ZAKON O DRAVNIM SLUBENICIMA

("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005 - ispr., 83/2005 - ispr., 64/2007, 67/2007 - ispr., 116/2008 i 104/2009) Glava prva UVODNE ODREDBE Sadrina zakona lan 1 Ovim zakonom ureuju se prava i dunosti dravnih slubenika i pojedina prava i dunosti nametenika. Pojedina prava i dunosti dravnih slubenika u pojedinim dravnim organima mogu se posebnim zakonom urediti i drukije ako to proizlazi iz prirode njihovih poslova. Pojam dravnih slubenika i nametenika lan 2 Dravni slubenik je lice ije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa dravne uprave, sudova, javnih tuilatava, Republikog javnog pravobranilatva, slubi Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i slubi organa ije lanove bira Narodna skuptina (u daljem tekstu: dravni organi) ili s njima povezanih optih pravnih, informatikih, materijalno-finansijskih, raunovodstvenih i administrativnih poslova. Dravni slubenici nisu narodni poslanici, predsednik Republike, sudije Ustavnog suda, lanovi Vlade, sudije, javni tuioci, zamenici javnih tuilaca i druga lica koja na funkciju bira Narodna skuptina ili postavlja Vlada i lica koja prema posebnim propisima imaju poloaj funkcionera. Nametenik je lice ije se radno mesto sastoji od prateih pomono-tehnikih poslova u dravnom organu. Poslodavac dravnih slubenika i nametenika lan 3 Poslodavac dravnih slubenika i nametenika je Republika Srbija. Prava i dunosti poslodavca u ime Republike Srbije vri rukovodilac dravnog organa (u daljem tekstu: rukovodilac), ako ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom nije drukije odreeno. Primena optih propisa o radu i posebnog kolektivnog ugovora lan 4 Na prava i dunosti dravnih slubenika koji nisu ureeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom primenjuju se opti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za dravne organe (u daljem tekstu: poseban kolektivni ugovor). Poseban kolektivni ugovor zakljuuju Vlada i reprezentativni sindikati koji su osnovani za teritoriju Republike Srbije.

Na prava i dunosti nametenika primenjuju se opti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor, ako ovim ili posebnim zakonom nije drukije odreeno. Glava druga NAELA DELOVANJA DRAVNIH SLUBENIKA Zakonitost, nepristrasnost i politika neutralnost lan 5 Dravni slubenik duan je da postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisom, prema pravilima struke, nepristrasno i politiki neutralno. Dravni slubenik ne sme da na radu izraava i zastupa svoja politika uverenja. Odgovornost za rad lan 6 Dravni slubenik odgovara za zakonitost, strunost i delotvornost svog rada. Niko ne sme vriti uticaj na dravnog slubenika da neto ini ili ne ini suprotno propisima. Zabrana povlaivanja i uskraivanja lan 7 Zabranjeno je povlaivanje ili uskraivanje dravnog slubenika u njegovim pravima ili dunostima, posebno zbog rasne, verske, polne, nacionalne ili politike pripadnosti ili zbog nekog drugog linog svojstva. Dostupnost informacija o radu dravnih slubenika lan 8 Informacije o radu dravnih slubenika dostupne su javnosti, prema zakonu kojim se ureuje slobodan pristup informacijama od javnog znaaja. Dravni slubenik je duan da u svom radu i prilikom obavetavanja javnosti obezbedi zatitu podataka o linosti u skladu sa zakonom. Jednaka dostupnost radnih mesta lan 9 Pri zapoljavanju u dravni organ kandidatima su pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta. Izbor kandidata zasniva se na strunoj osposobljenosti, znanju i vetinama. Pri zapoljavanju u dravne organe vodi se rauna o tome da nacionalni sastav, zastupljenost polova i broj osoba sa invaliditetom odslika u najveoj moguoj meri strukturu stanovnitva. Napredovanje i struno usavravanje lan 10 Napredovanje dravnog slubenika zavisi od strunosti, rezultata rada i potreba dravnog organa.

Dravni slubenik ima pravo i dunost da se struno usavrava prema potrebama dravnog organa. Jednake mogunosti lan 11 Svi dravni slubenici su jednaki kad se odluuje o napredovanju i nagraivanju i ostvarivanju njihove pravne zatite. Glava trea PRAVA I DUNOSTI DRAVNIH SLUBENIKA I PRAVA DRAVNIH SLUBENIKA Uslovi rada lan 12 Dravni slubenik ima pravo na uslove rada koji mu nee ugroziti ivot i zdravlje, na tehnike i druge uslove potrebne za rad i na zatitu od pretnji, napada i svih vrsta ugroavanja bezbednosti na radu. Rukovodilac je duan da na zahtev dravnog slubenika preduzme mere za zatitu njegove bezbednosti na radu. Primanja lan 13 Dravni slubenik ima pravo na platu, naknade i druga primanja prema zakonu kojim se ureuju plate u dravnim organima. Odmori i odsustva lan 14 Dravni slubenik ima pravo na odmore i odsustva prema optim propisima o radu i posebnom kolektivnom ugovoru. Dravni slubenik ima pravo na godinji odmor od najmanje 20 a najvie 30 radnih dana, prema merilima odreenim posebnim kolektivnim ugovorom. lanstvo u sindikatu i udruenju lan 15 Dravni slubenik ima pravo da bude lan sindikata i profesionalnog udruenja i njihovih organa upravljanja. Pravo na albu lan 16 Dravni slubenik ima pravo albe na reenje kojim se odluuje o njegovim pravima i dunostima, ako alba ovim zakonom nije izriito iskljuena. alba se izjavljuje u roku od osam dana od dana prijema reenja, ako ovim zakonom nije odreen krai rok. alba ne odlae izvrenje reenja samo kad je to ovim zakonom izriito odreeno.

Dodatna prava dravnih slubenika lan 17 Posebnim kolektivnim ugovorom dravnim slubenicima mogu da se utvrde prava koja ovim zakonom nisu utvrena, u skladu sa ovim zakonom i optim propisima o radu. II DUNOSTI DRAVNIH SLUBENIKA Izvrenje naloga lan 18 Dravni slubenik duan je da izvri usmeni nalog pretpostavljenog, izuzev kad smatra da je nalog suprotan propisima, pravilima struke ili da njegovo izvrenje moe da prouzrokuje tetu, to saoptava pretpostavljenom. Nalog koji pretpostavljeni ponovi u pismenom obliku dravni slubenik duan je da izvri i o tome pismeno obavesti rukovodioca. Dravni slubenik duan je da odbije izvrenje usmenog ili pismenog naloga ako bi ono predstavljalo kanjivo delo i da o tome pismeno obavesti rukovodioca odnosno organ koji nadzire rad dravnog organa ako je nalog izdao rukovodilac. Premetaj lan 19 Dravni slubenik duan je da prihvati radno mesto u istom ili drugom dravnom organu na koje je prema odredbama ovog zakona trajno ili privremeno premeten. Privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu radnog mesta lan 20 Dravni slubenik duan je da, po pismenom nalogu pretpostavljenog, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno poveanog obima posla ili zamene odsutnog dravnog slubenika. Vrstu i trajanje poslova odreuje pretpostavljeni pismenim nalogom, najdue na 30 radnih dana. Poslovi mogu da traju i due od 30 radnih dana ako je potrebno da dravni slubenik na poloaju zameni drugog ili ako na poloaju ne radi niko. Privremeni rad na niem radnom mestu lan 21 U sluaju elementarnih nepogoda, vie sile ili drugih nepredvidivih okolnosti, dravni slubenik je duan da, po pismenom nalogu pretpostavljenog, radi na radnom mestu niem od svog, dok traju te okolnosti. Dravni slubenik za to vreme zadrava prava koja proizlaze iz njegovog radnog mesta. Rad u radnoj grupi lan 22 Dravni slubenik duan je da postupi po pismenom nalogu kojim ga rukovodilac odreuje za rad u radnoj grupi u svom ili drugom dravnom organu.

uvanje slubene i druge tajne lan 23 Dravni slubenik ili nametenik duan je da uva dravnu, vojnu, slubenu i poslovnu tajnu (u daljem tekstu: tajna) u skladu sa posebnim propisima. Odreivanje i uvanje tajne, kao i mere zatite tajne, ureuju se posebnim propisima. Dunost obavetavanja o sumnji postojanja korupcije lan 23a Dravni slubenik ili nametenik duan je da pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog ili rukovodioca ako u vezi sa obavljanjem poslova radnog mesta doe do saznanja da je izvrena radnja korupcije od strane funkcionera, dravnog slubenika ili nametenika u dravnom organu u kojem radi. Dravni slubenik ili nametenik iz stava 1. ovog lana od dana podnoenja pismenog obavetenja uiva zatitu u skladu sa zakonom. Potovanje radnog vremena lan 24 Dravni slubenik duan je da potuje radno vreme i pravila ponaanja u dravnom organu. Ako je spreen da radi, dravni slubenik duan je da o razlozima obavesti neposredno pretpostavljenog u roku od 24 sata od nastanka razloga. III SPREAVANJE SUKOBA INTERESA Zabrana primanja poklona i korienja rada u dravnom organu lan 25 Dravni slubenik ne sme da primi poklon u vezi s vrenjem svojih poslova, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona manje vrednosti, niti bilo kakvu uslugu ili drugu korist za sebe ili druga lica. Dravni slubenik ne sme da koristi rad u dravnom organu da bi uticao na ostvarivanje svojih prava ili prava s njime povezanih lica. Na odreivanje kruga povezanih lica i na prijem poklona primenjuju se propisi kojima se ureuje spreavanje sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija. Dodatni rad lan 26 Dravni slubenik moe, uz pismenu saglasnost rukovodioca, van radnog vremena da radi za drugog poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogunost sukoba interesa ili ne utie na nepristrasnost rada dravnog slubenika. Saglasnost rukovodioca nije potrebna za dodatni naunoistraivaki rad, objavljivanje autorskih dela i rad u kulturno-umetnikim, humanitarnim, sportskim i slinim udruenjima.

Rukovodilac moe zabraniti rad iz stava 2. ovog lana ako se njime onemoguava ili oteava rad dravnog slubenika, teti ugledu dravnog organa, odnosno stvara mogunost sukoba interesa ili utie na nepristrasnost rada dravnog slubenika. Obavetavanje o dodatnom radu lan 27 Dravni slubenik duan je da o svom dodatnom radu obavesti rukovodioca. Kad dravnim organom rukovodi dravni slubenik, o davanju saglasnosti za njegov dodatni rad i o zabrani dodatnog rada odluuje dravni organ ili telo nadleno za njegovo postavljenje. Zabrana osnivanja privrednih drutava i javnih slubi lan 28 Dravni slubenik ne sme da osnuje privredno drutvo, javnu slubu, niti da se bavi preduzetnitvom. Na prenos upravljakih prava u privrednom subjektu na drugo lice primenjuju se propisi kojima se ureuje spreavanje sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija. Dravni slubenik duan je da podatke o licu na koje je preneo upravljaka prava i dokaze o njihovom prenosu dostavi rukovodiocu, a dravni slubenik koji je na poloaju Agenciji za borbu protiv korupcije koja je duna da o tome podatke objavi na svojoj internet prezentaciji. Ogranienje lanstva u organima pravnog lica lan 29 Dravni slubenik ne sme biti direktor, zamenik ili pomonik direktora pravnog lica, a lan upravnog odbora, nadzornog odbora ili drugog organa upravljanja pravnog lica moe biti jedino ako ga imenuje Vlada ili drugi dravni organ. Prijavljivanje interesa u vezi s odlukom dravnog organa lan 30 Dravni slubenik duan je da neposredno pretpostavljenog pismeno obavesti o svakom interesu koji on, ili s njime povezano lice, moe imati u vezi sa odlukom dravnog organa u ijem donoenju uestvuje, radi odluivanja o njegovom izuzeu. Kad dravnim organom rukovodi dravni slubenik, on o interesu pismeno obavetava dravni organ ili telo nadleno za njegovo postavljenje. Time se ne dira u pravila o izuzeu propisana zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak. Primena propisa kojima se ureuje spreavanje sukoba interesa na dravne slubenike na poloaju lan 31 Na dravne slubenike na poloaju primenjuju se zakoni i drugi propisi kojima se ureuje spreavanje sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija, ali i odredbe ovog zakona o dodatnom radu i zabrani osnivanja privrednog drutva, javne slube i bavljenja

