Telohranitelj

Anabela Basalo

Lidija je izala iz studija i nemono zavrtela glavom. Ispred, na neudobnim stolicama presvuenim jeftinim satenom, sedelo je oko desetak devojaka i nije se znalo koja je lepa od koje. Ali u tom trenutku Lidiji se inilo kao da su sve porunele, onako sumorne, s tremom, neke od njih i ljubomorne na one koje su moda imale vie izgleda da budu primljene na konkurs. Sve su pogledale u devojku koja je upravo izala i od nje su oekivale nekakvu informaciju koja bi im podigla moral i raspoloenje. Ali Lidija nije mogla da ih utei. -ao mi je, devojke, nita nisu hteli vie da kau nego mojim prethodnicama, samo su mi rekli da e se javiti kad se budu odluili. Iako su to ve nekoliko puta ule od manekenki koje su izlazile pre Lidije, sve preostale koje su ekale svaki put bi se iznova razoarale. Jedna atraktivna crnka postavila je jo jedno pitanje: -Kako se tebi ini? Kakvi su? -Nadrndani i prepotentni. Ali nije ni udo, velika je kampanja u pitanju. Lidija se zahvalila devojci koja joj je uvala kaput i torbicu, a onda se potrudila da to pre nestane s tog mesta. Bilo joj je dosta kastinga, probnih slikanja i poslova koje nije dobijala. Iako je bila zaista lepa, plavih oiju i kratke crne kose, izvajanog tela s oblinama koje su svakom mukarcu zapadale za oko, Lidija nije imala sree u pozivu koji je izabrala. Osim nekoliko fotografija u modnim asopisima, kataloga za modne kue i odraenih revija domaih kreatora, nita krupnije nije joj se desilo. Uglavnom su je odbijali zbog toga to je njeno lice bilo suvie pravilno, a danas su u modi nestandardne lepotice, one koje imaju neto nesavreno to im daje originalnost. Upalila je svoj mali korejski auto boje trule vinje i krenula kui. Razmiljala je duboko razoarana. Mukarci koji su sedeli u studiju i posmatrali je kako pozira, a onda je analizirali naglas kao da nije prisutna i kao da je stvar koju razgledaju, bili su nalik na japije u skupim odelima i sa zlatnim satovima, a u oima im nije bilo ni due, ni poude, ni divljenja prema lepoti, kao da su sve to zamenili poslovnim planovima i eljom za uspehom. Ovo je bila kampanja za lanac robnih kua koje su se otvarale irom Srbije i bila im je potrebna lepotica koja e snimiti intrigantnu reklamu. Ali Lidija je unapred znala da nije izabrana. ula je kad je jedan od tih poslovnih ljudi rekao da je njena lepota suvie klasina i naglaena i da proizvodi kontraefekat kod ena, jer bi bile ljubomorne na nju. Mogla je to da shvati i kao kompliment, ali je ipak radije elela posao nego takve komplimente. Stigla je do kue bre nego to se nadala. Meu svim velelepnim zdanjima na Dedinju, njena kua je bila jedna od najlepih, ali s obzirom na to da joj je otac bio meu najviim politikim funkcionerima u zemlji, to nikoga nije udilo. Obezbeenje je otvorilo kapiju im se pribliila i ona je mahnula dvojici nabildovanih momaka koji su je s enjom posmatrali. Iako se trudila da bude ljubazna s njima, nije podnosila to to su dvadeset etiri sata dnevno oko njene kue. Do pre dva meseca to nije bilo tako, otac je imao vozaa koji nije smetao i koji je dolazio samo kad je njen otac imao sastanak, ali od izbora, kad je uao u Vladu, sve se promenilo. Lidija oca skoro i da nije viala osim na televiziji, a po dvoritu su se etali naoruani ljudi koji su mrko posmatrali sve prolaznike. Nije joj bilo jasno zato je otac, koji je godinama bio u politici i uvek bio meu prvim ljudima svoje stranke, odjednom zbog prelaska u Vladu morao da se okrui tolikim obezbeenjem. Jednom ga je to i pitala, a on je odgovorio da sada ima vie neprijatelja, to Lidiji ponovo nije bilo jasno. -Ali uvek si bio jak, ko te je mrzeo pre, mrzi te i sad. A zbog ulaska u Vladu sigurno nisi

