje-domaina postaje veoma vano. Ovo su pitanja kojima se bavi knjiga Senka dihada Sre

Trifkovia(SKZ, 2007, Beograd) iz koje Tabloid u nekoliko nastavaka prenosi zavrno poglavlje pod nazivom Peta kolona dihada

Sra Trifkovi

Korupcija ide na korupciju: muslimanskim voama se udvaraju politiari. U dve prilike pre 11. septembra Hilari Klinton je bila gost na prijemima koje je organizovao Savet za muslimanske javne poslove (SMJP). Re je, ponovimo, o grupi koja promovie Hamas, Hezbolah, tursku fundamentalistiku Partiju blagostanja i egipatsku Muslimansku brau. Godinje prikupe na desetine miliona dolara, veliki deo preko neprofitnih organizacija, od ega mnogo novca zatim odlazi prekomorskim radikalnim islamskim grupama. Hilari Klinton je takoe dobila deli tog kolaa, ali je morala da vrati 50.000 dolara koje je dobila od SMJP-a jer su u opasnosti bili jevrejski glasovi u njenoj izbornoj bazi, Njujorku. Ona je pravdala svoje kontakte tvrdnjom da je pokuavala da "promovie dijalog o miru", to je podrazumevalo "otvaranje komunikacija sa mnogim razliitim grupama i mnogim raznim pojedincima". (Ko poveruje takvom "objanjenju" nesumnjivo jo uvek veruje i da je rat protiv Srbije u prolee 1999. voen zbog "genocida" na Kosovu.) Udvaranje islamistima se nastavilo i posle 11. septembra. Dok je donekle shvatljivo to je g. Bu teio da pokae da rat protiv terorizma ne znai rat protiv islama, njegov izbor islamskih prvaka koje poziva u Belu kuu neshvatljiv je. Meu njima je izvrni direktor SMJP-a, Salem al Marjati. On je nedugo pre dolaska na prijem u Belu kuu 2001. izjavio radio-reporteru u Los Anelesu da Izrael smatra glavnim krivcem za napade na Svetski trgovinski centar i Pentagon. Drugi je bio Muzamil Sidiki, bivi predsednik Islamskog drutva Severne Amerike i imam Islamskog drutva u Orandu, Kalifornija. I on je bio pozvan u Belu kuu 26. septembra 2001. da bi mu se predsednik zahvalio na osudi terorizma. Sidiki je pripremio utene i ohrabrujue rei za predsednika: "Muslimanska zajednica jednoduno osuuje i ali zbog zloina poinjenog 11. septembra 2001. Bio je to uasan zloin protiv nae nacije i protiv ovenosti." Samo godinu dana pre toga, meutim, na mitingu u Vaingtonu taj isti imam Sidiki izjavio je da e Alah strano kazniti Ameriku zbog svih nepravdi koje je nanela muslimanima. U istom duhu eik Muhamed Gamej, svojevremen predstavnik kairskog univerziteta Al ahzar u SAD i imam Islamskog kulturnog centra i damije u Njujorku, odbio je da poinioce nazove teroristima Fatalne posledice - bez potrebe Zaista je komino da Sjedinjene Amerike Drave, majka meunarodnog terorizma i izvor svih okolnosti ugnjetavanja i podjarmljivanja, govore o suzbijanju terorizma (tj. svakog ina koji se sukobljava s njihovim imperijalistikim interesima). Islam ima sveobuhvatan, realistian i fleksibilan kodeks koji se bavi injenicama o tzv. terorizmu u skladu s njihovim drutvenim efektima. Ako ovo predstavlja toboe prihvatljivo lice islama, koje se predstavlja meunarodnim forumima i zapadnim medijima, namee se pitanje kako li tek izgleda "ekstremni" islam. Mnoge od takvih organizacija sebi namerno stavljaju pridev "ameriki" da bi naglasile svoju tobonju legitimnu pripadnost javnom diskursu u SAD, ali sve one dele pogled na svet i program nastao u Medini oko 628. g. posle Hrista. Sve pomenute organizacije nalaze se u rukama manipulatora koji serviraju srceparajue lai o ljubavi i toleranciji medijima i politiarima, dok istovremeno sprovode program dihada. Ovo je injenica koju negiraju zapadni sekularisti. Stara liberalno-sekularna odbojnost prema hrianstvu spojila se sa politikom korektnou iznedrivi klimu u kojoj je islamistima omogueno da bez izazova ire lai o pravom karakteru svoj projekta. Odbrana od takvih lai je sloen problem jer se svaki direktan odgovor proglaava za "neosetljivost" prema manjinskim zajednicama ili ak za govor mrnje. Oliver Revel, bivi ef za protivteroristika istraivanja FBI, ukazuje da takva klima radikalnim i teroristima naklonjenim grupama stvara okruenje u kome mogu da opstanu.

Zatvaranje oiju vladajue zapadne elite pred zloupotrebom gostoprimstva od strane islamista i dalje se nastavlja u ime tzv. multikulturalizma ili potovanja ljudskih prava. Stara mantra, koja bi trebalo da je odavno diskreditovana injenicama, ukorenjena je u nesposobnosti sekularno-liberalnih zapadnih elita da poimaju svoje zemlje kao stvarne a ne samo funkcionalne zajednice, kao zajednice ponikle iz mnogih generacija zajednikih predaka, ukorenjene u kontinuitet zajednikih istorijskih seanja i kulturnih zavetanja. Elite odbijaju da tretiraju svoje zemlje kao celine koje pripadaju narodima koji su ih stvorili, koji ih jo uvek veinski nastanjuju, i koje nose ime tih naroda. Nespremnost da se fanatinim doljacima koji zloupotrebljavaju gostoprimstvo drave-domaina uputi jasan signal, poevi s hapenjima i deportacijama ilegalnih imigranata i onih koji slede put dihada, proirila se na obe strane Atlantika. U Americi je 11. septembra 2001. imala fatalne posledice. Federalne agencije SAD znale su za postojanje teroristikih elija povezanih sa Osamom bin Ladenom i pre 11. septembra. One, meutim, nisu delovale u pravcu njihovog razbijanja i deportovanja zaverenika, niti su ih ak dovoljno pratile da spree napade. Jo 23. juna 2001. stiglo je detaljno upozorenje o pretnji Al-Kaide da e upotrebiti avione za napade. Navodei izvetaj satelitskog TV kanala MBC, dnevnik AirlineBiz.com izvestio je o zaveri za unitenje niza amerikih putnikih aviona. Reporter MBC koji se dva dana pre toga sastao sa Bin Ladenom u Avganistanu, naveo je da se oekuje "teak udarac protiv amerikih i izraelskih interesa". Uprkos detaljnim upozorenjima, Bin Laden je dobio trku. Neprihvatanje pretnje Sluaj Zaharija Musavija primer je zapanjujue indolencije. Musavi, francuski dravljanin marokanskog porekla, jedan je od zaverenika koji su izveli napade od 11. septembra. On u njima nije uestvovao samo zato to je tri nedelje ranije uhapen u Minesoti zbog krenja imigracionih zakona. Prethodno je kola letenja u Eganu, predgrau Mineapolisa, obavestila FBI da je Musavi traio obuku na dambo-detu boing 747, da se ponaao agresivno, izbegavao da govori o svom poreklu i da je platio 6.300 dolara u gotovini. Posebno je frapantno da nije eleo da ui uzletanje ili sletanje, ve samo upravljanje avionom u letu. kola letenja bezuspeno je pokuavala da navede FBI da se zainteresuje za Musavija. Njegov instruktor je ak poslao upozorenje FBI da 747 napunjen gorivom moe da bude uporebljen kao bomba. Najzad su lokalni agenti FBI u Mineapolisu zatraili ovlaenje za nalog da pretrae drajv njegovog kompjutera. Zvaninici u Vaingtonu, meutim, smatrali su da nema dovoljno dokaza koji bi opravdali nalog. Povrh svega, Musavi je pohaao letaku kolu i u Normanu, Oklahoma, gde je poetkom 2001. rezervisao 57 asova letenja, ali mu nije dato da leti sam zbog slabo savladane obuke. I ovo je trebalo da izazove uzbunu: prethodno otkriveni operativac Al-Kaide, Abdul Hakim Murat, obuavao se u istoj koli pripremajui samoubilaki napad na sedite CIA. Murat je 1996. svedoio o tom planu na suenju Ramzi Ahmedu Jusufu, organizatoru napada na Svetski trgovinski centar 1993. Dvadeset estog avgusta 2001. FBI je obaveten od francuske obavetajne slube da Musavi ima veze sa Al-Kaidom i Bin Ladenom. ak ni ovo obavetenje nije nateralo agenciju na akciju. Specijalni protivteroristiki tim pregledao je informacije, ali je zakljuio da postojei dokazi ne predstavljaju nikakvu pretnju; nije ak prebaen iz sabirnog centra u pritvor FBI pre 11. septembra. Francusko upozorenje stiglo je na dan poto su dvojica otmiara samoubica kupila karte u jednom smeru za letove 11. septembra. Jo karata je kupljeno 26, 27, 28. i 29. avgusta, dok je FBI odbijao da sprovede intenzivnije ispitivanje Musavija ili da pretrai njegov kompjuter. Biro nije nikada razmiljao o ideji zaletanja avionom u zgradu ili o njegovom korienju kao bombe u smislu ozbiljne pretnje: oni su bili zabrinuti zbog direktnog scenarija otmice. Musavi nije bio jedini pripadnik zavere poznat vlastima. U rano jutro 11. septembra, "dva oveka, koje je (amerika) vlada bila identifikovala kao mogue teroriste, ukrcala su se bez problema na razliite letove iz Bostona, koristei sopstvena imena". Federalni organi su takoe bili svesni treeg otmiara, Hanija Handura, koji je na sebe skrenuo panju Savezne uprave avijacije dok je uio letenje u Panamovoj Meunarodnoj akademiji letenja u Finiksu. Kada je uprava kole izrazila zabrinutost Federalnoj upravi zbog Handurovog slabog engleskog, ta je agencija preporuila koli da nae nekoga ko govori arapski da mu pomogne u savladavanju gradiva! Handur je tako nastavio da pohaa program, to mu je omoguilo da se avionom na letu 77 zarije u Pentagon.

Groteskni promaaji Na drugom kraju Amerike, Hafmanova Meunarodna letaka kola u Veneciji, Florida, dobila je odobrenje za produetak viza za dvojicu pilota samoubica, Muhameda Ate i Marvana al eija i to 9. marta 2002, skoro punih est meseci posle napada! Ata, glavni "mozak" itave operacije, i Al ei podneli su zahteve za promenu neimigrantskog statusa od turiste u studenta. Atina molba je prvobitno odobrena 17. jula 2001, a Al eijeva 9. avgusta 2001. Obavetenja studentima su poslata automatski po odobrenju, dok je obavetenje koli poslato kasnije, poto se podaci unesu u bazu podataka Imigracione slube. Istraivanje Ministarstva pravde otkrilo je da su svi otmiari umeani u napade 11. septembra u zemlju uli legalno, s turistikim, poslovnim ili studentskim vizama. Po miljenju ovog ministarstva, trojica vazdunih pirata su prekoraila vreme boravka dozvoljeno vizama, dok je 16 ostalih bilo legalno u zemlji kada su oteli etiri putnika aviona i pilotirali njima. Visoki obavetajni funkcioneri van FBI smatrali su da tako groteskne promaaje ini moguim slaba saradnja Federalnog istranog biroa sa drugim agencijama. Neki od otmiara od 11. septembra, ukljuujui i kolovou Muhameda Atu, bili su pod prismotrom amerikih slubi tokom 2000. i 2001, pa ipak su im date vize SAD, to im je omoguilo da ostvare plan. Zakljuak je jasan: Iako bi bezbednosne i obavetajne agencije vie volele da ovo pitanje zaogrnu raznim eufemizmima, crni utorak je u najboljem sluaju bio izraziti obavetajni promaaj, za koji te slube moraju da se smatraju odgovornim, jer su napori za spreavanje tog napada kompromitovani u Vaingtonu - kao to sugerie jedan od bivih agenata FBI. Dockan: vie meseci posle napada, FBI je poeo da vodi preko 150 odvojenih istraga u vezi s islamskim grupama i pojedincima s moguim vezama sa Osamom bin Ladenom. U domae ciljeve spadalo je na desetine ljudi koji su bili pod elektronskom prismotrom u skladu s nalozima nacionalne bezbednosti, i drugi koje su pratili tajni agenti. Veliki broj ovih sluajeva sugerie da su napori FBI protiv teroristike mree daleko prevazili okvire mnogo objavljivane akcije i da je prisustvo Al-Kaide daleko ire nego to se prethodno znalo. Veina osumnjienih su aktivni lanovi ili se nalaze pod sponzorstvom poznatih muslimanskih organizacija u Sjedinjenim Dravama. Neki su putovali drei predavanja u damijama i islamskim centrima koji su bili dupke puni. Oni se oslanjaju na kvazilegitimna graanska prava islamskih grupa, kao to je Savet za amerikoislamske odnose, Ameriki muslimanski savet i Savet za muslimanske javne poslove, koje deluju kao front fundamentalistikog pokreta. Paklena alijansa: islam i liberalizam Mentalna nespremnost amerike nacije za 11. septembar 2001. nije bila neoekivana. Gotovo tano tri godine pre napada, 21. septembra 1998, predsednik Klinton je izjavio da je islam religija mira. Obraajui se Generalnoj skuptini UN, g. Klinton je ismevao one koji "kau da predstoji neminovan sudar zapadne civilizacije i zapadnih vrednosti i islamske civilizacije i vrednosti": Lani proroci mogu da koriste ili zloupotrebljavaju bilo koju religiju da bi opravdali bilo kakve politike ciljeve pa ak i hladnokrvno ubistvo. Neki mogu da navode svet da poveruje da sam svevinji Bog, milostivi, daje dozvolu za ubijanje. Meutim, to nije nae razumevanje islama... U Sjedinjenim Dravama ima preko 1.200 damija i islamskih centara, a njihov broj naglo se poveava. est miliona Amerikanaca koji se u njima mole rei e vam da ne postoji sutinski sukob izmeu islama i Amerike. Amerikanci potuju islam. U skladu sa svojim ideolokim postavkama g. Klinton je uzeo injenicu da "est miliona Amerikanaca" veruje u islam kao dokaz da njihovi ideali podrazumevaju versku toleranciju i averziju prema nasilju. On nije objasnio ta mu je dalo za pravo da unapredi svoje "razumevanje islama" kao autentino, nasuprot onome to veina muslimana govori, radi i veruje vie od trinaest vekova. Sufije, miljenici mnogih zapadnih islamofila, po optem priznanju, koncentriu se na duhovnost i preziru politiki aktivizam, a njihovi obredi sadre elemente folklora dok im uenja miriu na misticizam. Za "pravi" islam sufizam je jeretian. Oni ne pripadaju islamskom glavnom toku nita vie nego to Jehovini svedoci pripadaju papi. Uprkos tome, mnogo je zapadnjaka koji su skloni magnetskom zovu "istonog" misticizma i navode sufizam kao primer "benignog" islama. Za njih je on "interesantan", nasuprot suvim pustopoljinama