preduzetnitvom. Glava etvrta VRSTE RADNIH MESTA DRAVNIH SLUBENIKA I POLOAJI I IZVRILAKA RADNA MESTA lan 32 Radna mesta dravnih slubenika dele se na poloaje i na izvrilaka radna mesta, u zavisnosti od sloenosti poslova, ovlaenja i odgovornosti. Odredbe ovog zakona o podeli radnih mesta ne primenjuju se na policijske, carinske i poreske slubenike i na dravne slubenike koji rade na bezbednosnim i obavetajnim poslovima i u zavodima za izvrenje krivinih sankcija. II POLOAJI Pojam lan 33 Poloaj je radno mesto na kome dravni slubenik ima ovlaenja i odgovornosti vezane za voenje i usklaivanje rada u dravnom organu. Poloaj se stie postavljenjem od Vlade ili drugog dravnog organa ili tela. Poloaji u Vladi i ostalim dravnim organima lan 34 Vlada postavlja na poloaj pomonika ministra, sekretara ministarstva, direktora organa uprave u sastavu ministarstva, pomonika direktora organa uprave u sastavu ministarstva, direktora posebne organizacije, zamenika i pomonika direktora posebne organizacije, direktora slube Vlade, zamenika i pomonika direktora slube Vlade, zamenika i pomonika Generalnog sekretara Vlade, Republikog javnog pravobranioca, zamenika Republikog javnog pravobranioca i naelnika upravnog okruga. Poloaji u sudovima i javnim tuilatvima odreuju se aktom Vrhovnog kasacionog suda, odnosno Republikog javnog tuioca, a u ostalim dravnim organima poloaji se odreuju aktima tih organa. III IZVRILAKA RADNA MESTA Pojam i razvrstavanje po zvanjima lan 35 Izvrilaka radna mesta jesu sva radna mesta koja nisu poloaji, ukljuujui i radna mesta rukovodilaca uih unutranjih jedinica u dravnom organu. Izvrilaka radna mesta razvrstavaju se po zvanjima, u zavisnosti od sloenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad. Zvanja su vii savetnik, samostalni savetnik, savetnik, mlai savetnik, saradnik, mlai saradnik, referent i mlai referent. Vii savetnik lan 36

U zvanju vieg savetnika rade se najsloeniji poslovi koji znatno utiu na odreivanje politike ili postizanje rezultata u nekoj oblasti iz delokruga dravnog organa, koji zahtevaju stvaralake sposobnosti, preduzimljivost i visok stepen strunosti, samostalnosti i iskustva, uz obraanje pretpostavljenom samo o pitanjima voenja politike. Za rad na poslovima u zvanju vieg savetnika dravni slubenik mora da ima steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine i najmanje sedam godina radnog iskustva u struci. Samostalni savetnik lan 37 U zvanju samostalnog savetnika rade se sloeni poslovi koji zahtevaju posebno specijalistiko znanje i iskustvo, analitike sposobnosti, samostalan rad bez nadzora pretpostavljenog i donoenje odluka u sloenim sluajevima uz samo opta usmerenja i uputstva pretpostavljenog. Za rad na poslovima u zvanju samostalnog savetnika dravni slubenik mora da ima steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine i najmanje pet godina radnog iskustva u struci. Savetnik lan 38 U zvanju savetnika rade se sloeni poslovi koji su najee precizno odreeni i podrazumevaju primenu utvrenih metoda rada, postupaka ili strunih tehnika sa jasnim okvirom samostalnog delovanja, uz povremeni nadzor pretpostavljenog. Poslovi zahtevaju sposobnost da se problemi reavaju bez pojedinanih uputstava pretpostavljenog i uz obraanje pretpostavljenom samo kad je problem sloen i zahteva dodatno znanje i iskustvo. Za rad na poslovima u zvanju savetnika dravni slubenik mora da ima steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine i najmanje tri godine radnog iskustva u struci. Mlai savetnik lan 39 U zvanju mlaeg savetnika rade se sloeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrenih metoda rada, postupaka ili strunih tehnika unutar precizno odreenog okvira delovanja, uz redovan nadzor pretpostavljenog, i donoenje odluka na osnovu postojee prakse ili optih i pojedinanih uputstava pretpostavljenog. Poslovi zahtevaju sposobnost reavanja manjih tehnikih ili proceduralnih problema. Za rad na poslovima u zvanju mlaeg savetnika dravni slubenik mora da ima steeno

visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine i zavren pripravniki sta ili najmanje pet godina radnog staa u dravnim organima. Saradnik lan 40 U zvanju saradnika rade se manje sloeni poslovi koji obuhvataju ogranien krug meusobno povezanih razliitih zadataka i zahtevaju sposobnost samostalne primene utvrenih metoda rada, postupaka ili strunih tehnika, uz opta usmerenja i uputstva i povremeni nadzor pretpostavljenog. Za rad na poslovima u zvanju saradnika dravni slubenik mora da ima steeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine i najmanje tri godine radnog iskustva u struci. Mlai saradnik lan 41 U zvanju mlaeg saradnika rade se manje sloeni poslovi koji su precizno odreeni i podrazumevaju primenu utvrenih metoda rada, postupaka ili strunih tehnika uz sposobnost reavanja rutinskih problema, uz opta i pojedinana uputstva i redovan nadzor pretpostavljenog. Za rad na poslovima u zvanju mlaeg saradnika dravni slubenik mora da ima steeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine i zavren pripravniki sta ili najmanje pet godina radnog staa u dravnim organima. Referent lan 42 U zvanju referenta rade se administrativni, tehniki i drugi preteno rutinski poslovi koji obuhvataju irok krug zadataka i mogu zahtevati poznavanje i primenu jednostavnijih metoda rada ili postupaka, a rade se samostalno i uz povremeni nadzor pretpostavljenog. Za rad na poslovima u zvanju referenta dravni slubenik mora da ima zavrenu srednju kolu i najmanje dve godine radnog iskustva u struci. Mlai referent lan 43 U zvanju mlaeg referenta rade se administrativni, tehniki i drugi rutinski poslovi sa ogranienim krugom slinih zadataka koji mogu zahtevati poznavanje i primenu jednostavnijih metoda rada ili postupaka, uz povremeni nadzor pretpostavljenog. Za rad na poslovima u zvanju mlaeg referenta dravni slubenik mora da ima zavrenu srednju kolu i zavren pripravniki sta. IV RAZVRSTAVANJE RADNIH MESTA I POSLOVA PODZAKONSKIM AKTIMA lan 44

Uredbom Vlade koja vai za organe dravne uprave, slube Vlade, sudove, javna tuilatva i Republiko javno pravobranilatvo razvrstavaju se poloaji i radna mesta rukovodilaca uih unutranjih jedinica, odreuju poslovi koji se rade u svakom od zvanja i propisuju merila za opis poslova radnih mesta u pravilniku o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta. Radna mesta i poslovi u ostalim dravnim organima razvrstavaju se njihovim aktima. Glava peta POPUNJAVANJE SLOBODNIH RADNIH MESTA I ZAJEDNIKE ODREDBE 1. Uslovi za zaposlenje lan 45 Kao dravni slubenik moe da se zaposli punoletan dravljanin Republike Srbije koji ima propisanu strunu spremu i ispunjava ostale uslove odreene zakonom, drugim propisom i pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u dravnom organu, ako mu ranije nije prestajao radni odnos u dravnom organu zbog tee povrede dunosti iz radnog odnosa i nije osuivan na kaznu zatvora od najmanje est meseci. Pored toga, za rad na poloaju potrebno je i steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine i najmanje devet godina radnog iskustva u struci. 2. Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u dravnom organu lan 46 Radna mesta, potreban broj dravnih slubenika na svakom radnom mestu i uslovi za rad na svakom radnom mestu u dravnom organu odreuju se pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u dravnom organu (u daljem tekstu: Pravilnik). 3. Doputenost popunjavanja radnog mesta lan 47 Radno mesto moe da se popuni kad se ispune dva uslova: da je radno mesto predvieno Pravilnikom i da se njegovo popunjavanje uklapa u doneseni kadrovski plan. Kad se oba uslova ispune, rukovodilac odluuje da li je potrebno da se radno mesto popuni. Akt iz stava 2. ovog lana uvek se dostavlja Slubi za upravljanje kadrovima, a kada se odluuje o popunjavanju poloaja i Visokom slubenikom savetu. 4. Nain popunjavanja radnog mesta lan 48 Izvrilako radno mesto popunjava se: premetajem unutar istog dravnog organa; premetajem po osnovu sporazuma o preuzimanju; premetajem iz drugog dravnog organa po sprovedenom internom ili javnom konkursu i zasnivanjem radnog odnosa ako je na javnom konkursu izabran kandidat koji nije dravni slubenik.

Poloaj se uvek popunjava postavljenjem. II POPUNJAVANJE IZVRILAKIH RADNIH MESTA 1. Redosled radnji pri popunjavanju izvrilakih radnih mesta u svim dravnim organima lan 49 Pri popunjavanju izvrilakog radnog mesta prednost ima premetaj dravnog slubenika iz istog dravnog organa, sa napredovanjem ili bez njega. Ako se radno mesto ne popuni premetajem, rukovodilac moe sprovesti postupak preuzimanja dravnog slubenika iz drugog dravnog organa. Ako rukovodilac odlui da radno mesto ne popuni ni premetajem po osnovu sporazuma o preuzimanju, moe da se sprovede interni konkurs, a ako interni konkurs nije sproveden ili nije uspeo, obavezno se sprovodi javni konkurs. Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali rukovodilac moe odluiti da ponovo sprovede postupak popunjavanja radnog mesta prema redosledu radnji propisanim odredbama ovog lana. 1a Preuzimanje lan 49a Dravni slubenik moe biti preuzet bez konkursa u drugi dravni organ ako se o tome sporazumeju rukovodioci koji rukovode tim dravnim organima i ako dravni slubenik na to pristane. Dravni slubenik moe biti preuzet u drugi dravni organ na radno mesto koje je razvrstano u isto, neposredno nie ili neposredno vie zvanje. Dravni slubenik moe biti preuzet u drugi dravni organ na radno mesto razvrstano u neposredno vie zvanje ukoliko ispunjava uslove za napredovanje. lan 49b Ako se dravni slubenik preuzima u drugi dravni organ na radno mesto koje je razvrstano u isto zvanje, odreuje mu se platni razred platne grupe koji je imao u dravnom organu iz koga se preuzima prema zakonu koji ureuje plate u dravnim organima. Ako se dravni slubenik preuzima u drugi dravni organ na radno mesto koje je razvrstano u neposredno vie zvanje, odreuje mu se prvi platni razred platne grupe u koju je svrstano to radno mesto prema zakonu koji ureuje plate u dravnim organima. Izuzetno od stava 2. ovog lana, ako je koeficijent platnog razreda platne grupe u koju je svrstano radno mesto na koje se dravni slubenik premeta na osnovu sporazuma o preuzimanju nii od koeficijenta koji je dravni slubenik imao u dravnom organu iz kojeg je preuzet, odreuje mu se platni razred te platne grupe sa neposredno viim koeficijentom prema zakonu koji ureuje plate u dravnim organima. Ako se dravni slubenik preuzima u drugi dravni organ na radno mesto koje je razvrstano u neposredno nie zvanje, odreuje mu se platni razred platne grupe u koju je svrstano to radno mesto sa neposredno viim koeficijentom prema zakonu koji ureuje plate u dravnim organima.

