216

MOG PRINCIPA

GDE IDETE? VIZIJA Lekcije od farmera

Dobio sam linu lekciju o viziji jednog leta pre mnogo godina. Kada sam imao oko dvadeset godina, proveo sam neko vreme u Kanzasu. Odrastao sam u Junoj Kaliforniji kao gradsko dete, pa je ivot na selu koji sam video u Kanzasu za mene bio oaravajui. Jednog dana smo drugar i ja sedeli u kolima pored puta. Opazili smo farmera kako ore na polju, stalno se kreui napred i nazad, dok je oblikovao elo polje sa pravilnim brazdama svee izvrnute zemlje. Dok sam gledao kako vozi traktor po polju, razmiljao sam kako je rad na polju postao lak. Rekao sam prijatelju: "Hej, on se sredio. Sve to treba da uradi je da sedi tamo u velikoj kabini, koja je verovatno sa rashladom, da slua kantri muziku, i upravlja." Farmer se zaustavio na malom rastojanju od mesta gde smo parkirali. Predstavili smo se i ukazali na razliku izmeu Kanzasa i Kalifornije. Odluio sam da mu izloim svoja razmiljanja. Zapamtite, imao sam dvadeset godina. Bio sam dve godine na studijama i mislio da znam staje ivot. Rekao sam: "Sigurno je lako biti danas farmer, zar ne?" Gledao sam kako je farmer pocrveneo od ljutnje. Par vorugavih ruku ispruilo se kroz prozor i bio sam siguran da e me zadaviti. Ali bile su to njegove reci, ne ruke, na koje sam obratio panju kada me je pustio iz zagrljaja i poeo da se ceri. "Ima li ti pojma kako je danas sa federalnim premijama? Da li zna kako izgleda takmienje sa svim velikim farmerima i sa finansiranjem koje moramo da obezbedimo? O tome nisam nita znao. Nastavio je sa estinom, ilustrujui tucetom razloga zato ne znam o emu govorim. Iskreno raaloen to sam ga uvredio, prekinuo sam njegov govor. "Stvarno, gospodine, nisam hteo da budem grub, ali sedeli smo ovde izvesno vreme i sve to smo videli je da vozite napred i nazad."

KAKO POVEAT! MO PRINCIPA

217

Farmer je zatresao glavom i upiljio se u mene udno. "U redu, sinko, da li si ikada vozio traktor?" Nisam, ali na taj izazov odgovorio sam vie srcem nego glavom. "Ne, ali staje tu teko? Bio sam na autoputevima Kalifornije. Mislim da mogu da vozim traktor." Shvatajui kakvu sam sebi zamku postavio, farmer se iscerio i rekao: "Doi ovamo, sinko." Izaao sam iz kola. Bio sam vii od farmera skoro pola metra. Dok sam buljio u traktor i plug iza njega, pitao sam: "Da se popnem? Odgovorio je: "Budi moj gost." Popeo sam se u kabinu; bila je prepuna ruica i prekidaa uz dreavu kantri muziku. Farmer mi je pokazao kako da pokrenem motor, kako da menjam brzine, a onda je siao. Rekao je: "Dobro, sada bih hteo da pree polje. Kada doe na drugu stranu, videe ogradu. Okreni se tamo i vrati. Tvoj prijatelj i ja emo te ovde ekati." "To ne moe da bude suvie teko", mislio sam. Pokrenuo sam motor, i okrenuo se da pogledam preko ramena. Farmer i moj prijatelj su ostali. Bacio sam pogled dole i zapazio da je desna zadnja guma bila skoro u brazdi koju je farmer upravo iskopao. Mislio sam, "Dobro, u tome je stvar. Treba da drim toak neposredno uz brazdu i tako u orati upravo kao stoje to on radio." Stavio sam traktor u brzinu. Kako sam to uinio, traktor je naglo krenuo i zabacio me. Nije me na to upozorio! Pogledao sam na gumu i zapazio da poinje da vijuga pravo u brazdu. Zgrabio sam snano volan da to ispravim, ali, zaboravljajui koliko su mali prednji tokovi, preterao sam i okrenuo se skoro 90 stepeni od cilja. Brzo sam povukao volan na drugu stranu i zadahtao dok sam orao upravo kroz uredno poravnate brazde koje je farmer upravo zaorao. Bez obzira koji pravac bi traktor uzeo, drao sam oko na desnom zadnjem toku. Pretpostavljao sam da kada bih samo mogao da podesim taj toak sa njegovom brazdom sve bi bilo dobro. Meutim, brzo sam izgubio sigurnost, kada sam pogledao iza traktora i video posledice moje rabote na polju. Izgledalo je kao da je velika zmija krivudala po svee pooranom zemljitu. Okrenuo sam se i bio zgranut. Na ne vie od tri metra ispred mene bila je ograda na kraju njegovog imanja. Znao sam da nema naina da skrenem mainu a

218

MOC PRINCIPA

da ne napravim tetu traktoru ili sebi. U panici, zurio sam kroz znoj koji je kapao sa ela, isprsio se, i u jednom, slavnom trenutku kukaviluka, iskljuio mainu. Kako se maina ugasila, talas olakanja prostrujao je mojim telom - preiveo sam. Meutim, moje oduevljenje je bilo kratkotrajno, kad sam uo farmera kako urla od smeha iz daljine. Nisam mogao da se pomerim. Bio sam zaladen u mestu. Farmer je preao preko polja, s palevima za prslukom, oaran mojim jadnim ostvarenjem. "Ima problema, sinko?", likovao je. "Dobro, zasluujem", priznao sam. Jo nespreman da mi olaka, otvorio je vrata kabine i trijumfalno me obavestio, "Moj devetogodinji sin vozi ovaj traktor." Unien, izvinio sam se najbolje to sam mogao. "Stvarno sam napravio zbrku. Loe se oseam, ao mije. Izgleda da mi se dobro vratilo." Sa glasom koji je nagovetavao strpljiv oprotaj odgovorio je: "Da, bilo je tako. Napravio si veliku greku." "Mislim da sam napravio mnogo greaka," promrmljao sam. Ono to je sledee rekao iznenadilo me je. "Ne, napravio si jednu greku." "Da, uao sam u traktor", mislio sam. Zastao je dok nam se nisu susreli pogledi. "Tvoja greka je bila, gledao si dole. Svaki deak na farmi zna da ne moe da gleda dole i ore pravo." "Alija sam mislio da u moi da izravnam toak sa brazdom", konano sam pokuao da objasnim. Njegov odgovor je bio strog, a ipak ljubazan. "To ne moe. Treba da uoi neko mesto u daljini i da ga dri na oku sve vreme. To e te povui ravno u onom pravcu kojim hoe da ide." Bio je to biser mudrosti. Nisam ga u potpunosti cenio u to vreme, ali to to mije rekao primenjivo je na mnogo vie stvari od obrade zemlje. To to je on definisao bila je sutina posedovanja vizije.

Pravac kojim hoete da idete

Da li postoji neto emu je vredno teiti, neto to vas vue u pravcu u kome elite da idete? Ispriao sam ovu priu nedavno

KAKO POVEATI MO PRINCIPA

219

i neko mi je priao za vreme odmora i rekao: "Morao sam da se smejem vaoj prii. Odrastao sam na farmi i sigurno je to tako. Morate da gledate napred da bi ravno orali. Ne moete da gledate dole. Odrastajui, dobro mije uglavnom ilo, ali moji problemi su uvek nastajali ujesen. Orao bih zemljite, i dobro bi ilo dok neke guske ne bi preletele. Voleo sam da ih gledam kako lete u jatima i ustanovio sam da sam se uvek nagnuo u pravcu u kom sam gledao, tako da bih zavrio sa krivim brazdama, ba kao i vi." Razmiljao sam - kako je sve to tano za sve nas. Zar svi ne teimo da se nagnemo u pravcu u kome gledamo? I tako naemo ono to traimo jer je to ono to vidimo. Teak zadatak je izbor pravca, odluka gde da se gleda i gde da se ide - staje vredno truda. Ako utvrdimo na pravac u samom poetku - ustanovimo nau viziju jasno - i zadrimo oko na tome, imamo mnogo bolji izgled da se naemo tamo gde smo krenuli i postanemo to to smo hteli da budemo. Koja vizija pokree vae ponaanje? Koliko je ta vizija jasna? Jasnoa nae vizije moe da odredi uticaj koji imamo na druge i njihovu spremnost da nas slede. To je tano u porodici, gde deca gledaju na roditelje za definisanje ivotnih ciljeva i vrednosti. To je tano i na radnom mestu, gde zaposleni gledaju na svoje vode za definisanje organizacionih standarda i oekivanja. Maks DePre (Max DePree) ukazuje daje prvi posao voe da definie stvarnost. To se sastoji ne samo od pravca u kome idemo, ve i razloga zato je vredno ii tamo.

Vizije i misije
Popularnost izrade vizija u obliku stavova o misiji porasla je 1980-ih i onda se, kao veina menaderskih bubica, smanjila. Suvie esto poduhvat je bio organizovan na posebnom mestu, i sastojao se od posebne vetine kovanja reci. Ali proces je sutinski. I ;,l cktivni ljudi i uspene organizacije u svim dobima imali su strast /a neim to je mobilisalo i usmeravalo i davalo znaaj njihovim ivotima. Staje vaa vizija? Staje veliko zato vaeg ivota? Pre nego to drugi izaberu da vas slede, hteli bi da znaju gde vi idete.

220

MOC PRINCIPA

Naa vizija ne pokree i vue samo nas; ona moe da pokrene i povue i druge. Moemo da postavimo ciljeve koji su suvie veliki za nas tako da se celog ivota raspinjemo da ih ostvarimo. Vizija je ta koja daje energiju i strast smislu naeg ivota. Veina nas je veoma konkretna i promiljena kada biramo mesto godinjeg odmora, novu kuu, smer na fakultetu, karijeru, poslovne prijatelje i supruge. Ali ta je uopte sredite naih ivota? ari Garfild (Charles Garfield), olimpijski ampion, i trener sa vrhunskim rezultatima, ukazuje da su vrhunski rezultati uvek rezultat oseanja misije. Izvorna misija je ono to raspaljuje matu i motivie ljude na vie nivoe ostvarenja u duem vremenskom periodu. Svako moe da se zagreje za neto momentalno, ali ta se dogaa kada se atori sklope i cirkus krene dalje? Mora da postoji vizija da osigura da obaveza ostaje. Ako su ljudi spremni da se obaveu, i da vas slede zbog vae posveenosti i vizije koju ste ocrtali, koliko ste dobar slikar? Koliko je realna panorama za vas? Koliko realnu moete da uinite vau sliku, tako da vai sledbenici imaju oseaj da je to vredno borbe ili rtvovanja ili ivota? Koliko je jasna vaa vizija? ta vi traite? , , , Mi teimo da naemo ono to traimo. Vidimo ono u ta gledamo. Treba da stvorimo nov nain gledanja, naputajui stari nain gledanja. Kljuno je na ta se usredsredimo. Iskusni brdski vozai bicikla znaju da kada ste na uskoj stazi, ako gledate na rasute stene, verovatno ete na neku i naleteti. Ako se usredsredite na prostor izmeu stena, neete naleteti na stenu. Stene u vaem ivotu mogu da budu prepreke na koje naleemo. U stvari, kao to je Dek Par (lack Paar) zapazio "Ceo ivot je kao niz prepreka, sa mnom kao glavnom preprekom." Prepreke su ono to vidimo kada odvratimo pogled od cilja. Tako paljivo osmatramo, gledamo i vidimo. Usredsredimo se. U glavi drimo vredan cilj. Istraivaki centar Kseroksa u Palo Altu, uglavnom zasluan za viziju na osnovu koje su stvoreni moderni lini raunari godinama je koristio slogan "Najbolji nain da

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

221

predvidite budunost je daje izumete." Duhovna realnost, vizija, dolazi na prvo mesto i odreuje fiziku realnost.

Za ta ste spremni da umrete?

Od davnina ljudi su bili spremni da daju svoje ivote za svoju viziju. Dok se' vatra palila za lomau na kojoj je devetnaestogodinja francuska seljanka Jovanka Orleanka trebalo da bude spaljena iva, data joj je mogunost da se oslobodi ukoliko porekne ono u staje verovala. U prii o njenoj hrabrosti u komadu Jovanka od Lorena (Joan of Loraine) Maksvel Anderson (Maxwerll Anderson) opisuje kako je izabrala vatru a ne slobodu ovim recima: "Sada znam. Svaki ovek daje svoj ivot za ono u ta veruje. Svaka ena daje svoj ivot za ono u ta veruje. Ponekad ljudi veruju u neto malo ili nita, no bez obzira oni se odriu svog ivota zbog toga. Jedan ivot je sve to imamo i mi ga ivimo onako kako verujemo u ivot i onda je sve gotovo. Ali da odustanete od toga ta ste, da ivite bez uverenja - to je mnogo strasnije od smrti - mnogo strasnije nego da umrete mladi." '

Za ta ste spremni da ivite?

Pre nekoliko godina bio sam pozvan na skup profesionalnih govornika gde je Art Linkleter (Art Linkletter), autor, privrednik, i legendarni domain i pionir televizijskih emisija koje se emituju uivo poastvovan za ivotno delo. Kako sam sedeo preko puta njega za vreme veere, impresionirala me je njegova pria o erki koja je umrla zbog droga i njegovog linog angaovanja nakon toga u kampanji protiv droga kasnih ezdesetih. Mada je bio ubedljiv kao govornik, i brzo postao deo malog kruga najboljih govornika koje su svi traili na televiziji, oseao je da mu se energija brzo gubi. Njegov entuzijazam je nestajao. Imao je problema sa spavanjem. Oseao se oajno. Izgubio je svu energiju. ta je bilo pogreno, pitao se, nakon to je na lekarskom pregledu Utvreno daje medicinski zdrav?

222

MOC PRINCIPA

Onda jednog dana, dok je preao preko bine da pozdravi skup od hiljadu roditelja koji gaje nadu i nervoznih tinejdera, da ispria po ko zna koji put srceparajuu priu o svojoj erki, postalo mu je jasno. Njegov ivot je izgubio snagu jer su svi njegovi napori usmereni protiv ega je bio. Bila je to negativna energija. To je postalo razorno i u njegovom sopstvenom ivotu. I najvee pitanje, u njegovoj dusi, je postalo: znam protiv ega sam - ali za ta sam? U tom blistavom sukobljavanju, njegova sopstvena dua je vapila za ivotom, za ivljenjem. Izmenio je govor te veeri i nikad ga vie nije odrao. Odluio je da bude za neto. Za dobrotu, za porodice, za poverenje i saradnju i razumevanje i slubu i saoseanje i, da, za zdravo ivljenje. Sa kojim uverenjima vi ivite? Za koju viziju vi ivite? Koji je razlog ili svrha ili cilj vredan za vas. U krajnjem, dajemo ivot za neto, ulaemo ili troimo svoje sate i dane za neto. Staje to? Vaa mo sa drugima poveae se ako se povea vae posveenje neemu stoje van vas, ako postane jasnije i ako se pojaa. Bio sam impresioniran misijom Fondacije ie svetlosti (Points of Light Foundation), nestranakom, bezprofitnom organizacijom koja je osnovana 1990. Formirana kao rezultat inspiracije i izazova tadanjeg predsednika Dora Bua, fondacija je inspirisala, informisala i pouila stotine drugih organizacija, da povezu svoje napore da "povezu Ameriku", da sakupe ljude, da ohrabre i podre dobrovoljce na lokalnom nivou u reavanju ozbiljnih drutvenih problema naih dana. Kako je rastao broj dobrovoljaca u stotinama gradova, tako je rasla i vizija ove organizacije, od priznanja za vredne usluge na osnovnom nivou, do izgradnje meuzavisnih puteva za osposobljavanje sve vie ljudi da ine vie dobra. Dobri ljudi se privuku na dobre ideje, bez obzira da li potiu od fondacije ili pojedinca. Rezultat? U Los Anelesu, Dan dijaloga je okupio stotine da razgovaraju o odnosima rasa. U Miigenu, kola i kompanija su pomogli mladima da pronau nain da ue i rade. U Vasingtonu, oporavljeni provalnik se vratio u kolu i dobio posao posredstvom organizacije koja povezuje predgraa sa uim centrom. U Nju Dersiju, jedna kompanija je pokrenula program za dobrovoljce medu zaposlenima da pomognu kolegama da itaju

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

223

i piu. U Mejnu, lokalna zajednica je izgradila kuu za porodicu koja je ostala bez pokretne kue. Spisak svakodnevno raste. Ovo se dogaa jer je neko posveen neemu, video daje to mogue, i snagom svoje vizije obezbedio podrku drugih koji su izabrali da ga slede jer to to su videli bilo je vredno napora.

ta vidite kad otvorite oi?

U Jakobu pekaru, Rabbi Noah ben Shea ukazuje na podesno poredenje: < "Dok je Jakob izlagao svoje prie s vremena na vreme bi zatvorio oi. Bilo je to kao da pamti ta da kae, ne pretragom kroz pamenje ve pamtei staje video. Negde je imao savrenu sliku, i reci koje bi govorio bile su opis te vizije. "ta vidi kada zatvori oi, Jakobe?" pitala je mala devojica. "Da, 'rekao je Jakob', jednom davno iveo je ovek koji je imao viziju i poeo je da je ostvaruje. Druga dvojica su videla da on ima viziju i poela su da ga slede. Posle izvesnog vremena, deca onih koji su sledili su pitala svoje roditelje da opiu ta su videli. Ali ono to su njihovi roditelji opisali izgledalo je kao zadnjica oveka ispred njih". Kada su deca to ula, napustila su roditeljsku viziju, govorei da nije vredna napora. Jakob se nagnuo ka devojici koja je postavila pitanje. "ta smo saznali iz ove prie?" Deca su utala. "Rei u vam", kazao je Jakob. "Upoznajemo decu koja pobijaju ono to nikad nisu iskusili. Upoznajemo roditelje koji veruju u neto to nikada nisu iskusili. I na osnovu toga, saznajemo da pitanje nije "ta vidim kada zatvorim oi" ve "Sta vidite kada otvorite oi?" '

224

MO PRINCIPA

ta vidite kada otvorite oi? ...;;: -1 ; Veliki italijanski vajar, slikar i arhitekta Mikelanelo je smatrao daje vajar. Kako je napravio oveka iz kamena? Nauio je da vidi gotov proizvod u sirovom materijalu. U svakom kamenom bloku vidim kip; Vidim ga jasno kao da stoji preda mnom; Oblikovan i savren u stavu i akciji; Samo treba da uklonim grube zidove; Koji su zarobili divnu pojavu. Daje otkrijem oima drugih, onako kako ih moje vide.3) Helen Keler (Helen Keller) je zapazila, "Pre bih bila lepa, nego da nemam viziju." Oni koji mogu da "vide" na vizionarski nain mogu uveliko da utiu na druge.

Realne vizije realnih ljudi

Dobri ljudi su privueni velikim idejama; kapital nade svoje mesto tamo gde se entuzijazam i mogunosti udrue. Kojim putem biste vi hteli da idete? Avanture u ivotu nisu ograniene na daleka mesta. eleo bih da vam postavim dva vana pitanja koja mogu da budu klju koji e pomoi da se oslobodi vaa vizija. Prvo, da ne morate da radite da biste preiveli, emu biste posvetili va ivot? Drugo, kada biste znali da ne moete uspeti, ta biste uradili sa svojim ivotom? Ako niste sigurni u svoju viziju, vai odgovori na ova pitanja mogli bi da vam pomognu da je definiete. Oni predstavljaju vau najveu nadu i najiskreniju elju. Da imate vremena i da se ne plaite, ta biste uradili? ta biste mogli da uradite? Morate imati san ako nemate san kako mislite da vam se san ostvari?

Krvava Meri, Juni Pacific, hor "Sreni govor"

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

225

Izvor zanosnih vizija

Biblijska poslovica savetuje "Gde nema vizije, ljudi propadaju." ' ta nas vodi ka pronalaenju ili otkriu vizije koja nas goni, koja nas podie ujutru? Staje to to nas gura i kada smo suoeni sa tekoama? Da li postoji neto to bi vas nateralo da se rtvujete, da odustanete od neega to hoete jer elite neto vie? Ima li neega stoje vredno toga u vaem ivotu? Odakle dolazi vizija? Nemam potpun odgovor, ali proces stvaranja vizije izgleda da ima bar etiri komponente: kriza, informacije, sposobnost srenih otkrivanja sluajem, i intuicija. Ako, usred prirodnog izazova ili pokuaja moete da se potpuno posvetite problemu, da budete otvoreni ka ranije nepredvienim mogunostima, i nauite da sluate bitno, usmerenje, svrha i vizija mogu da se stvore. Dozvolite da opiem svaki od ovih elemenata i ilustrujem kako se proimaju.

Kriza mobilie i razjanjava

Finansijske nevolje mogu da nas izbace iz zone ugodnosti i motiviu nas da traimo reenje. Za neke je podsticaj gubitak posla, za druge gubitak voljene osobe. Bez obzira kakva je kriza, ona slui kao poziv na buenje. Nagoni nas da ispitamo ta radimo, zato to radimo, i kako mislimo da nastavimo. Prinueni smo da otvorimo oi i, bez treptanja, zurimo u lice nae tekue, stvarne situacije. Kriza stvara energiju koja nam je potrebna da ispitamo status kvo i da se pokrenemo. Sa spoljnim iniocima u pometnji u dananjem svetu, sa organizacijama koje se smanjuju i povezuju i daju poslove drugima i transformiu se, sa tehnologijom koja se burno razvija i potrebama za znanjem koje se preko noi javlja i nestaje, mnogi ljudi su u krizi. Neke su finansijske, neke emocionalne, neke strune, a neke prvenstveno line. Nedavni podaci ukazuju daje veina ljudi koja je promenila posao, ili je reorganizovana, srenija docnije,
15 Mo principa ,

226

MOC PRINCIPA

mada ne i u poetku. ak i kada manje zarauju, u krajnjem kau da su sreniji. ' Krize u naem ivotu mogu da budu novi poeci. Ali moramo da budemo spremni da izaemo iz zone udobnosti, ili da budemo gurnuti iz naih zona udobnosti pre nego to obino ponemo da traimo nova reenja. Ponekad su nai odgovori kao u prii o malom deaku koji nije nikada govorio. Deaka su pregledali najbolji doktori ali nije otkriven nijedan medicinski problem. Roditelji su iveli sa tim problemom dok jednog jutra, dok je porodica dorukovala, deak nije pogledao roditelje i mirno rekao, "Jaja su se ohladila." Njegovi roditelji su bili zabezeknuti. "ta si rekao?" Ponovio je, "Jaja su se ohladila." Oboje su poskoili. "Moe da govori - to je udo! Kada si poeo da govori?" "Oh, pa uvek sam bio u stanju da govorim," odgovorio je deak. "Ali do sada je sve bilo upravo kako treba!" Problemi i tekoe sa kojima se suoavamo mogu da budu jako korisni ako slue promeni naih paradigmi, buenju, i dovedu do mobilizacije naih resursa i pokretanja u pravcu naih snova.

Udubljivanje u informacije - objanjava

'

Drugi inilac koji doprinosi otkriu vizije je ta nauimo kada smo izbaeni iz zone udobnosti. Energija koja se oslobaa iz straha moe se usmeriti ka radoznalosti dok kopamo da otkrijerno sve to moemo o problemu ili krizi sa kojom smo suoeni. ta drugi znaju? ta je ve pokuano? ta nije uspelo? ta ne valja u sadanjoj situaciji? Koji resursi su raspoloivi? Ko jo radi na tom problemu? ta bi moglo da bude uraeno da su resursi bili raspoloivi? Staje mogue? Proces ispitivanja nastavljamo udubljivanjem u podatke. Koja slina iskustva su drugi imali i kako su ih resili? Pretraga moe da iskoristi tehnike mogunosti Interneta, baza podataka, biblioteka, ili dijalogom koji je omoguen modernim raunarskim mreama. Mi ne traimo neki odgovor u ovoj fazi, ili ak odreen odgovor, osposobljavamo se da resimo problem, moda na nov nain.

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

227

Sposobnost srenih otkrivanja sluajem omoguava srena iznenaenja

Trei inilac za koji sam uoio da esto doprinosi otkrivanju vizije jeste sposobnost srenih otkrivanja sluajem. Mi hoemo da znamo koje su nam opcije pre nego to izaberemo put, ali u samom procesu moemo da uspemo da stvorimo nove opcije. Lake je identifikovati nove opcije ako verujemo da su nove alternative mogue, ak i ako, tada, ne znamo koje su. Dok razmatramo nove mogunosti, moramo da budemo otvoreni za neoekivano. Reenja koja naemo mogu da ne budu ona o kojima smo i sanjali da su mogua. Za one koji deluju sa takvim pristupom kae se da su iskusili sposobnost srenih otkrivanja sluajem. Re "serendipity" (sposobnost srenih otkrivanja sluajem) ima arapsko poreklo ali se spominje u persijskoj bajci o tri princeze na koju je ukazao engleski autor Horas Valpol (Horace Walpole). U prii, tri princeze iz Serendipa su uvek dolazile do otkria, sreom ili sluajem, dok su putovale traei neto drugo. Ovi sreni nepredvieni dogaaji su sutina "serendipitv". Modernaprimena ove ideje jeste da se ova sposobnost da se uine srena otkria otkriva obino kod onih koji su skloni avanturi, bez obzira da li su njihove avanture geografske ili mentalne. Ako radimo, pokuavamo, traimo, sa stanjem duha i spremnou da odbacimo ono to imamo kada naemo neto bolje, pre emo uoiti ili otkriti nau viziju. Ako ne ouvamo otvorenost na putu, moemo da propustimo neto to je vrednije, ili je bolje od onoga to smo u poetku traili. Ako traimo neto to jo ne postoji, bar za nas, ne smemo da odustanemo suvie brzo. Psiholog Doana Fild (Joanna Field) je objasnila svoje shvatanje ovog procesa kod sebe na sledei nain. "Na mom putu, poela sam da imam ideju. Ne kao sporo oblikovanje dostignua koje e se poklopiti sa unapred stvorenom idejom svog ivota, ve kao postepeno otkrie i rast svrhe koju ranije nisam poznavala." Ako smo spremni da ispustimo poznato i prigrlimo novo, i vidimo ono to je staro na nove naine, pre emo videti ono to drugi ne vide ili nisu jo videli. A ono to vidimo novim oima, kada su
15* :.'. . .. ' ,' ' .

228

MOC PRINCIPA

irom otvorene, moe da bude naa nova svrha ivljenja - naa vizija.

Inspiracija ili intuicija pali

Na kraju, mora se izabrati. Zakljuak mora da se donese ako vae aktivnosti i akcije imaju fokus, ako se vaa strast obuzda i kanalie ka vrednom rezultatu. Kako se to ini? Jedan generalni direktor mi je rekao: "Kada se suoimo sa krizom, prikupim sve podatke koje mogu da sakupim; prikupim sve informacije koje mogu da prikupim a koje su u vezi sa problemom. Onda platim cenu, radei svoj domai zadatak, istraujui sve to mogu a ima veze sa spornim pitanjem. U isto vreme drim vrata otvorena za nove, nepredviene opcije. Na kraju, sednem u kancelariju, potpuno sam, i odgurnem sve dokumente. Tada... ne znam kako da opiem drugaije nego kao da sluam bitno. I ako osetim treperenje u vratu, kreem. Ako ne osetim treperenje u vratu jednostavno nita ne preduzimam. Ovaj pristup me je retko prevario." Ovo neodreeno, neprecizno, intuitivno oseanje je razliito od logike, i izgleda da daje rezultate nakon to su se ispunile druge komponente - kriza, informacije, sposobnost srenih otkrivanja sluajem. Ako samo sedite ekajui toplo, pouno oseanje, moe se desiti da budete otputeni ili da se ukoite. Ali kada ovi unutranji utisci dou nakon istraivanja, razmiljanja, unutranjeg ispitivanja, i posveenosti otvorenosti, mogu da budu mono, strastveno, potvrujue iskustvo. Mnogi ljudi su opisali iskustvo sa intuicijom kao neto to im je "dato" iz nekog spoljanjeg, vieg izvora, izvora koji ih uzdie i rastee. Bez obzira da li to definiu kao duhovnost ili zdrav razum, oni veruju da izvor intuicije poiva van njihovog sopstvenog senzibiliteta i opaanja ulima. Veina je opisala to iskustvo kao snano lino, kao da dolazi sa mesta van njih, moda od boga. Neki ukazuju daje ovo oseanje svesnosti sa njima od kada su bili deca. Opra Vinfri (Oprah Winfery) mi je opisala kako je oseala, ak i kao dete, da e uiniti neto znaajno jednog dana, mada nije imala pojma ta bi to moglo da bude. To rano oseanje ju je vodilo,

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

229

ohrabrivalo, inspirisalo i dalo joj samopouzdanje da se upusti u oblasti koje ne samo da su bile njoj nepoznate, ve za koje nije bilo putne karte, modela, ni putokaza. Da li ste imali takvo iskustvo? Da li ste imali oseaj ili utisak u osami o svojoj svrsi, svojoj strasti, poslu svog ivota? Moda se nije javilo u jasnom obliku. Moe da prolazi kroz cikluse stvaranja i sazrevanja, ali postaje sve jasnije i neodoljivije dok se kreete napred. Ponekad se ta inspiracija pojavi u snu, ili nakon nedelja i meseci dubokog razmiljanja i mentalne inkubacije, sa mislima koje ne moemo da odagnamo, ve stalno prekidaju i zamenjuju druge, obine i rutinske. Ponekad inspiracija koja nam daje usmerenje i mo u naem ivotu dolazi usled pomoi druge osobe. Treneri i mentori, nastavnici i cenjeni prijatelji, roditelji i efovi svi oni mogu da igraju ulogu u pomoi da ostvarimo jasniji pogled na nae mogunosti. U zavrnoj analizi, vaa budunost nee zavisiti od ekonomskih us lova ili spoljanjih uticaja ili okolnosti na koje vi ne moete da utiete. Vaa budunost e zavisiti od vae svrhe u ivotu. Albert E. N. Gray, Zajedniki imenitelj uspeha Vaa sveopta svrha u 4j^ Moda nije potrebno da stvorite ili traite krize da bi nali viziju krize nasJzgleda^same nalaze, ako smo duboko u ivotnim izazovima^^ali kada se dogode, prikupite sve informacije koje Imoete, budite otvoreni za ranije neoekivane mogunosti, i prijemivi zajnjrjnjc^jiLJJntmcjjuj^mnogim vidovima. Ako elite_ j iij razjasnite i razvijte svoju sopstvenu viziju.

DA LI IDETE SA MNOM? RIZIK

Imati viziju znai poeti od uverenja o tome ta je mogue i ta je vredno nae tenje. Ali mnogi koji mogu, da veruju u mogunosti nemaju hrabrost da se pokrenu. Ayn Rand je zapazio

230

MOC PRINCIPA

da "tokom istorije, hrabri mukarci i ene su poli novim putevima opremljeni jedino sopstvenom vizijom." Da li ste spremni da idete" novim putevima, a ne samo da o njima sanjate? Kao to je neko jednom rekao, "Mnogi imaju sposobnost da gledaju na dogaaje i trendove i opiu budue stanje. Meutim, malo ih je spremno da preuzme rizik dejstvovanja sa tom vizijom osim ako je tekue stanje loe. Potrebna je hrabrost da bi se izmenila ili promenila taktika kada se sve normalno odvija, na osnovu vae vizije budunosti. ' Imati hrabrost znai biti spreman da se preuzme rizik. Volter B. Vriston (Walter B. Wriston), bivi direktor Citibanke ijedan od najcenjenijih poslovnih ljudi naeg doba, pisao je o riziku u kontekstu uprave i privrede. ' Njegova zapaanja ine, u svetskim razmerama, mudro mesto sa koga vredi krenuti ka razumevanju potrebe i moi da se preuzme odgovarajui rizik. Razmislite o njegovim uverenjima koja su se formirala tokom ivota na osnovu uspenog razvoja poslovanja i ljudi: 'Hgiajle_ria^sigiirno; ako je ikada postojao recept za stvaranje sumorne budunosti, onda je trebalo daje to to." "Neizvesnost je prilika da se uini da svet postane bolje mesto." "Ako osmatramo svet oko nas, Amerikanci kao individualci trae rizik." 1 ' Moddstajjioj^rl^j4a-4--bKi^-j^eBadmenta i pxe= duzetnistvaTTo^ahteva spremnost da se preuzme rizik." "Ako plate potiu od rada, renta od nekretnina, interes od tednje - odakle potie profit?Jrofit potie odjrizika." "Jedini nain da se izbegne rizik je da skoimo u ruke sveznajue dravne uprave... Drutvo koje obeava odsustvo rizika., moe da bude u stanju da zatiti ivot, ali nee biti slobode, i veoma malo tenje za sreom." JCo2iko_ste_daleko spremni da idete u potragu za sreom, dok odravate slobodu? Dva"potraga moe zahtevati da napustimo

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

z

231

9Hy_ydobnasti, da sejadaljimood^^_dasadeQsr^i3Jo^tijj.daljimo se *od bezbednosti i sigurnosti i uputimo se u pravcu naih snovau.Kao "stoseTieko naalio, cak ilornjaa napreduje samo kad isturi napred svoj vrat. Moramo da budemo spremni da preuzmemo rizik proraunat, promiljen, rizik ispunjen verom. Zaj/ein.U-ria&,-ta4fi_ zastrauj^ Tada smo u kolotecjnLjae pravimo^^tela^^e^jivla_amo p_ajiju, nlTlzlizivlm^^ "Sigimiiie je kadanismo na granicama_naeg znanja, naeg iskustva, ili naE vere. ~~~ ~~ ,

ta biste vi uinili... za njih?

? Jednom sam obuavao profesionalnog govornika koji je bio iroko poznat. Objavio je knjigu koja se odlino prodavala, imao je vie novca nego to je mogao da potroi, imao je mreu sledbenika i klijenata irom zemlje - veina ljudi je mislila da on sve ima. Bilo je objavljenih lanaka o njemu u vodeim novinama i nedeljnicima. Oblast njegove ekspertize bila je finansijska sigurnost. Ono od ega je iveo bilo je da ubedi velike grupe ljudi da promene nain na koji troe novac, nain na koji ulau svoj novac, i nain na koji gledaju na finansijsku sigurnost. Ljudi su ga potovali i imali su u njega poverenje, ali je bilo teko za mnoge od njih da zamisle da i oni mogu da urade ono to je on uradio. Drugim recima, on je odavao kredibilitet (on je to uinio) ali nije uvek podsticao mogunost (i vi moete to). I dok sam radio sa njim postalo je jasno da je on izgradio ivotni stil u kome e da se sve vie i vie udaljava od svog skromnog poetka. Takode je postajao emocionalno izolovan i zabarikadiran od ivota i ivotnih stilova ljudi koji su dolazili da ga sluaju. Dok smo se okupljali pre nego stoje trebalo da odri znaajan govor, pozvao sam ga. "Da li znate koliko je ovo zastraujue za neke ljude koji sede tamo u publici? Vi ste gore na bini i izgledate znaajno, sa samopouzdanjem i znanjem i moi, okrueni svim ukrasima uspeha. Goy orile .imila Ate^^.^Jicadilisa-Siedstviina koj aste stvojili, ainjudijamojiole nemaju ta sredstva da hi sa njima

232

MOC PRINCIPA

jietg predaizeIi_Vi kaete tako glatko, samo idite i uradite to i to i moete da postanete kao i ja - da li_vi oseatejtoJtojarjijiSajii?_ On me podsetio na svoj poetak"! rekao mi da se, razume se, sea kako je to bilo u stara vremena, u mravim godinama, tekim vremenima. Onda sam ga pitao: "Da li ste spremni da uradite jedan eksperiment? Planirate da veeras odrite govor koji drite stalno; moete da ga odrite i bez razmiljanja. Zato ne bi odrali drugaiji govor?" Bio je vidljivo prepadnut. Njegovo izlaganje je trebalo da pone za jedan as. Odgovorio je, malo nervozno: "Dobro, mogu to da pokuam sledei put kad budem izlagao u Atlanti." Rekao sam: "Ne. Mislio sam noas. Za jedan sat..." On je ustuknuo. Da li vi znate ta sve mora da se uradi da bi se pripremilo izlaganje? Planiranje, pripreme, vebe, doterivanje?" Njegovi gestovi i reci otkrivali su bol, napetost, strah, i nervozu. "Napravio bih budalu od sebe tamo gore, ne bih to mogao. "Poeo je da koraa tamo amo preda mnom. Pitao sam: "Koliko vam je stalo da oni osete da ste usaglaeni i da moete da se uivite u ono to traite od njih da uine? Vi radite na tom polju godinama - lako moete da govorite o ostvarenju finansijske sigurnosti. Pozivam vas da odrite svoje predavanje na nain na koji niste nikada govorili. Ostavite ovde svoj pripremljen govor i idite pravo u salu i govorite sa onim ljudima, pojedinano, to to ete govoriti docnije svima." Trebalo je da bude skoro hiljadu ljudi u sali koji su ekali na njegov govor. Nastavio sam: "Idite i govorite ja_njima^ojgdjrmnoJ_pus-_ tanovite ta im je u srama. Steknite. uvid^Q_tome_|la-S.e..de.ava u~ njiHovim~iv6tTma^basIsaHa, A onda se popnite na binu i obratite iml?e7^Nel5iIfto~mogao da uradim", rekao je. Na um su mi dole , reci pesme, pesme koju sam uo daje recitovao ranije publici. "Doite

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

233

Nasmejao se. "Dobro; za njih, uiniu to. "I te veeri, on je otiao do "ruba." Verujem daje to bio najbolji, najmoniji, najinformativniji i najinspirativniji govor koji je ikad odrao. Bilo je autentinosti i sile u njegovim recima i nastupu koji su izraavali njegovu spremnost da rizikuje. elo vee je postalo znaajno iskustvo uenja za tog oveka, koji je bio dovoljno skroman da prihvati savet (poziv da "doe do ruba") koji inae daje drugima. Verujem da je to iskustvo bilo prekretnica za njega i njegovu karijeru. Znam po informacijama koje smo dobijali da su njegov primer i predavanja uticala na hiljade ljudi, pored slualaca koji su te veeri bili u sali.

Da li ste vi spremni da doete do ruba?

Ova vrsta preuzimanja rizika ne mora da bude ekstremna, borba na ivot i smrt koja je nepromiljena i nepotrebno grandiozna. Niti je to sa stegnutim pesnicama, odbrana ivota na ivici stanja emocionalne izbezumljenosti ili panike amaterskog neboje. Ov_ojiijeja^axL2iikaU-koine.lejlg^ejDa^njajia s^be_^N.e_ radi se^sjirrwujiiza^u zafiteva ono to Suzan Jefers (Suan Jeffers) naziva "oseati strah a ipak initi.' ' Dr Jefers nudi praktian savet za preuzimanje zdravog rizika sa uvidom da emo, dok god rastemo, stalno biti na nepoznatoj teritorijiJako da emo uvek preuzimati rizik, kreui SfjTod"neugodnosti iJaolajisled noviteta do mpci koju nosi sa sobom_ sposobnost. Spremnost da se preuzme rizik znai odustajanje od neeg to je lake zbog neeg boljeg: to znai spremnost da se ide bez izvesnosti ka neizvesnom, ali verovatnom, uspehu. To znai da se razmatra i gubitak ako se ne preuzme rizik. To znai izraunavanje trokova rizikovanja i izraunavanje trokova ne rizikovanja. Piter Draker je sugerisao da ljudi koji ne rizikuju ine, u proeku, dve velike greke godinje. Dok ljudi koji rizikuju ine, u proeku, takoe dve velike greke godinje. ta moete da izgubite ?JRizikovgti ai napraviti i/hori prihvatiti prirodneposledicetih izbora. To_znai_da se jasno izlp' i prnr.p,r)j najgora stvar koja bi mogla

234

MOC PRINCIPA

moe da znai odustajanje od bezbednosti poznate sadanjosti, zbog skromne, strpljive vere u bolju budunost. Ne radi se o tome da se zna, ve o poverenju i veri kada ne moete unapred da znate potpuni rezultat. da ste spremni da sve to uradite i za nekog

Napredovanje od zavisnosti do meuzavisnosti

Stiven R. Kovi (Stephen R. Covey) poduava o kontinuumu zrelosti, u kome napredujemo od zavisnosti preko nezavisnosti do krajnje meuzavisnosti u kvalitetu, kljunim odnosima u naem ivotu. -* U 5. pogjavlju pokazao sam kako smo veoma povredivi kada smo zavisni. Zeleo bih da tu ideju proirim.j^adaj>mo^visiii, i bukvalno rizikujemo. Naa sigurnost, naa srea, naa dobrobit. iTarnlTaTzivot mogu~ga^ugu**u~ruama nekog drugom Zavisnost"naci_yioHHIE^omislite na bebu koja plae, koja lei u kolevci, "ekajui nekog da je podri, nahrani, promeni pelene, i utei. To je veoma rizino. Neki ljudi nikada ne napuste to stanje. Celog ivota su u opasnosti jer postoji rizik. Kako se kreemo ka nezavisnosti u mislima i aktivnostima, u oseca5yim'a"T sposobnosti, umanjujemo rizik. Sve smo vie samodovoljni. Rizici se povredeJVIoemo da brinemo o sebi. Imamo opcije. Imamo sred"stva. Nismo tako povredivi. Moemo da se zatitimo dok se pripremamo za nepoznato. Moemo da se prilagodimo izmenjenim zahtevima i potrebama i prilikama. U meri u kojoj smo nezavisni, ne moemo lako da budemo napadnuti, savladani, ili iskorieni. Ne moramo imati neograniene resurse; ne moramo ni da budemo bogati; ali moemo sasvim dobro da ivimo i sa onim to imamo. Neki ljudi postaju relativno nezavisni i tako ostaju na tom nivou u veem delu svog ivota. Sigurno je da elimo da naa deca postanu nezavisnija dok rastu i sazrevaju. U njima vie uivamo ukoliko se razvija njihova sposobnost da za sebe same neto uine. Nezavisnost je predvidiv, vredan, razloan cilj za one iji su odnosi bili u osnovi zavisni.

KAKO POVEATI MO PRINCIPA

235

Postoji trei put. Postoji trei kvalitet odnosa koji je mogu. Kada ponemo da vrednujemo razlike u drugim ljudima, dok proirujemo nae razmiljanje tako da ukljuujemo a ne iskljuujemo druge ljude, kad razmiljamo u terminima "mi" umesto samo "ja", stvaraju se nove sinergijske alternative. Moemo da se pokrenemo iz stabilnog, predvidivog, i osiguranog komfora kompetentne odvojenosti ka novom stanju - meuzavisnosti. Meuzavisnost sugerira da izraunamo trokove,jmamo otvorene oi, znamo mogunosti^zaj)ropast kao i za uspeh^i sa pjano_vere_ jp p^ pj_ ~~ Da li moemo da budemo povredeni od nekoga ko je na partner u poslu, braku, ili drugarstvu? Apsolutno. Uvek_ostoji mogunostdaxejieko_da nas izneveri, ne pojavi se^osSvrna&,_.ode Wojim putejTi^ne^_ ^ 'oBaveu^ ili na neki razoaravajui nain ne bude tamo gde ga "oekujemo. Naa oekivanja mogu da budu ne samo neispunjena ve i razorena. Zato_bi onda bili spremni da rizikjajemoj3od_Um uslovima? Jer'Je_jpol^idi}ahii^v^^Y^^[^^IJ^i^~^^M ,. Ono to dobij amo p"ar5ierstvom,'~savez6m, ili d d i d jl gy, j p TiraKonTrnoe da bude vredno mnogo vie od potencijalnog gubitka. To znai da emo verovatno biti povredeni du puta. Postoji fina nit po kojoj se ide izmeu potencijalne veliine i potencijalne slabosti svojstvene svima nama dok gradimo odnose sa drugima. Moda je to razmiljanje na kome se zasniva biblijski savet za nas da budemo 'Ig?1 idri kqjQ zmija i ne vi ) biblijski
lnhi " )

Nae oi moraju da budu otvorene. Jasno je da neke opcije mogu da budu mogue samo u meuzavisnom, rizinom, snanom odnosu.

Uite da se pouzdate - na njih i na sebe

Spremnost da se rizikuje ne znai samo da ste vi vredni poverenja, ve da i vi imate poverenja u druge. U sutini, nemogue je ostvariti meuzavisnost ako ne moete da se pouzdate^. Mo zasnovana na principima zahle.va da imate poverenje. Ne moelenekoga da potujete ako u njega nemate poverenjejpa se izabere

236

MOC PRINCIPA

put kada krajnji rezultat nije poznat, kada se put sastoji i od saradnje sa drugima, to je ta vrsta rizika. Za neke, spremnost da se rizikuje znai odluiti da se pouzdate u branog druga koji je bio neveran. Za druge, to je iskustvo vere da ponovo moete da volite kada je vaa ljubav bila zloupotrebi)ena, obmanuta, proigrana, ili izneverena. Drugi opet smatraju da je najvei rizik verovanje u svoje sopstvene sposobnosti. Izdava asopisa Parade Volter Anderson (Walter Anderson) ukazuje da ne postoji dobra formula za suoavanje sa rizikom. Ipak, on pie, "rizici koji su vredni preuzimanja su oni koji vode ka punom ispunjenju ivota. Povredivost vas moe uiniti jaim. Izlaui sebe, dobijamo sigurnost koja je posledica prihvatanja nas onakvim kakvi smo stvarno. Pre svega drugog, svako mora da preuzme osnovni rizik - da bude iskren prema sebi." ta nas spreava da budemo iskreni prema sebi? Nekada je to strah, strah od najgoreg ili strah od najboljeg stoje, potencijalno, u nama. Ponekad, to je i nedostatak obavetenja ili svesnosti. Mi jednostavno ne znamo staje mogue. Evo jedne izazovne perspektive: Na najdublji strah rnjff.j/hjrMoga_.tr^snip nepodesni Na najdubljTstrahTjF"dal;mo mojnLpjpkn granire~EJa.se svetio jeste, "a~ne~nMaTama, onoTto naTnajvie plai. Pitamo se: lvO_s_ainJa_da ^ffi^B^Srb, talentovan, neverovatan?JLJ_stvarLko_si... ti a dFnTsTTTFsi dete BagaJTvoje pretvaranje da si mali ne slui svetu. Nema nieg pounog u povlaenju da se drugi ne bi oseali nesigurno u vaem prisustvu. Svi smo mi odreeni da_zasijamo, _kao i deca. Roeni smo da iskazemo slavu Bogu koji je u nama. I to heTamo u nekima od nas; u svima nama.J^oputajuidajnae sopstveno svetlo_sjaji, nesvesno djjemoi_drugima .dozyoiu_da_ine isto,jKada se oslobodimo svog sopstvenog straha, nae prisustvo oslobaa druge. '

Moglo je da bude
Don Grinlif Vitije (John Greenleaf Whittier) saeo je patetiku neispunjene enje i neostvarenih moi u jednostavnoj, romantinoj pesmi o seoskoj devojci koja je imala mogunost da

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

237

se zblii sa seoskim sudijom. Postojalaje nepogreiva privlanost; oboje su bili raspoloivi; i svako je razmiljao o moguem zajednikom ivotu. Ali oni su se pridruili klasinoj prii o nemoguoj ljubavi, o nepreuzetom riziku. On je trebalo da se suprotstavi tradiciji i obiajima; ona je trebalo da pree nevidljive ali stvarne zidine predrasuda. Nijedno nije bilo u stanju da preuzme rizik, i tako su iveli, odvojeni. Sudija se oenio i vodio ivot na visokoj nozi ali isprazan, a devojka je istila ubre, i nijedno nije osetilo tihu radost koju su mogli da ostvare zajedno. Pesnik zavrava svoju priu ovim recima koje se ne daju izbrisati:
Ona je preuzela teret svog ivota ponovo, ' Govorei samo, "moglo je da bude." :, Avaj za devojku, avaj za sudiju, : ;.,; ,, '::>. Za bogatog nezadovoljnika i slukinju! Bog ih oboje saaljeva, i sve nas saaljeva ' Koji uzaludno prizivamo snove mladosti. . :: :- . Uz sve tune reci jezika i pera, , Najtunije su ove: "Moglo je da bude!" n ! |;'

.. ,:

Ako smo spremni da preuzmemo rizik, da stignemo do ruba sa drugima, oni mogu da cene nau hrabrost, razviju svoje sopstveno uverenje i samopouzdanje, i odlue se da nas slede. Tada moemo da utiemo na njih jer smo sa njima moniji.

MOETE LI DA BUDETE ASNI? SPOSOBNOST

Robert Mager, otac ciljeva ponaanja i instruktivnog projektovanja, pravi interesantnu razliku u svojoj dobro prodavanoj knjizi Analiziranje problema uspenosti (Analyzing Performance Problems). On sugerira da dijagnozu problema postavite pitajui, da li bi se osoba ponaala onako kako elite da njen ivot od toga zavisi? Drugim recima, da je stvarno bilo vano, da li imaju sposobnost da uine ono to je potrebno?

238

MOC PRINCIPA

Ova ista ideja odnosi se i na ivot sa potovanjem. U meusobnim odnosima, pitajte se, ta bih mogao da uradim i da budem kada bi moj ivot od toga zavisio? Da li biste mogli da osmislite i prenesete viziju ili cilj daje to dovoljno vano za vas? Da li biste mogli da rizikujete za druge da je to dovoljno vano? Vaa sposobnost je to ta biste mogli da uradite daje vama vano. Podsetite se na vae sposobnosti i moi da dejstvujete na nain opisan u 7. poglavlju. Da li biste mogli? Da li ste u stanju da ubedite osobu na koju elite da utiete? Da budete strpljivi i paljivi? Da pouavate i prihvatate ljubazno i sa ljubavlju? Da uite o njima, da se sistematski obuavate, da budete konzistentni, da ivite sa integritetom? Svoju mo zasnovanu na naelima razvijate ako poveavate svoje sposobnosti da ivite na ovaj nain, sa ovim ponaanjem i karakteristikama kao obelejem vaih odnosa sa drugima. Moda je najbolji nain da poveate svoje sposobnosti da ivite asno upravo poveanje sposobnosti da se pridravate moi naela.

