ZAKON O SUDIJAMA ("Sl. glasnik RS", br.

116/2008, 58/2009 - odluka US i 104/2009) Glava prva NAELA Nezavisnost lan 1 Sudija je nezavisan u postupanju i donoenju odluke. Sudija sudi i presuuje na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, potvrenih meunarodnih ugovora, opteprihvaenih pravila meunarodnog prava. Stalnost i nepremestivost lan 2 Sudija svoju funkciju vri kao stalnu, izuzev kada se prvi put bira za sudiju. Sudija vri funkciju u sudu za koji je izabran. Bez svoje saglasnosti sudija ne moe biti premeten ni upuen u drugi sud, osim u sluajevima predvienim ovim zakonom. Sudija moe, uz svoju saglasnost, biti upuen na rad u drugi dravni organ ili ustanovu, u skladu sa ovim zakonom. Odravanje poverenja u nezavisnost i nepristrasnost lan 3 Sudija je duan da u svakoj prilici odri poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost. Sudija je duan da nepristrasno vodi postupak po svojoj savesti, u skladu sa vlastitom procenom injenica i tumaenjem prava, uz obezbeenje pravinog suenja i potovanje procesnih prava stranaka garantovanih Ustavom, zakonom i meunarodnim aktima. Slube, poslovi i postupci nespojivi sa dunou sudije odreuju se zakonom. Sudije su dune da se u svakoj prilici pridravaju Etikog kodeksa, koji donosi Visoki savet sudstva. Svi dravni organi i funkcioneri duni su da svojim postupanjem i ponaanjem odravaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova. Materijalna nezavisnost lan 4 Sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornou. Plata sudije znai garanciju njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice. Imunitet lan 5

Sudija ne moe biti pozvan na odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje prilikom donoenja sudske odluke, osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane sudije. Sudija ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva. Odgovornost za tetu lan 6 Za tetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. Kad je konanom odlukom Ustavnog suda, pravnosnanom sudskom odlukom, odnosno poravnanjem pred sudom ili drugim nadlenim organom, utvreno da je teta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom Republika Srbija moe traiti od sudije naknadu isplaenog iznosa. Kad je odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog meunarodnog suda, odnosno meunarodne organizacije iji je Republika Srbija lan, utvreno da su u toku sudskog postupka krena ljudska prava i osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom krenju ili da je presuda izostala zbog krenja prava na suenje u razumnom roku, Republika Srbija moe traiti od sudije naknadu isplaenog iznosa, ako je teta uinjena namerno ili krajnjom nepanjom. O postojanju uslova za naknadu isplaenog iznosa iz st. 2. i 3. ovog lana odluuje Visoki savet sudstva, na zahtev ministarstva nadlenog za pravosue. Pravo na udruivanje lan 7 Radi zatite svojih interesa i ouvanja svoje samostalnosti i nezavisnosti, sudije imaju pravo da se udruuju. Uee u donoenju odluka od znaaja za rad sudova lan 8 Sudija ima pravo da uzme uee u donoenju odluka od znaaja za rad sudova i za odreivanje i rasporeivanje sredstava za funkcionisanje sudova. Pravo na struno usavravanje i obuku lan 9 Sudija ima pravo i obavezu na struno usavravanje i obuku o troku Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonom. Obuka sudija je organizovano sticanje i usavravanje teorijskih i praktinih znanja i vetina potrebnih za samostalno, struno i efikasno vrenje sudijske funkcije. Obuka je obavezna na osnovu zakona ili odluke Visokog saveta sudstva u sluaju promene specijalizacije, bitnih promena propisa, uvoenja novih tehnika rada i radi otklanjanja nedostataka u radu sudije uoenih prilikom vrednovanja njegovog rada. Sadraj programa obuke odreuje se u zavisnosti od profesionalnog iskustva sudije.

Izbor i prestanak funkcije i broj sudija i sudija porotnika lan 10 Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku njihove funkcije odluuje Narodna skuptina, odnosno Visoki savet sudstva, u skladu sa ovim zakonom. Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud odreuje Visoki savet sudstva. Broj sudija prekrajnih, Vieg prekrajnog i Upravnog suda odreuje se i za svako odeljenje izvan sedita suda. Visoki savet sudstva preispituje potreban broj sudija i sudija porotnika u svakom sudu na pet godina. Po sopstvenoj inicijativi ili na predlog predsednika suda, predsednika neposredno vieg suda, predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadlenog za pravosue, a na osnovu godinjeg priliva predmeta, Visoki savet sudstva moe preispitati potreban broj sudija i sudija porotnika i pre isteka roka od pet godina. Prava iz radnog odnosa sudije lan 11 Sudija ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji ureuju prava iz radnog odnosa izabranih lica, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Glava druga POLOAJ SUDIJE I STALNOST SUDIJSKE FUNKCIJE 1. Pojam lan 12 Sudijska funkcija traje neprekidno od prvog izbora za sudiju do navrenja radnog veka. Posle izbora sudijska funkcija moe prestati pod uslovima predvienim ovim zakonom. Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju, bira se na tri godine. 2. Smanjenje broja sudija i ukidanje suda lan 13 Sudijska funkcija ne prestaje ako bude smanjen broj sudija u sudu u kome obavlja sudijsku funkciju. Ako sud bude ukinut, sudija nastavlja funkciju u sudu koji preuzima nadlenost, odnosno u sudu iste vrste i istog stepena, ili priblino istog stepena. Visoki savet sudstva donosi odluku u kojem sudu sudija nastavlja funkciju. 3. Udaljenje sa sudijske funkcije Razlozi za udaljenje lan 14 Sudija se udaljuje sa funkcije kad mu je odreen pritvor. Sudija moe biti udaljen sa funkcije kad je pokrenut postupak za njegovo razreenje ili