2. Interni i javni konkurs u organima dravne uprave i slubama Vlade a) Interni konkurs Pravo uea na internom konkursu lan 50 Radi popunjavanja izvrilakog radnog mesta u organima dravne uprave i slubama Vlade moe da se sprovede interni konkurs ako radno mesto nije popunjeno premetajem dravnog slubenika unutar istog organa ili premetajem po osnovu sporazuma o preuzimanju. Na internom konkursu mogu da uestvuju samo dravni slubenici iz organa dravne uprave i slubi Vlade. Interni konkurs oglaava Sluba za upravljanje kadrovima u roku od osam dana od dana prijema reenja rukovodioca organa o popunjavanju izvrilakog radnog mesta. Konkursna komisija lan 51 Interni konkurs sprovodi konkursna komisija. Konkursnu komisiju imenuje rukovodilac, tako da jedan njen lan bude dravni slubenik iz Slube za upravljanje kadrovima. Uspeh internog konkursa i donoenje reenja o premetaju lan 52 Kad interni konkurs uspe, rukovodilac organa u kome se radno mesto popunjava donosi reenje o premetaju dravnog slubenika u taj dravni organ. Kandidat koji je uestvovao u izbornom postupku na internom konkursu ima pravo albe na reenje o premetaju pod istim uslovima i u istom roku kao kad je reenje o premetaju doneseno posle javnog konkursa. Neuspeh internog konkursa. Primena odredaba ovog zakona o javnom konkursu lan 53 Interni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od kandidata koji je uestvovao u izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor. Na interni konkurs primenjuju se odredbe ovog zakona o javnom konkursu, izuzev odredaba o nainu oglaavanja i o roku za podnoenje prijava. b) Javni konkurs Oglaavanje javnog konkursa. Konkursna komisija lan 54 Javni konkurs oglaava organ dravne uprave koji popunjava radno mesto u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i nekom od dnevnih javnih glasila koje izlazi u celoj Republici Srbiji. Javni konkurs sprovodi konkursna komisija koju imenuje rukovodilac, primenom odredaba ovog zakona o imenovanju konkursne komisije za sprovoenje internog

konkursa. Sadrina oglasa. Rok za podnoenje prijava lan 55 Oglas o javnom konkursu sadri podatke o dravnom organu, radnom mestu, uslovima za zaposlenje na radnom mestu, mestu rada, strunoj osposobljenosti, znanjima i vetinama koje se ocenjuju u izbornom postupku i nainu njihove provere, roku u kome se podnose prijave, lino ime lica zaduenog za davanje obavetenja o javnom konkursu, adresu na koju se prijave podnose, podatke o dokazima koji se prilau uz prijavu, mestu, danu i vremenu kada e se obaviti provera osposobljenosti, znanja i vetina kandidata u izbornom postupku. Rok za podnoenje prijava na javni konkurs ne moe biti krai od osam dana od dana oglaavanja javnog konkursa u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Neblagovremene, nedoputene, nerazumljive ili nepotpune prijave i prijave uz koje nisu priloeni svi potrebni dokazi, konkursna komisija odbacuje zakljukom protiv koga se moe izjaviti alba albenoj komisiji. alba iz stava 3. ovog lana ne zadrava izvrenje zakljuka. Izborni postupak lan 56 Konkursna komisija sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i meu njima sprovodi izborni postupak. U izbornom postupku se, ocenjivanjem strune osposobljenosti, znanja i vetina, utvruje rezultat kandidata prema merilima propisanim za izbor. Izborni postupak moe da se sprovede u vie delova, pismenom proverom, usmenim razgovorom ili na drugi odgovarajui nain. Ako se u izbornom postupku sprovodi pismena provera, prilikom te provere kandidati se obavetavaju o mestu, danu i vremenu kada e se obaviti usmeni razgovor s kandidatima. Lista za izbor. Izbor kandidata lan 57 Kandidate koji su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za izbor konkursna komisija uvruje na listu za izbor i listu dostavlja rukovodiocu. Rukovodilac je duan da izabere kandidata sa liste za izbor. Ako je izabran kandidat koji nije dravni slubenik, rukovodilac donosi reenje o njegovom prijemu u radni odnos, a ako je izabran kandidat koji je ve dravni slubenik, rukovodilac donosi reenje o premetaju primenom odredaba ovog zakona o premetaju posle internog konkursa. Reenje o prijemu u radni odnos sadri lino ime kandidata, naziv dravnog organa u koji se prima i naziv radnog mesta na koje se rasporeuje. Stupanje na rad lan 58

Izabrani kandidat duan je da stupi na rad u roku od osam dana od dana konanosti reenja o prijemu u radni odnos odnosno o premetaju, izuzev ako mu rukovodilac iz opravdanih razloga ne produi rok. Ako izabrani kandidat ne stupi na rad u roku koji mu je odreen, smatra se da reenje o prijemu u radni odnos odnosno o premetaju nije doneseno, a rukovodilac moe da izabere nekog drugog kandidata sa liste za izbor. Izabrani kandidat stie prava i dunosti iz radnog odnosa u dravnom organu u koji je primljen ili premeten od dana stupanja na rad. Pravo na albu kandidata koji su uestvovali u izbornom postupku lan 59 Reenje o prijemu u radni odnos, odnosno reenje o premetaju dostavlja se svim kandidatima koji su uestvovali u izbornom postupku na adresu navedenu u prijavi na konkurs. Ukoliko dostavljanje iz stava 1. ovog lana nije uspelo, slubeno lice dravnog organa sastavlja pismenu beleku. U sluaju iz stava 2. ovog lana reenje se objavljuje na oglasnoj tabli dravnog organa i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim. Kandidat koji je uestvovao u izbornom postupku ima pravo da u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja izjavi albu ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku desile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda. Kandidat koji je uestvovao u izbornom postupku ima pravo da od dana objavljivanja reenja na oglasnoj tabli dravnog organa, a najkasnije do isteka roka za albu, preuzme u prostorijama dravnog organa reenje o prijemu u radni odnos, odnosno reenje o premetaju izabranog kandidata. Kandidat koji je uestvovao u izbornom postupku ima pravo da, pod nadzorom slubenog lica dravnog organa, pregleda svu dokumentaciju javnog konkursa. Neuspeh javnog konkursa lan 60 Javni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija utvrdi da nijedan kandidat koji je uestvovao u izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor. O tome da javni konkurs nije uspeo obavetavaju se svi kandidati koji su uestvovali u izbornom postupku. 3. Interni i javni konkurs u ostalim dravnim organima lan 61 Na popunjavanje izvrilakih radnih mesta u ostalim dravnim organima primenjuju se odredbe ovog zakona o internom i javnom konkursu u organima dravne uprave i slubama Vlade, izuzev odredaba o sastavu konkursne komisije i o nadlenosti Slube za upravljanje kadrovima. Sastav Konkursne komisije, strune osposobljenosti, znanja i vetine koje se ocenjuju u

izbornom postupku, nain njihove provere i merila za izbor na radna mesta propisuje za sudove i javna tuilatva ministar nadlean za pravosue, a za ostale dravne organe tela odreena njihovim aktima. Vlada uredbom blie ureuje sprovoenje internog i javnog konkursa za popunjavanje izvrilakih radnih mesta u svim dravnim organima. 4. Trajanje radnog odnosa Radni odnos na neodreeno vreme lan 62 Po pravilu, dravni slubenik zasniva radni odnos na neodreeno vreme. Radni odnos koji je zasnovan na neodreeno vreme moe da prestane samo u zakonom odreenim sluajevima. Radni odnos na odreeno vreme lan 63 Radni odnos na odreeno vreme moe da se zasnuje: 1) radi zamene odsutnog dravnog slubenika, do njegovog povratka; 2) zbog privremeno poveanog obima posla koji postojei broj dravnih slubenika ne moe da izvri, najdue na est meseci; 3) na radnim mestima u kabinetu, dok traje dunost funkcionera; 4) radi obuke pripravnika, dok traje pripravniki sta. Radni odnos na odreeno vreme zasniva se bez internog ili javnog konkursa, izuzev pri prijemu pripravnika. Radni odnos na odreeno vreme ne moe da preraste u radni odnos na neodreeno vreme, izuzev pripravniku, kad poloi dravni ili poseban struni ispit. 5. Probni rad Obaveza i trajanje probnog rada lan 64 Probni rad je obavezan za sve koji prvi put zasnivaju radni odnos u dravnom organu, a nisu pripravnici, niti rade u kabinetu. Probni rad za radni odnos zasnovan na neodreeno vreme traje est meseci. Za radni odnos na odreeno vreme, probni rad je obavezan samo ako je radni odnos zasnovan na due od est meseci, i traje dva meseca. Probnom radu ne podleu dravni slubenici na poloaju. Vrednovanje probnog rada lan 65 Probni rad dravnog slubenika prati njegov neposredno pretpostavljeni, koji posle okonanja probnog rada rukovodiocu daje pismeno miljenje o tome da li je dravni slubenik zadovoljio na probnom radu.

Dravnom slubeniku koji ne zadovolji na probnom radu otkazuje se radni odnos bez prava na novanu naknadu zbog otkaza. III POPUNJAVANJE POLOAJA 1. Redosled radnji pri popunjavanju poloaja u svim dravnim organima lan 66 Radi popunjavanja poloaja sprovodi se interni ili javni konkurs. Interni konkurs obavezan je ako poloaj popunjava Vlada. U ostalim dravnim organima moe se odmah sprovesti javni konkurs. 2. Postavljenje bez konkursa lan 67 Dravni slubenik moe posle proteka vremena na koje je postavljen biti ponovo postavljen na isti poloaj, bez internog ili javnog konkursa. 3. Postupak kad poloaj popunjava Vlada Oglaavanje konkursa. Konkursna komisija lan 68 Kad poloaj popunjava Vlada interni i javni konkurs oglaava Sluba za upravljanje kadrovima, a sprovodi konkursna komisija. Konkursnu komisiju za svaki pojedinani sluaj imenuje Visoki slubeniki savet meu svojim lanovima i meu strunjacima za odreenu oblast, od kojih jedan moe biti dravni slubenik iz dravnog organa u kome se poloaj popunjava. Pravo uea na internom konkursu lan 69 Na internom konkursu kad poloaj popunjava Vlada mogu da uestvuju samo dravni slubenici iz organa dravne uprave i slubi Vlade koji su u prethodne dve godine ocenjeni ocenom "naroito se istie", koji su ve na poloaju, kojima je proteklo vreme na koje su postavljeni, koji su podneli ostavku na poloaj ili kojima je poloaj ukinut. Izborni postupak lan 70 Izborni postupak sprovodi konkursna komisija. Po okonanom izbornom postupku konkursna komisija sastavlja listu od najvie tri kandidata koji su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za izbor. Ovlaenja lica koje je nadleno da predloi postavljenje lan 71 Listu kandidata konkursna komisija dostavlja rukovodiocu odnosno drugom licu nadlenom da Vladi predloi kandidata za postavljenje na poloaj. Ni rukovodilac ni drugo nadleno lice nisu duni da Vladi predloe kandidata za postavljenje na poloaj, ali jesu duni da o razlozima za to obaveste Visoki slubeniki

savet i Slubu za upravljanje kadrovima. Ako je konkursna komisija utvrdila da nijedan kandidat nije ispunio merila propisana za izbor, Vladi ne moe biti predloen kandidat za postavljenje na poloaj. Odnos internog i javnog konkursa. Neuspeh internog i javnog konkursa lan 72 Javni konkurs se sprovodi ako interni konkurs nije uspeo. Interni konkurs nije uspeo ako Vladi nije predloen kandidat za postavljenje na poloaj ili ako Vlada nije postavila predloenog kandidata. Ako ni posle javnog konkursa Vladi ne bude predloen kandidat za postavljenje na poloaj ili ona ne postavi predloenog kandidata, sprovodi se novi javni konkurs. Pobijanje reenja o postavljenju. Stupanje na poloaj lan 73 Protiv reenja Vlade o postavljenju na poloaj alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor. Dravni slubenik stupa na poloaj i poinje da ostvaruje prava i dunosti na poloaju kad reenje o postavljenju postane konano. Primena odredaba ovog zakona o konkursu za izvrilaka radna mesta lan 74 Na interni i javni konkurs kad poloaj popunjava Vlada primenjuju se odredbe ovog zakona o internom i javnom konkursu pri popunjavanju izvrilakih radnih mesta, izuzev podataka koji se odnose na mesto, dan i vreme provere osposobljenosti, znanja i vetina kandidata u izbornom postupku. Interni i javni konkurs za popunjavanje poloaja oglaava Sluba za upravljanje kadrovima. Interni konkurs iz stava 2. ovog lana oglaava se u roku od osam dana od dana prijema reenja o otpoinjanju postupka popunjavanja poloaja. Javni konkurs iz stava 2. ovog lana oglaava se narednog dana od dana prijema obavetenja da interni konkurs nije uspeo. 4. Popunjavanje poloaja u ostalim dravnim organima lan 75 Na popunjavanje poloaja u ostalim dravnim organima shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o internom i javnom konkursu kad poloaj popunjava Vlada, izuzev odredaba o sastavu konkursne komisije i o nadlenosti Visokog slubenikog saveta i Slube za upravljanje kadrovima. Sastav Konkursne komisije, strune osposobljenosti, znanja i vetine koje se ocenjuju u izbornom postupku, nain njihove provere i merila za izbor na poloaj u Vrhovnom kasacionom sudu propisuje predsednik Vrhovnog kasacionog suda, za poloaj u Republikom javnom tuilatvu Republiki javni tuilac, a za ostale dravne organe tela odreena njihovim aktima.

