ZAKON O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA

("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) I OSNOVNE ODREDBE Predmet ureivanja lan 1 Ovim zakonom ureuje se stvaranje jednakih mogunosti ostvarivanja prava i obaveza, preduzimanje posebnih mera za spreavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu i postupak pravne zatite lica izloenih diskriminaciji. Potovanje meunarodnih standarda i ustavno jemstvo lan 2 Ravnopravnost polova podrazumeva ravnopravno uee ena i mukaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, u skladu sa opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima, Ustavom Republike Srbije (u daljem tekstu: Ustav) i zakonima, i svi su duni da je potuju. Jemi se ravnopravnost polova, u skladu sa opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima, Ustavom i zakonima. Odredbe ovog zakona ne mogu se tumaiti na nain koji bi doveo do ukidanja ili ogranienja nekog postojeeg prava utvrenog drugim propisom. Dravni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, organizacije kojima je povereno vrenje javnih ovlaenja, kao i pravna lica koja osniva ili finansira u celini, odnosno u pretenom delu Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: organi javne vlasti) duni su da prate ostvarivanje ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima drutvenog ivota, primenu meunarodnih standarda i Ustavom zajemenih prava u ovoj oblasti. Politika jednakih mogunosti lan 3 Organi javne vlasti razvijaju aktivnu politiku jednakih mogunosti u svim oblastima drutvenog ivota. Politika jednakih mogunosti podrazumeva ravnopravno uee polova u svim fazama planiranja, donoenja i sprovoenja odluka koje su od uticaja na poloaj ena i mukaraca. Diskriminacija lan 4 Diskriminacija po osnovu pola je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno proputanje (iskljuivanje, ograniavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi otea, ugrozi, onemogui ili negira priznanje, uivanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u politikoj, ekonomskoj, drutvenoj, kulturnoj, graanskoj, porodinoj i drugoj oblasti.

Diskriminacijom se smatra i ako se prema licu neopravdano postupa loije nego to se postupa prema drugome, iskljuivo ili uglavnom to je trailo ili namerava da trai pravnu zatitu od diskriminacije ili je ponudilo ili namerava da ponudi dokaze o diskriminatorskom postupanju. Pod neopravdanim razlikovanjem, iskljuivanjem, ograniavanjem i postupanjem ili drugim preduzetim merama, u smislu ovog zakona, naroito se smatra ako: 1) preduzeta mera nije opravdana zakonitim ili legitimnim ciljem; 2) ne postoji srazmera izmeu preduzetih mera i cilja koji se preduzetim merama ostvaruje. Neposredna diskriminacija lan 5 Neposredna diskriminacija jeste svako neopravdano razlikovanje, iskljuivanje ili ograniavanje kojima se u istoj ili slinoj situaciji bilo kojim aktom ili radnjom organa javne vlasti, poslodavca ili pruaoca usluge, lice ili grupa lica stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji poloaj, odnosno kojim bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji poloaj po osnovu pola. Posredna diskriminacija lan 6 Posredna diskriminacija je svako neopravdano razlikovanje, iskljuivanje ili ograniavanje kojima se u istoj ili slinoj situaciji lice odnosno grupa lica, na osnovu pola kao linog svojstva, stavlja u nepovoljniji poloaj donoenjem akta ili vrenjem radnje koja je prividno zasnovana na naelu jednakosti i nediskriminacije. Posebne mere za postizanje ravnopravnosti polova lan 7 Ne smatra se diskriminacijom ni povredom naela jednakih prava i obaveza donoenje posebnih mera radi otklanjanja i spreavanja nejednakog poloaja ena i mukaraca i ostvarivanja jednakih mogunosti polova. lan 8 Niko ne sme trpeti tetne posledice zbog toga to je kao svedok ili rtva diskriminacije po osnovu pola dao iskaz pred nadlenim organom ili upozorio javnost na sluaj diskriminacije. Opta zabrana zloupotrebe prava lan 9 Zabranjeno je vrenje prava utvrenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se povrede ili ogranie prava drugih ili da se izazovu ozbiljne posledice po bezbednost, javni poredak i moral. Znaenje pojmova lan 10 Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledee znaenje:

1) pol se odnosi na bioloke karakteristike lica; 2) rod je pojam koji oznaava drutveno uspostavljene uloge, poloaje i statuse ena i mukaraca u javnom i privatnom ivotu, a iz kojih usled drutvenih, kulturnih i istorijskih razlika proistie diskriminacija zasnovana na biolokoj pripadnosti odreenom polu; 3) posebna mera jeste mera privremenog karaktera usmerena na ukidanje nejednakosti i ubrzavanje i postizanje pune ravnopravnosti polova u praksi; 4) jednake mogunosti predstavljaju potovanje i ostvarivanje ljudskih prava zasnovanih na polu u svim oblastima drutvenog ivota i mogunost ravnopravnog korienja rezultata koji proizlaze iz razvoja drutva; 5) nasilje zasnovano na polu jeste ponaanje kojim se ugroava telesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo, ili nanosi materijalna teta licu, kao i ozbiljna pretnja takvim ponaanjem, koje spreava ili ograniava neko lice da uiva prava i slobode na principu ravnopravnosti polova; 6) uznemiravanje jeste svaki neeljeni verbalni, neverbalni ili fiziki akt, uinjen sa namerom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranje neprijateljskog, poniavajueg, degradirajueg ili uvredljivog okruenja, zasnovan na polu; 7) seksualno uznemiravanje jeste neeljeni verbalni, neverbalni ili fiziki akt seksualne prirode, uinjen sa namerom ili posledicom povrede linog dostojanstva, stvaranja zastraujueg, neprijateljskog, degradirajueg ili uvredljivog okruenja, zasnovan na polu; 8) seksualno ucenjivanje jeste svako ponaanje odgovornog lica koje, u nameri traenja usluga seksualne prirode, uceni drugog da e u sluaju odbijanja pruanja traenih usluga protiv njega ili njemu bliskog lica izneti neto to moe koditi njenoj ili njegovoj asti ili ugledu; 9) poslodavac jeste pravno ili fiziko lice koje zapoljava, odnosno radno angauje jedno ili vie lica, osim organa javne vlasti; 10) prualac usluga jeste svako fiziko, odnosno pravno lice koje drugim fizikim i pravnim licima prua odreene usluge iz svoje nadlenosti odreene zakonom, odnosno osnivakim aktom. Termini kojima su u ovom zakonu oznaeni poloaji, profesije, odnosno zanimanja, izraeni u gramatikom mukom rodu, podrazumevaju prirodni muki i enski rod lica na koje se odnose. II ZAPOLJAVANJE, SOCIJALNA I ZDRAVSTVENA ZATITA Jednake mogunosti lan 11 Poslodavac je duan da zaposlenima, bez obzira na pol, obezbedi jednake mogunosti i tretman, a u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad. Ne smatraju se diskriminacijom ili povredom principa jednakih mogunosti: 1) posebne mere za poveanje zaposlenosti i mogunosti zapoljavanja manje zaposlenog

pola; 2) posebne mere za poveanje uea manje zastupljenog pola u strunom osposobljavanju i obezbeivanju jednakih mogunosti za napredovanje; 3) druge posebne mere, utvrene u skladu sa zakonom. Evidencija i dokumentacija o polnoj strukturi zaposlenih lan 12 Poslodavac je duan da vodi evidenciju o polnoj strukturi zaposlenih u skladu sa zakonom kojim se ureuju evidencije u oblasti rada i da podatke iz tih evidencija da na uvid inspekciji rada i organu nadlenom za ravnopravnost polova, a na nain i u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti. Podaci i informacije o polnoj strukturi zaposlenih obrauju se i evidentiraju kao statistiki. Plan mera za otklanjanje ili ublaavanje neravnomerne zastupljenosti polova i izvetaj o sprovoenju lan 13 Poslodavac koji ima u radnom odnosu vie od 50 zaposlenih na neodreeno vreme duan je da usvoji plan mera za otklanjanje ili ublaavanje neravnomerne zastupljenosti polova za svaku kalendarsku godinu, najkasnije do 31. januara. Poslodavac je duan da saini godinji izvetaj o sprovoenju plana mera iz stava 1. ovog lana najkasnije do 31. januara tekue godine za prethodnu godinu. Plan mera i izvetaj iz st. 1. i 2. ovog lana poslodavac je duan da dostavi ministarstvu nadlenom za poslove ravnopravnosti polova. Sadraj i nain dostavljanja plana mera i izvetaja iz st. 1. i 2. ovog lana propisuje ministar nadlean za poslove ravnopravnosti polova. Jednaka dostupnost poslova i poloaja lan 14 Ako zastupljenost manje zastupljenog pola u svakoj organizacionoj jedinici, na rukovodeim mestima i u organima upravljanja i nadzora iznosi manje od 30%, organi javne vlasti su duni da primene afirmativne mere u skladu sa Zakonom o dravnim slubenicima i Zakonom o dravnoj upravi. Zasnivanje radnog odnosa i radno angaovanje lan 15 Prilikom javnog oglaavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odluivanja o izboru lica koja trae zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angaovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, osim ako postoje opravdani razlozi utvreni u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad. Rasporeivanje i napredovanje lan 16 Pripadnost polu ne moe da bude smetnja napredovanju na poslu.