DA LI STE BILI ASNI SA MNOM? ISTORIJAT

Kao to je Tomas Karlil (Thomas Carlvle) pisao "Uverenje je bezvredno ako nije pretvoreno u ponaanje". Kako izgleda va istorijat sa ljudima na koje elite da utiete? Zato bismo sada imali u vas poverenje? ta se desilo poslednji put kada ste imali zajedniki posao, i u sluaju pre toga? ta se deavalo od kada ste u ovoj organizaciji ili ovom gradu? ta se desilo jue? Na lokalnom nivou stalno se ponavljaju pitanja: "ta mi ini u poslednje vreme? ta si uinio za mene u poslednje vreme? Koliko si uloio u mene u poslednje vreme?

Zamerka direktora
Dozvolite da ilustrujem linim primerom. Pozvan sam da odrim seminar u hotelu sa pet zvezdica u Napulju, Florida za

KAKO POVEATI MO PRINCIPA

239

direktore najpoznatijih deijih bolnica u Americi, Kanadi i Australiji. Bila je mona grupa voa - ljudi iji ivoti su posveeni pomaganju deci. Prilino dugo sam sluao njihove albe i njihove probleme. Za vreme pauze, predsednik jedne od najveih bolnica priao mi je i rekao, "Znate, mnogo se ovde alimo, ali kada smo pokrenuli organizaciju pre pet godina, sastanak smo odrali za batenskim stolom u mom podrumu. Onda smo se za prvi godinji sastanak okupili u hotelu Holidav Inn. Pogledajte gde smo sada Ritz Carlton". Izloio mije njihove odnose sa klijentima, doktorima, univerzitetskim profesorima, roditeljima, dobrotvorima i lanovima uprave. Problemi za ove direktore nastali su kada je svaka od ovih grupa zahtevala da zna "ta ste za nas uinili u poslednje vreme?" Problem nije bio u sposobnosti, bio je u istorijatu. Svakoje hteo da zna "ta ste uinili sa onim to ste imali, i ta smo mi imali od toga?"

Moja ena je rtvovala svoj put

Dok sam naputao svoju sobu u hotelu u kome sam drao predavanje, razmiljao sam o izazovima i mogunostima ovih direktora. Ali bilo mi je teko da to ne povezem sa svojim linim iskustvom. Kada sam prvobitno pravio planove za ova predavanja, trebalo je da me prati moja ena. Ali nedavno je na osmogodinji sin imao neke probleme i moji pokuaji da na njega utiem nisu bili uspeni. ovni je rekla, "Ostau kod kue ta tri dana. Zato ne bi poveo njega sa sobom na Floridu?" Razmiljali smo o tome i odluili da bi to bila tada najvanija stvar koju bih mogao da uinim za sina. Nije bilo potrebe da mu drim predavanja ili objanjavam neke stvari; trebalo je da provedem neko vreme sa njim, drim se njegovog plana, radimo neto zajedno, uinimo neto ega emo se zajedno seati. asno ponaanje, investiranje u njega i nas, odvajanjem svog vremena i prirodnog interesa moglo bi da mu prui snaniju osnovu da promisli svoje probleme i sam donese mudre odluke. Pokazujui mu daje vredan, i daje vredan investiranja, dalo bi mu sposobnost da ispravi neke postupke. Tako esto

240

MOC PRINCIPA

hoemo, i pokuavamo da "sredimo" neke ljude, kada u stvari oni i sami imaju sposobnost da se izmene. Sami mogu da izvre izmene, postepeno i vremenom, ako ih snabdemo osnovnim materijalom, strpljenjem i damo im vremena. Tako nismo odseli u velikom, skupom hotelu; odseli smo u motelu gde mu je bilo prijatnije, gde njegovo skakanje u bazen nije nikome smetalo. Nismo ilu u muzeje u Majamiju; umesto toga otili smo i provozali se hidroplanom. Zaustavili smo se kod farme aligatora. Jeli u restoranima brze ishrane. Gledali smo crtae zajedno u hotelskoj sobi. Nismo potroili mnogo novca, ali smo proveli prilino vremena zajedno. Poto sam investirao u svog sina, moj emocionalni saldo je porastao. A Sovni, koja je izabrala da se odrekne putovanja,, stavila je veliki depozit kod nas obojice zbog svoje nesebinosti i portvovanja. Da li elite da utiete na nekog? Pitajte se koliko ste asni bili sa tom osobom. Da li bi oni mogli da kau daje mo principa ispoljena u vaim odnosima i meusobnom delovanju? Pitajte se ne staje vaa sposobnost, ili ta biste mogli ili hteli da uinite, ve ta ste stvarno uinili.

ZATO BIH VAS SLUAO? VERODOSTOJNOST

Odreen broj godina vodio sam i predavao na Nacionalnoj koli za govornike, gde su dolazili profesionalni govornici izvanredni da bi nauili jo neto i postali jo bolji. Rekao bih im, "Kada se popnete na binu, prva stvar koju svako eli da saznaje zato bi vas sluali? ta ste uinili? ta ste ostvarili? ta sada postiete? ta izraavate to potvruje ili opovrgava vae reci?" Sve je to u vezi sa verodostojnou. Va ivot je osnova za poverenje. Poverenje se stvara kada drugi uoe slaganje izmeu vaih reci i vaih aktivnosti. Da li ste uinili to to pozivate druge da uine? Da li ste bili tamo u jarku, gde oni ive i diu i bore se? Da li sada to inite, pod istim uslovima i u istim situacijama u kojima i oni moraju da "ade? Da li ste zasluili pravo da vas sluaju? Zato bi vam verovali?

KAKO POVEATI MO PRINCIPA

241

Verodostojnost je privukla panju onih koji bi da podstaknu i informiu potencijalne voe. itavi tomovi su posveeni shvatanju znaaja verodostojnosti ako elite da efektivno utiete na druge.1 ^ Staje verodostojnost? To je sposobnost ili snaga koju imamo da izmamimo veru u drugima da mogu da imaju u nas poverenje. To je u neposrednoj vezi sa naom pouzdanou. Da li moe da nam se veruje? Nau sposobnost da nam veruju odreuju ili opaaju pojedinci; moemo da komuniciramo ili stupamo u odnose na paljivo oblikovan nain sa grupama ili masama ljudi, ali pojedinci odluuju svesno ili nesvesno da li da nam veruju. ivot voe je uvek ono to daje verodostojnost viziji.

Buenje nade, izgradnja poverenja

Kada se obavezujemo drugima, kada prenesemo nameru, kada obeavamj_^varamo oekivanja, ne^sj'ednTjreJultat je "nada". Nada je vera_u_budunost, u neto to moe ili bi moglo da ecfogodi. Ako se oekivam'aLkoja stvaramo ostvare, i drugi za to. saznaju, onda se pomeramo dalje od nade ka poverenju. Da li vam "verujuoni nafkojefzeiite da utiete? Moete da proirite poverenje na uslovnoj osnovi na one sa kojima imate odnose, ne znajui zasigurno da li e oni da budu lojalni, kompetentni, pouzdani i odgovorni. Ne moete da kontroliete aktivnosti i misli drugih, tako da je vaa ponuda prirodna ali uslovna. Ona zavisi od ostvarenja vaih oekivanja. Moete da budete i bezuslovno vredni poverenja. Dok teite pouzdanosti, vaa uoena verodostojnost e porasti. Drugi ele da znaju dali ste pouzdani. Ako kaete da ete; neto da uinite, mogu, li oni da imaju sigurnost da ste sposobni i da imate nameru da_ uinite to to ste rekli7TJanTsTel;o"rariije'S5uli7 Da li to sada radite, pod sadanjim uslovima i suoeni sa tekuim realnostima? Da li je realno oekivati sline rezultate ubudue? Da li moe da vam se veruje? Lekcijakoju mnogi jo nisu nauili jeste da suvie vremena troimo na predstave, zvune dogaaje, raspredanje i nau sposobnost da pravimo predstave pre nego to se usredsredimo na realnost. Verodostojnost n^^
16 Mo principa

242

MO PRINCIPA

Ponekad ne shvatimo oigledno - da poverenje, ili nedostatak poverenja, jeste sutinski problem. U anketama koje smo vrili sa direktorima irom zemlje, faktor broj jedan koji spreava poboljani kvalitet je nedostatak poverenja. Drugim recima, "nemamo poverenja u direktore". To se zna, ali se o tome ne govori esto. Na. mom seminaru za rukovodioce bio je direktor koji je vei deo ivota radio u velikoj avionskoj kompaniji. Rekao je da su neki direktori pokuali da problem poverenja stave na dnevni red. koristei podatke do kojih je dola konsultantska kompanija. U svakoj organizaciji postoje teme o kojima se raspravlja i o kojima se ne raspravlja, a pitanje poverenja za tu kompaniju je bila tema o kojoj se ne raspravlja. Ta grupa je pokuala da indirektno ipak stavi na dnevni red problem poverenja ali je generalni direktor to grubo odbio. Posle izvesnog vremena su otvoreno na sastanku direktora izneli da smatraju da u organizaciji postoji ozbiljan problem poverenja. Generalni direktor je eksplodirao: "Mi nemamo problema sa poverenjem! Ne elim o tome nita da sluam. Imam poverenja da ete vi svi uraditi upravo ono to vam kaem! Ne poteite to ponovo." Po zadnjim izvetajima, ovaj direktor jo se nije suoio sa tim problemom, i nastavlja da odstreljuje glasnike koji se usuuju da donesu loe vesti sa prvih borbenih linija. Poverenje koje se stvara na osnovu verodostojnih oekivanja ima odreena vana svojstva. Takvo poverenje je: - rezultat meusobnih odnosa izmeu dva ili vie pojedinaca ili grupa, - verovanja i nade da e vidljiva pouzdanost da se proiri na budunost, - stalno, aurno i svee kao poslednji odnos, - pod uticajem istorije svakog pojedinca, - drutvena i kulturna realnost, - predstavljena tekuim stanjem i relativnom stabilnou ili nesigurnou stanja na emocionalnom saldu, - relativni, dinamiki faktor koji nije samo u jednoj osobi ili grupi ve je funkcija ukupnog oblika ponaanja koji ispoljavaju odnosne grupe, a u velikoj meri je pod uticajem onoga to se neposredno dogodilo.

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

243

Poverenje nije: - lepa vera, - suspenzija elje ili sposobnosti da se uine nezavisne procene, sa hrabrim ali sa potovanjem izraenim razlikama, - odustajanje od duboko usaenih vrednosti, snova ili elja zbog "dobrobita organizacije".

Vreme potrebno da se izgradi poverenje

Verodostojnost je kulturno i nacionalno obojena. U SAD, na primer, verodostrojnost se lako stvara, lako razara, i lako ponovo stvara, posebno ako pojedinac preuzme odgovornost. Ljudi brzo zaboravljaju ako se preuzme odgovornost. Na primer, kada je Krajzler prozvan, uz veliki publicitet koji je dat skandalu, sa optubom daje praktikovao podeavanje brojaa preenih kilometara na direktorskim kolima, tadanji generalni direktor Li Jakoka (Lee Iacocca) je odmah preuzeo punu odgovornost, informiui javnost, i osuujui tu praksu. Skandal je brzo okonan. Svaka grupa, svako udruenje, svaka organizacija, ak i porodice i interesne grupe imaju prijateljske veze i ritualna iskustva koja omoguavaju novajlijama da predu prag, steknu poverenje. "Radi kako govori" je tako oigledno, tako je zdravorazumsko. AC ""to te-je zdfavorazumsko nije i opta praksa. Uoena verodostojnost koja potie od toga daje utvreno da se radi ono to se govori, navedena ovde na poslednjem mestu, verovatno je na prvom mestu. Va primer govori tako glasno. _Moe_sg....desiti_da .vas posmatraju kada to najmanje oekujete.JJ_ kritinim sitaacijaniaj^ "^e^Het^zaloSteTreci koje ne izgovorite mogu da nadjaaju sve reci koje ste ikada namerno izgovorili ka3a ste zm^J^_stejLiJ^tru panje.

GDE STE SADA? VA SOPSTVENI INDEKS MOI

Kako se kotirate u ovih pet oblasti - vizija, rizik, sposobnost, istorijat i verodostojnost? Dok nastavljate da razvijate svoje sposobnosti da uspete ljubavlju, ovih pet faktora i pitanja koja oni

244

MO PRINCIPA

predstavljaju ine i listu obaveza i listu svojstava za one koji ele odrivu mo principa u odnosima sa drugima. Mo koju imate u odnosima sa drugima varira sa razliitim ljudima a takode se menja sa istom osobom u raznim okolnostima. Moete ustanoviti daje korisno da procenite sebe u odnosu na nekog na koga biste eleli da utiete. To moe da bude neko sa kim radite ili sa kim ivite. Nakon zavretka ove vebe, pozovite drugu osobu da odgovori na pitanja. Poredenje odgovora moe da vodi interesantnoj diskusiji koja vam otvara oi dok razmenjujete gledita. Svaka samoprocena ima dva rezultata. Prvi je vaa procena svoje sposobnosti ili nivoa umea u oznaenoj oblasti. Drugo je vaa procena istorijata, koliko esto ste ispoljavali ili ispoljavate ova svojstva u odnosu sa odreenom osobom. Nema tanih ili pogrenih odgovora - to su indikatori oblasti jaine i oblasti u kojima elite da se popravite. Identifikujte ciljnu osobu na koju elite da utiete (supruga, kolega, prodava, dete, sused, ef) i jasno razmiljajte o toj osobi dok odgovarate na svako pitanje koje je u daljem tekstu navedeno.
KLJU ZA OCENJIV ANJE: Sposobnost 9 - majstor 7 - visoka 5 - prosena 3 - niska i Istorijat

9-uvek 7 - obino 5 - esto 3 - povremeno 1 - nikad

1-bez Sposobnost Istorijat Vaa samoprocena la. Sposobnost da se ubedi ta osoba? lb. Koliko esto ili kada ste poslednji put ubeivali tu osobu? 2a. Sposobnost da budete strpljivi sa tom osobom? 2b. Koliko esto ste strpljivi sa tom osobom kada pokuavate da na nju utiete. Da li je to uvek istina? 3a. Sposobnost da budete ljubazni i da usmeravate tu osobu? 3b. Da li ste obino ljubazni prema toj osobi?

KAKO POVEATI MO PRINCIPA 245 4a. Sposobnost da prihvatate tu osobu i ne dajete sud o njoj? 4b. Koliko esto ispoljavate prihvatanje te osobe? 5a. Sposobnost da budete paljivi i oseajni prema toj osobi? 5b. Koliko esto ste paljivi i oseajni sa tom osobom? 6a. Sposobnost da stvarno upoznate i razumete tu osobu i njene sposobnosti? 6b. Koliko esto se stvarno usredsredite na upoznavanje : i razumevanje te osobe i njenih sposobnosti? ; 7a. Sposobnost da se suoite sa grekama te osobe sa saoseanjem? 7b. Koliko esto se suoavate sa grekama te osobe sa saoseanjem i pozitivnom disciplinom? 8a. Sposobnost da budete konzistentni da se prema toj osobi odnosite na istovetan nain, bez obzira na :' j situaciju, vae ciljeve, ili vae raspoloenje? 8b. Koliko ste konzistentni u izraavanju ovih svojstava ' kada imate odnose sa tom osobom? 9a. Sposobnost da postupate sa integritetom kada ste sa1'!" tom osobom, da se vae reci, namere, oseanja i misli podudaraju? 9b. Koliko se esto vae reci, namere, oseanja i misli , podudaraju kada ste u odnosima sa tom osobom? ! Koliko esto je to istina?

OCENA INDEKSA MOI

Visoka 70+ REZULTAT Srednja 55-69 Mala 54 ili manja OBJANJENJE/KOMENTAR Sposobnost Istorijat Visoka Visoka Visoka i Srednja Visoka , Mala Dobro slaganje. Budite strpljivi, rezultati e doi. Dobra sposobnost. Analizirajte prepreke. Dobra sposobnost. Problem je sa motivacijom. Da li vam je dovoljno vano da ulaete u odnos?

246 MOC PRINCIPA Srednj Visoka a Srednj Srednja a Srednj a Mala Mala
Mala . : '

Mala Visoka * : Srednja Mala

Retkost. Naporan rad uz donekle ograniena sredstva. Dobro slaganje. inite ojio ta moete. Razmotrite poboljanje sposobnosti primenom Sedam navika uspenih ljudi. Neslaganje. Ocenite svoje elje i interes. Koliko vam je stalo da unapredite ovu vezu? Retkost. Mogue je da preterujete. Poboljajte svoja umea da biste olakali napore. Retkost. Radite naporno na odnosima. Sposobnost e se verovatno vremenom poboljati. Hitan kandidat za linu i strunu obuku. inite ono to moete, ali ima mnogo mogunosti za razvoj. Moe da bude samo bolje.

POVEANJE VAE MOI PRINCIPA

1. Koje sposobnosti su vaa snaga? Koje zahtevaju poboljanje? Moete li da budete- asniji u odnosima sa tom osobom? 2. U kojim oblastima je vaa snaga? Gde je potrebno poboljanje? Kako se ponaate u tim oblastima? Da li ste bili asni sa osobom na koju biste voleli da utiete? 3. ta vam o vama otkrivaju razlike izmeu rezultata u ocenama vae sposobnosti i istorijata? ta otkrivaju o osobi na koju elite da utiete? 4. Stavite se na mesto osobe na koju elite da utiete. Pokuajte daje shvatite udubljujui se u njen svet. Sluajte njeno srce. Pogledajte sebe njenim oima. Kako biste na ova pitanja odgovorili iz njene perspektive? A. Gde idete? Vizija B. Da li ete sa mnom? Rizik C. Moete li da budete asni? Sposobnost D. Da li ste bili asni sa mnom? Istorijat E. Zato bih vas sluao? Verodostojnost

9. GLAVA

RODITELJSKA MOC - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

Problemi sa roditeljstvom su: dok steknete iskustvo moete da ostanete bez posla. Nepoznati autor asno uticanje nije lako ali je vredno napora. Potrebna je hrabrost, svesnost i mudrost. Potrebno je da tome dodate posveenje i znanje da biste stvorili osnovu za svoje dobre namere. Korisno je ako imate modele i mentore. U ovom i sledea tri poglavlja, ilustrovau kako se asno uticanje ostvaruje u etiri znaajne uloge - roditelj, nastavnik, prodava i voda - u kojoj je va osnovni cilj da utiete na druge. Ove etiri uloge su komplementarne, i esto se preklapaju i podravaju jedna drugu na posebne naine. Ako elite da imate vie moi u ovim ulogama i odnosima, morate da nauite da asno utiete. Najvanije mesto za vas da zaponete bilo kakvu znaajnu promenu moe da bude u vaoj kui, i to poev od vas pa zatim irenjem na ljude koji vas znaju i vole. Poinjete kao roditelj.

248

MO PRINCIPA

Mnogi polaznici na javnim seminarima koje vodi Kovi centar za rukovoenje govore nam da je neposredna primena onoga to su nauili obino prvo kod kue. Uspeh u primeni principa efektivnosti u kui podstie napore da se izgradi snaniji, efektivniji odnos na poslu. Prema tome, ponite sa svojom porodicom. Bez obzira da li su vaa deca mlada i kod kue ili odrasla i imaju svoje porodice, moete da poveate svoje sposobnosti da na njih asno utiete. Nai porodini odnosi su ono to je najvanije. Mada ne mora da bude na osnovni cilj, ali ako se dobro oseamo kod kue i imamo mo, moemo to pozitivno iskustvo da koristimo kao put za gradnju moi van naeg doma.

ZAHTEVI RODITELJSTVA
Staje roditelj? Roditelj moe da se bude na osnovu roenja, usvajanjem, ouh ili maeha, roditelj roditelja, hranitelj, ili po bilo kom osnovu u kojem oseate bioloku, zakonsku ili duhovnu srodnost u vaoj brizi prema drugoj osobi. Usredsrediu se prvenstveno na tradicionalne bioloke odnose, ali ova naela se mogu primeniti i na bilo koje druge odnose. Roditeljstvo je kada brinete 0 svojoj porodici. Ako imate decu, nikada neete prestati da budete roditelj. Jedna od naih broura za marketing u Kovi centru za rukovoenje ima ove reci na omotu: "Sedam navika su pogodile dom - tamo u i da ih ponesem." Neki veruju da ne postoji nita to moe da nadoknadi neuspeh kod kue. Ako je to istina, onda verovatno najvei, najvaniji posao koji ete ikad da obavljate je u okviru zidova vaeg sopstvenog doma. Ono ta se deava u kui je vano; izazov je imati porodicu. To moe da bude finansijski, emocionalno i fiziki iscrpljujue na drugaiji nain od bilo kod drugog posla. Dok sam posmatrao vode kako obavljaju poslove vredne vie milijardi dolara, a onda iste te ljude kako se bore da efektivno izau na kraj sa svojim suprugama 1 decom, bio sam zauen koliko je teko biti srean, uspean, astan roditelj. Viktor Braun (Victor Brown, Jr.), koji vodi privatni socijalni program irom sveta, komentarisao je ovaj izazov i snagu koju zahteva: "injenica je da je emocionalno zdrava i emocio-

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

249

nalno dobro odgojena osoba mnogo sposobnija da preuzme revnosno emocionalne aktivnosti kao to fiziki zdrava osoba moe da prihvati fizike aktivnosti... Porodini ivot nije za emocionalne slabie." ' Mi smo najranjiviji i potencijalno najmoniji kada smo kod kue, sa ljudima koje volimo i o kojima najvie brinemo. Najranjiviji smo jer nas ovi vani ljudi vide bez minke, bez paljivo odmerenih reci, i bez upozorenja, ali umorne, nestrpljive, u strahu i nepotovanju; u naoj svakodnevnoj odei a ponekad i u donjem rublju. Kod kue, sve se vidi. Potencijalno smo najmoniji jer kod kue ivimo bez pretvaranja; i vreme i panju i energiju posveujemo stvarima do kojih nam je stalo. Videi nas "onakve kakvi smo stvarno" moe druge da inspirie; bez potrebe za pretvaranjem, stvaranjem imida, i uticaja na dogaaje, slobodni smo da budemo stvarni. Mo naeg primera, povezana sa nedostatkom bilo kakvih drugih motiva, izuzetno je znaajna. Privilegije i moi roditeljstva dramatino nadjaavaju probleme. Mogue radosti su vredne potrebnih rizika. Kada odluite da imate decu, to morate da uinite otvorenih oiju, oekujui i pripremajui se za znaajne promene koje e se neumitno odigrati. Elizabet Ston (Elizabeth Stone) je izrazila ta oseanja: "Odluka da imate decu je od velike vanosti. To znai odluiti zauvekjla vae srce hoda okolo van vaeg tela." Ali to je rizik koji smo ovni i ja preuzeli, i ja stalno uim u laboratoriji ivota koja se naziva porodica. U svom radu opazio sam porodice kod kojih je bio dominantan poseban put ka moi. U narednim odeljcima ilustrovau ta se deava u porodicama kada roditelji izgrade odnose zasnovane na bespomonosti i tri putanje ka moi zasnovane na - strahu, potenju, i asti.

RODITELJI KOJI SE OSECAJU BEZNADENO/BESPOMONO

Efektivni roditelj stalno vodi borbu. Uverenja koja imate stvaraju samoispunjavajue proroanstvo na koje su vaa deca u

250

MOC PRINCIPA

znatnoj meri osetljiva. Vaoj deci ste vi potrebni; vaa poveana inicijativa moe da postane osnova koja e napokon da ih ojaa. Uzee k srcu kada vide da preduzimate aktivnosti, bez obzira koliko male ili indirektne mogu da budu. Karlfred Broderik (Carlfred Broderick), aktivni terapeut koji takoe obuava terapeute za rad na problemima meu generacijama, veruje da veina dece koja su isputena, koja nema rezultate, i ne postaje odgovorna, obino je rezultat jedne od dve stvari premalo reda, zauzimanja, i uticaja roditelja, ili suvie. Previe kontrole se razmatra u sledeem odeljku. Premalo odgovarajueg angaovanja moe da bude rezultat roditeljskog nedostatka svesnosti, uzora, energije samopotovanja, interesa, znanja ili previe stresa i optereenja. ' Barbara Bu (Barbara Bush), zabrinuta zbog mnogih tekih izazova sa kojima je suoena moderna porodica dala je, dok je bila prva dama, ovaj prikaz pun saznanja na diplomskoj ceremoniji. Iskoristila je metaforu doma, sa teitem na znaaju stvaranja moi u okvirima doma. Poruka je poziv svima nama da stalno podstiemo sebe da bismo se pomerili iz stanja bespomonosti ka moi, bez obzira gde se nalazili. Rekla je: Bez obzira na doba, bez obzira na vreme, jedna stvar se nikad nee promeniti: oevi i majke, ako imate decu, oni moraju da su na prvom mestu. Morate itati svojoj deci i morate prigrliti svoju decu i morate voleti svoju decu. Va uspeh kao porodice, na uspeh kao drutva, ne zavisi od dogaaja u Beloj kui, ve od toga ta se deava u vaoj kui. -1 Moete da izvrite promene sa sopstvenom decom. Potraite pomo. Razgovarajte sa nekim koga cenite. Pridruite se organizacijama koje se samopomau. Posetite svetenika ili policijskog inspektora ili kolskog psihologa, Izmenjajte uloge sa svojim suprunikom. Uzmite asove roditeljstva. Posetite knjiare, izaberite i proitajte dobru knjigu o roditeljstvu. Isprobajte novi pristup. Ne odustajte. Veliki je ulog. Moete da izvrite promene koje su potrebne vaoj deci. To moe da bude najvanija stvar koju radite u ivotu.

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

251

RODITELJI KOJI PRISILJAVAJU SVOJU DECU - MO PRINUDE U KUI

Da li ste se nali u situaciji da naterate svoju dccu da urade ono to hoete, ali da vam se ne svia rezultat? Da li zastraujete svoju decu, bez obzira na njihove godine, i konstatujete da vam se ne svia ta ste postali dok to radite? Da li vam je, nakon to vas je osmatrao, ikada iko priao sa "korisnim" sugestijama o drugom prilazu vaspitanju i disciplinovanju vae dece? Mogue je da dobijate rezultate koje elite sa svojom decom, ali samo na povrini, i samo privremeno. Mo prinude uvek stvara iluziju reda i poslunosti, ali retko saglasnost vodi ka internom, samousmeravajuem ponaanju dece. Strahovit je izazov da postignemo da deca urade ono to elimo da urade. Ali najneposredniji, metod koji najradije koristimo ne mora vam doneti ono to stvarno hoete. Nije iznenaujue da veina roditelja koristi mo prinude sa svojom deom pod odreenim okolnostima. Za neke to je izdvojen dogaaj. Za neke to je stil ivota, moda slika onoga to su doiveli u svom domu dok su odrastali. Ne poznajui neku drugu alternativu, oni deluju iz neznanja, umora, ili straha. Suvie discipline i kontrole je esto rezultat straha kod roditelja, ali je esto opravdano pod parolom "to je najbolje za vas", u ime religije ili demokratije ili nekog drugog drutvenog autoriteta. Ponekad zloupotrebimo svoju decu kada mislimo da ostvarujemo neko veliko dobro delo. To je zamren posao koji zahteva zdrav razum, prosveenu svesnost, samokontrolu, i sposobnost da se uskladite sa svojim najdubljim oseanjima kao i oseanjima svoje dece. Posebno je uznemiravajua poruka javne slube na televiziji koja prikazuje devojicu, u zavojima, dok govori u kameru: "Zapalila me jer sam se igrala sa ibicama". Trideset-sekundna poruka je smiljena da nas uini osetljivim na uase zloupotrebe dece. Uvek kad je vidim setim se nesrenog sluaja koji se dogodio kada sam bio direktor velike privatne kole za problematinu decu. Dok sam jednog dana pregledao fasciklu sa dokumentima za novog uenika, naao sam izjavu lekara o oiljcima na deakovim rukama. Deak je bio svestan oiljaka i uvek je nosio koulje sa dugakim rukavima, ak i leti, da ih sakrije. Izvetaj je opisivao

252

MOC PRINCIPA

poreklo oiljaka - deakov otac gaje uhvatio kako pui kad mu je bilo jedanaest godina, i kao kaznu, uzeo je upalja i zapalio njegovu odeu. Opravdani gnev brzo se razvio u bes dok sam razmiljao o roditelju koji je to uinio svom sinu. Poeo sam da zamiljam ta bih kasnije rekao ocu kada doe sa sinom. Postoje mnogi oblici zloupotrebe, od zanemarivanja do verbalnog, seksualnog i emocionalnog nasrtaja i napada; ali ovo je bilo najgnusnije to sam mogao da zamislim. Koliko je samo deak mogao da mrzi svog oca, mislio sam. Kako neko moe da postane tako mrzak i grub prema svom sopstvenom detetu? Dve nedelje kasnije imao sam sastanak sa ocem, koji je doputovao iz druge drave da dovede deaka u nau kolu. Moj puls se ubrzao dok sam predviao sukob. Bilo je teko biti profesionalac pod tim uslovima. Otac je uao u moju kancelariju, i ne gledajui me u oi. Moj prvi utisak je bio da on nije siledija i grubijan kakvog sam ga zamiljao. Bio je suvonjav, i nosio je skoro pohabanu odeu, mada sam iz dokumenata u prijavi video da pristojno zarauje. Ponudio sam ga da sedne i zapoeo preliminarni razgovor, obavezni pregled pravila i uputstava i politike kole. Njegove oi su preletale sobu. Bilo mu je oigledno neprijatno sa mnom i sa sobom. Nervozno se eao po levoj ruci. Nisam mogao a da ne zapazim daje i on, kao i njegov sin, nosio koulju sa dugim rukavima. Otac je zapazio da moj pogled prati njegove kretnje i odmah je prebledeo. "Oh", prekinuo me je. "Vidim da ste zapazili moje oiljke..." Nisam do tada, ali da, bile su stari, iroki modri tragovi i glatke belege pozadi na njegovoj ruci. "Veina ljudi primeti", nastavio je, ne gledajui u mene. "Bio je nesrean sluaj... kada sam bio mlad... moj otac..." Njegov glas se utiao. "Da.." ohrabrio sam ga. "Znate, goreo sam. Otac me uhvatio da pokuavam da puim, i on..." Prestao je da govori a glava mu je klonula. Nisam mogao da poverujem u to to sam uo. Da li je to bilo mogue? Ovaj ovek, povreen i obeleen kao dete od strane oca koji je bio suvie ljut ili pijan ili neznalica da bi bio racionalan, uinio je isto, pod istim uslovima, svom sinu? Bila je to istina. Neljudski zloin je nasleen, i sada, u drugoj generaciji, novo dete

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

253

je nauilo da ima posla sa svojim povredljivim i neodgovornim roditeljima postajui problem koji ne mogu da ignoriu. Bilo mije drago da nisam odmah nita rekao ocu. Bilo mi ih je ao obojice. I odluio sam da uinim sve stoje u mojoj moi da tom oveku i njegovom sinu, toj dvojici povredenih i oteenih ljudi, omoguim da na drugi nain gledaju na to ta mogu da imaju i da budu zajedno dok smo zajedniki radili za vreme sledeih dvanaest meseci.

MOEMO LI DA PROMENIMO SHEMU?

Odakle nam ideja da moemo ljude da uinimo boljim ako ih preplaimo? Ili da biste mogli ljudima da pomognete da bolje ine tako to uinimo da se loe oseaju? Normalno je da se plaimo, u ime svoje dece. Ima mnogo toga to danas u svetu izaziva strah. Ali morate da uravnoteite realne strahove sa verom u mogunosti vae dece. Moda se plaite da ete da uinite neto loe. Moda se plaite ta bi moglo da se dogodi ako ne kontroliete ili ne silite dete. U svakom sluaju, strahovi koje imate kao roditelj obino se ispoljavaju u vaim pokuajima da kontroliete svoju decu. ega se plaite? Neposredno sam osmatrao pojavu straha kod sebe kao roditelja i kod drugih roditelja. Ponekad je strah preruen u brigu. Otac koji je poseivao na program za vodstvo proveo je divnu sedmicu, u uenju, rastu i isprobavanju novih ideja. Priao mi je krajem nedelje traei pomo za sina, studenta na fakultetu. Jednostavno reeno, sin je odbijao da radi ono stoje otac traio, pa je otac na neposredan ali mehaniki nain iznudio pristanak. Deaku nije dozvoljeno da sam vri izbor i slobodno ivi. Otac je insistirao da mi kae koliko voli sina, kako je pokuavao da sa sinom ini odreene stvari, i kako je hteo da njegov sin "ima toliko mnogo". Po recima oca, "jednostavno ga volim i toliko mnogo mu elim, ali on nita ne ini sa svojim ivotom - trebalo bi da studira za inenjera, toliko je pametan. A on traci tu mogunost za koju ja plaam!"

254

MOC PRINCIPA

Poeo sam da govorim sa ocem o izboru karijere i mnogim promenama u izboru smera na fakultetu koje su tako uobiajene meu studentima, na osnovu svog iskustva koje sam stekao savetujui studente dok sam predavao na fakultetu. A onda sam postepeno poeo da oseam neto kod oca to mi je izgledalo nesaglasno pa sam upitao: "ega se vi plaite? "Nije bilo odgovora. A onda je odgovorio, ljutito i vidljivo frustriran: "Ja se niega ne plaim! Mom sinu je potrebna pomo, ne meni - ta treba ja da uinim da njemu pomognem?" Alija sam oseao da se on neega plai. Zamolio sam ga da razmisli o naem razgovoru i rekao mu da u razmisliti o njegovoj situaciji i posetiti ga opet docnije. Sledeeg jutra je doao i priznao, sa suzama koje su se slivale niz lice, "Bili ste u pravu. Nije u pitanju moj sin; ja sam. Ja se plaim". "ega se plaite?" pitao sam paljivo. "Plaim se da e postati slian meni".

EGA SE PLAITE?
Ovaj otac eleo je da pomogne sinu, ali njegov strah kontrolisao je odnos prema deaku. Njegov sin, oseajui tu kontrolu, opirao se slabo, ali uz dovoljno odlunosti da su se oevi strahovi ispoljili pred njegovim oima. Stoje vie pritiskao svog sina, sve je manje dobijao to to je hteo. Bio je ispunjen strahom, ali je njegov strah bio skriven ljutnjom. Deak je tumaio ljutnju i kontrolu kao neodobravanje i razoarenje i preduzimao je korake da dokae, bar sebi, da je u stanju da vri izbor, da moe da usmerava svoj ivot, i da on, a ne njegov otac, dri konce. Ni otac ni sin nisu dobij ali ono to su stvarno hteli. Obojica su se oseala neprijatno zbog svojih odnosa i loe mislila jedan o drugom. Naa deca nisu loa, niti ste vi loi. Vae metode mogu da ne daju rezultate koje hoete, ali to se moe izmeniti. Neodgovarajue ili neprihvatljivo ponaanje kod vae dece morate vi da resite, ali ako to radite u ljutnji, verovatno ete zavriti sa odnosom koji je bolan ili ga naalost nee ni biti. Pedagog Ketrin J. Kvols (Kathrin J. Kvols) nalae da treba ispitati svoja uverenja da bi odredili da li ete verovatno biti nasilni.

RODITELJSKA MO - K'AKO POTOVATI SVOJU DECU

255

Vai metodi e se verovatno nastaviti, moda u izmenjenom, manje oiglednom, ali podjednako tetnom obliku dok god se vaa uverenja ne promene. Da li su neka od ovih uverenja vaa? - Dete mora da pati da bi uilo. - Morate da kontroliete svoje dete. - Vae dete mora da vas se plai da biste bili u stanju da uinite da se dobro ponaa. - Dete mora da zna da ste vi odrasli, a oni samo deca. Kvolsova knjiga e vam pomoi da identifikujete u kojoj meri teite da budete nasilni roditelj i nudi praktine sugestije za promenu ka boljim pristupima. -* Za roditelje koji su u svai, u neprijateljskim odnosima, koji ive neorganizovan itov, posledice mogu da budu pogubne. Za mlade, depresija obino prati pomisli na samoubistvo, kao krajnji izraz nemoi. Ali zajedniki faktori rizika esto sadre dinamiku porodice: fiziku ili emocionalnu zloupotrebu, stalnu svau roditelja, ili gubitak roditelja usled smrti ili razvoda. '

DRUGI NAIN

Ponekad moete da budete raspameeni i da se trudite najvie to moete, a da ipak ne uspete da ostvarite ono to ste nameravali. Ponekad, kada ste emocionalno iscrpljeni, obeshrabreni, i iscedeni, moe vam pomoi dobra sugestija. Preporuujem knjigu Sistematsko obuavanje: 101 alternativa zanovetanju, vikanju i ljiskanju: mogunosti da prestanete da povreujete svoju decu i ponete da im pomaete, (Discipline: 101 Alternatives toNagging, Yelling, and Spanking: Ways to Stop Hurting Your Kids and Start Helping Them) od dr Alvin Prajsa (Alvin Prie) i ej Perija (Jay Parry) . Prajs i Peri su sakupili zdravu, smenu, upotrebljivu i pozitivnu zbirku alternativa koje vode kreativnim i iskrenim reenjima umesto Ijutitih i tetnih roditeljskih postupaka kada se deca loe ponaaju. Oni razmatraju frustracije koje esto roditelji oseaju i daju odgovore na situacije, kada ste zaglibljeni u neefektivne naine reagovanja. Ako oseate da suvie kontroliete decu, pre-

256

MOC PRINCIPA

poruujem da prostudirate knjigu Nastrano dominantne osobe: Ko su i kako da ih spreimo da nam zagoravaju ivot, (ControlFreaks: Who They Are and How to Stop Themfrom Running Your Life), od eralda Pijaea (Gerald Piaget), i Zapovednici: Oni koji moraju da komanduju, (Imperative People: Those Who Must Be in Control), od dr Les Kartera (dr Les arter). ' Sve promene zapoinju od shvatanja u kom poloaju se nalazimo, ta radimo, i koje posledice trpimo a ne elimo ih. Kao to svi mi nauimo pre ili kasnije, uticaj koji imamo na one koje volimo i sa kojima ivimo moe da bude neizgladljiv i dugotrajan. Ali samo shvatanje ne pojednostavljuje ili ublaava proces uticaja. Teko je komunicirati na nain koji vi elite; takode je teko, kada ivite sa drugima, da ne komunicirate. Bie to neizbeno primer, dobar ili lo. Najgore po vas, neko se naalio, posluiete kao jasno upozorenje drugima; u najboljem, vaadeca postaju bolja jednostavno zato to ste sa njima. Bolje ete se oseati ako napustite prinudu i upustite se u dogovore koji su dobri i za vas i za dete. Nee biti uzalud ako razmotrite prelaz ka drugom tipu moi.

DOGOVORI - MOGUNOSTI I OPASNOSTI MOI KORISTI U KUI

Sve to bih eleo da kaem o problemima sa dogovorima ve je reeno i dobro potkrepljeno u drugoj knjizi Kanjeni nagradama: problem sa zlatnim zvezdama, podsticajnim planovima, visokim ocenama, pohvalama i drugim vrstama potkupljivanja, (Punished by Rewards: The Trouble with Gold Stars, Incentive Plans, A's, Praise and Other Bribes), od Alfi Kona (Alfie Kohn).8) Toplo preporuujem da proitate ovu knjigu. Ona je izmenila moje razmiljanje i ophoenje sa mojom decom. Promenie vae razmiljanje o uticanju na vau decu, i objasnie vam ogroman skup problema koji sebi stvarate u odnosima van kue kada pravite progodbe sa drugima. Teimo da uradimo sa decom ono to je sa nama raeno dok smo bili deca, bez da utvrdimo cenu ili razmislimo da li nas je to dovelo do onoga to smo stvarno hteli. Tekoe

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVAT! SVOJU DECU

257

u vezi sa izgradnjom stavova i razvoja novih umea su dokumentovana, Kada vidite proces roditeljstva kao neto vie od pogodbi da bi se posao obavio ili umanjile zlovoljnosti razoaranja ili neodobravanog ponaanja kod svoje dece, moete se osloboditi za drugaiju vrstu odnosa sa svojom sopstvenom decom. U procesu, shvatiete da je pregovaranje pristup koji retko daje ono to obeava. U sutini, Konova majstorska, paljivo dokumentovana knjiga nudi novi odgovor na pitanje "Da li nagrade motiviu ljude?" Odgovor je da apsolutno motiviu - motiviu ljude da dobiju nagrade. Kon obilato dokumentuje i nudi neodoljiv primer za probleme sa argarepom kao podsticajem. Ilustrovano je est razloga: nagrade stvarno kanjavaju, nagrade razbijaju odnose, nagrade ignoriu razloge, nagrade obeshrabruju preuzimanje rizika, nagrade smanjuju sutinsku motivaciju, i nagrade u obliku pohvale su ograniavajue i u krajnjem nedelotvorne. Nije efektivno i, Kon se zalae, nije u redu da se deca tretiraju (ili bilo ko drugi, ako emo pravo) kao domae ivotinje u velikom eksperimentu gde mi odluujemo ta se deava i ko ta dobija. Veba ne vodi usavravanju, kao to su mnogi roditelji uoili. Ali veba, posebno ponavljanje naina ophoenja sa decom u naoj nameri da ih privolimo da uine ono to mi elimo, dovodi do stabilnosti. Deca naue, kada pravimo sa njima pogodbe. Naue da prave pogodbe. I naue, moda nenamerno, da mnoge stvari nisu vredne da budu uraene osim ako za to niste nagraeni. Dugoroni uticaj pravljenja nagodbi dovodi do naina razmiljanja koji se svodi na to da nee nita da urade bez pogodbe. Teko je osloboditi se steenih navika. Svi mi uimo u svom ivotu, i kao roditelji i kao deca. Moemo da prestanemo da kontroliemo, na privlaan, oprezan nain koji je karakteristian za mo koristi, i da se pomerimo ka drugom, boljem nainu. Nemojte se odmah ne sloiti sa mnom; proitajte knjigu to pre. U meuvremenu, proitajte sledei odeljak i pogledajte da li alternativa zasnovana na pogodbama nije praktino privlana.
17 Mo principa ,

258

MOC PRINCIPA

RODITELJI KOJI ASNO UTIU - MOC PRINCIPA U KUI

Izgleda da neki roditelji utiu na pozitivan nain na ivote svoje dece ne poniavajui ih pri tome, ili pravei sa njima pogodbe. Oni asno ive. Oni i dalje doivljavaju uspene i neuspene trenutke koji su deo ivota, ali oni nisu preokupirani ni uspesima ni neuspesima na kratak rok. Njima je jasno da se stvari ne odvijaju uvek na nain na koji bi oni eleli, ali oni u dubini veruju u sposobnost svoje dece da se samokontroliu, ako im se da vremena, dobri primeri i atmosfera prihvatanja s ljubavlju. Srene porodice se razlikuju u nainu primene moi principa. To nije propisano. iveti asno nije stvar tehnike, niti je to niz propisanih koraka ili formula. asno ivljenje zahteva zdrav pogled na sebe i svoju decu; i sa takvim gledanjem vi se prilagoavate prema potrebi, sa promenljivim potrebama i roditelja i dece. Va cilj je razumevanje pre nego saglasnost; rast pre nego ustrojavanje. I vama je jasno da je astan ivot u porodici poneto naporan, nepredvidiv proces koji se nikada ne zavrava. Uiete od svoje dece kao to ona ue od vas. Roditelji koji asno utiu vide svoje razne uloge kao razliita soiva kroz koja mogu da vide, shvate i pomognu svojoj deci. Na primer, roditelji imaju znaajnu ulogu kao vode i uitelji. Dr Benjamin Spok, koji je u devedeset treoj provodio dane revidirajui svoju knjigu o odgajanju dece, koja je tada ve bila prodavana u pedeset miliona primeraka, zakljuio je da uz sve demografske promene u modernom drutvu, ono to je danas najvie potrebno jesu roditelji koji deci mogu da prue snano, ali ljubavlju ispunjeno vodstvo. Slaem se. Roditelji moraju da budu vode, vode koje ukazuju na put, a onda inspiriu, poduavaju i hrabro ive. Neki roditelji proiruju svoju obrazovnu ulogu na kolu. Postoji sve vea grupa posveenih roditelja koji su ispisali svoju decu iz javnih i privatnih kola i formirali kole u kui. U saradnji sa lokalnim kolskim vlastima oni dre nastavu, formiraju program, ocenjuju uspenost i koordiniraju uenje za svoju decu. Grupe roditelja ponekad organizuju velike grupne aktivnosti, kao to su drama, horovi i atletska takmienja. Studije ukazuju da deca koja su pohaala kunu kolu dolaze na fakultet sa umeima i

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

259

nivoom znanja koje odgovara njihovim vrnjacima koji su obrazovani u tradicionalnim kolama. Kune kole zahtevaju mnogo vremena i u njih se ne uputa lako. Ali veina onih koji izaberu da dre nastavu svojoj deci izvetavaju da se dobiti od dodatnih napora vie nego isplate.

STA BRINE DETE?

Mnoga deca su povrediva i zabrinuta. Mogu da budu zastraena i nesigurna. Nedavne ankete su pokuale da odrede najvee brige, probleme i izazove sa kojima su danas suoeni tinejderi. Evo pet najveih, po iskazima samih tinejdera: 1. usamljenost 2. razoaranje sobom 3. sukob sa roditeljima 4. negativan pritisak vrnjaka 5. bol-smrt i problemi u svetu Bez obzira ta radimo, moemo deci da pomognemo u reavanju ovih problema ako stvorimo sigurne uslove na koje se mogu osloniti, koji im omoguavaju da se oseaju sigurni sa nama, jer znaju da ne samo da nam je na srcu njihovo dobro, ve ih i cenimo u procesu komuniciranja. Poto ih mi cemmo, oni poinju sebe da cene. Jedna studija tinejderske trudnoe van braka je zakljuila da problem nije bi nepoznavanje kontraceptivnih metoda i procesa zaea, ve nizak nivo samopotovanja, oseanje neadekvatnosti i neizvesnosti o svojoj sopstvenoj prihvaenosti. Da su moda oseali poveano oseanje asti za sebe, izabrali bi zdravije, drugaije naine da se oseaju prihvaenim. Njihove potrebe su sadanje i sada je vreme da se napravi promena u njihovim ivotima. Kinezi kau da "zora ne dolazi dva puta da probudi oveka". Poduavanje, voenje i voljenje dece mora biti prioritet. Ne moe se preskoiti mesec ili godina ili neko doba a zatim ponovo nastaviti odnos na mestu na kome je prekinut. Morate rano da delujete, kada su im interesi jasni a problemi mali;
17* .....'.' '

260

MOC PRINCIPA

tada e sa manje oklevanj a da vam docnije pristupe kada im interesi nisu jasni na prvi pogled, a problemi su veliki.