Vlada uredbom blie ureuje sprovoenje internog i javnog konkursa za popunjavanje poloaja u svim dravnim organima. 5. Prestanak rada na poloaju a) Razlozi za prestanak rada na poloaju Svi razlozi lan 76 Dravnom slubeniku prestaje rad na poloaju kad protekne vreme na koje je postavljen, ako podnese pismenu ostavku, ako stupi na funkciju u dravnom organu, organu autonomne pokrajine ili lokalne samouprave, ako bude ukinut poloaj, ako mu radni odnos prestane navrenjem radnog veka ili njegovim pismenim otkazom, ili ako bude razreen. Ukidanje poloaja lan 77 Poloaj je ukinut ako bude ukinut dravni organ a njegov delokrug preuzme drugi dravni organ ili ne preuzme nijedan dravni organ, ako deo delokruga dravnog organa u kome je i poloaj preuzme drugi dravni organ, ili ako poloaj bude ukinut donoenjem novog ili izmenom postojeeg Pravilnika. Razlozi za razreenje lan 78 Dravni slubenik se razreava s poloaja ako mu radni odnos prestane zbog: osude na kaznu zatvora od najmanje est meseci, konanog reenja kojim mu je izreena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa, konanog reenja kojim mu je odreena ocena "ne zadovoljava" na vanrednom ocenjivanju, sprovoenja inicijative za razreenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razreenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije ili iz drugih razloga predvienih optim propisima o radu kojima se ureuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca. Dravni slubenik se razreava s poloaja i ako mu dva puta, ali ne uzastopno, konanim reenjem bude odreena ocena "ne zadovoljava", kao i ako organ ili telo nadleno za postavljenje dravnog slubenika prihvati javnu preporuku Zatitnika graana. b) Utvrenje prestanka rada na poloaju lan 79 Prestanak rada na poloaju utvruje se reenjem koje donosi dravni organ ili telo nadleno za postavljenje dravnog slubenika, u roku od osam dana od dana nastupanja razloga zbog kojih je rad na poloaju prestao. Reenje sadri i razloge zbog kojih je rad na poloaju prestao i dan kad je prestao rad na poloaju. Protiv reenja alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor. v) Posledice prestanka rada na poloaju Posledice usled proteka vremena postavljenja, ostavke, promena u unutranjem ureenju dravnog organa, negativnih ocena rada i prihvatanja javne preporuke za razreenje

lan 80 Dravni slubenik kome je proteklo vreme na koje je postavljen, koji je podneo ostavku na poloaj ili kome je poloaj ukinut donoenjem novog ili izmenom postojeeg Pravilnika ima pravo da u istom dravnom organu bude premeten na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove ako ono postoji, a ako ne postoji postaje nerasporeen. Dravni slubenik koji je razreen iz razloga navedenih u lanu 78. stav 2. ovog zakona postaje nerasporeen. Posledice usled promena u ureenju sistema dravnih organa lan 81 Dravni slubenik kome je poloaj ukinut usled ukidanja dravnog organa ima pravo da, do proteka vremena na koje je bio postavljen, bude postavljen na poloaj u dravnom organu koji je preuzeo delokrug ukinutog dravnog organa, ako novim Pravilnikom bude predvien isti ili slian poloaj i on za njega ispunjava uslove, a ako takav poloaj ne postoji ima ista prava i dunosti kao da mu je poloaj prestao protekom vremena na koje je postavljen. Ista prava i dunosti ima i dravni slubenik kome je poloaj ukinut usled toga to je deo delokruga dravnog organa, u kome je i poloaj, preuzeo drugi dravni organ. Ako dravni organ bude ukinut, a njegov delokrug ne preuzme nijedan dravni organ, dravni slubenik kome je poloaj ukinut postaje nerasporeen. Glava esta OCENJIVANJE I NAPREDOVANJE DRAVNIH SLUBENIKA I OCENJIVANJE Cilj i predmet ocenjivanja lan 82 Cilj ocenjivanja je otkrivanje i otklanjanje nedostataka u radu dravnih slubenika, podsticanje na bolje rezultate rada i stvaranje uslova za pravilno odluivanje o napredovanju i strunom usavravanju. Pri ocenjivanju vrednuju se merila za ocenjivanje, i to: rezultati postignuti u izvravanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva, samostalnost, stvaralaka sposobnost, preduzimljivost, preciznost i savesnost, saradnja sa drugim dravnim slubenicima i ostale sposobnosti koje zahteva radno mesto. Rezultati postignuti u izvravanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva vrednuju se kvartalno. Vreme ocenjivanja. Izuzeci od ocenjivanja lan 83 Dravni slubenik ocenjuje se jednom u kalendarskoj godini, najkasnije do kraja februara tekue godine za prethodnu godinu. Ne ocenjuje se dravni slubenik koji rukovodi dravnim organom, dravni slubenik koji je u kalendarskoj godini radio manje od est meseci bez obzira na razlog, ni dravni slubenik koji je zasnovao radni odnos na odreeno vreme.

Vrste ocena. Odreivanje ocene lan 84 Ocene su: "ne zadovoljava", "zadovoljava", "dobar", "istie se" i "naroito se istie". Ocenu odreuje rukovodilac reenjem. Vlada uredbom blie ureuje merila za ocenjivanje i postupak ocenjivanja u svim dravnim organima. Prevremeno ocenjivanje lan 84a Dravnom slubeniku iji su rezultati postignuti u izvravanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva u jednom kvartalu vrednovani najniom ocenom odreuje se ocena "ne zadovoljava". Dravni slubenik iz stava 1. ovog lana upuuje se na vanredno ocenjivanje. Vanredno ocenjivanje lan 85 Dravni slubenik kome je odreena ocena "ne zadovoljava" moe biti upuen na dodatno struno osposobljavanje. U svakom sluaju, on se vanredno ocenjuje protekom 30 radnih dana od dana konanosti reenja kojim mu je odreena ocena "ne zadovoljava". Posledice vanrednog ocenjivanja lan 86 Dravni slubenik kome na vanrednom ocenjivanju bude odreena ocena "zadovoljava" premeta se na radno mesto razvrstano u neposredno nie zvanje koje odgovara stepenu njegovog obrazovanja i odreuje mu se koeficijent platnog razreda iji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto sa koga je premeten, a ako takvo radno mesto ne postoji odreuje mu se platni razred sa neposredno niim koeficijentom u okviru platne grupe koja odgovara zvanju u koje je izvrilako radno mesto dravnog slubenika razvrstano. Dravnom slubeniku kome na vanrednom ocenjivanju bude odreena ocena "ne zadovoljava" prestaje radni odnos danom konanosti reenja. Reenjem kojim je na vanrednom ocenjivanju odreena ocena "ne zadovoljava" utvruje se i da dravnom slubeniku prestaje radni odnos. II NAPREDOVANJE Vrste napredovanja lan 87 Dravni slubenik napreduje premetajem na neposredno vie izvrilako radno mesto ili postavljenjem na poloaj ili vii poloaj, u istom ili drugom dravnom organu. Neposredno vie izvrilako radno mesto jeste ono iji se poslovi rade u neposredno viem zvanju, ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca ue unutranje jedinice

u dravnom organu. Dravni slubenik moe da napreduje i prelaskom u vii platni razred, bez promene radnog mesta, prema zakonu kojim se ureuju plate u dravnim organima. Napredovanje na vie izvrilako radno mesto lan 88 Rukovodilac moe da premesti na neposredno vie izvrilako radno mesto dravnog slubenika kome je najmanje dva puta uzastopno odreena ocena "naroito se istie" ili etiri puta uzastopno "istie se", ako postoji slobodno radno mesto i dravni slubenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, dravni slubenik koji je premeten na neposredno vie radno mesto jer mu je dva puta uzastopno odreena ocena "naroito se istie" moe, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo, da bude premeten na neposredno vie radno mesto ako mu opet bude odreena ocena "naroito se istie". Ocene na kojima je zasnovano napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledee napredovanje. Napredovanje na poloaj ili vii poloaj lan 89 Dravni slubenik moe da napreduje na svaki, a ne samo neposredno vii poloaj. Za napredovanje moraju da budu ispunjeni uslovi vezani za odnos ocena iz lana 69. ovog zakona, postojanje slobodnog radnog mesta i radno iskustvo koji su potrebni za napredovanje na vie izvrilako radno mesto. Glava sedma PREMETAJ DRAVNIH SLUBENIKA ZBOG POTREBE RADA 1. Pojam i vrste premetaja lan 90 Dravni slubenik moe, zbog potrebe rada, da bude trajno ili privremeno premeten na drugo odgovarajue radno mesto u istom dravnom organu ili privremeno premeten u drugi dravni organ. Za premetaj dravnog slubenika zbog potrebe rada nije potrebna saglasnost dravnog slubenika. Dravni slubenik na poloaju ne moe biti premeten. 2. Pojam odgovarajueg radnog mesta lan 91 Odgovarajue radno mesto jeste ono iji se poslovi rade u istom zvanju kao poslovi radnog mesta sa koga se dravni slubenik premeta i za koje dravni slubenik ispunjava sve uslove. 3. Premetaj unutar istog dravnog organa Trajni premetaj

lan 92 Dravni slubenik moe da bude trajno premeten na drugo odgovarajue radno mesto u istom dravnom organu, ako to nalau organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi. Privremeni premetaj lan 93 Dravni slubenik moe da bude privremeno premeten na drugo odgovarajue radno mesto u istom dravnom organu zbog zamene odsutnog dravnog slubenika ili poveanog obima posla, pri emu zadrava sva prava na svom radnom mestu. alba ne odlae izvrenje reenja. Privremeni premetaj traje najdue jednu godinu, posle ega dravni slubenik ima pravo da se vrati na radno mesto na kome je radio pre premetaja. 4. Privremeni premetaj u drugi dravni organ Razlozi i trajanje lan 94 Dravni slubenik moe da bude privremeno premeten na odgovarajue radno mesto u drugi dravni organ u kome je povean obim posla, a sva prava iz radnog odnosa ostvaruje u dravnom organu iz koga je premeten. Privremeni premetaj u drugi dravni organ traje najdue est meseci, a izuzetno moe da bude produen najdue za jo est meseci. Posle proteka vremena premetaja dravni slubenik ima pravo da se vrati na radno mesto na kome je radio pre premetaja. Nain privremenog premetaja u drugi dravni organ lan 95 O privremenom premetaju dravnog slubenika iz jednog u drugi dravni organ rukovodioci zakljuuju pismeni sporazum. Posle toga rukovodilac dravnog organa iz koga se dravni slubenik premeta donosi reenje o premetaju. alba ne odlae izvrenje reenja. Glava osma STRUNO USAVRAVANJE I OSPOSOBLJAVANJE I STRUNO USAVRAVANJE I DODATNO OBRAZOVANJE 1. Struno usavravanje Pojam lan 96 Dravni slubenik ima pravo i dunost da se struno usavrava prema potrebama dravnog organa.

Sredstva za struno usavravanje obezbeuju se u budetu Republike Srbije. Programi lan 97 Struno usavravanje zasniva se na programima kojima se odreuju oblici i sadrina usavravanja i visina sredstava za usavravanje. Program opteg strunog usavravanja dravnih slubenika iz organa dravne uprave i slubi Vlade za svaku godinu donosi Vlada, na predlog Slube za upravljanje kadrovima. Program posebnog strunog usavravanja dravnih slubenika donosi rukovodilac za svaku godinu, prema posebnim potrebama dravnog organa. 2. Dodatno obrazovanje znaajno za dravni organ Pojam. Interni konkurs lan 98 Dravnom slubeniku moe da se omogui dodatno obrazovanje znaajno za dravni organ. Dravni slubenik koji e da se dodatno obrazuje bira se na internom konkursu u dravnom organu, a prednost ima dravni slubenik sa viim prosekom ocene u poslednje tri godine. Trokove dodatnog obrazovanja snosi dravni organ. Prava i obaveze povodom dodatnog obrazovanja lan 99 Prava i obaveze dravnog slubenika koji se dodatno obrazuje ureuju se ugovorom. Dravni slubenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno odsustvo s rada. Po zavrenom dodatnom obrazovanju u smislu lana 98. ovog zakona dravni slubenik se premeta na radno mesto razvrstano u najnie zvanje za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Dravni slubenik iz stava 3. ovog lana duan je da u roku od jedne godine poloi dravni struni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Dravnom slubeniku iz stava 3. ovog lana koji ne poloi dravni struni ispit prestaje radni odnos. Posle dodatnog obrazovanja dravni slubenik obavezan je da ostane na radu u dravnom organu najmanje dvostruko due od trajanja dodatnog obrazovanja, inae je duan da jednokratno vrati sve trokove dodatnog obrazovanja. II STRUNI ISPIT Dravni struni ispit lan 100 Dravni slubenik koji je u radnom odnosu na neodreeno vreme mora da ima poloen