Odsustvovanje sa posla zbog trudnoe i roditeljstva ne sme da bude smetnja za izbor u vie zvanje, napredovanje i struno usavravanje. Odsustvovanje sa posla zbog trudnoe i roditeljstva ne sme da bude osnov za rasporeivanje na neodgovarajue poslove i za otkaz ugovora o radu u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad. Jednaka zarada za isti rad ili rad jednake vrednosti lan 17 Zaposleni, bez obzira na pol, ostvaruju pravo na jednaku zaradu za isti rad ili rad jednake vrednosti kod poslodavca, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad. Uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje lan 18 Uznemiravanje, seksualno uznemiravanje ili seksualno ucenjivanje na radu ili u vezi sa radom koje ini zaposleni prema drugom zaposlenom smatra se povredom radne obaveze koja predstavlja osnov za otkaz ugovora o radu, odnosno za izricanje mere prestanka radnog odnosa, kao i osnov za udaljenje zaposlenog sa rada. O okolnostima koje ukazuju da je izloen uznemiravanju, seksualnom uznemiravanju ili seksualnom ucenjivanju zaposleni pismenim putem obavetava poslodavca i trai efikasnu zatitu. Struno usavravanje i obuka lan 19 U svakom ciklusu strunog usavravanja ili obuke poslodavac vodi rauna o tome da zastupljenost polova odslikava u najveoj moguoj meri strukturu zaposlenih kod poslodavca, ili u organizacionoj jedinici za koju se vri obuka i o tome izvetava u godinjem izvetaju iz lana 13. stav 2. ovog zakona. Prestanak radnog odnosa i radnog angaovanja lan 20 Pokretanje postupka od strane zaposlenog zbog diskriminacije po osnovu pola, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja ili seksualnog ucenjivanja ne mogu se smatrati opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, odnosno prestanak radnog i drugog (ugovornog) odnosa po osnovu rada, niti mogu biti opravdan osnov da se zaposleni proglasi vikom zaposlenih u skladu sa propisima koji ureuju rad. Kolektivno pregovaranje lan 21 Sindikati i udruenja poslodavaca duni su da, prilikom obrazovanja odbora za pregovore u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad, obezbede najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola, odnosno broj predstavnika manje zastupljenog pola proporcionalno ueu tog pola u lanstvu u sindikatima i udruenjima poslodavaca. Podsticanje zapoljavanja lan 22