PROMENITE SVOJ UGAO GLEDANJA, PROMENITE SVOJ PRISTUP

Jedan na prijatelj, sklon razmiljanju, dao nam je izvezenu, divno uramljenu izreku kada smo se okuili. ovni ju je obesila iznad maine za pranje vea tako da nas i danas opominje i poziva. Nisam bio u stanju da identifikujem autora, ali bih voleo da lino zahvalim njemu ili njoj na inspiraciji i mudrosti koja je sakupljena u par redova, koji su esto bili uzrok da odluimo da provedemo vreme sa svojom decom kada su drugi pozivi odvlaili nau panju na neku drugu stranu. Naslov je "Deca ne ekaju". ienje i ribanje moe da saeka do sutra ; Jer bebe rastu, nauili smo sa aljenjem. Ostavite na miru pauinu; praina ide na spavanje; Ja ljuljam moju bebu i bebe ne ekaju. Sa decom, stalno vrite izbor - da li ih kontroli sete ili ih podravate? Da li brinete o njima? Budite paljivi da ne ulaete vie vremena u brigu o stvarima nego u brigu o ovoj vanoj eljadi. Da li suvie inite za njih i time umanjujete svoje mogunosti i energiju da inite stvari sa njima? To je uvek stvar mudrosti i procene, i ne morate uvek da pravilno postupite da biste asno uticali na svoju decu. Seam se iskustva sa naim sinom koji je hteo bicikl. On nije hteo samo neki bicikl, hteo je planinski bicikl visoke tehnologije sa punim veanjem, posebnim delovima i visokom cenom. Ja nisam znao da takvi bicikli uopte i postoje. I iz roditeljskog ugla, ovaj deak je bio nerazuman; on se nije bavio planinskim biciklizmom. Nije bio lan biciklistikog kluba, njegov stari bicikl je skupljao prainu u garai, i nije imao dovoljno novca. Za nas je to izgledalo kao okonan sluaj, ali on je istrajavao. itao je biciklistike asopise. Provodio je sate u biciklistikoj

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

261

radnji, razgledajui nove, skupe specijalne bicikle. Pokuao je da ubedi moju enu i mene, posebno i zajedno, da to ne samo da je dobra odluka, ve da e ivot koji poznaje moda da se okona ako kupovina ne samo ne bude odobrena ve i novano potpomognuta, zajmom koji e on otplaivati. Pokuali smo da objektivno sluamo, ali su njegove elje izgledale tako preterane pa smo brzo postajali nestrpljivi i ograniili rasprave. Kuhinja je postala zona nekomuniciranja. Odreene teme su postale tabu teme za vreme obeda. Napetost je rasla. Pritiskao sam ga da stvari vidi na moj nain. Nakon svega, ja sam bio objektivan i znao sam ta je najbolje, a bio sam i otac. Rasprave su se otegle elo leto. Kritini momenat je konano nastupio kada je grupa njegovih drugova odluila da ide na nonu biciklistiku turu. Naem deaku je bio potreban bicikl za izlet. Trebalo je doneti odluku. Hteli smo da neto naui iz iskustva, ali smo takoe bili iznureni beskrajnim raspravama koje su do tada brzo postajale takmienje u galami uz loe raspoloenje i malo komuniciranja, kao krajnji rezultat. Konano sam pristao. Nismo bili u stanju da ga ubedimo da odustane od skupog bicikla i kupi neto razumnije. to sam vie pritiskao, on se snanije opirao. Izgledalo je da se i tema promenila - nije vie bila re o biciklu ve o poverenju i slobodi da se donese nezavisna odluka. Dan pre velikog izleta rekao sam sinu da moe da kupi bicikl koji je tako oajniki eleo, i da u mu pozajmiti novac da obavi kupovinu. Jo se seam radosti na njegovom licu kada je krenuo ka vratima sa mojim ekom, svojim novcem, konano "slobodan" da dobije bicikl svojih snova. To vee, kada sam stigao kui, pozdravio sam sina i traio da vidim bicikl. Rekao je da ne mogu da ga vidim jer ga nije kupio. Bio sam zauen. ta se deavalo? ta je sa velikim izletom? ta se dogodilo? Blagi osmeh je preao preko njegovog lica kada me je pogledao pravo u oi i rekao, "Tata, nisam mogao da kupim bicikl. Dokle god mi nisi doputao da ga imam, morao sam da ga imam. Ali kada sam stvarno imao novac u ruci, i stajao u prodavnici bicikla ispred bicikla, nisam mogao to da uinim. Nisam mogao da potroim toliko novca na bicikl koji bih retko vozio." Zanemeo sam. Sve vreme sam razmiljao kako da ga odgovorim od kupovine, da treba da prevladam uticaj njegovih drugova, i da treba da uradim sve to je potrebno da bih bio siguran da nee

262

MOC PRINCIPA

napraviti taj veliki finansijski troak. Dokle god sam ja bio odgovoran za kupovinu, njemu je odgovaralo da nas jedi za svojim htenjima i zahtevima. Kada se konano on osetio odgovornim, odluio je onako kako smo mi hteli da odlui, ali je odluku doneo sam, na osnovu svojh razloga jer je sada svoje mogunosti uporedio sa svojim htenjima i ^eljama. Tog dana sam osetio novo potovanje prema svom sinu. ta je bilo sa velikom biciklistikom turom? Pozajmio je bicikl od brata, otiao na izlet, i lepo se proveo. Odluio je daje bolje iznajmiti bicikl od brata nego da meni duguje i provesti elo leto radei za neto to je znao da ga, u stvari, ne interesuje. Srean kraj za naeg sina i za nas. A nauena lekcija trajala je mnogo meseci, dok nije poela kola, kada je odluio da postane profesionalni golf igra, pa mu je bila potrebna skupa oprema, i... I tako se potreba za roditeljstvom nastavlja. Ali nakon svakog uspenog komuniciranja, svake sesije davanja i uzimanja, svakog objanjenja i svake ponovne potvrde ljubavi, mi smo rasli. Nauili smo da se meusobno cenimo. Nakon incidenta sa biciklom, sin mije priao i zahvalio na podrci, to sam ga sluao i bio sa njim dok gaje to okupiralo. I zagrlio me je dok mije unuo moj ek zajam za bicikl - nazad u moj dep. Kao roditelji, mi ne "stiemo" i proces se ne zavrava. Vi, kao i mi, neete nikada okonati proces. Zastajemo i gledamo ta smo mi nauili i ta su oni postali, i nastavljamo. Nezavrena priroda roditelj stva podsea me na stih komicara Filisa Dilera (Phyllis Diller): ienje kue dok vam deca jo rastu jeste kao razgrtanje staze pre nego to prestane da pada sneg.

DA LI HOETE DA BUDETE U PRAVU ILI DA BUDETE SRENI?

Pre neki dan, moja ena ovni i ja smo prilino vrue "raspravljali." Ja sam se malo alio pri tome, ali ona je to ozbiljno shvatila. U jednom trenutku se okrenula ka meni u ogorenju i

RODITELJSKA MOG - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

263

rekla: "U redu, Blejn - da li hoe da si u pravu ... ili hoe da bude srean?" To me je stvarno nateralo da razmiljam. ta hoete u svojim intimnim odnosima? Kada se pojave objanjenja i sukobi sa vaom suprugom, proverite svoj motiv. Da li hoete da budete u pravu? Ili hoete da budete sreni? Da li ete dozvoliti da se ponos isprei miru? Encio Bu (Enzio Busche) je ukazao da ponos pita "Ko je u pravu?" dok smernost pita "Staje pravo?1' Ako smo istinski smerni, otvbriemo svoja srca i tada moemo da nauimo principe koji su najkorisniji, koji e nam omoguiti da asno utiemo jer istinski cenimo svoju decu. Ponekad emo nauiti najvrednije lekcije od nae dece, samo ako hoemo da sluamo.

UENJE OD SVOJE DECE

'

Ne samo da mi utiemo: i na nas utiu. U stvari, imamo malo uticaja na svoju decu ukoliko ne dopustimo njima da utiu na nas. To ne znai da ih treba pustiti da nas gaze, niti znai da im se potpuno prepusti da rade ta hoe. (Mada sam uo komiara koji sugerira da ako vaa deca hoe da naue da voze, nemojte im stati na put!) Ali to znai da im treba dati mogunost izbora i dopustiti im da ispolje svoj izbor prema uzrastu i zrelosti kad god je to mogue. To znai da zahtevate potovanje od njih a vi gradite potovanje tako to ga ispoljavate prema njima. Ovim pristupom izbegnute su dileme poputanja i strogosti jer kada nekoga istinski cenite, vi ne samo da od njega mnogo oekujete, ve ste spremni da mu pomognete da to i ostvari. Vi ih ne naputate. Vi ih ne davite. Vi ih cenite. A to potvrujete time to ih sluate, paljivo i bez presudivanja. Jedan klijent je svoju sve veu sposobnost da slua paljivo ilustrovao ovim sluajem: Jednog dana mi je sin rekao da nee da ide na urku na koturaljkama svog razreda. Normalno, ja bih prekinuo razgovor iznosei razloge (moje razloge) zato treba da ide. Na primer, smatrae ga nedrutvenim, trebalo bi da podri te aktivnosti, moda e uivati, ta e drugi da misle, itd. Za razliku, ovaj put sam pokuao samo da sluam. Ponovio sam to stoje rekao. On je preformulisao svoje objanjenje. Sluao sam njegova osecanja kao

264

MOC PRINCIPA

i "injenice." Nikad nisam proveo toliko vremena sluajui ga, jer sam uvek znao odgovor na njegove probleme. U redu? Konano, podsetio me je daje traio nove koturaljke prole godine, a da sam mu ja rekao da je prestar za koturaljke. On je to primio k srcu i odluio da sam u pravu; bio je prestar. Ali, u prvih trideset minuta, imao je deset drugih razloga zato nije hteo da ide. Zavrilo se tako to nije otiao, ali ono to mije bilo vano jeste da smo se obojica meusobno bolje razumeli na kraju rasprave. Moete da razvijete svoje umee za sluanje. Moete ak da nauite da sluate pod pritiskom, ili kada se radi o vama. Najbolja knjiga koju znam da nudi praktine savete za razvoj sposobnosti da sluate uz empatiju je Ne moram svaku stvar potpuno da sredim (I Don't Have to Make Everything Ali Better) koju su napisali terapeut za roditelje i porodicu Dr Gary Lundberg i pisac Joy Saunders Lundberg. Sa brojnim korisnim primerima koji ohrabruju, Lundbergovi demonstriraju kako da cenite decu, vaeg suprunika i druge, a da ih ne liite odgovornosti za svoje sopstveno ponaanje.

PRJMER POUAVA MONIJE OD RECI

U mom domu je nedavno na jednostavan nain naglaena fina mo primera. Izgradili smo tradiciju porodine molitve, kada svi kleimo u krugu u svom domu na poetku i na kraju svakog dana, da izrazimo zahvalnost, da prizovemo boju milost, da zatraimo nebesku pomo za izvrenje odreenih poslova, da se pomolimo za prijatelje i lanove porodice. Svako od nas, ukljuujui i najmlae, dolazi na red da izloi porodinu molitvu. Ponekad je aljivo a uvek korisno za shvatanje sluati nau decu kako se mole, u nevinosti i jednostavnu veru. Zbog nesree koja je imala za posledicu zahvat na mom levom kolenu, ja kleim samo na desnom kolenu. Jedno jutro usred nae molitve, otvorio sam jedno oko da vidim da li je na najmlai jo u krugu sa nama. Skoro sam se naglas nasmejao kada sam pogledao naokolo i video da su sva moja deca kleala na svom desnom kolenu, upravo kao i ja!

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

265

Kolega u Kovi centru za rukovoenje nam je ispriao o dogaaju u ivotu svoga pradede koji je postao deo porodinog folklora, ustanovljavajui neku vrstu meugeneracijske mudrosti o tome staje efektivno roditeljstvo. Pradeda je ustanovio naviku da svakodnevno dorukuje sa porodicom, i da nakon doruka obie oko stola i svako dete poljubi u elo. Bio je to trenutak uobiajenog fizikog dodira i trenutak potvrde da je svako voljen. Jednom na dan svetog Valentina rutina je izmenjena. Njegov osmogodinji sin Vesli je poslao pakosnu, anonimnu poruku drugaru u susestvu, i kliberio se i hvalisao se apui to svom starijem bratu za vreme doruka. Postoje dovoljno uo da bi shvatio o emu je re, deda nita nije rekao, ali kada se obrok zavrio, poljubio je svako dete u elo osim Veslija. A onda odlazei od stola, naznaio je da bi voleo da vidi Veslija nasamo; to je znailo "Doi u moju radnu sobu; treba da porazgovaramo." Sta mora daje Vesli razmiljao i oseao dok je pratio svog oca iz kuhinje nije zabeleeno. Sve to su drugi saznali o tome ta je sledilo, saznali su neto docnije od Veslija. Uao je u oevu radnu sobu i uoio da je otac skinuo veliku porodinu bibliju sa police. Otac je privukao sina blie i proitao mu deo iz Svetog pisma, a onda ga otpustio. Upravo kada je deak naputao sobu, otac gaje pozvao, "Zapamti da te volim." Moj kolega kae daje sluao Veslija, oveka u osamdeset etvrtoj godini, kako se sea tog nenog iskustva sa ocem, dok mu se suze kotrljaju niz lice. Jedna pouka ove prie je da odgovori na sve nae probleme moda mogu da se nau u Svetom pismu. Moda je druga pouka da je klju za nezaboravno pouavanje i trajnu disciplinu potovanje, snaga i privatnost. A moda je bitna pouka iz ovog porodinog dogaaja da ako odgajimo atmosferu poverenja i ljubavi, sa oekivanjem standarda kojima se tei, promene ponaanja kod nae dece mogu da se obave uz manje napora nego to mislimo. Pitamo sam kolegu da lije ovaj dogaaj oformio oblik ponaanja koji on sledi sa svojom decom. Ukazao je na dve stvari: prvo, borio se jer su neka od njegove dece reagovala na re ili pogled, ali su druga zahtevala glasniju, jau panju; i drugo, daje uvek hteo da bude nalik svom pradedi. Ovaj dobri otac nastavljao

266

MOC PRINCIPA

je da ui i da bude inspirisan meugeneracijskim primerom, to je retko danas. Bez blagoslova meu generacijske mudrosti, moemo veinu kljueva o roditeljstvu i uspehu i vrednostima da dobijemo iz medijskih poruka koje bombarduju i nas i decu svakodnevno. Izgleda da e tamo neto "napolju" da nas konano usrei, samo ako moemo toga da se domognemo pre nego to je "skoro nestalo", jer se "brzo odvija." Mi ponekad gubimo meru kada mislimo da znamo ta e da uini nau decu srenom. Suvie esto, snovi nae dece se svedu na listu za kupovanje. I kao roditelji, moete da budete odvueni ili zavedeni razmiljanjem da ete nekom kupovinom popuniti sve vei vakuum u njihovim ivotima. Nije mogue. Kao to je ovaj otac nauio pre mnogo godina, moete da obezbedite deo odgovora na pitanja vae dece ako im ponudite deo sebe. Najbolji podstrek koji moete da ponudite svojoj deci je esto najvie lian - poklon u vaem vremenu i energiji i iskreno interesovanje. Najbolju ponudu koju moete da uinite vaem detetu ste vi sami.

OHRABRENJE ZA MUEVE I ENE

Ako ste jedini roditelj, sa najveom emocionalnom i finansijskom odgovornou za svoju decu, moete se oseati izolovani, sami i usamljeni. Moete da oseate da sistem, va bivi suprug ili svet nisu fer. Moete da budete ispunjeni ljutnjom i ozlojedenou. Ili moete da odmerite svoju situaciju, prihvatite nove realnosti sa kojima ste suoeni, i odluivi da krenete dalje, napravite najbolje to moete u tekoj situaciji. injenica je, deci nisu samo potrebna dva roditelja; potrebna su im dva roditelja koji se vole i paze meusobno i koji brinu o njima. Jedan roditelj koji o njima brine ima prednost nad dva koji se meusobno ne paze. Terapeut i pedagog Don Rozemond (John Rosemond) bavi se promenom, kako to on naziva, mita o samohranim roditeljima. Da, kae on, moe da bude mnogo tee kada ste sami na liniji fronta, sve vreme; takoe, manje je komplikovano nego kada morate da koordinirate svoj celokupan ivot sa drugom osobom:

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

267

Podizanje deteta samostalno je sigurno razliito od podizanja deteta u okviru nedirnute porodice, ali je teko samo onoliko koliko sam roditelj misli da jeste. Jedan koji je sam - proklinje svoju samou, alei se da mora sam da donosi sve odluke. Ako roditelj veruje da e podizanje deteta samostalno da bude nesavladiva tekoa, to e i da bude. Ako, s druge strane, ubedite sebe da samostalno podizanje deteta predstavlja jednu od najveih prilika za kreativan ivot koju ste ikada imali, onda ete koristiti tu pozitivnu silu da stvorite niz mogunosti za vas i vau decu... Ne, vi ne moete da budete i majka i otac, ali vi moete da budete celovita, ispunjena linost, sa vie nego dovoljno vitalnosti za odgoj dece. Da li hoete da u to verujete? Za vas koji ste u braku, a svaate se sa suprunikom koji nije sve to ste zamiljali da treba da bude, imam posebnu sugestiju; drite se. Kada sputajui se niz ue doete do kraja, veite vor i drite se. Slino su rekli i Benjamin Franklin i Desi Dejms (Jesse James); "Ako ne visimo zajedno, visiemo odvojeno." Dozvolite da navedem dva razloga za moje ohrabrenje. Prvi razlog potie iz strunih razmatranja. Posetio sam prijatelja, terapeuta koji je specijalizovan za probleme mladih i porodine probleme. Bio sam zabrinut za dvanaestogodinjeg deaka koga sam poznavao a koji je pravio ispade i koga je porodica odbacila. Prvo pitanje mog prijatelja nije bilo o deaku, ve o porodici. Neprijateljstvo i svae u porodici doli su do take koja je pretila da deak zavri u prihvatilitu. Pitala je da li su oba roditelja jo u kui. Da, odgovorio sam, ali imaju i sami mnogo problema. Smatrala je da je prisustvo oba roditelja od najvee vanosti u predvianju niza antisocijalnih ponaanja medu decom, i glavni izvor uticaja na ono to e se docnije dogoditi detetu. U sutini, njeno struno miljenje je bilo da ako su oba roditelja jo kod kue, drugim recima, ako je porodica jo netaknuta, ak i kada su zategnuti odnosi izmeu majke i oca, deak ima dva put veu ansu da se izvue. Drugi razlog za moje ohrabrenje potie od para znaajnih ena koje su studirale i pisale o ivotima normalnih parova koji su uspevali da ostanu zajedno trideset do pedeset godina. Zapaanja i intervjui koje su obavljali Rona Romni (Ronna Romnev) i Bepi

268

MOC PRINCIPA

Harison (Beppie Harrison) sa veoma raznovrsnim parovima su iskrena, puna otkria i inspirativna. Posmatrali su parove koji su drutveno i finansijski kao i ivotnim stilom bili razliiti, ali su se smatrali srenim, i imali su uverenje da je vredelo ulagati napore na stvaranju odnosa. Ovi parovi su proivljavali i dobre i loe dane. Pravili su greke i povreivali osobe koje vole. I njihova oseanja su bila povreena, svaali su se i u ljutnji besno osamljivali. Ali nakon tih kriza, zaustavljali su se, vraali i ponovo pokuavali. Ovi ljudi su nauili da kau da im je ao pre nego to se rastue, jer im je vraanje mira bilo mnogo vanije od predmeta rasprave. Nauili su kako da se bore, kako da izoluju oblasti koje su bile suvie osetljive, i imali su odnos koji se jo razvijao, menjao i nastajao. Nauili su da svi njihovi problemi ne mogu da se rese preko noi. Nauili su da predivna no moe da ne bude no njihove godinjice, ve par dana docnije kad se iz nekih razloga sve lepo sloi. Izradili su jedinstven oblik zajednikog ivljenja koji njima odgovara. U ovim dugovenim brakovima postojali su periodi kada je izgledalo lake jednostavno otii; ali niko nije otiao. Svaki partner je bio u stanju da ostavi po strani svoja poetna oekivanja u interesu brane harmonije i ponovo pokua kada je prvi pokuaj ili metoda zakazao. Mnogi brakovi su duboko ukorenjeni u opredeljenje bar jednog suprunika da e taj brak, za razliku od nekog koji su poznavali kao deca, funkcionisati i uspeti. Da sumiramo, svi su oni nauili da moraju sami da izgrade svoj brak. Ne moe svaki brak da opstane; neki i ne treba. Ali ako se naete u braku u kome ima svetlih trenutaka pored krparenja koje nervira, Romni i Harison ohrabruju da se za njega borite.

RAZMILJANJE I DELOVANJE - ZAJEDNO

Brak ne ine dve savrene osobe, ve dve veoma nesavrene osobe koje postaju majstori za opratanje. To je duh stvoren u izreci na zidu u naoj spavaoj sobi u kui: "Svrha braka nije da se slino misli, ve da se zajedno misli." Savesni, brini, paljivi roditelji moraju takoe da naue da se vole. Onda e imati stalno veu

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

269

sposobnost da vole, poduavaju i asno vode svoju sopstvenu decu. Kada se mladi par venao, nakon burnog udvaranja, jedan prijatelj je sugerisao da su moda na kraju svojih problema. Nakon dve godine, i stalne borbe za kontrolu, prihvatanje i partnerstvo, mladi suprug je zapazio "Moda smo bili na kraju svojih tekoa, ali nisu rekli kojeg kraja." Kada smo se ovni i ja venali, stariji prijatelj nas je savetovao: "Verovatno ete imati decu. Ali oni nisu u centru vaeg braka. Kaete da ste 'zaljubljeni'. Ali da li se dopadate jedno drugom? Da li ste prijatelji? Treba da znate da najbolje to ikada moete da uinite svojoj deci jeste da se vi volite." Drugim recima, deca nisu na prvom mestu. Na prvom mestu mora da bude brak. Oboje se moete povezati sa veom zajednicom, a onda brak daje stabilnost koja podrava svakog od vas pojedinano kao i decu. Ispostavilo se daje to veoma mudar savet. Da li se vi, muevi i ene volite? Istinski meusobno volite? Kako to znate? Ljubav mora da se ispoljava. Da li ste vi kao stari gospodin koji je, stojei na grobu svoje ene nakon etrdeset godina, opazio: "Bila je draga ena. Stvarno sam je voleo ... i skoro sam joj to jednom i rekao." Ili ste kao ena koja je podseala mua, "Rekla sam ti, na dan venanja, da te volim. Ako se to ikada promeni, ti e biti prvi koji e to saznati!" Jedna ena je pitala svog mua nakon deset godina: "Da li me voli ili ne? Rekao si mi jednom, ali sam zaboravila." Svi mi zaboravljamo ono to se ne potkrepljuje. Ako je ne obnavljamo, ljubav u naim ivotima poinje da slabi. Potrebno je da damo i primimo pregrt zagrljaja svaki dan da bismo odrali oseaj prihvatanja, poverenja i potovanja. Kada su ovi zagrljaji praeni recima razumevanja, pohvale, ili potvrde koja je iskrena, uspeni smo. Jedan psiholog sugerira odnos od deset pohvala prema jednoj konstruktivnoj kritici. ta je norma u vaoj kui? Kakav je saldo u emocionalnoj banci sa vaom suprugom i decom? Moete da promenite okruenje u kome ivite promenom naina na koji tretirate one sa kojima ivite. Nije u pitanju to to oni nama ine zbog ega ih volimo; u pitanju je ta mi za njih inimo. Navika panje koja postaje ivotni stil za nas postaje osnova za dugotrajnost kao i uticaj, i vodice ka odnosima koji e potrajati.

270

MOC PRINCIPA

Don Gotman (John Gottman), psiholog sa Univerziteta Vaington, studirao je vie od dve hiljade brakova u periodu od dve decenije, u pokuaju da otkrije klju odrivog braka. Parovi koje je studirao bili su u braku od dvadeset do etrdeset godina sa istim partnerom. Ustanovio je da nain komuniciranja otkriva da li e ili nee brak opstati. Parovi koji se energino raspravljaju mogu da imaju uspean, trajan brak kao i parovi koji u potpunosti izbegavaju suprotstavljanje. Ali kada kritika, neuvaavanje, odbranatvo, ili opstrukcija (odbijanje da se komunicira) postane uobiajeno, brak je u opasnosti. Komuniciranje moe da postane teko u braku kada ste savladam stalnim odbijanjem a va prirodni talenat za reavanje tekoa se izgubio. Potvrivanje i zdrav pristup reavanju konflikta treba da postanu druga priroda tako da vas ne napuste onda kada su vam najpotrebniji. Gotman je zakljuio da ak uz velike razlike u zanimanjima, ivotnim stilovima, i vrsti braka, snano postojanje ljubavi i potovanja su stalan, pouzdan protivotrov za kritiku, odbranatvo i opstrukcije. Roditelji mogu mnogo da promene u ivotima svoje dece. Roditeljstvo moe da bude zabava. Vredno je truda. Moda je vanije nego to shvatamo. Moda je istina da jedna od osnovnih dobiti od dece jeste da kao roditelji tako mnogo uimo na osnovu iskustva. Naa deca nee stvarno nauiti to dok ne budu imala svoju decu. Bez obzira na tekue odnose sa svojom decom, moete na njih da utiete i stvorite bolje odnose koji e vas ispunjavati i obogaivati do kraja ivota ako nauite da asno utiete.

PITANJA I AKTIVNOSTI OD POMOI U PROCENI TA HOETE I KAKO RADITE

1. Koji je bio osnovni stil pouavanja/disciplinovanja u vaoj kui kada ste bili dete - sumnja, strah, pravinost, ili potovanje?

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

271

2. Kada ste pod emocionalnim pritiskom, koji je danas va prvi odziv na krizu u vaem sopstvenom domu? 3. Kada vi ili vaa supruga posebno dobro resite problem, zastanite i analizirajte ta se desilo. ta ste oseali? Da li su emocije pomogle ili ometale? Koji je bio izvor ideja i aktivnosti koje su dale rezultat? estitajte i pojaajte jedan drugog. Ako se uopte dogodilo, moe se ponoviti. 4. Kada ste najpovredljiviji? Kada se moe dogoditi da uinite neto za svoju decu to moete da zaalite? Pregledajte spisak u 4. poglavlju i ponite da zapisujete ta se deava kada niste uspeni. Ostvarivanje svesnosti je esto osetljiv proces koji oznaava poetak stvarne promene. 5. Kako biste danas okarakterisali va dominantan pristup uticanju na vau decu - bespomonost, mo prinude, mo koristi, ili mo naela? Ustanovite lini cilj i obavezu da se pomerite sa bilo kog nivoa na kome se nalazite ka sledeem viem nivou. Moete da poelite da ustanovite porodini savet, sluanje deijih briga, da bi deca postala svesna svakog tipa moi i vae obaveze da se poboljate. Pridobijte njihovu pomo. 6. Ustanovite skup dogovorenih signala koji e dozvoliti vaem suprugu da se umea kada ste suvie emocionalno uneti da biste objektivno umirili dete. Podravajte se meusobno u sredini problema, i razmotrite to docnije da biste smislili bolje alternative za sledei put. 7. Ako su vaa deca jo mala, posetite stariji par koji cenite a ija deca su odrasla ili su napustila kuu. Pitajte ih ta im je donelo najbolje rezultate, ta ale to su uradili, staje stvarno bilo vano na dui rok, i ta im se lepo dogodilo. Izmenjen nain gledanja esto je posledica takvog otvorenog dijaloga. 8. Zapamtite da je porodini ivot iva laboratorija. Niko nema sve odgovore. Niko nema sve to povezano. Moemo da poboljamo ako na tome radimo. Uinite najbolje to moete, a onda jo bolje sledei put. Vi to moete.

10. GLAVA

ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE

Najvaniji posao nastavnika sastoji se ne toliko u ulivanju znanja koliko u stimulisanju uenika u njegovoj ljubavi i stremljenju. Znati kako da se ukae umetnost je uenja. Henri Amiel

MOC PRINCIPA NASTAVNIKA

Najvanija osoba u vaem ivotu moda je bio nastavnik. Moda ste vi danas nastavnik. Nastavnici duboko utiu na nas. Obrazovanje i nastavnika profesija su deo vane osnove za nae znanje i sposobnosti, nae vrednosti i uverenja, nae drutvo, i na nain ivljenja. Imam duboku, linu obavezu prema obrazovanju, nakon predavanja u gimnaziji i na fakultetu, direktorskih obaveza

ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE

273

u privatnoj koli za maloletne prestupnike, i nakon predavanja koja sam drao u crkvama, skautima, nevladinim organizacijama celog svog ivota. Ali kole, uenici i prosvetni radnici imaju tekoe. Razmotrite naredne tri scene: Scena A. Petogodinjak se ljut vraa prvog dana iz kole i kae majci: "Ja se ne vraam." "Zato? Zar ti se ne dopada kola?", elela je da sazna. "Ne", odgovara deak. "Ne znam da itam, ne znam da piem, a ne daju mi da priam." Scena B. Majka kae sinu: "Mora da ustane i da se odmah spremi za kolu. "Ljutit odgovor sina, "Ne!" "Zato ne?" pita majka, pokuavajui da ga razume. "Dau ti tri razloga. Deca me ne vole. Nastavnici me ne vole. A nije ni zabavno." Majka odgovara: "Dau ti tri razloga zato mora da ide. Oekuju da doe. Ima etrdeset i dve godine. A ti si direktor." Scena C. Administrator: "Ja sakupljam sredstva za uenje." Direktor: "Ja obezbedujem uslove za uenje." Nastavnik: "Ja pomaem deci da otkriju lepotu sveta." Dete: "Ja mrzim kolu!" Smeno ili ozbiljno? Postoje mnogi izazovi za nastavnike koji ele da neto promene. Ali ko stvarno upravlja? Ko ima mo? Neki nastavnici mogu da kau, "Problem je sa roditeljima. Nije ih briga. Optuuju nas, ali ne dolaze da vide ta se svaki dan deava. Ne podravaju nae aktivnosti i programe. Ne proveravaju domae zadatke i obaveze. Ne smatraju svoju decu odgovornom. Nee da iskljue televizor. Kako oekuju od nas da potremo viegodinju tetu neodgovarajueg roditeljstva? Ne moemo mi to sami." Neki roditelji mogu da oseaju da su nastavnici ti koji ne mare, koji samo brinu o raspustima, poveanju plate, programima, dodatnom poslu, a ne o deci za ije uenje su plaeni. Da dodamo, usred informacione eksplozije, imamo ono to je Don Nesbit (John Naisbitt) opisao kao "svet koji se gubi u detaljima ali umire od gladi za znanjem." -* Prema jednom izvetaju, u jednom izdanju New York Times ima vie informacija nego to je, pre nekoliko stotina godina, neko mogao da obradi u elom svom ivotu. Danas, izvetaji tvrde, raspoloive informacije se dupliraju nakon nekoliko godina. Predsednik Njujorke javne biblioteke, Vartan Gregorian, zapazio je da jedan od naina da paraliete ljude jeste da ih
18 Mo principa

274

MOC PRINCIPA

preplavite sa trivijalnostima. ; Eksplozija informacija nije ravna eksploziji znanja. Kada informacija postaje roba, mudrost i rasuivanje su kao nagrada. Nastavnici dre klju za otvaranje neprestane mudrosti ukorenjene u prirodnim sposobnostima nae dece. Principi se ne menjaju; ali ako ih potujemo, oni mogu nas da promene.

GDE JE MOC U KOLAMA?

Ima li snage u naim kolama da nauimo te principe? irom zemlje poznati prosvetni radnik Dejms Korner (James Comer) opisuje sveopte probleme koji izbijaju na povrinu kada nema moi: Kada deca ne ue ili se ne ponaaju dobro u koli mnogi u zbornici dozive oseanje promaaja i bespomonosti... Zbog oseanja frustracije, razoaranja, i ljutnje, roditelji i potroake grupe esto se organizuju da napadnu kole. Upravnici i nastavnici esto skupe snagu da pribave nove resurse da bi se zatitili. Ovi napori esto vode do haotinih i epizodnih pomeranja moi ka grupama koje su najsposobnije da se mobiliu u odreenom trenutku. Pouavanje, uenje i ponaanje u koli ne poboljaju se znaajno. Pre kao konani proizvod imamo apatiju, ljutnju i sukobe. Ljudi se esto istresaju jedni na druge. Cesto se vode veste borbe... Kanjenje na skup kada strog direktor trai da nastavnik doe na vreme je jedan od naina da se iskae nezadovoljstvo ili podrije autoritet osobe koja trai rezultate ali ne prua odgovarajue vodstvo i podrku. Ne uestvovanje u kolskim programima je jedan nain na koji roditelji ispoljavaju otuenje, ljutnju i protivljenje radu kole. Deca koja dobijaju poruku "kola je neprijatelj" esto su protiv neprijatelja - razmeu se, podrivaju nastavnika, podrivaju kolski program, ili na drugi nain koriste svoje pravo na veto. U koli u kojoj se roditelji, nastavnici i uprava bore za mo, direktor malo moe da uini. Ali mada roditelji i nastavnici imaju vie moi, ne mogu je efektivno iskoristiti. Mo svih njih je bezoblina, izdeljena i nejaka. Zbog toga niko nije u stanju da se pozabavi misijom kole na kooperativan, sistematian,

ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE

275

odriv nain, i uslovi za korienje veta od strane uenika rastu i, u nekim kolama, preovladaju. Administratori, nastavnici i roditelji su paralisani i nemoni. Bespomoni ili puni moi? ta je danas mogue u uionici? Istina je da svi ovi uesnici - roditelji, uenici, nastavnici, administratori, graani - utiu na dogaanja u uionici. Ali ini smo uli u fazu u naem drutvu u kojoj se obrazovanje ne ceni vie po tome ta e da ti da ve pre po tome ta e da napravi od tebe. Poto nastavnici nemaju ono to drutvo smatra vanim u pogledu bogatstva i statusa, rezultat je da se na nastavniku profesiju gleda sa visine, i nastavnici su oslabljeni. Kada sam bio direktor gimnazije, redovno sam pozivao svakog od svojih nastavnika da bude "direktor na dan." U toj ulozi, oni su obino radili ono to ja radim, odraivali tekue probleme koji su svakodnevni, odluivali, razmatrali probleme uenika i roditelja, i tako dalje, dok bi ja drao asove umesto njih. Svi smo uili na taj nain. Ja sam sigurno dobijao vaan uvid koji mi je omoguavao da sluam primedbe nastavnika sa veim razumevanjem. A oni su bolje razumeli zato sam postavljao zahteve koje sam postavljao u toku normalnog kolskog dana. Ova razmena nam je dala bolje razumevanje, jer je proces omoguavao svakom od nas da ue u svet onog drugog, da upozna zahteve koji se drugom postavljaju, i da bude osetljiviji na razlonu postavku na osnovu koje svako od nas treba da odluuje i deluje. Umetnost pouavanja, i umetnost uenja, prvenstveno se odigrava u uionici jer nastavnik stvara atmosferu, usklauje raspoloiva sredstva, koristi pogodne trenutke u nastavi, ponekad ukloni klupe, i radi sve to treba da pomogne deci. Moto seoskos lekaraukazuje, "Povremeno leci; esto pomai, stalno ohrabruj."^ Postoji paralela za nastavnike. Ne moemo da dosegnemo ili da pouavamo svakog. Svaki novi nastavnik poinje sa snom da e da izmeni svet - svaku osobu, svakog uenika, svaki razred. Neki nastavnici postanu cinini nakon izvesnog vremena, poto ih ometaju, ignoriu ih i suprotstavljaju im se. Oni zavravaju uz razmiljanje, oseanje i ponekad ak i verovanje da mko ne moe da se promeni. Ubede sebe da ta borba nije ni vredna truda. Ali nastavnici mogu da pomognu onom jednom ueniku... tom jed18*

276

MOC PRINCIPA

nom... jednom usamljenom... zaboravljenom. A uitelji mogu da utiu na mnoge. Kada je taj uticaj zasnovan na strahu, to je prinuda. Ne pomae na dui rok i stvara mnoge neoekivane i ruilake dodatne posledice.

IZBEGAVANJE PROBLEMA SA KAZNAMA STVARANJEM REDA, INSPIRACIJE I NADE

Nastavnici koji asno utiu izbegavaju mentalitet preice koji zastupaju nastavnici skloni filozofiji sile i straha. "Napravi pakao; budi tiran prve nedelje; zastrai ih prvih par dana i nee imati sa njima problema ele godine."Svaki novi nastavnik uje ovu uobiajenu mudrost. Ovu pesmu pevaju svake jeseni nastavnici koji ne znaju da postoji i drugi, bolji nain. Istraivanja su konzistentno pokazivala da nastavnici koji progone uenike koji bee sa njihovih asova mogu da predvide poveanje beanja sa asova. Nastavnici koji, kao svoju prvu reakciju, kritikuju uenike, na kraju sve vie kritikuju. Ova zamka kriticizma se stvara od strane nastavnika koji ne shvataju da se ono emu se poklanja panja i uveava. Kao to stara pesma ukazuje, ako naglaavate pozitivno i eliminiete negativno, stvoriete nezaboravno, mono mesto i uslove za uenje. Uvek e biti nastavnika koji e se privoleti potkupljivanju i linoj koristi, jer su to stvari koje sami mogu da kontroliu. Ali takvi sistemi za podrku su obino sistemi koje kontroliu nastavnici, a ne oni koji ue, i vremenom uenici naue da se iskau samo kada postoje nagradni sistemi. Drugi nastavnici mogu da budu popustljivi ali bespomoni, odravajui se jo pola godine do penzije ili promena obaveza moe da im omogui da izbegnu nezdrave i neprijatne dane u razredu. Bespomonost u razredu je tragedija. Uenici naue za ta nastavnik ivi; i ako nastavnik sebe definie kao rtvu, on iskazuje bespomonost. Nastavnik koji ivi u strahu verovatno e izmamiti strah i kod uenika. Svi ovi pristupi su orsokaci. Postoji toliko mnogo toga stoje mogue. Netipian nastavnik je onaj koji asno utie, ne ivotari, ve menja svet nainom svog ivota.

ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE

277

Cilj discipline u uionici je da se resi problem uz odranje odnosa sa uenicima. ' Ova dva cilja nisu meusobno iskljuivi. Drugi, odravanje odnosa, odreuje kako postiete prvi, reavanje problema. Kao to Riard Karvin (Richard Curvvin) i Alen Mendler (Allen Mendler) zastupaju, vi moete "da disciplinujete sa dostojanstvom." ' Moete manje da se oslanjate na krivicu i sramotu i provedete vie vremena u planiranju promene budueg ponaanja. Najbolji nastavnici ne vide sebe i svoje uenike kao rtve. Poto nisu ispunjeni strahom, ne unose strah u svoje uenike. Sa dostojanstvom, humorom, kreativnou i potovanjem, oni stalno utiu na promene za dobro u ivotu svojih uenika.

IZUZETNI NASTAVNICI
Seam se da sam o tome razmiljao pre nekoliko godina dok sam iao na pogreb dragom prijatelju. Dr Lial Holder je bio profesor na univerzitetu u toku sedamdesetih i osamdesetih. Nesrenim sluajem je izgubio ivot, i da bi mu odao potu, iao sam na pogrebnu sveanost koja je trebalo da se odri u lokalnoj crkvi. Razmiljao sam o naim zajedno provedenim godinama, prvo u statusu student-nastavnik a onda kao kolege. Lial i ja smo esto vodili budue nastavnike u pustinjsku oblast da ih uimo umeima preivljavanja, izgradnji tima, i stvaranju poverenja. Najtei izazov za najvei broj ovih studenata bilo je sputanje niz liticu. Nakon obuke i proba, svaki student bi bio vezan konopcem i trebalo je da se spusti niz liticu, niz dvadeset pet metara visoku liticu, dole na sigurno. Bio je to izazov i za najhrabrije, i mada su neki docnije opisivali provalu zadovoljstva koja je usledila nakon poduhvata, mnogi su otvoreno priznali zabrinutost koja se graniila sa uasom koja je pratila sputanje niz liticu. Lial je bio ekspert za penjanje i majstor da smiri studente kada su bili zaplaeni. Imao je lagan, paljiv pristup koji je stvarao oputenost ak i kad je bio u pitanju pad sa dvadeset i pet metara visine. Jednom prilikom, otiao je sa grupom studenata do popularnog mesta za penjanje i proveo je dan pomaui svakom stu-

278

MOC PRINCIPA

dentu da se spusti niz liticu. Stajao je na vrhu, davao savete i ohrabrivao, dok i poslednji student nije sigurno siao dole. Onda je ponovo vezao konopac, sa specijalnim vorom koji bi drao sve dok je pod silom, i sam je krenuo niz liticu. Ali neto se loe dogodilo. Postupak je bio isti. Lial je to uinio mnogo puta ranije, na istom mestu. Ali iz nekog neobjanjivog razloga, ovaj put je vor iskliznuo, i Lial je pao i stradao. Sve uspomene iz vremena kada smo uili preplavile su me dok sam traio crkvu i uvezao kola na parking. Poeo sam da se pitam ko bi jo mogao da prisustvuje slubi tog jutra. Lial je bio nastavnik koga su neki studenti voleli vie a neki manje. Imao je naina da natera studenta da misli, odgovarajui na pitanje sa pitanjem, i terajui studente da se ne zadovolje povrnim, da naue da ue. Neke je taj prilaz ljutio jer su teili brzim odgovorima i zapamenim odgovorima. Lial je bio strpljiv, nije mu bilo strano da malo pritisne studente, ako bi na taj nain vie nauili. Nakon duge karijere nastavnika, pomaui studente i postdiplomce da se pripreme za rad u javnim kolama, njegov ivot je bio okonan. Koga je to pogodilo? Pitao sam se. Ko bi eleo da ga zapamti? ta je izuzetno on uinio svojim ekscentrinim, esto nezgodnim, ali uvek istinitim stilom uenja? Uskoro sam dobio odgovor. Mala crkva je bila prepuna. Ljudi su stajali pozadi i u hodnicima dok je muzika memorijalne slube poinjala. Pogrebni govor je bio jednostavan i direktan. Njegova udovica i deca su tiho plakali. A onda se desilo neto udesno. Jedan od njegovih bivih studenata popeo se na podijum i poeo da govori. Bilo je to kratko, ali je u pozdravu istakao kako je Lial uticao na njegov ivot traei od njega vie i terajui ga da malo, dublje kopa. Drugi bivi student izala je pred mikrofon i rekla kako ju je Lial podstakao da postane administrator u koli. Govorila je par sekundi, ali su njene reci opisale kako se stvara zavetanje. Drugi je govorio o tome kako je izabrao svoju profesiju na osnovu saveta koje je dobio od Liala. Sledei je slino govorio. I drugi. Bila je stvarno bujica pohvala i priznanja, spontanih izliva nakon spontanih izliva, pohvala oveku koji nije traio pohvale, od bivih studenata koji, u to vreme, nisu cenili uticaj koji je ovaj tihi ovek imao na njih.

\ \ V.

ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE

279

U svojoj svesti, zamislio sam oblutak koji je bio Lial Holder, mala glatka stena koja je obraivana dok nije zasijala, ubaena u okean humanosti, i svaki student koji je proao kroz njegov razred bio je talasi, mali u poetku, a onda sve vei dok se kretao od izvora, sa poetnog poloaja ka drugim uionicama, drugim kolama, drugim zajednicama daleko udaljenim od univerzitetskog grada gde je Lial iveo i predavao. Nisam zaboravio tu scenu, i lekciju koju sam nauio tog jutra. Nisam zaboravio mo Liala Holdera, koji je strpljivo i konzistentno pozivao studente da rastu, niti sam zaboravio studente kojima je predavao, koji su postali odlini nastavnici, direktori i kolski administratori u stotinama kola i uticali na desetine hiljada dece i tinejdera. Koja je mo nastavnika? Koliko dugo traje uticaj? Gde se zaustavljaju talasi? Potencijalni uticaj je veliki.

MOC VAIH RECI

Ponekad na nas utiu akumulirane lekcije koje smo predavali i koje smo sluali. Ponekad je to fraza ili izgovorena re, namerno ili nenamerno, u kritinom trenutku otvorenosti ili slabosti, koja uniti akciju, doda podsticaj ohrabrenja ili oklevanje koje prati mudrost, koje se seamo i koja utie na nas na trajne naine. Nastavnica, puna nadahnua, sa mnom je razmenila svoja razmiljanja. "Verujem da moemo da ubrzamo uenje svih studenata, posebno problematinih studenata, izgradnjom odnosa. Ogromna je mo u recima koje koristimo. Korienje monih, pozitivnih reci je dobar put da izgradite poverenje u odnosima. Takve ree su me dirnule i zauvek izmenile." Ponekad na nas utiu na srean, prijatan nain. Ponekad se reci zabodu na rune, bolne naine. Kada studenti izvode, prave se vani i proveravaju granice naeg strpljenja, stvarna poruka je, u stvari, pitanje vrednosti, prihvatanja, slaganja. "Da li me volite, mada ne umem da itam tako dobro kao Meri?" "Da li mislite da sam vaan mada moja odea nije lepa kao Donova?" "Da li sam ja ljupka osoba mada me je sramota to moj otac ima problem sa opijanjem?" Takva pitanja se retko direktno postavljaju. Sa malom

280

MO PRINCIPA

decom, ponaanje je sutina. Vikanje na njih, kanjavanje, i ignorisanje, a da se ne posveti panja osnovnim pitanjima moe da izgleda kao stav: "Ne svia mi se, ti glupi, jadni, bednie iz porodice sa problemima!' ' Reci koje izgovaramo su mone. One mogu da postanu most kojim se stvara odnos, pozivajui uenike i druge da promene svoja oseanja, svoje ideje i svoje ponaanje, prema sebi i prema nama. Uenje prouzrokuje relativno stalnu promenu u ponaanju. Mo naela nas poziva da koristimo reci koje e graditi, ne rasturati, tako da promene u ponaanju budu pozitivne. Mudar i podsticajan pedagog ukazuje da ukoliko elite da nekoga podignete, da ga podstaknete da ivi bolje, ne treba da mu sruite kuu, ve samo pokaete bolju kuu u kojoj treba da ivi.

VIZIJA UENJA

.;:

;.'

Instruktivno je razmotriti koren reci "obrazovanje." Obrazovati je, izbaciti ili izvui neto latentno, skriveno ili neizraeno; pretpostaviti ili izraditi na osnovu datih injenica; prikupiti ili izazvati; podsetiti se imenovanjem ili sugerisanjem. Kakva vizionarska predstava pouavanja! Veina kola ima neke odline nastavnike, neke osrednje, i neke koji ne pripadaju toj profesiji. Najbolji nastavnici mogu da postave ton i tempo kole. Poto mnogi ljudi nisu preduzimljivi, ovi nastavnici mogu da inspiriu druge da podignu svoj pogled i da se prilagode okruenju koje oni stvaraju. Ako je vae osnovno uverenje davi znate a drugi ne znaju, onda je va posao da im to kaete, kontroliete ih, prinudile ih bez obzira ta je potrebno da ih sredite. Ako je vae osnovno uverenje da studenti ve poseduju veliinu i sposobnost u sebi, i va posao je da im pomognete da cene novo to im je ve intuitivno poznato, va pristup e da bude potpuno drugaiji. Vi ne morate da silite. U stvari, i ne moete. Nai ete druge naine da izmamite i prizovete, pre nego da objavite, informiete i usadite. Vi ete odgajiti to a ne pokuavati da usadite. Stvoriete uslove koji omoguavaju deci da cvetaju kao majstori batovani, pleviti i dubriti i orezivati ali sa puno potovanja prihvatajui daje mo, i

ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE

281

ivot, ve u deci. Mi ga ne moemo usaditi; ne moemo naim uenicima da damo ivot. Moemo, meutim, da unitimo spontanost, kreativnost i radost uenja, ili moemo da stvorimo uslove koji pomau da ivot raste i cveta i nastane. Veliki uitelji ne daju samo odgovore, niti samo dele svoje blago, bez obzira koliko je dragoceno. Veliki uitelji pomau uenicima da u sebi otkriju veliinu i mogunosti. To moe da zahteva drugaiju vrstu priprema, i vie panje u vaim metodama, ali moete da uinite bitne promene nabolje u ivotima onih koje uite. Ova oseanja ne mogu da se nameu. Jedno od moje male dece donelo je iz kole kratku pesmu o kornjai. U pesmi je grupa dece nala malu kornjau jednog dana i htela je da se "igra". Ali kornjaa, uplaena i zbunjena, brzo je uvukla glavu. Onda je jedan deak uzeo tap i pokuao da prisili kornjau da "izae i igra se." Uprkos dobrih namera, deca su ubila kornjau. Ponekad smo mi kornjae; ponekad smo mi deak sa dobrim namerama sa tapom. Nastavnici moraju da imaju mudrost i umee da ispolje grubu ljubav opisanu u 7. poglavlju. Paljivim uravnoteavanjem vrstine i blagosti, hrabrou i premiljanjem, uspostavljanjem reda i spontanou, moni uitelji utiu da verujemo u sebe. Poinjemo da verujemo u sebe jer verujemo u njih. Slavimo ceo ivot odnose koji su tako nastali.

PROGRAMI NE MENJAJU LJUDE

Bil Miliken, bivi kolski administrator, voli da kae, "Programi ne menjaju ljude; odnosi menjaju ljude." Paljivo odgajanje odnosa ostaje jedno od najmonijih, dubokih stvari koje nastavnik moe da uini da bi uticao na studente. Prikaz menadera sa spiska 500 kompanija asopisa Fortune zakljuio je da menaderi treba da se priblie svojim zaposlenim ako ele da budu dobri treneri. Otvorenost, poverenje i prijateljstvo su navedeni od veine koji su odgovorili kao kljuni faktori za uspean odnos. ' Da lije mogue daje svet biznisa konano otkrio ono to su dobri nastavnici uvek znali i inili? Odnosi su najvaniji. Sokrat je imao zapaen uvid kad je oglasio, "Koga mogu da uim osim svojih prijatelja?"

282

MOC PRINCIPA

Uitelji koji cene svoje studente, koji izgrauju odnose koje krasi otvorenost, strpljenje, ljubav i disciplina su retki i divni. Sara Lajtfut (Sara Lightfoot), profesor obrazovanja na Harvardu, opisuje i neprijatan poloaj bespomonosti i mogunosti koje imaju nastavnici na sledei nain: Svi dobri nastavnici imaju kao zajedniko da sebe smatraju misliocima, da ive u svetu ideja. To je istina za nastavnicu u koli za bolnike sestre i profesora na najuglednijem univerzitetu. Vrednost su ideje - ali ideje prenete putem odnosa. To zahteva izvanrednu hrabrost, obrazovanje, panju, energiju, obavezu, razumevanje, oseaj za povezivanje. Veina nastavnika se osea iskljuenom iz najvanijih odluka o kolskoj politici; oseaju se kao posmatrai u prednjem redu u reformama u kojima znaajne odluke donose guverneri, zakonodavci - svi osim njih. Kada ne uestvujete u donoenju odluka o stvarima koje radite svaki dan, oseate se bespomoni. U naoj koli, studenti su uglavnom obueni da daju brze odgovore. Deo uenja je pomo studentima da naue kako da toleriu neodreenost, razmatraju mogunosti, i postavljaju pitanja na koja nema odgovora. Mladi trae istinu. Oni mogu da kau kada odrasli nisu autentini - ako od njih traite da krenu u avanturu kroz teak skup ideja, a vi niste spremni da ih pratite, nije verovatno da e biti spremni na to. Kakav je uticaj na obine kole sa obinim uenicima i neobinim problemima kada takvi nastavnici ojaaju i mobiliu se? Lajtfut naziva te nove kole "dobrim kolama", sa uverenjem da bilo koja kola, bez obzira na lokaciju ili raspoloiva sredstva, moe to i da postane. Te dobre kole: - su mesta gde ljudi usvajaju ciljeve i standarde i smatraju se meusobno odgovornim; - imaju voe koje istiu znaaj sluanja, izgrauju oseaj zajednitva, odrivih odnosa, i podrke ljudima nakon ispoljene greke; - imaju oseaj misije koje i deca i odrasli mogu da izraze. Imaju identitet. Imaju bitna svojstva, svoj sopstveni kvalitet, koji se jako osea. Imaju skup vrednosti. Ako idete hodnikom, deca e

ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE

283

rei, na svoj poseban nain, "To je naa kola. To je ono to smo mi". A odrasli e ponavljati te iste vrednosti. Postoji neka vrsta ideolokog zajednitva koje donosi oseanje meusobne povezanosti u koli; - podrava pojedine nastavnike u njihovom linom, posebnom ispoljavanju. Dozvoljava im, kao to je jedan upravnik rekao, da "uznemire inerciju." Ovi divni ljudi su nagraeni, a ne ocrnjeni, za to to su izuzetni, a drugi dobri ljudi su ohrabreni da budu dobri, a relativno osrednji su podstaknuti ili podrani da postanu bolji. "' Nastavnici u takvim kolama uestvuju u donoenju odluka, cenjeni su zbog svojih znanja u predmetima koje predaju, i prihvaeni su da dele, vole, slue i daju ono to mogu da ponude. ta mora da uini drutvena zajednica da privue i zadri takve kompetentne pojedince vrstog karaktera u ovoj profesiji kojoj su tako potrebni? ta u meuvremenu mogu da uine sami nastavnici?

