ZAKON O VLADI ("Sl. glasnik RS", br. 55/2005, 71/2005 - ispr.

, 101/2007 i 65/2008) I UVODNE ODREDBE Poloaj Vlade lan 1 Vlada je nosilac izvrne vlasti u Republici Srbiji. Utvrivanje i voenje politike i izvravanje zakona lan 2 Vlada utvruje i vodi politiku Republike Srbije u okviru Ustava i zakona i drugih optih akata Narodne skuptine. Vlada izvrava zakone i druge opte akte Narodne skuptine tako to donosi opte i pojedinane pravne akte i preduzima druge mere. Predlaganje akata Narodnoj skuptini lan 3 Vlada predlae Narodnoj skuptini zakone, budet i druge opte i pojedinane akte. Zastupanje Republike Srbije lan 4 Vlada zastupa Republiku Srbiju kao pravno lice i pri tome vri prava i obaveze koje Republika Srbija ima kao osniva javnih preduzea, ustanova i drugih organizacija, ako zakonom nije to drugo odreeno. Raspolaganje imovinom Republike Srbije lan 5 Vlada raspolae imovinom Republike Srbije, ako zakonom nije to drugo odreeno. Staranje o ustavnosti i zakonitosti lan 6 Vlada je duna da obustavi od izvrenja opti akt optine, grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, reenjem koje stupa na snagu kad se objavi u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Reenje o obustavi od izvrenja prestaje da vai ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja reenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opteg akta. Odgovornost Vlade lan 7 Vlada je u okviru svojih nadlenosti samostalna. Vlada je odgovorna Narodnoj skuptini za voenje politike Republike Srbije, za izvravanje zakona i drugih optih akata Narodne skuptine, za stanje u svim oblastima iz

svoje nadlenosti i za rad organa dravne uprave. Ovlaenja prema organima dravne uprave lan 8 Vlada nadzire rad organa dravne uprave, usmerava organe dravne uprave u sprovoenju politike i izvravanju zakona i drugih optih akata i usklauje njihov rad. Ako organ dravne uprave ne donese propis, donosi ga Vlada ako bi nedonoenje propisa moglo izazvati tetne posledice po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, privredu ili imovinu vee vrednosti. Vlada moe ponititi ili ukinuti propis organa dravne uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade i odrediti rok za donoenje novog propisa. Javnost rada lan 9 Rad Vlade je javan. Vlada je duna da javnosti omogui uvid u svoj rad, prema zakonu kojim se ureuje slobodan pristup informacijama od javnog znaaja i poslovniku Vlade. II SASTAV, MANDAT I UREENJE VLADE 1. Sastav Vlade i poloaj lanova Vlade Sastav Vlade lan 10 Vladu ine predsednik Vlade, jedan ili vie potpredsednika Vlade i resorni ministri. Vlada moe imati ministre bez portfelja. Broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja odreuje Narodna skuptina pri svakom izboru Vlade, na predlog kandidata za predsednika Vlade. Nespojivost i sukob interesa lan 11 lan Vlade ne moe biti na drugoj javnoj funkciji u dravnom organu, organu autonomne pokrajine, optine, grada, grada Beograda, niti vriti delatnost koja je po zakonu nespojiva s dunou lana Vlade, niti stvoriti mogunost sukoba javnog i privatnog interesa. lan Vlade duan je da se u svemu povinuje propisima kojima se ureuje sukob interesa pri vrenju javnih funkcija. Predsednik Vlade lan 12 Predsednik Vlade vodi i usmerava Vladu, stara se o jedinstvu politikog delovanja Vlade, usklauje rad lanova Vlade, predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice. Predsednik Vlade moe ostalim lanovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduenja, shodno programu i politici Vlade.