dobio nove neprijatelje, samo su te stari poeli vie mrzeti. -E, ali to vie uvek je opasno. Uostalom, ti nema pojma ta je politika i kakve se tu zavere prave, sad mi i neki prijatelji vie nisu naklonjeni. Zaista nije razumela. Parkirala je kola ispred garae iako je znala da e to oca razljutiti, jer je insistirao na tome da se ne vidi vozni park koji su imali. S obzirom na to da su kao porodica imali etiri automobila, Lidija je shvatala da se on boji da ga novinari ne uzmu na zub, ali smatrala je da njen auto nije posebno atraktivan da bi morala da ga krije. Ula je u kuu i primetila kunu pomonicu koja je usisavala hol. -Dobar dan, Ljiljo, jeste li vredni? Ljilja je imala pedesetak godina i bila je najvrednija ena koju su ikada imali. Za stanovanje u maloj kui koja se nalazila na dnu dvorita i za malu platu koju je dobijala preko kirije koju nije plaala, Ljilja je radila po ceo dan u kui i to sve poslove, ak je i kuvala. Ponekad je Lidiji bilo ao to je toliko izrabljuju, ali njena majka bila je ena koja je uvek isticala rad, i to teak, mada sama nita nije radila osim to je bila hipohondar, s veito novim bolestima zbog kojih je kukala. Lidija je pretpostavljala da njen otac ima ljubavnice, jer njeni roditelji nisu ve pune dve godine delili istu postelju. Otac je imao svoju sobu, a majka svoju. Iako su se u javnosti lepo slagali, kod kue je to bila druga pria. U kui ak nisu ni razgovarali, ponaali su se kao da su cimeri koji vole da se to ree viaju. Lidiju je to bolelo, seala se vremena kad je njen otac bio obian ovek, kad je radio u policiji i kad su stanovali u dvosobnom stanu. Tad joj se inilo da su se roditelji voleli i cenili, uvek je bilo smeha i poljubaca. Vremenom je otac poeo da se bavi politikom, napredovao je, a onda su preli u vei stan, kupili prva nova kola. Kasnije su kupili i auto za majku, a onda je i njen stariji brat dobio vozaku bez polaganja i auto na poklon, da bi se brzo preselili u ovu kuu i na kraju i njoj kupili auto. Lidija se ponekad strano stidela svoje porodice i svog imovinskog stanja, ali je znala da joj to niko ne bi poverovao, pa se samo trudila da bude skromnija i da pred siromanijim ljudima ne potencira svoje porodino bogatstvo. Njen brat Sinia bio je drugaiji. On je voleo da pokazuje svoju mo, ponaao se kao najvei enskaro i zavodnik, izazivao je skandale i esto bio meta tra rubrika, koje su uglavnom pisale o njegovom raskalanom nonom ivotu. Otac je nekoliko puta pokuavao da mu objasni kako to nije dobro za njegovu politiku karijeru, ali Sinia se na to nije obazirao. Bio je oev i majin ljubimac, pa mu je sve bilo oproteno. Lidija se godinama pronalazila, sve dok nije napunila osamnaestu i reila da se bavi manekenstvom ili da uspe kao fotomodel. Roditelji nisu bili oduevljeni tom idejom, ali su je pustili da se sama snalazi. Nije upisala fakultet, ali to nisu ni oekivali od nje. Za ostatak svoje porodice ona je uvek bila lepa, mala glupaa koja nikad nee sazreti jer nije dovoljno pametna. Zato je i gurala sama, a svaki neuspeh, kao dananji, jer je ve unapred znala da nee biti zatitno lice kampanje, doivljavala je kao potvrdu tog porodinog miljenja. -Jesam, mora da se radi, veeras na veeru dolazi neki ambasador, pa mora sve da bude uredno. -Jeim se od tih poslovnih veera u svojoj kui. Ljilja se samo nasmejala. Ona je volela ovu devojku koja kao da nije pripadala ostatku porodice Jovanovi i slagala se s tim da je previe ljudi oko kue, to nikako nije moglo da donese mir. -ta da se radi, otac vam je sad u Vladi. -Naalost, Ljiljo. Nego, ima li nekog od mojih u kui?