dravni struni ispit. Vlada uredbom blie ureuje program i nain polaganja dravnog strunog ispita za sve dravne organe. Izuzeci od polaganja dravnog strunog ispita lan 101 Dravni struni ispit nisu duni da polau oni dravni slubenici u sudovima, javnim tuilatvima i Republikom javnom pravobranilatvu koji su obavezni da polau pravosudni ispit, niti dravni slubenici u ostalim dravnim organima koji su poloili pravosudni ispit. Zakonom moe da se predvidi poseban struni ispit koji se polae umesto dravnog strunog ispita, radi zaposlenja na radnim mestima sa posebnim dunostima i ovlaenjima. Rok za polaganje dravnog strunog ispita lan 102 Dravni slubenik na probnom radu koji je radni odnos zasnovao na neodreeno vreme polae dravni struni ispit do okonanja probnog rada. Pripravnik polae dravni struni ispit do okonanja pripravnikog staa. III STRUNO OSPOSOBLJAVANJE - PRIPRAVNITVO Pojam pripravnika lan 103 Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u svojoj struci i osposobljava se za samostalan rad. Izuzetno radni odnos u statusu pripravnika moe se zasnovati i sa licem koje je kod drugog poslodavca bilo u radnom odnosu krae od vremena utvrenog za pripravniki sta u stepenu obrazovanja koji je uslov za rad na tim poslovima. Vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca ne uraunava se u pripravniki sta. Pripravnik zasniva radni odnos na odreeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa. Trajanje pripravnikog staa lan 104 Pripravniki sta na radnim mestima sa visokim obrazovanjem studija drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno sa osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine traje jednu godinu, na radnim mestima sa visokim obrazovanjem studija prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno sa studijama u trajanju do tri godine devet meseci, a na radnim mestima sa srednjim obrazovanjem est meseci. Posebnim zakonom moe biti odreen pripravniki sta koji traje due ili krae nego to je predvieno ovim zakonom. Pripravniku koji iz opravdanih razloga odsustvuje s rada due od jednog meseca

produava se pripravniki sta onoliko koliko je trajalo odsustvo. Program osposobljavanja pripravnika lan 105 Pripravnici se osposobljavaju za samostalan rad prema programu koji donosi rukovodilac. Rukovodilac odreuje mentora koji prati osposobljavanje. Mentor odreuje pripravniku poseban program osposobljavanja i dravne slubenike koji prate njegov rad u razliitim vremenskim razmacima. Posle okonanja pripravnikog staa, mentor daje rukovodiocu pismeno miljenje o osposobljenosti pripravnika. Nastavljanje rada na neodreeno vreme lan 106 Posle okonanja pripravnikog staa i poloenog dravnog ili posebnog strunog ispita, pripravnik moe da nastavi rad na neodreeno vreme ako postoji odgovarajue radno mesto na koje moe da bude rasporeen i ako se rasporeivanje uklapa u doneseni kadrovski plan. Ugovor o strunom osposobljavanju lan 106a Sa nezaposlenim licem rukovodilac moe zakljuiti ugovor o strunom osposobljavanju bez naknade, radi strunog osposobljavanja, odnosno sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje dravnog strunog ispita. Ugovor iz stava 1. ovog lana za osposobljavanje za rad lica sa srednjim obrazovanjem zakljuuje se najdue na est meseci, a ugovor za osposobljavanje za rad lica sa visokim obrazovanjem, najdue na godinu dana. Glava deveta ODGOVORNOST DRAVNIH SLUBENIKA I DISCIPLINSKA ODGOVORNOST 1. Pojam. Vrste povreda dunosti iz radnog odnosa lan 107 Dravni slubenik je disciplinski odgovoran za povrede dunosti iz radnog odnosa. Odgovornost za krivino delo ili prekraj ne iskljuuje disciplinsku odgovornost. Povrede dunosti iz radnog odnosa mogu biti lake i tee. 2. Lake povrede lan 108 Lake povrede dunosti iz radnog odnosa jesu: 1) uestalo zakanjavanje, neopravdano odsustvovanje u toku radnog vremena ili raniji odlazak s rada;

2) nesavesno uvanje slubenih spisa ili podataka; 3) neopravdan izostanak s rada jedan radni dan; 4) neopravdano neobavetavanje neposredno pretpostavljenog o razlozima spreenosti za dolazak na rad u roku od 24 sata od nastanka razloga; 5) povreda kodeksa ponaanja dravnih slubenika koja nije obuhvaena nekom od povreda dunosti iz radnog odnosa predvienih ovim ili posebnim zakonom. 3. Tee povrede lan 109 Tee povrede dunosti iz radnog odnosa jesu: 1) neizvravanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvravanje poslova ili naloga pretpostavljenog; 2) nezakonit rad ili proputanje radnji za koje je dravni slubenik ovlaen radi spreavanja nezakonitosti ili tete; 3) zloupotreba prava iz radnog odnosa; 4) povreda naela nepristrasnosti ili politike neutralnosti ili izraavanje i zastupanje politikih uverenja na radu; 5) odavanje slubene ili druge tajne; 5a) zloupotreba obavetavanja o sumnji u postojanje korupcije; 6) primanje poklona u vezi s vrenjem poslova mimo odredaba ovog zakona, primanje usluge ili koristi za sebe ili drugo lice ili korienje rada u dravnom organu radi uticanja na ostvarivanje sopstvenih prava ili prava lica povezanih s dravnim slubenikom; 7) dodatni rad mimo uslova odreenih ovim zakonom; 8) preuzimanje dunosti direktora, zamenika ili pomonika direktora u pravnom licu ili povreda ogranienja lanstva u organima pravnog lica; 9) osnivanje privrednog drutva, javne slube i bavljenje preduzetnitvom; 10) neprenoenje upravljakih prava u privrednom subjektu na drugo lice, nedostavljanje podataka rukovodiocu o licu na koje su preneta upravljaka prava ili nedostavljanje rukovodiocu dokaza o prenosu upravljakih prava; 11) neprijavljivanje interesa koji dravni slubenik ili s njime povezano lice moe imati u vezi sa odlukom dravnog organa u ijem donoenju uestvuje; 12) nezakonito raspolaganje sredstvima; 13) povreda prava drugih dravnih slubenika i nametenika; 14) nedolino, nasilniko ili uvredljivo ponaanje prema strankama ili saradnicima; 14a) dolazak na rad u alkoholisanom stanju ili pod uticajem drugih opojnih sredstava, odnosno uivanje alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena; 15) ometanje stranaka u ostvarivanju prava i interesa pred dravnim organom; 16) neopravdani izostanak s rada najmanje dva uzastopna radna dana;

17) ponavljanje lakih povreda dunosti utvrenih konanim reenjem kojim je izreena disciplinska kazna. 4. Disciplinske kazne Vrste lan 110 Za lake povrede dunosti iz radnog odnosa moe da se izrekne novana kazna do 20% plate za puno radno vreme, isplaene za mesec u kome je novana kazna izreena. Za tee povrede dunosti iz radnog odnosa moe da se izrekne: 1) novana kazna od 20% do 30% plate za puno radno vreme, isplaene za mesec u kome je novana kazna izreena, u trajanju do est meseci; 2) odreivanje neposredno nieg platnog razreda; 3) zabrana napredovanja od etiri godine; 4) premetaj na radno mesto u neposredno nie zvanje uz zadravanje platnog razreda iji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto s koga je premeten; 5) prestanak radnog odnosa. Novana kazna uvek se izvrava administrativnim putem. Trenutak prestanka radnog odnosa lan 111 Dravnom slubeniku kome je izreena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa prestaje radni odnos danom konanosti reenja kojim je disciplinska kazna izreena. 5. Disciplinski postupak Pokretanje lan 112 Disciplinski postupak pokree rukovodilac, na sopstvenu inicijativu ili na predlog lica koje je pretpostavljeno dravnom slubeniku. Disciplinski postupak pokree se pismenim zakljukom, koji se dostavlja dravnom slubeniku i na koji alba nije doputena. Svaki dravni slubenik koji sazna za uinjenu povredu dunosti iz radnog odnosa moe rukovodiocu da podnese inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka. Voenje lan 113 Disciplinski postupak vodi i o disciplinskoj odgovornosti odluuje rukovodilac. Rukovodilac moe da osnuje disciplinsku komisiju od tri lana da umesto njega pokree i vodi disciplinski postupak i odluuje o disciplinskoj odgovornosti. lanovi disciplinske komisije moraju da imaju steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije,

specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine i najmanje pet godina radnog iskustva u struci, a jedan lan mora biti diplomirani pravnik - master, odnosno diplomirani pravnik. Usmena rasprava lan 114 U disciplinskom postupku odrava se usmena rasprava, na kojoj dravni slubenik ima pravo da izloi svoju odbranu. Dravni slubenik moe da se na raspravi brani sam ili preko zastupnika, a moe da za raspravu dostavi i pismenu odbranu. Rasprava moe da se odri i bez prisustva dravnog slubenika ako za to postoje vani razlozi, a dravni slubenik je na raspravu uredno pozvan. Na ostala pitanja voenja disciplinskog postupka primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje opti upravni postupak. Izbor i odmeravanje disciplinske kazne lan 115 Pri izboru i odmeravanju disciplinske kazne vodi se rauna o stepenu odgovornosti dravnog slubenika, teini posledica povrede dunosti i subjektivnim i objektivnim okolnostima pod kojima je povreda dunosti izvrena. O tome da li je dravnom slubeniku ranije ve bila izreena disciplinska kazna vodi se rauna samo ako ona nije jo izbrisana iz kadrovske evidencije. 6. Udaljenje s rada Razlozi za udaljenje i postupak udaljenja lan 116 Dravni slubenik protiv koga je pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela uinjenog na radu ili u vezi s radom ili disciplinski postupak zbog tee povrede dunosti moe da se udalji s rada do okonanja krivinog, odnosno disciplinskog postupka ako bi njegovo prisustvo na radu tetilo interesu dravnog organa ili ometalo voenje disciplinskog postupka. Reenje o udaljenju s rada donosi rukovodilac ili disciplinska komisija, u zavisnosti od toga ko vodi disciplinski postupak. Reenje o udaljenju s rada opoziva se, po slubenoj dunosti ili na predlog dravnog slubenika, ako prestanu razlozi zbog kojih je doneseno. alba lan 117 Na reenje o udaljenju s rada dravni slubenik moe da izjavi albu u roku od pet dana od dana prijema reenja. alba ne odlae izvrenje reenja. albena komisija duna je da o albi odlui u roku od pet dana od dana prijema albe, inae se smatra da je alba odbijena.

7. Zastarelost lan 118 Pokretanje disciplinskog postupka za lake povrede dunosti zastareva protekom jedne godine od izvrene povrede, a za tee povrede protekom dve godine od izvrene povrede. Voenje disciplinskog postupka za lake povrede dunosti zastareva protekom jedne godine od pokretanja disciplinskog postupka, a za tee povrede dunosti protekom dve godine od pokretanja disciplinskog postupka. Zastarelost ne tee dok disciplinski postupak nije mogue pokrenuti ili voditi zbog odsustva dravnog slubenika ili iz drugih opravdanih razloga. 8. Upis disciplinske kazne u kadrovsku evidenciju i njeno brisanje lan 119 Disciplinska kazna izreena konanim reenjem upisuje se u kadrovsku evidenciju. Disciplinska kazna brie se iz kadrovske evidencije ako dravnom slubeniku ne bude izreena nova disciplinska kazna u naredne dve godine od izreene disciplinske kazne za laku povredu dunosti, ili u naredne etiri godine od izreene disciplinske kazne za teu povredu dunosti. 9. Disciplinski postupak protiv dravnih slubenika na poloaju lan 120 Disciplinski postupak protiv dravnog slubenika koga je na poloaj postavila Vlada vodi Visoki slubeniki savet, a protiv dravnog slubenika koga je na poloaj postavio drugi dravni organ ili telo odreeno njegovim aktima. Protiv dravnog slubenika koga je na poloaj postavila Vlada disciplinski postupak se pokree na predlog rukovodioca, a kad dravni slubenik rukovodi dravnim organom na predlog Vlade. Protiv reenja kojim je dravnom slubeniku na poloaju izreena disciplinska kazna alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor. II ODGOVORNOST ZA TETU 1. Odgovornost za tetu prouzrokovanu dravnom organu Uslovi odgovornosti lan 121 Dravni slubenik je odgovoran za tetu koju na radu ili u vezi s radom namerno ili iz krajnje nepanje prouzrokuje dravnom organu. Utvrivanje postojanja tete i njena nadoknada lan 122 Postojanje tete, visinu tete i okolnosti pod kojima je teta prouzrokovana utvruje rukovodilac ili lice koje on za to pismeno ovlasti. Ukoliko bi utvrivanje visine tete prouzrokovalo nesrazmerne trokove, visina tete moe da se odredi u paualnom iznosu.