Organizacija nadlena za poslove zapoljavanja obezbeuje jednaku dostupnost poslovima i jednakost u postupku zapoljavanja oba pola. Podsticanje zapoljavanja i samozapoljavanja manje zastupljenog pola nije u suprotnosti sa naelom iz stava 1. ovog lana. Organizacija nadlena za poslove zapoljavanja podstie zapoljavanje i samozapoljavanje manje zastupljenog pola ukljuivanjem veeg broja lica tog pola u pojedine mere aktivne politike zapoljavanja. Merama aktivne politike zapoljavanja obezbeuju se: afirmacija jednakih mogunosti na tritu rada; karijerno voenje, profesionalno informisanje, savetovanje i individualni plan zapoljavanja; dodatno obrazovanje i obuke; druge aktivnosti usmerene na podsticanje samozapoljavanja i zapoljavanja manje zastupljenog pola. Socijalna zatita lan 23 Zabranjena je diskriminacija po osnovu pola prilikom ostvarivanja i uivanja prava iz oblasti socijalne zatite, bez obzira na subjekte koji organizuju i sprovode ovu zatitu. Za poboljanje materijalnog poloaja samohranih i nezaposlenih roditelja izdvajanje budetskih sredstava utvruje se na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Zdravstvena zatita lan 24 Prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zatitu zabranjena je diskriminacija po osnovu pola. Republika Srbija obezbeuje zdravstvenu zatitu ena i mukaraca osnivanjem zdravstvenih ustanova na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita. Zdravstvena zatita ena obuhvata naroito: 1) prevenciju i rano otkrivanje bolesti; 2) zdravstvenu zatitu u vezi sa planiranjem porodice, u toku trudnoe, poroaja i materinstva; 3) zdravstvenu zatitu u sluaju bolesti i povreda, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita. Radno vreme ustanova socijalne i zdravstvene zatite lan 25 Ustanove socijalne i zdravstvene zatite dune su da organizaciju rada i raspored radnog vremena prilagode potrebama korisnika. III PORODINI ODNOSI Porodini ivot lan 26

Svako je ravnopravan, bez obzira na porodini i brani status. Brak i vanbrana zajednica lan 27 Suprunici i vanbrani partneri ravnopravni su, u skladu sa zakonom. Raanje lan 28 Svako lice u generativnom dobu ima pravo na zdravstvenu zatitu i pruanje zdravstvenih usluga koje se odnose na planiranje porodice, bez obzira na pol. Partneri su ravnopravni u planiranju broja dece, pristupu informacijama, obrazovanju i sredstvima koja im omoguavaju korienje ovih prava. Diskriminacijom se ne smatraju posebne mere kojima se podstie raanje i posebne mere zatite i unapreenja reproduktivnog zdravlja ena. Nasilje u porodici lan 29 Svi lanovi porodice imaju jednako pravo na zatitu od nasilja u porodici. Diskriminacijom se ne smatraju posebne mere i programi namenjeni: 1) rtvama nasilja u porodici kojima se obezbeuje socijalna, pravna i druga pomo i naknada, u cilju zatite od nasilja u porodici i otklanjanja i ublaavanja posledica nasilja; 2) zbrinjavanju rtava nasilja, u cilju spreavanja nasilja i ostvarivanja njihovog prava na ivot bez nasilja (sigurne kue i dr.); 3) izvriocima nasilja u porodici, u cilju spreavanja daljeg nasilja. Organi javne vlasti duni su da planiraju, organizuju, sprovode i finansiraju mere namenjene podizanju svesti javnosti o potrebi spreavanja nasilja u porodici. IV OBRAZOVANJE, KULTURA I SPORT Jednake mogunosti lan 30 Obrazovne i naune ustanove kao i ustanove za struno osposobljavanje ne smeju vriti diskriminaciju zasnovanu na polu, naroito u vezi sa: 1) uslovima za prijem i za odbijanje prijema u ustanovu; 2) uslovima i mogunostima pristupa stalnom obrazovanju, ukljuujui sve programe za obrazovanje odraslih i programe funkcionalnog opismenjavanja; 3) uslovima za iskljuenje iz procesa obrazovanja, naunog rada i strunog usavravanja; 4) nainom pruanja usluga i davanja pogodnosti i obavetenja; 5) ocenom znanja i vrednovanjem postignutih rezultata; 6) uslovima za sticanje stipendija i drugih vrsta pomoi za kolovanje i studije; 7) uslovima za izbor ili sticanje zvanja, profesionalnog usmeravanja, strunog usavravanja i sticanja diploma;