-Gospoa je otila kod frizera, a brat vam je tu, mislim da je u svom stanu. Lidiji je bilo smeno to Ljilja smatra stanom prostorije koje su ona i brat imali. Na prvom spratu bile su sobe roditelja i jedna gostinska, a na drugom su bile dve spavae sobe, jedna dnevna, koju su ona i Sinia koristili, i velika soba za igru gde je bio bilijarski sto, ank s raznim piima i akuzi koji je najvie on koristio kad bi dovodio svoje devojke. Taj sprat je bio deji, ali je Ljilja to smatrala zasebnim stanom, moda zbog injenice da je Sinia zabranio roditeljima da bez najave dolaze gore. Potrala je uz stepenice eljna da vidi brata koji se tog jutra vratio sa skijanja. Nala ga je u dnevnoj sobi kako gleda televizor opruen na belom konom trosedu u izmama. -Bato, stigao si! Zagrlila ga je iz sve snage. Mnogo ga je volela, mada je bila svesna da bi ga najverovatnije mrzela da joj nije brat i da ga je srela na nekom drugom mestu. A voleo je i on nju, to je pokazao golicanjem koje ju je bacilo u zarazan smeh. Kad su se izigrali kao prava deca, sela je u fotelju i ispitivala ga kako je bilo u najskupljem skijakom centru na Alpima. -Puno riba, ta da ti kaem. Bio sam s nekom italijanskom manekenkom, ali se ona posle naljutila i otila pre vremena, jer me je upecala s konobaricom iz hotela. Morao sam, konobarica je bila tako perverzna. -Jesi li se ti uopte skijao ili si samo jurio ene? -Jurile su one mene. Da sam se skijao, izlomile bi se jadne, tako da sam ostao na suvom kako bi mogle da me uhvate. Grohotom se nasmejao. Lidiji se nije dopadalo kakvo on miljenje ima o enskom svetu. Nijedna ga nije mogla zadrati, a o svakoj s kojom je bio govorio je s nipodatavanjem. -Ti nikada nee voleti ako nastavi tako bahato da se ponaa prema enama. -Volim ja sebe, to mi je dovoljno. A vole me i one. ta da im radim, ne teram ih ja da se lepe za mene kao muve. Nego, gde si ti bila? -Ila sam na neki konkurs, na kasting za jednu reklamnu kampanju. -I? -Nita. Mislim da me opet nisu primili. -Kad si glupa pa nee da kae aletu da ih pozove i kae im da te uzmu. -Ne pada mi na pamet, neu da iko pomisli da se koristim prezimenom da bih uspela u ivotu. Hvala bogu da nam je prezime toliko esto pa ne mogu da me poveu s tatom, inae ne bih ni pokuavala. -ta ti glumi neki ponos? Koristi prednosti ivota dok moe, vidi da je ivot jedno veliko zezanje. A i to manekenstvo je samo zabava, ta si utripovala da to moe da ti bude profesija? -Ja elim time da se bavim. -Ti eli da izae iz anonimnosti, ali si kukavica da to uradi kao ja, skandalima koji su skandali samo zato to sam ja sin Ljube Jovanovia, ve pokuava neto sama. Ma, ba me briga, radi ta hoe. Pojaao je televizor i Lidija je znala da je time zavrio razgovor. Pokupila se i otila u svoju sobu, legla na krevet i zatvorila oi. Razmiljala je o tome kako bi bilo lepo da ode nekud daleko i tamo se proslavi kao manekenka.