muhamedanske pravovernosti. On je i emocionalno privlaan, zahvaljujui maglovitom misticizmu, tako privlanom za uspavani umni sklop nju ejda. Mnogo je lekcija 11. septembra. Najvanija, jo nepoznata veini zapadnjaka, jeste da se, kao jednorog, "tolerantni islam" moe definisati i vizuelno predstaviti, ali se ne moe uiniti stvarnim. "Da se razumemo", kae Duli Nuril iz Gardijana, jedan od retkih glasova razuma na britanskoj depresivno jednolinoj medijskoj sceni. Teroristiki napadi bili su "tragedija ljudi koji su poginuli ili povreeni i tragedija njihovih porodica i prijatelja. Za nas ostale oni su bili poziv na buenje s kakvim tipovima imamo posla. Probudite se, liberali, iz svog mesearskog transa; nemojte da mi priutite morbidno zadovoljstvo da ponovo kaem: "Lepo sam vam rekla." Meutim, mesearenje se nastavilo sa obe strane Atlantika. Dok svaki pokuaj uvoenja tradicionalnih verskih uenja u amerikim dravnim kolama izaziva lavine protesta zbog krenja zakona o odvojenosti crkve i drave, Kuran je obavezna lektira u Kaliforniji, kao deo kursa na kojem se uenici upoznaju sa islamom. Ovaj kurs trai od uenika sedmog razreda ne samo da ue dogme islama i da prouavaju vane linosti vere, nego i da nose plat, da uzmu muslimansko ime, pamte stihove iz Kurana, mole se "u ime Alaha, Saaljivog, Milostivog" i da skandiraju, "Hvala Alahu, Gospodu stvaranja". Kao to je komentarisao jedan gnevni nastavnik, "samo zamislite baranu vatru sudskih parnica i napada koje bismo imali od Unije amerikih graanskih sloboda ako bi se u dravnim kolama uilo hrianstvo i ako bismo pokuali da decu uimo delima Mateja, Marka, Luke, Jovana i apostola Pavla. Ali kada se promovie islam u dravnim kolama, nema ni rei od Unije i slinih organizacija. isto licemerje." Sam udbenik, koji je usvojio kalifornijski kolski sistem, predstavlja islam s ljubavlju, dok se ograniena pominjanja hrianstva koncentriu na inkviziciju i lov na salemske vetice. Pobediti neznaboce Nasuprot tome, islam u srcu Zapada budno motri na prenoenje svojih postulata na mladu generaciju vernika. Islamska kola koju pohaaju, kao i damija u sklopu kole, centralne su take njihovih ivota. "Svi nai prijatelji podravaju islamski nain ivota", kae Zaid, bistar desetogodinjak koji pohaa Ikr, islamsku kolu u Rokfordu (drava Ilinoj), sin dvoje lekara. On dodaje da mu je najvea elja da naui itav Kuran napamet, kao i znaenje svake u njemu napisane rei. Ostali aci se jednoglasno slau, i dodaju da je uenje Kurana napamet zadatak vaniji i od izbora zanimanja. Nestrpljivi da zadive strance, Zaid i Nabija, jedanaestogodinja devojica, poinju da pevaju jednu od svojih omiljenih pesama: Daj mi, o Alahu! Daj mi tvrdu veru i pobedu Daj mi, o Alahu, snage da nas oslobodim, Dok se borimo na vaoj stazi, mudahedini... Pomozi nam, o Alahu, da proirimo blagosloveno pravoverje I pomozi nam, o Alahu, pomozi muslimanima, I pomozi nam, o Alahu, da pobedimo neznaboce... Uini nas, o Alahu, borcima za tvoju pravu veru, I uini nas, o Alahu, zauvek pravovernima, I uini to, o Alahu, uprkos nevernicima.. Deca znaju da su oba novinara hriani, kae jedan od dvojice gostiju kole, Skot Riert, ali dok pevaju ove jezive stihove, ne pokazuju nikakav znak linog animoziteta prema njima. Oni tu pesmu koja poziva na dihad smatraju naprosto izrazom sopstvene religiozne dunosti i elje da budu dobri muslimani. Potresen stihovima koje je uo, jedan od novinara ustaje i prilazi video-kasetama poslaganim na jednom od zidova biblioteke. Mnoge od njih su iz Meunarodnog centra za irenje islama (Islamic Propagation Centre International) sa seditem u Durbanu u Junoj Africi, koji je osnovao islamski intelektualac Ahmed Didat. Didat je za svoj rad primio milione dolara od porodice Osame bin Ladena, a prostorijama sedita svoje organizacije, takoe kupljenim od tih donacija, dao je ime u ast porodice Bin Laden. Video-kasete na zidu sadre i naslove poput "Raspee; istina ili fikcija?" i "Treba li Salman Rudi da umre?" Tekst na kutiji unapred otkriva sutinu sadraja: "Sveti Kuran kae da svaki takav bogohulnik treba da bude ubijen ili razapet, a ruke da mu se odseku."

Sve ovo se dogaa, ponavljamo, ne u nekoj medresi u Pakistanu, nego u prostorijama bive dravne kole u Rokfordu, gradu sa oko sto pedeset hiljada stanovnika, smetenom usred srca Amerike. Deca koja su pevala gostima ine samo mali uzorak uenika islamskih kola, kojih u Americi ima do hiljadu. Broj amerikih damija, pak, prelazi dve hiljade. CNN iznosi podatak da je osamdeset procenata damija u SAD izgraeno tek od 1990 - drugim reima, od vremena prvog rata izmeu Amerike i Iraka; veina ostalih damija izgraena je posle islamske revolucije u Iranu. "Kako je ovo uopte mogue?", pita se Skot Riert: Kakvo je to drutvo koje, nakon preivljene tragedije od jedanaestog septembra, ne samo to obezbeuje procvat pripadnicima iste one religije koja je iznedrila teroriste odgovorne za taj dogaaj, nego i poziva jo vie njih da preu granice i nasele se unutar zemlje? Odgovor je jednostavan: samo je umirue drutvo u stanju da prihvati prisustvo takve "pete kolone". I jedino je drutvo koje eli da nestane kadro da i dalje nastavlja sa pohvalama na raun te "pete kolone" i ohrabruje njene lanove da ostanu verni svojoj religiji rata. Nema potrebe komentarisati U Evropi i irom sveta, istie Riert, status Amerike kao jedine supersile i sklonost Buove administracije da spoljnopolitike ciljeve postie vojnim sredstvima, mnoge su naveli na utisak da su Sjedinjene Drave energina i snana zemlja. Taj utisak je pogrean. Mnogo vanije od amerikih vojnih akcija i ratoborne retorike jeste pitanje na koji nain se zemlja odnosi prema moguem neprijatelju "iznutra". Buova administracija i ameriki mediji, koji insistiraju na tome da je istinski islam "religija mira i tolerancije", ne igraju samo puku politiku igru. Oni su uvereni u postmodernu doktrinu multikulturalizma, ideologije koju je papa Benedikt XVI s pravom okarakterisao kao naputanje i odricanje od onoga to je nae. Nasuprot amerikim zvaninicima, muslimani u SAD ne gaje takve iluzije. Riertov zakljuak je uznemirujui: Socijalna kohezija muslimana kao i posveenost njihovoj veri, pruaju im razlog za taj optimizam. Islamske kole irom SAD zabeleile su nagli rast polaznika posle jedanaestog septembra. Broj upisanih u pomenutu kolu u Rokfordu (Iqra school) porastao je za polovinu gotovo odmah, i od tada belei stabilnu stopu rasta. Na due staze, nebitno je da li su roditelji poeli da svoju decu uestalo upisuju u islamske kole zato to ih je 11. septembar podsetio na veru kojoj pripadaju, ili zbog podrazumevajue potrebe da sopstvenu decu zatite od moguih neprijatnosti u nemuslimanskoj sredini nakon dogaaja od 11. septembra. Efekat je isti: muslimanska deca primaju poruku islama, nerazvodnjenu multikulturalnim virusom kojem su izloeni potomci Amerikanaca i Evropljana. ak i vojna mo Sjedinjenih Drava prua nadu dihadu, jer esto biva upotrebljena u slubi navodnog multikulturalizma - npr. protiv Srbije marta 1999. Destrukcija nacionalnih drava koje poivaju na hrianskoj tradiciji samo pomae dihadu, ba kao i postnacionalna kultura u nastajanju, kultura Diznija, Mekdonalsa i Majkrosofta. Malobrojni analitiari od ugleda koji razumeju pretnju koju dihad predstavlja za ostali svet, obino opisuju ameriku politiku prema islamu kao "prodaju konopca muslimanima - konopca kojim e nas obesiti". Moglo bi se rei da im Buova administracija vie ne prodaje taj konopac ve im ga poklanja. U nedeljniku U.S. news & Worl Report od 25. aprila 2005, detaljno se opisuje "briljantan" plan amerike vlade, skovan u strogoj tajnosti, pod neutralnim imenom "Pomo muslimanskom svetu". Po tom projektu, u najmanje dvadesetak drava, Vaington je u tiini finansirao islamske radio i televizijske programe, predavanja u muslimanskim kolama, muslimanske ekspertske grupe, politike radionice kao i ostale programe koji promoviu (takozvani) umereni islam. (Novcem amerike vlade) bie obnovljene damije, sauvani drevni primerci Kurana, ak e se graditi i islamske medrese... Na delu je i strategija pomirenja sa onim predstavnicima radikalnog islama koji (navodno) svesno izbegavaju nasilje. Na vrhu te liste nalaze se Muslimanska braa, vodee islamistiko udruenje, osnovano 1928, koje danas broji na desetine hiljada lanova irom sveta. U svakom sluaju, izvori informacija upuuju na to da ameriki obavetajci imaju kontakte sa Muslimanskom braom, ali i sa lanovima Deobandi sekte iz Pakistana, koja je, svojim fundamentalizmom, bila "kola za talibane" i nadahnue za itavu armiju sledbenika Al-Kaide. Naroita panja poklanja se raznim grupacijama zasnovanim na sufizmu koji se definie kao "tolerantan islam", bez obzira na mnotvo dokaza koji ukazuju pa suprotno - a to se ilustruje primerom "tolerantne, pluralistine" Osmanske imperije, to nema potrebe dalje komentarisati.

Nastavie se Kakvo je to drutvo koje, nakon preivljene tragedije od jedanaestog septembra, obezbeuje procvat pripadnicima iste one religije koja je iznedrila teroriste odgovorne za taj dogaaj. Dok svaki pokuaj uvoenja tradicionalnih verskih uenja u amerikim dravnim kolama izaziva lavine protesta zbog krenja zakona o odvojenosti crkve i drave, Kuran je - obavezna lektira u Kaliforniji. Neki od otmiara od 11. septembra, ukljuujui i kolovou Muhameda Atu, bili su pod prismotrom amerikih slubi tokom 2000. i 2001, pa ipak su im date vize SAD, to im je omoguilo da ostvare plan. Jednom od otmiara, Haniju Handuru, Federalna uprava letenja je zbog slabog engleskog, pomogla da nae nekoga ko govori arapski da mu pomogne u savladavanju gradiva! Epoilog: Handur se avionom na letu 77 zario u Pentagon. Peta kolona dihada: ko je odgovoran za zaarani neprekinuti krug islamskog nasilja (3) Muhamed bi danas preao iz Meke u London Da li pravoverni musliman moe da bude lino i politiki lojalan nemuslimanskoj dravi? Sa blizu 25 miliona muslimana u zemljama zapadne Evrope i sa preko tri miliona u SAD, pitanje lojalnosti dr avi zemlje-domaina postaje veoma vano. Ovo su pitanja kojima se bavi knjiga Senka dihada Sre Trifkovia (SKZ, 2007, Beograd) iz koje Tabloid u nekoliko nastavaka prenosi zavrno poglavlje pod nazivom Peta kolona dihada Sra Trifkovi Ako vaingtonska politika finansiranja "erijata sa ljudskim licem" asocira, makar i neodreeno, na jednu strategiju iz prolosti, postoje dobri razlozi za to. Prema izvetajima, ta strategija je i osmiljena po uzoru na ameriku politiku promocije socijaldemokratije kao "protivotrova" komunizmu, u vremenima hladnog rata. ak ni decenijama kasnije vaingtonski stratezi nisu u stanju da vide ono to je ve tada bilo bolno oigledno: da je sponzorisanje socijalizma samo unapredilo osnovu kolektivistikog i materijalistikog morala, kao i rast moi drave na tetu drutva, praenu dehristijanizacijom tog istog drutva - proces ije posledice oblikuju dananji nain razmiljanja. Ne moemo pretpostaviti da e ishod "pomoi muslimanskom svetu" biti pobeda dobijena "na tacni", kakvu smo ostvarili u hladnom ratu. Za razliku od tog vremena, kada nekomunistiki deo sveta nije podravao komunistike drave i pokrete - osim u posebnim prilikama - amerika podrka radikalnom islamu je dugotrajna strategija. "Pomo muslimanskom svetu" je projekat kakav logino ishodi iz amerike politike jo iz vremena avganistanskog rata od pre etvrt veka. Ta amerika orijentacija moe se definisati kroz sledeu devizu: u lokalnim sukobima promoviemo islamske interese; ulazimo u pakt sa dihadom sve dok se dihad vodi protiv nekog drugog. Sutinska logika takvog ponaanja je upravo ova: ako mi - Sjedinjene Drave, Zapad podravamo islamske interese, rezultat e biti umereni islam, koji moda ugroava druge, ali ne i nas; ne inimo li to, odbrana islamskih interesa bie preputena "ekstremistima" (ili onim ekstremistima sa kojima se nismo povezali i redefinisali ih kao "umerene"). Neko bi pomislio da je takav pristup makar preispitan posle jedanaestog septembra. Umesto toga, isti pristup je dodatno ojaan i proiren. ak je i zvanina komisija, oformljena nakon jedanaestog septembra, preporuila: "Sjedinjene Drave su titile, i dalje tite, muslimane u borbi protiv tirana i zloinaca, u Somaliji, Bosni, Kosovu, Avganistanu i Iraku. Ako Sjedinjene Drave ne budu agresivno delovale u odreivanju svoje uloge u islamskom svetu, ekstremisti e to rado uiniti umesto nas."