8) uslovima za napredovanje, dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju. Ravnopravnost polova kao sastavni deo obrazovanja lan 31 Vaspitanje o ravnopravnosti polova je sastavni deo predkolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, kao i trajnog uenja. U okviru nastavnih planova i programa, odnosno studijskih programa, obezbeuje se vaspitanje o ravnopravnosti polova, u cilju prevazilaenja ograniavajuih uloga zasnovanih na polu, oslobaanja od stereotipa zasnovanih na polu i predrasuda zasnovanih na polu. U okviru nastavnih planova i programa obezbeuje se i posebno odgovarajue informisanje i obrazovanje iz oblasti seksualnog obrazovanja i reproduktivnog zdravlja. Organi dravne uprave nadleni za obrazovanje, odnosno obrazovne ustanove, u postupku donoenja nastavnih planova i programa, odnosno studijskih programa, i prilikom utvrivanja standarda udbenika, nastavnih metoda i normativa kolskih prostora i opreme, duni su da omogue sprovoenje politike jednakih mogunosti ena i mukaraca. Ravnomerna zastupljenost polova lan 32 Ovlaeni predlaga predlae najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola prilikom imenovanja lanova upravnih i nadzornih organa u javnim slubama. Posebne mere lan 33 U cilju obezbeivanja uslova za napredovanje i potpunije ukljuivanje u proces obrazovanja i profesionalnog usavravanja, organi javne vlasti nadleni za obrazovanje duni su da preduzimaju posebne mere za ukljuivanje u ove procese uenika ili grupa uenika koji zbog svoje kulture, tradicije i drutveno-ekonomskih uslova rano naputaju kolu. Mogu se preduzeti i mere za posebnu podrku uenicima ili grupama uenika za prelazak sa nieg na vii obrazovni nivo, odnosno nastavljanje kolovanja. Organi javne vlasti nadleni za obrazovanje utvruju posebne programe za vraanje uenika iz stava 1. ovog lana u kole i druge obrazovne ustanove. Organi javne vlasti nadleni za obrazovanje mogu preduzeti i druge posebne mere, a naroito mere za podsticanje informatikog, tehnikog i tehnolokog obrazovanja manje zastupljenog pola. Ravnopravna zastupljenost polova u sportu lan 34 Obrazovne ustanove dune su da obezbede jednake uslove za aktivno bavljenje sportom, nezavisno od pola, i da preduzimaju mere podsticanja fizikog vebanja i sportskih aktivnosti za devojice i ene. Sportske organizacije i udruenja duni su da obezbede ravnopravan tretman polova u

razvijanju i finansiranju sportskih aktivnosti. Sportske organizacije i udruenja duni su da obezbede ravnopravnu zastupljenost polova u organima upravljanja tih organizacija i udruenja. V POLITIKI I JAVNI IVOT Jednake mogunosti politikog i drugog delovanja lan 35 Pravo na ulanjenje u politiku stranku, aktivno uee u radu i uee u organima politike stranke ostvaruje se bez diskriminacije po osnovu pola, u skladu sa aktima politike stranke. Politike stranke usvajaju svake etiri godine plan delovanja sa posebnim merama za podsticanje i unapreenje ravnomerne zastupljenosti ena i mukaraca u organima stranke, i prilikom predlaganja kandidata za izbore poslanika i odbornika. Sindikati i strukovna udruenja usvajaju svake etiri godine plan delovanja sa posebnim merama za podsticanje i unapreenje ravnomerne zastupljenosti ena i mukaraca u svojim organima. Politike stranke, sindikati i strukovna udruenja plan delovanja sa posebnim merama objavljuju na svojoj zvaninoj internet prezentaciji a politike stranke iji su kandidati izabrani za poslanike, odnosno odbornike dostavljaju i Odboru za ravnopravnost polova u Narodnoj skuptini Republike Srbije. Politike stranke, sindikati i strukovna udruenja duni su da obaveze iz st. 2, 3. i 4. ovog lana prvi put ispune do 1. decembra 2010. godine od kada tee rok iz st. 2. i 3. ovog lana. Birako pravo lan 36 Birako pravo, bez diskriminacije po osnovu pola, obezbeuje se u skladu sa Ustavom i zakonom. Ravnomerna zastupljenost i jednake mogunosti pristupa u organima izvrne vlasti, javnim, finansijskim i drugim institucijama lan 37 Ravnopravnost polova obezbeuje se prilikom kandidovanja za predsednika Republike, poslanike i odbornike, na nain i u skladu sa propisima kojima se ureuju izbori. Ravnopravnost polova obezbeuje se prilikom kandidovanja za izbore na sve funkcije i imenovanja u organe javne vlasti, finansijske i druge institucije. Ravnopravnost polova obezbeuje se u toku sprovoenja izbornog postupka kroz sastav i rad organa za sprovoenje izbora, u skladu sa propisima kojima se ureuju izbori. Uee u meunarodnoj saradnji lan 38 Svi imaju jednako pravo da ravnopravno i bez diskriminacije uestvuju u meunarodnoj saradnji koja se ostvaruje u okviru spoljne politike Republike Srbije, a u skladu sa