Trgla se kad je zaula zvuk automobila koji su ulazili u dvorite. Njena soba je gledala na kapiju. Ustala je i provirila iza zavese. Napolju je ve bio mrak, a veliki crni automobili ulazili su i parkirali se. Iz jednog su izali ambasador i njegova ena, a iz drugih nekoliko starijih mukaraca. Posle par minuta u dvoritu je ostalo desetak momaka u odelima koji su uglavnom vreme provodili u kolima. Lidija se zaudila to je prespavala celo popodne. Osetila je glad, ali je znala da ne moe da sie u trpezariju jer su sad imali tako vane goste. Obukla je trenerku i reila da se uvue u kuhinju ne bi li tamo od Ljilje uzela neto da pojede. Kako su se i trpezarija i kuhinja nalazile u prizemlju, morala je da proe pored dva momka koji su sedeli u holu i ko zna ta tu uvali. Oni su je popreko pogledali, kao da se pitaju odakle ona kao uljez u ovoj kui, ali se nije obazirala. Otila je u kuhinju i tu zatekla Ljilju kako ubrzano zavrava jela koja je svakog asa trebalo odneti gostima. -Ljiljo, stiete li? -Da, da stiem. Dobro je da je gospoa dopustila da doe onaj profesionalni konobar koga povremeno angauje, inae bi mi otpale noge da jo moram i da sluim, ceo dan sam radila. Lidija je znala da taj profesionalni konobar nije doao da bi olakao Ljilji. Majka ga je dovodila samo kada su u pitanju bili jako vani gosti, jer se stidela da ih slui jedna starija ena bez prednjih zuba, koja mirie na hranu koju sprema. Kad su dolazili neki nevani gosti, Ljilja je radila sve. -Da, dobro je da ga je pozvala. Hoete neto da vam pomognem? -Ne treba, ali ja bih da mi vie ne persirate, nekako ne ide. -Onda nemoj ni ti meni da persira, Ljiljo. -Ne mogu, ja sam vaa radnica, gospoa bi se naljutila da uje da vam kaem ti. -Ona ne mora da zna. Pred njom smo na vi, a kad smo same moemo normalno da se obraamo jedna drugoj. U redu? Ljilja se nasmeila i klimnula glavom. -A jesi li ti gladna, Lidija? -Pravo da ti kaem, jesam. Zaspala sam i kad sam se probudila, uhvatila me strana glad. -Evo, tamo je meso, ovde je pire, a ima i salate. Supa je na stolu, ali kad je vrate, a to e biti svakog asa, ja u da ti je naspem. -Ne treba, ja u samo malo mesa. Lidija je sela na malu stolicu, a Ljilja je na tanjir stavila meso i pire i dodala joj. -Da ti nije nezgodno, dete, tu da jede? -Ne brini, ja najvie volim ovako, s krila. Navalila je na hranu koja je bila neverovatno ukusna. -Ti si sjajna kuvarica, svako jelo ti je da prste polie. -Hvala, trudim se, a i dvadeset godina radila sam po restoranima kao kuvarica, tako da sam pokupila neke kulinarske tajne. Nego, sutra mi dolazi sin. -Stvarno? Najzad? Ba mi je drago. -Jedva ekam. Tako sam ga se poelela. Ljilja je priala o svom sinu jedincu otkad je poela da radi kod njih, a tome je imalo ve dve godine. On se, navodno, svakog meseca javljao i najavljivao dolazak, ali nikako se to nije ispunjavalo. Cela porodica Jovanovi slagala se u tome da taj njen sin uopte i ne brine za majku i bili su sigurni da nikada nee ni doi. Ali Ljilja je ipak verovala. Govorila je da je on lekar, da radi u Laktaima kod Banjaluke u domu zdravlja, da jako

malo zarauje i da ne moe sebi da priuti da doe kod nje na nekoliko dana. Jovanovii, koji su navikli na novac, nikako nisu mogli da prihvate to objanjenje, smatrali su da jedna autobuska karta od Banjaluke do Beograda ne moe da bude ba toliko skupa za jednog lekara. Ali Ljilja je tajanstveno govorila kako on ima velike obaveze tamo i kako mora da pazi na svaki dinar, odnosno na svaku marku. Lidija je bila sigurna da taj njen sin ima nekog koga izdrava, ali da Ljilja iz nekog razloga ne moe to da prevali preko usta. -E, Ljiljo, stvarno je lepo to e doi. Koliko e ostati? -Ne znam. Nita mi nije napisao, samo