Pro postaje anti Komisiji je promakla apsurdnost tvrdnje da, ak i 2004, mi "i dalje branimo" muslimane u Bosni i na Kosovu. Od koga - od sirote Republike Srpske, koju je sistematski uruavao "lord" Pedi Edaun? Od prestraenih i izolovanih srpskih enklava na Kosovu? Podjednako se ignorie i injenica da vojnim intervencijama u korist muslimana SAD ni najmanje nisu ojaale svoj poloaj u svetu islama, ve su samo doprinele irenju liste ambicija i pritubi. Dok je komisija zasedala, nadohvat ruke amerikoj prestonici gradile su se islamske kole. Gradile su se dravnim novcem ali ne sredstvima amerikih poreskih obveznika, ve novcem vlade Saudijske Arabije. Islamska saudijska akademija u srezu Ferfaks u Virdiniji, svega je na nekoliko milja od Mont Vernona, porodinog doma prvog predsednika SAD Dorda Vaingtona. Ahmed Omar Abu Ali, prvi po rangu diplomac ove srednje kole, nedavno je uhapen zbog zavere da izvri atentat na predsednika Bua. Roen u Hjustonu (Teksas), Ali je studirao islamsku teologiju u Saudijskoj Arabiji, nakon to je maturirao na Islamskoj saudijskoj akademiji u Ferfaksu. Nedugo potom, 2001. godine, pridruio se jednoj od elija Al-Kaide. Atentat je isplaniran tokom Alijevih studija u Saudijskoj Arabiji. Dok je Ali iekivao poetak suenja, predsednik Bu se mirno etao po svom ranu u Teksasu sa saudijskim prestolonaslednikom Abdulahom. Bu, pojednostavljeno reeno, ne kapira sutinski problem. Multikulturalizam je "naputanje i odricanje od onoga to je nae" (Benedikt esnaesti), a za sve Evropljane i Amerikance evropskog porekla, hrianstvo se nalazi u sreditu onoga to "naputamo" i ega se "odriemo". Premda se predsednik Bu izjanjava kao vernik, njegova administracija je - poput Amerike koju predstavlja - u najboljem sluaju posthrianska, ako ne i sasvim antihrianska. Dok hrianstvo gubi snagu u Evropi i Americi, nije ni udo da borbeni islam ponovo nadolazi. Da Amerikanci zaista neguju veru svojih otaca, da li bi postojala islamska kola u Rokfordu ili islamska akademija kod Mont Vernona? Sve dok se Zapad ne odrekne multikulturalizma naeg postmodernog sveta i ne vrati vrednostima tradicije, bliskosti, otadbine i seanja, evropska vera nikad nee dostii njihovu po intenzitetu. Dar al harb, svet nevernika e, postepeno ali neumitno, biti pretvoren u dar al islam. Tree osvajanje Evrope Istovetan problem prisutan je u svakoj zapadnoj zemlji koja je nesmotreno otvorila brane masovnom useljavanju muslimanskog sveta. Rani znak ta e pogoditi Englesku doao je pre dvadeset godina u dokumentu koji je objavila Islamska fondacija u industrijskom gradu Lesteru, 100 milja severno od Londona: "Islamski pokret je organizovana borba za promenu postojeeg drutva u islamsko drutvo zasnovano na Kuranu i suni i za pretvaranje islama, koji je kodeks celokupnog ivota, u nadmoan i dominantan, naroito u drutvenopolitikoj sferi." Ovo zahteva jasno priznavanje "da krajnji cilj Islamskog pokreta nee biti ostvaren ukoliko borbu ne bude vodilo lokalno stanovnitvo. Jer samo ono ima snagu da promeni drutvo u islamsko." Od tada islamu nikad nije ilo tako dobro. Muslimansko stanovnitvo u svetu je eksplodiralo, ne samo u Aziji i Africi nego i u Evropi i Sjedinjenim Dravama. Kina i Indija pokuavaju da kontroliu natalitet da bi podigle ivotni standard, ali veina muslimanskih drava smatra demografiju politikim orujem. One e rado izvoziti viak stanovnitva u Evropu i Ameriku, svesne toga da e dijaspora, to bude vea, vriti vei politiki uticaj i da e islamski svet moi da iznuuje vie ustupaka od Zapada. Odravanje lojalnosti rasprene muslimanske dijaspore vrhunski je prioritet. Islamski veronauk u novoosnovanim muslimanskim zajednicama sa obe strane Atlantika sprovode useljeni imami koji imaju jasan program iji je cilj da zadoji njihove tienike roene na Zapadu prezirom, pa ak i mrnjom prema svojoj okolini. Zemlje koje su dugo bile poteene posledica islamskog doseljavanja iznenada su se nale na prvoj liniji fronta, Italija na primer. Eksploziji bombe koja je otetila parkirane automobile i porazbijala prozore pokraj Ministarstva unutranjih poslova u centru Rima u februaru 2002, prethodilo je, samo nekoliko dana ranije, otkrie tunela koji su osumnjieni muslimanski teroristi kopali u blizini ambasade SAD, oito nameravajui da izvre napad hemijskim orujem. Godinu dana pre toga ambasada je bila zatvorena nekoliko dana usled obavetenja da je napad neminovan. Kada su 21. februara 2002. uhapena etiri Marokanca u Rimu, kada su kod njih pronaene mape na kojima je prikazana vodovodna mrea grada i zalihe cijanida, Rimljane je zahvatila panika. Mnogi su shvatili da muslimanski terorizam nije neto to se dogaa samo drugima i pitali su se koliko pretnji njihovom ivotu je moda ostalo neotkriveno. Izvetaji koji su procureli u tampi govorili su da su Marokanci bili povezani sa evropskom mreom Al-Kaide, etvorici ijih lanova e se suditi u Milanu sledeeg dana.

Inae, 22. februara milanski sud je pomenutu etvoricu proglasio krivim. Esid Sami Ben Hemajs, tridesettrogodinjak poznat meu saradnicima kao "Sablja" i osumnjien za voenje evropske logistike Osame bin Ladena, priznao je da je kriv po optubama koje su ukljuivale zloinaku zaveru za nabavku i prevoz oruja, eksploziva i hemikalija i osuen je na pet godina zatvora. Trojica ostalih Severnoafrikanaca Belgasem Muhamed Ben Auadi, Buua Mohtar i Karabi Tarek proglaeni su krivim po istim optubama i osueni do pet godina zatvora. Oni su takoe izraivali lana dokumenta koja su omoguavala operativcima Al-Kaide da putuju u Evropu i drugde. Optueni su zahtevali i dobili hitan sudski postupak, smanjivi time sebi maksimalnu kaznu sa devet na est godina. Tuilac, Stefano Dambruozo, izjavio je da je od 11. septembra "ovo prva presuda u Evropi koja priznaje postojanje elije na evropskom tlu koja je snano povezana s centrom u Avganistanu". Britanistan Britanski premijer Toni Bler, vatreni zagovornik rata protiv Srbije 1999. i nezavisnosti Kosova i Metohije danas, izjavio je neposredno nakon 11. septembra 2001 da "ono ta se desilo u Americi nije bilo delo islamskih terorista, nije bilo delo muslimanskih terorista", jer poinioci "prekrili su sva islamska naela". On je izneo tvrdnju da je "islam miroljubiva, tolerantna religija... sa kojom delimo iste vrednosti i jednako potovanje prema nepovredivosti ljudskog ivota". Kao odjek premijerovih rei zvualo je i obeanje biveg ministra unutranjih poslova Dona Denama, izgovoreno dve nedelje kasnije, da e isei "rak islamofobije" koji je inficirao Britaniju, uz izjavu da je "istinski islam religija mira, tolerancije i razumevanja". U skladu sa instrukcijama EU za borbu protiv "islamofobije", on je upozorio medije da izbegavaju predrasude prema muslimanima. Dr Riard Stoun, predsedavajui Komisije za britansku islamofobiju, otiao je korak dalje i predloio usvajanje drakonskih zakona protiv nosilaca "antimuslimanskih predrasuda". Njegova Komisija estoko je kritikovala britanske ustanove zbog "neuspeha" u suoavanju sa "institucionalnom islamofobijom" i zaloio se za medijsku cenzuru i uvoenje garantovanih kvota za zaposlenje u cilju ukljuivanja veeg broja muslimana u javni ivot. I vrhovni dravni tuilac pridruio se Stonu i izrazio zabrinutost da e rat protiv terorizma uticati na otuenje muslimana u Velikoj Britaniji. Tako je stvorena atmosfera u kojoj je bauk "islamofobije" stigmatizovane i pravno i moralno ve 2001. postao sredstvo za guenje ma kakve ozbiljne debate o uzrocima terorizma. Od tada je na hiljade ljudi izgubilo ivote na Baliju, u Moskvi, Kazablanki, Istanbulu, Madridu, Beslanu, arm el eiku, Najrobiju i mnotvu drugih mesta. Sedmog jula 2005. doao je red i na London. Bombai-samoubice - etvorica mladih britanskih dravljana muslimanske veroispovesti - roeni su i odrasli u Engleskoj i pohaali su britanske dravne kole. Mrzeli su tu zemlju sa takvim arom da su bili spremni da rtvuju sopstvene ivote u poduhvatu u kojem su ubili 52 ljudi, a ranili preko 200. Mohamad Sidiki Kan, voa bombaa-samoubica, nainio je video-zapis u kojem je izjavio: "Mi smo u ratu i ja sam vojnik." Samo je na prvi pogled paradoksalno da se redovi ovih potencijalnih vojnika ire uporedo sa sazrevanjem mladih muslimana roenih u Britaniji. ta simbolie sova Kod veine britanskih muslimana druge i tree generacije upadljiva je snana religioznost. Na pitanje kolika je uloga islama u njihovim ivotima, 45 procenata uesnika jednog istraivanja meu studentima odgovorilo je da islam igra ulogu u svakom aspektu njihovih ivota, dok je 48 procenata reklo da islam igra ulogu u veini stvari koje rade. Ovo je u otroj suprotnosti sa rezultatima slinog istraivanja meu britanskim nemuslimanima, od kojih je 66 procenata odgovorilo da religija ne predstavlja znaajan inilac u njihovim ivotima. Prema detaljnoj anketi obavljenoj za Dejli telegraf jula 2005, jedan od etvoro britanskih muslimana saosea sa motivima terorista, dok est procenata smatra da su bombaki napadi bili "potpuno opravdani". U apsolutnim brojevima, to znai da u Britaniji ima vie od 100.000 muslimana spremnih da izvedu teroristike napade ili da podre one koji to uine. Povrh toga, znatna veina - 56 procenata ispitanika - kae da, bez obzira da li podrava bombae ili ne, razume njihove motive. Stepen otuenja muslimana od britanskog drutva naprosto je zapanjujui: Gotovo treina njih, 32 procenta, veruje da je "zapadno drutvo dekadentno i nemoralno i da muslimani treba da doprinesu njegovom kraju". I posle londonskih napada, meutim, britanski establiment je ostao neuzdrman u ubeenju da su njihovi poinioci po definiciji otpadnici od istinskog islama. Zamenik londonskog efa policije, Brajan Padik, izjavio je da krivci "sigurno nisu islamski teroristi, jer islam i terorizam naprosto

ne idu jedno s drugim". Ponovio je, gotovo doslovno, uveravanja Tonija Blera na istu temu, izgovorena etiri godine ranije. Slinu izjavu dao je i gradonaelnik Londona Ken Livingston, i bezbrojni zvaninici. Sidiki Kan i drugovi umrli su za islam, ali elita i dalje insistira da tako neto nije moglo da se dogodi. Blerizam proima akademsku analitiku. Julske eksplozije "posluile su jaanju spoznaje irom EU da je potrebna to efikasnija integracija doseljenika i njihove dece u naa drutva razliitosti", pie Sara Spenser iz Centra za migracije pri Oksfordskom univerzitetu, u jednoj studiji pod pokroviteljstvom EU. Moramo prevazii opsednutost bezbednou i strah od radikalizacije, kae ona, i muslimanima pruiti bolji pristup zaposlenju, stanovanju, zdravstvu, obrazovanju i graanskim aktivnostima. Sama pomisao da su muslimani neskloni integraciji i prihvatanju statusa pukog dela jednog veeg mnotva, nepojmljiva je mentalnom sklopu bleristike elite. Podilaenje i ugaanje ima groteskne oblike. U nominalno "engleskom" gradu Oldamu 2000. godine lokalni gradski savet je uklonio na desetine umetniki vrednih, staromodnih saobraajnih znakova od kovanog gvoa. To su uinili zato to su znakovi na vrhu imali reljef gradske maskote sove, to je po miljenju odbornika bilo potencijalno uvredljivo lokalnim muslimanima, koji su se protivili kako nevernikom konceptu "totemskih" slika, tako i heraldikom simbolizmu stare, monokulturalne i rasistike engleske prolosti. Javno za bombardovanje Isti vid defetizma zahvatio je i kulturu, ak i pre panike oko danskih karikatura. U jesen 2005. postavka drame Tamerlan Veliki Kristofera Marloua grubo je cenzurisana. Kritike opaske autorovog junaka na raun Muhameda uklonjene su iz predstave, a kljuna scena drame, u kojoj Tamerlan spaljuje Kuran, naprosto je izbaena. Reditelj Dejvid Far otvoreno je priznao da je intervenisao da ne bi razgnevio muslimane. Nita nije bolje ni u pravosuu. erijat sadri odredbu da nemusliman ne moe da svedoi protiv muslimana na sudu, a Old Bejli - Centralni krivini sud Londona - prihvatio je taj koncept. Jedan sudija zabranio je Jevrejima i hinduistima da slue kao porotnici na suenju Abdulahu el Fajsalu, optuenom da je nareivao ubistva "nevernika". Pritom je, naravno, savreno nezamislivo da se muslimanski porotnici iskljue sa suenja "islamofobima". ak i pre nego to je "afera Rudi" pre nepune dve decenije dala priliku muslimanima u Velikoj Britaniji da oprobaju snagu u otvorenom protivljenju zakonu i dravi, Islamska fondacija u Lesteru je objavila Deklaraciju kojom je objavljen krajnji cilj islamske zajednice na britanskim ostrvima, a to je promena postojeeg britanskog drutva u "islamsko drutvo zasnovano na Kuranu i suni, uz islam... neprikosnoven i dominantan". Samo jednu generaciju potom, damije i islamski centri su se rairili po celoj Britaniji i predstavljaju kimu mree za podrku teroristima. Vlada je odobravala vize imamima bliskim radikalnim krugovima. Damije su postale mesta okupljanja vernika koji "slave Osamu bin Ladena kao heroja i plodove napada na Njujork i Vaington". to je tako, treba zahvaliti dobrim delom britanskom Ministarstvu unutranjih poslova, koje rutinski odobrava prioritetan ulazak u zemlju imamima i mulama iz zemalja poput Pakistana, koji ne govore engleski, i ne ele da kontroliu ekstremiste koji su preuzeli njihove damije. Notoran primer je zloglasna damija u severnom londonskom predgrau Finzberi park, koja se razvila pre nego to je napokon zatvorena u nervni centar meunarodne islamske teroristike mree, naroito krvolone alirske GIA-e, koja je povezana s Bin Ladenovom mreom. Jedan od glavnih propovednika u Finsberiju, avganistanski ratni veteran Abu Hamza al Masri, pomogao je organizovanje vojne obuke za muslimane iz Britanije. On je osudio napade od 11. septembra, ali samo zato to tvrdi da ih je izveo izraelski Mosad. Mrnja zagarantovana U stotinama islamskih veernjih kola irom Britanije muslimanska deca bivaju sistematski indoktrinisana. Poruke koje im se ulivaju u glavu, tvrde poput kamena, veoma efikasno ponitavaju mlaku multikulturalistiku poruku iz nastavnih programa britanskih dravnih kola. Ouvanje lojalnosti muslimanske dijaspore u Britaniji oduvek je bio prioritet meu mulama, a dravni sistem im je samo olakao posao. Nemuslimani bivaju kanjeni ako se poale. Britanski savet, ustanova na budetu poreskih obveznika, koja sponzorie interkulturalne projekte a koja ima i beogradsku filijalu, otpustila je svog portparola Harija Kaminsa zbog vajkanja u londonskom Sandi telegrafu da muslimani u Britaniji imaju pravo ispovedanja svoje vere dok isto pravo nije omogueno hrianima u islamskom svetu, "uprkos injenici da su hriani prvobitno naselili ta podruja i predstavljaju legitimne vlasnike gotovo svake muslimanske zemlje". Ukazao je i da