lan Vlade moe zahtevati da Vlada odlui da li je pri tome predsednik Vlade prekoraio svoja ovlaenja. Potpredsednik Vlade lan 13 Potpredsednik Vlade usmerava i usklauje rad organa dravne uprave u oblastima koje odredi predsednik Vlade. Predsednik Vlade moe ovlastiti potpredsednika Vlade da rukovodi projektom iz delokruga vie organa dravne uprave. U svemu ostalom na poloaj potpredsednika Vlade shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na ministre. Prvi potpredsednik Vlade - zamenik predsednika Vlade lan 13a Predsednik Vlade odreuje jednog potpredsednika Vlade za prvog potpredsednika Vlade - zamenika predsednika Vlade, koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili spreenosti sa svim ovlaenjima predsednika Vlade, izuzev ovlaenja na predlaganje izbora ili razreenja lana Vlade. Prvi potpredsednik Vlade - zamenik predsednika Vlade pomae predsedniku Vlade u voenju i usmeravanju Vlade, staranju o jedinstvu politikog delovanja Vlade i usklaivanju rada lanova Vlade. U svemu ostalom na poloaj prvog potpredsednika Vlade - zamenika predsednika Vlade shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na potpredsednika Vlade. Ministri lan 14 Ministar moe podnositi Vladi predloge za ureivanje pitanja iz nadlenosti Vlade i Narodne skuptine i zahtevati da Vlada zauzme stav o pitanju iz njegove nadlenosti. Ministar je duan da obavetava Vladu o svemu to je bitno za voenje politike i odluivanje Vlade. Ministar je odgovoran za sprovoenje programa i politike Vlade, za odluke i mere koje je doneo ili propustio da donese ili preduzme i za izvravanje obaveznih uputstava i posebnih zaduenja koja mu je odredio predsednik Vlade. 2. Mandat Vlade Izbor Vlade lan 15 Vladu bira Narodna skuptina posle svakog konstituisanja, na predlog kandidata za predsednika Vlade. Narodna skuptina odluuje o izboru Vlade u celini. Vlada je izabrana veinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Poetak i prestanak mandata Vlade

lan 16 Mandat Vlade tee od polaganja zakletve pred Narodnom skuptinom. Zakletva glasi: "Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom au obavezujem da u potovati Ustav i zakon, da u dunost lana Vlade vriti savesno, odgovorno i predano i biti posveen ouvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije". Vladi prestaje mandat sa prestankom mandata Narodne skuptine, izglasavanjem nepoverenja, neizglasavanjem poverenja, ostavkom Vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku Vlade i ostavkom predsednika Vlade. Ovlaenja Vlade i lana Vlade posle prestanka mandata Vlade lan 17 Vlada kojoj je prestao mandat moe vriti samo tekue poslove i ne moe predlagati Narodnoj skuptini zakone i druge opte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donoenje vezano za zakonski rok ili to nalau potrebe drave, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnika nesrea. Ona ne moe postavljati dravne slubenike na poloaj u organima dravne uprave, a pri vrenju osnivakih prava Republike Srbije moe jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vrioca dunosti direktora i lanova upravnog i nadzornog odbora. Vlada kojoj je prestao mandat ne moe predsedniku Republike predloiti rasputanje Narodne skuptine. lan Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlaenja kao lan Vlade koji je podneo ostavku. Nepoverenje Vladi. Nepoverenje predsedniku Vlade lan 18 Najmanje 60 narodnih poslanika moe predloiti Narodnoj skuptini da se Vladi izglasa nepoverenje. Vladi je izglasano nepoverenje veinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Predlog narodnih poslanika se razmatra na prvoj narednoj sednici Narodne skuptine, a najranije po isteku pet dana od podnoenja predloga. Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi. Poverenje Vladi lan 19 Vlada moe predloiti Narodnoj skuptini da glasa o poverenju Vladi. Predlog Vlade se razmatra na prvoj narednoj sednici Narodne skuptine, a najranije po isteku pet dana od podnoenja predloga. Vlada moe zahtevati da se glasa o poverenju Vladi i na sednici Narodne skuptine koja je u toku. Vladi nije izglasano poverenje ako veina od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi.