da dolazi. -Jesi li rekla majci da ti da slobodne dane? Po Ljiljinoj sputenoj glavi Lidija je ve znala da je traila, ali da ih nije dobila. -Gospoa mi je rekla da e ovih dana biti mnogo gostiju, tako da ne mogu da dobijem slobodno. Ali nema veze, biu sa sinom uvee, nadam se da mu preko dana nee biti dosadno. Lidija se saalila na ovu dobru enu, videla je tugu u njenim oima. Majka je ba bila surova prema ljudima koji su radili za nju, no na to niko nije mogao da utie. ak ni otac. -Ja u mu praviti drutvo ako bude hteo. Mogu da mu pokaem neke interesantne stvari po Beogradu, ionako sam ja slobodna po ceo dan. Starijoj eni je zasijalo lice. -Joj, stvarno bi to uinila za mene? -to da ne? -Hvala ti, anele, hvala ti puno, to mi mnogo znai. Ne bih elela da se nekako oseti kako je odbaen, kako je usamljen ovde pa da ode pre nego to je planirao, jer nikad se ne zna kad e ponovo moi da mi doe. Lidija je dopustila da je Ljilja poljubi u kosu. Ali se pokajala to je tako neto predloila. Uopte nije bila raspoloena da nekog seoskog doktora koji je siromaan kao mi i verovatno dosadan do bola nekoliko dana vodi kao kue sa sobom. No, pogled na presrenu Ljilju davao joj je snagu da tako neto i uradi. Otvorila su se vrata izmeu trpezarije i kuhinje, a zatim je uao utogljeni, prepeglani momak koji je sluio zvanice. Gurao je kolica s dubokim tanjirima i s dve inije supe. Na trenutak je Lidija mogla iza njegovih lea da vidi ljude koji su sedeli za stolom i neemu se smejali jako usiljeno. Bilo joj je muka od tih veera. U poetku su je roditelji terali da i ona prisustvuje, ali vremenom su shvatili da im samo umanjuje ugled i srozava imid, jer nije uopte bila prisutna duhom, pa je nekoliko puta nehotice ignorisala neko pitanje koje joj je postavljeno. Kad ju je majka prvi put zamolila da se ne pridruuje na veeri, Lidiji je pao kamen sa srca. -Sledee jelo, molim. Zamalo se nije zagrcnula kad se nasmejala ovom preozbiljnom profesionalcu, ali on ju je samo s prekorom pogledao i onda se ozbiljan vratio svom poslu. -Idem ja, Ljiljo. Hvala na hrani. -Ide li nekud veeras? -Ne, neu nikud. itau neku knjigu. Ti me probudi ujutru kad ti doe sin. -Nee on pre podneva. -Dobro. Laku no. -Laku no, i hvala ti.

-Nema na emu. Dok se penjala prema svom spratu, pitala se zato te veeri nije izala. Od kastinga nije ukljuivala mobilni telefon, tako da je sigurno imala desetine poziva od prijateljica, a moda ju je zvao i Robert, njen aktuelni deko. Ali nije joj se razgovaralo ni sa kim. Kad se vratila u sobu, reila je da ne ukljuuje telefon, istuirala se i s knjigom ula u krevet. Znala je da je trebalo bar Robertu da se javi, no nekako za njega nije bila raspoloena. Bili su tri meseca zajedno, ali se nisu viali svakodnevno, nisu ak ni do kreveta stigli. Ona je to izbegavala, a ni on nije insistirao. Drao je menjanicu u Novom Beogradu i imao je udela u par igraonica po gradu, tako da je po ceo dan bio u kolima i obilazio svoje lokale. Ponekad bi otili na veeru, ali je on izgledao kao da je konstantno umoran. Sviao joj se jer je bio duhovit, nije bio napadan i nije se raspitivao o njenom ocu iako mu je rekla ko je i ta je. Prosto kao da su vie bili drugovi, samo to bi se ljubili u kolima kad bi se rastajali. Nije volela Lidija da bude sama, uvek joj je bilo lake da ima nekog, makar i ako nije bila zaljubljena u njega. A Robert je bio idealan jer je bio pored nje kad joj je bio potreban, a nestajao kad bi ona to poelela. Iako je dobro spavala, ujutru je teko otvorila oi. Pogledala je kroz prozor i videla da je granulo sunce, mada je to nije moglo prevariti, jer je mart mesec u Beogradu esto donosio vrlo svee dane obasjane zubatim suncem. Ipak je zbog iluzije toplog