muslimani ispoljavaju nasilniku nezahvalnost koja dostie vrhunac teroristikim pretnjama. Abdul Bari, zamenik generalnog sekretara Muslimanskog saveta Britanije , pozdravio je otputanje Kaminsa, ali i izrazio "zaprepaenje" to urednik Sandi telegrafa takoe nije ostao bez posla. Novi britanski nastavni program za dravne kole posveen verskom obrazovanju, uz podrku sekretara za obrazovanje arlsa Klarka, spreie budue "incidente" ove vrste indoktrinacijom nemuslimanske dece. Mali Englezi obavezno e uiti o lepotama Kurana i tako "pomoi jaanje multiverskog, multikulturnog drutva." Muslimanski savet Britanije, jedna prikriveno prodihadistika organizacija, pomae u izradi nastavnog programa. Britanske slube bezbednosti odavno se nalaze u stanju negiranja islamske pretnje. Nema ozbiljnih napora da se razvije i ojaa obavetajno pokrivanje i sposobnost analize. Vie puta su britanski sudovi tumaili zakone o kriminalu, azilu i terorizmu na nain koji je tetan za bezbednost a povoljan za islamsko podzemlje. Britanska policija neprestano ignorie upozorenja da agenti za regrutovanje ekstremistikih grupa vrebaju damije, univerzitete i komunalne centre. Nastavie se Teroristiki paradoks "Preoblikovaemo ovu zemlju prema islamskoj slici", naslauje se eik Omar bin Bakri, rodom iz Sirije, donedavno jedan od najistaknutijih islamskih voa u Britaniji. Dok nije napokon osuen zbog nepobitne podrke teroristima, on je godinama bio aktivan u "borbi protiv rasizma i diskriminacije" kojima, su, navodno, izloeni muslimani u Britaniji. U isto vreme on pripada Meunarodnom islamskom frontu za dihad protiv Jevreja i krstaa, koji je osnovao Bin Laden. Sa arogancijom od koje staje dah, Al Bakri se hvalio: "Mi skupljamo sredstva da bismo mogli da nastavimo borbu; regrutujemo dobrovoljce; a ponekad se staramo o propagandnim potrebama ovih grupa u Evropi." Bakri je takoe godinama neometano vodio londonski ogranak Hizb al tahrira (Islamske revolucionarne partije), koji ima oko 50 elija irom zapadne Evrope. Kada je oktobra 2001. poeo avganistanski rat, Bakri je izjavio: "Zameniemo Bibliju Kuranom. Hriani moraju da shvate... da neemo dozvoliti da naa braa budu kolonizovana. Ako to pokuaju, pretvoriemo Britaniju u Bosnu." Zanimljivo je da je ovaj isti Bakri, kojem nije poznato da je Biblija odavno zamenjena u Velikoj Britaniji terapeutskom dravom g. Blera, proteran iz Saudijske Arabije 1985. kao opasan agitator zbog stvaranje Al muhadiruna, ogranka Islamske revolucionarne partije. (Saudijcima, naravno, savreno odgovara da Zapadu liferuju islamske fanatike sklone revolucionarnom nasilju, premda ih vladajua kleptokratija u Rijadu ne tolerie kod svoje kue.) iveo je u Londonu od 1986, dobijajui socijalnu pomo od 500 dolara nedeljno i istovremeno pozivajui mlade muslimane da uzmu oruje protiv "protivnika islama" tj. protiv svih "nevernika" ili onih istovernika koji ne prihvataju njegovu viziju. Iako je iveo godinama u Velikoj Britaniji o troku njenih poreskih obveznika, on ju je na sva zvona optuivao kao "udarnu iglu svetogra koje nastoji da zatre muslimane i islamski kalifat". Jo 1991, za vreme Prvog zalivskog rata, B.akri je izjavio da je tadanji premijer Don Mejdor "legitiman cilj. Ako iko bude u prilici da ga ubije, mislim da ne sme da je propusti. To je na a islamska dunost i proslaviemo njegovu smrt." Moemo samo da nagaamo koliko hiljada Bakrija slobodno operie u Bostonu, Miigenu ili Nju Dersiju, da o Parizu, Berlinu, Amsterdamu ili Madridu ne govorimo. irom Britanije postoje jezgra potencijalnih boraca dihada - vie nego dovoljno za nametanje budueg razornog teroristikog rata britanskom drutvu. Eksplozije u Londonu 7. jula 2005. samo su nagovetaj komara ije se razmere mogu samo naslutiti. Meutim, za razliku od ETE ili IRE, londonski mudahedini motivisani su ideologijom koja velia samoubilake napade. Sva etvorica, da ponovimo, roena su u Engleskoj; pohaali su njene dravne kole koje veliaju multikulturalizam i toleranciju, putovali su sa britanskim pasoima i govorili sa jorkirskim akcentom. U dlaku je ista ivotna putanja ubice Tea van Goga u Holandiji, kao i niza dihadista koji su uhvaeni pre realizacije svojih planova: ponikli su u srcu Zapada, ali ga mrze sa veom estinom od svojih roditelja, imigranata koji su ostali kulturno neemancipovani! Peta kolona dihada: ko je odgovoran za zaarani neprekinuti krug islamskog nasilja (4)

Satana sam, s tim se mirim Da li pravoverni musliman moe da bude lino i politiki lojalan nemuslimanskoj dravi? Sa blizu 25 miliona muslimana u zemljama zapadne Evrope i sa preko tri miliona u SAD, pitanje lojalnosti dr avi zemlje-domaina postaje veoma vano. Ovo su pitanja kojima se bavi knjiga Senka dihada Sre Trifkovia (SKZ, 2007, Beograd) iz koje Tabloid u nekoliko nastavaka prenosi zavrno poglavlje pod nazivom Peta kolona dihada Sra Trifkovi Dihadisti koriste do kraja zakone zemalja domaina i esto deluju pod vidom dobrotvornih drutava. Poznati primer je bila Meunarodna razvojna fondacija (MRF), s prostorijama u londonskom Kurzon stritu, koja je u izvetaju francuske Narodne skuptine 2001. imenovana kao finansijski front za Al-Kaidu. Njeni ktitori bili su etvorica brae koja pripadaju bogatoj porodici Bin Mahfuz, koja spada u najbogatije u Saudijskoj Arabiji, sa bogatstvom koje se procenjuje na preko etiri milijarde dolara. Britanska komisija za dobrotvorne ustanove kae da je MRF bila povezana s Halidom bin Mahfuzom, saudijskim biznismenom i irskim dravljaninom koji je ugoavao Bin Ladena u svojoj palati u Bakingemiru, i koji se nalazi pod istragom zbog veza sa Al-Kaidom. Braa Mahfuz i ktitori MRF negirali su, na prvom sasluanju, da uopte poznaju Halida, ali je zatim otkriveno da je i on njihov brat. Uz to je Halid imao veze sa Bi-Si-Si-Ajem, britanskom bankom koju je CIA koristila za plaanje Bin Ladena za vreme avganistanskog rata sa bivim Sovjetskim Savezom. "Na zakonski okvir spreava nas da se bavimo ekstremistikom religijom", zakljuuje Patrik Sodeo, anglikanac roen u Pakistanu, koji je odrastao kao musliman a morao je da se preseli u Englesku da bi izbegao smrtnu kaznu zbog prevere koja je obavezna za apostate. Islam nije nikada nauio da egzistira kao tolerantna manjina, upozorava on, i nikako ne moe da se prilagodi zapadnim drutvima: Oekujem nastanak muslimanskih autonomnih zajednica unutar zapadnih zemalja, gde e one razvijati sopstveni obrazac erijata. U Britaniji danas, gde islam kontrolie gradska jezgra, ve imamo segregaciju i razvoj erijata. Crkve se pale, preostali hriani napadaju. Mediji namerno ne izvetavaju o tome. Doputanjem da nastane i da se razvija ogromna i do sada nenadzirana subkultura sutinski neprijateljskih imigranata, razvijene nacije su dozvolile pojavu alternativne drutvene i politike strukture u svojoj sredini, gde teroristi mogu da deluju praktino neotkriveni. ak i posle 7. jula 2005, kada su u Londonu eksplodirale bombe u gradskom saobraaju, britanska vlada je manje zabrinuta zbog same islamske pretnje nego zbog mogunosti antimuslimanske reakcije i tobonje islamofobije. Transformisani kontinent Dihad je stigao u Holandiju 2. novembra 2004, u po bela dana, na prometnoj amsterdamskoj ulici. Teo van Gog (47), priznati filmski autor, koji je reirao film koji kritikuje tretman ena u islamskom drutvu, stravino je unakaen pred desetinama uasnutih oevidaca. Ubio ga je mladi ovek duge brade odeven u islamsku odoru, Mohamed Bojeri, Marokanac roen u Holandiji. Pucao je na Van Goga, prerezao mu grlo i na kraju ga izbo noem. Roen i odrastao u jednoj od najliberalnijih i najmultikulturalnijih zemalja na svetu, ubica je, prema nalazima parlamentarne komisije zaduene za sluaj, opisan kao "proseni imigrant druge generacije". Njegovi roditelji su bili meu stotinama hiljada muslimanskih gastarbajtera i "azilanata" koji uivaju blagodeti holandskih socijalnih programa, dravnih stanova, politike zapoljavanja koja favorizuje doseljenike i daje dravne dotacije za islamske kole i damije. Shodno oekivanom obrascu idiotizma evropske politike elite, holandski premijer Jan Peter Balkenende je odmah izjavio da se "ne zna nita o motivima" atentatora i pozvao naciju da "ne pouruje sa dalekosenim zakljucima". (Samo nekoliko sati docnije, policija u Hagu uhapsila je dvadesetak holandskih mladia zbog "podsticanja mrnje" i pevanja "diskriminatorskih i rasistikih" pesama.) U istom duhu, holandska sluba bezbednosti (AIVD) iznela je tvrdnju da se Mohamed Bojeri ne uklapa u njihov profil radikalnog islamiste. Tokom pretresa njegove kue pronaeni su videosnimci odsecanja glava, sakaenja, kamenovanja i muenja, ali, sve do maja 2005. holandske vlasti su - verovali ili ne - tretirale ovo ubistvo kao kriminalni in, a ne teroristiki akt. Nakon vie od est meseci zakanjenja, AIVD je priznala da je "naknadno" shvatila stvarnu