Ostavka predsednika Vlade. Ostavka Vlade lan 20 Predsednik Vlade moe podneti ostavku, koju upuuje predsedniku Narodne skuptine i o kojoj obavetava predsednika Republike i javnost. Narodna skuptina na prvoj narednoj sednici bez rasprave prima k znanju da je predsednik Vlade podneo ostavku i time Vladi prestaje mandat. Predsednik Vlade moe obrazloiti ostavku u Narodnoj skuptini. Na podnoenje ostavke cele Vlade shodno se primenjuju odredbe o podnoenju ostavke predsednika Vlade. Prestanak mandata ministra lan 21 Ministru prestaje mandat sa svakim prestankom mandata Vlade, izglasavanjem nepoverenja, razreenjem ili ostavkom. Ministru je izglasano nepoverenje ili razreenje veinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Nepoverenje ministru. Razreenje ministra lan 22 Predlog za izglasavanje nepoverenja ministru podnosi Narodnoj skuptini najmanje 60 narodnih poslanika. Predlog za razreenje ministra podnosi Narodnoj skuptini predsednik Vlade. Predlog za izglasavanje nepoverenja ministru poinje da se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi. Ostavka ministra lan 23 Ministar moe podneti ostavku, koju upuuje predsedniku Vlade, a koju predsednik Vlade prosleuje predsedniku Narodne skuptine. Narodna skuptina na prvoj narednoj sednici bez rasprave prima k znanju da je ministar podneo ostavku i time mu prestaje mandat. Ministar moe obrazloiti ostavku u Narodnoj skuptini. Ovlaenja ministra koji je podneo ostavku lan 24 Ministar koji je podneo ostavku duan je da vri tekue poslove dok mu ne prestane mandat. Pri tome on ne moe donositi propise, izuzev ako je njihovo donoenje vezano za zakonski rok ili to nalau potrebe drave, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnika nesrea, a pri vrenju osnivakih prava Republike Srbije moe jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vrioca dunosti direktora i lanova upravnog i nadzornog odbora.

Preuzimanje ovlaenja ministra kome je prestao mandat. Izbor novog ministra lan 25 Ovlaenja ministra kome je prestao mandat vri lan Vlade koga predsednik Vlade ovlasti. Predsednik Vlade duan je da predloi Narodnoj skuptini izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra. Novi ministar izabran je veinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. 3. Ureenje Vlade Donoenje odluka Vlade lan 26 Vlada odluke donosi na sednici, veinom glasova svih lanova Vlade. U sluaju da Vlada ima paran broj lanova, odluka Vlade je doneta i ako za nju glasa najmanje polovina svih lanova Vlade, pod uslovom da je za odluku glasao predsednik Vlade. Nain rada i odluivanja Vlade, i akti koje donosi predsednik Vlade, detaljnije se ureuju poslovnikom Vlade. Kabinet predsednika Vlade i kabinet potpredsednika Vlade lan 27 Predsednik Vlade i potpredsednici Vlade imaju kabinete, koji po njihovom nalogu vre strune i druge poslove za njihove potrebe. Predsednik i potpredsednik Vlade mogu unutar kabineta imenovati savetnike. Radni odnos u kabinetu zasniva se na odreeno vreme, dok traje dunost predsednika Vlade odnosno potpredsednika Vlade. Prava i obaveze savetnika koji ne budu zasnovali radni odnos ureuju se ugovorom, prema optim pravilima graanskog prava, a naknada za rad prema merilima koja odredi Vlada. Kabinete vode efovi kabineta, koje postavljaju i razreavaju predsednik Vlade odnosno potpredsednik Vlade. efu kabineta prestaje mandat sa prestankom mandata predsednika Vlade odnosno potpredsednika Vlade, ostavkom ili razreenjem. Saveti predsednika Vlade lan 28 Predsednik Vlade moe da osnuje savet za ekonomski razvoj i savet za dravne organe i javne slube, sa po najvie pet lanova. Savet predlae predsedniku Vlade razvojnu politiku u oblasti za koju je osnovan, daje mu miljenja o predlozima ostalih lanova Vlade, priprema predloge koje predsednik Vlade iznosi radi razmatranja na sednici Vlade i po nalogu predsednika Vlade razmatra ostala pitanja u oblasti za koju je osnovan. lanove saveta postavlja i razreava predsednik Vlade i oni nisu u radnom odnosu u Vladi.