Ako dravni slubenik odbije da nadoknadi tetu, pravo na nadoknadu tete moe da se ostvari u parninom postupku. Rukovodilac i dravni slubenik mogu da zakljue pismeni sporazum kojim odreuju visinu i nain naknade tete, koji ima snagu izvrne isprave. Oslobaanje od odgovornosti lan 123 Dravni slubenik se oslobaa od odgovornosti za tetu koju je prouzrokovao izvrenjem naloga pretpostavljenog ako je pretpostavljenom saoptio da izvrenje naloga moe da prouzrokuje tetu. 2. Odgovornost za tetu prouzrokovanu treem licu lan 124 Za tetu koju dravni slubenik na radu ili u vezi s radom prouzrokuje treem licu nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. Oteenik ima pravo da naknadu tete zahteva i neposredno od dravnog slubenika, ako je on tetu prouzrokovao namerno. Ako Republika Srbija oteeniku nadoknadi tetu koju je dravni slubenik prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepanje, ima pravo da od dravnog slubenika zahteva naknadu plaenog iznosa u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete. 3. Odgovornost Republike Srbije za tetu prouzrokovanu dravnom slubeniku lan 125 Republika Srbija odgovara za tetu prouzrokovanu dravnom slubeniku na radu ili u vezi s radom, prema optim pravilima obligacionog prava. Rukovodilac i dravni slubenik mogu da zakljue pismeni sporazum kojim odreuju visinu i nain naknade tete, koji ima snagu izvrne isprave. Glava deseta PRESTANAK RADNOG ODNOSA 1. Naini prestanka radnog odnosa lan 126 Dravnom slubeniku prestaje radni odnos: 1) protekom vremena na koje je zasnovan; 2) sporazumom; 3) otkazom; 4) po sili zakona; 5) na drugi nain odreen ovim ili posebnim zakonom. Dravnom slubeniku na poloaju kome po sprovedenoj inicijativi za razreenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razreenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije, radni odnos prestaje danom konanosti reenja nadlenog organa kojim se utvruje prestanak rada na poloaju.

2. Prestanak radnog odnosa protekom vremena na koje je zasnovan lan 127 Radni odnos na odreeno vreme prestaje protekom vremena na koje je zasnovan. alba ne odlae izvrenje reenja kojim je utvren prestanak radnog odnosa zasnovanog na odreeno vreme. 3. Prestanak radnog odnosa sporazumom lan 128 Rukovodilac i dravni slubenik mogu da zakljue pismeni sporazum o prestanku radnog odnosa dravnog slubenika. Pismenim sporazumom odreuje se i dan kada prestaje radni odnos. Dravnom slubeniku na poloaju radni odnos ne moe da prestane pismenim sporazumom. 4. Otkaz koji daje dravni slubenik lan 129 Dravni slubenik moe da podnese pismeni otkaz najmanje 15 dana pre dana koji je u pismenom otkazu oznaio kao dan prestanka radnog odnosa. Dravni slubenik na poloaju pismeni otkaz podnosi dravnom organu ili telu nadlenom za njegovo postavljenje. 5. Otkaz koji daje poslodavac lan 130 Rukovodilac otkazuje radni odnos dravnom slubeniku ako: 1) odbije premetaj ili rasporeivanje kad za njih nije potrebna saglasnost dravnog slubenika ili neopravdano ne stupi na radno mesto na koje je premeten ili rasporeen; 2) ne zadovolji na probnom radu; 3) posle prestanka razloga za mirovanje radnog odnosa ne stupi na rad u roku od 15 dana; 4) ne poloi dravni ili poseban struni ispit. Radni odnos prestaje kad reenje o otkazu postane konano. 6. Prestanak radnog odnosa po sili zakona Razlozi lan 131 Dravnom slubeniku prestaje radni odnos po sili zakona: 1) kad navri radni vek - danom navrenja 65. godine ivota ako ima najmanje 15 godina staa osiguranja; 2) ako bude osuen na kaznu zatvora od najmanje est meseci - danom pravnosnanosti presude; 3) ako je nerasporeen a ne bude premeten na drugo radno mesto - narednog dana od proteka dva meseca otkad je postao nerasporeen;

4) ako neopravdano izostane s rada najmanje tri uzastopna radna dana - treeg dana izostanka s rada; 5) ako, suprotno odredbama lana 99. stav 5. ovog zakona, ne poloi dravni struni ispit prema planu i programu za stepen strune spreme koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Dravnom slubeniku radni odnos prestaje po sili zakona i iz drugih razloga predvienih optim propisima o radu kojima se ureuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca. Utvrenje prestanka radnog odnosa po sili zakona lan 132 O tome da je dravnom slubeniku prestao radni odnos po sili zakona rukovodilac donosi reenje kojim utvruje razlog zbog koga je radni odnos prestao i dan kad je radni odnos prestao. Protiv reenja alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor. Glava jedanaesta PRAVA DRAVNIH SLUBENIKA PRI PROMENI UREENJA DRAVNIH ORGANA 1. Promena unutranjeg ureenja dravnog organa Izmena Pravilnika lan 133 Ako Pravilnik bude tako izmenjen da neka radna mesta budu ukinuta ili broj dravnih slubenika smanjen, prekobrojni dravni slubenici premetaju se na druga odgovarajua radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednje tri godine. Ako odgovarajue radno mesto ne postoji, prekobrojni dravni slubenik moe, uz svoju saglasnost, biti premeten na nie radno mesto koje odgovara njegovoj strunoj spremi, a ako ni takvo radno mesto ne postoji postaje nerasporeen. Ako se dravni slubenik iz stava 2. ovog lana ne saglasi s premetajem rukovodilac donosi reenje o prestanku radnog odnosa. Dravnom slubeniku prestaje radni odnos danom konanosti reenja o prestanku radnog odnosa. alba ne odlae izvrenje reenja o premetaju i reenja kojim se utvruje da je dravni slubenik nerasporeen. Donoenje novog Pravilnika lan 134 U sluaju donoenja novog Pravilnika, svi dravni slubenici rasporeuju se na odgovarajua radna mesta, pri emu rukovodilac vodi rauna o tome na kojim su poslovima radili pre rasporeivanja. Ako novim Pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj dravnih slubenika bude smanjen, na prekobrojne dravne slubenike primenjuju se odredbe ovog zakona koje vae za sluaj izmene Pravilnika (lan 133. ovog zakona).

2. Promena ureenja sistema dravnih organa Ukidanje dravnog organa uz preuzimanje njegovog delokruga lan 135 Ako dravni organ bude ukinut a njegov delokrug preuzme drugi dravni organ, on preuzima i dravne slubenike iz ukinutog dravnog organa, reenjima koja donosi rukovodilac dravnog organa koji je preuzeo delokrug. Do donoenja novog Pravilnika u dravnom organu koji je preuzeo delokrug, preuzeti dravni slubenici nastavljaju da rade poslove koje su radili, a pravo na platu ostvaruju prema dotadanjim reenjima. Posle donoenja novog Pravilnika primenjuju se odredbe ovog zakona koje vae za sluaj kad je nov Pravilnik donesen samo radi promene unutranjeg ureenja dravnog organa (lan 134. ovog zakona). Promena delokruga dravnog organa lan 136 Ako deo delokruga dravnog organa preuzme drugi dravni organ, on preuzima i dravne slubenike koji rade u preuzetom delokrugu. U svemu ostalom primenjuju se odredbe ovog zakona koje vae za sluaj ukidanja dravnog organa uz preuzimanje njegovog delokruga. Ukidanje dravnog organa i njegovog delokruga lan 137 Ako dravni organ bude ukinut a njegov delokrug ne preuzme nijedan dravni organ, dravni slubenici iz ukinutog dravnog organa postaju nerasporeeni danom ukidanja dravnog organa. U sluaju ukidanja organa dravne uprave ili slube Vlade reenja kojima se utvruje da su dravni slubenici nerasporeeni donosi rukovodilac Slube za upravljanje kadrovima. 3. Poloaj nerasporeenih dravnih slubenika lan 138 Dok je nerasporeen dravni slubenik ima pravo na naknadu plate prema zakonu kojim se ureuju plate u dravnim organima. Sva prava iz radnog odnosa dravni slubenik ostvaruje u dravnom organu iji je rukovodilac doneo reenje da je dravni slubenik nerasporeen. Nerasporeenom dravnom slubeniku prestaje radni odnos ako u roku od dva meseca ne bude premeten u drugi dravni organ. 4. Posebne odredbe o nerasporeenim dravnim slubenicima iz organa dravne uprave i slubi Vlade lan 139 Konano reenje kojim se utvruje da je dravni slubenik iz organa dravne uprave i slube Vlade nerasporeen dostavlja se Slubi za upravljanje kadrovima.

Sluba za upravljanje kadrovima ukljuuje podatke o nerasporeenim dravnim slubenicima u evidenciju internog trita rada i ispituje mogunost njihovog premetaja. Glava dvanaesta ODLUIVANJE O PRAVIMA I DUNOSTIMA DRAVNIH SLUBENIKA I OVLAENJE ZA ODLUIVANJE Izvorno ovlaenje. Prenoenje ovlaenja lan 140 O pravima i dunostima dravnog slubenika odluuje rukovodilac reenjem, ako ovim ili drugim zakonom ili drugim propisom nije drukije odreeno. Rukovodilac moe pismeno da ovlasti dravnog slubenika koji ima steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine i najmanje pet godina radnog iskustva u struci da umesto njega odluuje o pravima i dunostima dravnih slubenika. Ovlaenje moe biti ogranieno po sadrini i trajanju. Pri odluivanju o pravima i dunostima dravnog slubenika primenjuje se zakon kojim se ureuje opti upravni postupak, izuzev kod odluivanja o odgovornosti za tetu. Odluivanje o pravima i dunostima dravnog slubenika koji rukovodi dravnim organom lan 141 Ako dravnim organom rukovodi dravni slubenik, o njegovim pravima i dunostima odluuje Visoki slubeniki savet kad je dravnog slubenika postavila Vlada ako ovim zakonom nije drukije odreeno, odnosno telo koje odredi dravni organ ili telo nadleno za postavljenje dravnog slubenika. Protiv reenja kojim se odluuje o pravima i dunostima dravnog slubenika koji rukovodi dravnim organom alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor. II ALBENE KOMISIJE 1. Zajednike odredbe za sve albene komisije Nadlenost albenih komisija lan 142 albene komisije odluuju o albama dravnih slubenika na reenja kojima se u upravnom postupku odluuje o njihovim pravima i dunostima i o albama uesnika internog i javnog konkursa. albene komisije primenjuju zakon kojim se ureuje opti upravni postupak. Rok za odluivanje o albi. Pravo na upravni spor lan 143 albena komisija je duna da odlui o albi u roku od 30 dana od dana njenog prijema ako ovim zakonom nije drukije odreeno, inae se smatra da je alba odbijena.