NASTAVNIK KAO VODA KOJI UKAZUJE NA PUT I POZIVA DRUGE DA GA SLEDE

Svaki kolarac zna ime Helen Keler (Helen Keller), izuzetne ene koja je uzdigla nae ideje o granicama ogranienja. Bila je to Helen Keler koja je rekla: "Zahvalna sam svojim hendikepiranim, jer sam u radu sa njima nala sebe, svoj rad i svog boga." Ali pria nad priama je ivotni vek posveen odricanju, viziji i slubi druge znaajne ene, Ane Saliven (Anne Sallivan), njene nastavnice. ' Helen Keler opisuje sebe kao brod izgubljen na moru, u gustoj magli, pipajui svoj put ka obali, bez kompasa i svetla ili ak i ideje gde bi mogla da bude luka. Svetio koje se pojavilo u njenom ivotu bila je Ana Saliven, i dan kada je ona stigla docnije je opisan kao njen "duhovni roendan." Ana je imala krajnje teak ivot. Majka joj je umrla kada je bila mlada; otac je nestao. Zivelaje sa tetkom i ujakomkoji je nisu hteli. Na kraju je zavrila sa bolesnim bratom u sirotitu -javnoj

284

MOC PRINCIPA

ustanovi smrti i bolesti - naputena od porodice, bez prijateljstva i skoro lepa. Ali neto u njoj je odbijalo smrt, odbijalo da se preda. Bez obzira na uasne uslove ivota, ona nikad nije napustila nadu i ljudskost. Poznavala je bol roen u neznanju, i odluila je da vie ne bude neznalica. kola je postala sredstvo koje je iskoristila da se oslobodi neznanja. Za samo est godina, bez ikakvog formalnog obrazovanja, diplomirala je kao najbolja u razredu na Institutu Perkins za slepe. ivot ja Anu Saliven pripremio za nastavnika. Njen prvi student - njen jedinstven student - bila je Helen Keler. Helen Keler na ovaj nain opisuje uticaj svoje nastavnice: Bilo ko moe da odvede decu u uionicu, ali samo uitelj moe da ih uputi da ue. Oni moraju da oseaju da je sloboda njihova. Oni moraju da osete ar pobede i moraju da osete kako srce tone u razoaranju. Moraju da osete te stvari... U tome je sutina rada uiteljice sa mnom: da umanji fiziku zavisnost od nje i omogui da jednog dana nastavim svoj rad bez nje. Uiteljica je verovala u mene i ja sam odluila da ne izneverim njenu veru. Uvek svesna nje, traila sam nove puteve da udahnem ivot mukarcima i enama koje su tama, utnja, bolest i tuga izmodili. Izgleda da je moja uiteljica koja je zapalila moj noni plamen jo na poslu, koristei mene da potpali nove vatre koje e doneti dobro. ' Uitelji koji vode, a ne samo ire informacije i dre razred na okupu, razvijaju studente koji mogu da se odlue da ih slede, kao to je Helen Keler sledila Anu Saliven, i da njihovo delo znatno proire. Voditi znai stvoriti prilike koje otvaraju mogunosti kod drugih. Voditi znai znati gde hoete da idete i uiniti to putovanje tako interesantnim i privlanim da uenici hoe da idu sa vama. Voditi je stvoriti zavetanje koje e ostati uenicima na koje ste asno uticali. Zauvek u da budem zahvalan nekim mudrim nastavnicima koji su se drali moi principa i iji uticaj jo oseam nakon mnogo godina. Mada nisam jedini koji je tako mono osetio njihov uticaj, duboko sam svestan njihovog znaaja u osetljivim kritinim trenucima svog ivota. Ovi nastavnici su na mene uticali jer su brinuli, jer su bili spremni da idu tamo gde sam ja bio, i jer je njihova elja bila, izraena nainom na koji su predavali i kako su iveli, da asno utiu. Seam se gospodina Hila u sedmom razredu koji me

ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE

285

je pozvao da crtam i sviram havajsku gitaru za kolski program i tako podstakao interesovanje za muziku, stoje danas veoma vano u mom ivotu. Gospodin Kselu, u osmom razredu, traio je da pomognem u nastavi i onda sam otkrio koliko pouavanje moe da bude zahvalno. Dr Haf Berd je bio mentor na fakultetu koji mi je pomogao da prevazidem, sebe time to mi je pruio priliku na poslu za koji nisam imao iskustva, i onda mi pomogao da budem uspean. Kada mi nije bilo jasno ta treba da uradim, rekao bi da sam mu potreban. Ne mogu da mislim o tim ljudima a da ne oseam zahvalnost i priznanje za njihovo investiranje u mene. Moja ena, ovni, nedavno je srela enu koja se sea da su zajedno bile u osnovnoj koli u malom gradiu u Oregonu gde su zajedno uivale u uenju i odrastanju. Smejale su se i uzdisale zajedno dok su se seale udesnih godina sa obinim nastavnicima koji su slobodno, zajedno sa decom, delili svoje interesovanje tokom godine. Nastavnici su brinuli o deci. Nije bilo pozorine sekcije, ali svako leto je nov komad pripremljen za prikazivanje, pod vodstvom nastavnika petog razreda i grupe dece iz susedstva koja su malo umela ali su bila puna entuzijazma. Nauili su da vole poeziju i knjievnost jer su sluali satima ovog posveenog uitelja. Drugi nastavnik je traio od ovni da reira Mikado, i nekako, uz njegovu veru i entuzijazam, uspela je. Bilo je magije i misterije u tim godinama i ovni je esto govorila o uiteljima i tim posebnim vremenima. Ta proirena iskustva unapredila su njene rezultate na testovima i doveli su do takvog entuzijazma za uenje da kada se njena porodica preselila u drugu dravu, nastavnici iz stare kole su stupili u kontakt sa nastavnicima nove kole, i zajedno se sloili da moe da preskoi jedan razred. Prianje nije uenje - pored reci, to je ono to smo iskusili i ta smo osetili daje na nas duboko uticalo. Nastavnici koji asno utiu vide ire od trenutne situacije; oni znaju da grade za budunost. Niti su bez volje niti zaplaeni da stupe u zajednitvo sa uenicima i roditeljima, graanima i upravom. Znaju da ih mnoge oi gledaju, tako da manje prosuuju a vie vide. Sebe doivljavaju kao mentore, a ne kao enciklopedije koje etaju. Znaju da ne mogu da dopru da svakog uenika, ali su takoe nauili da nije uvek mogue unapred znati na ije ivote e uticati onim to rade. Tako oni provode vie vremena otvarajui nego zatvarajui vrata. Ulau vreme u stvaranje mogunosti i ine sve to mogu u

286

MOC PRINCIPA

okviru sistema i hijerarhija koje nisu savrene i nekad su otrovne za uenje i decu. Oni ine dobro. Poto brinu i ne odustaju, Mo principa ivi u njima. Njihova poruka se uje.

TA JE VAA PORUKA?
Eknath Easwaran, ivotni sledbenik Mahatma Gandija i uitelj meditacije, iznosi sledei sluaj: Gandi je svaki trenutak svog ivota posvetio slobodi Indije. Bilo je to podesno, spontano angaovanje za njega, i imalo je dugotrajan uticaj na Britance jer se Gandi potpuno identifikovao sa svojom porukom. Jednom, dok je Gandijev voz lagano kretao iz stanice, izveta je dotrao do njega i pitao bez daha za poruku koju bi preneo ljudima koji su ostali. Gandijeva poruka bila je urno nakrabana na komadiu papira: "Moj ivot ja moj a poruka." Ova poruka nije zahtevala veliku scenu svetske politike, ali je mogla da se realizuje ovde i sada, usred svakodnevnog ivota. Gandi nije bio samo politiki i duhovni voda - on je bio veliki uitelj. Nije trebalo da planira govore ili nastupe jer sve stoje inio izraavalo je to u staje verovao. Svi smo mi uitelji i uenici. Bilo je vanih ljudi u vaem ivotu koji su na va ivot uticali na nain koji nikada neete zaboraviti. Kada treba da donesete teke odluke, kada hoete da asno uite, setiti se tih ljudi. Pitajte se staje bila njihova poruka. Pitajte se ta bi oni uinili. Odgovori su u vama, esto zato to ih je neko drugi posejao u vas. Vi ste voa. Ako uite na osnovu moi principa bilo kad i bilo gde, uiete ono to ste. Va ivot e postati vaa poruka. I vae uenje e nastaviti da ivi u onima koje potujete.

STAJA SADA INIM?

1. U vaoj osnovnoj ulozi uitelja, koliko sle moni?

ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE

287

2. Pod kojim okolnostima se verovatno moete oseati bespomoni? 3. Kada pribegavate moi prinude? Koje rezultate obino dobij ate? 4. Kako biste mogli da poveate svoju mo koristi dok pouavate? 5. Sa kim ste spremni da obavite ulaganje koje je potrebno za ovladavanje moi pricipa? Da li bi to bilo vredno? 6. Ima li drugih koji dele vae elje i koji bi mogli da pomognu da se pobolja atmosfera za uenje? Redovno se sastajte. Sluanje njihovih briga moe da bude dobro mesto za poetak. Usmerite raspravu na to to moete zajedno da uinite, a ne na to koliko loe ili obeshrabrujue stvari mogu da budu.
'.;>.;

11. GLAVA

PRODAJA KORISCENJEM MOI - KAKO DA CENITE SVOJE MUTERIJE

Karakter je prodavevo osnovno sredstvo. On je taj koji mora prvo sebe da proda. Istinoljubivost, entuzijazam i strpljenje su velika imovina. Sam proizvod je od drugorazrednog znaaja. George Matthew Adams Svako prodaje. Na ovom svetu, malo se dogodi dok neko ne proda i neko ne kupi, bez obzira da li se radi o ideji, snu, proizvodu, usluzi, ili reenju. Kada prodajete, utiete na nekog da preduzme akciju - da kupi ono to nudite.

DILEMA PRODAJE
Prodaja je suvie dugo smatrana za neto runo. Mnogo je ala i stereotipa o prodaji i onima koji prodaju, kao i o kupcima.

PRODAJA KORiENJEM MOI ...

289

Neki vide kupce ili potencijalne kupce kao naivne, lakoverne, "oborene" ili budale ("svakog minuta rodi se naivina"); drugi ih vide kao tvrdoglave, ilave, teke za saradnju, i teke da ih se zadovolji. Prodavci, s druge strane, izgledaju kao neznalice, grubi, nerazumni i neraspoloivi; ili napadni, odvratni, skloni popovanju i manipulisanju. Kakva nesrena situacija! Svakog dana, ljudi sa problemima i ljudi sa reenjima ne mogu da se sloe jer imaju jedni 0 drugima pogreno miljenje i uverenja o tome staje prodaja. Ron Vilingam (Ron Willingham), u svojoj knjizi Prodaja sa integritetom (Integritv Selling), zapaa: "tradicionalno, prodavci su rvsti... prodaja je neto to inite drugom, a ne za nekoga." * Postoji druga alternativa koja nije runa (onom) ili nemona 1 slaba (u rukavicama). To je prodaja uz potovanje. Prodaja uz potovanje traje ceo ivot. Prodavati uz potovanje zahteva i umee i integritet, poznavanje proizvoda i poznavanje ljudi, elju da se slui i elju da se istinski pomogne. Prodaja uz potovanje znai da va kupac ili potencijalni kupac moe uvek da oslukuje kako o njemu govorite i da treba o tome da vodite rauna. Prodaja uz potovanje vodi ka promenama u odnosu, jer uverenje prelazi od prodavca na kupca. Vi drugaije prodajete nego to mogu drugi jer vi svoju svrhu drugaije vidite. Vai alati su drugaiji. Vaa mo je vea. Vi prodajete vie. Vi se ne plaite da odustanete od prodaje koja nije u redu - za kupca, nije potrebna, nije dobra za vau organizaciju, nije dobra za njihovu organizaciju. Ako nije dobra za njih, nije dobra ni za vas. Vi znate daje uvek ispravno ako radite dobru stvar. Verujete daje uspeh za kupca u krajnjem uspeh za vas, tako da se vie napreete da duboko shvatite njihove potrebe, jer jedino tada moete da usmerite svoje napore za njihovo dobro. Vi moete da prodajete uz potovanje.

ETIRI PRISTUPA PRODAJI

Postoje etiri vrste ponaanja koja moete da koristite kada ste suoeni sa prilikom da prodajete. Svaki prodava ima mogunost izbora. Prvi izbor koji inite je da budete moni ili
19 Mo principa ,

290

MOC PRINCIPA

bespomoni, da budete prevareni ili da dobrovoljno budete izvanredni. Ako odaberete da budete moni, imate tri dodatna izbora, tri staze ka moi u prodaji - prinudu, korist, ili mo naela. Dok svaki ispitujemo, predlaem da razmislite kada teite da primenite svaki od ovih tipova moi a kada da delujete bespomono. Izbori koje inite ojaae vas ili oslabiti i dovee do uspeha, osrednjosti, ili neuspeha u prodaji. Ako izaberete da budete nemoni, postajete rtva koja veruje da nita ne moe da se uradi. Sudbina je odredila budunost. Verujete da se loe stvari dogaaju prvenstveno vama. Dogaaju se predvidljivo, stalno i ne mogu se spreiti. Nemoan prodava ponavlja sledei izgovor mnogo puta na dan: Ne postoji nita to bih mogao da uradim. , Drugi dobijaju bolje prilike. Ovde je sve prodate Nikad nee od mene da kupe. Druge oblasti (ili proizvodi ili trita) su sada interesantni. Samo da sam...(vii, manji, pametniji, ena, mukarac, mladi). Samo daje... (moj proizvod/usluga jeftinija, bolja, novija). Biti nemoan u prodaji znai dozvoliti da se neizbeno dogodi. Pravilo je da u veini sluajeva malo ljudi kupuje dok nije u kripcu. Bespomona osoba veruje da svako koje u kripcu ivi na nekom drugom mestu. Za one koji su bespomoni, prodaja je misterija, sa neizvesnou i nepredvidljivou koju nosi toak na ruletu. Biti bespomoan znai verovati da nita ionako ne moe da se promeni, jer_______(vi popunite prazno mesto - izgovor nije bitan jer ako stvarno hoete izgovor, bilo koji moe da poslui). Bespomoni prodavci nemaju uspeha i ne ostaju dugo u biznisu. Mnogi koji su bespomoni mogu da se poprave. Neznanje i sumnja koji dovode do nepokretnosti mogu da se izlee. Izreka starog Istoka ukazuje "Blagosloven je onaj koji ne zna, i ne zna da

PRODAJA KORIENJEM MOI ...

291

starog Istoka ukazuje "Blagosloven je onaj koji ne zna, i ne zna da ne zna; probudi ga i poui ga." Putem primera, seminara, knjiga (skoro tri hiljade knjiga je napisano o prodaji i prodavanju!), audio i video traka, uz mentora i samouenje, formalnu i neformalnu obuku, bilo koji prodava koji je motivisan, a ak i prodava koji samo misli da bi drugi pristup mogao da bude mogu, moe da sazna, razvije se i promeni. Veina dobrih knjiga o prodaji ispunjena je primerima o poetnicima vezanog jezika koji su iz niega napravili bogatstvo, koji se oseaju nelagodno u svojoj odei i u svom poslu, ali su se probili do slave i bogatstva tako to su postali najbolji prodavci u kancelariji. Zaista, izgleda da su veinu knjiga o prodaji pisali ljudi koji su tako i iveli, i u procesu prevladavanja svojih sopstvenih slabosti, nedostataka i manjkavosti postali veliki prodavci. Jedno zapaanje - bespomoni medu nama nisu tek nesposobnjakovii i neuspeni. Veina nas moe da zamisli situaciju u kojoj se nalazi sa potencijalnim kupcem (predsednik SAD? papa? generalni direktor najvee organizacije u naoj privrednoj grani? na tast?) kada bismo mogli da oklevamo ili se uzdravamo od prodaje onako dobro kako umemo. Izbor moi a ne nemoi u tim situacijama je dinamiki izbor koji svi mi moemo da uinimo. Dok poveavamo nau mo u sve vie situacija, postajemo moniji u svim situacijama. Ne moramo ostati bespomoni.

PRODAVCI KOJI MANIPULISU I KONTROLIU - MO PRINUDE

'. :

Koliko je privlana ova tvrdnja? uo sam domaeg rukovodioca prodaje kako objavljuje novo takmienje oglaavajui "Poinjemo nae kvartalno takmienje u ponedeljak, i pobednici e moi da sauvaju svoje radno mesto". Meunarodni direktor prodaje je tvrdio: "Pobeda/pobeda znai da pobedi na raun svih drugih i onda opet pobedi." Teko da proe sedmica a da veernje vesti ne upozore sluaoce na neku prevaru, na nekog varalicu koji je opeljeio nekog starijeg, koji nije sumnjao, ili je bio naivan pri kupovini koja je bila "suvie dobra da bi bila istinita". Prinuda u prodaji je kada primorate nekog da kupi ono to vi hoete da on
19* .: ; ." ',; . .' , ' ,
!

'

292

MOC PRINCIPA

kupi, bez njihove saglasnosti koja je zasnovana na informacijama. Prinuda dovodi do toga da ljudi kupuju stvari koje ne bi kupili, u normalnim uslovima, i ale to su ih uopte kupili. Prinuda se moe izraziti u odnosima izmeu prodavaa i rukovodilaca prodaje, kao i izmeu prodavaa i kupaca (ak i izmeu dece i roditelja, gde svako pokuava da "proda" neto onom drugom). Prinuda u prodaji se odigrava poev od prevare do poniavajuih i omalovaavajui!) komentara, do upravljanja podacima tako da se kljune informacije zadre ili pogreno interpretiraju, da bi se stvorio laan utisak oskudice ili hitnosti, do zatakavanja pozitivnih informacija o konkurenciji. U odnosima sa kupcima i potencijalnim kupcima nekad moete da oseate da je opravdano da neto od ovoga uinite da biste zakljuili prodaju. Ali prinuda, manipulacija, i zlostavljanje ili maltretiranje, ak i u mnogo suptilnijem vidu ili prikriveno, dovodi do predvidljivih rezultata opisanih u 4. poglavlju - privremenih rezultata koji su negativni, spoljni, surovi, koji potinjavaju i dovode do opiranja. U krajnjem neproduktivno je i razarajue siliti nekog da kupi pre nego stoje spreman, ako proizvod istinski ne zadovoljava njegove potrebe, ako ne shvataju ili ne cene vrednost onoga to kupuju, ili zato to ste ih trenutno nasadili ili nadmudrili. injenica da ljudi mogu da budu prisiljeni da kupuju pod pritiskom uoena je u mnogim dravama i zajednicama i pretoena u zakone koji dozvoljavaju kupcima period "hlaenja" u okviru odreenog broja asova ili dana nakon stoje prodaja obavljena. U drugim sluajevima, kupci zavre kupovinom neega za ta nemaju novca, nije im potrebno, i ne ele, samo da bi impresionirali nekog ko im se ne svia ili popuste prodavcu koji se koristi agresivnim tehnikama pri zatvaranju radnje. Stereotipan pristup prodaji koji je koristio trgovaki putnik Harold Hil u Muzikom ovekuje. da obea vrednost, pokupi novac, i napusti grad pre nego to ga pronau. Ovaj razmetljiv sled je tako oigledan da je za smejanje. Prodavci esto u delikatnoj ili udnoj situaciji i tada je njihova glavna elja da zakljue dogovor i "izgube se" pre nego to potencijalni kupac ustanovi staje zatakano, vesto zapakovano, ili zadrano, iz straha da dogovor nee da se realizuje. iveti u strahu da ete biti otkriveni, ili sa strahom da se kupovina nee obaviti (sa bilo kojim prateim posledicama koje

PRODAJA KORIENJEM MOI ...

293

se mogu pojaviti; setite se "takmienja" prodavaa koji smo naveli), ogromno je optereenje svaljeno na prodavca. Neki tiho napuste to zanimanje. Drugi emocionalno i duhovno sagore.

DOGOVOR SA KUPCIMA - MOC KORISTI

"Daj mi dobre potencijalne muterije i ja u ih za tebe proveriti." "Ti se pravi da ne zna za mane svog proizvoda a ja u se pretvarati da ne znam da postoji i jeftinija alternativa." "Ustupi mi veinu svojih poslova a ja u ti dosta davati u veini sluajeva." "Ti meni daj povlasticu a ja u tebi neke poslove." Ovi stavovi su tipini za prodavca koji doivljava prodaju kao dogovore koji se svode na razmenu, prelazni su i kratkoroni. Kada se dogovaramo, pozivamo nae kupce da procene nau uslugu i ponudu od sluaja do sluaja. Stvaramo osnovna pravila za odnos koji je osloboen, u veini sluajeva, od pritiska, straha, zastraivanja, i neizvesnosti moi prinude. Ponuda stalno mami, "Hoete to? Ako moete to da platite, vae je." Veina poslovanja, mnoge razmene i ogroman deo prodajnih aktivnosti tu spada. "Caveat emptor," neka kupac pazi, je glasno upozorenje za sve koji bi da prave dogovore. Svaka stranka bi trebalo da se uva. Malo prevare moe da se tolerie, u velikodunom duhu dogovaranja "neka najbolji pobedi." Neki primaoci porudbina su medu onima koji prave pogodbe. Uzimanje porudbina je pasivni oblik prodaje, koji se oslanja na implicitnu pretpostavku da kupci to hoe (inae ne bi ni traili) i mi to imamo (inae ne bi pitali nas). Ne inspirie na posebne usluge, ali nije ni neprijateljsko. Ne podstie nijednu stranu da trai zajednika, bolja trea reenja, ali ne ostavlja pusto kao posledicu pregovaranja. To je razumna srednja linija. Sve je na stolu; nema igre pretnji i pomirenja. Ponekad prodava proe bolje, ponekad kupac. Tu su obojica da ponovo pokuaju narednog dana. Recipronost tih dogovora stvara oseaj "Ja sam uspeo sada,

294

MOG PRINCIPA

duguje mi sledeu rundu." Prodaja na osnovu koristi zasniva se na starom stilu stvaranja i deljenju jednakosti, zaduenja i plaanja, udarac za udarac. Loa strana prodaje na osnovu koristi je da kupci brzo naue pesmu i pevaju je sa nestrpljivom strau, "ta si mi to nedavno uinio?" Malo je sigurnosti. Moete da ostanete bez dogovora onog trenutka kada vas neko drugi pretekne, ponudi veu vrednost, niu cenu, bru isporuku, noviju verziju, ili iri izbor priloga. Rukovodioci prodaje koji prave dogovore ili koriste nagradne sisteme ili sisteme za pritisak brzo shvate da nagrade naue prodavce da rade - za nagrade. Postoji relativno kratko vreme poluraspada u svakoj prodajnoj utakmici, takmienju ili programu. Prodavci koji se oslanjaju na posebne nagodbe, jednokratne popuste, iskazivanje snienja cena, ili drugih jedinstvenih reenja da bi odrali uobiajenu prodaju ustanovie da kupci ne samo da to oekuju ve bez toga nee ni da kupuju. Svaije ponaanje se izgradi tako da nema posla bez nekih posebnih aranmana. Postoji i drugi nain da se odri prodaja, odri rastua baza kupaca, podstakne poveana prodaja, izgrade dugoroni odnosi, i izbegne "sagorevanje" prodavaa. Pogledajmo trei put ka moi u prodaji.

KAKO IZBECI SAGOREVANJE I POSTII USPEH - MO PRINCIPA

Sagorevanje se javlja za mnoge koji prodaju da bi od toga iveli jer, misle oni, puno se radi, putovanja su naporna, svakodnevno se susreu sa stalnim odbijanjem, a konkurencija je estoka. Meutim, ovi faktori nisu bitni izvor sagorevanja. Sagorevanje se javlja kao posledica neslaganja u saznanju, i to je prirodni rezultat kada se ponaamo na jedan a mislimo na drugi nain, ili govorimo jedno a oseamo drugo, ili radimo jedno a verujemo u drugo. Neslaganje stvara emocionalni i mentalni umor sa kojim se tee ivi nego sa fizikim umorom od duge vonje ili napornog puta.

PRODAJA KORIENJEM MOI ...

295

Svi mi smo iskusili to neslaganje. Neslaganje oseamo kada smatramo da treba da zadrimo neku informaciju od potencijalnog kupca koja bi ga odvratila od kupovine, a znamo da to nije u redu. Neslaganje oseamo kada na pogrean nain predstavimo injenice ili to to znamo o proizvodu konkurencije da bi ugovorili prodaju. Neslaganje oseamo kada od nas trae da uradimo neto toiiseanjtoda nije u redu, a ako to ne uradimo izgubiemo priliku, izgledaemo loe, ili emo se obrukati. Mi imamo razliite nivoe spoznaje i razliite pragove za tolerisanje ovog neslaganja. Potrebna je ogromna energija da bi se ivelo sa neslaganjem. To ipak moemo da izdrimo u jednom sluaju, ili jednom ciklusu prodaje, ili za vrerne obuke. Ali odranje energije je teko; to je teak in prevare. Iscrpljujemo se. Srozavamo se. Sagorevamo. Kada je nelagodnost dovoljno velika, obino preduzmemo jedan od tri prilaza. Prvo. moemo da pokuamo da umanjimo bol poveanom aktivnou, odvraanjem, lekovima, ili uz neko poputanje. To pomae jedno vreme, da se preivi; omoguava nam da izdrimo, bez promene. Drugo, moemo da odustanemo od naih vrednosti, uverenja, ili razmiljanja koja su u neskladu sa naim akcijama. Moemo sebi da priamo racionalne lai ili poluistine u koje privremeno hoemo da verujemo. Moemo da izneverimo nae vrednosti tako to emo da zamenimo ono to stvarno mislimo i oseamo sa neim to je popularno ili drugi misle i oseaju. Tree, moemo da prestanemo da radimo ili govorimo ono to je u suprotnosti sa naim mislima i uverenjima. Drugim recima, prestajemo da prodajemo ili prestajemo da laemo nae potencijalne kupce i sebe. Kao to sam opisao u drugaijem kontekstu, klju za motivaciju je motiv. Kako prodajemo zavisi od naih motiva. Naa svrha, povezana sa podudarnim motivom, odreuje metode koje koristimo. Ako hoete da izbegnete sagorevanje, uskladite svoje reci sa aktivnou i vaa uverenja sa ponaanjem. Verujte u svoj proizvod i saznajte dovoljno P vaem potencijalnom kupcu da bi odredili sa potpunom svrhom daje slaganje odgovarajue, i vi ne samo da ete spreiti sagorevanje, mpda,ete nai partnera za ceo ivot, izvor preporuka, centar uticaja koji razvija posao i poziva i

296

MOC PRINCIPA

druge da isto ine. Lake je_ biti hrabar jer je motivda j korisno. Da sumiramo, najbolji put da se izbegne sagorevanje je da budete ono to ste, da koristite znanje koje imate, da govorite na osnovu svog iskustva, i da ste ubedeni da je istina dovoljna.

KAKO DA OSTANETE MOTIVISANI

Jedna od dodatnih dobiti kod prodaje uz potovanje je da; izbegavate zamku sagorevanja. Draga je da ako radite onojto volite, novac esto sam doe.. Ljudi koji vole svoj posao crpu . energiju iz posla. Razmena ushienja koje oseaju za svoj proizvod ili uslugu i rezultati koji se tako dobijaju su samoohrabrujui. Uspeh raa uspeh. Takvi prodavci mogu pozitivne "ratne prie" da ire veem broju kupaca, koji su sa svoje strane inspirisani da kupuju i probaju, to opet vodi ka novim ratnim uspesima, i ceo ciklus se hrani samim sobom. Mee i granice izmeu prodavaa!, kupaca nestaju, kupci postaju partneri, partneri postaju pobednici, svi zainteresovani zadovoljavaju svoje ciljeve i kao rezultat entuzijazam i uspeh postaju zarazni. Po mnogim procenama, 80 procenata narudbina obino izvri 20 procenata trgovaca koji grade budunost pruajui usluge svojim potencijalnim kupcima i pomaui im da postanu kupci."' Sta zna tih 20 procenata a ostali koji prodaju isti proizvod i imaju iste alate na raspolaganju ne znaju? Prodaja u svom najboljem vidu je sluenje. Sluenje ne zahteva od vas da budete podreeni; zahteva da budete moni. Sluiti znai ponuditi ono to imate a moe da bude korisno drugom. To nije bleda predstava; to je jedna od najmonijih^ predstava koju moete da zamislite. Dopada mi se provokativna predstava o prodavcu kao samuraju, ne manijaku koji vie i mae maem, ve snanom oveku sa misijom koga svako ceni. Ta stara japanska re bukvalno znai "onaj koji slui". Samuraj je obuavan u raznim vetinama da slui svom gospodaru, porodici, prijateljima i iroj zajednici. Ta sluba gaje uinila nezamenljivim i donela mu je potovanje, ast, mo, bogatstvo i sreu.~'

PRODAJA KORIENJEM MOI ...

297

Uobiajeno shvatanje je da kada neko hoe ono to mi imamo, nama se prua prilika da mu to i dobro naplatimo, podiui cenu naem proizvodu. Sugeriram drugi pogled: Proirite ponudu. Ponudite im vie, jer o njima znate dovoljno da bi iskreno preporuili dodatne proizvode, bolje snabdevanje, dodatke, ili alternafiveTFroiriti ponudu znai ponuditi dodatne vrednosti, to je TiijucTza odravanje odnosa koji dovode do promena a ne samo obinih razmena. Ne samo samuraj, ve supersamuraj, majstor, prodava koji prodaje uz potovanje. Svako moe neto da proda ili zakljui pogodbu, jer ima mnogo potencijalnih kupaca sa mnogo potreba; ali ostvariti prodaju koja je poetak doivotnog odnosa koji donosi zadovoljstvo, i stvara novo saveznitvo izmeu kupca i prodavca - to zahteva duboko posveenje usluzi, neobino razvijeno umee, i razumevanja zato ljudi kupuju.

ZATO LJUDI KUPUJU?

Postoje etiri univerzalne ljudske potrebe, koje se mogu predstaviti stomakom^ srcem, glavom i duom. Stomak predstavlja nau potrebu za odeom, stanom, hranom, zatitom i sigurnou. Srce predstavlja nau potrebu da volimo i da budemo voljeni, da budemo cenjeni da se sa nama ljubazno postupa. Glava predstavlja nau sposobnost da mislimo i reavamo probleme, da razvijemo nae talente i umea. Dua smo mi u celosti, sposobni da pronaemo smisao, sutinu, i oseaj doprinosa svojim radom i svojim ivotom. Hoemo da ivimo dobro; hoemo da se sa nama dobro postupa; hoemo da se razvijamo i rastemo; i hoemo da menjamo. Svaka prodaja bi trebalo da se usredsredi na jednu ilL vie ovih potreba, ta moete da ponudite to pomae potencijalnom kupcu da bolje ivi, vie voli, naui vie, i ostavi zavetanje?., ta moete da prodate to e da ih unapredi ekonomski, drutveno, mentalno ili duhovno? to vie imate da ponudite to moe da im pomogne da to ostvare, bolje ete biti u mogunosti da ih usluite. Sto ih bolje usluite, postaete efektivniji kao prodava.

298 MOC PRINCIPA Kao pripremu za seminar za prodavce koji sam vodio za akvizitere u popularnom nacionalnom asopisu, intervjuisao sam kljune ljude i prostudirao sam asopis. Saznao sam daje asopis jedan od najuspenijih nedeljnika u Americi i da je to ve godinama. Privlanost asopisa je bila daje poinjao sa znatieljom a zavravao sa nadom. Priama koje su se svake sedmice redale, itaoci su doli do jednog od dva zakljuka. Ili, "Uh, ovo je neto to mi se nije dogodilo i dobro je," ili "Oho! To je mogue i meni da se dogodi i vredno je pokuati!" Nada je praktikovana u ureivakoj politici i to je usmeravalo svaki broj. Primerima iz ivota slavnih linosti i obinih ljudi, konzistentno i majstorski su iskazivane sledee poruke: Ja nisam rtva. Mogu da odluim ta da inim sa svojim ivotom. Mogu da organizujem svoj ivot da se drim svojih najdubljih vrednosti. Mogu da uspem sa drugima. Hou da razumem druge, jer u tako biti bolje shvaen. Prihvatam razliitosti kod drugih. : Mogu da postanem bolji ako se trudim. Ne moete prodavati sa integritetom dok ne znate gde je va potencijalni kupac u pogledu svake od etiri univerzalne potrebe. Moda nemate sve odgovore i reenja koja su im potrebna, li ako ne moete da iskae te vidljivu povezanost izmeu onoga to vi imate i onoga to oni hoe, ne moete ih uopste usluziti. Ako znate zato ljudi kupuju moete da izgradite verodostojnost, izloite svoj pogled, i obezbedite ono to im je potrebno. Svako zna kako da pria; malo njih zna kako da slua. Odlini sluaoci obino prodaju vie od dobrih prilj-ivaca. Paljivo sluanje, ustanovljavanje uslova poverenja i sigurnosti, i demonstriranje da branite na nain koji je znaajan za potencijalnog kupca omoguava vam da danas posejete seme koje e sutra doneti dobre plodove.

PRODAJA KORIENJEM MOI ...

299

Danas je prodaja retko jedan dogaaj, kratkorona, brza transakcija. Ciklusi prodaje su dui. Sve vie ljudi je ukljueno u svakoj fazi procesa. Mnogi faktori moraju da se razmatraju na svakoj taci potencijalne veze. Ako razumete zato ljudi kupuju, onda ste krenuli putem koji e rezultovati u istinskom potovanju vaeg kupca. Va cilj je da im pomognete da uspeju. Kada vi cenite njih, i oni e ceniti \ as. Kao rezultat dobijamo promenjen odnos. Kada je veliki lanac robnih kua Macv stavljen na prodaju, to je, prema recima njenog predsednika. koji je bio moj klijent, trebalo da bude najvea prodaja koju je grupa za posredovanje ikada obavila. Mnoge komplikacije su zahtevale niz sastanaka pravnih zastupnika obe strane ovog dogovora, to je ceo proces dovelo skoro do zastoja. Bio je to potencijalno dogovor vredan milijarde. Moete li da zamislite pritisak na sve uesnike da dobro obave svoj posao, ne budu iskorieni i da na kraju dobro izgledaju? Predsednik mije rekao daje bilo mnogo rokova, mnogo pregovaranja, mnogo potkomiteta koji su obraivali posebne aspekte svakog detalja, sa neprekidnim nizom izvetaja, predloga. protivpredloga, zavera, pat pozicija, predstava i frustracije. Postepeno, problem po problem bili su reeni po receptu moi koristi, sa kompromisima na obe strane. Obe strane bi izgubile mnogo da odgovor nije postignut, tako daje na obe strane postojao i strah. Na kraju su se dogovorili o ukupnoj sumi i procentnoj stopi na finansiranje, ali bilo je jo dodatnih kritinih oblasti koje su ostavljene da vise u vazduhu. Kada je doao veliki dan za "finalnu predstavu," zvaninici obe strane su stigli u hotel u centru grada, sa nizom advokata u pratnji. Predsednik je priao starijem lanu protivnog pregovarajueg tima i pitao da li bi mogao da sa njim razgovara privatno par minuta. Sloio se, oprezno, ali "samo nekoliko minuta." Predsednik mi je rekao da je naporno radio da razvije poverenje kod starijih lanova pregovarakih timova koji su vodili projekat. Doao je do toga da ceni profesionalizam i integritet "protivne strane." Tako je i odluio da mu ukae potovanje na neobian nain.

300

MOC PRINCIPA

Rekao je pregovarau: j"Imam u vas poverenja. Nameravam da napiem est oblasti na posebnim komadima hartije, dau vam ih, i pozivam vas da izaberete tri koje su vam najvanije, i ja u vam ih dati. Bilo ta to hoete u ove tri oblasti, dau vam, a ja u uzeti tri preostale oblasti. "Rekao mi je da je druga strana bila zateena, videlo se to i na licu pregovaraa, izgledao je oamuen. "Niko sa nama nije tako postupao. Ne mogu da verujem da ste ozbiljni. "Bio je toliko iznenaen da se bukvalno ukoio. Naao je stolicu i seo, teko diui. Nakon due tiine pogledao je gore i nastavio, "Ako ste ozbiljni, uiniu to." U stvari, znam ta hoete, i bio sam spreman da podnesem poetni predlog, onda protivpredlog, itd., da bi zavrili sa onim to mislim da bi vi uzeli. Ali zato ne krenemo? Onda je, nakon narednog brzog uzdaha, priznao, "U stvarnosti, potrebne su mi samo dve oblasti, ne tri. Hajde da tako i uinimo]^"" Petnaest minuta docnije, ova dva oveka, smekajui se, vratila su se grupi i dala potrebne instrukcije advokatima da odrade detalje i zavre posao. U normalnim situacijama, to bi trajalo danima, i to bi bili muni dani, ispunjeni strahom, emocionalno iznurujuih rasprava, blefiranja, grickanja i sniavanja cene da bi se dolo do zajedniki prihvatljivog stava, i u najboljem, to bi bio kompromis na niskom nivou. Ovo je bio vei uspeh za obe strane. Ne postoji prodajni trik, tehnika ili tajni postupak kojim bi se postigao ovaj znaajan rezultat. Potovanje, koje je svako zasluio i koje se proirilo, pretvorilo je odbrambene transakcije u divnu pobedu za sve uesnike. Ima mnogo naina da se opie ili okarakterie ovaj pristup prodaji. Prodaja u saradnji, partnerska prodaja, nova prodaja, samurajska prodaja, prodaja na osnovu moi, prodajnojnajstoj:stvo, napredna prodaja, strateka prodaja - svako ima razliitu sklonost prodaji sluenjem kupcima zakonito, i svaki pristup pokuava da vas navede da imate novi pogled, dugoroni pogled, izmenjenu perspektivu o procesu. Kada to vidite drugaije, drugaije ete i prodavati. Ogromni uspeh vas oekuje kada nauite da povezete karakter i sposobnost prodajom uz potovanje.

PRODAJA KORISCENJEM MOI ...

301

HOU DA SE POPRAVIM - STA SADA DA URADIM?

1. ta je osnova za vrstu prodaje koju sprovodite u veini sluajeva - sumnja, strah, potenje, potovanje? 2. Pomislite na vrednog potencijalnog kupca na koga bi eleli da utiete. ta biste mogli da uradite danas to bi povealo njihovu sposobnost da imaju poverenja u vas sledei put? 3. Sa ovim potencijalnim kupcem, ta biste mogli da uinite, u okviru vaeg uticaja, u toku sledee sedmice to bi im dalo razlog da poveaju svoje poverenje u vas? 4. Da li oseate da sagorevate na poslu? Koliko ste esto u situacijama kada oseate pritisak da napravite kompromis da bi prodali ili zakljuili ugovor? Koji je drugi pristup koji je manje stresan i asniji? 5. Da li znate zato vai kupci kupuju? Kako vae razumevanje moe da vam pomogne da ih bolje usluite? 6. Ako va cilj postane "ira ponuda" a ne "vea prodaja", ta bi drugaije uradili? Kako bi vai kupci bili u stanju da iskau razliku u vaem novom pristupu?

12. GLAVA

VODSTVO NA OSNOVU MOI - KAKO DA CENITE ONE KOJE VODITE

Jedna osoba koja stvarno zna kako da vodi vredi vie od stotine koji su samo studirali rukovoenje. Nepoznati autor Vi ste voa. Bez obzira na titulu, poloaj, ili ulogu, u nekim odnosima sa nekim ljudima, od vas se oekuje usmerenje, miljenje, savet, donoenje odluke. Bez obzira da li ste formalni voa ili neformalno priznat kao voa, moete da vodite na osnovu moi. Vi ste takoe i sledbenik i ponekad je vano, ak i potrebno, da vi sluate druge, i da ih sledite. Bez obzira staje va poloaj ili odnos, drugi mogu da znaju vie od vas ili da zbog sposobnosti ili iskustva budu u boljem poloaju da vode. Kao stoje Vil Roders (Will Rogers) voleo da kae, "Svi smo mi neznalice, samo u raznim oblastima." Postoje znai situacije kada emo mi da sledimo. U ovom poglavlju, pomoi u vam da razumete mnoge naine koji

VODSTVO NA OSNOVU MOI ...

303

opisuju i objanjavaju sposobnost rukovoenja i praenja, tako da kada doe vreme za vas da pratite, biete u stanju da cenite vae vode, a kada je vreme da vodite, moete da vodite na osnovu moi.

TA ZNAMO O RUKOVOENJU?
Ima mnogo prilaza koje moemo da odaberemo da bi razumeli rukovoenje jer postoji mnogo razliitih paradigmi rukovoenja. Moemo da studiramo istorijske linosti, moemo da posmatramo osobenosti i karakteristike istorijskih i sadanjih voda, i moemo da posmatramo ta ugledne vode stvarno rade. Ali tradicionalni pristupi razumevanju i uenju rukovoenja ogranieni su u primeni jer se usredsreuje na istoriju, okruenje, osobenosti i ponaanje vode. Meutim, rukovoenje je proces koje se odvija izmeu linosti i sadri izbore i od strane voa i od strane sledbenika. Da bi potpunije shvatili rukovoenje, moramo da razmatramo i ulogu sledbenika. Koja kombinacija okolnosti, karakternih crta i ponaanja daje optimalno rukovoenje? A moda je pravo pitanje u ovo doba izbor i mogunosti - uz sve mogunosti izbora koji ljudi danas imaju, zato bi neko izabrao da sledi ba vas? Pre nego se pozabavimo ovim pitanjem, razmotrimo prilaze koji su korieni u prolosti, pogledajmo njihov doprinos naem razumevanju rukovoenja, i razjasnimo kako oni ograniavaju nae izglede. Kao kod veine paradigmi, svaki pristup nudi neki uvid - nijedan nije pogrean, ali je svaki za sebe nepotpun.

ISTORIJSKI PRILAZ
esto kada hoemo da razumemo rukovoenje, odgovore traimo od lidera prolosti. Studiramo primere kraljeva, generala, predsednika i patrijarha. Ovaj pristup moe da zanemari znaajne ene koje su asno i, izvrsno rukovodile i esto je zbog toga ogranien. Kao stoje ekspir zapazio u Dvanaestoj noi, "Neki su

304

MO PRINCIPA

roeni veliki, neki postignu veliinu, a nekima je veliina nametnuta." To znai da, osim kada je postignete sami, veliina je neto to vam se desilo roenjem ili sluajno. To je na nov nain obnovljena rasprava o znaaju nasleda i okruenja. Mnogi kraljevi su bili lideri samo na osnovu roenja, a ne aktivnosti. Ponekad vojnike voe dolaze od autoriteta putem drutvenog poloaja ili privilegija. esto drutvene vode izbijaju na vrh samo kao rezultat posebnih okolnosti u odreenom trenutku. Ako teimo da definiemo kvalitetne karakteristike kod ranijih lidera da bi mogli da ih kopiramo, istorijski prilaz nije dobar. Ako je rukovoenje neto to se nama deava, spreeni smo da uinimo mnogo u vezi sa tim. Ne moemo se vratiti i promeniti roditelje. Niti moemo da izmenimo svetske uslove da bi nas pokrenuli ka veliini. Znai, mada je izvanredno interesantno uiti o tim ljudima, istorijski pristup nam ne pomae kada odluujemo ta mi moramo da uradimo da bi bili efektne voe.

PSIHOLOKI PRISTUP
Psiholozi tvrde daje bolji pristup razumevanju rukovoenja ne fokusiranje na to ta vam se dogaa, ve studiranje vas samih. Moda je vodstvo odreeno vaom linou. Voe su harizmatine. Ljudi hoe da ih slede. Sledbenici psiholokog pristupa predlau da umesto da gledamo na naslee i okruenje da bi nali znake liderskog potencijala, treba da ispitamo nae karakterne crte. Kao rezultat obino sledi spisak: efektivni voe su vredni poverenja, lojalni, pomau, drugarski se ophode, uljudni su, paljivi, posluni, vedri, uspeni, hrabri, savreni, potovani i tako dalje. Ovaj dobro poznat spisak, preuzet od amerikih skauta, postavlja uzoran standard za svoje lanove, od kojih mnogi postaju lideri u poslovnom svetu, politici i drutvenom ivotu. ' Devojice skauti takoe imaju slini spisak u svom statutu, pri emu je tu i potenje, fer postupanje, pomo, obzir, brinost, hrabrost, snaga i odgovornost. Mada su ove crte svakako za divljenje, ima i drugih osobina nekih voda koje svakako nisu za divljenje. Knjige kao Atiline tajne

VODSTVO NA OSNOVU MOC! 305

kao voe (Leadership Secrets oj Attila the Hun) takoe nude alternativni spisak osobenosti koje moemo pokuati da kopiramo da bismo zadobili mo i vodstvo. Koliko su vredni ti spiskovi? Dok studiramo karakterne crte voa, brzo shvatimo da ne postoji jedinstvena grupa karakteristika koja odreuje vodstvo. Neki vode su ekstrovertni, linosti vee od ivota. Drugi su mnogo promiljeniji, skloni su razmiljanju, sarnoposmatranju i analizi. Verovatno ste poznavali vode iz obe kategorije. Koje onda karakterne crte da gajimo? Odgovor nije oigledan.

BIHEJVIORISTIKI PRISTUP
etrdesetih godina bihejvioristiki psiholozi su izloili nove poglede. Bihejvioristi su tvrdili da liderstvo ne odreuju karakterne crte, ve ponaanje. Ako nauimo da ojaamo odreeno ponaanje i iskorenimo drugo, moemo, bez mnogo otpora, da vodimo ljude da uine ono to hoemo. Rukovoenje je aktivnost a ne stanje. Bihejvioristiki pristup je doveo do promene u stilu upravljanja u mnogim organizacijama. Neki menaderi su pokuali da poveaju svoju efektivnost naputanjem svojih kancelarija i eim kretanjem medu svojim saradnicima. "Upravljanje etanjem naokolo" je karakteristika bihejvioristikog pristupa. Voe se pozivaju da idu tamo gde se neto deava, da se iz prve ruke informiu, da se dogovaraju sa stvarnim ljudima tamo gde se posao i obavlja. Mada obino moemo da saznamo neto osmatranjem ta voe stvarno rade, neki su ukazali na ogranienja ovog pristupa. Jedan osmatra je zadirkivao, "Tumaranje naokolo nee od vas napraviti dobrog vodu kao to ni spavanjem u garai nee od vas postati auto." Moete da proete kroz to a da ne dobijete eljene rezultate; moete da imate privid bez sutine. Drugo znaajno ogranienje bihejvioristikog pristupa je da moemo da osmatramo i dokumentujemo ono to neko radi, ak i da ga snimamo na poslu, i upotpunimo video zapis njegovim komentarom; ipak to nije ela pria. Ne uoavaju se oseanja ili istorijat ili nivo poverenja. Mogue je, ak verovatno, da neko uradi sve isto kao i voda
20 Mo principa . . . '

306

MOC PRINCIPA

a dobije razliite rezultate. Naini ponaanja mogu da postanu metode ili tehnike koje pokuavamo da koristimo "na" drugima. Kada se prvenstveno usredsredite na imitiranje ponaanja voe sledbenici mogu da se osete izmanipulisanim ili "prevarenim." Malo je onih koji vole da neko u odnosima sa njima koristi tehnike i metode. Osmatranje efektivnog vode moe da nam ne ukae zato posebno ponaanje daje rezultate kod jedne osobe, ili kad neko drugi ponovi to ponaanje, ne dobije iste rezultate kod jedne osobe, ali kad neko drugi ponovi to ponaanje, ne dobije iste rezultate. Mehaniko ponavljanje neijeg ponaanja ili stila kopiranjem druge osobe bez razumevanja moe ustvari da druge navede da se odlue da nas ne slede. ... ,

TEORIJE ZAVISNOSTI
Svesni ogranienja prethodnih prilaza, istraivai rukovoenja proirili su svoj fokus ezdesetih godina. U to vreme njihova nova pretpostavka je bila da nije mogue razumeti vodstvo ako se gleda samo polovina sjike. injenica je da nemate voe ukoliko nemate i sledbenike. ta emo sa sledbenicima? Gde su oni u ovoj jednaini? Efektivni voda je sposoban ne samo da se oslanja na svoju sopstvenu snagu ve i da oseti snagu i potrebe svojih pojedinih sledbenika i da se na njih na odgovarajui nain usredsredi. To znai da on moe da tretira razne sledbenike na razliite naine. Na primer, nekim ljudima su potrebna uputstva, dok drugi mogu sa vama da uestvuju u donoenju odluka. Nekim ljudima je potrebna obuka, nekima naredbe, neki e sami da obave posao, a neki e prihvatiti odgovornost koja prati prenoenje ovlaenja. Rukovoenje onda postaje skup aktivnosti u koje se uputate da bi optimizirali povezanost izmeu zadatka, sledbenika i okolnosti; ono to inite kao voa zavisi od onih koje hoete da vodite i ta hoete da vodite i ta hoete da postignete. Postoje razne teorije zavisnosti od kojih se svaka usredsreuje na neki aspekt jednaine liderstva. Moda je najbolje poznata teorija zavisnosti, vodstvo na osnovu situacije. Ken Blanard (Ken Blanchard), autor serije knjiga Menader za jedan

VODSTVO NA OSNOVU MOI ...