prirodu Bojerijevog ina. Posle ubistva Van Goga i afere sa danskim karikaturama, svi koji se drznu da izuste neto, ma ta, kritiki intonirano u odnosu na islam imaju debelog razloga da ive u strahu. irom Evrope sindrom je isti. Od Polarnog kruga do Gibraltarskog moreuza, lice Evrope se menja. Njena juna granica je porozna. Brodovi krcati ilegalcima iz Afrike i Azije svakodnevno kriom iskrcavaju svoj kargo na evropskim obalama Mediterana. Njihov broj se ne zna, ali ukupni efekat je nesumnjiv. Do 2050. ti ljudi e predstavljati treinu mladog stanovnitva Evrope. Da, Evropa se suoava sa invazijom i gubi prisebnost. U mnotvu primera navedimo uzepea Pizanua, italijanskog ministra unutranjih poslova zaduenog za kontrolu granica, koji je izjavio da je visoka stopa smrtnosti meu severnoafrikim ilegalnim imigrantima tokom plovidbe ka Siciliji "strahovita tragedija koja lei na savesti Evrope". Njegova reakcija je paradigma liberalnog mentaliteta. Ako Evropa treba da se osea krivom to ljudi koji nemaju zakonsko pravo da dou do njenih obala rizikuju sopstvene ivote u nameri da to postignu vanzakonskim putem, onda bi jedino uspostavljanje besplatne feribot-slube izmeu Libije i Italije bez pasokih i carinskih formalnosti prilikom ulaska i besplatne autobuske linije od luke prispea za Rim ili Milano, moglo da olaka tu krivicom optereenu savest. Fenomen "Pizanu" prognozirao je i dijagnozu dao an Raspaj u svom Taboru svetaca (Le camp de sains) pre vie od tri decenije. On je predvideo najezdu iz Treeg sveta na Evropu, podranu od unutranjeg neprijatelja politiara, intelektualaca, sveznalica koji su podlegli "monstruoznoj rak-rani" samoprezira. "Nije to pitanje dobre due", kae Raspaj, "ve morbidnog, zaraznog vika sentimenta." Sinjor Pizanu pripada sekularnoj teokratiji. Za tu teokratiju multikulturalizam nije puki vrednosni stav ili sistem, nego pre svega program socijalnog inenjeringa koji mora biti nametnut nedovoljno glajhaltovanim nacijama. Ishod te politike je Evropa sve naseljenija strancima koji ne ele da se adaptiraju nego ele da je promene po uzoru Anadolije, Pendaba ili Magreba. Umesto da bude transformisan Evropom, islam transformie Evropu po svoj prilici nepovratno. Kuran uvek i svugde Nastojanjem da odobrovolje islam, zemlje domaini samo podstiu nove zahteve. Primera ima bezbroj. U Nemakoj je najvii sud u zemlji, u januaru 2002, doneo odluku da muslimanskim mesarima treba da se dozvoli da kolju ivotinje prema islamskoj praksi, presecanjem grla i putanjem da iskrvare do smrti, bez ikakvog prethodnog oamuivanja na bilo koji nain. Nemaki zakon propisuje da ivotinje ne mogu da se kolju bez prethodnog oamuivanja, ali je ustavni sud sada to oborio. ef Islamskog saveta Nemake, Hasan Ezdogan, izjavio je da e ovo biti "vaan korak u integraciji muslimana u Nemakoj". Ako i kada Ustavni sud dozvoli klitoridektomiju za muslimanske devojke u Nemakoj, to e verovatno biti jo jedan vaan korak; "integracija" e biti potpuna samo kada Pakistanci u Britaniji, Alirci u Francuskoj i Turci u Nemakoj pretvore zemljudomaina u islamsko drutvo, prisiljavajui je da se prilagodi njihovom nainu ivota. Odloena poraavajua posledica druge runde evropskog bratoubilatva u periodu 1939-1945. bila je smanjenje broja radnika, to je otvorilo vrata milionima muslimanskih imigranata; Francuska se u poetku obratila svojim severnoafrikim kolonijama, Nemaka ula u sporazume s Turskom 1961, Marokom 1963. i Tunisom 1965. Bosanski muslimani su druga po veliini imigrantska grupa u Nemakoj, a njeni verski lideri odravaju sve tenje veze sa militantnim krilom turske zajednice. Pre vie od deset godina, sa muslimanskim stanovnitvom koje se pribliavalo brojci od tri miliona i sa preko 2000 drutava vezanih za damije, ve su se ula upozorenja o posledicama takvog stanja: Turci u Berlinu ine nereiv drutveni problem. Postoje celi delovi grada zatvoreni u sebe, koji neguju paralelnu i neprijateljsku kulturu, bez ikakve simbioze s nemakom kulturom. A Magrebini su uradili istu stvar u Marseju. Sasvim suprotno integraciji, njihov cilj je da organizuju drutvo u skladu s Kuranom. Islam je nain ivota koji ponitava svako odvajanje izmeu religiozne, graanske i politike stvarnosti. U Nemakoj imigranti, ogromnom veinom muslimani, ine etvrtinu petnaestogodinjaka i desetinu stanovnitva. Pomenete li "integraciju" pred Evelin Rile, uiteljicom iz Vedinga, berlinskog predgraa naseljenog preteno Turcima, dobiete samo tuan osmeh; "Pre e biti dezintegracija", kae ona tiho, priznajui da joj je drago to njen sin ne mora da pohaa kolu u Vedingu. Turski roditelji rutinski zahtevaju odvajanje deaka i devojica u sportu. Veina dece slabije govori nemaki i ima manji kontakt sa nemakom kulturom nego strana deca od pre 20 godina. Mnogi idu na asove Kurana posle kole, kod kue govore samo turski ili arapski, na tim jezicima gledaju televizijski program i ive u paralelnom svetu koji ima malo toga zajednikog sa zemljom-domainom, prema kojoj gaje duboki prezir.

Sledea je panija. Samo godinu dana pre nego to su bombe na madridskoj prigradskoj eleznici pobile 200 ljudi a ranile hiljadu i po njih, poela je kampanja muslimana za specijalnim privilegijama. Marokanka po imenu Fatima el Hadi, odmah po dolasku u Madrid, izazvala je polemiku zato to je odbila da nosi uniformu u rimokatolikoj koli i to je insistirala na hidabu. Njen otac je pokrenuo sudski spor sa panskom dravom zbog "diskriminacije", naravno. Liberali su ga podrali: "Zato bi Fatima prestala da nosi maramu kad panske devojke nose krstie?" pita Tomas Kalvo, direktor Centra za prouavanje migracija i rasizma na Madridskom univerzitetu. Gaspar Ljamazares, voa Ujedinjene leve koalicije, opisao je samo pitanje kao "rasistiko" i "jo jedan primer vladine netolerancije". Intifada uFrancuskoj Sa druge strane Lamana, gde ivi pet miliona muslimana i stvara jednu treinu od ukupnog broja "francuske" novoroenadi, prvu kampanju islamskog terora zapoeo je Tunianin po imenu Fuad Salah, koji je 1992. bio osuen za aktiviranje bombi koje su ubile 13 Francuza u teroristikoj kampanji 1985-1986. On je rekao sudiji: "Ja ne odustajem od borbe protiv Zapada... Trebalo bi da mi muslimani pobijemo sve vas." Imam Abdelali Hamdun podstie verne: "Ne dozvolite svojoj deci da slede primer Francuza. Ona moraju da se ponaaju na sasvim drugaiji nain od Francuza. Ovde u Francuskoj mi moramo da nametnemo sebe, da nametnemo islam." Kada su u jesen 2005. desetine hiljada muslimanskih imigranata od pariskih predgraa stvorili prizore sline Gazi, Ramali ili Karaiju, mediji irom zapadnog sveta rutinski su oznaavali uesnike u pobuni kao "mladie" i "gnevne imigrante". injenica da su demonstranti uzvikivali Alahu akbar i bili najveim delom muslimani, u poetku je ignorisana, da bi, nakon oko nedelju dana nereda, bivala samo uzgredno pomenuta kao nebitni aspekt zbivanja. Televizijska stanica Foks njuz jednom je napravila greku i nazvala demonstracije "muslimanskim neredima". U roku od pola sata, vest je izmenjena i neredi su poneli epitet "graanskih". Problem bi bio reen, tvrdili su razni "lideri" muslimanskih zajednica, kada i ako bi zvanina Francuska prihvatila de fakto stanje da unutar drave postoje podruja koja nemuslimani treba da izbegavaju, a da odnose unutar njih regulie lokalna islamska veina. Ovakav zahtev nije nov i bie sve prisutniji u godinama koje dolaze. Mnogi muslimani, u Francuskoj i irom Evrope, sebe ve smatraju de fakto autonomnom celinom, zajednicom opravdano sukobljenom sa nevernikim drutvom i okupljenom oko damija i islamskih centara. Zahtev za priznavanjem posebnih muslimanskih zona sa samoupravom koju garantuje drava, neizbeno e dovesti i do zahteva za uvoenjem erijatskog prava unutar tih zona u srcu Evrope. Asimilacija vie ne predstavlja odrivu opciju u Francuskoj, zemlji koja se nekad ponosila sposobnou spontanog pretvaranja stranaca u Francuze. To jeste bilo mogue uiniti sa desetinama, pa i stotinama hiljada Italijana, panaca, Poljaka i Rusa, koji nose isti civilizacijski DNK kod ali nikako ne i sa milionima muslimana koji danas ine deset procenata stanovnitva Francuske i jednu petinu novoroenih. ive u kompaktnim zajednicama, u kojima vie nije mogue kupiti bocu vina u lokalnoj prodavnici niti pogledati udesnu sudbinu Amelije Pulen u lokalnom bioskopu. Njihovi lideri smatraju svoju veru i kulturu superiornima u odnosu na veru u kulturu zemlje-domaina. Oni koji u to sumnjaju, mudro ute. Pravi uzroci intifade u Francuskoj i nereda izazvanih karikaturama u Danskoj, nalaze se u enormnom rastu, disfunkcionalnosti i tvrdom samopouzdanju islamske imigrantske zajednice u Evropi, uz uporedno kulturno i demografsko opadanje evropskih naroda. Plod tog procesa ve je oznaio Tarik Ramadan, profesor islamskih studija na Univerzitetu u Frajburgu u vajcarskoj, i unuk Hasana al Bane, osnivaa Muslimanske brae. On smatra da muslimani na Zapadu ne treba da se ponaaju kao doseljenici duni da se uklapaju u sistem "zajednikih vrednosti" zemalja-domaina. Naprotiv, oni treba da se ponaaju u svakom pogledu kao da ve ive u veinski muslimanskom drutvu, bez ikakvih ustupaka pripadnicima drugih vera. Muslimani u nemuslimanskim dravama treba da se oseaju ovlaenim da ive po sopstvenim standardima, veli Ramadan, dok, prema standardima liberalne tolerancije Zapada, drutvo u celini ima obavezu da potuje taj njihov izbor. Ovakva arogancija od koje staje dah mogua je zato to Tarik Ramadan i njemu slini oseaju i znaju da je trenutna tehnoloka, kulturna i finansijska snaga Evrope samo fasada iza koje se kriju moralna i demografska slabost. Dinamika te slabosti ima potencijal da uniti Evropu do kraja ovog veka. Simptomi ove malaksalosti idu ruku pod ruku sa irenjem Evropske unije, transnacionalne hiperdrave ija politika predstavlja evropsku repliku mentaliteta veeg dela vladajue elite u SAD. Posle intifade na ulicama francuskih predgraa u jesen 2005, zahtevi muslimana za specijalnim tretmanom ne prestaju. Shodno tome, u Francuskoj i po celoj zapadnoj Evropi sve vie zahteva se upuuje firmama koje zapoljavaju muslimane da potuju islamski kalendar, ili dravnim kolama da budu odvojene po polu i da u program uvrste uenja islama. Oni svuda trae da njihovim kerima bude dozvoljeno da nose tradicionalnu

maramu na glavi ili hidab, tvrdei da je vie re o kulturnom nego verskom simbolu. U Francuskoj su ve prevladali. Dihad i kriminal, ruku pod ruku Suprotno medijskim stereotipima o zajednici "graana koji potuju zakon", muslimanski imigranti su odgovorni za nesrazmeran broj tekih krivinih dela u svim zapadnoevropskim zemljama. Jedna alirska islamska grupa izvela je jedini antijevrejski teroristiki napad u Evropi 1995, pokuaj bombakog napada na jednu jevrejsku kolu u blizini Liona. Od tada, od Birmnngema do Berlina, antisemitizam je postao prvenstveno muslimanski fenomen u dananjoj Evropi. Muslimanski imigranti sa obe strane Atlantika daju najvei doprinos mrnji protiv Jevreja, drsko koristei terminologiju sirove antisemitiske propagande koja se nije ula posle trajhera. Ta transformacija dotie i Skandinaviju. Pre samo jedne generacije bee to jedan od najbezbednijih, pravno najureenijih kutaka sveta. Danas, pak, gradske vlasti Malmea vie nisu u stanju da kontroliu problem bezakonja muslimanskih imigranata. U koli "Rosengrad" dvoje od hiljadu uenika su veani. Doljaci su uglavnom nezaposleni i bez motiva da trae posao, ali velikodunost zemlje-domaina vide kao znak degeneracije i slabosti, dostojan prezira. "Ako parkiramo automobil, bie demoliran - zato uvek koristimo dvoja kola", veli policajac iz Malmea. U neke kvartove vedski vozai vozila hitne pomoi ne ulaze bez pratnje policije. Bande muslimanskih mladia usavrile su pljaku starijih osoba koje poseuju groblja. Procenat pljaki je porastao za 50 procenata samo u 2004. Silovanje nemuslimanki od strane muslimanskih doljaka ima razmere epidemije irom Evrope. U Oslu dve treine mukaraca uhapenih zbog silovanja su "nezapadnog etnikog porekla" (to jest, preteno muslimani), jedna petina su Norveani i zapadnjaci uopte, dok se ostali vode kao nepoznati. U Malmeu su 2004. udvostruena "silovanja iz zasede" ije su rtve veanke, a koja ogromnom veinom ine doljaci. U Danskoj muslimani ine pet odsto stanovnitva ali troe 40 odsto dravnih socijalnih sredstava. U septembru 2001, za 68,3 procenta prijavljenih sluajeva silovanja u Kopenhagenu osumnjieni su poinioci stranog porekla. Za doslovno svaki sluaj masovnog silovanja u Danskoj 2004-2005. odgovorni su pripadnici prve i druge generacije muslimanskih imigranata i izbeglica. rtve su gotovo po pravilu Dankinje. Islamski "intelektualac" ahid Mehdi "objasnio" je auditorijumu u Kopenhagenu da su ene same krive: one koje ne nose marame u stvari ele da budu silovane. Naravno, muslimanska epidemija silovanja u Evropi ne moe se razumeti bez osvrta na kuransko odobravanje nasilje nad enama uopte, a posebno na odobravanje silovanja zarobljenih nemuslimanki. U isto vreme elita je zauzeta konstrukcijom sloene mree lai i poluistina iji je cilj sakrivanje istine o muslimanskom sudaru sa Evropom. Drastian primer je lano tumaenje uzroka rastueg antisemitizma. Istina je prosta: da nema muslimanske imigracije, u Evropi antisemitizam ne bi predstavljao problem. Ovo je, naravno, eliti neprihvatljivo. Evropska unija je 2002. pokrenula studiju o antisemitizmu u svakoj od zemaljalanica. Kada je izvetaj bio gotov, februara 2003, Evropski centar za nadzor rasizma i ksenofobije (European Monitoring Centre on Racism and Xenophobia - EUMC) odluio je da ne objavi studiju obima 112 strana. Nalaze studije, po kojima su muslimani vodei poinioci antisemitskih akata, EU je ocenila kao "zapaljive". Jedna druga ustanova je napokon objavila tu studiju, koja takoe upozorava da "raste broj antisemitskih napada koje izvode mladi muslimani u veini drava lanica EU". EUMC je pokuao da sakrije ove nalaze od javnosti. Viktor Vajcel, koji je zaduen za analizu antisemitizma u EU, poalio se da EUMC vri pritisak ne bi li umanjio ulogu muslimana u napadima. I da se osiguraju "ospokojavajui zakljuci". U Italiji, u kojoj trenutno ivi milion muslimana, islamske voe zahtevaju unitenje dragocene freske iz XV veka u Bolonji koja "vrea islam" zato to pokazuje - kako oni tvrde - Muhameda koga bacaju u pakao. Savez italijanskih muslimana pisao je papi, obrazlaui da ova freska "ini jo teu uvredu religiji od one koju su uzrokovali Satanski stihovi Salmana Rudija". U Torinu je oktobra 2002. istaknuti imam Buriki Buhta, hoda dve od pet gradskih damija, branio Bin Ladena i pozivao na "kraj Zapada". Nastavie se

U Italiji, u kojoj trenutno ivi milion muslimana, islamske voe zahtevaju unitenje dragocene freske iz XV veka u Bolonji koja "vrea islam" zato to pokazuje - kako oni tvrde - Muhameda koga bacaju u

pakao. Silovanje nemuslimanki od strane muslimanskih doljaka ima razmere epidemije irom Evrope. U Nemakoj je najvii sud u zemlji, u januaru 2002, doneo odluku da muslimanskim mesarima treba da se dozvoli da kolju ivotinje prema islamskoj praksi, presecanjem grla i putanjem da iskrvare do smrti, bez ikakvog prethodnog oamuivanja na bilo koji nain. Umesto da bude transformisan Evropom, islam transformie Evropu - po svoj prilici nepovratno.

