Uiteljski fakultet Beograd Nastavno odeljenje u Vrcu

Nastavni predmet Osnovi retorike

SEMINARSKI RAD

Student:Jelena Kuzmanov broj indeksa: 2003-260

Profesor: Vojislav Jeli

Moja diploma Roena kao devojica sa kodom produetka ljudske vrste od malena matam i zamiljam taj trenutak. Kod nekih ena taj kod zakae jer budu poneene karijerom,slobodnim ivotom ili sebilukom. Ne shvatajui da proputaju najbitniji vagon ivota koji se nee vratiti , u besomunoj su potrazi za novim , ali manje bitnim izazovima i vrednostima koje ivot prua. Od svojih prvih igraaka najdraa mi je bila lutka bebe. Zatim je moja ljubav prema deci usmerena na uvanje komijske dece, da bi od poetka srednje kole moja elja za decom bivala sve vea i jaa. eljno isekujui vagon blagostanja , upisala sam uiteljski fakultet jer sam znala da u tako biti u stalnom kontaktu sa decom. Na etvrtoj godini studiranja upoznala sam svog ivotnog saputnika. Trenuci sam njim bili su udesni. Deset dana prolo je poput trena. Morala sam da se vratim kui i nastavim tamo gde sam stala. ekale su me neodloive obaveze, ispiti. Nai razgovori trajali su satima. Jedini vid komunikacije bili su nam telefon i internet. To nam nije bilo dovoljno Nakon zavretka ispitnog roka , uputila sam se u srce Vojvodine sa oseajem da e mi se desiti neto veliko. Nisam ni slutila da u doiveti, ono za im udi svaka normalna ena. Bila sam zaproena. Odluila sam da ostanem jer kada nadje srodnu duu ne vredi meriti na kantare, niti se nadati drugoj, boljoj. Ona je samo jedna. Nakon veridbe usledila je svadba. To su bile formalne krune ljubavi. Nakon nekoliko meseci usledila je ona najsjajnija kruna ljubavi, a to je dete. Saznanjem da sam trudna osetila sam se vanom. Poneena oseajem neizmerne sree svaki trenutak provodila sam zamiljajui moju zvezdu. Posete lekaru bivale su oaza zadovoljstva jer bi to bila prilika za vidjanje moje zelje. Dugo je posmatrajui na monitoru oseanja su bujala poput reke i nosila me u neki drugi, sretniji svet. Smenjivala su se srea,uzbudjenje, neverica, kratki gubici daha i ostajao bi oseaj topline oko srca,kao i osmeh sa kojim sa legala i budila se. Iz meseca u mesec bivala sam sve ispunjenija, ali i nestrpljivija. Tih devet meseci inili su se beskrajni. Doao je i taj veliki dan. On je bio zbunjen,a ja sretna ali pomalo uzrujana. Nisam mislila ni o ispitnom roku koji je uveliko trajao, ni o broju ispita koji me deli od diplome ve samo o konanom susretu sa onim za ta vredi iveti. Probudivi se iz anestezije, jer naalost nisam imala tu sreu da priroda uradi svoje, ugledala sam malo garavo , savreno stvorenje. Zaiskrile su suze radosnice, a srce je tuklo kao da e iskoiti. Jo uvek nisam verovala. Ispunjena mi je jedina elja, da i ja imam nekoga ko e mi se smejati, kome u biti najbolja drugarica, sa kim u reavati matematike i ivotne jednaine. Iz dana u dan gledala bih u nju kao u nalepu zvezdu. Ona za mene to i jeste. Dobivi nju najvei Boiji dar, shvatila sam da su karijera , diplome, licence bezvredni listovi hartije zbog kojih je svaki dan uzalud izgubljen. Neiji zid u kui krasi bezbroj takvih, a moj ivotni zid krasi najvrednija diploma i licenca MOJA ERKA LANA.