nadlenostima Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i da budu predstavljeni i uestvuju u radu meunarodnih organizacija i institucija. Prilikom izbora ili imenovanja delegacija koje predstavljaju Republiku Srbiju, sastav delegacija obavezno mora da ini najmanje 30% lica manje zastupljenog pola, u skladu sa meunarodnim standardima. Odredbe stava 2. ovog lana primenjuju se i na meunarodnu saradnju koju ostvaruju autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u skladu sa Ustavom i zakonima propisanih nadlenosti. Obaveze organa jedinica lokalne samouprave lan 39 Organi jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih nadlenosti, obezbeuju ravnopravnost polova i ostvarivanje jednakih mogunosti. Organi jedinica lokalne samouprave podstiu i unapreuju ravnopravnost polova, u okviru svojih nadlenosti i poslova vezanih za ravnopravnost polova. U procesu usvajanja razvojnih planova i drugih akata, nadleni organi jedinica lokalne samouprave razmatraju mere i aktivnosti koje su u funkciji ravnopravnosti polova i ostvarivanja jednakih mogunosti. U organima jedinica lokalne samouprave, u okviru postojee organizacije i akta o unutranjem ureenju i sistematizaciji, organizuje se stalno radno telo ili odreuje zaposleni za rodnu ravnopravnost i obavljanje poslova ostvarivanja jednakih mogunosti, u skladu sa ovim zakonom. Statistika evidencija lan 40 Statistiki podaci koji se prikupljaju, evidentiraju i obrauju na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i u ustanovama i organizacijama koje obavljaju javna ovlaenja, javnim preduzeima i privrednim drutvima, moraju biti iskazani po polu. Statistiki podaci iz stava 1. ovog lana sastavni su deo statistikog informacionog sistema Republike Srbije i dostupni su javnosti, u skladu sa zakonom. Javno informisanje lan 41 Informacije putem sredstava javnog informisanja ne smeju sadravati niti podsticati diskriminaciju zasnovanu na polu. Odredbe stava 1. ovog lana odnose se i na sve vidove reklama i propagandnog materijala. Sredstva javnog informisanja duna su da kroz svoje programe razvijaju svest o ravnopravnosti zasnovanoj na polu kao i da preduzimaju odgovarajue mere radi izmene drutvenih i kulturnih obrazaca, obiaja i svake druge prakse, koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju utemeljenu na ideji o podreenosti, odnosno nadreenosti odreenog pola.

Udruenja lan 42 Udruenja iji su ciljevi vezani za unapreenje ravnopravnosti polova imaju pravo da prate ostvarivanje ravnopravnosti polova i ukazuju na diskriminaciju, kao i da sastavljaju i objavljuju izvetaje o svojim nalazima. Udruenja iz stava 1. ovog lana aktivno uestvuju u ostvarivanju ravnopravnosti polova, predlaganju posebnih mera i stvaranju uslova za postizanje ravnopravnosti polova, kao i prilikom sastavljanja izvetaja o ostvarivanju ravnopravnosti polova. Udruenja iz stava 1. ovog lana imaju svoje predstavnike u radnom telu Vlade nadlenom za ravnopravnost polova, koje obrazuje i ije lanove imenuje Vlada. VI SUDSKA ZATITA Graanskopravna zatita lan 43 Svako lice kome je povreeno pravo ili sloboda zbog pripadnosti odreenom polu moe da pokrene postupak pred nadlenim sudom i da zahteva: 1) utvrivanje povrede izvrene diskriminatorskim postupanjem; 2) zabranu vrenja radnji od kojih preti povreda; 3) zabranu daljeg preduzimanja, odnosno ponavljanja radnji koje su izazvale povredu; 4) stavljanje van prometa sredstava, odnosno predmeta kojima je izvrena povreda (udbenici koji diskriminatorski ili stereotipno predstavljaju pol, tampana glasila, reklamni, propagandni materijal i dr.); 5) otklanjanje povrede i uspostavljanje poloaja, odnosno stanja pre izvrene povrede; 6) naknadu materijalne i nematerijalne tete. Postupak iz stava 1. ovog lana mogu pokrenuti, uz saglasnost diskriminisanog lica, u njegovo ime, sindikat ili udruenja iji su ciljevi vezani za unapreenje ravnopravnosti polova. Ovi subjekti mogu se pridruiti tuiocu u svojstvu umeaa. U sluaju diskriminacije kojom su povreena prava veeg broja lica, subjekti iz stava 2. ovog lana mogu pokrenuti postupak u svoje ime. Lice ije je pravo povreeno moe se pridruiti tuiocu u svojstvu umeaa. Posle stupanja u postupak, odnosno posle pokretanja postupka, subjekti iz stava 2. ovog lana mogu preko sredstava javnog informisanja ili na drugi pogodan nain obavestiti druga oteena lica, sindikate i udruenja o pokrenutoj parnici i pozvati ih da se, kao umeai ili kao suparniari, pridrue tuiocu. Novi tuilac moe naknadno stupiti u parnicu uz tuioca i bez pristanka tuenog posle njegovog uputanja u raspravljanje o glavnoj stvari. Postupak u parnicama za ostvarivanje graanskopravne zatite lan 44 Ukoliko ovim zakonom nisu predviena posebna pravila, u parnicama za ostvarivanje graanskopravne zatite zbog diskriminacije po osnovu pola shodno se primenjuju