Peta kolona dihada: ko je odgovoran za zaarani neprekinuti krug islamskog nasilja (5) Spasti muslimane da nas ne povuku u ambis Da li pravoverni musliman moe da bude lino i politiki lojalan nemuslimanskoj dravi? Sa blizu 25 miliona muslimana u zemljama zapadne Evrope i sa preko tri miliona u SAD, pitanje lojalnosti dr avi zemlje-domaina postaje veoma vano. Ovo su pitanja kojima se bavi knjiga Senka dihada Sre Trifkovia (SKZ, 2007, Beograd) iz koje Tabloid u nekoliko nastavaka prenosi zavrno poglavlje pod nazivom Peta kolona dihada

Sra Trifkovi Glavni grad evropske elitne klase je Brisel, sedite EU, gde je pala odluka da lanice EU vie nisu ovlaene da donose sopstvene zakone o imigracionoj politici. Amsterdamskim ugovorom (1999) nadlenost za pitanja imigracije preputena je EU. etiri godine potom, na Samitu EU u Solunu (jun 2003), imigrantska prava su proirena i na pravo na posao, obrazovanje, zdravstvenu zatitu, socijalne slube, stanovanje i uee u drutvenom ivotu. Zauzvrat, doljaci treba da potuju fundamentalne vrednosti drutva u koje u doli, ali bez obaveze da se odreknu sopstvenog etnikog, kulturnog ili verskog identiteta. Pojam asimilacije u novo drutvo vie nije zadran ak ni kao teorijska mogunost. Ovaj pristup je dogovoren na skupu Evropskog saveta u gradu Tampereu (Finska) oktobra 1999. On nalae davanje imigrantima svih prava koja uivaju i graani zemaljadomaina i poziva na fleksibilnu politiku prema azilantima. Evropske slobode ne treba da budu shvaene kao "ekskluzivna privilegija graana Unije" i nee biti uskraene onima koje su "okolnosti dovele do toga da opravdano zatrae pristup na nau teritoriju". Poseban naglasak je stavljen na pootravanje mera protiv "diskriminacije, rasizma i ksenofobije" u zemljama-lanicama: Na temelju Akcionog plana protiv rasizma Evropske komisije, Evropski savet poziva na unapreenje borbe protiv rasizma i ksenofobije. Drave-lanice e joj pristupiti na osnovu najbolje prakse i iskustava. Saradnja sa Evropskim centrom za nadzor rasizma i ksenofobije i Savetom Evrope, bie ojaana. tavie, Komisija je pozvana da istupi, to je mogue pre, sa predlozima za primenu lana 13. Ugovora Saveta Evrope za borbu protiv rasizma i ksenofobije. U cilju borbe protiv diskriminacije uopte, drave-lanice se ohrabruju da pokrenu posebne nacionalne programe. Evropska komisija je novembra 2000. predstavila nove predloge za "reenje pitanja imigracije", kojima je ponovo naglaena "prevencija socijalnog izdvajanja, rasizma i ksenofobije i potovanje diverziteta". Izjava Evropske unije o rasizmu, 21. marta 2002, sadri i stav da EU "zasniva i samo svoje postojanje" na ideji da "svi narodi i pojedinci ine zajedniku ljudsku porodicu". "Islamofobija" je formalno oznaena kao oblik "rasizma i ksenofobije" i, kao takva, stavljena van zakona. Bivi nemaki kancelar Helmut mit izjavio je da Nemaka

nije smela da dozvoli useljavanje muslimanskih gastarbajtera, jer, kako on smatra, multikulturalizam moe da funkcionie samo u autoritarnom drutvu. Kampanja u EU protiv islamofobije, sa svojim jasnim orvelijanskim tonom, prua opsean dokaz u prilog mitovom stavu. Taj proces je zapoet Preporukom br. 1162 (19. septembar 1991) Parlamentarne skuptine Evropske unije o "doprinosu islamske civilizacije evropskoj kulturi". Neverovatno osiguranje Deceniju kasnije, u Generalnoj preporuci br. 5: Borba protiv netolerancije i diskriminacije muslimana, Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije naglasila je "pozitivni doprinos islama kontinuiranom razvoju evropskih drutava, iji je islam integralni deo". Izraena je i zabrinutost zbog "znakova porasta netolerancije prema islamu i muslimanskim zajednicama" u nemuslimanskim zemljama, kao i snano aljenje to se "islam ponekad netano prikazuje na bazi antagonistikih stereotipa iji je cilj da tu religiju predstave kao pretnju". Dokument odbacuje "deterministike pristupe islamu" i izraava vrsto uverenje da je "nuno da se poraze predrasude zbog kojih pate islamske zajednice". Komisija je upozorila i da "predrasuda moe da se manifestuje pod raznim maskama, posebno kroz negativan opti stav". Sutina dokumenta je poziv vladama drava-lanica EU da usvoje 16 mera koje praktino stavljaju van zakona svaku ozbiljnu debatu o islamu i uvode "klju" u korist muslimana pri zapoljavanju. EU Komisija protiv rasizma i netolerancije - preporuke lanicama: 1. osigurati da muslimanske zajednice nisu diskriminisane, ukljuujui i okolnosti u kojima organizuju i praktikuju svoju religiju; 2. nametnuti kazne u sluajevima diskriminacije na religioznim osnovama; 3. ukloniti "nepotrebne pravne i administrativne prepreke otvaranju to vie mesta za odravanje islamske verske slube"; 4. osigurati da javne institucije u svoju redovnu praksu uvedu sve elemente za kulturne i druge potrebe muslimanske zajednice; 5. spreiti diskriminaciju po osnovu religije kada je u pitanju procedura za sticanje dravljanstva; 6. ukloniti versku diskriminaciju u pristupu obrazovanju; 7. zakonskim merama osigurati prestanak religiozne diskriminacije prilikom zapoljavanja i na radnom mestu; 8. ohrabriti poslodavce da uvedu i primene "pravila ponaanja" u cilju borbe protiv verske diskriminacije kao i "pretvaranje radnog prostora u mesta koja reprezentuju razliitost konkretnog drutva (tj. da primene verski "klju" pri zapoljavanju); 9. spreiti diskriminaciju kroz drutveno izuzee muslimana; 10. obratiti naroitu panju na muslimanske ene, koje mogu biti kako rtve diskriminacije prema enama uopte, tako i rtve diskriminacije prema muslimanima posebno; 11. modifikovati nastavne programe u cilju spreavanja "iskrivljene interpretacije religiozne i kulturne istorije" i "prikazivanja islama u okviru percepcije neprijateljstva i opasnosti"; 12. obezbediti da nastavni programi kola potuju kulturni pluralizam i pobrinuti se da nastavnici predaju u tom pravcu; 13. olakati lokalnim muslimanskim zajednicama izbor imama; 14. podizati svest meu iteljima podruja kojima je neophodna posebna briga radi izbegavanja socijalnih i kulturnih konflikata; 15. ohrabriti debatu u medijima o predstavi koju daju o islamu i odgovornosti za uklanjanje dugotrajnih predrasuda i stereotipa; 16. sprovesti nadgledanje i evaluaciju efekta mera nunih za borbu protiv netolerancije i diskriminacije prema muslimanima. Marljivost sa kojom svaka zemlja EU primenjuje odredbe ove orvelovske liste u svom nacionalnom zakonodavstvu, kao i primere "islamofobije" irom Unije, prati beki Centar Evropske unije za nadzor rasizma i ksenofobije. Nalazi idu u izvetaje poput ovog iz maja 2002, Islamofobija u dravama-lanicama Evropske unije. Primetan je trend u dokumentima Centra da se "antisemitizam i islamofobija" spoje u istom dahu, uz definiciju "islamofobije" toliko iroku da spreava svaku mogunost diskusije o islamu. Ta definicija, prema tumaenju Centra, podrazumeva sledeih osam karakteristika: 1. percepciju islama kao monolitnog bloka, statinog i nesposobnog za promene; 2. tumaenje islama kao separatnog i "drugog"; 3. vienje islama kao inferiornog, iracionalnog i seksistikog; 4. poimanje islama kao nasilnog, agresivnog, zastraujueg, sklonog terorizmu i ukljuenog u "sudar

civilizacija"; 5. razumevanje islama kao politike ideologije; 6. apriorno odbacivanje kritika islama na raun Zapada; 7. iskljuivanje muslimana iz glavnih drutvenih tokova; 8. poimanje antagonizma prema islamu kao prirodne pojave. Stav da je ovako definisana "islamofobija" podlona kriminalizaciji, rutinski je prisutan u dokumentima EU. Organi EU stalno upozoravaju na "institucionalnu islamofobiju" kao nerazdvojni deo drutvene i kulturne bolesti Evrope, bolesti koja mora biti iskorenjena edukacijom, reedukacijom i zakonodavnom akcijom, Ovo sve savreno ide na ruku islamskim aktivistima koji manipuliu "islamofobijom" i fabrikuju skandale, poput danskih karikatura. Njihov cilj je da stalno diu tenziju i time dodatno obeshrabre ili spree ionako slabu integraciju muslimana u evropski mejnstrim. "Afera Rudi" bila je samo poetak. Strategija iza provokacija te vrste saeta je u pozivu jednog od lidera Al-Kaide britanskim muslimanima da "srue Zapad na kolena" koristei poznavanje "jezika, obiaja i navika neprijatelja meu kojima ive". Centar Evropske unije za nadzor rasizma i ksenofobije i niz slinih vladinih i nevladinih organizacija irom EU, imaju simbiotiki odnos sa petom kolonom dihada. Diktat iz Brisela postaje sve krui posle svakog novog napada, to za ishod ima pozive na dodatno razumevanje "dubinskih uzroka" terorizma (rasizam, rat u Iraku, zakasnela ili nedovoljna pomo Zapada ugroenim muslimanima u Bosni, na Kosovu ili u eeniji, diskriminacija, siromatvo, itd.) i insistiranje na jo veoj inkluzivnosti i jo striktnijem antiislamofobskom zakonodavstvu. Razumevanje duhovne beivotnosti i moralnog pada EU od sutinske je vanosti za razumevanje "Brisela". To vie nije samo glavni grad jedne amorfne zapadnoevropske drave bez autentinog nacionalnog identiteta. Belgija je mikrokosmos EU, a "Brisel" je postao simbol EU kao institucije i kao naina ivota. Pre jednog stolea, evropske vladajue klase vezivalo je zajednitvo ije su geografske koordinate bile Monte Karlo, Karlsbad ili Pariz, zavisno od sezone. Njihov lingua franca bio je francuski. Englezi, Rusi i Austrijanci delili su isti Weltanschauung i zajedniko oseanje pristojnosti, ostajui pritom ukorenjeni u sopstvene nacionalne tradicije. Dananja "Ujedinjena Evropa" svetlosnim je godinama daleko od one od pre jednog veka. Ona ne stvara drutveno i civilizacijsko zajednitvo, izuzev onog koje je zasnovano na potpunom odricanju od nasleenih vrednosti i "tradicionalne" kulture i duhovnosti. Sadanja Evropa fabrikuje kulturnu slinost koja se pretvorila u turobnu istost antidiskriminacionizma. U Briselu, stavovi donosilaca odluka mogu da se razlikuju u zavisnosti od godina i birokratskog ranga, ali ne i u pogledu njihovih kulturnih obrazaca. Oni itaju iste knjige, pretrauju iste sajtove, gledaju iste filmove, jedu istu hranu, misle iste misli i piu sline memorandume. Oni su postnacionalisti, saglasni da je dunost drava-lanica da "olakaju ispunjenje zadataka Unije i spree sve to moe da ugrozi postizanje njenih ciljeva". Njihova EU se zasniva na "potovanju ljudskih prava, ukljuujui i prava nacionalnih manjina... u drutvu u kojem vladaju pluralizam, nediskriminacija, tolerancija, itd". Ustav EU je radikalan dokument koji ima za cilj da kodifikuje i posveti jednu tvorevinu oligarhijske, a ne demokratske prirode, tvorevinu koja oliava tenje i interese postnacionalne elite. "Brisel" zamenjuje duh autentine Evrope kultom neprekidnog napretka oveanstva kroz drutveno-politiki inenjering! Otud odbijanje pisaca Ustava EU da uvrste hrianstvo u Preambulu kao deo "kulturnog, religioznog i humanistikog" naslea Evrope. Oni odbacuju injenicu da je hrianstvo kamen-temeljac evropske civilizacije, da bez njega nauke i filosofije ne bi bilo, da bi umetnost bila liena kljunih elemenata, i u temi i u realizaciji, a slobode, razdvojene od svojih konceptualnih temelja, zasigurno bi presahnule. Da zakljuimo: ideoloka posveenost neoliberalnoj globalizaciji pretvorila je multikulturalizam u neogranienu imigraciju (preteno muslimansku) u dve nepovredive evro-dogme. One nisu podlone demokratskoj verifikaciji. Izbori u dravama-lanicama EU ionako nemaju naroit znaaj za briselske birokrate koji donose sve znaajnije odluke van domaaja nacionalnog zakonodavstva. Politika reenja koja ne bi izdrala demokratski test bivaju ustanovljena administrativnom zapoveu. Rezultat je uloga Brisela kao saveznika dihada, i na Kosovu i kod sopstvene kue. Evrokratija odbacuje stav da su zavetanje evropske porodice, njena kultura i njena iskustva, vredni ouvanja. Zbog toga oni nikad, nikad nee pristati na ostanak Kosova u Srbiji, i zato e njihovi probrani klonovi - zvali se oni Kuner, Hekerup, Jesen-Petersen ili kako god uvek delovati na isti nain. Sve je relativno Evro-elita veruje da e obesmiljena masovna kultura i indoktrinacija u dravnim kolama neutralisati sve ostatke istorijskog i kulturnog kontinuiteta i etnike samosvojnosti. Uzdaju se da e kombinacija soft-porna i konzumerizma, kojima su svakoga dana izloeni svi itelji zapadnog sveta sa svakog svetlucavog ekrana i svake tampane strane, otupeti otricu islamskog fanatizma. Od toga naravno nema nita, ali oni nikad nee priznati da su igrali ruski rulet - i izgubili. Lista mladih muslimana roenih u Evropi u redovima terorista, samo je jedna od