krivini postupak za delo zbog koga moe biti razreen. Odluka o udaljenju lan 15 O obaveznom udaljenju sudije odluuje predsednik suda, a o obaveznom udaljenju predsednika suda - predsednik neposredno vieg suda. Ako udaljenje nije obavezno, o njemu odluuje predsednik Vrhovnog kasacionog suda. O udaljenju predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluuje Opta sednica. Trajanje udaljenja lan 16 Sudija se udaljuje sa funkcije do ukidanja pritvora, okonanja postupka za razreenje ili okonanja krivinog postupka. Visoki savet sudstva moe sudiju vratiti na funkciju pre okonanja postupka za razreenje. Pravo na prigovor lan 17 Na odluku o udaljenju sudija ima pravo prigovora Visokom savetu sudstva, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Visoki savet sudstva odluuje o prigovoru iz stava 1. ovog lana u roku od osam dana od dana dostavljanja prigovora. II NEPREMESTIVOST SUDIJE 1. Pojam lan 18 Sudija ima pravo da stalno svoju funkciju vri u sudu za koji je izabran. Sudija samo uz svoju saglasnost moe biti premeten ili upuen iz jednog u drugi sud, drugi dravni organ, ustanovu ili meunarodnu organizaciju u oblasti pravosua. Saglasnost se daje u pismenom obliku i mora da prethodi donoenju reenja o premetaju ili upuivanju. Izuzetno, sudija moe bez svoje saglasnosti biti premeten u drugi sud u sluaju ukidanja suda ili ukidanja pretenog dela nadlenosti suda za koji je izabran, to dovodi do smanjenja priliva predmeta, na osnovu reenja Visokog saveta sudstva. 2. Premetaj lan 19 Sudija moe, uz svoju saglasnost, biti premeten u drugi sud iste vrste i istog stepena, ukoliko postoji potreba za hitnom popunom upranjenog sudijskog mesta, koja se ne moe reiti izborom ili upuivanjem sudije, uz pribavljenu saglasnost predsednika oba suda. Sudija trajno nastavlja funkciju u sudu u koji je premeten.

Reenje o premetaju donosi Visoki savet sudstva. 3. Upuivanje u drugi sud lan 20 Sudija moe biti upuen na rad samo u drugi sud iste vrste i istog ili neposredno nieg stepena, najdue godinu dana. Izuzetno, sudija moe biti upuen u sud neposredno vieg stepena, ako ispunjava zakonom propisane uslove za izbor za sudiju suda u koji se upuuje. Sudija se upuuje u sud u kome nedostatak, spreenost, izuzee sudija ili drugi razlozi oteavaju ili usporavaju rad suda. Reenje o upuivanju sudije iz st. 1. do 3. ovog lana, uz saglasnost sudije, donosi Visoki savet sudstva. 4. Upuivanje u drugi dravni organ, instituciju nadlenu za obuku u pravosuu ili meunarodnu organizaciju lan 21 Sudija moe biti upuen, radi obavljanja strunih poslova, u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadleno za pravosue, instituciju nadlenu za obuku u pravosuu i meunarodnu organizaciju u oblasti pravosua. Upuivanje iz stava 1. ovog lana vri se na predlog rukovodioca organa, odnosno institucije ili organizacije u koju se sudija upuuje, po pribavljenom miljenju predsednika suda u kome sudija vri svoju funkciju, uz saglasnost sudije. Upuivanje moe trajati najdue tri godine. Reenje o upuivanju donosi Visoki savet sudstva. Za vreme upuivanja sudija se moe osloboditi vrenja sudijske funkcije, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva. U sluaju upuivanja u ministarstvo nadleno za poslove pravosua sudija se obavezno oslobaa vrenja sudijske funkcije. III MEUSOBNA NEZAVISNOST SUDIJA 1. Pojam lan 22 Sudija je slobodan u zastupanju svog shvatanja, utvrivanju injenica i primeni prava, u svemu o emu odluuje. Sudija nije duan da ikome, pa ni drugim sudijama i predsedniku suda, objanjava svoja pravna shvatanja i utvreno injenino stanje, izuzev u obrazloenju odluke ili kad to zakon posebno nalae. 2. Neizmenjivost vrste posla i dodela predmeta sluajem Neizmenjivost godinjih poslova lan 23 Sudija ima pravo da mu se vrsta sudijskog posla odredi godinjim rasporedom poslova i

da se ne menja tokom godine. Izuzetno, zbog izbora novog sudije, dueg odsustva sudije, znatno poveanog ili smanjenog priliva predmeta u toku godine po pojedinim pravnim oblastima ili upranjenog sudijskog mesta, sudiji moe tokom godine biti promenjena pravna oblast u kojoj postupa. Godinji raspored poslova i njegova izmena se odreuju s obzirom na potrebe suda i sposobnost sudije za uspeno obavljanje poslova na koje se rasporeuje. Raspodela predmeta sluajem lan 24 Sudija predmete prima prema redosledu nezavisnom od linosti stranaka i okolnosti pravne stvari. Sudiji se predmeti poveravaju na osnovu rasporeda poslova u sudu, u skladu sa Sudskim poslovnikom, prema redosledu unapred utvrenim za svaku kalendarsku godinu, iskljuivo na osnovu oznake i broja predmeta. Niko nema prava da sudska vea obrazuje i predmete dodeljuje mimo rasporeda poslova i redosleda prijema predmeta. Odstupanja lan 25 Od redosleda prijema predmeta moe se odstupiti samo zbog opravdane spreenosti sudije, u skladu sa Sudskim poslovnikom. U skladu sa Sudskim poslovnikom, sudiji predmet moe biti oduzet samo ako due odsustvuje ili ako je sudiji pravnosnano izreena disciplinska sankcija zbog disciplinskog prekraja neopravdanog odugovlaenja postupka. Pravo na prigovor lan 26 Na godinji raspored poslova, promenu vrste posla, odstupanje od redosleda prijema predmeta ili oduzimanje predmeta, sudija ima pravo na prigovor predsedniku neposredno vieg suda, u roku od tri dana od dana saznanja. O prigovoru sudije Vrhovnog kasacionog suda odluuje Opta sednica. Pravo na prigovor zbog oduzimanja predmeta ima i stranka, u roku od tri dana od dana saznanja. Odluka po prigovoru donosi se u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Dunost obavetavanja predsednika neposredno vieg suda lan 27 Predsednik suda je duan da o svakom odstupanju od redosleda prijema predmeta pismeno obavesti predsednika neposredno vieg suda. 3. Obavetavanje o trajanju postupka lan 28