odredbe zakona kojim se ureuje parnini postupak. Pokretanje postupka lan 45 Postupak u parnici za ostvarivanje graanskopravne zatite zbog diskriminacije po osnovu pola moe biti pokrenut i pre okonanja postupka za zatitu prava iz rada i po osnovu rada pred nadlenim organom. Nadlenost lan 46 U parnicama za ostvarivanje graanskopravne zatite zbog diskriminacije po osnovu pola nadlean je sud opte mesne nadlenosti, prema zakonu kojim se ureuju sudovi. Osim suda opte mesne nadlenosti, za odluivanje u parnicama iz stava 1. ovog lana nadlean je i sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite, odnosno boravite. Hitnost postupka lan 47 Postupak u parnicama za ostvarivanje graanskopravne zatite zbog diskriminacije po osnovu pola naroito je hitan. Prvo roite mora se odrati u roku od 15 dana od dana prijema tube. Rok za odgovor na tubu je osam dana. Odluku o predlogu za izdavanje privremene mere sud je duan da donese u roku od tri dana od dana prijema predloga. Rok za prigovor protiv odluke o privremenoj meri iznosi 48 sati od prijema odluke. Odluka o prigovoru donosi se u roku od narednih 48 sati. Rok za albu protiv odluke u parnici za ostvarivanje graanskopravne zatite zbog diskriminacije po osnovu pola jeste osam dana, a drugostepeni sud duan je da odlui po albi u roku od tri meseca od dana njenog podnoenja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje parnini postupak. Oslobaanje od prethodnog plaanja trokova postupka lan 48 U postupku u parnicama za ostvarivanje graanskopravne zatite zbog diskriminacije po osnovu pola, tuilac je osloboen prethodnog plaanja trokova postupka, koji se isplauju iz sredstava suda. Pretpostavka krivice i teret dokazivanja lan 49 Ne moe se dokazivati da je neposredna diskriminacija po osnovu pola uinjena bez krivice, ako je meu strankama nesporno ili je sud utvrdio da je izvrena radnja neposredne diskriminacije. Ako je u toku postupka tuilac uinio verovatnim da je izvren akt diskriminacije po osnovu pola, teret dokazivanja da usled tog akta nije dolo do povrede naela jednakosti, odnosno naela jednakih prava i obaveza, snosi tueni.