307

minut (The One Minute Manager) zajedno sa svojim partnerom, Pol Hersijem (Paul Hersev) prvi je opisao vodstvo na osnovu situacije u njihovoj knjizi Upravljanje ponaanjem u organizaciji (Management of Organizational Behavior). ' Oni objanjavaju kako uspeni vode uspevaju da razumeju zrelost svojih saradnika za izvrenje zadataka, motivaciju i spremnost da se prihvati odgovornost, i kako prilagodavaju svoj stil upravljanja situaciji u kojoj se nalaze. Ovo je koristan pristup. Meutim, ljudi nisu u mirovanju; kada se ljudi promene, ta ili ko dovodi do odgovarajue promene u rukovoenju? Kako procenjujete zrelost? Kako stiete potrebnu fleksibilnost da bi izmenili svoje upravljake aktivnosti? Ovaj pristup je bio popularan, ali verujem da je za malo "kratak." Ne verujem da se rukovoenje svodi samo na "itanje ljudi" da bi od njih dobili ono to traite, ili injenje njima neega stoje potrebno da biste dobili rezultate koje hoete. Svi odnosi su dinamiki i dvostrani. Moete imati izbor kada odluujete kako da druge vodite, ali i oni imaju izbor kada odluuju da vas slede. Uz sve izbore koje imaju, zato biste odluili da slede ba vas? Re je o izboru. Re je o opcijama, i ljudi ih danas imaju vie nego ikada. Ne radi se samo o tome ta vi njima radite. Da li ste ikada uli u sobu gde treba da obavite posao sa nekim ljudima koji su vama podreeni a oni medu sobom priaju o vama? Prilikom posete jednoj kompaniji uo sam ovaj deli razgovora: "Da li misli daje ovo pravi dan da pitam za poviicu?" "Ne znam - da li si videla njegovu kravatu? Kad god nosi tu kravatu, ima lo dan." ta se ovde deava? Ista stvar koja se deava u svakoj situaciji gde ima lidera i sledbenika. Kada vi imate ulogu vode, provodite vreme razmiljajui kako da utiete na one za koje ste odgovorni. U isto vreme, dok pokuavate da ih shvatite, ta oni rade? U pravu ste. Oni pokuavaju da shvate vas. I oni razmiljaju, smeraju, planiraju. I ako niste sigurni daje to istina, pitajte se ta radite kada se va ef neoekivano pojavi. Moete li da pokuate da pogodite ta se deava?
20* ..''. "'.;

308

MOC PRINCIPA

Verujem da se ljudi, u veini, samousmeravaju; da se sve vreme provedeno da ih shvatimo izjednaava sa vremenom koje su oni proveli pokuavajui da nas shvate. Verujem da ljudi ele da vre izbor, i da zato ima znaaja razmiljanje o kontekstu naih liderskih zahteva. Niko ne voli daje "sreen", obeleen, ili postrojen, ak i kada se kae da smo u stanju da obavimo posao samostalno. Ljudski duh se opire odbacivanju, ili postupanju kao sa automatom. Rukovoenje je vie od jednostavnog uklapanja naina voenja sa pretpostavljenim nainom praenja, ili slaganja stila rukovoenja sa preferencama sledbenika. Sledbenici moraju da budu sastavni deo formule. Doprinos teorija zavisnosti naem razumevanju rukovoenja je veliko, jer po toj premisi, i sledbenici i voe su ukljueni u formulu, i mnoge mogunosti sa kojima ja suoen voa su naglaene. Ali ako hoemo da bolje razumemo vodstvo, moramo da istraujemo. Ako je rukovoenje vie od stanja, rezultata svetskih uslova, linih karakteristika, ponaanja, ili uoenih zavisnosti, staje onda?

SAVREMENI POGLEDI NA RUKOVOENJE

Savremeni mislioci su poslednjih godina proirili shvatanje teorija vodstva. Ovde je skup dodatnih pogleda koje sam obradio u svom pokuaju da shvatim i drim predavanja o rukovoenju: Rukovoenje je pokuaj meupersanalnog uticaja, sprovedenog u procesu komuniciranja, radi ostvarenja zajednikih ciljeva. Instruktor poslovne kole Rukovoenje nije u slavi. Laura Timis Moete da upravljate onim to ne razumete; ali ne moete to da vodite. Myron Tribus

VODSTVO NA OSNOVU MOI ... 309 Neki ljudi misle daje rukovoenje umetnost zadobijanja drugih da obave sav posao. Direktor kompanije sa liste FORTUNE 500 Da bi bio voda, treba da se tu nae. Direktor Colgate Technology Izgleda daje rukovoenje umetnost zadobijanja drugih, da ele da urade neto to ste vi uvereni da treba uraditi. Vance Packard Pravi voa nema potrebu da vodi - on je zadovoljan da ukae na put. Henry Miller Poslednji test voe je da za sobom kod drugih ostavi ubeenje i volju da nastave. Walter Lippmann ; Treba da vodite a ne terate, inspiriete a ne dominirate, izazovete potovanje a ne strah, dobijete podrku a ne suprotstavljanje - to je rukovoenje. Uesnik seminara Prva odgovornost voe je da definie realnost. Poslednjaje da se zahvali. A izmeu, voa mora da postane sluga i dunik. Max Deoree Rukovoenje je sposobnost, zadobijanja ljudi da rade ono to nee, i da im se to dopada. Harry Truman Voa skoro uvek dela ne-svesno a onda docnije razmilja zato je tako postupio. Javvaharlal Nehru

310

MO PRINCIPA

Rukovoenje je otkrivanje sudbine organizacije i : i posedovanje hrabrosti da se ona sledi. Joe Javvorski Voa je neko ko prevodi numere u stvarnost i odrava ih. Warren Bennis Ono to uoavam u ovim stavovima i na osnovu sopstvenih godina istraivanja i studiranja o voama i rukovoenju je daje to snani ljudski poduhvat, i da se ne uklapa valjano u definicije i sheme. Voe imaju svu spontanost, nepredvidljivost, slabost, povredljivost i potencijal koji je svojstven ljudskoj vrsti. Ako hoemo da vodimo na osnovu potovanja, moramo da poemo od toga da su fleksibilnost, prilagodljivost i mudrost mogui, da je seme veliine u nama, i da ako duboko brinemo o ivotima drugih, moemo zajedno da radimo da ostvarimo vredne rezultate.

STA VODE TREBA DA URADE; KAKVE VOE TREBA DA BUDU?

Velika zabrinutost ukazuje na drugaiji odnos izmeu voe i sledbenika od prostog odnosa efa i potinjenog. Ako se moe napraviti kontrast izmeu uloga gazde i roba, onda se tumaenje moe nai u ulozi vode kao sluge. Robert K. Grinlif (Roberl K. Greenleaf), direktor istraivanja menadmenta u AT&T-u mnogo godina pre nego stoje osnovao Centar za primenjenu etiku, zastupao je ideju da e ljudi slobodno slediti voe koji su se dokazali kao sluge od poverenja? Imate san, drugima ukazujete na put. Imate izdriv duh, sluate, saoseate. Verujete da "tipina" osoba - nezrela, koja posre, nesposobna, lenja -jeste u stanju da ostvari velika dela i herojstvo ako je mudro vodena." ' Usavravate svesnost. Verujete u delotvornost promene na osnovu ubeivanja a ne prinude. Ukratko, voe slue, i sluenjem postaju vredni poverenja drugih. U razliitim vremenima zahtevaju se razliite vrste rukovoenja; ali u svim vremenima to je kombinacija karaktera i

VODSTVO NA OSNOVU MOI ...

311

\ potrebnih sposobnosti. Nadahnuto rukovoenje mora da se povee \ sa organizacionim umeem koje se stvara na osnovu drugog te\ hnikog iskustva. Ova povezana kombinacija karaktera i sposobnosti esto je oigledna, jer ee nedostaje nego to postoji. Retka je, i kao veina retkih pojava, izuzetno je vredna. Najvei deo ove knjige je usredsreen na to ta voa mora da bude, da bi asno uticao. Ima mnogo toga to voa moe da uini. "Voda u akciji je izvidnik^ graditelj tima, i batovan. Na nedavnom seminaru, traio sam od rukovodilaca da analiziraju jedno od svojih uspenih rukovoenja navodei ta je trebalo da urade u svakoj od ovih oblasti. Evo tipinog spiska: __Kao izvidnik, trebalo je da prepoznaju i zadovolje zakonske potrebe i elje svih zainteresovanih razjanjavajui: _viziju_ okruenje , pravac lokaciju strategiju svrhu J tima: pomogli su drugima da zajedniki postignu sledee: - stvore zdrave, sigurne uslove za preuzimanje rizika, - pomognudrugima da postanu voe^ - obezbederesurse i sami budu resursi, - pomognu nekima da preu od zavisnosti do nezavisnosti. nosti, - pomognu_drugima_djjirade posao -jie_ometaju druge Kao batovani radili su vredno, esto iza scene, da: -^stvore_kulturu j_obiaje koji otelotvoruju osnovna_n_aela i vrednosti,

312

MOC PRINCIPA

- pomognukako da se zajedno radi, ,,...,,;.,.; .-.:.;. ,.,,,. - pomognu da se sloimo o vrednim svrhama, - stvore entuzijazam i razumevanje kod kritine mase sled identifikuju i uklone smetnje, .'.,. obezbede priznanje i nagrade. ~ orgamzuJu i dostave sirovine, - potkreJu^adajejioJielinii^ - planiraju za etvu. Voa koji ispoljava asnu mo trudie se da menja, poevi od sebe. Kad poveate svoje sposobnosti da naete put, izgradite tim i gajite vrt, vaa osnova moi e se poveati, vaa sposobnost da sluite e se poveati, i va potencijal za asno voenje e se poveati. Moete da zapazite da ove tri osnovne uloge rukovoenja sadre neke atribute koji se tradicionalno smatraju za muke i neke koji se esto oznaavaju kao enski. Istina je da vodstvo zahteva obe polovine naeg mozga, oba svojstva nae prirode, i oslanjanje na ono najbolje u mukarcima i enama. Interesantno je da tekue studije rukovoenja identifikuju razne sposobnosti, kao sposobnost da se slua, gaji, brine i bude saaljiv, koje se nekad nisu smatrale za vrline lidera. Da ukratko ispitamo ta bi se moglo smatrati za enski stil rukovoenja, sa krajnjim rezultatom da moemo da stvorimo model asnog rukovoenja koji sadri najvee i najbolje oba pola.

ENSKI STIL RUKOVOENJA

Interesantna je ironija daje ono to novi mislioci nazivaju novim tipom rukovoenja stvarno postojalo godinama kao takozvani enski stil rukovoenja. Razume se daje uvek bilo ena koje su bile mone voe, politiki i drutveno. Ali veina istoriara izgleda da smatra da su ene-lideri anomalija. Svakako je tano da

VODSTVO NA OSNOVU MOI ... 313 su mnoge ene poslednjih pola veka obuavane da je jedini raspoloivi put ka rukovoenju oponaanje metoda koje primenjuju lanovi mukih autorativnih organizacija. Moja namera nije ni da branim ni da napadam ve da pogledam stvarne potrebe i stvarne mogunosti koje lee pred nama dok radimo zajedno u braku, poslovanju, obrazovanju i dravnoj upravi, da bismo doli do najboljeg rukovoenja koje moemo da ostvarimo. Duboko verujem da moemo zajedno bolje da sluimo, u svim domenima ivota gde je potrebno inspirativno rukovoenje. Knjige o moi sedamdesetih su bile muki orijentisane, govorei enama da mogu da napreduju u svetu korporacija ako su kao mukarci. Pretpostavka je da ene kao ene nisu, ustvari, voe. Osetljive ene su tada bile uvreene, jer je savet bio u suprotnosti sa svim to su instinktivno znale o uticanju na druge. Uspene ene tih dana su govorile da su batovani na poslu, hranei, zalivajui, podiui ostale. Veina mukaraca direktora je smatrala da su to maloumne prie. A ene su znale da ljudi koji su od poverenja, vredni, i potovani uvek bolje obave posao. ak i ene autori sa dobrim namerama u to vreme sugerisale su da ambiciozne ene ue fudbal, poker i vojne vetine da bi razumele pravilne, relevantne modele poslovanja. Neki su jasno videli i kroz tu mutnu vodu i ponudili su alternativni pogled. Na primer, Don Nesbit (John Naisbitt) i Patricija Aburdin (Patricia Aburdene) su zakljuili da "ene mogu da izmene radna mesta izraavajui a ne odustajui od svojih linih vrednosti." ' Sali Helgesen (Sally Helgesen), pisac i istraiva, posmatrala je jedan broj sadanjih enskih voda, pokuavajui da shvati zakonitosti u detaljima svakodnevnog ponaanja na poslu. U tom prosecu, identifikovala je kritinu razliku izmeu aktivnosti i stilova menadera mukaraca i ena. Mada su i mukarci i ene imali dane ispunjene poslom, ene nisu videle. kao nepoeljno prekidanje, neplanirane zadatke i susrete kao i odgovaranje, na poruke; u stvari, namerno su pokuavale da budu pristupane, da ispolje brinost^angaovanje i pomo, Ere_kMi u toku" dana su doivljavani kao deo proticanja vremena, a ne prepreke i tekoe

314

MO PRINCIPA

koje onemoguavaju napredak ka izvesnim unapred odreenim ciljevima. Odgovaranje na potu je bio nain da se odri i pristane na odnose tako to ste ljubazni i cenjeni. Posao sekretarice nije da zatiti vodu, ve da bude veza sa ostalima na poslu. Za te ene, aktivnosti koje nisu direktno povezane sa njihovim poslom bile su deo njihovog dana. Kada se isto ponaanje ispolji od strane mukarca, to se zapazi. Na primer, poznata filmska zvezda zaustavila je rad na tekuem filmu jer je obeala svom detetu da e ga zvati u odreeno vreme. To to je od telefonskog poziva napravljena drama ukazuje da nije smatrano daje divno da se drao obeanja prema svom detetu, ve daje to bilo nepogodno i skupo, mada retko. Za mnoge mukarce nije uobiajeno da decu stave ispred svojih radnih obaveza. Helgesen je, takoe, ustanovila da ene vie tee da gledaju dugorono; da vide posao samo_kaojedan element svog identiteta; da redovno zakazuju vreme i mesto za razmenu informacija; i da vrednuju da su u centru dogaanja, olakavajui komuniciranje. Nasuprot, mukarci se ee usredsreduju na kratkorone zadatke; definiu se svojim poslom; uvaju informacije kao nain kontrole moi, i tee da su na vrhu stvari, gde je kontrola jasna a linije komuniciranja se prostiru na dole. Helgesen zapaa svetski fenomen cikline prirode enskog rada u kui sa uivanjem u procesu a ne u nagradi za izvren zadatak. On zakljuuje: "Sve vie.,.. materinstvo se priznaje kao odlina _kola za menadere,.^,;.
limiti -LI^LJ ivu
J^

^JI.Z^IHA.J\^

ivu, u

UUJIVIIU

.jivv.'i.u.

i^u.

htevaiuimnoga slina umea: organizaciju, dranje tempa, reavanje konfliktnih zahteva, pouavanje, upuivanje, yocjgnje,_ osmatranje, otklanjanje poremeaja i pruanje informacija". _ Dolin Godfri (Joline Godfrey) zapaa u svom istraivanju da, organizacije u vlasnitvu ena, do skora, nisu studirane, i veina komentara o enama liderima je zasnovana na uoptavanjima iz studija o organizacijama u vlasnitvu mukaraca. Ona se zalae za vie istraivanja o enama, njihovim poslovima, j ali se da najbolji primeri u organizacijama koje su u vlasnitvu ena nisu dokumentovani i da drugi o njima ne znaju. Zapazila je:

VODSTVO NA OSNOVU MOI ...

315

Samo shvatanje uspeha od strane ena izgleda da ini da su njihove organizacije drugaije. Ono to ene vlasnice nazivaju "normalnim" sada se vodi kao "nova paradigma" od strane poslovnih gurua irom sveta. J_ akcije, irom zemlje, da se sve ivo "reinenjira" jeste poduhvaF da . seHtlgne tamo gde su ene ve bile. Nova ^psihologija ena otFriva da su izvor moLodnosi koje erie~jedhostavno gradeJUspeh medu enama jejnanje stvar takmienja nego saradnje, a prioriteti mogu da budu odreeni i na osnovu 'zaiRlevaTporodice ili zajednice ali i elje da se gomilaju stvari. Kako su se 80-te pribliavale svom kraju mogli smo da vidimo da se ene manje od mukaraca oslanjaju na autoritet i tradicionalne odnose moi u odnosima sa svojim saradnicima. Najbolji kvaliteti koji nisu bili cenjeni, jer su bili svojstveni enama, muki pisci sada tvrde da su integralni deo novog i radikalnog pristupa poslovima menadmenta. ~*' Tako izgleda da oni koji bi da asno rukovode ne samo da moraju da toleriu ili se prilagode odgajivakom stilu rukovoenja, ve moraju da ga primene na integrisan nain, povezujui vrednovanje zaposlenih sa odgovornou da bi dobili meavinu najboljeg to mukarci i ene ine kada rukovode. asno rukovoditi na osnovu moi podstie najbolje u svima nama; malo tu ima mesta za sitne due i sebine interese pune predrasuda o polovima.

ASNO RUKOVOENJE
Da pogledamo sada kako izgleda asno rukovoenje. Imamo dva primera, jedan savremen i jedan raniji u ovom veku; jedan o stvarno nepoznatom ijedan o svetskoj linosti. Dogodilo se da su oba mukarca, ali je jasno njihovo prirodno ukljuenje snage oba pola. Oba lidera su radila na nain koji je uticao da se mnogi ivoti trajno promene. Bez obzira na aktivnosti predmet, problem, jedno je izvesno: rukovoenje je bilo izuzetno. asno rukovoenje, bilo da je u koncertnoj dvorani, direktorskom kabinetu, ili susedstvu, daje izuzetne rezultate.

316

MO PRINCIPA

DVE STOTINE PEVAA I JEDAN VOA

Na velikom univerzitetu na Zapadu, odigrava se udo. Svakog dana dve stotine studenata brzo se okupi pre nego to zazvoni zvono i poinje da peva, zagrevajui se za neobinu probu. To je upeatljiv prizor dok muziki direktor, dr Mack Wilberg, seda za klavir i poinje da svira i diriguje u isto vreme, maui rukama od klavijature na gore tenim pokretima, izvlaei iz mladih ljudi harmonine zvuke koji iznenauju ak i njih svojom preciznou, tonskim kvalitetom i lepotom. Pre samo nekoliko godina, bilo je samo pedeset mukaraca u ovom tradicionalno mukom horu. Ali to je bilo pe nego to je Mak stigao, i poeo da nagovara po kampusu da pevai dou, da puste svoje glasove, da pevaju. Sada, kad pevaju, to je iskustvo koje sluaoci ne mogu da zaborave; to je magini dogaaj. A hor je sada iroko priznat kao jedan od najboljih u SAD. Mada brojnost oteava putovanja hora, Mak radi naporno sa pevaima, terajui ih da ue nove i teke komade, kao i popularne i standardne komade, tako da budu spremni za sezonu nastupa. Njegov sastav je mnogo traen tako da esto daju dva koncerta za jedno vee, znaajan podvig ak i za profesionalne muzike sastave. U emu je sutina ovog fenomena, studentska pevaka druina koja stalno peva u rasprodatim koncertnim dvoranama? Delimian odgovor je da se upeatljivi tonovi stvaraju kada mukarci pevaju u harmoniji; poznato je da su se poslednjih sto godina ljudi skupljali kad god bi kvarteti pevali blizu berbernica. Takoe imamo odsenost i punou koju stvara dve stotine dobro disciplinovanih mukaraca koje ujedinjuje zajednika svrha. Ali ima i vie od toga. To je tenja i strast oveka sa misijom, koji asno vodi svoj ivot kao to diriguje ovim neobinim horom. Njegova misija je da pridobije mlade ljude muzici i omogui im veliko iskustvo koje e im ostati celog ivota. Da bi ispunio svoju misiju on i dalje regrutuje. Takmienje za prijem u hor je otro. Oni koji prou poetnu audiciju kod starijeg studenta moraju da polau kod samog Maka. Izgleda da on zna i pamti svaki glas, i jako brine o zvuku koji stvara njegov

VODSTVO NA OSNOVU MOI ...

317

hor dok stalno trai snane, iskusne glasove koji e doprineti snazi njegovog hora poveanjem glasovne raznovrsnosti. On, takoe, radi veliki broj aranmana za hor, tako da komadi koje izvode odgovaraju umeu pevaa dok razvija njihove sposobnosti. Njegove probe su stroge, jer od pevaa mnogo oekuje. Mada bi za svakog muziara profesionalca bio izazov da radi sa toliko mnogo pevaa - a to su ivahni studenti, koji studiraju sve osim muzike izgleda da ih dri u aci dok se kreu od jedne do druge kompozicije. Oigledno je da ga visoko cene. "Potrebno je mnogo napora, i potpuno sam iznuren u pet sati svakog dana," kae Mak. Kad se ali, zvui kao i studenti, koji tvrde da su horske probe najtei asovi koje imaju. Ali svakodnevno se vidi napredovanje, a esti nastupi doprinose ostvarenju izvrsnosti. Ponekad propuste neki drugi as, ali ne i probu. Ne bi se usudili. Mak od njih mnogo vie oekuje. Jedan drugi poznati horski dirigent komentarie: "Njegovo muziciranje je neodoljivo za svakog koji je bilo ta imao sa njim. Ima stil i harizmu da nagoni studente da pripadnost horu shvate kao neto vredno. To nije lako kad pogledate na izazove drugih aktivnosti na kampusu. On je prirodno ljudsko bie. Ne pravi se vaan. Loe vode ine da se loe oseate. Dobre voe ine da o njima dobro mislite. Najbolje vode ine da se dobro oseate. Najvee vode su kao najbolji dirigenti - dostiu vie od nota da bi ostvarili lepotu kod pevaa.

KOLIKO MOETE DA IZDRITE DA NE JEDETE?

Mahatma Gandi daje drugi primer velikog i inspirativnog rukovoenja. Spominjao sam ga mnogo puta u ovoj knjizi jer je on moda jedan od najfinijih primera asnog rukovoenja zasnovanog na moi naela koje je svet upoznao. Riard Atenboro je snimio film o njegovom ivotu 1982. Jedna scena u filmu dobro prikazuje sutinu asnog rukovoenja. Takoe ilustruje ono stoje Don Erskin (John Erskin) mislio kad je govorio "Najjednostavnije reeno, voa je onaj ko zna gde hoe da ide, ustane i ide".

318

MOC PRINCIPA

U filmu Gandi prisustvuje sastanku. Predsednik vlade i razni zvaninici sede s njim da rasprave stanje u dravi. Iznenada, bez najave i poziva ulee ovek u sobu. Krvav je, pranjav i bez daha. Objanjava da su izbili sukobi u jednoj provinciji, da ljudu umiru na ulicama, i da neto mora da se preduzme. On stoji, teko diui, i eka odgovor. Ponaanje pojedinih zvaninika na sastanku moe da poslui kao interesantna studija rukovoenja. Gandi ne kae nita, ve se lagano die sa stolice i staje na svoje sandale. Nasuprot njemu, predsednik vlade odgovara glasno, udarajui pesnicom i informiui sve daje on predvideo ovo i da trupe moraju da se poalju u provincije. Neko od vojnih lica odgovara da nema dovoljno osoblja da bi se trupe poslale u svaku provinciju. Neko iz ministarstva finansija dodaje da vlada ni u kom sluaju ne bi mogla da plati toliko trupa. Njemu ela zamisao izgleda nepraktino. U meuvremenu Gandi odlazi do oveka koji je doneo strane, tragine vesti i poinje da postavlja pitanja. ta se deava u provinciji. Koliko dugo ve traju borbe? Predsednik vlade daje sledeu izjavu. Neko drugi odgovara u odbrani. U pozadini Gandi i glasnik odlaze ka vratima koja su jo uvek otvorena. Kada predsedik vlade shvata da se Gandi sprema da ode, skae na noge, obavetavajui Gandija da sastanak jo nije zavren. "Gde idete?" pita. "Idem u provinciju," odgovara Gandi. Dok sam gledao film, pitao sam se, "Ko mu je rekao da ide? Ko mu je dao nareenje da ide? Ko mu je rekao ta da radi kad doe tamo?" Gandi putuje daleko do provincije i usput se raspituje. Graanski rat je izbio u njegovoj zemlji. Njegovi voljeni - Hindu i Muslimani - bore se, i meusobno ubijaju. Kad stigne, gore je nego to mu je reeno. Borbe su se proirile. Krv bukvalno tee ulicama. ene, deca i itave porodice su pobijene. Njegovo veliko srce skoro puca. Toliko je uloio u ove ljude u nameri da im pomogne da na drugi nain vide stvari, da vrednuju svoje razliitosti umesto to ih se plae. Ipak uprkos njegovih napora, sve se raspada. Gandi ispituje situaciju i odluuje da nee da jede dok borbe ne prestanu. Ostaje u provinciji i poinje da posti.

VODSTVO NA OSNOVU MOI ...

319

U provinciji poinje da se iri glas da je Gandi, velika dua koji je njihov uitelj, njihov voda, njihov prijatelj, stigao i daje poeo da posti. Borbe se razbuktavaju. Gandi ostaje u provinciji. On provodi jedan dan bez hrane. Onda prolaze dva dana, tri dana, etiri dana. Kada se razmatra Gandijeva rtva korisno je zamisliti sebe u njegovom poloaju. Da li ste ikada bili stvarno, stvarno gladni? ega biste se odrekli zbog neeg u ta verujete? rtvovanje se javlja kada odustajete od neega to hoete sada zbog neega to vam je vanije. To je veoma gorak trenutak u filmu, i dok sam gledao, uhvatio sam sebe kako se glasno udim "Da li e to da donese ita dobro? Jedan mrav ovek prestaje da jede. Kako e to na bilo ta da utie? Ovi ljudi su se zgrabili za gue; meusobno se ubijaju!" Gandi je sve slabiji. On polako umire. Dolaze i prolaze peti, esti, sedmi i osmi dan. Devetog dana, negde u provinciji dogaa se neto udno. Neko, sa orujem u ruci, odluio je. Znajui da njegov voljeni voa umire, donosi linu odluku da se ne bori, i odbacuje svoje oruje. Desetog dana, jo neko je slino odluio. Talas otpora raste medu onima kojima je dosta krvoprolia, dosta ratovanja. Konano, trinaestog dana od kad je Gandi stigao u provinciju, neko dolazi sa sokom od grejpa i hlebom i nudi ga da jede, borbe su konano prestale. Ima neeg to dolazi iz osobe, kada su reci i akcije, oseanja i misli ujedinjeni, kada je ono to hoete i ono to ste saglasno, to je neverovatno mono. Mnogo godina kasnije, neko se obratio Gandiju, elei da sazna kako je mogao da razvije tu vrstu moi koja gaje osposobila da utie na milione svojih sunarodnika. Ovo je bio njegov odgovor: Tvrdim da nisam nita vie od prosenog oveka sa manje od prosenih sposobnosti. Nisam vizionar. Tvrdim da sam praktini idealist. Niti mogu da polaem pravo na bilo kakvo priznanje koje sam bio u stanju da zasluim vrednim istraivanjem. Nemam ni trunke sumnje da bilo koji ovek ili ena mogu da osvare to to sam ja ostvario, ako bi on ili ona uinili isti napor i negovali istu nadu i veru. '

320

MOC PRINCIPA

KAKO POINJEM DA ASNO RUKOVODIM?

Poinjete da asno rukovodite verovanjem da nikada neete biti efektivniji kao voda nego to ste to kao linost. .Rukovoenje je putovanje ka integritetu, jedinstvu i celosti. To je put koji poinje, iznutra. Dok povezujete svoje vrednosti sa svojim. ak.cij.a.mar_^ stvarale linu mo koja vam omoguava da pomognete drugima da uine isto. To zahteva nita manje nego promenu. Voren Benis (Warren Bennis) je rekao, "Kada govorimo o stvaranju voda, neumitno smo se upustili u promene linosti. Mada smatram da se ne moe 'predavati' rukovoenje, siguran sam da se rukovoenje moe nauiti i da izvanredni treneri mogu da stvore iskustvene stavove koji olakavaju uenje. -* Doe Davorski (Joe Jaworski), u Centru za kreativno rukovoenje, je zapazio: "Ako hoete da doe do eksplozije kreativnosti, ako hoete takvu vrstu pregnua koja vodi do istinski izuzetnih rezultata, morate da budete spremni da se date na put koji vodi povezivanju izmeu individualnih linih vrednosti i aspiracija i organizacionih vrednosti i aspiracija. Ako hoete da ispitate i^ poveate svoje rukovodee potencijale, postavite sebi pitanje: "ta bi navelo nekoga da me sledi? To je najpraktinije pitanje koje voa moe danas a postavi. Kakav ishod stvarno hoete odredie ta inite, kako ivite, i kako dobro rukovodite.Moete da postanete moniji ako asno rukovodite.

AKTIVNOSTI U PRJMENI

Line
1. Razmislite o mnogim ulogama u kojima se nalazite a u kjima imate ulogu voe. Koga vodite? Zato bi oni odluili da vas slede? 2. Vodite beleke o rukovoenju, lini dnevnik pokuaja da utiete na druge, ta ste radili, kakve je dalo rezultate, va istorijat sa tom osobom ili grupom, i druge vane stvari. ta zapaate? Moete li da vidite rezultate vaih stalnih napora?

VODSTVO NA OSNOVU MOI ...

321

3. Da li je neko koga cenite neposredno osmatrao vae rukovoenje i dao vam savet. Sluajte ih. Biti otvoren jeste poetak mudrosti i uenja.

Organizacione
Voren Benis sugerira etiri jednostavne stvari koje organizacije mogu da uine da bi olakale i ubrzale razvoj sposobnosti svojih rukovodilaca. ta vi sami moete da uinite da organizujete te aktivnosti? 1. OBEZBEDITE IZVANREDNE UZORE. Pogledajte na vode oko sebe. "Nikad nisam sreo oveka od koga nisam mogao da uim", rekao je Mark Tven. Koju praksu i principe moete da prihvati te/prime ni te? ta hoete da revnosno izbegavate da inite i budete? Uzori su jedan od najboljih naina da se "predaje" rukovoenje. To se odnosi i na dobre i na rave uzore. esto najvie nauimo od negativnih primera. Aktivnost: Vodite beleke o efektivnim i neefektivnim voama koje osmatrate i sa kojima radite. 2. IDENTIFIKUJTEI NAGRADITE EFEKTIVNE TRENERE. Naite nekog ko prua podrku ali ne kontrolie. Veina direktora nije tako otvorena i potena kao to bi mogla da bude, kada traite iskreno miljenje. Plae se da e zaposleni to da shvate kao kritiku, da se to nee uzeti u obzir, da e to da pokvari njihove odnose, ili da e biti vieni kao "loi momci". Aktivnost: Naite spremnog, brinog, hrabrog trenera. 3. ROTIRAJTE POJEDINCE KOJI IMAJU SPOSOBNOST ZA RUKOVOENJE NA RAZNIM POLOAJIMA I ULOGAMA. Promenom poloaja, moemo mnogo da nauimo o sebi i drugima. Imajte plan ali budite fleksibilni, preuzimajte neobine zadatke koji vas teraju da rastete i razvijete nova znanja.
21 Mo principa ,,

322

MOC PRINCIPA

Aktivnost: Imajte plan razvoja koji sadri raznaiskiistviLi naite sponzora koji e vas podrati. 4. OBEZBEDITE POTENCIJALNIM VOAMA ISKUSTVA KOJA MOGU DA KORISTE. Postavite ih da vode radne grupe koje se sastoje od raznih ljudi, kako po statusu tako i po poloaju. Efektivno voenje takve grupe oslanja se na ubeivanje, ne prinudu; na podrku a ne proveru. Aktivnost: Budite spremni da preuzmete zadatke koji od vas zahtevaju da se pokrenete iz zone sigurnosti i koji vas pozivaju da izgradite sinergizam sa drugima.

13. GLAVA

TA AKO ONI POKUAVAJU DA UTIU NA VAS?

Nikada ne odustajte! Nikada ne odustajte! Nikada, nikada, nikada, nikada - ni u emu to je veliko ili malo - krupno i sitno - Nikada ne odustajte osim kada je u pitanju ast i pravo razumevanje. Nikad nepristajte na silu i na pretpostavljenu nadmono st neprijatelja. Vinston eril Vei deo ove knjige je usredsreden na to kako da steknete mo u svom ivotu da biste radili stvari koje vredi raditi. Poao sam od pretpostavke da hoete vie moi, i da bi bilo vredno da razvijete tu mo uenjem da asno utiete. Ali kada neko drugi pokuava da utie na vas, vae mogunosti su drugaije, u zavisnosti od toga ta hoete. Polazei od sebe, ljudi koji su bespomoni mogu da veruju da se i vi bespomoni. Sa mentalitetom gubiti/gubiti oni moda trae nekoga ko e se sa njima sloiti; oni misle, "Nita ne dobijam, ti nita
21* ',..-.

324

MOC PRINCIPA

ne dobija -jadni mi, hajde da izaemo i ubijemo vreme." Oni koji vam pristupaju korienjem moi prinude mogu da oekuju otpor. Ako je njihovo vienje dobiti/gubiti, mogu da oekuju pristajanje. Ako neko pokua da se pogaa sa vama, to znai da se uglavnom dre odnosa dobiti/dobiti, i verovatno e sa vama da pregovaraju. Ako neko tei da asno ivi, verovatno i od vas oekuje asno ponaanje.

VAI IZBORI KAD NEMATE IZBORA

Kada oekujete neprijatnosti u igri moi, moete u poetku da mislite da nemate izbora. Bez obzira na sve, ipak imate. Uvek postoji neto to moete da uradite; uvek moete neto da promenite. Stivn R. Kovi (Stephen R. Covey) opisuje krugove uticaja oko svakog od nas, okruene veim krugovima znaaja, u svojoj knjizi Sedam navika uspenih ljudi. "' Njegova sugestija je da kada se oseate kao u klopci postavite sebi pitanje, "Da li ovo to se desilo ima prvenstveno veze sa mnom?" Onda promenite ponaanje. "Da li se to odnosi prvenstveno na druge ljude koji su manje-vie u mom krugu uticaja?" Onda promeniti svoje metode uticaja. "Da li se to odnosi na ljude i stvari koji su samo u mom krugu interesa?" Onda moete da promenite svoj odnos prema tome. Uvek moete neto da uradite. Ako prihvatite bez pogovora ono to vam je nametnuto, bez da odgovorite, da li e vas to odvesti tamo gde hoete da idete? Da li e to da vam pomogne da budete ono to hoete da budete? Da li e to da vam pomogne da uradite to to hoete? Ako ne, ne inite to! Ima drugih puteva.

AKO ONI NITA NE PREDUZIMAJU I OEKUJU ISTO I OD VAS

Uinite neto! Promenite situaciju. Stvorite alternative. To je ono to je Debi Rejnolds uinila u inspirativnoj sceni filma Nepotopljiva Moli Braun. Debi igra junakinju filma, Moli, koja je

TA AKO ONI POKUAVAJU DA UTIU NA VAS?

325

uhvaena u klopku na Titaniku kada se sudara sa santom leda koja prouzrokuje potonue monog broda. Dve su pukotine na metalnom zidu broda, jedna iznad i jedna ispod povrine vode, i voda poinje da ulazi u brod. Samo nekoliko putnika uspeva da se dokopa amca za spaavanje. U strahu, mnoge je zahvatila panika. Neki su ukoeni od straha. U jednoj slikovitoj sceni, ena koja je uspela da ude u amac ustaje i poinje da vriti da e svi oni umreti. Ona bukvalno ljulja amac, ugroavajui svoj ivot kao ivot drugih putnika. Moli, koja je bila u Evropi da usavrava otmenost i zapostavljene manire aristrokratije, iznenada zamahne rukom, udari enu i zgrabi je. Moli zaprepauje enu ponaanjem koje se ne uklapa u emocionalnu strogost i zaustavlja njeno opasno ponaanje. Nepoznata ena niti je traila niti je zadovoljna stoje oamarena, ali to joj je spasilo ivot. Da se i Moli paralisala, sumnjajui da moe ita da uradi i da se predala sudbini vodenog ledenog groba, ne samo da bi umrla, ve bi i svi koji su bili u amcu zajedno sa njom potonuli. Ako ste vi u organizaciji kojoj se "neto kuva", bez obzira da li promene dolaze usled neprijateljskog preuzimanja, preuzimanja pozajmljenim novcem, prijateljske kupovine, reinenjeringa, smanjenja, svoenja na pravu meru, vi ne morate da budete meu rtvama. Vi moete da preivite. Ako va ef ili ef vaeg efa samo eka da se sledea loa stvar dogodi njemu ili vama, vi moete da izaberete drugaiji pristup. Dejvid Noer (David Noer), konsultant za menadment, dokumentovao je mogunosti da budete preduzimljivi kada je organizacioni ivot pasivno surov. Njegova knjiga Vianje rana (Healing the Wounds), opisuje nesigurnost, oseanje nepotenja, depresije, umora, smanjenog preuzimanja rizika, smanjene verodostojnosti, nedostatak obaveza, nepoverenje, prevare i nedostatak usmerenja koji moete da oseate kada je vaa kompanija pod opsadom. Njegovo praktino i pravovremeno reenje? Upravljajte procesom otputanja, pomozite pri neizbenom tugovanju, pokidajte lanac zavisnosti, i izaite iz otrovne odanosti ka samoodgovornosti. ' Nemojte da ivite svoj ivot kao violinist koji je uvek hteo da svira ali je sve vreme na probi provodio samo zateui svoje gudalo. Drugi oko vas moda upravo to rade, ekajui neizbeno i ivotarei. Ako se nita ne preduzima, slabi se. to manje radite,

326

MOG PRINCIPA

ini vam se da manje i moete da uraditeiJPokrfinite.se._Kadaznate ta morate da uradite, usredsredite se i uradite to. ..........Pesnikinja Meri Oliver (Mary Oliver), dobitnik Pulicerove nagrade, izrazila je oseanja koja moete da imate dokse pokreete, ostavljajui iza sebe one koji bi da vas zadre, na.dnu... "Njena izvanredna poema Putovanje (The Journej) spada u pesme koju esto navodim onima koji se bore da se oslobode porodice, kompanije, ili situacije koja ih paralie jer drugi sumnjaju daje bilo koji drugi izbor mogu, i zbog toga se vrsto dre vas, spreavajui vas da se pokrenete.

Putovanje
Jednog dana konano ste znali ta treba da uradite, i poeli ste, mada su glasovi oko vas stalno uzvikivali svoje rave savete mada je ela kua poela da drhti a vi ste oseali stari lanac na svojim lancima. "Poboljaj mi ivot!" svaki glas je vikao. Ali vi niste stali. Vi ste znali ta treba da uradite, mada je vetar zavirivao sa svojim ukruenim prstima po samim temeljima mada je njihova melankolija bila strana. Bilo je ve dovoljno dockan, i divlja no, i put pun palih

TA AKO ONI POKUAVAJU DA UTIU NA VAS?

327

r
. : grana i stena. Ali malo po malo, ,
r

dok ste ostavljali njihove glasove iza sebe, zvezde su poele da svetlucaju kroz oblano nebo, i pojavio se novi glas, koji ste polako prepoznali kao svoj sopstveni, koji vam je pravio drutvo , ' dok ste krupnim koracima koraali dublje sve dublje u svet, odluni da uinite jedinu stvar koju ste mogli da uinite odluni da spasete jedini ivot koji ste mogli da spasete. U po/.orenje: ako izaberete akciju umesto mirovanja, kada ste pritisnuti verovanjima drugih da nita ne moe da se uradi, va sam pokuaj moe da im izgleda kao optuba. Mada je teko, i vi moete da oseate da niste u stanju, "ostavite njihove glasove" iza sebe - svojski se potrudite. Vremenom, moda e primiti k srcu,, kad vide da napredujete; moda e nai nadu za sebe kad vide vau_ hrabrost, dok se menjate.

AKO VAS PRINUDE - USPRAVITE SE, PROVUCITE SE, TRAITE POMO, IZVUCITE SE
Kada vam neko namee svoje ideje, svoja oekivanja, svoja uverenja, i oekuje da pristanete, moete to ili da podnosite ili da se suprotstavite. Ne morate oseati da imate bilo kakav izbor kada vas neko ko ima vlast nad vama tera da neto radite. Ali u stvarnosti postoje etiri strategije koje moete da koristite: moete da se uspravite - u svom ivotu, to pre moete; provucite se - oborite glavu, za sada, preivljavajui strpljivo i kreativno to bolje

328

MO PRINCIPA

moete; traite jgmo^Ji4oiite,je><ja,drugima. zbogjx)drke_i mogueg otpora; ili se izvucite - napustite situaciju, krenuvi u "nema dogovora." U vojsci, ove opcije su predstavljene u skraenici PIOP, to znai preivi, izvuci se, odupri se ili pobegni. Ako oseate daje svako ko vas prisiljava neprijatelj, svaki od ovih pristupa je mogua strategija koja ima svoj znaaj.

DESET PRAKTINIH PREDLOGA

Ovde imamo deset praktinih predloga, zasnovanih na ovim strategijama, koje mogu da vam pomognu da izaete na kraj sa organizacijom ili osobom koja primenjuje prinudu. 1. Nemojte da pasivno ekate. Ako stranac ude u pozorite, sedne pored vas u mraku i stavi svoju ruku na vau nogu, koju mu poruku aljete ako nita ne uinite? U organizaciji moe da doe vreme za vas da neto uinite, da ustanete i da se na vas rauna, da donesete teke odluke, da pronaete svoj put kroz organizacijski i privatni lavirint, da ak budete taj koji duva u pitaljku. ' Vi moete da preporodite svoju kompaniju a da ne rtvujete svoj posao. (Pogledajte Menaderska hrabrost (Managerial Courage) od Harvej Horntajn (Harvey Hornstein), New York: Wiley & Sons, 1986.) 2. Provedite svoje vreme kreativno spremajui se za svoj trenutak, va in moi. Napravite plan. Prikupite snagu. Razmotrite opcije. Kada se stigne na raskrsnicu, kada se opcije iskau, bie te spremni za akciju. 3. Prilagodavajte se to bolje moete, do god vai postupci ne naruavaju vae osnovne vrednosti i standarde ili ne povreuju druge. 4. Uloite vreme da shvatite ta oni hoe. ta stvarno hoe da postignu, ta se krije iza zahteva, ispod autoritarnog, ugnjetavakog stila? Ako moete da razumete ta bi eleli da ostvare, moete da budete u dobrom poloaju da ih usluzite pomaui im. Dok se vaa vrednost za njih vremenom poveava, istovremeno

TA AKO ONI POKUAVAJU DA UTIU NA VAS?

329

moete da doete do daha. A time to postajete vredniji za njih moe da znai vie poverenja i manje proveravanja. Dalje, time ne samo da dobijate na vremenu, ve moete da postanete bitni resurs za njih. Ako ne mogu da uspeju bez vas, poveali ste svoju mo i docnije moete da imate uticaja na njih. U krajnjem, pomaui im da ostvare svoja htenje onako kako ih izraavaju daje vam za pravo da im pomognete da ostvare svoje potrebe, onako kako ih vi shvatate. Ovaj pristup je osnova pesme Edvina Markama (Edwin Markham): Nadmudren Nacrtao je krug koji me je iskljuio bio je to jeretiki, buntovniki potez. Ali ljubav i ja smo imali pameti da pobedimo: : Nacrtali smo krug koji ga je ukljuio. 5. Razgovarajte sa drugima; glasno razmotrite mogunosti; potraite pomo od porodice, prijatelja, agencija. Formirajte mreu koja proiruje vae resurse kao i vae mogunosti i tako ete poveati va krug uticaja. ' 6. Prebacite se u ilegalu. Da biste se privremeno zatitili, moda je najbolje to moete da uradite da se pritajite. Ako je klima na poslu uvredljiva ili razorna, moda treba da postanete nevidljivi ili da nestanete za svoje dobro. Ponekad, iz manje vidljive pozicije, moete da preduzmete korake koji vam otvaraju nove mogunosti. Nacionalna i korporacijska istorija je ispunjena sluajevima hrabrih ljudi i ena koji su na izvesno vreme nestajali, kao korak ka promeni pozicije, naina gledanja, okolnosti i sudbine. 7. Uinite neto da poboljate svoje stanje; veina nas moe da pobolja stvari tamo gde smo a da ne podnese ostavku, i to moe da pomogne da se dobro oseate. Poto mnogi ljudi nisu preduzimljivi, ustanoviete da e drugi da se prilagode okruenju koje stvarate. Cvetajte tamo gde ste posejali. Promenite gde moete. Gde je mogue, zatitite svoje ljude od nerazumne politike, postu-

330

MOC PRINCIPA

paka i zahteva na poslu tako da su u stanju da bolje obave svoj posao. 8. ekajte podesnu priliku; nadivite ili prebrodite tirane i moete doiveti da ih zamenite. 9. Ako radite u otrovnom dubritu, izbavite se. Promenite posao, ivotni stil, prijatelje, gradove. Na svakom seminaru u trajanju od nedelju dana, obino je neko ko1 odlui da ne moe da se vrati svojojv staroj poslovnoj ili porodinoj situaciji onakvoj kakva je bila. ef je suvie veliki diktator, teko se menja, ili su uslovi rada i kulture tako otrovani da je odlazak jedina mogua alternativa. Za njih, jedini dobar put je da odu. Kao to mi je jedna ena rekla "Spremna sam da plivam uzvodno, ali neu da plivam uz vodopade!" 10. Ako ne oseate daje va muitelj neprijatelj (na primer ako je ta druga osoba vaa supruga, i ako ima nekih iskupljujuih kvaliteta, a vi biste eleli da pokuate da ostvarite situaciju dobiti/dobiti, ako je ikako mogue sa njom), sledite savet na koji se oslanjao Abraham Linkoln. Kada je upitan kako je uspevao da izae na kraj sa zahtevima i pritiscima onih koji su od njega traili da sledi njihove protivne planove, on je odgovorio, "Cesto sam padao na kolena zbog odsustva bilo kog drugog mesta gde bih mogao da odem." Imao je dobro drutvo. Tenison je sugerirao da "vie stvari je uraeno molitvom nego to ovaj svet i sanja". Kao to su mnogi lideri otkrili, moliti se ili eleti dobro za nekog drugog moe da ublai vae srce, izmeni vaa oseanja prema njima, i moe tiho da utie na njih da uine dobro. Moete da ostvarite promenu, ak i mirno, uticanjem na druge ako ivite va ivot u veri, poverenju i uverenju. Da biste to uinili, morate da ostavite za sobom vau predstavu o bespomonosti i odate se uticanju, stremljenju i dejstvovanju.

PROMENA NAINA GLEDANJA MENJA STRATEGIJU

Ponekad nasilje drugih moe da se drugaije vidi, a kada se gleda iz druge perspektive, i izae na kraj sa nasiljem. Na primer,

TA AKO ONI POKUAVAJU DA UTIU NA VAS?

331

Skot Pek, ije knjige su inspirisale i dale nadu milionima, priznao je daje dobijao i kritike i pohvale. Zapazio je: Ponekad dobijem jako negativne kritike. Jedan kritiar je pisao: "Ako je bez svake sumnje dokazano da to radi, onda se i ja ukrcavam. Do tada, vie volim da verujem daje to svet u kome je ovek oveku vuk." U drugoj kritici, opisan sam kao turist nad bezdanom. Shvatio sam da kritiar (da bi me na taj nain video) mora da je bio na dnu bezdana. A ta mislite o turistima nad bezdanom kada ste na dnu gledajui gore na njih sa njihovim kamerama. Vi ete ih ili mrzeti, ili ete rei, "Moram da izaem iz bezdana". -* Ako je re prvenstveno o osobi a ne organizaciji koja vas pritiska jer mora sve da kontrolie, moete im pomoi promenom u njihovoj paradigmi. Ako bi mogli da sebe vide jasnije, njihovo ponaanje bi moglo da se promeni. Poteno ukazivanje tim ljudima je esto poetna taka za izgradnju njihove svesti. Ljudi koji suvie kontroliu, u pogreno vreme, koji oseaju da uvek moraju da kontroliu ili koji ne mogu da vas puste, izazivaju pusto u ivotima onih sa kojima rade ili ive. ^ Oni mogu da naue da se uzdre ali samo kada se otvore. Da li bi takva promena poboljala va ivot? Vaa strategija je da poboljate svoje opcije poveanjem svojih izvora interne sigurnosti. Moj cilj je da vam pomognem da postanete fleksibilniji, manje zahtevni, otvoreniji i manje povredi vi. Da biste postali manje povredivi, morate raditi i na onome ta moete da uradite, i ta ste, vaem karakteru i umeima, tako da moete mnogo da ponudite, kao i da ispoljite volju da istrajete u tome. Razmotrite Vorenovo iskustvo. Bio je predsednik kompanije vredne 7 milijardi dolara, druge najvee u toj industrijskoj grani u SAD. Opisao mije kako se tresao dok je iao sa sastanka svog upravnog odbora posveenog stratekom planiranju. On je "obradio podatke", zadrao je informacije i nije sve izneo to je znao. Zato? Strah. Plaio se da ako odbor dobije izvesne informacije, predloie akcije koje mu nisu odgovarale. Nije uinio nita nemoralno ili nezakonito. Ali je naruio svoje najbolje prosuivanje. Bio je jedini koji je znao staje uradio, ali to saznanje je poelo da ga jede.