Generalni sekretarijat Vlade lan 29 Vlada ima Generalni sekretarijat Vlade, koji je zaduen za strune i druge poslove za potrebe Vlade. Delokrug Generalnog sekretarijata Vlade detaljnije se ureuje uredbom i poslovnikom Vlade. Generalni sekretar Vlade lan 30 Vlada ima Generalnog sekretara Vlade, koga postavlja i razreava Vlada na predlog predsednika Vlade. Generalni sekretar odgovoran je predsedniku Vlade i Vladi. Generalni sekretar Vlade vodi Generalni sekretarijat Vlade, stara se o izvravanju akata Vlade i o pripremi sednica Vlade i pomae predsedniku Vlade u drugim poslovima Vlade. Generalnom sekretaru Vlade mandat prestaje sa prestankom mandata predsednika Vlade, ostavkom ili razreenjem. Slube Vlade lan 31 Vlada uredbom osniva slube za strune ili tehnike poslove za svoje potrebe ili za poslove zajednike za sve ili vie organa dravne uprave, i propisuje njihovo ureenje i delokrug. Na slube Vlade primenjuju se propisi o ureenju, nainu rada, finansiranju i radnim odnosima u organima dravne uprave, ako posebnim propisom nije to drugo odreeno. Voenje slubi Vlade lan 32 Slubu Vlade vodi direktor koji je odgovoran predsedniku Vlade ili Generalnom sekretaru Vlade, a moe je voditi i ministar bez portfelja. Direktora slube Vlade koji je odgovoran predsedniku Vlade postavlja Vlada na predlog predsednika Vlade. Ostale direktore slubi Vlade postavlja Vlada na predlog Generalnog sekretara Vlade. Predsednik Vlade moe potpredsedniku Vlade preneti svoja ovlaenja prema direktoru slube koji mu je odgovoran. Radna tela Vlade lan 33 Vlada obrazuje stalna radna tela, radi davanja miljenja i predloga u pitanjima iz nadlenosti Vlade i usklaivanja stavova organa dravne uprave pre razmatranja nekog predloga na sednici Vlade. Vlada moe da obrazuje povremena radna tela, radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje

nadlenosti i davanja predloga, miljenja i strunih obrazloenja. Stalna radna tela obrazuju se poslovnikom, a povremena radna tela odlukom kojom se utvruju i njihov zadatak i sastav. Vlada moe poslovnikom ovlastiti stalna radna tela sastavljena iskljuivo od njenih lanova za donoenje pojedinanih akata iz svoje nadlenosti, izuzev za postavljenja i razreenja funkcionera u organima dravne uprave i slubama Vlade. III ODNOS SA NARODNOM SKUPTINOM I PREDSEDNIKOM REPUBLIKE 1. Odnos Narodne skuptine i Vlade Predlaganje zakona lan 34 Vlada predlae zakone i druge opte akte Narodnoj skuptini i daje miljenja o predlozima zakona i drugih optih akata koje nije sama predloila. Predlaganje budeta lan 35 Vlada svake godine predlae Narodnoj skuptini na usvajanje budet Republike Srbije. Predlog budeta podnosi se Narodnoj skuptini najkasnije do 1. novembra tekue godine. Podnoenje izvetaja Narodnoj skuptini lan 36 Vlada podnosi Narodnoj skuptini izvetaj o svom radu za proteklu godinu najkasnije 60 dana pre podnoenja predloga zavrnog rauna budeta Republike Srbije. Na zahtev Narodne skuptine, Vlada i svaki njen lan duni su da joj podnesu izvetaj o svom radu. Predlozi Narodne skuptine i Vlade lan 37 Vlada je duna da zauzme stav o predlogu Narodne skuptine koji je podnet u pitanju iz nadlenosti Vlade. Vlada moe predloiti Narodnoj skuptini da raspravi pitanje iz nadlenosti Vlade i da o njemu zauzme stav. Uee u radu Narodne skuptine lan 38 Predstavnici Vlade uestvuju u radu Narodne skuptine pri usvajanju zakona i drugih optih akata koje je predloila Vlada. Pri usvajanju zakona i drugih optih akata koje Vlada nije predloila duni su da uestvuju na zahtev Narodne skuptine. Dostavljanje podataka Narodnoj skuptini lan 39 Vlada i svaki njen lan duni su da dostave Narodnoj skuptini izvetaje i podatke koji su