Sudija je duan da predsednika suda obavesti zato prvostepeni postupak nije okonan u roku od jedne godine i da ga zatim na svaka tri meseca obavetava o daljem razvoju postupka. Prvo obavetenje u postupku po pravnom leku sudija daje predsedniku suda posle dva meseca, a naredna na svakih 30 dana. U prvostepenom postupku predsednik suda je duan da obavesti predsednika neposredno vieg suda o svakom postupku koji nije okonan u roku od dve godine i razlozima za to. U postupku po pravnom leku koji nije okonan u roku od jedne godine, predsednik suda je duan da obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Rok za obavetavanje u izvrnim, vanparninim i drugim nespornim stvarima odreuje se Sudskim poslovnikom. Dunost obavetavanja iz ovog lana tee od dana prijema predmeta u sud. 4. Pravo sudije na pritubu lan 29 Sudija moe Visokom savetu sudstva izjaviti pritubu ako mu je povreeno pravo za koje ovim zakonom nije predvien poseban postupak zatite. Visoki savet sudstva odluuje o pritubi u roku od 15 dana i odmah upoznaje sa odlukom predsednika suda, predsednika neposredno vieg suda i predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Ako je prituba osnovana, Visoki savet sudstva preduzima mere radi zatite prava sudije. IV ODNOS SUDIJSKE FUNKCIJE I DRUGIH SLUBI, POSLOVA I POSTUPAKA 1. Odnos drugih slubi, poslova i postupaka sa sudijskom funkcijom lan 30* Sudija ne moe biti na funkcijama u organima koji donose propise i organima izvrne vlasti, javnim slubama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave. Sudija ne moe biti lan politike stranke, niti politiki delovati na drugi nain, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaenim poslom, niti pruati pravne usluge ili savete uz naknadu. Izuzetno od stava 1. ovog lana, sudija moe biti lan organa upravljanja institucije nadlene za obuku u pravosuu, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, u skladu sa posebnim zakonom. Sa sudijskom funkcijom nespojive su i druge slube, poslovi i postupci koji su opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili tete ugledu suda. Visoki savet sudstva odluuje koji su postupci opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i tetni po ugled suda, na osnovu Etikog kodeksa. Sudija moe, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi nastavnom i naunom delatnou, uz naknadu. U sluajevima odreenim zakonom, sudija moe, u toku radnog vremena, da obavlja nastavnu i naunu delatnost u instituciji nadlenoj za obuku u pravosuu. Sudija moe biti upuen na studijsko, odnosno drugo struno putovanje u inostranstvo, na

osnovu odluke Visokog saveta sudstva, uz pribavljeno miljenje predsednika suda, pri emu se posebno uzimaju u obzir ocene o radu iz linog lista sudije, kao i poznavanje stranog jezika. 2. Postupak odluivanja o nespojivosti Dunost obavetavanja i podnoenje prijave lan 31 Sudija je duan da pismeno obavesti Visoki savet sudstva o svakoj slubi ili poslu za koje postoji mogunost da su nespojivi sa sudijskom funkcijom. Visoki savet sudstva obavetava predsednika suda i sudiju o postojanju nespojivosti slube ili posla sa sudijskom funkcijom. Predsednik suda duan je da podnese disciplinsku prijavu im sazna da sudija vri slubu ili posao ili ini postupke za koje postoji mogunost da su nespojivi sa njegovom funkcijom. V VREDNOVANJE RADA SUDIJA lan 32 Rad svih sudija i predsednika sudova podlee redovnom vrednovanju. Vrednovanje obuhvata sve aspekte sudijskog posla, odnosno poslova predsednika suda i predstavlja osnovu za izbor, obaveznu obuku sudija i razreenje. Vrednovanje se vri na osnovu javno objavljenih, objektivnih i jedinstvenih kriterijuma i merila, u jedinstvenom postupku u kome je obezbeeno uee sudije, odnosno predsednika suda iji se rad vrednuje. Kriterijume, merila i postupak za vrednovanje rada sudija, odnosno predsednika sudova utvruje Visoki savet sudstva. Organi nadleni za vrednovanje u sudovima lan 33 Vrednovanje rada sudija sudova nieg stepena vre saveti koji se obrazuju u sudovima neposredno vieg stepena. Savet ini troje sudija, koji se biraju tajnim glasanjem na sednici svih sudija, na period od etiri godine. Jedan savet se obrazuje na svakih 100 sudija iji se rad vrednuje. Vrednovanje od strane Visokog saveta sudstva lan 34 Komisija Visokog saveta sudstva vrednuje rad predsednika sudova i odluuje o prigovorima sudija na ocenu njihovog rada. O prigovorima na ocenu rada predsednika sudova odluuje Visoki savet sudstva. Sastav i nain rada Komisije iz stava 1. ovog lana ureuje se aktom Visokog saveta sudstva. Period za koji se vri vrednovanje