Privremene mere lan 50 Pre pokretanja ili u toku postupka u parnici za ostvarivanje graanskopravne zatite zbog diskriminacije po osnovu pola, diskriminisano lice, odnosno subjekti koji su ovlaeni na pokretanje postupka, mogu zahtevati odreivanje privremene mere kojom se zabranjuje diskriminatorsko postupanje do pravnosnanog okonanja postupka. Predlaga mora uiniti verovatnim da postoji konkretna opasnost povrede prava zbog diskriminatorskog postupanja i da bi bez odreivanja privremene mere nastupila znatna materijalna ili nematerijalna teta. Pod uslovima iz st. 1. i 2. ovog lana sud moe po slubenoj dunosti odrediti privremenu meru. alba protiv reenja o odreivanju privremene mere ne odlae izvrenje reenja. Evidencija i dokumentacija o zatiti lan 51 Sud je duan da sve pravnosnane odluke donete u parnicama za ostvarivanje graanskopravne zatite zbog diskriminacije po osnovu pola dostavi i ministarstvu nadlenom za poslove ravnopravnosti polova. Ministarstvo nadleno za poslove ravnopravnosti polova duno je da vodi evidenciju o svim pravnosnanim odlukama donetim u parnicama za ostvarivanje graanskopravne zatite zbog diskriminacije po osnovu pola. Nain voenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadlean za poslove ravnopravnosti polova. VII NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA Nadzor lan 52 Ministarstvo nadleno za poslove ravnopravnosti polova vri nadzor nad primenom ovog zakona. Ministarstvo nadleno za poslove ravnopravnosti polova podnosi najmanje jednom godinje izvetaj o stanju zatite i unapreenja ravnopravnosti polova Vladi i nadlenom odboru Narodne skuptine. Na teritoriji autonomne pokrajine nadzor nad primenom ovog zakona vri nadleni pokrajinski organ, kao povereni posao. Nadzor nad vrenjem poverenih poslova vri ministarstvo nadleno za poslove ravnopravnosti polova. Kaznene odredbe lan 53 Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj ustanova ako izvri diskriminaciju zasnovanu na polu u vezi sa: uslovima za prijem i za odbijanje prijema u ustanovu; uslovima i mogunostima pristupa stalnom obrazovanju, ukljuujui

sve programe za obrazovanje odraslih i programe funkcionalnog opismenjavanja; uslovima za iskljuenje iz procesa obrazovanja, naunog rada i strunog usavravanja; nainom pruanja usluga i davanja pogodnosti i obavetenja; ocenom znanja i vrednovanjem postignutih rezultata; uslovima za sticanje stipendija i drugih vrsta pomoi za kolovanje i studije; uslovima za izbor ili sticanje zvanja, profesionalnog usmeravanja, strunog usavravanja i sticanja diploma; uslovima za napredovanje; dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju (lan 30. stav 1. ta. 1-8). Novanom kaznom od 5.000 do 15.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno lice u ustanovi. lan 54 Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako: 1) ne izradi plan mera za obezbeenje ravnomerne zastupljenosti polova iz lana 13. stav 1; 2) ne saini godinji izvetaj o sprovoenju plana mera iz lana 13. stava 2; 3) prilikom zapoljavanja ili radnog angaovanja zahteva ili koristi obavetenja o porodinom ivotu ili porodinim planovima kandidata; 4) prilikom javnog oglaavanja poslova, uslova za njihovo obavljanje i odluivanja o izboru lica radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angaovanja, napravi razliku po polu (lan 15); 5) prilikom rasporeivanja na posao povredi odredbe o ravnopravnosti polova (lan 16); 6) povredi odredbe o jednakom plaanju istog rada ena i mukaraca (lan 17); 7) ne preduzme mere da zatiti zaposleno lice od uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja ili seksualnog ucenjivanja (lan 18. stav 1); 8) ne potuje odredbe o ravnopravnoj zastupljenosti polova prilikom organizovanja strunog usavravanja ili obuke (lan 19); 9) zaposlenom licu otkae radni odnos ili ugovor o radu suprotno odredbama ovog zakona (lan 20). Novanom kaznom od 5.000 do 25.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik. Novanom kaznom od 5.000 do 25.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno lice kod poslodavca. lan 55 Novanom kaznom od 5.000 do 25.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u sredstvu javnog informisanja ako se informacijom objavljenom u tom sredstvu vrea dostojanstvo lica s obzirom na pripadnost odreenom polu, povreuje ravnopravnost lica prema polnoj pripadnosti ili podstie takvo povreivanje (lan 41). VIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 56 Ministarstvo nadleno za poslove ravnopravnosti polova duno je da donese podzakonska

akta na osnovu ovlaenja iz ovog zakona u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 57 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a odredbe lana 12. stav 2, l. 13, 40. i 51. primenjivae se nakon isteka roka od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.