332

MOC PRINCIPA

Toliko je bio potresen svojim sopstvenim ponaanjem da je nabavio primerak nedeljnika sa ponudom radnih mesta, naao pet poslova za koje je bio kvalifikovan, i prijavio se za svih pet. Nije, u stvari, traio nov posao; samo mu je bilo potrebno ponovno uverenje da ima znanja koja se trae i nema potrebu da se plai da e izgubiti posao ako uini ono stoje oseao daje dobro. Iskustvo je bilo toliko ohrabrujue da je sledeeg ponedeljka poneo primerak novina na sastanak sa saradnicima i rekao svim svojim starijim savetnicima da nadu nove poslove! Onda je izaao, bez objanjenja, i ostavio ih same jedan as. Kada se vratio, smekao se ali su oni bili u panici. Smejao se i sa njima o svemu porazgovarao. Njegova poruka? Ako ste uplaeni, ako ovaj posao predstavlja vau sigurnost i va identitet, imaete za mene umanje; nu ili ogranienu vrednost. Morate da znate da imate druge opcije u svom depu ili ja neu biti u stanju da se oslonim na to tojni govorite; Hou vas ovde kao dobrovoljce a ne kao rtve. Staje Voren konano uradio? Odluio je da ostane, uivajui u moi svoje ponovo otkrivene slobode.

DOBIJANJE ELJENOG POVEANJEM SPOSOBNOSTI DA DOPRINESETE

Ako neko hoe da ima posla sa vama, smatrajte se srenim. Vas ve vide kao nekog ko ima mo. Mora da imate neto to oni hoe. Kao to jedna reklama za popularni seminar iz pregovaranja sugerira, verovatno neete dobiti u ivotu ono to zasluujete, ali verovatno moete da dobijete ono za ta se pregovorima izborite. Tehnike za pravljenje dogovora su spremne. Ovde nudim neke posebne putokaze da bi poveao va ulog, tako da kada vam pristupe vaa mo bude vea. 1. Dananji standard za planiranje karijere je nulta osnova. Pretpostavite da ponovo poinjete svake godine, ponovo se kvalifikujui za svoj posao ili za novi posao koji bi eleli da imate. Kada biste morali da se ponovo prijavite za svoj posao, da li biste dobili posao? Odluite da budete najbolji kandidat stavljajui se u poloaj

TA AKO ONI POKUAVAJU DA UTIU NA VAS?

333

predsednika ili vlasnika. Kao vlasnik, koliko bi sati radili dnevno? Kako bi utedeli novac? Kako bi postali profitabilniji? Ako svake godine poveavate vrednost, na svakom zadatku, svakom projektu i u svakoj prilici, postaete nezamenljivi za svoju kompaniju. Dobiete iste rezultate u bilo kom odnosu. Ne razmiljajte o tome ta moete da dobijete ve ta moete da doprinesete. Da li biste se odluili da sa sobom poslujete? 2. itajte, sluajte, posmatrajte, i studirajte i tako poveajte svoje sposobnosti. Usvojite stalno poboljavanje kao lini cilj. "Ali", moete da protestujete, "ako se vratim u kolu, to moe da potraje deset godina i tada u imati pedeset!" Da, ali koliko stari ete da budete za deset godina ako ne ostvarite bolje obrazovanje? U devedesetoj je Leonardo da Vini rekao: "Jo uvek uim". Veina dananjih velikih mislilaca dostupna je na javnoj radio mrei, u bibliotekama, putem knjiga, na video i audio trakama kao i na seminarima. Snimljene informacije e vam proiriti znanje. Kao stoje Oliver Vendel Holms (Oliver Wendell Holmes) rekao: "Duh, proiren novom idejom, nikada se ne vraa u prvobitni oblik". itanje i sluanje sadanjih mislilaca kao i klasika proirie i uveati vae razmiljanje. Neposredno obrazovanje i obuka daje vam priliku da testirate vae razmiljanje, da ostvarite povratnu spregu, i da ispitate fine razlike u idejama. 3. Uzmite daje vreme poluraspada vaeg znanja i informacione osnove dve godine, i da se celokupno znanje duplira svakih pet godina. Preduzmite aktivnosti sada da bi ostali na kruni informacionog talasa. Pristupite Internetu. Pretplatite se i itajte razne novine i nedeljnike. Saznajte ta se deava u vaaj oblasti i ko ta radi. 4. Poveajte svoju torbu za alat. Dok sam predavao na fakultetu, borio sam se sa raznim pitanjima. Najea pitanja odnosila su se na budunost, izbor zanimanja, i pripreme za neizvesno vreme pred nama. Moj dosledan savet je bio da je potrebno razviti umenost sa alatima, ovladati pisanjem, izlaganjem, znanjem osnova raunanja, jezikom poslovanja, nauiti osnove psihologije jer ete raditi sa ljudima i da je potrebno da imate osnovna znanja o korienju raspoloive tehnologije. Nastavnicima bih preporuio stalnu obnovu znanja. Prodavcima da idu

334

MOC PRINCIPA

na kurseve za usavravanje i to primenjuju. Roditeljima preporuujem asove roditeljstva. Idite na vikend seminare. Razmiljajte o alatima kojima ovladavate koji e vam pomoi da radite ono to radite, ali efektivnije. Nije vae posebno znanje to to e da vas uini kompetentnijim; to su vaa umenost sa mnogim interaktivnim medupersonalnim alatima koja e vam omoguiti da se prilagodite izmenjenim okolnostima, iskoristite kratkorone prilike, i omoguite nove promene. Vie alata e vam omoguiti da vie ponudite kada pregovarate sa drugima. 5. Konsultantska grupa Novations pomae organizacijama u reavanju problema strunog i organizacionog razvoja. Oni uoavaju pet moguih stepena razvoja kod zaposlenih. Dok ih razmatrate, pitajte se u kom stepenu ste vi najee: uenik - neto umea, veliki potencijal zanatlija - veliko umee, predvidljiv rad visokog kvaliteta umetnik - nova reenja, izmene, novi proizvodi ili sistemi mentor - novi proizvod je druga osoba u koju veruje; uzor i gajenje/omoguavanje veze sponsor - moe da obezbedi resurse da stvori mogunosti Moete sa odreenom osobom da budete u bilo kom od ovih stepena u bilo koje vreme. Gde god da ste, moete da se razvijate. Na primer, ne verujem da treba da ekate dok ne napunite pedesete da bi nekome bili mentor. Sutina onoga to elim da kaem je da ako imate vie da ponudite, imaete vie moi. 6. Pridobijte pomo drugih. Traite i poboljajte svoj sopstveni mentorski odnos. Poveite se sa prijateljem ili saradnikom koji vas zna i koji u vas veruje i moe da vam pomogne da uoite svoje predrasude i slabe take da bi ih ispravili. Stvorite mreu ili sposobnu grupu ljudi koji e vas podrati, kojima je stalo do vas i mogu da prue odreeno iskustvo koje vi nemate. Uinite da im se isplati da u vas investiraju. Obezbedite neto za uzvrat, tako da vaa vrednost bude za njih ouvana.

TA AKO ONI POKUAVAJU DA UTIU NA VAS?

335

7. Planirajte promene. Imaete mnogo "zanimanja" u svom ivotu. Ova nova paradigma vodi nas od stare paradigme "zaposliti se" ka "obavljati posao". Raunajte s tim; planirajte za to; radite da se pripremite za to; nemojte da vas to zatekne nespremne. "' 8. Izaite iz zone sigurnosti. Stvorite/napravite/iznajmite/imajte iskustvo koje vas izvodi iz vaeg normalnog stanja bar jednom godinje. Uradite neto originalno, kreativno ili rizino to vam omoguava novu perspektivu. Preite splavom reku," napiite knjigu, postanite volonter, uzmite asove, postanite za neto ekspert Putnik na Divljem zapadu sreo je najednom starom prljavom putu koji su bujice napravile, znak koji je upozoravao, "Izaberite svoju koloteinu paljivo; moete da budete u njoj sledeih dvadeset milja!" Izaberite drugu putanju kada idete na posao. Ruajte na neobinom mestu. Idite na drugo mesto i na svoj dotadanji ivot pogledajte novim oima. 9. Pozovite ih za pregovaraki sto. Preuzmite inicijativu sugerirajui da ete raditi sa njima ako oni hoe da rade sa vama. Shvatite da kada neko hoe ono to imate, vi ste na neki nain nezavisni. Vi moete da odaberete da poslujete ili da ne poslujete. Pre nego to se odluite, meutim, eleete da znate ta oni imaju da ponude i pod kojim uslovima se daje ponuda. Moete i da dobijete ono to oni imaju bolje, jeftinije ili bre na nekom drugom mestu? Uvek ste slobodni da razmotrite svoje opcije. Vi ste jnezavisni. Kada vas vide drugaije nego to su vas videli ranije, imaete poveanu mo da pregovarate, da se cenkate, pravite kompromise, da dobijete ono to hoete.

TRAITE BOLJE ODNOSE UVAAVANJEM SADANJIH ODNOSA

Ako neko pokuava da na vas utie time to se dri naela, uvaavajui vas, vi ste dobili izvanredni poklon. Uskoro ete imati iskustvo koje e vam promeniti ivot. Moete da budete zahvalni. Izrazite svoju zahvalnost. Podelite sa drugima svoje poklone. Budite hrabri. Preuzmite odgovarajue rizike. Proirite svoj krug

336

MOC PRINCIPA

da u njega i druge ukljuite. Uivajte sinergiju i oseanje komplementarnog partnerstva. Ljude privlae dobre ideje, dobri ljudi, posveene voe koji brinu ili obuavaju ili prodaju ili slue na drugi nain. Kada sam bio deak uo sam uzbudljivu pesmu koja je dobro izrazila taj fenomen. Mada je nisam godinama uo, jo se seam inspirativne muzike i izazova da se bude "neustraiv", da se ima karakter, da se zalae za ono stoje pravo, da se bude uzvien. Deo refrena glasi: Dajte mi nekoliko ljudi koji su neustraivi, Koji e se boriti za prava koja potuju. Pokrenite deset neustraivih, I ja u vam uskoro dati jo deset hiljada.
13)

Moete da se kolebate; moda nemate svoju jasnu viziju. Ali ako imate iskustvo u zajednikom radu sa nekim ko hoe da gradi sa vama, to partnerstvo e cvetati ako imate volje da ispitate ^svoje sopstvene motive. ta vi doprinosite zajednikom poslu? ta je zajedniki interes? ta je sad najvanije? ta moete zajedno da uradite? Lin Andrjus (Lynn Andrews) je studirala tradiciju starih amerikih Indijanaca i predlae proces za stvaranje neega to ona naziva "in moi", znaajno lino ostvarenje koje afirmie nau nezavisnu sposobnost dok nas istovremeno otvara ka mogunostima meuzavisnosti. Ako moemo da donesemo ljubav (ne obeshrabrenje) tom poduhvatu, pronalazimo snagu da uinimo ono to moramo. Ovaj in moi mora od nas mnogo da zahteva, ili neemo dovoljno duboko da kopamo da biste nali resurse, koje ve imamo, ali su uspavani. Morate da izaberete neto realno, neto posebno, neto to e za vas da ima simbolino ili vano znaenje. Ako to treba da bude stvarni in moi, mora da zahteva izuzetno usredsredenje i volju. Za mene, pisanje ove knjige je bio takav in moi. To je bio izazov. Morao sam da se isprsim. Isteralo me je iz zone sigurnosti. Zahtevalo je da radim sa drugima na nove naine. Zahtevalo je da razjasnim svoje motive. Pomoglo mije da se vidimu novom svetlu. Prouzrokovalo je da razvijem nova umea i sposobnosti. Pomoglo

TA AKO ONI POKUAVAJU DA UTIU NA VAS?

337

mije da se ponovo odredim, da ispitam razne uloge koje igram kao otac, suprug, sin, autor, nastavnik, konsultant, i uenik. Nije bilo lako. Proveo sam vreme sa svakom opcijom moi, u raznim fazama u pripremi ove knjige. Ponekad sam se oseao bespomonim sumnjao sam u svoje sposobnosti, razumevanje, svoju sposobnost da ostvarim ono to sam hteo ovom knjigom. U drugim prilikama, plaio sam se ta ceo ovaj projekat uopte znai. Plaio sam se da e drugi da uporeduju moj ivot sa asnim standardima i da moje slabosti nee odgovarati onome to uim i da e moja poruka biti umanjena. Ponekad sam bio u iskuenju da se pogaam, sa svojim saradnicima. svojim izdavaem, sa svojom porodicom, da se zadovoljim neim manjim. Ali, na kraju, izborio sam se sa sumnjama, strahovima, da pripremim knjigu koja ima u sebi ono najbolje to sam hteo da imam u sebi.

PRELAZ OD STRAHA KA MOI PRINCIPA

Jedna od mojih klijenata je podelila sa mnom iskustvo kretanja raznim putevima do moi. Verujem da njena pria ilustruje preduzetniki stav koji moete da zauzmete kada vam neko "to radi". Ta direktorka je pohaala jednonedeljni seminar koji sam drao. Bila je rtva prevrata u kompaniji, smanjenja kompanije nakon dvanaest godina zvezdanih uspeha. Oseala se gorko i zbunjeno. Dok smo zajedno radili, predloio sam da bi moglo da pomogne usredsreenje na dve oblasti. Prvo, predloio sam bez obzira ta drugo radi, trebalo bi da bude istinita prema sebi i svojoj porodici. Kada su problemi posla i promena na poslu na sigurnom mestu, postaje jasno da mrea sigurnosti nije organizacijska, ve lina, i da se sastoji od porodice i prijatelja. Imala je dobre prijatelje i voljenu porodicu, koji su, prema njenim recima, postali njeno "spasenje" u ovim tekim vremenima. Drugo teite je bilo mnogo suptilnije, i imalo je veze sa potovanjem ostalih. Njeno dvanaestogodinje iskustvo je bilo u organizaciji koja nije iskazivala brigu za druge. Bilo je to nezdravo okruenje i kod rukovodstva su podsticani nezdravi stilovi menadmenta^ Rekla mi je da je koristila isti ton i praksu koje je prezirala. ak i kada joj se sa loim vestima obratio predstavnik
22 Mo principa

338

MOC PRINCIPA

organizacije za regrutovanje direktora, teko je u to poverovala bukvalno je oseala da nema drugog izbora za rad i rukovoenje sa ljudima na poslu. Za vreme naeg zajednikog rada nala je novo iskustvo, izgradila nove odnose zasnovane na cenjenju, potovanju, brizi, i sposobnosti. Ohrabrio sam je da nade posao na kome e njena sposobnost da brine biti prednost a ne slaba strana. Izvetaj koji mi je poslala, skoro nakon godinu dana, bio je da je "blagoslovena" prilikom da radi za veliku multinacionalnu kompaniju sa izvanrednom poslovnom etikom i neverovatnim potovanjem za svoje zaposlene. Potovanje u novoj organizaciji je bilo utkano u svemu to su radili, u politici, planovima, postupcima i strategijama. Zakljuila je: "Teko je ostvariti poverenje kada se organizacije ne ophode sa potovanjem prema zaposlenim. Sada mogu da uestvujem u procesu razvoja poverenja kako u ljude tako i organizacije. Nastavlja se proces rasta..."

POSLEDNJI PREDLOG
Ako oni pokuavaju da utiu na vas, imate priliku da dobijete ono to najvie hoete. Bez obzira na njihov pristup, imate opcije. Veina ljudi ima neke odnose zasnovane na svakom tipu moi; ali i mi teimo da imamo dominantan vid odnosa sa drugima i sa ivotom. Vae opcije su realne. Ako iskusite bol u nekim odnosima - bol nepokretnosti ili bol neprijatnosti ili bol neostvarenih mogunosti - moete da napravite izbor koji e poboljati kvalitet tih odnosa i kvalitet vaeg ivota. Imate mo da promenite. To stvarno poinje sa vama. Uvek postoji neto to moete da uradite.

14. GLAVA

KAKO SE MENJAM?
Nikada neemo postati ta treba da budemo ostajui ta smo sada. Maks DePri Vi se moete promeniti. ' Kao to sam u prethodnim poglavljima opisao, svako od nas odluuje da li e biti moan ili nemoan. Ako se oseate bespomono, moete postati moni. Ako ste bili skloni da koristite mo prinude, u mogunosti ste da formirate nove odnose i da tako modifikujete stare da u njima preovlada pravednost moi koristi pre nego strah. Ako ste skloni da sklapate sporazume sa drugima, zahvaljujui vaem prelasku sa upotrebe moi koristi na upotrebu moi principa, vrlo brzo ete iskusiti dramatinu promenu u kvalitetu veine vaih meuljudskih odnosa. Svako od nas otkriva sebe kako polako upoznaje osnove na kojima njegova mo poiva, ali i stalno preispituje postojeu ravnoteu moi u svom ivotu. Zapitajte se, koliko moi posedujete u ovom trenutku? Morate krenuti sa mesta na kome se nalazite. To nee biti lako; ali svaki
22*

340

MOC PRINCIPA

napor koji budete uloili je vredan truda, jer onako kako vi sami budete napredovali, napredovae i vaa sposobnost da pomaete i inite dobro drugima. U ovom poglavlju nauiete kako da uveate svoj pozitivan uticaj na druge razvijajui pre svega sebe. Na primeru jednog oveka i njegove dileme pokazau vam kako moete razviti svoje potencijale.

PRIZNANJE NA SAMRTNOJ POSTELJI

Dozvolite mi da vam ispriam priu o Tomu, uesniku moje radionice koji je eleo da spozna promenu tokom jednonedeljnog seminara o vodstvu. Tom je bio kolski nadzornik velike oblasti u Kalifomiji. Na poetku kursa se drao izdvojeno, postavljajui zlonamerna kritika pitanja o principima, na kojima je poivalo nae uenje; a opet, sa druge strane, bio je spreman da brzo odstupi, uveravajui nas da mu se na kurs ne ini loim. Takav stav je zadrao itavu nedelju. U petak ujutro nas je pitao da li bismo mogli da razmotrimo njegov predstojei skup koji je zakazao za svoje osoblje. Tokom tog dana smo proradili neke od mogunosti koje bi mogao da sprovede, i ja sam se spremao da krenem. Upitao me je da li imam jo minut vremena. "Kako se menjate"? pitao je. Bio sam zateen. Nisam znao na ta je mislio. Pitao sam ga: kako menjam - ta? "Kako da promenim sebe? Pregledao sam jue komentare svojih saradnika koje su mi napisali i ponovo sam se suoio sa onim to sam znao od ranije - da sam hladan i rezervisan, da sam bezoseajan, da nisam paljiv u radu sa ljudima. Svakog dana protekle nedelje posmatrao sam ljude koji su paljivi, koji vode rauna o drugima, kojima je stalo do drugih ljudi, i video sam da su ih svi voleli. I ja sam osetljiv, i ja vodim dosta rauna, ali... "Reci su se izgubile i on je poeo da jeca. Kada se najzad pribrao, bio je to potpuno drugi ovek. Bio je povreen. Bio je ranjiv. Bio je besan, frustriran i uplaen. "Celog ivota majka me je uila da ne pokazujem svoja oseanja. 'Ne dozvoli drugima da vide tvoja oseanja. Budi stoik. Ne uzbuduj se

KAKO SE MENJAM?

341

oko stvari, samo e se na kraju razoarati. Nikada ne dozvoli drugima da vide ta osea.'" "Pa", nastavio je, "uinio sam tano kako mije ona govorila. iveo sam svoj ivot na nain na koji me je ona nauila. Odbijao sam ljude od sebe. Ako su imali problema i obraali mi se za pomo, govorio bih im da se sami snau. Bio sam surov, i drugi su mogli da budu takvi prema meni. Onda se moja majka prolog prolea teko razbolela. Pozvala me je da me poslednji put vidi. Uzela me je za ruku i, dugo me gledajui u oi, rekla: 'Pogreila sam. Duboko sam pogreila. Oseanja su vana. Mora da se promeni' Ubrzo potom je umrla". "ta ja sada da radim? Kako da se promenim? Zato me je obmanula? Da li mogu sada da se promenim?" Pitanja su pljustala kao besni rafal, pokrenut godinama potiskivanom frustracijom. Nisam znao ta da kaem. Mislio sam na godine tokom kojih je ovaj ovek pokuavao da radi onako kako su ga uili, da ivi onako kako su ga uili, da porie sebe, da potiskuje svoja oseanja, svoju ljudskost, svoj duh, svoju duu. I sada, potisnuti, negirani deo njega samog je plaljivo i stidljivo ispuzao iz mraka i tame na svetlost. "Da li mogu da se promenim?" Zagrlio sam ga i upitao koliko ima godina. "Pedeset i dve" "A vaa majka, koliko je ona imala godina kada je umrla?" "Sedamdeset devet" "Dakle", rekao sam "spoznali ste za pedeset dve godine ono za ta je vaoj majci bilo potrebno sedamdeset devet godina da spozna?" Polako je klimnuo glavom, sa nadom koja je poela da se budi. "Da li imate dece?" "Da" odgovorio je, "Imam sina - on ima dvadeset i etiri godine", "ta ako je on sa dvadeset etiri godine nauio ono to vi uite sada, sa pedeset dve? Da li moete preneti ovo vae vano saznanje svome sinu? Da li mu moete pomoi, tokom vaeg zajednikog

342

MOC PRINCIPA

posla, da postane drugaiji i pokloniti mu svoje iskustvo, dati mu poklon koji moe doneti njegovom ivotu trideset drugaijih godina?" Prvi put tokom svih ovih godina Tom je video novu mogunost, mogunost koja bi trebalo da potekne iz njegove sopstvene sposobnosti za promenu. Napravili smo plan, zajedno smo skicirali poetne korake koji bi obeleeli novi poetak za Toma i njegovog sina. Voleo bih da za godinu dana pogledam komentare njegovih saradnika. Tom je polako poinjao da uvia da jedan novi, drugaiji ivot moe biti mogu. Kada se spremao da ode, video sam da se njegov izraz lica promenio. Bes se skoro potpuno izgubio. Izgledao je kao stoje verovatno izgledao Skrud iz Dikensovog romana "Boina pesma" kada se probudio u Boino jutro posle duge noi oaja i kajanja, ispunjen zahvalnou. Tom je napustio planine Jute ispunjen nadom, ali planina promene je leala pred njim. Zeleo je da se promeni, ali nije znao kako.

AKO ELITE DA SE PROMENITE, ALI NE ZNATE KAKO

Lina promena je proces iz tri dela koji zahteva naputanje starih pogleda i ponaanja i prihvatanje novih mogunosti, kao i kretanje novim putevima. Sastoji se od preispitivanja starih ideja, sticanja nove, obuhvatanje svesti, osvajanja nade, pokuaja da na nove naine postignemo neto novo to je u skladu sa onim to stvarno elimo. Ali promena nije isto linearna. Stvarni svet je konfuzan i uvek postoje stranputice. Ponekad nemate snage u srcu i oseate se izgubljenim. Za promenu treba vremena. Moe da bude obeshrabrujue. Zahteva upornost i portvovanost. Zahteva strpljenje. I podsea na gajenje predivnog cveta; ne moete ga samo posejati, morate ga negovati i zahvati, tititi ga i pustiti ga da raste na suncu. U prvo vreme je nean i salomiv. Ali to je delo umetnosti, i donee dobro svima koji ga vide. I sa vaim ivotom moe biti isto. Ovo poglavlje e vam pomoi da se promenite.

KAKO SE MENJAM?

343

Veina knjiga sa temom 'kako pomoi sebi' spada u jednu od tri kategorije. ' Prva se moe definisati kao "knjiga recepata", u kojoj se obeava da neete nikako pogreiti ako se doslovno drite precizno odreenih uputstava. Ja lino nisam ubeen da potovanje stie u tako jednostavnom i jasnom pakovanju - to je ipak traganje koje traje itav na ivot. Druga kategorija je "dobra prijateljska knjiga", koja je inspirativna i koja predvia brzu akciju, koja na alost ne traje dugo, jer suvie uproeno prikazuje stvari i nema trajniju mo. Nadam se da vas je ono to ste proitali u ovoj knjizi inspirisalo; ali ja takode elim da kod vas proizvedeni ohrabrenje i nadu koju treba da zadrite i u tekim trenucima kada uporno pokuavate, a jo nema rezultata za kojima eznete. Moe se rei da ova knjiga pripada treem pristupu, sa glavnom idejom da svi moemo koristiti knjigu kao vodia, koja je istinski korisna u borbi sa stvarnou svakodnevnog ivota. Prosta motivacija nije dovoljna da vas podri u istinski tekim vremenima. U ovoj knjizi neete nai jednostavne formule. Ja priznajem daje ivot teak, da mi malo nauimo, napravimo neke greke, nauimo jo malo, pokuamo ponovo, opet, opet i opet. Uenje nikada ne prestaje. Mi sami neprekidno uimo tokom itavog ivota, zatim nauimo jo neto i iz iskustva drugih, to nas vodi novoj poziciji sa koje dajemo starim stvarima novo znaenje. Nae oi se otvaraju malko ire. Naa srca su malo osetljivija. Mi smo malo mudriji. Postajemo sve asniji i sve moniji kako se menjamo i rastemo. Hajde sada da ispitamo tri koraka do nae promene. ']

PROCES PROMENE POINJE BUENJEM

Prva faza vae line promene - buenje, poinje kada neki dogaaj poremeti va status quo. Neto neoekivano se dogodilo i zadalo vam veliki emocionalni udarac. Niko od nas ne moe ignorisati takav poziv za buenje - potres i pratei bol su previe jaki. Odbaeni smo predaleko od nae zone sigurnosti. Nastupa neravnotea. Prevaziene su stare ideje. Stare navike su pod znakom pitanja. Primorani smo da napustimo stare naine

344

MOC PRINCIPA

razmiljanja. Razbijena je iluzija da sve drimo pod kontrolom. Postepeno ili iznenada postajemo svesni da stvari nisu onakve kakve smo do skora mislili da jesu. Svaka znaajna promena zapoinje ovakvim upozorenjem. Ovakvi pozivi za buenje mogu biti planirani ili pak neplanirani. Svojom voljom, eljom, svojim karakterom moemo sebe dovesti u nesigurne okolnosti. Sve se moe dobro odvijati, ali u jednom trenutku sami odluimo da "okrenemo drugi list". Debi Filds, odnosno Gospoda kolaii Filds, kae da "nikada nije dovoljno dobro". Ta vrednost koju ona zastupa nagoni zaposlene kod nje da neprekidno trae naine da budu bolji, da napreduju. Tako se kod svih odrava otvorenost za promenu, za novo, i kao posledica toga se ne javlja strah od bilo kakve kritike muterija. Svako od nas moe biti takav, otvoren za primedbe i komentare drugih ljudi. Moemo izgraditi naviku da redovno posmatramo svoje ja, preispitujui nae realno ja i neprekidno ga poredei sa idealnim ja. Snaga svesti o sebi moe biti veoma moan pokreta aktivnosti. ee je, meutim, udar spoljanji - neki iznenadni neoekivani izazov, iznenadni napad, ili nesreni sluaj, koji se, poput amara, ne moe ignorisati. Takvi dogaaji jednostavno zahtevaju akciju. U takvim situacijama moramo razmiljati, moramo se uozbiljiti i zamisliti. Moemo razmatrati promene i prelaze na neto drugo. Pria se daje Linkoln pustio bradu, koja je postala njegov zatitni znak, zato to mu je neka devojica pisala da njen predsednik nije dovoljno lep ovek. Kod svakog od nas postoje neke stvari koje nisu poeljne, koje se ne uklapaju sa ostalim delom nas samih, koje nisu funkcionalne, ili, pak, jednostavno ne valjaju. Moemo imati neki stil ponaanja ili uverenja ili odnose ili navike koje nam jednostavno ne idu u prilog u naim nastojanjima da postanemo ono to bismo eleli, a opet, sa druge strane, ignorisali smo povratne informacije o nama samima i naem ponaanju do kojih smo vrlo lako mogli da doemo - i, kao posledica svega toga se dogodi da zavrimo ivei ivot ispod svojih stvarnih mogunosti. Jednostavna posledica do koje dolazi kada se dogodi sticaj okolnosti je mobilizacija nae snage i nae sposobnosti prevladavanja; javilo se neto novo u naim ivotima sa ime valja izai nakraj.

KAKO SE MENJAM?

345

Iznenada postanemo svesni da smo u nevolji. Stvari ak mogu biti i gore nego to smo mislili, i odjednom se ispostavi da ni izdaleka nisu onakve kakve smo mi zamiljali da e biti. Postaje nam jasno da ni trena vie ne smemo odlagati akciju. Najzad kada shvatimo koliko je stvarno loe, postiemo odreenu svesnost koja je do tada mogla biti maskirana ili umrtvljena naom frenetinom aktivnou, ostalim pritiscima, naim strahovima, drugim preokupacijama, ili ak zloupotrebama ili tiranijom zavisnosti i prisila. Veina nas ivi unutar odreene zone sigurnosti, prilagoavajui se ivotu onakvom kakav je. Ako temperatura u sobi nije ba prijatna, moemo podesiti termostat na zidu i sa prijatnim mirom emo prestati da obraamo panju na temperaturu; neemo je vie biti svesni. Temperatura moe fluktuirati, ali poveanja i smanjenja u odreenim granicama se mogu tolerisati. Slino tome, mnogi od nas tee da emocionalno, psiholoki i duhovno ive u zoni sigurnosti. U naim odnosima sa drugima i zastupajui sebi svojstveni ivotni stil, uputaemo se u rizike, ali ne prevelike, jer bi nas to dovelo do jakog oseanja neprijatnosti. U takvom stanju ne moemo da aktiviramo svoje mehanizme prevladavanja. Jer, uglavnom svako od nas ureduje svoj ivot tako da postigne to vie zadovoljstva a to manje neprijatnosti.

Poznati bol prevazilazi nepoznati bol promene

Moderni pokretai promene nauili su da u organizacijama koje su preplavljene birokratijom i raznim merama zatite postojeeg stanja, teskoba koju proizvodi promenjeno stanje mora svakako biti vea od teskobe promene pre nego to se organizacione promene odigraju. Slina pojava se javlja i u naem privatnom ivotu. Da li emo se uhvatiti ukotac sa teskobom (savladati je), ili emo ekati da ona doe (obino u formi nunih, neizbenih posledica) i dozvoliti joj da se gnoji i poveava sve dok ne postane nepodnoljiva? Teskoba i nelagodnost na koje smo se ve navikli su predvidljivi; postoji ak i odreena perverzna vrsta utehe u saznanju ta dolazi, ak i ako je to to dolazi muno i neprijatno. Mona, nova, nepoznata teskoba povezana sa obavlja-

346

MOC PRINCIPA

njem novih aktivnosti, razliitih od dotadanjih, takoe je realna. Ali, sve dok je predvidiva teskoba vea ili tea za savladavanje od nepoznate teskobe povezane sa promenom, ostajemo ukopani. Svest o ozbiljnosti situacije prekida nau zanesenost ili nau nepokretnost. Do toga ponekad dolazi kada naiemo na nekoga ko drugaije od nas izlazi na kraj sa ivotnim tekoama i ije samopouzdanje i efikasnost stvaraju primetnu razliku u odnosu na nas. Duh kompetencije izbija iz njih, i dovoljno je videti ih, i poverovati u nove mogunosti. Kada kod nekoga vidimo takav duh, ak i pre nego to se prepustimo promenama kroz koje moramo da proemo, ipak razmotrimo mogunost da i za nas stvari mogu biti drugaije. Bez te svesti nee biti mogua nikakva promena. Ponekad kada radim sa parovima, poinjem rad tako to svakom od njih dam odreene zadatke koji e kod njih izgraditi svest. Na primer, mu jednostavno moe uopte da ne bude svestan onoga to se deava u njegovom braku, i najdublja oseanja njegove ene mogu da mu budu potpuna nepoznanica. Ja ga onda pitam, u prvom delu vebe, da navede prideve koji se odnose na njega a za koje smatra da su njegovoj eni kod njega vani, kao i one prideve koji izazivaju kod nje nezadovoljstvo jer deluju na tetan i poniavajui nain. Obino traim i od njegove ene da napravi slinu listu njenih osobina i naina ponaanja koji njemu odgovaraju, odnosno ne odgovaraju. Posle toga se liste razmene, to redovno dovodi do obostrane burne reakcije. Obe strane postaju svesne da stvari nisu vie onakve kao to su nekada bile kada su se uzeli, ili pak nisu takve kakve bi mogle biti, ali ono stoje tipino je da i dalje ostaju potpuno nesvesni oseanja onog drugog. Muevi su obino iznenaeni onim to su njihove ene napisale. ene obino imaju jasniju sliku oseanja svojih mueva, ali i one stiu odreen uvid koji pre toga nisu imale. Potom, u drugom delu vebe, od svakog od njih zatraim da opiu ono to njihovog partnera povreuje ili pak ini jaim, tako da mogu da uporede ono to njihov partner osea sa onim to oni sami oseaju. Ova veba za izgraivanje svesti obino dovodi do brojnih dijaloga izmeu

KAKO SE MENJAM?

347

mua i ene i zapoinje proces uzajamnog prilagodavanja, koji, sa druge strane, dovodi do boljeg kvaliteta njihovog odnosa. Jaz do koga moe doi izmeu branih partnera, koji dovodi do nedostatka komunikacije i razumevanja kao i iskrivljenog uzajamnog opaanja, moe se dogoditi i na poslu, izmeu rukovodioca i njegovih saradnika. Meutim, sve dok ne doe do svesti o tekoi, ni o kakvoj promeni ne moe biti govora.

Uspostavljanje ravnotee izmeu elje i tekoa koje treba savladati

Znam da svako od vas moe poveati svoju samosvest kao i utiske koje ostavlja na druge ljude samo ako to poeli. Pred vama se nalaze neka pitanja koja e vam pomoi pri paljivoj i dubokoj samoanalizi. Bilo bi vam korisno da odvojite vreme i da zapiete svoje odgovore. Posle nekog vremena pregledajte sta ste napisali. ta vam vai odgovori kazuju? Za promenu treba vremena; polako postanite svesni moi tog procesa. Budite strpljivi sa samim sobom dok vam svest jaa, elja raste i dok se vae sposobnosti polako uveavaju. 1. Sada kada ste stekli jasniji uvid u raznovrsne puteve do moi, da li elite da se promenite? Nekome sa strane ne predstavlja problem da vas procenjuje i da vam nalazi mane. Ali budite svesni da vam je dostupno neto to moe poveati vau mo i uticaj, i u isto vreme poboljati odnose sa vama bliskim ljudima. 2. Kakvi su vai odnosi sa ljudima do kojih vam je najvie stalo? Kakvi su vai intimni trenuci sa vaim muem ili enom ili vaom decom ili roditeljima ili sa vaim efom? Kakav je kvalitet vaih uobiajenih odnosa sa ovim ljudima? 3. Kakva je struktura vaih odnosa sa vama bliskim ljudima? Da li biste eleli da bude drugaija? Na koji nain drugaija? 4. Da li kod vas postoji neko znaajnije uzdravanje u odnosu na ljude do kojih vam je stalo? Ako ste nekoga ve "otpisali", ili ste postali popustljivi i indiferentni, bez vere da stvari ikako mogu postati bolje, onda moete, poput jednog mog klijenta, rei: "Ne razgovaramo o religiji, ne razgovaramo o politici, ne razgovaramo

348

MOC PRINCIPA

o njegovim roditeljima, ne raspravljamo se oko kantri muzike" (ili ve bilo ta drugo to va partner voli a to vas dovodi do ivice nerava). Medu vama moe postojati odreena mera udaljenosti ili ak praznina. Ili, pak, jedno od vas dvoje moe zaboraviti deo sebe, staviti svuda natpise tipa "nema prolaska" ili "ne prilazi", tako da onom drugom bude jasno da se dri podalje od tog dela vas. Ako imate praznine u vaoj vezi gde poruka glasi "Ne ulazi u ovu zonu, suvie je nena, suvie osetljiva, nikako nee ii, ne mogu da to objasnim i ak ne mogu o tome ni da priam", onda je taj deo vas za drugu osobu mrtav. Kada deo sebe odseete, bilo zato to ste bili povreeni ili poraeni ili neuspeni na tom polju, ak i ako razlozi za to nemaju nikakve veze sa ovom odreenom osobom, vi joj ipak istovremeno uskraujete mogunost da vas u potpunosti upozna. Da li vam je ikada dat ultimatum? Oboje gubite, ukoliko ne budete u stanju da napravite novi izbor u ovom trenutku kada vam se prua mogunost. 5. Da li ste u skorije vreme dobili ikakvu povratnu informaciju o sebi, bilo tokom neformalnog, oputenog razgovora bilo na formalni nain - anketom o vama koju ste dali vaim saradnicima da popune, koja je bila za vas iznenaujua, okantna, ili je, u najmanju ruku predstavljala za vas novost? Ako ste do sada bili slepi za te stvari, krajnje je vreme da ih sada razmotrite. Ako vai saradnici znaju za vae slabosti koje vas spreavaju da budete efikasniji, a i vi sada znate da oni to znaju, zar nije pravo vreme da neto preduzmete i promenite se? Anonimna povratna informacija o vama, koju niste traili ili ak ni eleli, esto moe da bude za vas pravi poklon. Sada bar znate. ta ete uiniti? Kakve ete korake preduzeti, sada kada je naruena vaa ravnotea? Oseate da ste ogoljeni, vai pogledi su iz temelja uzdrmani; probudili ste se. Vreme je da preemo na sledeu fazu.

MODIFIKUJTE MILJENJE I PONAANJE

Dobro, kaete vi ivotu. Privukao si mi panju, elim da budem bolji. Pobedivanje sa drugima je bolje od gubljenja. I ta sada? Kako da se promenim, modifikujem, prilagodim, postanem

KAKO SE MENJAM?

349

bolji, i reformiem stare naine miljenja? Kako da razmotrim nove mogunosti? Pred vama se nalazi est razliitih aktivnosti u fazi modifikacije koje sam prouio. To ukljuuje: 1. spoznavanje alternativa 2. primanje pomoi od drugih 3. razvijanje elje za nove, drugaije stvari 4. uvianje mogunosti izbora 5. donoenje odluke o promeni 6. dozvolu da vas ponese vera. Na sledeim stranicama u vam opisati kako moete savladati svaku od ovih aktivnosti.

Spoznajte alternative
Prvo, promenljivo iskustvo, ma kakvo bilo, moe vas navesti da uvidite da imate raznovrsne opcije, da postoje mogunosti za ivot i rad razliite od onih koje ste vi odabrali ili ste u njih uloili. Moete videti, prvi put posle dueg vremena, da postoje sredstva koja vam mogu pomoi da funkcioniete drugaije. Moete itati, razgovarati sa prijateljima, ii kod psihologa, moliti se, meditirati, pridruiti se nekoj radionici za rad na sebi, moete raditi sve to vam moe pomoi da pronaete i razjasnite sebi ta zaista elite. Moda ste upravo sreli nekog prijatelja, ili pogledali film, ili proitali knjigu sa kojom ste se istinski identifikovali. Moda ste izgubili posao i u preliminarnom razgovoru sa posrednikom firmom ste naili na poslovne mogunosti kojih uopte niste bili svesni. Moda ste odlazili na sastanke svoje terapijske grupe ili terapijske grupe za pomo ljudima sa nekim znaajnim problemima, i prvi put ste uli iskustva ljudi koji su ve izlazili na kraj sa izazovima sa kojima ste vi sada suoeni, ali na nain koji uopte niste smatrali moguim. Moda je savetnik ili konsultant na poslu sa vama prouio izvetaje vaih kolega. Uglavnom, ma ta od ovoga bilo u pitanju, ili pak neto drugo, krajnji ishod je da ste vi uvideli da moete izabrati da ivite drugaije, i da je sada pravo vreme da ponete da teite promeni.

350

MOC PRINCIPA

Prihvatite pomo drugih

Drugo, u novootvorenom polju mogunosti, pruate se ka drugima kao i to se drugi pruaju ka vama. Nesreni, nesigurni, bolni, pruate svoje ruke i sa iznenaenjem konstatujete da tamo ima nekoga da vas prihvati. Neko se sa tim ve suoio. Neko je ve bio tamo. Neko drugi zna. Neko moe da pomogne. I eli da pomogne. Neko e da pomogne. Pomo obino stie od nekoga koga potujete, nekoga ko na vas ima uticaja. Moete oseati odreeni stepen njihovog bezuslovnog prihvatanja. Moete se oseati dovoljno sigurnim sa njima, ili pod njihovom brinom panjom, da ispitate svoje sopstveno iskustvo razmotrite mogunosti koje su postavljene u prvom koraku ovog naeg puta, ispitate svoja uverenja i zapaanja. Kao prirodna posledica staranja drugih o vama, oseate nadu, oekivanje da e stii bolji dani. I to nije neko vetako uzbuenje. Ta oseanja su stvarna, i neizbena za sledei korak. Znaajna osoba koja vam pomae moe biti profesionalac, lan porodice, prijatelj, potpuni stranac ili veza sa bogom ostvarena kroz molitvu. Sekspir opisuje takvo neto u "Juliju Cezaru" kada Kasijus nudi Brutu svoju pomo: Zato, dragi Brate, budi spreman da uje: I poto zna da ne moe da vidi sebe, sem u svome odrazu, tvoj u odraz biti, i skromno otkrivau ti stvari koje ti sam ne zna. Moda e vam biti potrebna skromnost da prihvatite to onako kako jeste - nekome je stalo i moe vam pomoi. Prihvatite ruku koja vam je pruena.

Razvijte elju za neto novo i drugaije

Tree, nada koju oseate raa elju da stvari budu drugaije, ili bar, elju da se veruje da stvari mogu biti drugaije. Imao sam posla i sa ljudima koji, kada im opiem svet asti i poverenja, kau da takav svet ne postoji. Kau: "Nikad nisam iskusio tako neto, ne mogu da se setim da sam se ikada oseao tako kako vi opisujete

KAKO SE MENJAM?

351

da se oseaju ljudi u dubokim intimnim odnosima. To nije deo moga sveta. Ne verujem da to uopte postoji". Kada se suoim sa ovom vrstom pogleda na svet, pretpostavim da takvi ljudi imaju razlog za svoja verovanja. Ali onda pokuam da pronaem pukotinu na njihovom emocionalnom titu sa sledeim pitanjem: "A da li biste voleli da verujete daje to mogue?" I skoro uvek oni e rei da bi voleli da veruju, ali da ne veruju. Da li biste vi voleli da verujete? Da li ste ikada imali elju da verujete daje to mogue? Mogunost za promenu izvire iz vae elje da stvari budu drugaije nego to jesu. elja je tako mona. elja je gospodar. Imate svest koja narasta, imate elju. Dozvolite elji da se razvija u vama do take kada budete voljni da eksperimentiete, da pokuate sa dovoljno otvorenosti da bi mogli da steknete iskustvo koje je razliito od onoga koje ste imali ikada ranije.

Uvidite da imate mogunost izbora

etvrto, shvatite da imate izbora. Moete delovati. Vi niste rtva. Unutar vaeg opsega uticaja, bez traenja dozvole od bilo koga, vi moete uiniti neto. Ova svest vam daje razlog za promenu isto koliko i mogunost za promenu. To je iskustvo koje oslobaa, skoro uveseljava. Jedna ena mije ispriala da kada je dola do ove faze u oceni svoje teke brane veze, nije znala ta bi izabrala, ili ipak je bilo dovoljno estoko iskustvo saznanje da ima mogunost izbora. Novi ivot, buran izliv energije, volja da se preduzme akcija - sve je to rezultat ovog saznanja.

Donesite odluku o promeni

Peto, vi donosite odluku. Uvideli ste da imate mogunost izbora; sada ispitujete taj izbor. Vi delate. Preduzeete akciju. Odredili ste put i preduzeete kritini prvi korak. Gledajui spolja, ostali moda nee nita primetiti, ali vi ste ve neto promenili samim tim to ste odluili da promenite.

352

MO PRINCIPA

Moda niste jo uvek promenili svoj poloaj, ali ve gledate u novom pravcu. Krenuli ste negde drugde. Taj dogaaj je diskretan, realan, zaista se dogaa i vi ete biti u stanju da kaete kada se odigrava ak i dok ga budete doivljavali. Ne moe se dogoditi protiv vae volje. U stvari, vaa volja se iskazuje. Svaka osoba sa kojom sam ikada radio koja je napravila znaajnu, pozitivnu promenu u svom ivotu moe da mi kae kada se dogodila. Jedan ovek mi je ispriao da je sedeo u kuhinji sa enom koja je sedela preko puta stola. Rekao joj je da njihov brak nee vie biti kao do tada. Pitao sam ga da li je pokuavao da njoj kae ta da radi. Odgovorio je: "Ne. Shvatio sam da mi nain na koji se stvari odvijaju nije po volji. I od tog momenta poeo sam da se menjam. Pozvao sam je da mi se pridrui. "Pitao sam ga da li se od tog trenutka ita promenilo. "Zaboga, ne! Hiljadu puta sam posrnuo. Morao sam da vie puta donosim tu odluku, da odrim ono to sam se svojoj eni obavezao. Ali tada smo zapravo i poeli da budemo u braku". Voren Benis (Warren Bennis) ovo naziva "blagonaklonim trenutkom", kada je neto reeno ili uinjeno to ima poseban odjek za nas. Pria, pozorini komad, pesma, slikarsko ili muziko delo moe biti prelomni trenutak koji pokree promenu u naem ivotu. Moda postoji specijalna usklaenost izmeu mate i iskustva, izmeu mogunosti u budunosti i realnosti prolosti koja ini odluku moguom. Nisam siguran kako se to dogaa, samo znam da se dogaa. Veoma je teko da menjate iz pozicije u kojoj ste sada. Ali sve poinje vaom odlukom. Nije lako doneti odluku, ali odluka stvara kritinu masu. Donevi odluku, napravili ste prvi korak na novom putu. Riard Evans (Richard Evans), bivi predsednik Rotary International organizacije, postavio je ovo teko pitanje: Kojim pravcem ste ili? Ako ne promenite pravac, zavriete tamogde idete... Jer ivot ide samo u jednom pravcu - i svaki dan "se zapra\ o suoa\ amo sa nizom okolnosti, ne sa onim stoje moda "mogKTda bude, ne sa onim to smo moda mogli da uradimo, ve sa onim Jlpjestej. i^sa onim ge smo sada - i sa,Je Jgke_morarno_

KAKO SE MENJAM?

353

nastaviti - ne sa one gde smo bili, ne sa. smo bili - ve sa one gde smo sada. '

Na krilima vere
esto, javlja se polet vere, u kome pojedinac mora da odabere da napusti prolost, staro, nekorisno i da prihvati novo, budunost, korisno. Neki ljudi na ovoj taki izgube hrabrost, plaei se daje provalija preiroka da bi se u jednom skoku preskoila. Ali provaliju ne moete prei iz dva mala koraka. Morate ostaviti neto za sobom, ili ete to sa tekom mukom nositi sa sobom kroz nove okolnosti. Nita se tako nee promeniti. Istinski je akt vere da se ide sa mesta koje je poznato (ak iako je to bolno) i da se stie neto novo. U ovom trentuku je teko, ako ne i nemogue pred vide ti ili planirati pomo. Elizabet Kibler - Ros (Elisabeth Kubler-Ross) nas ohrabruje: "Kada stignete na ivicu svetla pod kojim vam je sve poznato i kada samo to niste napravili korak u tamu nepoznatog, vera zna da e se dogoditi jedna od dve stvari: Bie neto vrsto na ta ete stati ili ete nauiti da letite". Da li ete rizikovati? Nauiti letenje znai napustiti staro. Zapanjujue je kako se ponekad tesno veemo uz stvari koje nam zapravo nikada nisu bile naklonjene. A ipak od drugih oekujemo da preduzimaju smele korake. Moe nam izgledati relativno bezopasno da kaemo naoj deci - tinejderima ili naim saradnicima ta da rade ili, pak, da formuliemo naa oekivanja od partnera. Kao posledica, retko smatramo potrebnim da sami krenemo tamo gde su oni, da budemo voljni da iskusimo staje to to oni iskuavaju. Veoma je teko da se to autentino uradi. Da li ste voljni da to uradite? Koliko imate volje da sami preduzmete taj korak vere?

USTALITE NOVE NAINE PONAANJA

Bie potrebno neko vreme dok ustalite nove naine razmiljanja, oseanja i delovanja. Prirodno je da budete stidljivi,
23 Mo principa

354

MOC PRINCIPA

da oklevate, i da oivite stare strahove. Raunajte da e se to desiti. Bie potrebno da odluku koju ste doneli svaki put iznova donesete pre svakog sledeeg koraka. Ali vi moete da donesete tu odluku, i svaki naredni put je sve lake i lake. Potrebna je odlunost i oslonac koji vas moe podrati. I bie potrebna obnovljena obaveza da se bude otvoren za nova buenja, za prelaenje kroz proces promene, iznova i iznova. Ako te nove naine ponaanja ne uinite svojim, stari naini ponaanja e nai nain da se uvuku nazad u va ivot. Pod pritiskom ete se ponaati na stari nain. Vae emocije i raspoloenja e u trenucima krize preuzeti kontrolu nad vama. elei da uspete, nauiete da padate. Vrsta i stepen promene koju opisujem je vrlo znaajna. Neko moe rei: "Promenio sam se. Idem uz obalu u istom pravcu kao i ranije, ali ne klizim tako brzo". Usporavanje ne pomae mnogo ako ste jo uvek usmereni u pogrenom pravcu. Pogrean pravac je kada nastavljate da radite ono to ste uvek radili, i ako, to se lako moe predvideti, i dalje dobijate iste rezultate.