lan 35 Rad sudija na stalnoj funkciji i predsednika sudova redovno se vrednuje jednom u tri godine, a sudija koji su prvi put izabrani jednom godinje. Izuzetno, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, sudija moe biti i vanredno vrednovan. Ocene lan 36 Vrednovanje se izraava ocenom. Ocene koje se odnose na vrednovanje sudija, su: "izuzetno uspeno obavlja sudijsku funkciju", "uspeno obavlja sudijsku funkciju" i "ne zadovoljava". Ocene koje se odnose na vrednovanje predsednika suda, su: "izuzetno uspeno obavlja funkciju predsednika suda", "uspeno obavlja funkciju predsednika suda" i "nezadovoljavajue obavlja funkciju predsednika suda". Ocena se upisuje u lini list sudije, odnosno predsednika suda. Sudija, odnosno predsednik suda ima pravo prigovora na ocenu organima iz lana 34. ovog zakona, u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke o vrednovanju rada, koja mora biti obrazloena. VI MATERIJALNI POLOAJ SUDIJE Osnovna plata lan 37 Sudija ima pravo na platu sudije suda za koji je izabran. Plata sudije odreuje se na osnovu osnovne plate. Osnovna plata odreuje se mnoenjem koeficijenata za obraun i isplatu plata sa osnovicom za obraun i isplatu plata. Osnovica za obraun i isplatu plata sudije utvruje se Zakonom o budetu. Koeficijent za obraun i isplatu plate odreuje se time to se svaki sudija razvrstava u jednu od pet platnih grupa. Osnovna plata, prema ovom zakonu, jeste vrednost u koju se ne uraunava procenat za vrednovanje minulog rada. Platne grupe sudija lan 38 Sudije su razvrstane u est platnih grupa, koji su izraeni u koeficijentima. U prvoj platnoj grupi su sudije prekrajnih sudova. U drugoj platnoj grupi su sudije osnovnih sudova. U treoj platnoj grupi su sudije privrednih, viih i Vieg prekrajnog suda. U etvrtoj platnoj grupi su sudije Privrednog apelacionog, apelacionih sudova i Upravnog suda.

U petoj platnoj grupi su sudije Vrhovnog kasacionog suda. U estoj platnoj grupi je predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Koeficijenti lan 39 Prva platna grupa ima koeficijent 2,50. Druga platna grupa ima koeficijent 3,00. Trea platna grupa ima koeficijent 3,50. etvrta platna grupa ima koeficijent 4,00. Peta platna grupa ima koeficijent 5,00. esta platna grupa ima koeficijent 6,00. Osnovna plata predsednika suda lan 40 Osnovna plata predsednika suda se odreuje tako to se plata sudije tog suda uveava za: - 10%, u sudu do 20 sudija; - 15%, u sudu do 40 sudija; - 20% u sudu do 60 sudija; - 25% u sudu do 80 sudija; - 30% u sudu preko 80 sudija. Odredba stava 1. ovog lana se ne primenjuje na predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Plata sudije koji je premeten, odnosno upuen lan 41 Sudija koji je premeten, odnosno upuen u drugi sud, ministarstvo nadleno za pravosue, ustanovu ili meunarodnu organizaciju ima pravo na osnovnu platu sudije suda, odnosno na osnovnu platu u ministarstvu nadlenom za pravosue, ustanovi ili meunarodnoj organizaciji u koju je premeten, odnosno upuen, ako je za njega povoljnija. Naknade i ostala primanja sudije koji je premeten, odnosno upuen u drugi sud, ministarstvo nadleno za pravosue, ustanovu ili meunarodnu organizaciju propisuje Visoki savet sudstva. Uveanje osnovne plate sudije lan 42 Osnovna plata sudije koji obavlja funkciju u sudu u kome se ne mogu popuniti sudijska mesta moe se uveati do 50%. Osnovna plata sudije koji postupa u predmetima krivinih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zloina, moe se uveati do 100%. Odluku o uveanju osnovne plate iz st. 1. i 2. ovog lana donosi Visoki savet sudstva.

Osnovna plata zamenika predsednika suda uveava se za 50% uveanja iz lana 40. stav 1. ovog zakona. Glava trea IZBOR SUDIJE I USLOVI ZA IZBOR lan 43 Za sudiju moe biti izabran dravljanin Republike Srbije koji ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima, koji je zavrio pravni fakultet, poloio pravosudni ispit i koji je struan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije. Potrebno radno iskustvo lan 44 Posle poloenog pravosudnog ispita potrebno je radno iskustvo u pravnoj struci: - dve godine za sudiju prekrajnog suda; - tri godine za sudiju osnovnog suda; - est godina za sudiju vieg suda, privrednog suda i Vieg prekrajnog suda; - deset godina za sudiju apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda; - dvanaest godina za sudiju Vrhovnog kasacionog suda. Ostali uslovi za izbor lan 45 Ostali uslovi za izbor sudije su strunost, osposobljenost i dostojnost. Strunost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktinog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije. Osposobljenost podrazumeva vetine koje omoguavaju efikasnu primenu specifinih pravnikih znanja u reavanju sudskih predmeta. Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponaanje u skladu sa tim osobinama. Moralne osobine koje sudija treba da poseduje su: potenje, savesnost, pravinost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponaanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva uvanje ugleda sudije i suda u slubi i izvan nje, svest o drutvenoj odgovornosti, odravanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u slubi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutranju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti. Kriterijume i merila za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti propisuje Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom. Zabrana diskriminacije lan 46 Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.

Pri izboru i predlaganju za izbor sudija vodi se rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva, odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju strune pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u slubenoj upotrebi u sudu. II POSTUPAK ZA IZBOR Oglaavanje izbora lan 47 Izbor sudija oglaava Visoki savet sudstva. Oglas se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i drugom sredstvu javnog obavetavanja koje pokriva celu Republiku Srbiju. Podnoenje prijava lan 48 Prijave za izbor se podnose Visokom savetu sudstva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Uz prijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor. Pribavljanje podataka i miljenja lan 49 Visoki savet sudstva pribavlja podatke i miljenja o strunosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata. Podaci i miljenja pribavljaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje miljenja sednice svih sudija suda iz koga potie kandidat, kao i miljenje sednice svih sudija neposredno vieg suda, u koje kandidat ima pravo uvida pre izbora. Predlaganje sudija koji se prvi put biraju lan 50 Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, pored strunosti, osposobljenosti i dostojnosti, Visoki savet sudstva e posebno ceniti i vrstu poslova koje je kandidat obavljao nakon poloenog pravosudnog ispita. Za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomonika obavezno se pribavlja ocena rada. Pre predlaganja, Visoki savet sudstva moe obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima. Visoki savet sudstva predlae Narodnoj skuptini jednog ili vie kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto. Odluka o predlogu Visokog saveta sudstva mora biti obrazloena. Izbor sudije koji se prvi put bira lan 51 Narodna skuptina bira sudiju, koji se prvi put bira, meu kandidatima koje je predloio Visoki savet sudstva. Odluka o izboru iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike

Srbije". Izbor sudije na stalnu funkciju lan 52 Sudije na stalnu funkciju bira Visoki savet sudstva. Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodinjeg mandata je ocenjen sa ocenom "izuzetno uspeno obavlja sudijsku funkciju" obavezno se bira na stalnu funkciju. Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodinjeg mandata je ocenjen ocenom "ne zadovoljava" ne moe biti biran na stalnu funkciju. Svaka odluka o izboru mora biti obrazloena i objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". III ZAKLETVA SUDIJE I STUPANJE NA FUNKCIJU Polaganje zakletve lan 53 Pre stupanja na funkciju, sudija polae zakletvu pred predsednikom Narodne skuptine. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda polae zakletvu pred Narodnom skuptinom. Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polae ponovo zakletvu. Tekst zakletve lan 54 Zakletva sudije glasi: "Zaklinjem se svojom au da u svoju funkciju vriti verno Ustavu i zakonu, po najboljem znanju i umeu i sluiti samo istini i pravdi". Stupanje na funkciju lan 55 Sudija koji je izabran stupa na funkciju na sveanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran. Stupanjem na funkciju sudiji prestaje ranija funkcija u drugom sudu. Sudija vieg suda koji je izabran za predsednika nieg suda moe da se posle prestanka te dunosti vrati na funkciju sudije vieg suda. Kad se smatra da sudija nije izabran lan 56 Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora. Odluku o tome donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda i o njoj obavetava Narodnu skuptinu, ako se radi o sudiji koji je prvi put biran. Sudija ima pravo albe Ustavnom sudu na odluku Visokog saveta sudstva. Glava etvrta PRESTANAK SUDIJSKE FUNKCIJE

1. Svi razlozi lan 57 Sudijska funkcija prestaje na zahtev sudije, kad sudija navri radni vek, kad trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije, kad ne bude izabran na stalnu funkciju ili kad bude razreen. Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva. Odluka iz stava 2. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". 2. Prestanak funkcije na zahtev sudije lan 58 Sudija koji eli da mu funkcija prestane podnosi pismeni zahtev Visokom savetu sudstva. Zahtev moe biti povuen dok funkcija sudiji ne prestane odlukom Visokog saveta sudstva ili istekom roka predvienog ovim zakonom. Ako o zahtevu za prestanak funkcije ne bude odlueno u roku od 30 dana, smatra se da je funkcija sudiji prestala istekom roka od 30 dana od dana podnoenja zahteva. U ostalim sluajevima sudijska funkcija prestaje onog dana koji Visoki savet sudstva navede u svojoj odluci. Ako sudija posle pokrenutog postupka za razreenje podnese zahtev za prestanak funkcije, on se ne razmatra do okonanja postupka za razreenje. 3. Navrenje radnog veka lan 59 Sudiji prestaje radni vek kad navri 65 godina ivota ili 40 godina staa osiguranja, po sili zakona. Izuzetno, po zahtevu predsednika suda, Visoki savet sudstva sudiji moe produiti radni vek za jo dve godine, uz njegovu saglasnost. Sudiji se moe produiti radni vek samo zbog zavravanja rada na zapoetim predmetima. 4. Trajni gubitak radne sposobnosti za obavljanje sudijske funkcije lan 60 Sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu miljenja strune komisije nadlenog organa utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vrenje sudijske funkcije. Odluku za upuivanje na obavezan zdravstveni pregled donosi Visoki savet sudstva, na predlog predsednika suda, predsednika neposredno vieg suda i samog sudije. 5. Prestanak funkcije sudiji koji je prvi put biran lan 61 Sudiji koji je prvi put biran, a ne bude izabran na stalnu sudijsku funkciju, prestaje sudijska funkcija danom isteka trogodinjeg mandata. 6. Razreenje sudije

Razlozi za razreenje lan 62 Sudija se razreava kad je osuen za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje est meseci ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim sudijske funkcije, kad nestruno vri funkciju ili zbog uinjenog tekog disciplinskog prekraja. Posebno o nestrunom vrenju funkcije lan 63 Nestrunim se smatra nedovoljno uspeno vrenje sudijske funkcije, ako sudija dobije ocenu "ne zadovoljava", shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija. Nadlenost i pokretanje postupka za razreenje lan 64* Inicijativu za razreenje sudije moe podneti svako lice. Postupak za razreenje pokree se predlogom predsednika suda, predsednika neposredno vieg suda, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, organa nadlenih za vrednovanje rada sudije i Disciplinske komisije. Razloge za razreenje utvruje Visoki savet sudstva. Postupak pred Visokim savetom sudstva lan 65 Visoki savet sudstva utvruje injenice i odluuje u postupku zatvorenom za javnost. Visoki savet sudstva je duan da sprovede postupak i donese odluku u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokree. Odluka Visokog saveta sudstva mora biti obrazloena. Poloaj sudije u postupku lan 66 Sudija ima pravo da odmah bude obaveten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna s predmetom, prateom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko zastupnika prui objanjenja i dokaze za svoje navode. Sudija ima pravo da svoje navode usmeno izloi pred Visokim savetom sudstva. 7. alba na odluku o prestanku funkcije alba Ustavnom sudu lan 67 Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije, sudija ima pravo albe Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. Ustavni sud svojom odlukom moe odbiti albu ili usvojiti albu i ponititi odluku o prestanku funkcije. Odluka Ustavnog suda je konana. Odluka o prestanku funkcije