dana dobila volju da to pre izae iz kue. Ukljuila je mobilni i odjednom su poele da stiu poruke. Najvie ih je bilo od Gage, njene dobre prijateljice, erke oevog stranakog kolege koji se pre izbora povukao s politike scene zbog bolesti. Za Gaginim porukama dolazile su i Robertove. Sva srea da je on ve poznavao svoju udnu devojku u duu, pa je shvatio da nije bila dobre volje, tako da se nije ljutio to mu se ceo dan nije javljala. Samo ju je pozdravljao i pisao da jedva eka da je vidi. Lidija se nije posebno obradovala. Ionako nikada nije uspela da se vee ni za jednog mukarca, kao da se branila od zaljubljivanja. Nauila se pored Sinie da su mukarci veliki laovi i da umeju lepim reima da zgaze svako neno ensko oseanje, a ona nije elela da se nae na mestu neke od bratovljevih devojaka koje su plakale preko telefona, otvoreno u novinama govorile o svojim ljubavima i, po Lidijinoj oceni, uasno se poniavale. Reila je da pozove Gagu i da odu na ruak u neki od fensi restorana u kojima su se skupljala deca bogatih roditelja, gde se tano znalo ko je ko. Iako se nije mnogo druila s decom politiara, osim s Gagom, Lidija je nekako oseala da joj je tu mesto i da bi je negde drugde zasigurno gledali kao snoba i ne bi je prihvatili. Okrenula je drugariin broj, a ova se javila posle duge zvonjave. -Pa gde si ti jue? Ja sam te zvala i zvala, slala poruke, a kod kue nisam mogla da te dobijem, javljao ti se brat i samo me zezao. Sinia nije voleo Gagu, mada on nije voleo nijednu Lidijinu prijateljicu. Sve su one za njega bile klinke koje ne znaju ta bi sa sobom, pa je bilo prosto nemogue da neko dobije telefonom Lidiju ako bi Sinia bio u kui i blizu telefonskog aparata. -Ti zna kakav je on. -Znam, ali ba preteruje. Rekao mi je da bih mogla da naem deka, jer sam poela da liim na staru usedelicu. -Pusti ti Siniu, zna da je njegov ideal lepote silikon u obliku enskog tela. Ja sam jue imala lo dan pa sam iskljuila mobilni da ne bih drugima prenosila loe vibracije. -teta to te nisam nala. Sino je u ''Kabareu'' bila sjajna urka, onaj mali novi peva

Bibi promovisao je album. Bile su sve face koje samo moe da poeli, a bio je i Vesko. Vesko je bio Gagina neprealjena ljubav. Iako su se zabavljali samo pet dana, to je sasvim normalno u tim krugovima, ona je potpuno odlepila za njim, kao da su bili zajedno godinama. Ostavio ju je na ruan muki nain, odjednom je prestao da joj se javlja na telefon, a ubrzo se pojavio s drugom devojkom. No Gaga nije elela da odustane, bukvalno ga je jurila od kluba do kluba, od urke do urke, ekajui da je on ponovo poeli. -I? Da li si priala s njim? -Ma nisam, bio je s gomilom nekih sponzoruica, ali mislim da me je gledao. -Znai, nisam neto naroito propustila? -Jesi, ludo zezanje i neke dobre tipove. -Ma, nisam raspoloena za upoznavanja. Uostalom, ja imam Roberta. Postidela se im je ovo izgovorila. Robert je tako malo znaio u njenom ivotu, a i drugarica je to znala, tako da je izgledalo kao da lae i sebe i nju. No, Gaga nije ovaj put odreagovala podsmehom, previe je bila zauzeta svojim mislima. -ula sam da e veeras Vesko opet da doe u ''Kabare''. Mogle bismo da odemo. -Ne znam, ne mogu nita da ti obeam. Zavisi kako budem raspoloena. -Ma, nagovoriu te ja. Hoe da odemo na klopu kasnije? -Zato sam te i pozvala. -Ja idem kod pedikira, imam zakazano u jedan. Ako hoe, moemo da se naemo oko tri. -Gde? -Pa... Hajde u ''Hajatu''. -Zna da tamo ba ne volim da idem. -Ajde, moda sretnemo Veska. -Dobro, videemo se tamo. Kad je prekinula vezu, Lidija je bila daleko manje raspoloena za ruak s Gagom. ''Hajat'' nije smatrala svojim omiljenim mestom, ali je morala da udovolji prijateljici. To je uglavnom i inila svim svojim prijateljicama. Nekako