O albi na zakljuak iz lana 55. stav 3. ovog zakona albena komisija je duna da odlui u roku od osam dana od dana njenog prijema, inae se smatra da je alba odbijena. Protiv odluke albene komisije moe da se pokrene upravni spor. Vrste albenih komisija lan 144 O albama dravnih slubenika iz organa dravne uprave, slubi Vlade i Republikog javnog pravobranilatva odluuje albena komisija Vlade, a o albama dravnih slubenika iz sudova i javnih tuilatava - albena komisija sudova i albena komisija javnog tuilatva. O albama dravnih slubenika iz ostalih dravnih organa odluuju albene komisije koje se obrazuju njihovim aktima. Rad albenih komisija lan 145 albene komisije su u svom radu samostalne i rade u veima od tri lana. Svaka albena komisija donosi poslovnik o svom radu, kojim pored ostalog odreuje broj i nain obrazovanja vea. albene komisije imaju svoje peate, prema zakonu kojim se ureuje peat dravnih organa. Broj i poloaj lanova albenih komisija lan 146 Broj lanova albene komisije odreuje dravni organ ili telo nadleno za imenovanje i razreenje lanova albene komisije, tako da broj lanova albene komisije Vlade ne bude manji od sedam, a broj lanova ostalih albenih komisija ne bude manji od pet. lanovi albene komisije i, meu njima, predsednik albene komisije imenuju se na pet godina i mogu da budu ponovo imenovani. lanovi albenih komisija imaju pravo na naknadu za rad, iju visinu odreuje Vlada. Prestanak dunosti u albenim komisijama lan 147 Dunost lana albene komisije prestaje kad protekne vreme na koje je imenovan, ako podnese pismenu ostavku, navrenjem radnog veka ili razreenjem. Umesto lana albene komisije kome je dunost prestala pre vremena imenuje se novi, do okonanja mandata albene komisije. Razreenje iz albene komisije lan 148 lan albene komisije razreava se ako nesavesno vri svoje dunosti ili ako je osuen na kaznu zatvora od najmanje est meseci ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim dunosti u albenoj komisiji. lan albene komisije koji je imenovan meu dravnim slubenicima razreava se i ako

prestane da bude dravni slubenik ili mu konanim reenjem bude izreena disciplinska kazna. Predsednik albene komisije razreava se dunosti predsednika ako je nesavesno ili neuspeno vri. Protiv reenja o razreenju alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor. Izvetaji o radu albenih komisija lan 149 albene komisije najmanje jednom godinje podnose izvetaje o svom radu dravnim organima i telima nadlenim za imenovanje lanova albenih komisija. 2. Posebne odredbe o albenim komisijama Vlade i pravosua Imenovanje i sastav albene komisije Vlade lan 150 lanove albene komisije Vlade i, meu njima, predsednika albene komisije imenuje Vlada meu dravnim slubenicima koji su diplomirani pravnici sa najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci, na predlog ministra nadlenog za poslove uprave. Pri predlaganju kandidata, ministar nadlean za poslove uprave duan je da vodi rauna o njihovom poznavanju propisa o radu u dravnoj upravi i o upravnom postupku. Imenovanje i sastav albene komisije sudova i albene komisije javnog tuilatva lan 151 Predsednika i lanove albene komisije sudova imenuje Visoki savet sudstva, meu dravnim slubenicima iz sudova. Predsednika i lanove albene komisije javnog tuilatva imenuje Dravno vee tuilaca, meu dravnim slubenicima iz javnih tuilatava. Posebna odredba o predsednicima albenih komisija Vlade i pravosua lan 152 Predsednici albenih komisija Vlade i pravosua vre iskljuivo dunost predsednika albene komisije, kao dravni slubenici, i posle prestanka dunosti predsednika imaju pravo da se vrate na svoje ili drugo odgovarajue radno mesto u dravnom organu. Struno-tehniki poslovi za potrebe albenih komisija Vlade i pravosua lan 153 Struno-tehnike i administrativne poslove za albenu komisiju Vlade vri Sluba za upravljanje kadrovima, kod koje se obezbeuju i sredstva za rad komisije. Struno-tehnike i administrativne poslove za albenu komisiju sudova vri Administrativna kancelarija Visokog saveta sudstva, a za albenu komisiju javnog tuilatva Administrativna kancelarija Dravnog vea tuilaca kod kojih se obezbeuju i sredstva za rad komisija. Glava trinaesta UREENJE KADROVSKOG SISTEMA

I KADROVSKI PLAN Sadrina kadrovskog plana lan 154 Kadrovski plan sastoji se od prikaza broja dravnih slubenika prema radnim mestima i broja dravnih slubenika sa radnim odnosom na neodreeno vreme koji su potrebni u godini za koju se kadrovski plan donosi, od prikaza broja pripravnika iji se prijem planira i broja dravnih slubenika iji se prijem u radni odnos na odreeno vreme planira zbog mogueg poveanja obima posla. Priprema kadrovskog plana lan 155 Svaki dravni organ priprema nacrt svog kadrovskog plana istovremeno sa pripremom nacrta zakona o budetu, tako da bude usklaen s njim, i nacrt dostavlja organu koji priprema predlog kadrovskog plana. Predlog kadrovskog plana za organe dravne uprave i slube Vlade priprema Sluba za upravljanje kadrovima. Predlog kadrovskog plana za sudove i javna tuilatva priprema ministarstvo nadleno za poslove pravosua. Vlada uredbom blie ureuje pripremu nacrta i predloga kadrovskog plana u svim dravnim organima. Donoenje kadrovskog plana lan 156 Kadrovski plan donosi se u roku od 30 dana od dana donoenja zakona o budetu, u skladu sa sredstvima koja su obezbeena u budetu Republike Srbije. Kadrovski plan za organe dravne uprave i slube Vlade donosi Vlada, a kadrovski plan za sudove i javna tuilatva ministarstvo nadleno za poslove pravosua, nakon to pribavi saglasnost ministarstva nadlenog za poslove finansija. U ostalim dravnim organima kadrovski plan donosi rukovodilac ako posebnim propisom nije drukije odreeno, nakon to pribavi saglasnost ministarstva nadlenog za poslove finansija. Kadrovski plan sastoji se od zbirnih i pojedinanih podataka za dravne organe koje obuhvata. Odgovornost za sprovoenje kadrovskog plana lan 157 Svaki dravni organ sprovodi deo kadrovskog plana koji se na njega odnosi. Za sprovoenje kadrovskog plana odgovoran je rukovodilac. II SLUBA ZA UPRAVLJANJE KADROVIMA. KADROVSKE EVIDENCIJE 1. Sluba za upravljanje kadrovima lan 158

Sluba za upravljanje kadrovima, koju obrazuje Vlada, zaduena je za strune poslove vezane za upravljanje kadrovima u dravnoj upravi. Sluba za upravljanje kadrovima oglaava interne konkurse za slobodna izvrilaka radna mesta i interne i javne konkurse za popunu poloaja u organima dravne uprave i slubama Vlade, savetuje organe dravne uprave i slube Vlade kako da upravljaju kadrovima, organizuje struno usavravanje dravnih slubenika, posebno u oblasti borbe protiv korupcije, prua struno-tehniku pomo Visokom slubenikom savetu, obavlja strune i tehnike poslove znaajne za politiku Vlade u upravljanju kadrovima i vri druge poslove odreene zakonom ili propisom Vlade. Slubom za upravljanje kadrovima rukovodi direktor, koji je odgovoran Generalnom sekretaru Vlade. 2. Kadrovske evidencije a) Centralna kadrovska evidencija Pojam i nadlenost za voenje Centralne kadrovske evidencije lan 159 Centralna kadrovska evidencija slui upravljanju kadrovima i drugim potrebama u oblasti radnih odnosa. Centralnu kadrovsku evidenciju o dravnim slubenicima i nametenicima u organima dravne uprave i slubama Vlade vodi Sluba za upravljanje kadrovima. Centralna kadrovska evidencija vodi se kao informatika baza podataka. Podaci koji se upisuju u Centralnu kadrovsku evidenciju lan 160 U Centralnu kadrovsku evidenciju upisuju se sledei podaci o dravnim slubenicima: 1) lino ime, adresa i jedinstven matini broj graana; 2) vrsta radnog odnosa i datum njegovog zasnivanja; 3) radna mesta na kojima je dravni slubenik radio od zasnivanja radnog odnosa u organu dravne uprave ili slubi Vlade; 4) struna sprema, poloeni struni ispiti, drugi oblici strunog usavravanja, posebna znanja i drugi podaci o strunosti dravnog slubenika; 5) godine radnog iskustva i radnog staa, staa osiguranja i staa osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem; 6) datum navrenja radnog veka; 7) godinje ocene rada; 8) izreene disciplinske mere i utvrena materijalna odgovornost; 9) podaci potrebni za obraun plate; 10) podaci vezani za prestanak radnog odnosa. Centralna kadrovska evidencija moe da sadri i druge podatke odreene zakonom i drugim propisom.

Nain voenja Centralne kadrovske evidencije i obezbeivanje podataka potrebnih za upis u Centralnu kadrovsku evidenciju blie ureuje Vlada uredbom. Dostavljanje i korienje podataka lan 161 Organi dravne uprave duni su da dostave podatke od kojih zavisi upis u Centralnu kadrovsku evidenciju u roku od osam dana od dana nastanka podatka. Podaci upisani u Centralnu kadrovsku evidenciju dostupni su rukovodiocima i drugim licima koja odluuju o pravima i dunostima dravnih slubenika i upravnim inspektorima. Svaki dravni slubenik ima pravo na uvid u one podatke iz Centralne kadrovske evidencije koji se odnose na njega. Evidencija o nametenicima lan 162 Odredbe ovog zakona o podacima koji se upisuju o dravnim slubenicima shodno se primenjuju na podatke koji se o nametenicima upisuju u Centralnu kadrovsku evidenciju. Odredbe ovog zakona koje vae za dravne slubenike primenjuju se i na dostavljanje i korienje podataka koji su o nametenicima upisani u Centralnu kadrovsku evidenciju. b) Evidencija internog trita rada lan 163 Evidenciju internog trita rada za organe dravne uprave i slube Vlade vodi Sluba za upravljanje kadrovima. Evidencija internog trita rada sadri podatke o slobodnim radnim mestima, dravnim slubenicima koji ele trajni ili privremeni premetaj na drugo radno mesto, podatke o nerasporeenim dravnim slubenicima i podatke o drugim kadrovskim potrebama. Podaci o dravnim slubenicima upisuju se u evidenciju internog trita rada iz Centralne kadrovske evidencije. Dravni slubenik ima pravo da dobije sve podatke o kadrovskim potrebama sadrane u evidenciji internog trita rada. III VISOKI SLUBENIKI SAVET Nadlenost Visokog slubenikog saveta lan 164 Osniva se Visoki slubeniki savet. Propisima koji vae za organe dravne uprave i slube Vlade, Visoki slubeniki savet odreuje kakve se strune osposobljenosti, znanja i vetine ocenjuju u izbornom postupku i nain njihove provere, propisuje merila za izbor na radna mesta, donosi kodeks ponaanja dravnih slubenika i vri druge poslove odreene ovim zakonom. Propisi Visokog slubenikog saveta objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Visoki slubeniki savet je samostalan u radu i donosi poslovnik o svome radu. Imenovanje i sastav Visokog slubenikog saveta lan 165 Visoki slubeniki savet ima jedanaest lanova, koje imenuje Vlada na est godina. Pet lanova imenuju se meu strunjacima iz oblasti znaajnih za rad dravne uprave, na predlog predsednika Vlade. Ostalih est lanova imenuju se meu dravnim slubenicima koje na poloaj postavlja Vlada, na predlog ministra nadlenog za poslove uprave. lanovi Visokog slubenikog saveta biraju izmeu sebe predsednika Visokog slubenikog saveta, tajnim glasanjem. Zabrane i ogranienja za imenovanje u Visoki slubeniki savet lan 166 Funkcioneri u dravnim organima ne mogu da budu imenovani u Visoki slubeniki savet. Isto lice moe da bude imenovano u Visoki slubeniki savet najvie dva puta. Donoenje odluka. Naknade lanovima. Peat lan 167 Visoki slubeniki savet odluke donosi veinom glasova svih svojih lanova. Predsedniku i lanovima Visokog slubenikog saveta pripada naknada za rad, prema merilima odreenim aktom Vlade. Visoki slubeniki savet ima svoj peat, prema zakonu kojim se ureuje peat dravnih organa. Prestanak dunosti u Visokom slubenikom savetu lan 168 Dunost lana Visokog slubenikog saveta prestaje kad protekne vreme na koje je imenovan, ako podnese pismenu ostavku, navrenjem radnog veka ili razreenjem. Umesto lana Visokog slubenikog saveta kome je dunost prestala pre vremena imenuje se novi, do okonanja mandata Visokog slubenikog saveta. Razreenje iz Visokog slubenikog saveta lan 169 lan Visokog slubenikog saveta razreava se ako nesavesno vri svoje dunosti ili ako je osuen na kaznu zatvora od najmanje est meseci ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim dunosti u Visokom slubenikom savetu. lan Visokog slubenikog saveta koji je imenovan meu dravnim slubenicima razreava se i ako mu prestane rad na poloaju ili mu konanim reenjem bude izreena disciplinska kazna. Protiv reenja o razreenju alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor.