joj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog lana. 2. Odnos predsednika Republike i Vlade lan 40 Odnosi predsednika Republike i Vlade zasnivaju se na saradnji i na pravima i dunostima koji su odreeni Ustavom, zakonom i drugim optim aktima. lan 41 (Brisano) IV AKTI VLADE Uredba i poslovnik lan 42 Vlada uredbom podrobnije razrauje odnos ureen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem zakona. Vlada donosi poslovnik kojim, u skladu sa ovim zakonom, propisuje ureenje, nain rada i odluivanja Vlade. Odluke, reenja i zakljuci lan 43 Vlada odlukom osniva javna preduzea, ustanove i druge organizacije, preduzima mere i ureuje pitanja od opteg znaaja i odluuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom odreeno da ih Vlada ureuje odlukom. Vlada reenjem odluuje o postavljenjima, imenovanjima i razreenjima, u upravnim stvarima i u drugim pitanjima od pojedinanog znaaja. Kad ne donosi druge akte, Vlada donosi zakljuke. Memorandum o budetu lan 44 Vlada usvaja memorandum o budetu, koji sadri osnovne ciljeve politike javnih finansija i makroekonomske politike. Strategija razvoja. Deklaracija lan 45 Strategijom razvoja Vlada utvruje stanje u oblasti iz nadlenosti Republike Srbije i mere koje treba preduzeti za njen razvoj. Deklaracijom se izraava stav Vlade o nekom pitanju. Objavljivanje akata Vlade lan 46 Uredbe, odluke, poslovnik, memorandum o budetu i reenja objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Ostali akti Vlade i predsednika Vlade mogu se objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije" ako je to ovim zakonom ili drugim propisom odreeno ili ako tako pri njihovom

donoenju odlui Vlada. V PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE Donoenje podzakonskih propisa lan 47 Vlada je duna da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese poslovnik Vlade i propie ureenje i rad Generalnog sekretarijata Vlade, kabineta predsednika Vlade i potpredsednika Vlade, saveta predsednika Vlade i slubi Vlade. Prestanak vaenja Zakona o Vladi Republike Srbije lan 48 Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o Vladi Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", br. 5/91 i 45/93). Do donoenja podzakonskih propisa predvienih ovim zakonom primenjuju se odredbe propisa donetih na osnovu Zakona o Vladi Republike Srbije, izuzev odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom. Stupanje zakona na snagu lan 49 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi ("Sl. glasnik RS", br. 101/2007) lan 16 Ovlauje se Zakonodavni odbor Narodne skuptine da utvrdi preien tekst Zakona o Vladi. lan 17 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije." Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi ("Sl. glasnik RS", br. 65/2008) lan 4 Ovlauje se Zakonodavni odbor Narodne skuptine da utvrdi preieni tekst Zakona o Vladi. lan 5 Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".