su bile jae od nje, umele su da trae ono to poele i uglavnom su to i dobijale. Osim Veska, Gaga je mogla sve da dobije bez mnogo muke. Nije bila presudna lepota ve stav. Za razliku od Lidijine lepote koja je bila oigledna i oko koje se mukarac ne bi dvoumio, Gaga nije bila naroito lepa devojka, ali je puno ulagala u sebe, tako da je delovala bogato, negovano, atraktivno. Imala je lepo telo i duge noge, ali njen nos i pored operacije koju je pre nekoliko meseci uradila kvario je ostatak lica. Bio je koat i nepravilan, tako da je izgledalo kao da joj ne pripada. No, Gaga je imala stav i ogromno samopouzdanje, naroito u novac koji je imala. Gde god bi se pojavila, ostavljala je namerno i sluajno utisak devojke koja gazi preko mrtvih, a naroito preko siromanih. Dok nisu postale dobre prijateljice, Lidija je o njoj imala jako loe miljenje. Smatrala ju je nadobudnom i prepotentnom, ak i glupom, ali kad su se bolje upoznale, otkrila je da se ona u stvari plaila Gage, jer je umela da bude opasan neprijatelj. Sad je znala njene mane i opratala ih, jer je videla i sve one dobre osobine koje je ta devojka imala, a koje nije htela javno da pokae jer se plaila da ne ispadne slaba. Pogledala je na sat, bilo je tek podne, pa je reila da svrati i do nekoliko trnih centara kako bi moda kupila neto od garderobe. Tako je leila svoju dosadu. Obukla je uske crne pantalone, visoke bordo izme, crnu rolku i bordo kratku jaknicu. Stavila je naoare

za sunce i razbaruila kratku crnu kosicu. Nije se naminkala, smatrala je da joj minka nije potrebna. Tek kad je sila u hol i osetila miris koji je dopirao iz kuhinje, setila se obeanja koje je dala Ljilji. Razmiljala je da se izvue iz kue i da kasnije, kad se vrati, kae kako je zaboravila na njenog sina, ali neka gria savesti ipak ju je navela da ue u kuhinju. Zatekla je dobru stariju enu kako secka luk i brie suze. -Ljiljo, pa zar nema neku mainu meu svim ovim aparatima koja bi mogla da ti isecka taj luk da ti ne plae? -Imam, dete, ali ja sam navikla runo. Nekako mi bude bolje. -Ponekad se ba mui bezveze. Ja moram da odem do grada da se naem s drugaricom. Ali htela sam prvo da vidim da li ti je stigao sin, pa da i njega povedem. Lidija se u sebi molila negativnom Ljiljinom odgovoru. Stvarno nije mogla da zamisli kako bi vodila jednog seoskog mladia u ''Hajat''. Gaga bi ga pokidala od zezanja. -Jeste, duo, stigao je, ba me je iznenadio. Autobus mu je doao u sedam jutros, dok je naao kuu, trebalo mu je jo sat i po, a ja sam morala u pola osam tvom ocu da spremim kafu i doruak, tako da sam sina videla na desetak minuta. -A gde je on sad? -U kuici, mislim da spava, rekao je da mu je autobus bio strano neudoban, tako da nije ni oka sklopio, a putovao je oko sedam, osam sati. Idi ti, nee njemu danas biti dosadno, a ja u po podne na dva, tri sata da ostavim poslove, zato sad urim da sve zavrim, tako da u provesti vie vremena s njim. -Ja u se vratiti do veeras, pa u mu praviti drutvo ako bude bilo potrebno. -Hvala, anele. Videe kako je on jedna divna osoba. Malo je utljiv i zatvoren, ali nije ni udo, ivot mu nije bio ba lak. -Dobro, Ljiljo, idem sad. Ako mama pita za mene, reci da u se vratiti kasnije. -U redu, mada je gospoa izala pre pola sata, mislim da je otila s nekom prijateljicom na kafu. -ta bi ona drugo, ili se frizira ili pije s drugaricama kafe! Tek kad je izala iz kuhinje, Lidija je shvatila koliko i sama lii na svoju majku. Kad je napustila kuu i krenula prema automobilu, videla je kako je mart mesec zaista prevarantski, jer je bilo jako hladno. Pourila je da ue u auto, a onda je primetila mladia koji je sedeo na haubi i puio cigaretu. Okrenula se prema momcima iz obezbeenja. Jedan