lan 68 Pravnosnana odluka o prestanku funkcije objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Glava peta PREDSEDNIK SUDA Uslovi za izbor predsednika suda lan 69 Za predsednika suda, izmeu sudija suda istog ili vieg stepena, moe biti izabran sudija, koji ima izraenu sposobnost za rukovoenje i organizaciju poslova u sudu, a u skladu sa kriterijumima koje donosi Visoki savet sudstva. Predlaganje kandidata za predsednika suda lan 70 Visoki savet sudstva predlae jednog ili vie kandidata za predsednika suda. Pre utvrivanja predloga, Visoki savet sudstva pribavlja miljenje o prijavljenim kandidatima od sednice svih sudija suda za koji se predlae izbor predsednika. Izbor predsednika suda lan 71 Narodna skuptina bira predsednika suda, na predlog Visokog saveta sudstva. Sudija koji je izabran za predsednika suda obavlja i sudijsku funkciju u tom sudu. Trajanje funkcije lan 72 Predsednik suda bira se na etiri godine i moe biti ponovo izabran. Vreme na koje je predsednik suda izabran tee od dana stupanja na funkciju. Vrilac funkcije predsednika suda lan 73 Kad predsedniku suda prestane funkcija, predsednik neposredno vieg suda postavlja sudiju koji vri funkciju predsednika dok novi predsednik suda ne stupi na funkciju, a najdue na godinu dana. Sudiju koji vri funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda postavlja Opta sednica. Prestanak funkcije predsednika suda lan 74 Predsedniku suda prestaje funkcija prestankom sudijske funkcije, izborom za sudiju drugog suda, na lini zahtev, zbog ukidanja suda, istekom mandata i razreenjem sa funkcije predsednika suda. Odluku o prestanku funkcije predsednika suda donosi Narodna skuptina. Kad predsedniku suda prestane funkcija, Visoki savet sudstva je duan da bez odlaganja predloi kandidate za izbor predsednika suda.

Razlozi za razreenje predsednika suda lan 75 Predsednik suda razreava se te funkcije zbog krenja obaveza ustanovljenih propisima za obavljanje poslova sudske uprave, naruavanja naela nezavisnosti sudije, postupanja suprotno propisima o dodeljivanju predmeta, odstupanja od propisa kojim se ureuje godinji raspored sudija, tekog disciplinskog prekraja u vrenju funkcije predsednika suda ili nestrunog vrenja funkcije predsednika suda. Smatra se da predsednik suda nestruno obavlja funkciju predsednika suda kada, shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada predsednika sudova, njegov rad bude vrednovan ocenom "ne zadovoljava". Postupak za utvrivanje razloga za razreenje predsednika suda lan 76 Svako lice moe podneti inicijativu za razreenje predsednika suda. Postupak za utvrivanje razloga za razreenje predsednika suda vodi Visoki savet sudstva. Postupak za utvrivanje razloga za razreenje predsednika suda pokree se po predlogu predsednika neposredno vieg suda, sednice svih sudija suda iji je predsednik, ministra nadlenog za pravosue, organa nadlenog za vrednovanje rada predsednika suda i Disciplinske komisije. Odluka o razreenju predsednika suda lan 77 Odluku o razreenju predsednika suda donosi Narodna skuptina, na osnovu predloga Visokog saveta sudstva, nakon sprovedenog postupka u kome su utvreni razlozi za razreenje. Poloaj po prestanku funkcije predsednika suda lan 78 Predsednik suda koji ne bude ponovo izabran, koji se razrei sa te funkcije ili mu funkcija prestane na lini zahtev, nastavlja da obavlja sudijsku funkciju. Kad sudiji vieg suda koji je izabran za predsednika nieg suda prestane funkcija predsednika ima pravo da nastavi sudijsku funkciju u viem sudu. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda lan 79 Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, meu sudijama tog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom miljenju Opte sednice i nadlenog odbora Narodne skuptine, bira Narodna skuptina. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i ne moe biti ponovo biran. Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na lini zahtev, prestankom sudijske funkcije ili razreenjem iz ovim zakonom

propisanih razloga za razreenje predsednika suda. Postupak za razreenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda pokree se predlogom Opte sednice. Postupak za utvrivanje razloga za razreenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda vodi i odluku o tome donosi Visoki savet sudstva. Odluku o razreenju predsednika Vrhovnog kasacionog suda sa te funkcije, donosi Narodna skuptina na predlog Visokog saveta sudstva. Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda iz drugih razloga, donosi Narodna skuptina. Primena odredaba o sudijama lan 80 Odredbe ovog zakona o izboru i razreenju sudija, shodno se primenjuju i na izbor i razreenje predsednika suda. Ostale odredbe ovog zakona, koje se odnose na sudije, primenjuju se i na predsednike sudova. Glava esta POSEBNE ODREDBE O SUDIJI POROTNIKU Uslovi za imenovanje i trajanje funkcije lan 81 Za sudiju porotnika moe biti imenovan punoletni dravljanin Republike Srbije koji je dostojan funkcije sudije porotnika. Pri imenovanju vodi se rauna o polu, starosti, zanimanju i drutvenom poloaju kandidata, o znanju, strunosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari. Sudija porotnik imenuje se na pet godina i moe biti ponovo imenovan. Postupak imenovanja lan 82 Sudiju porotnika imenuje Visoki savet sudstva, na predlog ministra nadlenog za pravosue. Pre predlaganja, ministar pribavlja miljenje suda za koji se imenuje sudija porotnik. Za sudiju porotnika moe biti imenovano punoletno lice koje, u momentu imenovanja ima manje od sedamdeset godina ivota. Zakletva lan 83 Sudija porotnik polae zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan. Zakletva glasi: "Zaklinjem se svojom au da u svoju funkciju vriti verno Ustavu i zakonu, savesno, predano i nepristrasno". Udaljenje sa funkcije