potvrda tog poraza. Gubitak oseanja za istoriju i sopstveno mesto u njoj, koji su iskusili milioni zapadnjaka (bili oni svesni gubitka ili ne), ide uporedo sa nastankom transnacionalne hiperdrave u Evropi, kao i ideologije "benevolentne globalne hegemonije" u Vaingtonu. Ova dva mentaliteta - evro-mundijalistiki i ameroneokonzervativni - samo su naizgled suprotstavljeni. U sutini oni su dva aspekta istog globalizovanog univerzuma. Oni prvi zagovaraju "multilateralizam" u obliku "meunarodne zajednice" pod okriljem UN i Meunarodnog krivinog suda, pri emu je EU privremeni medijum za prebacivanje suverenosti na nivo nadnacionalnih tela. I evropski multilateralisti i vaingtonski neokonzervativci dele istu nenaklonost prema tradicionalnim, spontano nastajuim drutvima i kulturama. Razlike izmeu njih nisu vezane za zajedniki cilj postizanja globalnog monizma, nego samo za sredstva njegovog sprovoenja. Kraj hladnog rata raistio je put za uzdizanje nove globalne imperije. Nove mogunosti nale su se nadohvat ruke uesnicima gramijevskog "dugog mara kroz institucije". U prividnom porazu revolucionarne ideje - olienom u porazu boljevizma liberalnoneo-konzervativna osovina pronala je klju budue pobede svoje univerzalistike paradigme koju globalizacija ini moguom putem iskorenjivanja tradicionalnih struktura kadrih za otpor. Globalizacija, kako u evrokratskoj tako i u nekonzervativnoj odedi, objektivni je saveznik revolucionarnog procesa globalizacije, ne samo zato to unitava ostatke tradicionalnih identiteta i kultura, ve i zbog toga to utire put nepovratnoj demografskoj promeni unutar samog Zapada. Radikalni karakter projekta otkriven je u mantri Rasa, Pol, Seksualnost, dijalektikoj sili koja pokree istoriju unapred. Rasa, Pol i Seksualnost zamenili su Proletarijat i kao ugnjetenu klasu - otuda i kult ne-bele, ne-muke, ne-heteroseksualne rtve i kao istorijski predodreenog vesnika revolucionarne promene. Klasina marksistika politika ekonomija pronala je dinamiku revolucije u neizbenom konfliktu izmeu vlasnika sredstava za proizvodnju i proletarijata, koji nema nita da proda do svog rada i nita da izgubi osim sopstvenih lanaca. Dananji revolucionari iz elitne klase - a nagovestio ih je jo Dostojevski - uveliko nadilaze svaku prepoznatljivu vrstu dijalektikog materijalizma uvoenjem metafizikog koncepta "rtve" i itavog mnotva pridruenih zahteva za posebnim pravima manjina, ime se utire put dihadu irom zapadnog sveta. Drugim reima, Srbima ine zlo, na Kosovu i Metohiji i drugde, ali ne ine im nita to ne ine samima sebi. Za kim zvona zvone? U Leteoj krmi esterton slika dekadentnu Englesku koja pada pod nieovsku verziju islama. Samo pijani, poluludi Irac, koji premeta znak krme iz mesta u mesto i odupire se dehristijanizaciji svoje zemlje, pobeuje neprijatelje ivota. Ali, kako pita Tomas Fleming, gde emo u ovim trezvenim i naprednim vremenima pronai pijanog Irca koji uva veru? Ne u Vatikanu, ako se istorija ponavlja: vrata panije otvorio je u VIII veku musliman ioma nadbiskup Sevilje Opas. Duh Drugog vatikanskog koncila dobro uva Opasovo zavetanje. Kada je kardinal akomo Bifi, bolonjski nadbiskup, izjavio da "vie ne bi smelo da bude ulaznih viza za muslimane" i da je "hrianska Evropa" u opasnosti da bude preplavljena "muslimanskom najezdom", glasovi iz unutranjosti Katolike crkve bili su najkretaviji od gneva. Moda bi dananji katolici trebalo da se podsete na zakljuak Katolike enciklopedije iz 1908, koji i danas stoji isto tako vrsto kao i pre jednog veka: Islam je sistem domae despotije i spoljne agresije... Prava nemuslimanskih podanika su neodreena i ograniena, a verski rat je sveta dunost kad god postoji ansa na uspeh protiv "nevernika". Srednjovekovni i moderni muhamedanski, naroito turski, progoni Jevreja i hriana ponajbolja su ilustracija ovog fanatinog verskog i politikog duha. Eksplozija stanovnitva u svim preteno muslimanskim zemljama u svetu i demografski kolaps u Evropi obezbeuju kontekst imigracionih trendova, pothranjujui ubeenje meu mnogim muslimanima da budunost pripada islamu. Pogreno je zakljuivati da su muslimani prosto "zamenili" komuniste kao glavnu pretnju Zapadu; to su samo dva lica iste pretnje zatvorenog drutva i zatvorenog uma. Totalitarni karakter islama, slian komunizmu i nacizmu, ini ovu pretnju drugaijom po stepenu od one koja je postojala za vreme hladnog rata, ali ne i po vrsti. Ona zahteva slian odgovor. Moda je samo jedan od stotinu komunista koji ive na Zapadu bio sovjetski pijun; moda na stotinu muslimana imigranata ne dolazi jedan Bin Ladenov aktivista. Ipak, borba protiv komunistike opasnosti pre 50 godina povlaila je za sobom uskraivanje ulaznih viza (a kamoli stalnog boravka, obuke ili pasoa) lanovima komunistike partije. Isti postupak, sada sa Bin Ladenovim potencijalnim regrutima predstavlja klju svakoj znaajnoj antiteroristikoj strategiji sa obe strane Atlantika.

Vreme je da se posveti panja injenici koja je dobro poznata slubenicima Imigracione slube SAD: da se previe esto stavovi muslimana koji ele da ive u SAD naglo menjaju kada im status u SAD postane siguran. Kada predaju molbe za prijem i dok oekuju zelene kartone, u razgovorima sa amerikim slubenicima oni se ale na nedostatak slobode u domovini, navodei specifine primere u oblasti ljudskih prava i politike. Meutim, im dobiju dozvolu za stalni boravak, a pogotovo dravljanstvo, iznenada se okreu protiv zemlje domaina i poinju da hvale vrline islamske drave, zaboravljajui jadikovke pred slubenicima za doseljavanje da bi im usliili molbe. Temeljita i sistematska provera svakog podnosioca molbe, skupa sa psiholokim testovima i razgovorima jedan na jedan sa specijalistima koji su kvalifikovani da otkriju takve crte "dvojne linosti" kod potencijalnih imigranata, treba da budu uvedeni za sve koji dolaze iz rizinih zemalja, kao i za muslimane iz nemuslimanskih zemalja, kao to je "Francuz" Zaharije Musaui ili "Britanac" Riard Rid. Alternativa je neciljana, opta restrikcija graanskih sloboda, koja e biti jednako neefikasna u zaustavljanju islama kao to e nesumnjivo biti uspena u stvaranju manje uspenog i manje prijatnog dostojanstvenog ivota za graane Zapada. To je pitanje ravnotee koja se zasniva na jasno definisanoj strategiji: ona krenja graanskih prava koja su bitna za antiteroristiku strategiju treba da budu otvorena preispitivanju i da se smatraju bolnom rtvom, ili isto taktikim povlaenjem, ne pukim neobraanjem panje na iritirajue zakonske tehnike postupke. Sve je pogreno kada se u opasnost dovedu slobode razvijane vekovima, a pritom se ne razvije obuhvatna odbrambena strategija. Zapad je prazan Dosledna dugorona protivteroristika strategija mora da obuhvati uskraivanje uporita islamu unutar Zapada. Kao to veli britanski pisac Dejvid Prajs-Dons: "Demokratija ponekad izgleda paralisana onima koji koriste njene slobode da bi ih zloupotrebili za nedemokratske ciljeve." Sami muslimani su prvi koje treba spasti od namere njihovih voa da sve nas, i njih, povuku u ambis. Kao i komunizam, i islam se oslanja na domau petu kolonu - na Rozenbergove, Filbije, Blantove i Hiso-ve, samo koji umesto Lenjina slave Alaha - da bi razorili ostali svet. On se takoe oslanja na armiju saputnika, na reinkarnacije Sartra i oa u akademskim kulama od slonovae, na liberalne akademiare i tvorce javnog mnjenja koji oseaju bliskost sa islamom - delom upravo zato to je on vodei istorijski rival zapadne civilizacije koju oni dubinski mrze, a delimino i zato to ude za romantino obraenom i preienom islamskom "zlatnom epohom" koja zamenjuje autentine zapadne i hrianske korene koje su oni uveliko odbacili. Ideolozi dihada nisu slepi pred ovom injenicom. Oni sagledavaju duhovnu i moralnu slabost Zapada i sa pravom oekuju da islam prevlada ne samo seobama i demografijom, nego i masovnim preobraanjem ciljnih populacija zemalja-domaina imigrantskog cunamija. To bi zaista bio kraj Zapada, njegova konana predaja duhu koji je divno opisao an Raspaj u predgovoru francuskom izdanju Tabora svetaca iz 1985. godine: Zapad je prazan, iako toga jo nije svestan. Inventivna civilizacija, sigurno jedina koja je sposobna da se suoi sa izazovima treeg milenijuma, nestaje jer vie nema duu. Na svim nivoima - na nivou nacije, rase, kulture i pojedinaca - dua je ta koja uvek dobija odlune bitke. Raspajeva saga ukorenjena je u "monstruozni karcinom koji je usaen u zapadnu svest". Njeni koreni se nalaze u gubitku vere i u arogantnom uenju - koje na "Zapadu" buja ve tri veka - da ovek moe da razrei dilemu postojanja samo svojim intelektom. Ako se taj gubitak ne preokrene, igra je ionako zavrena - dokazujui jo jednom da tamo gde se Bog povlai, nastupa Alah. Nastavie se Ideolozi dihada sagledavaju duhovnu i moralnu slabost Zapada i sa pravom oekuju da islam prevlada ne samo seobama i demografijom, nego i masovnim preobraanjem ciljnih populacija zemaljadomaina imigrantskog cunamija. Bivi nemaki kancelar Helmut mit izjavio je da Nemaka nije smela da dozvoli useljavanje muslimanskih gastarbajtera, jer "multikulturalizam moe da funkcionie samo u autoritarnom drutvu"

"Islam je sistem domae despotije i spoljne agresije... Prava nemuslimanskih podanika su neodreena i ograniena, a verski rat je sveta dunost kad god postoji ansa na uspeh protiv nevernika" Peta kolona dihada: ko je odgovoran za zaarani neprekinuti krug islamskog nasilja (6) Islam je mnogo vie od religije Da li pravoverni musliman moe da bude lino i politiki lojalan nemuslimanskoj dravi? Sa blizu 25 miliona muslimana u zemljama zapadne Evrope i sa preko tri miliona u SAD, pitanje lojalnosti dravi zemlje-domaina postaje veoma vano. Ovo su pitanja kojima se bavi knjiga Senka dihada Sre Trifkovia (SKZ, 2007, Beograd) iz koje Tabloid u nekoliko nastavaka prenosi zavrno poglavlje pod nazivom Peta kolona dihada Sra Trifkovi Pre 1914. i hrianski i islamski svet mogli su se odrediti jedan prema drugom u kulturnom smislu. Sekularizam je, od zamene hrianstva kao vodee svetlosti "Zapada", odbacio svaku pomisao na hrian- ski drutveni, geografski i kulturni prostor koji bi trebalo da bude zatien kao takav. Boljevizam je isto, ili jo mnogo gore, odradio na Istoku. Islam, "ekstremni" ili "umereni", evropski, azijski, afriki ili ameriki, nije pak omekao. Posledice nespoznaje bie bolne i veoma krvave. Naravno, one mogu biti izbegnute ako se muslimani "pozapadnjae" - tj. postanu spremni da, kao i formalni hriani, relativizuju svoju religiju, da joj se po potrebi izruguju i ignoriu njene zapovesti - ili pak da se hristijanizuju, to se, naravno, ne moe dogoditi ukoliko ne doe do zakasnelog, masovnog i krajnje neoekivanog oporavka duhovne i moralne snage Zapada. Ako se nijedan od ovih frivolno optimistikih scenarija ne ostvari, kao to nee, svet se danas suoava sa dve jasne alternative: sa nekakvom improvizovanom odbranom, premda pod bljutavo mlakom multikulturalnom stegom, ili sa potinjavanjem Proroku. injenice su neumoljive. ta god korifeji multikulturalizma propovedali, sutinski izazov jeste kako spreiti tvrdu teokratsku nepomirljivost dihada da koristi demokratska, postmoderna pluralistika drutva kao orue svoje ekspanzije. Kako spreiti dihad da se kamuflira iza fraza o sekularnoliberalnoj toleranciji? Zadatak iziskuje promenu karaktera samog Zapada. Samo jedan moralno i duhovno preporoeni Zapad moe da spozna ono ta rtve dihada, poput Srba, znaju ve stoleima: da je islam mnogo vie od religije, da on mrnju prema nevernicima ini obaveznom. Islam treba da bude shvaen kao ono to za sebe tvrdi da jeste. Shodno tome, islam treba da bude podvrgnut istom nadzoru i zakonskim ogranienjima koji se primenjuju na druge kultove koji su skloni nasilju, od arlsa Mensona do Luisa Farakana. Sopstveno verovanje Dva veka staro kolektivno stremljenje amerike deklaracije o nezavisnosti izraeno u uvodnim reima "Mi, narod", nema nikakvog smisla ukoliko ne postoji odrediv "narod" koji deli oceaj zajednitva, istorije, kulture ili morala. Islam nema nikakvog srodstva s takvim stremljenjem i nikakve veze s tim "narodom", izuzev neiznenaujue elje da zgrabi komad njegovog bogatstva. Meutim, uprkos dubokom preziru prema institucijama zemalja domaina (ba kao to je bio sluaj sa lanovima komunistikih partija pre njih), muslimanski aktivisti u zapadnom svetu pozivaju se na ove institucije kada trae svakojake specijalne privilegije za svoja verovanja, navike i obiaje. Oni trae pune demokratske privilegije za organizovanje i propagiranje svojih stavova. Pri tom su arogantno svesni da bi, ako im zapadne mo da to urade, nametnuli sopstvena verovanja i obiaje i eliminisali ostale. Kada se jednom shvati da "pravi islam" ne priznaje apriorno pravo bilo kojoj drugoj religiji ili pogledu na svet da postoji - ponajmanje ateistikom sekularnom humanizmu vladajue elite - konano e biti mogua ozbiljna antiteroristika strategija.

