1.

1 Uvod

1
EKOLOGIJA I TEHNIKA
1.1 UVOD
Za komforan i ugodan ivot, pripremanje hrane i za niz drugih aktivnosti oveku je potrebna toplota; dok su u svakodnevnim aktivnostima ljudima potrebni rad i elektrina struja. Sve svoje potrebe za energentima ljudi zadovoljavaju poklonima prirode iz svoje okoline, slika 1.1: - zraenje Sunca (solarna energija), - snaga vetra i vode (potencijalna energija), - topla voda (geotermalna energija), - bio-mase, ugalj, nafta, gas (hemijska energija) i - radioaktivni izotopi (nuklearna energija). Sunce je, sve dok ljudi nisu pronali vatru, bilo osnovni izvor toplote za zagrevanje. Snaga ivotinja je bila prvi pomaga ljudima u radu, zatim su oni nauili da koriste snagu vode i vetra za vrenje rada, kasnije ugalj, gas i naftu i radioaktivne izotope. Te materije, poto sadre u sebi odgovarajui energetski potencijal, zovemo energentima ili nosiocima energije, a njihov sadraj primarnim oblicima energija . Upotrebljavamo termin primarni oblici energija zbog opte definicije energije kao sposobnost za vrenja rada koja se ne vezuje za materiju (svetlost ili drugi elektromagnetni talasi se prenose kroz vakum) ve predstavlja filozofski pojam za sposobnost. Na naoj Planeti, za sada, ljudi sve svoje potrebe zadovoljavaju korienjem primarnih oblika energije koje su sadrane u materijalnim nosiocima energentima. Samu transformaciju energije ovek vri u odgovarajuim postrojenjima. Zavisno od postrojenja u kome se vri transformacija dobijaju se: toplota, rad ili 11

1 Ekologija i tehnika elektrina struja. Dakle toplota, rad ili elektrina struja nemaju svoje energente i njihove izvore ne moemo nai u prirodi, oni postoje samo dok traje transformacija primarnih oblika energije u toplotno optereenje okoline , pa ih zato zovemo makro pratiocima transformacije energije. Zbog toga se, po kvalitetu, ne mogu stavljati u istu ravan sa primarnim oblicima energije. Pri ocenjivanju stepena dobrote njihovog

Slika 1.1: Izvori energije u prirodi

Slika 1.2: Dobijanje toplote, rada i elektrine struje iz primarnih energija 12

1.1 Uvod dobijanja moramo uvek poeti od odgovarajueg primarnog oblika energije i odgovarajueg energenta pa onda analizirati ukupan lanac transformacije, slika 1.2. Toplota se dobija iz primarne hemijske energije sa najveim stepenom potpunosti, jer se pri dobijanju toplote burnim sagorevanjem hemijska energija transformie u okolinu sa stepenom potpunosti 8090%. Rad se dobija u toku transformacije energije u motorima. Ukoliko je polazna energija za proces transformacije primarna hemijska energija takve motore nazivamo toplotnim motorima. Kod njih se sagorevanjem prvo dobije toplota (koja stvara visoke pritiske i temperature radnog tela) a zatim, u drugoj karici lanca transformacije energije, toplota se pretvara u rad po krunim ciklusima. U toku dobijanja rada dolazi do izdvajanja eksergije iz ukupne energije sadrane u energentu, pa se samo deo te eksergije u motorima pretvara u rad. Rad se dobija iz primarne energije sa maksimalno 55 % stepenom potpunosti. Elektrina struja se, najee, dobija u treoj karici lanca transformacije primarne energije: prvo se dobije toplota, pa rad a zatim u generatorima elektrina struja. Za dobijanje struje u generatorima mora se angaovati prethodno dobijeni rad. Realne konstrukcije generatora izazivaju odgovarajuu disipaciju eksergije sadrane u radu. Tako je stepen korisnosti dobijanja elektrine struje iz primarne hemijske energije maksimalno 45 %. Dalje korienje elektrine struje za dobijanje toplote ili rada je sa stepenima korisnosti od 90 %. Nikako ne smemo zaboraviti da struja nije primarni oblik energije i da je za njeno dobijanje bilo potrebno angaovati neki primarni oblik energije sa odgovarajuim stepenom korisnosti. Ovakve vrednosti stepena korisnosti su posledica nivoa dananjih naunih i tehniko-tehnolokih znanja, kao i raspoloivih materijala na bazi kojih su konstruisana i izvedena postojea postrojenja za transformaciju energije. Osim oveka i priroda izaziva transformaciju energije. Ti procesi esto dovode do poveanog toplotnog optereenja okoline (vulkani, spontane nuklearne reakcije, gromovi, truljenje bio mase, ). Meutim, priroda deluje i samoodbrambeno na poveano toplotno optereenje tako to isparavanjem podie vodu na vii potencijal (delimina obnovljivost potencijalne energije vode) izaziva strujanje vazduha, fotosintezom dovodi do rasta bio mase itd. Tako se priroda, samoregulacijom, trudi da uspori proces degradacije primarnih oblika energija. Ljudi ne smeju prkositi prirodi ve moraju uiti od nje i raditi tako da svakom svojom aktivnou pomau prirodi u njenom samoregulacionom delovanju. Pored toga ljudi moraju da pronau naine da korisno upotrebe makro pratioce transformacije energije (elektrina struja iz gromova, toplota iz vulkana, iz truljenja bio masa itd.) koje pokree sama priroda, jer tako smanjuju potrebu za angaovanjem primarnih oblika energija. Takav ukupni odnos ljudi prema prirodi nazivamo inteligentno ponaanje ljudi. Za stvaranje ukupne koliine nafte, ispod povrine Zemlje, bilo je potrebno vie od 200 miliona godina. Ljudi su polovinu tih rezervi uspeli da potroe za samo 200 godina. Ukoliko se nastavi sa sadanjim tempom potronje, preostale rezerve bie potroene u narednih 50 godina. Zbog toga se postojee koliine nafte moraju racionalno iskoristiti u ureajima sa poveanim stepenima korisnosti i smanjenim negativnim dejstvima na okolinu. Time e inenjeri dobiti vremena da razviju nove ureaje za transformaciju energije u kojima su energenti alternativna goriva prijateljski orjentisana prema okolini.

13

1 Ekologija i tehnika

14