lan 84 Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa funkcije ako je protiv njega pokrenut postupak za krivino delo zbog koga moe biti razreen ili postupak za razreenje. Udaljenje traje do okonanja postupka. Nespojivost sa drugim slubama, poslovima i postupcima lan 85 Sudija porotnik ne moe biti advokat ni pruati pravne usluge i strune savete uz naknadu. Sa funkcijom sudije porotnika nespojive su i druge slube, poslovi i postupci koji su opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili tetni po ugled suda. Prestanak funkcije lan 86 Funkcija sudije porotnika prestaje ako bude ukinut sud u kome obavlja funkciju, razreenjem i istekom mandata. Funkcija sudije porotnika ne prestaje zbog navrenja radnog veka. Postupak u kome se utvruju razlozi za prestanak funkcije sudije porotnika pokreu predsednik suda, predsednik neposredno vieg suda, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i ministar nadlean za pravosue. Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva. Naknade i nagrade sudija porotnika lan 87 Sudija porotnik ima pravo na naknadu trokova nastalih na funkciji, naknadu za izgubljenu zaradu i pravo na nagradu. Uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet sudstva. Shodna primena odredaba o sudijama lan 88 Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama. Glava sedma DISCIPLINSKA ODGOVORNOST SUDIJA Disciplinski prekraj lan 89 Disciplinski prekraj je nesavesno vrenje sudijske funkcije ili ponaanje sudije nedostojno sudijske funkcije, koji je propisan ovim zakonom. Vrste disciplinskih prekraja lan 90 Disciplinski prekraji su:

- povreda naela nepristrasnosti; - proputanje sudije da trai izuzee u predmetima u kojima postoji razlog za izuzee, odnosno iskljuenje predvien zakonom; - neopravdano kanjenje u izradi odluka; - uzimanje predmeta u rad redom koji neopravdano odstupa od reda kojim su primljeni; - neopravdano nezakazivanje roita ili pretresa; - uestalo kanjenje na zakazana roita ili pretrese; - neopravdano odugovlaenje postupka; - neopravdano neobavetavanje predsednika suda o predmetima u kojima postupak due traje; - oigledno nekorektno postupanje prema uesnicima u sudskim postupcima i zaposlenima u sudu; - nepotovanje radnog vremena; - prihvatanje poklona suprotno propisima koji reguliu sukob interesa; - uputanje sudije u neprimerene odnose sa strankama ili njihovim pravnim zastupnicima u postupku koji vodi; - davanje komentara o sudskim odlukama, postupcima ili predmetima u sredstvima javnog informisanja na nain suprotan zakonu i Sudskom poslovniku; - obavljanje aktivnosti koje su zakonom odreene kao nespojive sa sudijskom funkcijom; - neopravdano nepohaanje obaveznih programa obuke; - dostavljanje nepotpunih ili netanih podataka od znaaja za rad i odluivanje Visokog saveta sudstva; - neopravdana izmena godinjeg rasporeda sudijskih poslova u sudu i povreda principa sluajnog sudije suprotno zakonu; - krenje odredaba Etikog kodeksa u veoj meri. Teak disciplinski prekraj postoji ako je usled izvrenja disciplinskog prekraja iz stava 1. ovog lana dolo do ozbiljnog poremeaja u vrenju sudske vlasti ili obavljanja radnih zadataka u sudu ili do tekog naruavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, a naroito zastarevanja predmeta i ako je nastupila vea teta u imovini stranke u postupku, kao i u sluaju ponovljenog disciplinskog prekraja. Pod ponovljenim disciplinskim prekrajem iz stava 2. ovog lana smatra se tri puta pravosnano utvrena odgovornost sudije za disciplinski prekraj. Disciplinske sankcije lan 91 Disciplinske sankcije su: javna opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine. Disciplinska sankcija izrie se srazmerno teini uinjenog disciplinskog prekraja. Javna opomena moe biti izreena samo kada se prvi put utvrdi odgovornost sudije za

disciplinski prekraj. Pokretanje postupka za razreenje lan 92 Kada utvrdi odgovornost sudije za teak disciplinski prekraj, Disciplinska komisija pokree postupak za razreenje sudije. Disciplinski organi lan 93 Disciplinski organi su: Disciplinski tuilac i njegovi zamenici i Disciplinska komisija, koje obrazuje Visoki savet sudstva. lanove disciplinskih organa imenuje Visoki savet sudstva iz reda sudija. Sastav, uslove za imenovanje, trajanje mandata i nain prestanka dunosti, nain rada i odluivanja u disciplinskim organima, ureuje Visoki savet sudstva, svojim aktom, koji objavljuje. Disciplinski postupak lan 94 Disciplinski postupak vodi Disciplinska komisija na predlog Disciplinskog tuioca. Predlog za voenje disciplinskog postupka, Disciplinski tuilac podnosi na osnovu disciplinske prijave. Disciplinski postupak je hitan i zatvoren za javnost, izuzev ukoliko sudija u odnosu na koga se postupak vodi ne zahteva da postupak bude javan. Voenje disciplinskog postupka zastareva u roku od godinu dana od dana kada je disciplinski prekraj uinjen. Odluke Disciplinskog tuioca lan 95 Disciplinski tuilac moe da odbaci disciplinsku prijavu kao neosnovanu ili da je prihvati i podnese predlog za voenje disciplinskog postupka. Poloaj sudije u disciplinskom postupku lan 96 Sudija ima pravo da odmah bude obaveten o predlogu Disciplinskog tuioca, da se upozna sa predmetom i prateom dokumentacijom i da sam ili preko zastupnika prui objanjenja i dokaze za svoje navode. Sudija ima pravo da svoje navode usmeno izloi pred Disciplinskom komisijom. Odluke Disciplinske komisije lan 97 Nakon sprovedenog disciplinskog postupka Disciplinska komisija moe da odbije predlog Disciplinskog tuioca ili da usvoji predlog i izrekne disciplinsku sankciju. Protiv odluke Disciplinske komisije, Disciplinski tuilac i sudija protiv koga se vodi