Teroristika pretnja zapadnom svetu dolazi skoro iskljuivo od pripadnika muslimanske zajednice. Za smanjenje ansi od napada u budunosti bitno je da se odmah uvede moratorijum na sva useljavanja iz rizinih zemalja, da se pojaa patroliranje granica do nulte poroznosti i da se radikalno smanji broj viza pripadnicima drava koje tite ili stvaraju teroriste, kao i da se izvri deportacija svih ilegalnih stranaca. itelje zapadnog sveta elite indoktriniraju u dogmu da je ovo nemogue, da je demografski trend neminovan, da je ekonomski motivisana, neprestana imigracija na irokom planu nezaustaviva zato to je uslovljena neumoljivim trinim silama. To nije tano. Slobodni graani ne smeju da potine svoju sudbinu, niti sudbinu svojih potomaka, istorinoj zabludi. Doseljavanje iz islamskih drava moe i treba da bude podlono demokratskoj volji naroda evropskih i severnoamerikih zemalja. Ti narodi imaju sva prava da brane sebe i svoj nain ivota, po cenu ukidanja fatamorgane multikulturalizma i opsene politike korektnosti. Pohlepa tajkuna Prava borba protiv terorizma poinje sa upoznavanjem neprijatelja, sa novom paradigmom o islamu, migracijama i evrohrianskom identitetu. Tada i samo tada, preimustva inventivnog neislamskog uma bie adekvatno uposlena da identifikuju i potom unite sve kljune pojedince i njihove mree posveene unitenju ostataka civilizovanog sveta. Sve e biti uzalud, meutim, ukoliko ubitani islamski ekstremizam, tako ubedljivo ispoljen 11. septembra 2001, ne oznai kraj jo jedne vrste ekstremizma: tvrdoglavog insistiranja vladajueg liberalnog establimenta zapadnog sveta na tome da je islam religija mira i da svakog doljaka sa tih strana treba smatrati jednako topljivim u loncu postmoderne. Smanjenje i postepeno okonanje nepotrebne i tetne zavisnosti od bliskoistone nafte je verovatno najlake ostvariv preduslov za politiku opstanka. Pohlepa, meutim, oduvek zaslepljuje nosioce vlasti u pogledu opasnosti, to je i sada sluaj: Pohlepa tajkuna koji promoviu globalizam daleko je vea no rasponu i uticaju na oveanstvo od bilo koje druge pohlepe u istoriji - i isto tako je slepa. Ona je odnegovala neprijatelja koji ima dubok verski poriv da utvrdi svoju superiornost nad nevernicima. Poruka istorije glasi da e Sjedinjene Drave biti nesposobne da zaustave plimu islama u XXI veku ukoliko ne napuste globalizam i ne ponu da tretiraju islamske drave kao potencijalne neprijatelje ija strateka preimustva i znaaj moraju da se smanje pre nego to bude prekasno. Nakon 11. septembra okviri "pretnji nacionalnoj bezbednosti" SAD morali bi najzad da ponu da slede neko jasno odreenje iole racionalno definisanih nacionalnih interesa. Potrebno je ire pomeranje paradigme, zasnovano na potrebi za nunom Severnom alijansom Rusije, Zapadne Evrope i Severne Amerike. Preduslov je revidiranje Samjuela Hatingtona, koji pogreno stavlja pravoslavlje u istu ligu sa islamom u odnosu na "Zapad". Daleko od toga da se tretira kao pretnja, Rusiju treba tretirati kao bitnog saveznika. Ona je jedini ozbiljan branik Zapada od pretnje zajednikoj bezbednosti koja se protee du ranjivog istonog boka civilizacije od Kavkaza do Pacifika. Ovo je bitno sagledati jer ulazimo u stolee koje e doiveti ponovni napad militantnog islama na oslabljenu Evropu. Duhovna malaksalost Alternativa je konano otvaranje kapija. U funkcionalno nihilistikom zapadnom svetu iskuenje da se odustane od otpora pojaano je posle amerikog crnog septembra, a islamski apologeti svesni su te injenice. Prividno osuujui sam in, ali ne i ciljeve njegovih izvrilaca, oni se ponaaju kao da je islam samo jo jedan od mnogih takmaca na tritu ideja i ivotnih stilova. Oni ulaze u novi milenijum sa jakim kartama. Pre svega, islam je "nebeo", neevropski i antihrianski, to ga ini prirodnim saveznikom vladajuih zapadnih elita. U isto vreme, on ima sutinsku prednost u odnosu na mlaku ideologiju multikulturne osrednjosti po tome to nudi Alaha umesto... niega. On takoe ima prednost nad veinom hrianskih denominacija savremenog Zapada budui da one ne nude Boga kao alternativu, ve meavinu psihoterapije i socijalnog rada. Voljne da prepuste stara svetilita doljacima koji imaju tvrdu veru ali nemaju damije, one su u najboljem sluaju neupotrebljive. Talas preobraanja u islam u zapadnom svetu posle 11. septembra, naroito meu bogatim, mladim belcima, svedoi da je dihadistika strategija oslonca na duhovnu malaksalost Zapada sasvim opravdana. "Zelene brigade ne predaleke budunosti sve vie e se sastojati od klonova Donija Vokera Linda. Za postmodernog zapadnog nihilistu, koji mrzi sam sebe i odrie se svojih predaka, Bin Laden je linost dostojna potovanja: ovek sa idealom za koji su njegovi sledbenici spremni da umru. emu se baktati oko zagonetki kao

to su Sveto Trojstvo i Prvobitni greh, pitaju oni, kada alternativa zvana islam daleko vie zadovoljava?" Nasuprot njoj, postmodernistima hrianstvo deluje odve sloeno i opskurno. Islam ne treba kriviti za ono to jeste. Moramo, meutim, da okrivljujemo sebe zbog nespremnosti da, shodno injenicama, sainimo procenu naih opcija.Na slian nain ni Evropljani sredinom tridesetih godina prolog veka nisu ozbiljno shvatali Majn kampf. Podsticaji Kurana vernicima da pokoravaju ili ubijaju nevernike, da im plene imovinu, da im porobljavaju ene i decu, direktni su i otvoreni, a plodovi vidljivi kroz vekove. Neki dobronamerni kritiar moda e zameriti da ovaj prikaz islama ne posveuje dovoljno panje umerenosti mnogih sledbenika Muhameda, elji obinih muslimana za mirnim ivotom. Meutim, premda takvi umerenjaci nisu brojano retki, oni niti su uticajni niti sposobni da utiu na globalne trendove islama kao svetskog procesa i dihada kao radikalne ideologije. Sve politike ideologije, pa i islam, formiraju se novcem i malobrojnim ali visoko motivisanim pripadnicima "avangarde". Unutar islama, novac (bilo iranski ili saudijski) slui radikalizaciji, da o manjini dihadistike avangarde ne govorimo. Ovo je injenica koju ostali svet mora pod hitno da shvati i izvue odgovarajue zakljuke. Kako ovek razmilja, takav je Problem Zapada nisu "predrasude" u vezi s islamom, nego naivnost, defetizam ili neverica u suoavanju sa dihadistikim nasiljem i surovou. Spremnost manjine "umerenih" da budu objektivno loi muslimani jer odbacuju kljuna uenja istorijskog islama - uenja koja nameu institucionalnu diskriminaciju arije i razuzdano nasilje dihada - moe da bude vredno hvale, ali time se ne doprinosi izmeni islama kao doktrine. Islam bi danas verovatno bio manje opasan da postmoderni, posthrianski Zapad nije odobrovoljavao ili titio njegove najopasnije eksponente. Islamizam je bio izloen razornoj krizi kredibiliteta, pre svega unutar arapskog sveta, sredinom XX veka. Sile sekularne modernizacije bile su naizgled jake. Meutim, Amerika im se suprotstavljala na svakom koraku jer su nosioci sekularizma - Naser pre svega, ali i BAAS u Siriji i Iraku, NFL u Aliru - nastupali pod socijalistikom oznakom, imali prijatelje u komunistikom svetu i naizgled ugroavali amerike ekonomske (pre svega naftne), na samim tim i "nacionalne" interese. Kratkovido formuliui svoj odgovor takvom izazovu, Amerika je 50-ih i 60-ih godina prolog veka dala svesrdnu podrku najcrnjoj islamo-faistikoj tvorevini na svetu: Kraljevini Saudijskoj Arabiji. Kako su privrede arapskih zemalja posrtale i zastajale kao posledica neefikasne i korumpirane birokratije i prejakih stega dravne kontrole uvedenih pod uticajem levice, saudijski petrodolari podsticali su uspostavljanje nasilju sklonog fanatizma kao velianstvene alternative. Postepeno su pripadnici srednjeg graanskog stalea i inteligencije, potencijalno spremni, a moda i sposobni da promoviu "umereni" islam, bivali marginalizovani od strane zapenuenih eika predano podsticanih iz Vaingtona. Glavni problem, kako za muslimane tako i za ostali svet, jeste nasilna poruka Kurana. "Nevernici" ne mogu da taj problem ree u ime Muhamedovih sledbenika, ali ne smeju ni da se pretvaraju da je problem reen tako to e Kuran proglasiti za pacifistiki spis. Ljudi su savreno sposobni da preispitaju osnove svojih dogmi kada je to apsolutno neophodno, ali sve dok petrodolari podravaju tumaenja zasnovana na idealima dihada, terora, glavarine, haraa i potinjavanja nevernika, ostali svet mora da ima hrabrosti da religiju rata nazove njenim pravim imenom. "Kako ovek razmilja, takav je." Pravi problem islamskog sveta nije problem nedostatka prirodnih resursa niti istorijskih nepravdi za koje su navodno krivi drugi, ili nedemokratskih politikih sistema. Ernest Renan, koji je svoje studije islama zapoeo kao mlad ovek hvalei njegovu sposobnost da manifestuje "ono ta je boansko u ljudskoj prirodi", zavrio ih je posle etvrt i tri duga putovanja po muslimanskom svetu zakljukom da su "muslimani prve rtve islama" i da je zato "osloboenje muslimana od njegove religije najbolja usluga koja moe da im bude pruena". Islam je kolektivna psihoza koja nastoji da postane globalna. Svaki pokuaj kompromisa sa ludilom zahteva utapanje u njega. Niko ko veruje da mu je dihad pravo i dunost, ili ko eli usvajanje erijatskog prava i uspostavljanje halifata, ne sme da dobije vizu za ma koju nemuslimansku zemlju - a svaki podnosilac molbe mora da bude upitan i da se nedvosmisleno izjasni. Islam, u Muhamedovim vizijama i predanjima, u kodifikaciji i etrnaestovekovnoj praksi, ima diskriminatorski odnos prema nemuslimanima, "nevernicima". Dok petrodolari ne budu podrali kuranski revizionizam, koji e otvoreno odbaciti diskriminatorsko naslee izvornih tekstova i erijatske prakse, Hantingtonova vizija sukoba civilizacija bie, naalost, obilato potkrepljivana svakodnevnim iskustvom

susretanja islama i ostalog sveta. To susretanje bie tokom ovog veka sve krvavije i sve traginije za itelje dar al harba, iji lideri odbijaju da se suoe sa istinom. Ponovno otkrivanje identiteta hrianske Evrope i Amerike najbitniji je preduslov za ma kakvu iole ozbiljnu strategiju odbrane. Pobeda u ratu protiv terora, ako je uopte bude, bie izvojevana u sferi morala i kulture. Evropski hriani i njihovi prekomorski roaci naslednici su najbolje, najlepe, najvrednije i najplodnije civilizacije pod kapom nebeskom. Ili e se trgnuti i doi sebi spoznajom te injenice, ili nade zaista nema. Rat protiv dihada mogu dobiti jedino jedna Amerika, Britanija, Francuska, Italija... koje ne bombarduju Srbiju ve je prihvataju kao prirodnog saveznika i saborca u borbi za zajedniki opstanak, preko est vekova nakon to je rtva Srbije makar privremeno zaustavila osmansku najezdu i time omoguila Zapadu da se razvije u to ta jeste. Samo jednim takvim inom, te zemlje i ti narodi dokazali bi da su povratili svoju samosvest i obnovili svoje moralne, duhovne i civilizacijske korene. Ako se to desi, oivljeni impuls da se naa zajednika civilizacija brani i da se autentina kultura obnavlja, da se bebe raaju i crkve ispune, takoe e neminovno doi. Verovatnoa tako kasnog oporavka je pod sumnjom, ali ova knjiga je pisana u molitvenoj nadi da on nije nemogu. Da Boga nema sve bi bilo doputeno, ukljuujui globalnu pobedu dihada i pretvaranje Sv. Pavla u Londonu, Sv. Petra u Rimu i Visokih Deana u damije, Hrista Spasa u Moskvi i Patrijarije u Pei u ruevine. Boga ima, meutim. Boga ima, pa se Njegovom milou i uda deavaju. Deavaju se i desie se.

Okamenjeni islam Ofanzivni potencijal zaraenih strana daje pouzdane znake o moguem ishodu sukoba. Posle Staljingrada bilo je oigledno da je Nemaka osuena na propast: izgubivi strateku inicijativu godinu dana ranije pred kapijama Moskve, naredne dve godine krvoprolia Rajh je iao silaznom linijom koja se zavrila u ruevinama Berlina. Sa ruskim debaklom Napoleon je poraen, mada je stvarni kraj doao skoro tri godine kasnije, posle Berezine. Posle Getisberga, Konfederacija se borila jo dvadeset beznadenih meseci, ali vie nije bilo nikakve nade da e doi do preokreta. Takav preokret nije postignut u pogreno krtenom Globalnom ratu protiv terorizma (GRPT) jedan rugoban termin sa jo runijim akronimom koji preplie neprijateljevu ideologiju sa njegovom preferiranom tehnikom borbe ili, jo gore, sa neprijateljem samim. U stvari, ovaj termin se odnosi na viestrani sukob izmeu SAD i "ostatka Zapada", sa jedne strane, i jednom labavom mreom muslimanskih aktivista nadahnutih ideologijom dihada - tj. muslimanskim teroristima, s druge strane. U sutini taj termin bi trebalo da oznai jednu razraenu strategiju odbrane ne samo protiv male "dihadistike elite" ve protiv jednog u osnovi agresivnog demografskog bujajueg i ideoloki okamenjenog islamskog pokreta globalnih razmera i svetsko-istorijskog znaaja. Savremeni polet islama, kao ideologije i osnova za politiku akciju, jedan je fenomen koji se ne da porediti svojim dinamizmom, energijom i potencijalnim posledicama sa bilo kojom verom ili ideologijom u dananjem svetu.

Kada se jednom shvati da "pravi islam" ne priznaje apriorno pravo bilo kojoj drugoj religiji ili pogledu na svet da postoji - ponajmanje ateistikom sekularnom humanizmu vladajue elite - konano e biti mogua ozbiljna antiteroristika strategija. Glavni problem, kako za muslimane tako i za ostali svet, jeste nasilna poruka Kurana. "Nevernici" ne mogu da taj problem ree u ime Muhamedovih sledbenika, ali ne smeju ni da se pretvaraju da je problem reen tako to e Kuran proglasiti za pacifistiki spis.