Glava etrnaesta POSEBNE ODREDBE O NAMETENICIMA Radna mesta nametenika lan 170 Radna mesta nametenika razvrstava Vlada uredbom. Radna mesta nametenika, uslovi za zaposlenje na njima i broj nametenika odreuju se Pravilnikom. Da bi se popunilo slobodno radno mesto nametenika potrebno je da je ono predvieno Pravilnikom i da se njegovo popunjavanje uklapa u doneseni kadrovski plan. Radni odnos nametenika lan 171 Nametenik zasniva radni odnos ugovorom o radu. Ugovor o radu obavezno sadri odredbu prema kojoj poslodavac moe reenjem da promeni one sastojke ugovora iju jednostranu promenu zakon doputa. O pravima i dunostima nametenika reenjem odluuje rukovodilac ili dravni slubenik koga rukovodilac za to pismeno ovlasti. Nametenik ima pravo na platu, naknade i druga primanja prema zakonu kojim se ureuju plate u dravnim organima. Premetaj i rasporeivanje nametenika lan 172 Odredbe ovog zakona o premetaju i rasporeivanju dravnih slubenika shodno se primenjuju na nametenike. Reenje o premetaju odnosno rasporeivanju nametenika zamenjuje po sili zakona odgovarajue odredbe ugovora o radu. Ako nametenik odbije premetaj odnosno rasporeivanje, otkazuje mu se ugovor o radu. Nameteniku se otkazuje ugovor o radu uvek kad usled promene unutranjeg ureenja dravnog organa ili ureenja sistema dravnih organa vie ne postoji nijedno radno mesto na koje moe biti premeten odnosno rasporeen. Glava petnaesta NADZOR NAD SPROVOENJEM ZAKONA Nadlenost za nadzor lan 173 Sprovoenje ovog zakona nadzire ministarstvo nadleno za poslove uprave preko upravne inspekcije. Predmet nadzora lan 174 Upravni inspektor nadzire:

1) usklaenost Pravilnika sa zakonom i drugim propisima; 2) usklaenost popunjavanja radnih mesta sa Pravilnikom i kadrovskim planom; 3) zakonitost sprovoenja internog i javnog konkursa; 4) zakonitost rasporeivanja, premetaja i napredovanja dravnih slubenika; 5) blagovremenost i pravilnost dostavljanja podataka koji se upisuju u Centralnu kadrovsku evidenciju; 6) druga pitanja vezana za radne odnose u dravnim organima. Dunosti i ovlaenja upravnog inspektora lan 175 Upravni inspektor duan je da postupi po svakoj predstavci iz svoje nadlenosti i da podnosioca predstavke obavesti o ishodu svog postupanja. Ako upravni inspektor utvrdi nezakonitost ili nepravilnost u sprovoenju zakona, drugih propisa i optih akata, preduzima mere na koje je ovlaen zakonom kojim se ureuje upravna inspekcija. Upravni inspektor moe albenim komisijama predloiti da po osnovu slubenog nadzora ponite ili ukinu nezakonita konana reenja kojima je odlueno o nekom pravu ili dunosti dravnog slubenika. Ponitaj reenja o postavljenju na poloaj, prijemu u radni odnos ili premetaju ne utie na punovanost akata ili radnji koje je dravni slubenik doneo ili preduzeo do ponitaja reenja. Glava esnaesta PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE Rok za donoenje uredaba lan 176 Uredbe koje su predviene ovim zakonom Vlada e doneti do 31. januara 2006. godine. Obrazovanje Slube za upravljanje kadrovima. Imenovanje lanova Visokog slubenikog saveta i albenih komisija lan 177 Vlada e obrazovati Slubu za upravljanje kadrovima i postaviti direktora Slube za upravljanje kadrovima do 31. decembra 2005. godine. lanovi Visokog slubenikog saveta bie imenovani do 31. marta 2006. godine, pri emu e predsednik Vlade predloiti i one lanove Visokog slubenikog saveta koji nisu strunjaci iz oblasti znaajnih za rad dravne uprave, i to meu postavljenim licima sa najmanje pet godina radnog staa u organima dravne uprave ili slubama Vlade. lanovi albenih komisija bie imenovani do 15. jula 2006. godine. Donoenje akata lan 178 Aktima Vrhovnog suda Srbije i Republikog javnog tuioca odredie se, do 30. novembra

2005. godine, poloaji u sudovima i javnim tuilatvima. Aktima predsednika Republike, Narodne skuptine, Ustavnog suda i organa ije lanove bira Narodna skuptina odredie se, do 31. marta 2006. godine, poloaji u njihovim slubama, razvrstati poloaji i radna mesta rukovodilaca uih unutranjih jedinica i utvrditi poslovi koji se rade u svakom od zvanja odreenih ovim zakonom. Visoki slubeniki savet donee poslovnik o radu i ostale akte iz svoje nadlenosti do 30. juna 2006. godine. Direktor Slube za upravljanje kadrovima donee pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u slubi do 31. januara 2006. godine. Poloaj postavljenih lica lan 179 Do postavljenja dravnih slubenika na poloaje, postavljena i imenovana lica u dravnim organima, ija radna mesta postaju poloaji, nastavljaju rad prema propisima koji su vaili na dan njihovog postavljenja ukljuujui i pravila za sluaj prestanka dunosti. Ako postavljenom ili imenovanom licu dunost prestane pre postavljenja dravnog slubenika na poloaj, novo postavljenje ili imenovanje sprovee se prema propisima koji su vaili na dan postavljenja ili imenovanja lica kome je dunost prestala. Sprovoenje javnih konkursa za poloaje lan 180 (Prestao da vai) Primena propisa na sudije i zaposlene u organima za prekraje lan 181 Na zaposlene u organima za prekraje primenjuju se, od dana stupanja na snagu ovog zakona, odredbe koje vae za dravne slubenike i nametenike u sudovima. Na sudije organa za prekraje primenjuju se odredbe Zakona o radnim odnosima u dravnim organima, do poetka rada sudova za prekraje. Rasporeivanje dravnih slubenika. Zakljuivanje ugovora o radu sa nametenicima lan 182 Rasporeivanje dravnih slubenika prema pravilnicima o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u dravnim organima, usklaenim sa ovim zakonom i prateim podzakonskim aktima, izvrie se do 15. jula 2006. godine. Dravni slubenik koji se zatekne na radnom mestu za koje vie ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo ipak moe biti rasporeen na isto radno mesto, pod uslovima odreenim uredbom kojom se razvrstavaju radna mesta i poslovi u organima dravne uprave, slubama Vlade, sudovima, javnim tuilatvima i Republikom javnom pravobranilatvu (lan 44. stav 1. ovog zakona). Ugovori o radu sa nametenicima, kojima se nastavljaju njihovi radni odnosi, bie zakljueni do 15. jula 2006. godine.

Okonavanje zapoetih postupaka lan 183 Postupci odluivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih koji su zapoeti do stupanja na snagu ovog zakona okonae se primenom propisa prema kojima su zapoeti. Pravo na platu posle prestanka dunosti lan 184 Lica koja do stupanja na snagu ovog zakona prema Zakonu o radnim odnosima u dravnim organima ostvare pravo na platu posle prestanka dunosti nastavljaju da pravo na platu koriste prema Zakonu o radnim odnosima u dravnim organima. Probni rad i pripravniki sta lan 185 Probni rad i pripravniki sta koji su zapoeti do stupanja na snagu ovog zakona okonae se primenom propisa prema kojima su zapoeti. Struni ispit lan 186 Uredba o strunom ispitu zaposlenih u organima dravne uprave ("Slubeni glasnik RS", br. 80/92 i 62/01) primenjuje se do stupanja na snagu uredbe kojom e biti ureeni nain i program polaganja dravnog strunog ispita. Ko ima poloen struni ispit za zaposlene u organima dravne uprave ne polae dravni struni ispit. Primena vaeeg Posebnog kolektivnog ugovora za dravne organe lan 187 Poseban kolektivni ugovor za dravne organe ("Slubeni glasnik RS", broj 23/98) primenjuje se, izuzev odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom, dok ne stupi na snagu Poseban kolektivni ugovor za dravne organe, koji e biti zakljuen prema ovom zakonu. Preuzimanje zaposlenih u Slubu za upravljanje kadrovima lan 188 Sluba za upravljanje kadrovima preuzee do 15. januara 2006. godine zaposlene koji rade na poslovima iz njenog delokruga u Ministarstvu za dravnu upravu i lokalnu samoupravu, odgovarajue predmete, opremu, evidencije, arhivu i sredstva. Sluba za upravljanje kadrovima, do stupanja na snagu ovog zakona, pripremae uvoenje Centralne kadrovske evidencije, pruati struno-tehniku pomo Visokom slubenikom savetu i organizovati obuku zaposlenih za primenu ovog zakona. Propisi koji se primenjuju u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave lan 189 Odredbe Zakona o radnim odnosima u dravnim organima nastavljaju da se shodno

primenjuju na radne odnose u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave do donoenja posebnog zakona. Prestanak vaenja pojedinih propisa lan 190 Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da se na radne odnose u dravnim organima primenjuje Zakon o radnim odnosima u dravnim organima ("Slubeni glasnik RS", br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/01 i 39/02). Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae: 1) lan 23. Zakona o javnim slubama ("Slubeni glasnik RS", br. 42/91 i 71/94); 2) lan 6. Zakona o ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", br. 19/04 i 84/04), u delu koji se odnosi na praenje kadrovskih potreba u upravi; 3) lan 6. stav 3. i lan 121. stav 8. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS", br. 62/03, 64/03, 58/04 i 62/04). Stupanje na snagu zakona lan 191 Ovaj zakon stupa na snagu 1. jula 2006. godine, izuzev odredaba lana 158. st. 1. i 3, lana 164. stav 1, l. 165-167, lana 176, lana 177. st. 1. i 2, lana 178. i lana 188, koje stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja ovog zakona u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Samostalni lan Zakona o izmenama Zakona o dravnim slubenicima ("Sl. glasnik RS", br. 64/2007) lan 4 Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", izuzev odredbe lana 3. koja stupa na snagu 1. jula 2007. godine. Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o dravnim slubenicima ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008) lan 8 Ovlauje se Zakonodavni odbor Narodne skuptine da utvrdi preien tekst Zakona o dravnim slubenicima. lan 9 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", izuzev odredaba lana 5. koje stupaju na snagu 1. maja 2008. godine. Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o dravnim slubenicima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) lan 55[s1]

Reenja o pokretanju postupaka za popunjavanje nepopunjenih poloaja sprovoenjem javnih konkursa donee se najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Istekom roka iz stava 1. ovog lana smatra se da su reenja za pokretanje postupaka za popunjavanje nepopunjenih poloaja sprovoenjem javnih konkursa doneta. Sluba za upravljanje kadrovima i Visoki slubeniki savet duni su da preduzmu potrebne radnje i oglase konkurse za popunjavanje svih nepopunjenih poloaja u roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog lana. Ako posle javnog konkursa ne bude predloen kandidat za postavljenje na poloaj ili ako Vlada ne postavi predloenog kandidata, Sluba za upravljanje kadrovima oglaava novi javni konkurs narednog dana od dana prijema obavetenja da javni konkurs nije uspeo. lan 56[s1] Izuzetno od odredaba lana 55. ovog zakona poloaji u Republikom javnom pravobranilatvu popunjavaju se po donoenju zakona kojim se ureuju poloaj i nadlenosti Republikog javnog pravobranioca. lan 57[s1] Do postavljenja dravnih slubenika na poloaje, postavljena i imenovana lica u dravnim organima nastavljaju sa radom do okonanja postupka za popunjavanje poloaja. Licima iz stava 1. ovog lana dunost u svakom sluaju prestaje 31. decembra 2010. godine. lan 58[s1] Postupci odluivanja o pravima, obavezama i odgovornostima dravnih slubenika zapoeti do stupanja na snagu ovog zakona okonae se primenom propisa prema kojima su zapoeti. lan 59[s1] Vlada e u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona imenovati novi sastav Visokog slubenikog saveta koji e u roku od osam dana od dana imenovanja izabrati predsednika. Savet iz stava 1. ovog lana donee poslovnik o svom radu i druga akta iz svoje nadlenosti u roku od 15 dana od dana imenovanja. lan 60[s1] Dravni organi nadleni za imenovanje i razreenje lanova albenih komisija imenovae albene komisije u skladu sa ovim zakonom u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 61[s1] Podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o dravnim slubenicima ("Slubeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05 - ispravka, 83/05 - ispravka, 64/07, 67/07 - ispravka i 116/08), usaglasie se sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od 15 dana od dana njegovog stupanja na snagu.

lan 62[s1] Nadlenosti Agencije za borbu protiv korupcije utvrene ovim zakonom do poetka njenog rada obavlja Republiki odbor za reavanje sukoba interesa. lan 63[s1] Nadlenosti Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca utvrene ovim zakonom do poetka njihovog rada obavljaju Vrhovni sud Srbije i Republiki javni tuilac. lan 64[s1] Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae odredbe lana 180. Zakona o dravnim slubenicima ("Slubeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05 - ispravka, 83/05 ispravka, 64/07, 67/07 - ispravka i 116/08). lan 65[s1] Ovlauje se Zakonodavni odbor Narodne skuptine da utvrdi preien tekst Zakona o dravnim slubenicima. lan 66[s1] Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".