Hodanje po pesku sve krupnijim koracima

Ja sam za promenu od 180 stepeni. Ako potcenite ovu vrstu promene, moete raunati da ete skliznuti nazad sa vremena na vreme. Veini ljudi je to blisko iskustvo. Podsea malo na hodanje uzbrdo po pesku - ne izgleda uvek kao da napredujete, ali vi to zaista inite, makar i kad idete tri koraka napred i skiznete dva koraka nazad. Teko je promeniti se, i ponekad je teko videti napredak koji ste postigli jer ste u tome a gledate napolje. Bio sam ohrabren pogledom na svet amerikog vajara D. R. Rodersa (J.R. Rogers), "Uspean ovek produi korak kada otkrije da ga je znak na putu zavarao; poraen trai mesto gde bi seo". Produavajui svoj korak, moete ponovo proi kroz ceo proces, poevi od bola poraza, svesti koja se pridruuje bolu, ini sledee buenje, koje moe dovesti do akcije, pomoi, sledee odluke, itd.

KAKO SE MENJAM?

355

Donoenje odluka utvruje vae obavezivanje na boljitak. Svaka odluka koju donosite ini vas jaim za nastavak procesa. Odluke se moraju stalno ponovo donositi sve dok novi nain ophoenja ne postane navika. Veliki britanski premijer Bendamin Dizraeli je genija jednom definisao kao "snaga da se ini neprekidan napor". To e se i od vas zahtevati. Ali mi ne govorimo o nekoj minki, plitkoj doteranosti. Govorimo o menjanju kvaliteta vaeg ivota tako da to utie do kraja vaeg ivota.

Izlaenje na kraj sa reakcijama drugih

"'

Jo tokom puta e vam stizati pomo jer su rezultati i momentalni i dugotrajni. Rastereivanje, gubitak starog prtljaga, novi dah slobode stie trenutno i nekako oamuuje. Moete se udno oseati sa sobom u novoj ulozi. Nekim ljudima ete se vie dopadati. Neto e ih privui ka vama iako ih moda nije nikada ranije privlailo. Ostalima e biti neprijatno jer nee biti sigurni kako da se postave prema vama. Recite im ta radite. Ako im kaete, vae muke postaju javna tema za razgovor, ali veina ljudi e vas podravati i ohrabrivati. Vi obnavljate drutvene kontakte sa drugima kada im kaete o emu se radi. Njima je potrebna dozvola da napuste stare ideje o tome ko ste vi. Ako su vae promene u pravcu u kome sam vas uputio, od bespomonosti do moi prinude, od moi koristi do moi zasnovane na naelu, ostali e biti vazali vaih promena. Videe vas kao snanijeg, monijeg, odreenijeg i posveenijeg, a u isto vreme prijemivije za njihove ideje i elje. Iskusie manje moi prinude i razumnije sklapanje sporazuma. Ili manje dogovora a vie dubokog razumevanja u duhu pobeda/pobeda. Poenta je u tome da e i oni iz toga neto izvui. Neki ljudi vam mogu potpuno okrenuti leda kada vi ponete da napredujete. Mogu se oseati preplaeno, ili mogu da ne veruju da je takva promena mogua, ili mogu posumnjati u svoje sopstvene mogunosti, i vae novo ponaanje je za njih podsetnik na ono to oni ne ine. Ganuo me je kolega koji mi je opisao ta se dogodilo kada je otac jednog njegovog prijatelja, koji je bio teak pijanac etrdeset godina, najzad prekinuo da pije. Da bi se to
23*

356

MOC PRINCIPA

dogodilo trebalo je da se desi incident koji mu je ugrozio i ivot i brak, ali otac je konano primio pomo i promenio se. Promena mu je sauvala brak i ivot. Ova pria o uspehu ima zanimljiv obrt. Otac je imao dugogodinjeg druga pijanicu koji nije imao snage da se promeni i koji je nastavio sa pogubnom navikom koja je skoro unitila njegovog prijatelja. Jedne veeri, posle podueg treznog perioda, dva prijatelja su se srela. Drug gaje izazivao. "Uopte vie nisi zabavan od kada si prestao da pije". Hoete oev iskren odgovor? "Ti nisi uopte zabavan od kada sam prestao da pijem". Otrenjujua misao. Eli Briliant (Ashleigh Brilliant) je dobro opisao ovaj fenomen svojom opaskom: "Primeujem koliko ste se promenili... od kada sam se promenio".

Neprekidan napor daje neprekidne rezultate

\:

Morate procenjivati rezultate dok napredujete. Da li je vredelo? Procenite posledice. Pitajte druge za njihovo miljenje. Da li ste mirniji? Uticajniji? Sreniji? Iskreniji? Vebajte strpljenje sa samim sobom i sa procesom kroz koji prolazite. Vi ste takoe "posao u toku". Gradite neto to ranije nije postojalo u vama, i tu su drugi, moda mnogi drugi, koji nee biti samo blagosloveni i imati koristi od vas, ve e biti inspirisani vama da sami preduzmu svoj sopstveni put. Ustrajte u vaim novim nainima razmiljanja. Ako vi moete da stvorite nove navike, vremenom e one od vas stvoriti novog oveka. Uspeli ste da dogurate dovde. estitam. Koja pitanja imate u vezi procesa promene? Veina ljudi eli da zna da li je zaista mogue promeniti stvari koje treba da budu promenjene. Koliko e to biti teko? Da li u biti u stanju da vidim novi put? ta e biti potrebno da napustim? Zaustaviu se na svakoj od ovih tema pre nego to razmotrim kuda idete odavde.

DA LI MOGU BILO STA DA PROMENIM? SVE?

Kada kaem da uvek postoji neto to moete promeniti, ne mislim da moete promeniti sve. Oigledno ne moete. Deda od

KAKO SE MENJAM?

357

mog kolege je esto savetovao svoje unuke, "Moete uraditi taman koliko poelite - ali ne sve to poelite". Svi mi imamo svoje granice, i ne mora ba sve biti mogue. Martin Selidmen (Martin Seligman) je objavio brojne knjige i lanke potencirajui dve decenije istraivanja o stvarima koje moemo i stvarima koje ne moemo promeniti. ' On belei da su stanja kao to su anksioznost i raspoloenje u domenu nae kontrole, dok su stvari koje najee elimo da promenimo, poput tip grade tela, nepromenljive. Organizacija Alkoholik anonimus ohrabruje svoje lanove molitvom: "Boe, podari mi spokoj da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim stvari koje mogu, i mudrosti da razlikujem ta dva". ' Selidmen se slae sa organizatorima AA da moemo, iako smo genetski predisponirani za alkoholizam, prevazii zavisnost od alkohola. Uvideo sam da ova izreka moe biti linija: "Podari mi spokoj da prihvatim ljude koje ne mogu da promenim, hrabrost da menjam ljude koje mogu, i mudrost da spoznam da sam to ja". Ipak, stvari koje ne moemo promeniti ne treba da nas obeshrabre, jer uvek postoji neto to moemo da uinimo. Na primer, ako sam frustriran svojom teinom, a ipak, i posle godina dijete i usvojenih promena u nainu ivota, ne mogu uiniti nita po tom pitanju, mogu barem promeniti nain na koji se oseam i ta inim u vezi svoje teine. Mogu pokuati da poboljam svoju snagu, kupovati stvari koje gode mom prirodnom, genetski uroenom obliku tela, i prihvatiti injenicu da nikada neu biti profesionalni sportista. Ipak, jo uvek mogu biti srean i sposoban ak i ako nisam vitak kao supermodel.

ALI TO IZGLEDA TAKO TEKO...

I jeste teko. Kao to nas je Skot Pek nauio u prvom poglavlju svoje knjige Put kojim se rede ide, "ivot je teak". Ali odmah potom on nas ohrabruje: "Kada jednom istinski spoznamo 4a je ivot teak - kada to jednom zasvagda shvatimo i prihvatimo-onjijou ivot.vie nije teak". Kao to biserna koljka opisana u poemi koju u navesti shvata daje nain kako se odnosimo prema

358

MOC PRINCIPA

onome to nam ivot daje mnogo vaniji od onoga to nam ivot stvarno daje. I ponekad ak moemo da pretvorimo nae nevolje u dobitke. Bese jednom jedna koljka iju u vam priu ispriati, Koja je otkrila da je pesak neki Pod njenim oklopom radio neto. Samo jedno malo zrnce Ali nanese joj bol (Jer koljke imaju oseanja, vrlo ista oseanja.) Da li sada grdi Ovo delo sudbine, Koje ga ostavi u ovako ' '. alosnome stanju? Da li da kune vladu? Saziva izbore? Ili da vapi da je more Zatitu trebalo joj dati ? , Ne! Ree ona sebi I sede na greben, l ' "Poto ne mogu da ga uklonim, mislim da u da ga iskoristim". I godine prooe, Kao to godine uvek i ine, Sve dok ne doe sudbina, Ribnjak za ostrige! Ali malo zrnce peska Koje toliko ne dae joj sna, Bese predivan biser Sav sjajan bogatim sjajem.

KAKO SE MENJAM?
;
''. fl '!' '
!

359
,
r t

Pria ima pouku, ,

si;:/,.

K'v; iT* ' ; >

'

Iako je malena,
ta jedna koljka moe '-'' .",>< ;:i hf =': ;v; -; ' Sa zrncempeska uiniti? ' "><

I gde bi nam bio kraj Kada bi samo poeli Sa svime onime ' to pod kou nam se uvue? Autor nepoznat Jednostavna misao "Poto ne mogu da ga uklonim, bolje mi je da ga iskoristim", moe i bukvalno da promeni ivot. Ne moramo promeniti sve odjednom, i ak moda uopte i nema potrebe da sve menjamo. Evo jedne analogije. Dok smo jednog prolea planinarili u brdima iznad nae kue, moja deca i ja smo naili na zamrenu masu granja, kamenja, lia, komada drveta i kra u jednoj jaruzi. Reica je zaustavljena iza ove mase tako da se formirao bazeni, spreavajui prirodni tok vode nanie. Izgledalo je kao da bi jedino dobro postavljen dinamit mogao da razbije nasip koji se stvorio. Ali dok smo prouavali ovu masu, mogli smo da uoimo da je jedno deblo bilo u kritinom poloaju. Palo je pravo na trule, i bilo je glavni oslonac nasipu. Uklanjanjem samo tog jednog debla, bili smo u stanju da oslobodimo protok vode. Bilo je dovoljno snage u vodi da kad bi jednom sklonili deblo, iistio bi se sav preostali kr. Ovo nazivam principom "mase kra". Ponekad nam se problemi sa kojima se suoavamo ine kao nemogua, zamrena zbrka. Moemo da ne verujemo da uopte postoji izlaz. Ali ako smo u stanju da promenimo taku gledita, ako smo u stanju da vidimo jasnije, moemo uspeti da prepoznamo kritinu taku, problem, koji je rezultat slabljenja ili propadanja naih sposobnosti i snaga. Ta jedna taka moe biti kritina, ona koja odrava depresiju, obeshrabrenje, ili oaj; ta jedna mora biti uklonjena ili pomerena u stranu. Izlazei na kraj sa nekoliko ovakvih kritinih taaka, oslobaamo u nama mo da se pozabavimo drugim stvarima ili ih proglasimo irelevantnim.

360

MOC PRINCIPA
: n

PROSETAJTE DRUGOM ULICOM

/!

Pesma od Pore Nelson (Portia Nelson) koja se nalazi pred vama doarava razliite perspektive koje moemo imati kada prelazimo sa jedne vrste moi na sledeu. Autobiografija u pet kratkih poglavlja I Hodam ulicom. , ,, Na ploniku je duboka rupa. Upadam. Izgubljen sam...bespomoan sam. To nije moja greka. ; Treba mi itava venost da naem izlaz. II Hodam istom ulicom. Na ploniku je duboka rupa. Pravim se daje ne vidim. Ponovo upadam. Ne mogu da verujem da sam na istom mestu. ' Ali to nije moja greka. Jo uvek mi treba mnogo vremena da izaem. III Hodam istom ulicom. Na ploniku je duboka rupa. , Vidim da je tamo. Opet upadnem...to je navika. ! Na oprezu sam. '. Znam gde se nalazim. :;i To je moja greka. Odmah izlazim odatle. -

KAKO SE MENJAM?
'--: IV .; .--,

361

Hodam islam ulicom. Duboka rupa je na ploniku. .,;.-. , Zaobilazim je.

' v

,.'",' ,
' :- '-'-s

,;>,

Hodam drugom ulicom. U kom poglavlju ste vi sada? Da li se uputate u mnoge situacije sa oekivanjem da ete pasti, nepripremljeni sa onim sa im se moete suoiti, ili pak svesno odluujete da uspete? Treba da zapamtimo da ak iako neoekivano zavrimo u ulici koja ima rupu na ploniku, moemo izabrati da li emo obii rupu ili emo sebi prokriti nov put. Moda emo sledei put biti u stanju da krenemo drugom ulicom, izbegavajui itav problem, ili emo skupiti prijatelje, vratiti se u onu ulicu i zatrpati rupu!

NAUITE DA SE OSLOBODITE
Staje sve potrebno da se prede od I. poglavlja do poglavlja III ili IV ili V? Volim da ispriam priu o majmunima koja ilustruje prvi korak. Na ostrvu u Junom Pacifiku, domoroci imaju neobian metod za hvatanje majmuna. Potencijalni hvata bi uzeo kokosov orah, odsekao jedan kraj, stavio unutra nekoliko oraha i privrstio za puzavicu. Ostavio bi kokosov orah na vidljivom mestu i onda ekao. Odmah potom, doao bi majmun, i poto je po prirodi znatieljan, poeo bi da ispituje kokosov orah. U svakom sluaju majmun bi naao orahe i posegao bi da ih uzme. Problem bi nastao kada bi majmun pokuao da izvue svoju ruku iz kokosovog oraha. Drao bi se i vikao, lupao kokosovim orahom, po zemlji ili o drvo dok je njegova aka i dalje bila unutra. Sve bi uinio ali ne bi otvorio aku i pustio orahe. Zaglibio bi se. Docnije u toku dana, lovci bi se pokrenuli i povukli puzavicu koja je bila vezana za kokosov orah. Majmun, iscrpljen borbom sa kokosovim orahom, skupio bi jo ono malo energije da se bori, ali bi retko pustio orahe. Izgubio bi bar slobodu a nekad i ivot. Zbog ega? Pregrt oraha.

362

MOC PRINCIPA

Razume se da mi nikada ne bismo uradili neto tako smeno. Ili moda bi? Ponekad se mi "zakaimo", odbijajui da se otarasimo iskustva, oseanja, gunanja ili zlovolje. Kada ih se vrsto drimo gubimo svoju sposobnost da se pokrenemo, da pronaemo mo u sadanjosti i umesto toga smo zaglibljeni u bespomonosti iz prolosti. Koji emocionalni teret vi nosite koji vas spreava da budete sreni? Koja negativna, obeshrabrujua oseanja dozvoljavate da dominiraju vaim mislima i umeaju se u vau slobodu? Majki Meklin (Michael McLean), profesionalni muziar koji je prisustvovao jednom od naih seminara, izloio nam je divnu pesmu koju su on i Don Batdorf (John Batdorf) napisali pre nekoliko godina, a koja je izrazila duh i mo oslobaanja. Evo reci te dirljive, inspirativne pesme. Oslobodi se Jo se seam asa kada mi je otac rekao da je vreme Da ju oslobodim. Mada je njeno oporavljeno krilo uinilo da peva Rekao je da ptica o kojoj sam brinuo i; u stvari nije moja. "Oslobodi je..." "Osloboditi", rekao je, "izgleda da e ;, da:ti slomi je srce. Mada e izleenje izgleda da lagano zapone". Mada je bol u meni goreo vrsto me je drao, pa sam je oslobodio. Godine su od onda prole a i njega nema, ali jo uvek ujem njegove reci, "Oslobodi je..." Toliko toga ima u ivotu a ne moe se iiveti Kada se drite mrnje i ljutnje duboko u sebi Oslobodite se.

'

KAKO SE MENJAM?

363

-;,: Oslobaanje otvara srce. Tu je novi dati spreman da zapone. Ne moete da promenite ono to .' vas je toliko povredilo, Ali ete se izleiti ako ga se oslobodite. . j Sve to je pogreno u vaem ivotu... .; ; Oslobodite se. Sve to je vredno sauvati ') Je ljubav... ,, :'.-. Ljubav e vas vrsto drati. ,j. / Ljubav uklanja tekoe i ljubav sjaji. ]' " Jedino nas ljubav tako bodri; Ako to nije ljubav, onda se prosto Oslobodi .-'! MekLinovo objanjenje kako je pesma napisana je inspirativno, jer je on proiveo to to je napisao. Evo njegovog iskustva onako kako mi je ispriao: ; Pre nekoliko godina, izvanredni muziar po imenu Don Batford poslao mi je melodiju i pitao da li bih mogao da napiem stihove. Mada sam pisao pesme preko dvadeset godina nisam bio siguran da bih mogao da napiem stihove za melodiju koja nije moja sopstvena. Stavio sam Donovu traku i sasluao. Bila je to posebna melodija za koju sam se odmah vezao na nain koji ni sada ne mogu u potpunosti da objasnim. U jedanaest uvee te veeri kada sam dobio traku poeo sam da radim na stihovima i sledee to znam je da je u est sati narednog jutra pesma bila zavrena. Postao sam emotivan dok sam pregledao ovo novo ostvarenje. Izgleda daje pesma leila neka mesta u meni za koja nisam ni znao da su ranjiva. Mada u to vreme nisam shvatao, pisanje pesme me je pripremilo za dramatinu promenu u svom ivotu. Nekoliko meseci docnije pozdravio sam se sa svojim poslodavcem kod koga sam radio petnaest godina i zapoeo avanturu koja bi bila potpuno jadna ili ak i nemogua da nisam nauio da se OSLOBODIM.7)

364

MO PRINCIPA "

"Osloboditi se" od onda je imalo poseban znaaj za mene dok sam predavao. U naim radionicama za rukovodioce, obino provedemo bar jedno popodne na istom vazduhu, u planini, reavajui simulirane probleme rukovoenja i uei kako da po veemo snagu rukovoenja i vodstva. Na poetku rada u radionici za rukovoenje pozivam uesnike da "uzmu neto" u planini, sliku, prut, ljunak, suvi list, ili mentalnu predstavu koja e kao podsetnik da vee njihova oseanja, misli i uenje tog popodneva u planini. Ponekad im pustim MekLinovu pesmu "Oslobodi se" i pozovem ih i da "neto ostave" u planini - moda naviku koja im vie nije korisna, stari sistem verovanja koji su prerasli, ili zavist ili loe miljenje koje gaje prema nekome to ih nervira. Veina uesnika bi na kraju dana lagano etala duboko razmiljajui, ega bi mogla da se oslobodi, i to ostavi u planini. Govoreno mi je mesecima i godinama kasnije da je jedna od najznaajnijih aktivnosti ele sedmice bila lina svest i pomo koju su dobili da bi mogli da prikupe hrabrost da se oslobode neega to ih je spreavalo da se pokrenu u svom ivotu. Kada se oslobodimo starih stvari, stvaramo prostor za nove. Oslobaanjem od zavisnosti i straha, stvaramo prostor za spontanost, nadu i radost. Krajem nedelje, tri ili etiri rukovodilaca u grupi bi me posefilo informiui me da razmatraju bitne promene u svojim poslovima. Neki bi ak naputali svoje poslove kao odziv na poveanu svest da nain na koji obavljaju svoje poslove nije u skladu sa vrednostima koje potuju. Oslobaanjem od neega u ivotu to ne daje rezultate, izabrali su put moi; izabrali su da ive promiljeno nakon moda ele karijere bespomonosti; odluili su da se oslobode i pokrenu, ka mogunostima i neostvarenom potencijalu. Jedan od tih rukovodilaca, Majk, postajao je sve utljiviji i utljiviji kako je sedmica odmicala. Izgledao je dobro, ali je bio van grupe. U etvrtak ujutru Majk je rekao, "Mislim da svima dugujem objanjenje. Povukao sam se od svih u ponedeljak uvee kada ste od nas traili da odemo i sednemo na stene i razmislimo o svojim ivotima i ponemo da piemo linu izjavu o misiji. Potpuno sam, postao sam bolno svestan da nisam srean...i da nisam bio srean ve petnaest godina". Evo prie koja se ula. Bio je na visokom rukovodeem poloaju u meunarodnoj kompaniji za elektronske ureaje. Mis-

KAKO SE MENJAM?

365

lio je da je uspean - prihodi su mu bili izraeni iznosom od est cifara, imao je tri kue, sve za provod i zabavu stoje hteo - ali nije bio srean. "Bio sam srean pre petnaest godina ali to nisam shvatao. Mislim da sam otupeo i stalno zauzet poslom dozvolio sebi da se udaljim od onoga to je bilo vano. Pre toga bio sam nastavnik muzike u gimnaziji. Bilo je divno". Bili smo zgranuti. Nastavnik muzike? Najizazovniji posao koji bi mogao da zamislim je da predajete muziku u gimnaziji. Zamislite trideset ili etrdeset deaka u dvorani koji gude i duvaju u svoje iznajmljene instmmente, od kojih je samo mali broj dobro natimovan. Mada volim muziku, mislim da bi to bio frustrirajui, iritirajui posao bez zahvalnosti. "Znam ta mislite", nastavio je. "Ja sam bio najbolje to se deavalo u toj koli i u tom gradu. Radili smo zajedno. Jedne godine smo ak ili u Pasadenu, Kalifornija, na Paradu rua. Poznavao sam sve deake i njihove porodice; oni su znali mene i ja sam ostvario promene. Teko sam zaraivao, pa sam promenio posao. Preao sam na elektroniku i zavrio sam u menadmentu gde sam i danas. Na kraju sam proao tuan i bolan razvod..." Njegov glas je utihnuo. Glasno sam se pitao ta namerava da uradi. "Ne znam ta u sledee da uradim - ali ne mogu da se vratim tamo gde sam bio u ponedeljak ujutru". Majk je bio drugaija osoba nego to je bio samo nekoliko dana ranije. Sledeeg dana seminar je zavren, i Majk, zajedno sa ostalim uesnicima je krenuo kui. Preostali deo prie? Nekoliko meseci docnije bio sam u Dalasu, Teksas, drei javni seminar za nekoliko stotina ljudi. Na pauzi mije priao nepoznat ovek smeei se i rekao, "Poznajemo istu osobu... seate se Majka koji je bio na seminaru u Sandencu pre par meseci? Radio sam za njega. Vratio se sa vaeg seminara i bio je sav uzbuen - znate ve kakvi su ljudi. Bili smo sigurni da e to polako da iezne za par dana, ali nije. Bio je drugaiji. Bio je mnogo direktniji, odreeniji, vie posveen. Traio je drugi posao u kompaniji ali rukovodstvo nije htelo da se ita promeni, pa je dao otkaz! Bilo je potrebno mnogo hrabrosti, mnogo

366

MOC PRINCIPA

odlunosti, i rekao mi je daje morao da vie puta razmatra svoju odluku. Imao je podrku i razumevanje od svojih prijatelja koji su ga najbolje poznavali. Shvatio je daje dobrovoljni uenik ane rtva u ivotu i da ima sposobnosti da iskoristi tu priliku, da izabere kako e preostali deo ivota da izgleda. "Napustio je kompaniju i preselio se u drugu dravu". Pitao sam, pola u ali, da li moda negde vodi orkestar. "Ne - ali ponovo se oenio i promenio je ivot. Radi u drugoj oblasti i veoma, veoma je srean". Uz Majkovu dozvolu, izlagao sam njegovo iskustvo mnogima koji su bili na raskrsnici, uhvaeni u zamku otplata za kuu ili oekivanja drugih ljudi ili svojih sopstvenih sumnji. Ako smo u stanju da se oslobodimo stvari koje nas dre prikovanim, koje nas ine bespomonim, moemo da otvorimo vrata buduoj moi, uspehu i srei. Ako imamo hrabrosti da promenimo ugao gledanja - da na nov nain gledamo stvari - moemo da ustanovimo da moemo da imamo vie zakonite moi nego to smo ikada sanjali da je mogue, moi koja se javlja kada ivimo hrabar, astan ivot. Razmotrite staje potrebno da se oslobodite.

TA JO NOSITE SA SOBOM?
Uenje da se oslobodite podsea me na staru istonjaku priu o dva monaha koji su se zakleli na siromatvo i neenjenje a putovali su pomaui i sluei druge. Najednom putovanju, stigli su do reke nabujale od olujnih kia prethodne noi. Na obali reke bila je predivna ena, lepo obuena, ali zbunjena jer je voda odnela most. E sad, ovi monasi su se zakleli da ne gledaju ene, ne misle na ene, niti da dodirnu ili razgovaraju sa enom. Ali jedan monah se odvojio od druga, otiao do ene, i bez reci je uzeo u naruje. Poneo ju je u uzburkanu vodu koja je bila do struka i izneo na drugu obalu. Poto ju je spustio, duboko se poklonio i otiao u stranu da saeka svog druga. Drugi monah se razbesneo. Njihove zakletve su bile oskrnavljene pred oima seljana koji su sve to gledali! Kako je njegov drug mogao da se tako olako odnosi prema njihovim zakletvama! On ne samo daje mislio o eni ve ju je i dodirnuo.

KAKO SE MENJAM?

367

Monah je bio ljut. Krupnim koracima se probijao kroz reku a zatim je nastavio svoje putovanje par metara ispred svog druga. Dalje putovanje tog dana proveli su u utanju. Uvee su se zaustavili i podelili skroman obrok. Povukli su se na poinak. Ali prvi monah vie nije mogao da se uzdri. Konano se okrenuo i ljutito gurnuo svog druga. "Kako si to mogao da uini danas na reci? Tako sam se postideo. Ponizio si i osramotio na red". "O emu govori?" "Zna ti - ona ena to sije nosio u naruju danas. Prekrio si nae zakletve!" Drugi monah je rekao: "O da... ena. Moda i jesam. Ali da lije ti jo nosi? Ja sam je spustio na drugu obalu reke". Ponekad nepotrebno nosimo emocionalni teret koji nas spreava da se dalje kreemo. Poznajem enu koja je bila udata za naopakog mua godinama. Njihov brak se okonao, ali njena preokupiranost bivim muem - njegovim slabostima i njegovim ispadima - je ostala. Ona je izgradila svoj emocionalni ivot oko ovog oveka i do dananjeg dana je sputana njegovim problemima, stalno ponavljajui stare prie iako je brak okonan. On je zapoeo novi ivot. Ponovo se oenio i ivi u susednom gradu. Njegov novi ivot samo doliva ulje na vatru ove ene. Veinu vremena provodi u prii o njemu, alei se na njega, pokuavajui da ustanovi ta i kome radi i zatim priajui o tome bilo kome ko bi je sluao, zavidei na kolima koje vozi i na kui u kojoj ivi. Odbijala je da ga se oslobodi i kao rezultat toga nije mogla da nastavi svoj ivot. Moda ima stvari kojih se treba osloboditi. Moete li da to uinite? Da.

I VI MOETE DA SE PROMENITE
Moda je odgovarajua mera uspeha ne da li imate teak problem koji treba da resite, ve da li je to isti problem koji ste imali pre godinu dana. Na emu sada radite? Da li ste na drugom mestu sa istim problemima ili u istom mestu, ali sa novim problemima? Znam da se moete promeniti.

368

MOC PRINCIPA

ad se borio ali je bio odluan da resi veliki problem, problem sa kojim se borio godinama. Evo ta je on doiveo. Prilikom pregleda obrazaca za prijem za novu grupu uesnika za obuku u rukovoenju bio sam iznenaen jednim stavom. Nakon navoenja svoje snage i oekivanja, ad je naveo sledee: "Gajim malo samopotovanja..." Pokuao sam da naem tog rukovodioca, pitajui se kako izgleda, kako se odnosi prema drugima, ponaa i tako dalje. Daleko sam bio od pomisli da e ovaj usamljeni ovek, koji je sebe predstavljao kao nekoga ko ne misli dobro o sebi, postati te nedelje uzor hrabrosti i line transformacije za etrdeset drugih rukovodilaca. Sve je poelo ujutru drugog dana. Pregledajui njegove pisane komentare prethodnog dana, zapazio sam interesantan komentar: "prvi put posle dueg vremena, uinio sam neto sino osim to sam gledao TV". Osetio sam daje uinio kritini mada jednostavan korak, oznaivi neku vrstu linog raskida. U utorak smo proveli jutro razgovarajui o mnogim razliitim vrstama moi i postavljali pitanja zato bi neko hteo nas da sledi. Izgledalo je da duboko razmilja. Popodne smo krenuli u planine u dubok sneg da uimo neke lekcije iz rukovoenja. Bilo je divno popodne, najbolje to sam se nadao za uspostavljanje veza, razvoj svesti, u atmosferi zabave, uenja i meusobnog uvaavanja. Kada smo zavrili sesiju i poslali sve sa planine na veeru, zapazio sam da se polako sam vue, uz sve slabije zrake sunca na zalasku koji su iarali planinu Timpanogos iza njega. Sledeeg jutra njegov obrazac za komentare prikazao je lini uvid koji je iskusio na planini. Posmatrajui sa jedne strane jednu grupu kako veba, zapazio je da odreen pokuaj nee dati rezultate. Poeleo je da se umea, ali za trenutak je zastao, plaei se da e ga grupa odbiti ako ga vide kao autsajdera, koji ne uestvuje ve stoji u zaklonu traei greke i alei se. Trenutak za intervenciju je proao, i pokuaj je propao, kao to je i pretpostavio. Nagrdio se zbog toga to je izabrao laki, tihi put, i odluio se da bolje postupi ako mu se ukae prilika. Docnije mi je ad rekao da je prethodne veeri poeo da osea lini gubitak, i elju da bude sa svojom enom. Bili su u braku etvrt stolea i nije to bio "lo" brak, ve prilino neodreen.

KAKO SE MENJAM?

369

V
Njihovo dvoje dece, jedno na studijama a drugo na maturi, provodili su vreme zauzeti svojim interesovanjima, bili su jedino to su jo zajedno delili. Ali na planini, u monoj tiini snega i neba, eznuo je za neim to je davno imao. urei sa planine, ustrao je u svoju sobu i pozvao kuu. Njegova ena je odgovorila. "Hoe da doem u Jutu? Ovog vikenda? Zato? Ne mogu treba da idem u San Francisko, naa kerka ima predstavu u koli. To ne dolazi u obzir". "eleo bih da doe ovamo..." 1;! "Zato?" "Moda bismo mogli da se proetamo kroz umu ili slino..." .",., "Zato?" "eleo bih da ti..." "Zato?" "Prosto bih hteo da budem sa tobom..." Nastala je duga pauza... venost... i onda, "Dobro. Doi u." Naredna duga pauza... nervozni smeh... a onda... "Oh. Ne znam da li mogu da obezbede smetaj. Odmah se javljam". Pozvao je recepciju i avionsku kompaniju i pozvao ponovo enu. "Sve je sreeno. Onda dolazi? Odlino... to je odlino. Videemo se u petak popodne na aerodromu.". Kakva je to pobeda? Viao sam pobedu kada su tekoe bile ogromne. Viao sam da ljudi izaberu plemenit put kada je bilo lake pobei ili se sakriti ili na drugog svaliti krivicu. Ali mislim da nisam video, vei, hrabriji ili istinitiji izbor od ove odlunosti da se posegne za ljubavlju koja je bila izgubljena zbog zanemarivanja i neosetljivosti. Njegova jednostavna hrabrost poboljala je nae nade i ohrabrila mnoge od nas koji su iskazali uzviene javne vizije da pogledamo blie svom domu i da preuzmemo nove obaveze. Sledeeg dana ad je bio nestrpljiv da izrazi razvoj svoje porodine drame. Ponovo je zvao kuu prethodno vee samo da bi razgovarao sa enom. Bio je jako razoaran kad je ustanovio daje izala. Hteo
24 iVlo principa

370

MOC PRINCIPA

je da razgovara, pa kada se njegova petnaestogodinja kerka javila, pomislio je, dobro, ja sam hteo da razgovaram, zato da ne... Pokuao je da iskoristi neka nova umea koja je nauio o sluanju i da to primeni u razgovoru sa kerkom, pokuavajui daje shvati a da ne prosuuje. "Znate ta?" rekao mije. "Teko je biti snaan sa petnaestogodinjom devojicomj" Sledeeg dana na asu sam pitao ada u kojoj je fazi, i da li je "zavrio". Rekao je, "Moj sin na studijama je sledei - on je najvri, i veeras razgovaram sa njim. Skoro je bio bez daha dok je opisivao ta e da uradi - njegova oekivanja su bila vea od straha. Jo nisam uo sledeu epizodu. Ali oseam da to nee biti vrhunac koliko poetak. Staje sa njegovim malim samopotovanjem? Nisam siguran, ali sam osetio da novi oseaj samocenjenja moe da bude visok i uzdignut kao planine koje se uzdiu iznad nae uionice u Sandancu.

GDE DA KRENEM ODAVDE

Malo injenja odagna mnogo sumnji. Ponite tu gde ste, i uinite neto sada. Neto malo uinjeno moe da vas dovede emocionalno i psiholoki do novih i razliitih mesta. Nauio sam pre mnogo godina dok sam planinario sa skautima da esto treba da promeni poloaj pre nego to moe da bude u stanju da drugaije gleda. Neke stvari se ne mogu videti sa mesta gde sada stojite. Da bi se pokrenuli sa mesta na kome smo zahteva suprotnost sumnji - zahteva veru. Ako ete da sakupite hrabrost da psiholoki stignete na druga mesta moete razliito da vidite neke vane stvari. Pria koju sam prvo uo kao dete govorila je o ocu i sinu koji su posetili inenjera na eleznici dok su putovali prvi put nou eleznicom. Inenjer je pozvao deaka da mu sedne u krilo i da posmatra prednje prozore dok je jaka svetlost etala napred nazad du tranica u obliku osmice, napred nazad, napred nazad. Zapazio je da deak drhti. "Da li ti je hladno?" pitao je. "Ne, preplaen sam. Sta ako je neto tamo i mi se sudarimo. Ne moe daleko da se vidi."

KAKO SE MENJAM?

371

Inenjer je mirno odgovorio, "U pravu si. Tako se ja kreem do kraja svetla. A kada stignem tamo, mogu da vidim dalje. Nema potrebe da vidim dalje dok tamo ne stignem". To je stvarno izuzetna izjava o veri. Moete da vidite samo do odreene daljine; ali ste spremni da idete dok god vidite u uverenju da ete kada tamo stignete, imati svetlost za dalji put. Da se sve to povee zahteva samoispitivanje, svest, hrabrost, priliku, mudrost i istrajnost. Morate stalno da budete otvoreni za nove podatke, nova gledanja, i mogunost da nain na koji to radite ili nain na koji gledate nije potpun. Proces promene nema kraja. Moda nikada ne "stiemo". Uvek emo da uimo, menjamo, rastemo, preoblikujemo, modifikujemo, razvijamo i postajemo. Radost ivljenja je vie u predvianju neega to nas oekuje nego u dananjici. Razmotrite sledea pitanja pre nego to proitate poslednje poglavlje ove knjige. Razmislite o posebnim odnosima u koje vredi ulagati, gde e dobit da bude da postajemo efektivniji i u drugim odnosima.

PROCENA VAE SPREMNOSTI ZA PROMENU

:; 1. Gde ste sada? Da li ste imali poziv za buenje? Da lije bol dovoljno veliki ili elja dovoljno velika da biste preduzeli akciju? 2. Na ta se sada oslanjate? ta vas odrava tu gde ste? 3. Gde hoete da budete? Kako bi pobeda izgledala za vas i za ljude na koje elite da utiete? 4. Zato hoete da se promenite? Koji je va temeljni motiv? 5. Moete li da zamislite sebe kako plaate cenu? Moete li da se zamislite kako inite sve to je neophodno da se pokrenete, da izdrite, da budete vrsti u tekim vremenima? Koje predstave e potvrditi vae napore? 6. Da li e to biti vredno truda? Ako se osvrnete nakon nekoliko meseci ili godina, sa ime biste bili zadovoljni?
24* .

15. GLAVA

ASTAN IVOT DOIVOTNO TRAGANJE

Uspeh lezi u izvrenju ne onoga to drugi smatraju daje veliko, ve ta vi smatrate da je pravo. Don Grej (John Gray)

GDE SMO POELI

Ova knjiga je poela sa sledeim pozitivnim premisama: 1. V i ve razumete mnogo o moi jer ste iskusili mnoge njene vidove kada su drugi uticali na vas. 2. Mo i uticaj mogu se pribaviti i razviti. 3. Svakog dana odluujete da budete bespomoni ili moni. 4. Bespomonost i svaki od tri puta ka moi imaju razliite temelje.

ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE

373

5. U zavisnosti od situacije, moete pokuati da asno utiete na druge, potenjem, ili zastraivanjem, ili moete ponekad sumnjati u vau sposobnost da uopte utiete. 6. Rezultati koje dobijate svakim pristupom su potpuno predvidivi. 7. Bez obzira na zvaninu titulu ili poloaj, vaa sposobnost da utiete na druge je u krajnjem rezultatu onoga to ste, kao i onoga ta inite. 8. Moete da se promenite. 9. Moete da promenite stvari nabolje i svetu je potrebno to to radite. Svrha ovog poglavlja jeste da sve ove ideje povee, da da usmerenje i ohrabrenje i nadu da biste mogli sa drugima da primenjujete Mo principa.

LJUDI SU BITNI
Naa najvea tugovanja i nae najvee radosti deavaju se u odnosima sa drugim ljudima. Ako je potreban ceo ivotni vek da bi se usreio neiji ivot, koliko radosti to moe da donese. I ako, usput, mi usreujemo i usreeni smo zauzvrat od mnogih drugih, kako bogat bi takav ivot bio. Moemo se meusobno ohrabrivati u naoj tenji, bez obzira koliko ivot moe da bude teak. Niko nema stvarno nijedan odgovor za bilo koga drugog. Moda najbolje to moemo da uradimo je da s vremena na vreme zastanemo pored puta, povijemo jedni drugima rane, predloimo par ideja i damo ohrabrenje, a onda se bacimo ponovo na put. Martin Luter je zapazio daje ivot "kao opsednut grad okruen sa svih strana... Svako od nas ima mesto na zidu za odbranu i niko ne moe da stane na mesto na kome drugi stoji, ali nas nita ne spreava da se meusobno ohrabrujemo." ' Na slian nain, Dord Eliot je pitao: "Zato ivimo ako ne uinimo ivot manje tekim jedni drugima?"

374

MOC PRINCIPA

KAKO ETE PROVESTI PREOSTALI DEO IVOTA?

Na kraju vaeg ivota, kada razmislite, da li ste iveli na nain koji je vredan najboljeg u vama? Ili da li ete provesti svoj ivot uei i pripremajui se da pevate, a da nikad ne zapevate? Inspirisan sam ljudima koje sam poznavao u svom radu koji "pevaju". Uzmite malog deaka, koji pilji u zvezde i pita se da li e ovek ikada tamo da ode. Dajte mu izazovni ivot, inenjersku diplomu, proputenu priliku za promociju u avionskoj industriji, a zatim priznanje od Kongresa i imate Dan Goldina, direktora NASA-e. Organizujui savez sa Rusijom, Italijom, Japanom i Nemakom, preuzeo je odgovornost za istraivanje svemira u ime ele ljudske rase. Uzmite devojicu, obmanutu i povuenu. Dajte joj san da e jednog dana njen ivot da bude neto vredno. Pustite je da raste u ugnjetavanju kakav je ivot za mnoge manjine. I imate Opru Vinfri (Oprah Winfrey), autora, glumicu, filantropa i vodu pokreta za revitalizaciju i obnovu dostojanstva na TV emisijama. Ona inspirie dvadeset miliona ljudi svakog dana. Uzmite pretekog, nespretnog, dugakog deaka. Neka ivi u siromatvu, uz obeshrabrenje i razoaranje kao cimer. Dajte mu finansijski uspeh u dvadesetim, onda finansijsku propast i izdaju od prijatelja kojima je verovao, i imate Toni Robinsa (Tony Robbins), autora, nastavnika i mentora milionima koji ga smatraju svojim voom dok rade da probude diva u sebi. Pored predavanja i pisanja, Toni je sponzorisao brojne nacionalne projekte da pomogne deci i odraslima irom nacije da ovladaju vetinama i naue da veruju u sebe. Moje istraivanje heroja nauilo me je da je tipian heroj normalna osoba koji sebi postavlja posebne zadatke, a onda se iskae. Oni urade ono to treba da se uradi. Ono to radimo odreuje ta postajemo. Istraivai objavljuju; nastavnici predaju; ikao to Dozef Kerripbel (Joseph Campbell) ukazuje, "Slavna linost slui sebi; ali heroj se angauje da popravi drutvo." Moda ste uoili da mnogi ljudi o kojima se govori u ovoj knjizi nisu tipini "moni ljudi". ak i Majka Tereza, koja je provela svoj ivot meu siromanima, sebe smatra samo "olovkom u Bojoj ruci. On me nije pozvao da budem uspena; ve da budem pravoverna.

ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE

375

To to izaberemo da uradimo nije ni priblino toliko vano koliko ta postajemo na osnovu svojih odluka. Kada sam naputao fakultet savetovano mi je da "premeravam velika polja ali da obraujem mala". Kao velike meunarodne kompanije, treba da razmiljamo globalno (spasimo planetu - to je na dom) ali da delamo lokalno (mogu li da uparim arape, izaem na kraj sa susedovim psom koji laje, obezbedim da se rupe na kolovozu zakrpe, odnesem topli obrok udovici u susedstvo?). Da li je potreban roditelj ili selo da bi se podiglo dete? Potrebni su oboje! Kao stoje Volter Anderson (Walter Anderson) pisao, "Kada se posvetimo visokim idealima, uspemo pre nego stoje rezultat poznat." Dok napredujete, ponite sa malim. Obavite posao pri ruci. Gete je rekao, "Kada bi svako samo oistio ispred svojih vrata, ceo svet bi bio ist".

PONOVLJEN PROCES MOCI

Poveavate svoju mo principa kada prestanete da pokuavate daje steknete, i posvetite se svom ivotu, radei na sebi, u smemosti i marljivo. U osnovi, treba da donesete odluke o sredstvima i ciljevima. Pristup moi koji odaberete, ispoljen alatima koje koristite, odredie vrstu ciljeva koje ete moi da ostvarite. S druge strane, ako ste sigurni u rezultate u ponaanju koje hoete kod drugih, i kvalitet odnosa, onda se relativno direktno odreuje sa koje osnove moi treba da delujete. Ako teite moi naela, mo kao fokus, paradoksalno je, ispada iz formule. to se manje koncentnsete daje imate, i vie radite da budete vredni toga, vie poveavate svoju sposobnost da utiete na ljude do kojih vam je najvie stalo. Razmotrimo proces moi jo jednom. Ispitajte vezu izmeu izbora koje inite i rezultata koje dobijate.

ALATI MOCI I NAMENE

Sledei grafikoni jasno pokazuju da postoji direktna veza izmeu naih alata i naih svrha, naih pristupa i naih rezultata.

376

MOC PRINCIPA

Ovde sam sumirao dijagnostiku alatku koja moe da vam pomogne da odluite gde ste i ta hoete. Odluite ta hoete da postignete i ja u vam rei kako da to postignete. S druge strane, odredite koje alate koristite i ja u vam tano predvideti rezultat koji ete moi da ostvarite. Alati/Pristup Svrhe/Mogui rezultati Sta radite... ta dobijate - ekate - ne osvrete se - kasnite - ne preduzimate akcije - oajavate - zanemarujete - postajete apatini neizvesnost

ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE

377

Ako hoete pristajanje, mogu da vam garantujem kako da ostvarite pristajanje - naterajte nekog, i ako je pretnja dovoljno gruba, nateraete ih da pristanu. Zaplaite ih, pretite im, proveravajte ih i dobiete pristanak koji traite. Ima li problema? Naravno. Da li treba da nastavite da proirujete posledice i/ili pretnju da bi dobili isti nivo pristajanja? Obino. Da li drugi onda uoptavaju polazei od kazne a dolazei do onoga ko kanjava? Skoro uvek. To je deo cene kontrole.

y
Alati/Pristup Svrhe/Mogui rezultati Sta radite... Sta dobijate - zlostavljate - kontroliete - manipuliete - zaplaujete ., - primoravate - pretite pristanak - teroriete - terate .. - koristite taktike zastraivanja - pri tiskate - optereujete krivicom Ako, meutim, hoete sporazum, pre nego pristanak, treba da preduzmete razliit pristup. Treba da pregovarate sa ljudima. Moda treba da se cenkate. Moda treba da traite kompromis. Ali ako ste spremni da izdrite dijalog tipa davanja i uzimanja, obino moete navesti ljude da se sloe.

378

MOC PRINCIPA

Alati/Pristup Svrhe/Mogui rezultati St a radite... ta dobijate saglasnost - pregovarate - cenkate se - razmenjujete milo za drago - trampite - dogovarate - trgujete - zasipate - dokazujete - razmenjujete - pogaate se - ugovarate : -uredujete '-"--'A - pravite dogovore - rasporeujete Ali ako stvarno hoete njihovo duboko obavezivanje, ako hoete da oni izaberu ono to je najbolje za veinu, u veini sluajeva, bez obzira da li ste tamo, da li se okolnosti menjaju, onda je klju u Principu moi. Morate da ohrabrite njihovo obavezivanje. Morate da ih pozovete da uestvuju. Morate da ih pitate da se ukljue. Morate ubedivati, sluati, bezuslovno ih prihvatiti, teiti da ivite sa integritetom, obezbediti im uslove da rizikuju, biti ljubazan i konzistentan, i izraavati estoku ljubav. Ako ste spremni da platite tu cenu, mogue su znaajne stvari.

ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE

379

Alati/Pristup Svrhe/Mogui rezultati ta radite... ta dobij ate najee ispravan ishod i najbolje za veinu - ubedujete - strpljivi ste - ljubazni - spremni da uite - prihvatate - paljivi ste - stiete znanje - sistematski obuavate - dosledni ste - ivite sa integritetom Ako prisiljavate ljude, njihov izbor e se zasnivati na onome to se nadaju da e da izbegnu; ako pregovarate sa ljudima, njihov izbor je zasnovan na onome to hoe da dobiju od vas; ako primenjujete Mo principa, ljudi e biti inspirisani da odlue na osnovu onoga to najvie vrednuju i cene. Sve se svodi na izbor. Svi mi imamo izbor. Izbor rukovodstva je sa koje osnove moi da dejstvuje. Saradnici imaju izbor. ta hou? Koga da sledim? Zato da ih sledim? Zato ih sluam?

HOU DA UTIEM NA VAS... ASNO

Nadam se da utiem na vas. Hou da shvatite da ste ve iskusili mo naela u bitnim odnosima u svom ivotu. Hou da verujete da moete postii ono to najvie elite ako primenjujete zakonitu mo sa drugima. Hou da razvijete nadu da ako ivite asno moete dobiti dugorone rezultate koje elite.

380

MOC PRINCIPA

Svet je pun vrednih potreba, sluajeva za koje su potrebni borci, patnje koja treba da se olaka, dobrih dela koje treba uiniti. Voe koje rade na osnovu moi naela mogu izuzetno mnogo da urade zbog onoga to se deava ljudima koji ih slede. Pored toga, mogu da umnoe dobrotu koja je uinjena pojaavajui pomo koju daju drugima. Kada je uitelj koji je postao revolucionar Nathan Hale uhvaen dok se vraao u svoju trupu sa prikupljenim informacijama o kretanju britanskih trupa, i uhapen zbog izdaje protiv Britanaca u ranim danima nae revolucije, bio je rastrzan mogunostima koje su bile bez izgleda jer je trebalo da bude pogubljen. Imao je samo dvadeset jednu godinu - bogat i obeavajui ivot bio je pred njim. "Da li zbog neeg alite?" pitali su ga, ismevajui i poniavajui njegovu patriotsku revnost. "Da," odgovorio je. "alim to imam samo jedan ivot da izgubim za svoju zemlju!" Izgubio je ivot, ali on je dat u tenji za slobodom za njegovu decu i unuke, nae pretke. Dve generacije docnije, sinovev sin, Edward Everett Hale, koji je slino ispitivan od istovetnog pobonog sudskog inovnika, odgovorio je na pitanje na ovaj nain, demonstrirajui zavetanje koje je bilo u njegovoj krvi: "Ja sam samo jedan, ali ja sam jedan; ne mogu sve da uradim, ali neto mogu; ono to mogu da uradim treba da uradim, a ono to treba da uradim po milosti Bojoj uradiu". Kao svetenik i autor, sinovev sinje nosio tradiciju vere i slube. Zavetanje koje je nasledio bilo je potvreno; njegove reci su zabeleene i navoene su deci u kolama skoro dve stotine godina. Moja namera u pisanju ove knjige bila je da vam dam nadu, da vas ohrabrim u radu sa ljudima. Napoleon je ukazivao da je voa delilac nade. Hou da verujete da znate o moi i rukovoenju zato to ste iskusili sva tri tipa moi, kao sledbenik. Verujem da moete da budete voda koji radi sa drugima, koji odabira mo naela kao primarni nain da utiete na druge u glavnim odnosima. Verujem da moete da utiete na druge dobrotom na nain na koji su na vas uticali dobrotom u vaem ivotu. Moje uverenje da je promena mogua dolazi od mojeg iskustva u savetovanju, obuci, predavanju i uenju od hiljade drugih ljudi. Moja svest daje teko promeniti se duboko je nauena sopstvenim iskustvom.

ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE

381

ZASLUENO POSEBNO PRAVO DA SE GOVORI O PROMENI

Borim se da ivim onako kako predajem. Ali mi je jako stalo. Ta elja me nagoni, ojaava me da se podignem, vratim, izvinim, ponovo pokuam i nikad ne odustanem. Kada tekoe i prilika dou zajedno rezultat je esto kriza. U mom sopstvenom iskustvu sa krizom, tekoa je dola pre prilike. Nakon niza poslovnih poduhvata i iskustva u predavanju na fakultetu sedamdesetih i ranih osamdesetih moji klijenti i studenti su me ohrabrili da formiram kompaniju za konsalting. Bio sam dobar trener, ocenjujui to po stalnosti korisnika i njihovim preporukama. Uspeh je brzo doao. Novac je stizao bre i u veim koliinama nego to sam ikada iskusio. Poeo sam da prikupljam spoljne znake uspeha. Poeo sam da izgledam i da se ponaam kao uspean poslovni ovek. Kupio sam neke loe ali potencijalno jako isplative akcije. Novac je pristizao bolje nego ikad. Ali ukupni saldo je zanemaren. Moj poletni posao nije bio poduprt sa dovoljno kapitala. Bilo je potrebno rukovoditi poslovima a ja sam bio stalno na putu. Zaposlio sam nove saradnike da vode posao i pomognu da se posao razvija ali bio je to klasian sluaj kada se premalo uradi suvie dockan. Kao u sceni none more iz Diznijevog arobnjakovog uenika, stvorio sam poplavu koja se pokrenula i otrgla kontroli. Dobri ljudi koji su mi se pridruili trebalo je da usmrte zmaja koji je bio vei od njih. Uskoro je postalo jasno da neu moi da ispunim svoje obaveze, ukljuujui velike finansijske obaveze. Jedan za drugim presuivali su resursi. Poeo sam emocionalno da propadam, to sam opisao u 2. poglavlju. Obeshrabrenje se pretvorilo u blagu depresiju, a onda ozbiljnu depresiju. Bio sam oajan. Poeo sam da se okreem na sve strane traei nekog ili neku instituciju da me izvue iz problema. Imao sam veliki neosiguran zajam kod lokalne banke koji je dva puta produavan i kome je konano doao rok. Drugi rauni, ukljuujui trokove poslovanja, bili su dva, onda tri, onda est meseci u kanjenju i poveavali su se kamatama na neplaene raune. Neizbeni telefonski pozivi i pisma su stizali, prvo utivi a zatim sve neprijatniji

382

MOC PRINCIPA

i pretei, ne samo na kancelariju ve i na kuu. Poeo sam emocionalno da se povlaim od svoje ene, nadajui se udu koje e da me izvue iz ovog finansijskog i psiholokog vira koji sam stvorio. Oseao sam da imam malo opcija i smanjene sposobnosti da resim svoje probleme. Kao poslednji pokuaj, obratio sam se bivem klijentu, milioneru koga sam smatrao za prijatelja, sa preostalim trunkama dostojanstva, nadajui se bilo kakvom reenju koje je van mene da resim probleme. On je lako mogao da napie ek, obezbedi lini zajam, utie u banci (imali smo istu banku), ili smisli reenje koje bi resilo moj problem. Ali on je odbio. Ispriao mi je priu, zauzvrat, o nekom kome je finansijski pomogao, gde je pomo samo produila neodlono. Bio je ljubazan ali strog. Ja sam bio ljut. Bio sam oajan. Bio mije potreban novac, a ne prie. Nisam znao na koju stranu da se okrenem. Oseao sam da se nalazim u vrtlogu u kome sve to sam radio, moja profesija, moji prijatelji, moja reputacija, moja porodica, i moja vera, sve je to bilo povueno nemilosrdnom strujom koju sam ja pokrenuo a sada ne mogu da njom ovladam. Kriza? Nisam bio pri sebi da bih tako oznaio svoju nezgodu. Znao sam samo daje bol jak, oseaj propasti snaan, veliina rupe koju sam iskopao, ne sa loom namerom, ve zbog neiskustva i loeg prosuivanja i oseanja nematine, je bila prevelika, a moja sposobnost da izaem na kraj sa svojim problemima je isparila. Naredni meseci su bili strani. Naao sam advokata koji je pomogao da se popie naa imovina, zatvori posao, otpuste zaposleni i oglasi bankrotstvo. Oseao sam kao da sam iva la koja naokolo hoda. Moj ivot je postao suprotnost svemu to sam predavao. Trebalo je da ja pomaem profesionalce, uspene ljude i ene da postignu vie u svojim ivotima, a moj je bio uniten. Bio je to cm dan, dan kada sam udario u dno, kada me je Sovni otpratila do suda gde je sudija odluivao o raspolaganju naom imovinom. Ona nije nita uinila da dospemo u tu situaciju. Sve sam ja uradio. Ne ba mudre odluke su bile moje. Propast poslovanja je bila moja. A ona i moja deca i brojne druge osobe i agencije su trpele zbog mene.

ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE

383

Nakon te krize, tog neuspeha, tog uasno razornog dana, poeo je novi ivot. Trajalo je mesecima, a meseci su postajali godine, dok opet nisam postao produktivan. Usput su mi mnogi ljudi pomogli koji su jo verovali u mene, koji su hteli da uspem, koji su oseali da imam neto vredno da ponudim. Identifikovao sam jedan po jedan svoj problem i na njemu radio. Uz finansijski pritisak koji je bio laki ali jo uvek veliki, poeo sam da radim. Lino sam se obavezao da u isplatiti svaki dug, vratiti novac svakom kreditoru i ispraviti stvari, na neki nain. Prvo sam isplatio pojedince, onda agencije, onda institucije. Bilo je potrebno odricanja i planiranja, voenja rauna o novcu i odmerenog ivljenja to pre nije bio moj stil. Ogromni dugovi postepeno su se smanjivali. Nisam ponosan to sam prijavio bankrotstvo i stvorio niz dogaaja koji su me dotle doveli. Uzimam na sebe punu odgovornost za sve ne ba mudre odluke koje su dovele, neumitno, do te materijalne, skupe propasti. Zahvalan sam to sam imao priliku i naina da vratim sve dugove koji su bili ustanovljeni bankrotstvom. Kada sam poeo ponovo da radim i odsecam od naizgled nemogueg duga, moje samopotovanje i samouverenost poeli su da lepraju, sa siunim, krhkim pramenom mogunosti. Poeo sam da se pitam da li ponovna izgradnja ivota, odnosa, karijere, profesije zaista moe da se dogodi. Poeo sam da imam nadu. U to vreme linog preobraanja, Stivn Kovi (Stephen Covey) i ja smo ukrstili puteve. Bio sam impresioniran njegovim pristupom aktivnom ivljenju dok je bio izvrni pomonik predsednika Brigham Young Universitv ranijih godina dok sam ja bio postdiplomac. Nedavno je napustio univerzitet sa planovima da utie na rukovoenje u Americi. Sa samo pregrt profesionalaca, zapoeo je preduzee zasnovano na svojoj viziji. Predloio sam mu da obuavam te saradnike. To je bio poetak jednogodinjeg ugovora, u kome sam upoznao i poeo da potujem voe njegove nove kompanije, a on je poeo da ceni moj doprinos koji sam mogao da pruim onome to je hteo da ostvari. Na osnovu zajednike obaveze, i brzog uspeha ove nove organizacije koji je stalno rastao, postao samjedan od vlasnika koji su pomogli prelaz od kompanije Stephen R. Covey and Associates u kompaniju Covey Leadership Center. Moj san o predavanjima i ulivanju nade naao

384

MOC PRINCIPA

je novi dom. Mogao sam da se vratim i radim ono to hou da radim i Kovi centar za rukovoenje (Covey Leadership Center) je postao moja baza iz koje sam inio dobro u svetu. Zahvalan sam mogunostima koje danas imam, da pomognem da se ostvare uslovi koji omoguavaju vodama da postanu bolje voe, roditeljima da postanu bolji roditelji, i direktorima u svim moguim organizacijama da postanu efektivniji u svom linom i strunom ivotu. Finansijski bolje stojim nego kada se kriza razvila. Imam jasniji fokus na svoj profesionalni ivot. Cenim svoje porodine odnose i stalno radim na tome da uravnoteim zahteve na poslu i kod kue tako da mogu da ivim sa malo kajanja. Jo nisam stigao, ali put izgleda jasan i nai izazovi su izazovi velikih mogunosti, ne preivljavanja. Proli smo od preivljavanja preko stabilnosti do uspeha. U krajnjem, nadamo se da emo dati znaajan svetski doprinos. Izuzetno sam svestan da se te mogunosti ne bi nikad ukazale da nije bilo krize koja je unitila moj ivot. Dok sam ponovo razmatrao sve te dogaaje sa prijateljem koji je odbio da mi da novac za koji sam mislio da e da resi probleme, shvatio sam mudrost njegovih postupaka. U to vreme poeo sam da se oseam kao rtva, nemoan i bespomoan. Rekao mi je da mu je bilo teko da me ne izvue tada, ali je bio ubeen da ako doivim sve posledice svojih aktivnosti, vie u da nauim, brzo u se oporaviti, i bre odskoiti jer ono to mije bilo potrebno da preivim i zatim uspem sam imao sve vreme. Njegova vizija i vera u moje krajnje sposobnosti pomogle su mi da se iz bespomonosti pokrenem ka moi. Veoma sam mu zahvalan za tu odluku, i za krizu koja mi je omoguila da nauim ono to pokuavam da predajem, asno uticanje.

GDE ETE SADA?

To to moemo da budemo, moemo da budemo zajedno. Zajednica onih koji veruju. Tolstoj je jednom pisao, "Mo grupe ljudi koji se dre svojih uverenja ini vie i to dobrog od svih pisanja. Hajdemo onda, prema tome, jedan i svi, da se drimo svojih uverenja". Nae zavetanje e biti da smo sluili. Najvie

ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE

385

dobro koje moemo da uinimo je da sluimo. Prvo bi trebalo da sluimo one sa kojima smo, i trebalo bi da ih sluimo prema potrebama koje imaju upravo sada. Mi to moemo. Klijent koji je uestvovao u naim obukama za rukovoenje nedavno mije pisao, "Nema ni trunke sumnje u mojoj dui da je to mogu. Jedino preostalo pitanje je, hou li?" Nedavni lanak je ukazao na poveani interes u fokusiranju na vrlinu kao vrlinu, u kui, upravi i u poslovima. Na kraju tog lanka bio je ovaj interesantan stav: "Realni rizik pokreta za vrline je da e postati samo drugi primer onoga to je postalo vodea amerika karakterna crta. Pria o dobroj utakmici. Nema sumnje da se klatno ponovo pomera sa samoizraavanjaka samodisciplini. Ali ako hoemo da budemo ozbiljni o ovome to znai da emo rtvovati odreenu raeru slobode koju sada imamo da inimo bilo ta to hoemo ako se pri tome oseamo dobro. Istiniti test naeg karaktera, drugim recima, zahtevae vie od uznoenja politiara i usvajanja rezolucija. Na kraju nije re o zakonima koje smo usvojili, u pitanju su ivoti koje ivimo." ' Moete li da izvrite promene? Mislim da moete. Mogao bih da vam ispriam jo mnogo pria, o uteenim dolarima i promenjenim ivotima. Ali u osnovi vi ve znate jer ste imali sreu da o vama neko brine kome je duboko stalo do vas i koji se drao svojih uverenja. Uspomena na njih ivi u ivotu koji vi ivite. I vi moete da utiete na stotine ili moda hiljade. Niko ne zna gde e uticaj da se zaustavi.

NOENJE VATRE SA SOBOM

Kada sam bio mali mislio sam da kada bih mogao da doem do jednog od savijutaka za vatru koji su Indijanci koristili, mogao bih da potpalim logorsku vatru tamo gde je naa porodica ila da kampuje. Pokuavao sam nekoliko puta sa primitivnim, neefektivnim alatima, ali nikad nije bilo uspeno. Godinama docnije, kada sam bio na studijama, uestvovao sam u programu preivljavanja koji je vodio Lari Din Olsen (Larry Dean Olsen). On je bio tehniki ekspert za film Deremija Donson, sa Robertom Redfordom. Olsen je pomogao da glumac naui vetine stvar25 Mo principa

386

MOC PRINCIPA

nog oveka iz planine u pripremi za tu ulogu. Jednom, dok sam bio na vebi preivljavanja sa Larijem, napravio sam jednostavan savijutak i povlaio sam napred nazad nespretno pokuavajui da upalim vatru. Lari mije priao i nasmejao se, "Ne, mi to ne radimo tako. Nikada tako nee upaliti vatru. Da ti kaem ta Indijanci stvarno rade - nomadi, bar". "Ujutru kada podiemo kamp, traimo po pepelu i nalazimo najvrui ugarak koji se moe nai. Proverom rukom, moe da utvrdi koji ugarci imaju u sebi jo vatre". "Uzme ugarak i uvije ga nekoliko puta sa dugim kaievima oguljenog drveta. Kada je skoro privren ima vatreni zaveljaj. To nosimo celog dana i uvee kada se ponovo spremamo da podignemo logor na novom mestu, otvorimo ugarak i koristimo ga da potpalimo novu vatru. Lagano duvamo ugarak i uskoro se pojavi plamen. Ako dodamo drva uskoro imamo veliku vatru". Grki bog Prometej isticao je sebe kao jednog od najboljih prijatelja koje su smrtnici ikada imali, uglavnom korienjem moi. Bio je borac protiv nepravde i zle moi. "Prometheus" znai "unapred planiran" i cenjenje daje veoma mudar. Ali najpoznatiji je u grkoj mitologiji jer je doneo vatru sa sunca i dao je oveku. Nai stari su imali probleme jer nisu imali vatru. Izgleda da im je bio potreban Prometej da obavi posao prenoenja vatre. I danas su potrebni dobri nosioci vatre. Nije vam potrebna vatra tamo gde idete jer moete da je ponesete sa sobom. Vaa vatra je znanje i sposobnost koju imate i klju je vae budunosti. Nije re o meni, ni o tome ta pie u knjigama, niti staje na vama. Setite se oficira ratnog vazduhoplovstva koji je preiveo bez opreme za preivljavanje? Ono stoje u vama je to stoje bitno. Ako se neto zaarilo dok ste itali ovu knjigu, to je bilo u vama sve vfeme. Ako sam vam pomogao da otkrijete ili ponovo otkrijete neto, uveravam vas daje to. ve bilo u vama. Vi ve imate ono to vani treba, i to ste sve vreme imali. Da li ste vi u plamenu? Don Vesli (John Wesley), osniva Metodizma, je rekao da se upalite i ceo svet e doi i posmatrati, i moda e da itaju pri svetlu koje vi stvarate. Sposobnost koju imate je ogromna. Vaa sposobnost da ivite, da rastete, da delite, da se rtvujete. To je vatra u vama. Kada radite stvar koju samo vi_ moete da uradite, to ne samo da podstie druge, to poziva jih

ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE

387

uee. Onda se oni odluuju da vas slede. Postoji varnica koja nas pali koja ima svoje korene u boanskom. Tradicionalni tibetanski pozdrav "Namaste" priznaje boga u drugima; a koren za re "entuzijazam" je en theos, to bukvalno znai "Bog sa vama''. Kada_ se najbolje i najvie u nama otvoreno i poteno udrui sa najboljunT i najviim u drugima, eto vatre. Moete ponovo da uspostavite koncept asti kao izvora moi medu ljudima. Moete da asno tretirate svoju decu, svoje susede, svoje uenike, svoje muterije, svoje saradnike. ta bi bilo kada bi sa prijateljima postupali kao sa strancima, i ponovo ih upoznali? Mogli biste da ih pitate ta su nauili od kad ste ih poslednji put sreli; mogli biste da pitate gde su sada; mogli biste da pitate ta biste mogli za njih korisno da uinite i poveate poverenje medu vama. Onda biste mogli da preokrenete proces i da tretirate strance koje susreete kao nove prijatelje, to mogu i da postanu. Moja majka je, kad sam bio dete, govorila o preseljenju u drugi grad. Mama se brinula o mom prilagodavanju. Oca sam izgubio u nesrei godinu dana ranije. "Zar ti nee nedostajati drugovi?" pitala je, pokuavajui da bude paljiva vodei rauna o mojim strahovima i brigama. Ali sa mudrou i uvidom koje samo nevino dete moe da ima, ja sam uverljivo odgovorio, "Oh, imam ja tamo neke drugove, ali ih jo nisam upoznao".

STA VI PRAVITE?
Sokrat je rekao: "Neka onaj koji hoe da promeni svet prvo promeni sebe." To me podsea na priu o uitelju koji je dao krejone i ist papir i rekao uenicima da mogu da nacrtaju ta god hoe. "ta to crta?" pitao je jednog deaka nakon izvesnog vremena. "Kuu." "ta ti pravi?" pitao je drugo dete. "Sneka." Trei deak je bio zauzet skicirajui, ali je bilo teko da se iz crtea razazna, pa je uitelj pitao, "A ta ti pravi?"
25* ..''.. .... '

388

MO PRINCIPA

"Oh, ja nameravam da nacrtam Boga", deko je ozbiljno odgovorio. "Kako moe to da uradi? Niko ne zna kako Bog izgleda." "Znae kad ja zavrim sliku". Kada vi zavrite moda e oni znati ta je asno uticanje. Kada zavrite, znae ta je Mo principa. Moda stvarni karakter, astan u biti, nije toliko magini spisak poeljnih osobina, umenih tehnika, i upamenih lista postupaka koliko je potvrda da su crte koje najvie cenimo kod drugih neznatna ispoljavanja da karakter ve postoji. To je u vama. Na kraju bih eleo da sa vama podelim jednu sliku i poziv. Volter Anderson (Walter Anderson), izdava nedeljnika Parade, pria nam o turi kroz Rusiju i poseti Zagorsku, na sat vonje od Moskve. Ulazei u Crkvu Svete Trojice, dela manastira koji je ruski vodi opisao kao centar ruskog hrianstva, video je posetioce u grupama, u redu da se poklone pred svetenikom. Njegovim recima: uo sam melodiju himne u vazduhu - melodiju koja ne izbija iz glave, mislio sam, ali je nisam prepoznao. A gde je, pitao sam se, hor? "Melodija je divna, ali ne vidim hor". Na vodi se smekao. "Dok ljudi prolaze", objasnio je, "preuzimaju melodiju i ona ostaje na njihovim usnama dok ne izau. Vernici su hor. Ovaj hor ima svakog dana nove lanove; pevanje nikada ne prestaje". Mi smo ovde kratko. Bez obzira koja nam je uloga - voa, roditelj, uitelj, prodava, prijatelj, lan porodice, generalni direktor - mi smo pevai koji postaju hor. Da lijvi pevate? Da li druge uite pesmu? Imate jedan ivot da ivite. ivite svoj ivot onako kako verujete u ivot i onda je gotovo i vas vie nema. Vae zavetanje moe, ipak, da ivi u drugima. Vae uenje i rukovoenje odrava pesmu u ivotu. Moe li pesma da ostane na vaim usnama dugo nakon odlaganje ove knjige. Moete li da pevate punim glasom, glasno i snano i jasno i mono. Moe li vae pevanje da nikada ne prestane. Zavravam kao to sam i poeo, sa uverenjem steenim na osnovu svog i vaeg iskustva. Principi kojih se drimo u ivotu uspostavljaju svet u kome ivimo; kada promenimo principe kojih se drimo, promeniemo svet.

Dodatak

POZIV DA NASTAVITE SVOJE PUTOVANJE: SLEDEI KORACI U VAEM TRAGANJU

Neete za jedan dan ostvariti mo na osnovu principa. Mo principa koja vam omoguava da asno utiete gradi se celog ivota promiljenim ivotom. U ovoj knjizi, pozvao sam vas da razmotrite kako ete iveti preostali deo ivota. Kao to je Dejvid Star Dordan (David Starr Jordan) zapazio "Mudrost je znati ta da se radi; vrlina je to i raditi". Ovde su neke mogunosti koje moete da razmotrite dok ponovo procenjujete vae kljune odnose i tipove osnove moi koje ete da koristite. Predlaem da primenite jednu po jednu sugestiju. Dozvolite sebi da pokuate i ne uspete i ponovo pokuate. Jedna promena ponaanja moe da vas izvede na nov put i na razliito mesto. Jedna ideja, realno i pametno sprovedena moe da vam promeni ivot. 1. Razmenite kljune ideje sa nekim u naredna sedamdeset dva asa. Sa kim biste eleli da razmenite misli? 2. Pregledajte reference; nabavite i proitajte jednu od navedenih knjiga da biste nastavili da uite. Koju knjigu ete proitati?

390

MOC PRINCIPA

3. Pozovite l-888-7-POWER-9 i traite besplatni primerak koji sadri osnovne principe moi i ilustruje proces moi. Stavite to na mesto koje moete svakodnevno da vidite i gde e vas podstai da ocenjujete svoje motive kada stupate u odnose sa drugima, posebno u tekim situacijama. Dnevni podsetnik moe da vam pomogne da ostvarite ono to stvarno hoete. 4. Na kraju sedmice kada ponete da planirate poslove za sledeu sedmicu, setite se sluajeva kada ste nastupali na osnovu sumnje, straha, potenja ili potovanja. Koje ste rezultate dobijali? Kako ih doivljavate? Da lije svaki pristup ojaao ili oslabio vae vane odnose? ta vae ponaanje otkriva o vaim stvarnim namerama? 5. Upotpunite analizu svoje sopstvene moi. Pozovite nekoga ko vas zna i razume da to sa vama pregleda. Koja saznanja vam to prua o vama? Koje promene biste voleli da izvrite? Kako ete postupiti? 6. Ispitajte kljune odnose koje elite da unapredite. ta bi povealo vau mo zasnovanu na naelima? Koje sile spreavaju i oteavaju tu nameru? 7. Na tihom mestu, pitajte se: "ta mogu da uinim da ivim na osnovu Moi principa." Onda se smirite i sluajte kako odgovori pristiu iz vas. Budite iskreni pre onome to ujete; onda docnije ponovite pitanje. 8. Ono o emu brinemo i na ta obraamo panju moe da se promeni i pobolja. Plan aktivnosti e vam pomoi da se usredsredite na oblasti vaeg rukovoenja koje biste eleli da proirite, razjasnite, poboljate ili ojaate. Nekoliko uputstava: - prvo, uvaite daje tenja ka asti doivotni zadatak; - drugo, ponite ustanovljavanjem elje da se poboljate; - tree, gradite na svojim prednostima. - etvrto, ponite tu gde ste sada. Kako ete da ponete?
*) Kovi centar za rukovoenje ima obrasce koji mogu da vam pomognu u tom procesu. Pozovite 1-888-7-POWER-9 da dobijete besplatan primerak.

BELESKE 1. glava: Mo i uticaj

1. U svakom delu knjige navodio sam komentare uesnika i klijenata sa kojima sam radio. U skoro svim sluajevima, zadrao sam njihove iskaze u izvornom obliku, uz manje ispravke da bi se razjasnio iskaz, vremensko slaganje i slino. Svaki iskaz je preuzet iz dokumentacije u mojoj arhivi. Posebne reference na ljude ili mesta koje bi mogle da identifikuju pojedince su uoptene koliko je to bilo potrebno da bi se zatitila njihova privatnost. Iskreno sam zahvalan za stotine iskustava koje su velikoduno stavljene na raspolaganje i koje su mi pomogle da ponem da shvatam mo asti i posledice njenog odsustva u naim odnosima. Iznosim ove sluajeve onako kako su meni prikazani sa nadom da ete moda biti ohrabreni da asno ivite i smognete mo za dobro u ivotu ljudi do kojih vam je najvie stalo.

2. glava: Bespomonost
1. Vidite Tony Schvvarz, What Really Matters: Searching for Wisdom in America (New York: Bantam, 1995) koja sadri duboko lino istraivanje i ispitivanje raznih mislilaca u Americi u 1990-im. 2. Pogledajte klasino delo David Risman Lonelv Crowd (New Haven: Yale Universitv Press, 1950) koje sadri proroku analizu promene amerikog karaktera.

392

MOC PRINCIPA

3. Sterling W. Sili, Leadership (Salt Lake City: Bookcraft, 1958), str. 48. 4. George Howe Colt, The Enigma ofSuicide (New York: Summit, 1991). 5. Alan Loy McGinnis, The Power ofOptimism (New York: Harper and Row, 1990), str. 127. ' 6. Za odlian sumarni prikaz i izvanredan pregled ove teorije od strane autora, vidite Christopher Peterson, Steven Maier, and Martin Seligman, Learned Helplessness: A Theoryfor the Age of Personal Control (New York: Oxford Universitv Press, 1993). .7. Isto, str. 25.

3. glava: Put moi

1. Osim kada je posebno istaknuto sva imena u ovoj knjizi su izmenjena da bi se zatitila privatnost i elje stvarnih uesnika. 2. Vidite Christopher De Vinck, The Power ofthe Powerless (New York: Zondervan/HarperCollins, 1995) da bi saznali kako je esej napisan, uticaj na Chrisov ivot nakon objavljivanja, i njegove druge podsticajne i umne eseje. 3. Candy Lighter and Nancy Hathaway, Giving Sorro\v Words (New York: Warner Books, 1990). 4. David Whyte, The Heart Aroused: Poetrv and the Preservation ofthe Soul in Corprate America (New York: Doubleday, 1994). 5. David White, Where Many Rovers Meet (Langley, Washington: Many Rivers Press, 1993).

4. glava: Mo prinude
1. Annie, Act 1, Scena 8, knjiga Thomas Meehan (New York: Music Theater International, 1977).

p
BELEKE 393

2. Wareen Bennis, "Learning to Lead", Executive Excellence, January 1996, str. 7. 3. Murray Sidman, Coercion andits Fallout (Boston: Authors Cooperative, 1989). 4. Dick Grote, Discipline Without Punishment: The Proven Strateg}' That Turns Problem Employees into Superior Performers (New York: Amacom, 1995). : 5. Isto, str. 18. : 6. Kathllen D. Ryan and Daniel K. Oestreich, Driving Fear Out ofthe \Vorkplace (San Francisco: Jossey-Bass, 1991).

5. glava: Mo koristi
1. Za vie informacija o tom pristupu, videti Keneth Blanchard, "Faster, Simpler, Better", Executive Excellence, January 1993. 2. Richard C. Huseman and John D. Hatfield, Managing the Equity Factor (Boston: Houghton-Mifflin, 1989). 3. Roger Fisher and William Ury, Getting to Yes (Boston: Houghton-Mifflin, 1981); i William Ury, Getting Past No (New York: Bantam Books, 1001). 4. David Nyberg, The Varnished Truth (Chicago: University of Chicago Press, 1993), str. 183.

6. glava: Mo principa
1. James C. Humes, The Wit and Wisdom ofWinston Churchill (New York: HarperCollins, 1994), str. 75. 2. Stephen R. Covey, Principle Center Leadership (New York: Simon and Schuster, 1991), str. 31. 3. 2 Timothy 1:7, King James

394

MOC PRINCIPA

7. glava: Kako potovati

1. Obavezan sam David Hannai, kolegi u Kovi centru za rukovoenje, za lino iskustvo koje je posluilo za ovu ilustraciju. 2. The Forbes Scrapbook ofThoughts on the Business ofLife (New York: Forbes, 1976), str. 166 3. Ovo mi je izloio ugledni profesor dok sam bio student na Brigham Young Universitv u 1960-im. Nisam bio u stanju da identifikujem autora. 4. Beowulf, preveo Robert Gordon (New York: Dover, 1992), str. 1. 5. Minneapolis Star Tribune, March 4, 1988. 6. Chungliang A. Hunag and Jerry Lynch, Menotring: The Tao ofGiving Wisdom (San Francisco: HarperCollins), str. 43. 7. Isto, str. 45. 8. Isto, str. 44. 9. Harrison, pirit ofLeadership, str. 221. 10. Citirao Vaughn Featherstone u "Charity Never Faileth", 1979 Devotional Speeches ofthe Year (Provo, Utah: Brigham Young University). 11. Henry Wadsworth Longfellovv, Tales ofa Wayside Inn. 12. David McKay, govor na Brigham Young University. Provo, Utah, April 27, 1948. 13. Roger Dawson's Secrets ofPower Negotiating (Career Press, 1995; tampano u SAD od strane Book-Mart Press), str. 229. 14. Mahatma: Life of Mohandas K. Gandhi (New Delhi: Ministry of Information, 1951). 15. Eknath Easwaran, Gandhi the Mari (Petaluma, California: Nilgiri Press, 1978), str. 112. 16. Randy Pennington and Mare Bockmon, On My Honor (New York: Warner Books, 1992), str. 168.

BELEKE

395

17. Na primer, videti Joseph Badaracco, Jr., and Richard R. Ellsworth, Leadership and the Questfor Integritr (Boston: Harvard Business School Press, 1989). 18. Pennington i Bockman, On My Honor, str. 169. 19. Prilagoeno iz Easvvaran, Gandhi the Man, str. 112. 20. John 15:13, King James 21. Navedeno iz Sili, Leadership. :'].. 22. Easwaran, Gandhi the Man, Predgovor

8. glava: Kako poveati mo principa

1. Maxwell Anderson, Joan ofLorraine (New York: Dramatists Play Service, 1947). 2. Noah ben Shea, Jacob the Baker: Gentle Wisdomfor a Complicated World (New York: Ballantine, 1989), str. 29-31. Korieno sa dozvolom. 3. Sili, Leadership, str. 174. 4. Proverbs 29:18, King James V; 5. Mary Scott, "Dilbert's Scott Adams", Business Ethics, July/August 1996. str. 27. 6. Andrevv Powell, navedeno u Seth Godin, Wisdom, Ind. (New York: Harper-Business, 1995), str. 49. 7. Walter B. Wriston, Risk and Other Four Letter Words (New York: Harper and Row, 1986), str. 228-31. 8. Guillaume Appollinaire, "Le Larron", Alcools et Calligrammes, uredio Claude Debon (Pari: Imprimerie Nationale, 1991) str. 108-13. 9. Suan Jeffers, Feel the Fear and Do It Anyway. Dvnamic Techniques for Turning Fear and Indecision into Power, Action, and Love (New York: Fawcett Columbine, 1987). Odlini, lako itljivi i praktini predloi. 10. Stephen R. Covey, The Seven Habits ofHighly Ejfective People (New York: Simon and Schuster, 1989), str. 53.

396

MOC PRINCIPA

! 11. Matthew 10:36, King James >:, ; 12. Anderson, The Greatest Risk oj'Ali, str. 77. 13. Marianne Williamson, A Return ofLove: Reflections on the Principles ofa Course in Miracles (New York: HarperCollins, 1992), str. 165. 14. Videti, na primer, James Kouzes i Barry Posner, Credibilit}' (San Francisco: Jossey-Bass, 1993).

9- glava: Roditeljska mo

1. Victor Brown, Jr. Human Intimacr (Salt Lake City: Bookcraft, 1981), str. 14. 2. Carlfred Broderick, My Parehts Married on a Dare (Salt Lake City: Deseret Book, 1995) 3. Barbara Bush, prema izvetaju u Washington Postu, June 2, 1990, str. 2 (iz govora diplomcima Wellesley Collegea). 4. Kathryn J. Kvols, Redirecting Chidren's Behavior (Gainesville: Incaf Publications, 1993) 5. Colt, The Enigma of Suicide. 6. Izdava Brite Music Publishing, Salt Lake City, Utah, 1983. 7. Knjigu Dr Cratera izdao je Thomas Nelson u Nashville, Tennessee, 1991; knjigu Dr Paigeta izdao je Doubleday (New York), takode 1991. 8. Izdao Houghton Mifflin (Boston, 1993). 9. Izdao Riverpark Publishing (Las Vegas, 1995). 10. John Rosemond, Parent Power: A Common Sense Approach to Parenting in the '90s and Beyond (Kansas City: Andrews and McMeel, 1990), str. 7. 11. Ronna Romney and Beppie Harrison, Giving Time a Chance: The Secret ofa Lasting Marriage (New York: Bantam, 1983).

BELEKE

397

12. John Gottman, Why Marriages Succeed or Fail (New York: Simon and chuster, 1994).

10. glava: asno uenje

1. John Naisbitt, Megatrends (New York: Warner Books, 1983). 2. Naveo Bili Movers, A World ofldeas (New York: Doubleday, 1989), str. 185. 3. James P. Comer, School Power (New York: Free Press, 1980) str. 29-30. Ova optuba je i sada aktuelna kao to je bila kada je pisana u 1970-im. Knjiga, divan prikaz uspenog obrazovnog projekta koji je organizovao savez ; studenata, nastavnika, roditelja i administracije, ponovo je izdata i tampana 1993. Njen cilj je bio da pomogne ; kolama da uvedu odrivi proces samopoboljanja. Projekat se nastavlja. 4. Movers, A Woiid ofldeas, str. 185. 5. Alan McGinnis, The Power of Optimism (New York: Harper and Row, 1990), str. 126. 6. Charles H. Madsen i Clifford K. Madsen, Teaching/Discipline: Behavioral Principles Toward a Positive Approach (Boston: Allyn and Bacon, 1970). 7. Grote, Discipline Without Punishment, str. 7. 8. Richard Curwin and Allen Mendler, Discipline with Dignity (Alexandria, Virginia: Association for Supervision and Curriculum Development), 1195. 9. Comer, School Power, str. 110. 10. "Don't Be Shy," Business Ethics, January, 1996, str. 15. 11. Videti intervju sa Bili Moyers u Moyersu, A World of Ideas (New York: Doubleday, 1989).

398
12.

MOC PRINCIPA
IstO. , , -;,. , /' "::.:

13. Ko vi centar za rukovoenje je izdao video o ivotu Anne Sullivan na osnovu koga je pripremljen ovaj opis: Teacher: The Story of Anne Sullivan. Obratite se Centru da bi videli i kupili video. Pozovite 1-800-331-7716. .14. Isto. 15. Easwaran, Gandhi the Man, str. 140.

11. glava: Prodaja korienjem moi

1. Ron Willingham, Integrity Selling (New York: Doubleday, 1987). 2. Brian Tracy, Advanced Selling Strategies (New York: Simon and Schuster, 1995). 3. Chuck Laughlin and Karen Sage, with Mare Bockman. Samurai Selling, The Ancient Art of Service in Sales (New York: St. Martin's 1993).

12. glava: Voenje na osnovu moi

1. Knjiga Penningtona i Bockmana On My Honor je recept kako vrednosti date na spisku mogu da dovedu do uspeha u poslovanju. 2. Paul Hersev i Ken Blanchard, Management of Organizational Behavior (New Jersev: Prentice Hali, 1972). 3. Robert K. Greenleaf, "The Leader As Servant, The Companv ofOthers: Making Communitj in the Modem World(New York: Putnam, 1993). Za detaljnije objanjenje videti Robert K. Greenleaf, Servant Leadership: A Journey into the Nature of Legitimate Power and Greatness (New York: Paulist Press, 1977). 4. John Naisbitt and Patricia Aburdene, Reinventing the Corporation (Nevv York: Warner Books, 1986). str. 51.

BELEKE

399

5. Sally Helgesen, The Female Advantage: Wotnen's Ways of Leadership (New York: Doubleday/Currency, 1990). 6. Joline Godfrey, "Been There, Doing That, "Inc. Mmagazine, March 1996, stranica 21. 7. Opis Myck Wilberga i njegovog zapaenog hora zasniva se na lanku Randal Shirley, "With Hearts Full of Song: The BYU Men's Chorus, Brigham Young Magazine, November 1994, stranice 43-46. 8. Easvvaran, Gandhi the Man, str. i 9. Bennis, "Learning to Lead", str. 7. 10. Intervju sa Joe Jaworski objavljen u "Destiny and the Job of the Leader", Fast Companv, June/July 1996, str. 40-41. 11. Bennis, "Learning to Lead", str. 7.

13. glava: ta ako oni pokuavaju da utiu na vas?

1. Humes, The Wit and Wisdom ofWinston Churchill, stranica 82. ' , 2. Videti Covey, The Seven Habits ofHighly Effective People, stranica 86. 3. Videti 11. glavu, "Thirty Methods of Influence, "Principle Centered leadership. 4. David Noer, Healing the Wounds: Overcoming the Trauma ofLayoff and Revitalizing Downsized Organizations (San Francisco: Jossey-Bass, 1993). 5. Mary Oliver, Dream Work (New York: Atlantic Monthly Press, 1986, 1986). Korieno sa dozvolom. 6. U narednim knjigama ova problematika je detaljno obraena: Barbara Ley Toffler, Tough Choices: Managers Talk Ethics (New York: Wiley&Sons, 1986); Robert Jackall, Moral Mazes: The World ofCorporate managers (New York: Oxford University Press, 1988); Mark Pastin, The Hard Problems of Management: Gaining the Ethics Edge (San Francisco: Jossey-Bass, 1986); Myron Peretz

400

MOC PRINCIPA

Glazer i Perima Migdal Glazer, The Whistle Blowers: "'. Exposing Corruption in Government and Industry (New York: Basic Books, 1989). ,. 7. Edwin Markham, "Outwitted, "The Best Loved Poems of the American People, uredio Hazel Fellman (New York: Doubleday, 1936). 8. Videti Barbara Sher pristup osposobljavanju da bi se ostvarili snovi okupljanjem drugih koji imaju mo koja vama nedostaje a spremni su da sa vama rade i da vas podre jer im je stalo do vaih najvanijih interesa, Wishcraft (New York: Ballantine, 1979). 9. M. Scott Peck, "Bringing Authentic Communication into the Workplace", Business Ethics, March/April: Ballantine, 1979). 10. Odline informacije o tome kako da izaete na kraj sa ljudima koji su skloni da kontrolisu moe da se nae u Gerald W. Piaget, Control Freaks: Who They Are and Ho\v to Stop Themfi'om Runnning Your Life (New York: Doubledav, 1991); i Les arter, Imperative People: Those Who MustBe in Control Nashville: Thomas Nelson 1991). 11. Videti Roger Dawsonovu knjigu Secrets ofPower Negotiating ili Gerald Nierenberg, The Art ofNegotiating i The Complete Negotiator (New York: Berklev, 1986). 12. Korisne sugestije mogu se nai u Stephen Covey, "The New Contract, "Executive Excellen.ce Newsletter, Januarv 1996 (Provo, Utah). 13. Oscar Hammerstein i Sigmund Romberg, "Stout-Hearted Men", (Los Angeles: Warner Publishing, 1925). 14. Detaljni postupci su navedeni na blag i mudar nain u Teaching Around the Sacred Wheel: Meditations, Affirmations, and Exercise's for Empowerment and Healing (San Francisco: HarperCollins, 1990), 3. glava.

14. glava: Kako se menjam?

1. Tom Rusk and Randy Read, / Want to Change but I Don' t KnowHow! (Los Angeles: Price/Stern/Soan, 1984) str. 128.

BELEKE

401

2. Bennis, "Learning to Lead", str. 7. 3. Richard Evans Quetebook (Salt Lake City: Deseret Book, 1988) 4. Martin E,P. Seligman, What You Can Change and What You Can't (New York: Knopf, 1993); "What You Can Change... What You Cannot, "Psvchologj Todav, May/June 1994, str. 34-41, 70-74, 84. 5. Pripisano Friedrich Oetingeru (1702-1782), i Reinhold Niebuhru kao "The Serenitv Prayer" (1934). 6. Michael McLeanova pesma, Let It Go, sa muzikom John Batdorfa, c 1971 Shining Star Music ASCAP, moe se nai na diskovima i kasetama u albumu You've Always Been There forMe, distribucija Deseret Books, Salt Lake City, Utah. 7. Ovaj dogaaj je opisan u pismu Michael McLeana autoru. Obavezan sam Michaelu za velikoduno ohrabrenje i to je podelio sa nama svoje duboko iskustvo.

15. glava: astan ivot

1.
2. 3.

Glenn Richardson, "Why a Goocl Night's Sleep May Not Conquer Fatigue, "BYU Today, July 1992, str. 15. Harrison, pirit ofLeadership, sir. 48. Joseph Campbell, The Hero with a Thousand Faces (Princeton, N.J.: Princeton University Press, 1990) 4. Jose Luis Gonzalez-Balado and Jane N. Playfoot, My Life for the Poor: Mother Teresa ofCalcutta (San Francisco: izdavai, Harper & Row, 1985). 5. Howard Fineman, "The Virtuecrats," Newsweek, June 12, 1994, str. 36. 6. Anderson, The Greatest Risk oj Ali.
26 Mo principa

O KOVI CENTRU ZA RUKOVOENJE

Dr Blejn Li je osniva i potpredsednik Kovi centra za rukovoenje, svetske kompanije posveene razvoju rukovoenja zasnovanog na moi principa koje je opisano u ovoj knjizi. Njihova misija je da: - slue svetskoj zajednici osposobljavanjem ljudi i organizacija da znaajno poveaju svoje sposobnosti za uspean rad da bi postigli vredne rezultate razumevanjem i upranjavanjem rukovoenja na osnovu moi principa. U sprovoenju te misije, stalno se trudimo da se drimo onoga to uimo. Vie od jedne decenije Kovi centar za rukovoenje je priznat kao jedan od svetskih vrhunskih autoriteta u oblasti razvoja rukovoenja, pomaui hiljadama pojedinaca i organizacija da rese line, strune i organizacione probleme korienjem rukovoenja zasnovanog na moi principa. Kovi centar za rukovoenje usredsreen je na principe ukorenjene u nepromenljivim prirodnim zakonima koji upravljaju ljudskom i organizacionom efektivnou - zakonima koji su veni, univerzalni i meukulturni. Ova meunarodna organizacija sa 700 zaposlenih posveena je osposobljavanju ljudi i organizacija da znaajno poveaju svoje sposobnosti izgradnjom kulture visokog meusobnog poverenja i visokih radnih rezultata. Na spisku korisnika usluga Kovi centra za rukovoenje nalazi se osamdeset dve od 100 kompanija sa spiska asopisa Fortune,

O KOVI CENTRU ZA RUKOVOENJE

403

vie od dve treine organizacija sa spiska od 500 kompanija asopisa Fortune, kao i hiljade malih i srednjih preduzea, organa uprave, obrazovnih institucija, zajednica, porodica, i miliona pojedinanih korisnika. Korisnici smatraju da je rad Centra na rukovoenju zasnovanom na moi principa bitna osnova za efektivnost u kvalitetu, rukovoenju, uslugama, izgradnji timova, organizaciji poslova i mnogim drugim stratekim organizacijskim inicijativama. Njihova vizija je da naue ljude i organizacije da ue i da postanu meuzavisni sa Centrom. Prastaroj izreci Lao Tzu-a, "Dajte oveku ribu i nahraniete ga tog dana; nauite ga da peca i nahraniete ga za ceo ivot", oni dodaju, "Obrazujte uitelje ribara i vi ste elo drutvo uzdigli". Ovaj proces osposobljavanja sprovodi se na osnovu programa koji se izvode u objektima u stenovitim planinama drave Juta, obuke prilagoene korisniku u njegovim prostorijama, kurseva za instruktore, kao i javnim seminarima u preko 100 gradova Severne Amerike i preko 40 zemalja irom sveta. Njihov jedinstven pristup izgradnji kulture visokog poverenja obraivanjem sva etiri nivoa rukovoenja - linog, meuljudskog, menaderskog i organizacijskog - dokazano je da ima odrive dugorone efekte na sposobnosti i pojedinaca i organizacija da uspevaju u izmenljivom okruenju. Covey Leadership Center 3507 North University Avenue, Suite 100, Provo, Utah 84604-4479 Toli Free: l-888-7-POWER-9 Fax: 801-342-6236 International: 801-229-1333 ili fax 801-229-1233 Internet: http://www.covey.com Proizvodi i programi Kovi centra za rukovoenje pruaju iroki spektar resursa za pojedince, porodice i kompanije, upravu, neprofitne organizacije kao i obrazovne institucije i sadre sledee:
26*

F
404 MO PRINCIPA

Programi n* . :: Covey Leadership Week (Nedelja Kovi rukovoenja) Principle-Centered Leadership (Rukovoenje zasnovano na moi naela) The 7 Habits of Highly Effective People (7 navika veoma efektivnih ljudi) First Things First Time-Management (Menadment prioriteta) The Power Principle (Princip moi) Facilitator Workshops for InHouse Certification (Radionica za instruktore) Proizvodi 7 Habits Organizer time-management system (Sistem za upravljanje vremenom na osnovu 7 navika) Microsoft Schedule+ with 7 Habits tools (Microsoft schedule+ sa dodacima za 7 navika) 7 Habits audiotapes (Audio trake za 7 navika) Living the 7 Habits audiotapes (Audio trake za pridravanje 7 navika) Principle-Centered Leadership audiotapes (Audio trake za rukovoenje zasnovano na moi naela) First Thing First audiotapes (Audio trake za prioritete) 7 Habits of Highly Effective Families audiotapes (Audio trake za 7 navika veoma efektivnih porodica) How to Write a Mission Statememet audiotapes (Audio trake za pisanje izjave o misiji) The Power Principle audiotapes (Audio trake o principu moi) 7 Habits Effectiveness Profile (Profil efektivnosti zasnovan na

7 navika) Stakeholder Information System (SIS) baseline report (Osnovni izvetaj Informacionog sistema vlasnika uloga) Principle-Centered Living Video (Video traka ivljenja na osnovu moi naela) Covey Reference Library on CD-ROM (Referentna biblioteka Kovi centra na CDROM-u) Covey Leadership Library Video workshops (Video trake radionica Kovi rukovoenja) 7 Habits poster series (Skup postera za 7 navika)

O KOVI CENTRU ZA RUKOVOOENJI

406

Posebne konsultacije i govori >.,:: Custom Principle-Centered Leadership programs (Posebni programi o rukovoenju zasnovanom na moi naela) Custom-On-Site programs (Programi prilagoeni potrebama organizacije) Consulting and speeches (Konsultacije i govori) Keynote addresses (Pozdravni govori) Custom education programs (Posebno prilagoeni obrazovni programi) Publikacije The 7 Habits Magazine The 7 Habits of Highly Effective People Principle-Centered Leadership First Thing First First Thing First Everyday Daily Reflections of Highly Effective People The Power Principle Meunarodni < rntri Kovi Ctltrtl za rukovoenje CLC Australia Ph: (61-7)259-0222 Fx: (61-7)369-7810 CLC Bermuda Ph:(809) 236-0383 Fx: isto kao telefon CLC England Ph: (44-121)604-6999 Fx: (44-121) 604-6777 CLC Indonesia Ph: (62-21)572-0761 Fx: (62-21)572-0762 CLC Ireland Ph: (353-1)280-0731 Fx: (353-1) 284-3697 CLC Japan Ph: (81-3)3264-7401 Fx: (81-3) 3264-7402 CLC Korea Ph: (82-2) 3453-3361/4

Fx: (82-2) 3452-3365

HflV" 406 MOC PRINCIPA

CLC Latin America Ph: (407) 644-4416 Fx: (407) 644-5919 CLC Malaysia & Brunei Ph: (60-3) 758-6418 Fx: (60-3) 755-2589 CLC Nigeria Ph: (234-1) 260-1760 Fx:(234-1) 261-6963 CLC Philippines Ph: (63-2) 924-4490 Fx: (63-2) 924-1869 CLC Singapore, Hong Kong, Taiwan, China, Vietnam Ph: (65) 838-8600 ili 8629 Fx: (65) 838-8618/8628 CLC South Africa Ph: (27-11)442-4589/4596 Fx: (27-11)442-4190 CLC Thailand Ph: (662) 229-3911/20 Fx: (662) 229-3107 Sve druge zemlje CLC International Ph: (801) 229-1333 Fx:(801) 229-1233

O AUTORU
Dr Blein Li (Dr Blaine Lee) osniva je i potpredsednik Kovi crnini za rukovoenje, jednog od vrhunskih autoriteta u oblasti razvoja ruk ovoenja. Na spisku korisnika usluga Kovi centra za rukovoenje nalaze* se osamdeset dve od sto kompanija sa spiska asopisa Fortune, vie ml dve treine organizacija sa spiska od 500 kompanija asopisa Fortmic, kao i hiljade malih i srednjih preduzea, organa uprave, obrazovnih institucija, zajednica, porodica i milioni pojedinanih korisnika. Blein je pripremio i izvrio posebne programe za razvoj rukovoenja za mnoge svetske organizacije, medu njima i: Procter & Gamble, U.S. West, Intel, IBM, Pillsburv, General Motors, Conoco, Blue Cross/Blue Shield, Andersen Consulting, Arthur Andersen, NASA, Occidental Petroleum, MCI, Mass Mutual, Kimberlv Clark, Prudential, Nabisco, Xerox, kao i mnoge druge. Blein je takoe bio i koautor knjiga sa Stivenom R. Kovijem (Stephen R. Covey) i Normanom Vinsentom Pilom (Norman Vincent Peale), a pisao je i udbenike o uenju i ponaanju u organizaciji. Drei predavanja, godinje prelazi vie od jedne treine miliona milja. Njegova sposobnost da opaa i uspeno se nosi sa tekim organizacionim i ljudskim problemima uinila je da je postao jedinstven savetnik rukovodeim ljudima u mnogim organizacijama. Obuavajui instruktore, lideri tvrde da im je pomogao u ivotu kao to atletski treneri pomau da se razviju miii, i nazivaju ga "instruktorom za ivot". Blein studira, ui i trenira uspene mukarce i ene vie od dvadesel pet godina. Bio je profesor na etiri fakulteta i univerziteta i dva pula je dobio priznanje kao jedan od istaknutih mladih Amerike. Bio je, kao mliitl kapetan, direktor za Razvoj nastavnih sistema za celokupne* Vazduhoplovne snage SAD. Bio je suosniva i direktor za obrazovanje dve profesionalne privatne kole za mlade prestupnike. Orgnnizov;i<> i<Nacionalno udruenje za govornike, obuavao je nekoliko bivih |>i.-il sednika Udruenja i uvrten je u publikacije Internatioiuil /,<w./< ' Achievement i Who's Who in America. Blein i njegova supruga Sovni ive u porodinoj kn. i planinama blizu Salt Lake City, Juta. Tu provodi |>ni.iii" brian otac. Ima magistarsku diplomu u oblasli |>t-<I > 'r j Brigham Young Universitv u Juti i doktonil i/ , il u n 'i* P Universitv Texas u Ostinu.