disciplinski postupak, mogu izjaviti albu Visokom savetu sudstva, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Odluke Visokog saveta sudstva lan 98 Odluujui po albi, Visoki savet sudstva moe da potvrdi prvostepenu odluku Disciplinske komisije ili da je preinai. Visoki savet sudstva je duan da o albi odlui u roku od 30 dana od dana dostavljanja albe. Odluka Visokog saveta sudstva je konana. Pravnosnana odluka kojom je izreena disciplinska sankcija upisuje se u lini list sudije. Glava osma PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE I PRELAZNE ODREDBE Nastavljanje sudijske funkcije, odnosno sudijske dunosti u optinskim organima za prekraje i Veima za prekraje lan 99 Sudije izabrane po Zakonu o sudijama ("Slubeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 i 46/06) i Zakonu o sudovima ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 46/91, 60/91 - ispravka, 18/92 - ispravka, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 i 29/04) nastavljaju funkciju u sudovima za koje su izabrane do dana stupanja na funkciju sudija izabranih u skladu sa ovim zakonom. Sudije u optinskim organima za prekraje i Veima za prekraje, imenovane po Zakonu o prekrajima ("Slubeni glasnik SRS", broj 44/89 i "Slubeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04), nastavljaju dunost u optinskim organima za prekraje i Veima za prekraje, do dana stupanja na funkciju sudija izabranih u skladu sa ovim zakonom. Izbor sudija lan 100 Odluku o broju sudija i sudija porotnika donosi Visoki savet sudstva, u skladu sa ovim zakonom, u roku od 30 dana od dana izbora prvog sastava Visokog saveta sudstva, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadlenog za pravosue. Izbor sudija, u skladu sa ovim zakonom, izvrie se najkasnije do 1. decembra 2009. godine, izuzev sudija Vrhovnog kasacionog suda koji e biti izabrani u roku od 90 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva. Sudije izabrane u skladu sa ovim zakonom stupaju na funkciju 1. januara 2010. godine. Prvim izborom sudije se smatra izbor na dunost sudije u skladu sa ranije vaeim zakonima. Imenovanje sudije za prekraje ne smatra se prvim izborom. Prestanak dunosti i prava sudija koje su izabrane ili imenovane po ranijim zakonima lan 101

Sudijama iz lana 99. st. 1. i 2. ovog zakona, koji nisu izabrani u skladu sa ovim zakonom, dunost prestaje danom stupanja na funkciju sudija izabranih u skladu sa ovim zakonom. Sudije iz stava 1. ovog lana, imaju pravo na naknadu plate u trajanju od est meseci u visini plate koju su imali u trenutku prestanka dunosti. Pravo na naknadu plate iz stava 2. ovog lana prestaje pre proteka roka od est meseci ako sudija kome je prestala dunost zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju, a moe biti produeno za jo est meseci ako u tih est meseci stie pravo na penziju. Izbor predsednika sudova lan 102 Visoki savet sudstva postavlja vrioca funkcije predsednika suda meu sudijama izabranim u skladu sa ovim zakonom. Vrilac funkcije predsednika suda iz stava 1. ovog lana stupa na tu funkciju 1. januara 2010. godine. Vrioci funkcije predsednika suda obavljaju ovu funkciju do izbora predsednika sudova u skladu sa ovim zakonom. Predsednici sudova, u skladu sa ovim zakonom, bie izabrani u roku od tri meseca od isteka roka iz stava 2. ovog lana. Izuzetno od odredaba st. 1-4. ovog lana, predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se u roku od 90 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva. Predsednika Vrhovnog kasacionog suda bira Narodna skuptina, meu licima koja ispunjavaju uslove za izbor sudija toga suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom miljenju nadlenog odbora Narodne skuptine. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda stupa na tu dunost 1. januara 2010. godine. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda postaje lan Visokog saveta sudstva danom izbora za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Do 1. januara 2010. godine predsednik Vrhovnog kasacionog suda ima pravo na osnovnu platu jednaku osnovnoj plati predsednika Vrhovnog suda Srbije. Izbor sudija porotnika lan 103 Sudije porotnici imenovani po Zakonu o sudijama ("Slubeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 i 46/06) nastavljaju funkciju u sudovima za koje su imenovani do izbora sudija porotnika u skladu sa ovim zakonom. Sudije porotnici, u skladu sa ovim zakonom, bie imenovani najkasnije do 1. januara 2010. godine. Donoenje podzakonskih propisa lan 104 Podzakonske propise predviene ovim zakonom Visoki savet sudstva donee najkasnije u roku od 60 dana od dana konstituisanja prvog sastava Visokog saveta sudstva. Do donoenja propisa iz stava 1. ovog lana primenjivae se propisi koje je doneo Visoki

savet pravosua koji nisu u suprotnosti sa ovim zakonom. II ZAVRNE ODREDBE Prestanak vaenja ranijeg zakona lan 105 Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o sudijama ("Slubeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 i 46/06). Prestanak vaenja drugih zakona, odnosno odredaba drugih zakona lan 106 Danom poetka primene ovog zakona prestaju da vae odredbe Zakona o platama u dravnim organima i javnim slubama ("Slubeni glasnik RS", br. 34/01, 62/06 - dr. zakon i 63/06 - ispravka dr. zakona) u delu koji se odnosi na nain utvrivanja plata, dodataka i naknada sudija. Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai odredba lana 51. stav 2. Zakona o sudskim taksama ("Slubeni glasnik RS", br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01 - dr. zakon, 9/02, 29/04 i 61/05) u delu koji se odnosi na pravosudni dodatak. Stupanje zakona na snagu lan 107 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2010. godine, izuzev odredbe lana 20. stav 2. koja se primenjuje od stupanja ovog zakona na snagu i odredaba l. 43-54. i lana 81, lana 82. stav 1. i l. 83. i 88. ovog zakona, koje poinju da se primenjuju od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva. Do konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno do poetka primene ovog zakona, odluku o upuivanju u drugi sud iz lana 20. stav 2. ovog zakona donosi Visoki savet pravosua, odnosno Visoki savet sudstva, uz saglasnost sudije. Samostalni lan Zakona o dopuni Zakona o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) lan 2 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2010. godine.