je bio tu, to je znailo da su ostali otili s ocem. Taj preostali namrteno je gledao u mladia u tamnoj ukavoj trenerci koji je okupirao haubu Lidijinih kola, ali se nije pomakao da ga opomene. Lidija se naljutila. Odmah je pomislila da je to neko novo lice iz obezbeenja, jer je tako i izgledao. Mogao je imati oko dvadeset sedam godina, bio je kratko oian i imao je grau koja je dovoljno govorila da se bavi nekim borilakim vetinama ili redovno poseuje teretanu. Poto ga je videla iz profila, odmah je zamislila da ima krupne, vodnjikave oi i glupav osmeh s kojim e je pozdraviti. Naotrila se. Ovi iz obezbeenja postali su suvie bezobrazni, sad ak misle da imaju pravo i da sede na porodinim kolima, a i da bacaju svuda pikavce. -Izvini, moram da te upozorim da to na emu sedi nije stolica, niti je klupa u parku pa da se s tom svojom masom tako lagodno oslanja. To je moj automobil i na njemu se ne sedi. Okrenuo se, iznenaen enskim glasom koji je uo. Oito je bio prekinut u nekim

dubokim mislima, jer se videlo kako se teko vraa u stvarnost. Ali ni Lidiji nije bilo ba lako da ne pokae iznenaenje. Lice tog mukarca bilo je prelepo, zrailo je neverovatnom produhovljenou, dok su njegove oi bile crne i neprozirne, kao da su zakljuale duu i obavile je najveim tajnama. Usne koje su ostale poluotvorene bile su malice krive na levu stranu, ali to nije kvarilo kompletan utisak, ak je razbijalo onu savrenost koju su strunjaci za lepotu zamerali Lidijinom licu. Kad je progovorio, glas mu je bio smiren, rei odmerene, a pokret kojim je ustao s haube odavao je da je i sam bio iznenaen to je na tom mestu. -Izvini, molim te. Nisam jo svestan svojih postupaka, sve ovo oko mene je novo, zato sam i zamiljen pa sam nesvesno seo na tvoj automobil. Nee se ponoviti. Iako se smirila od njegovog glasa i lepote, Lidija je i dalje glumila bes. -Da, svaki novi koji doe prolazi kroz tu fazu, prvo ne moe da se snae, a onda se toliko oslobodi da eta po dvoritu kao da je njegovo. Muka mi je od obezbeenja, muka mi je od novih faca koje viam. A to nisi otiao do svog kolege tamo na kapiji pa s njim popriao o nekim pravilima ove kue? Momak ju je zaueno pogledao, a onda mu se osmeh razvukao preko lica, kao da je shvatio ta je htela da mu porui. -Kolega mi ba nije naklonjen. Popreko me gleda otkad sam doao. -Verovatno zato to je video da mi sedi na haubi, ali on je mutav da ti to kae. Ne pie mu u opisu radnog mesta da govori kad ga ne pitaju. Mladi se i dalje smeio, to je devojku iritiralo, pa je zakljuila da profinjenost njegovog izraza lica nema nikakve veze s njegovom pameu, jer sigurno nije ukopao kako je ona uvredila njegov posao. Ula je u automobil i nervozno napustila dvorite. Nije odolela a da ne pogleda jo jednom u retrovizor i uveri se u to da se neobini momak i dalje smeje i gleda za njom. Poelela je da nazove oca i da mu kae kako je novi pandur mnogo drzak, a onda je ipak reila da se ne mea u sve te stvari. Ionako bi umesto njega doao neki drugi, koji sigurno ne bi bio nita bolji ni pametniji. Gaga je bila sva u ruiastom, ali ono to je Lidija prvo primetila bila je kosa koju je devojka nadogradila i sad je dosezala do njene zadnjice. -Lepo ti stoji duga kosa. -Hvala, hvala. Jue sam provela etiri sata u salonu samo da bih ovo imala. Mogla bi i ti to da uradi, ta tvoja neobavezna frizura ve ide na ivce. -Putam kosu, ali neu da stavljam umetke. To me nervira. -Zato? -Ne znam, nekako mi nije prirodno. -Joj, mnogo si nekad zatupljena. Ali kako hoe, meni se ba svia. -I meni, ali samo na tebi. Ruale su polako, jer Gaga nije zatvarala usta. Prepriavala je traeve sa urke koju je Lidija propustila, a to je radila s veim merakom nego to je jela, tako da je trajalo i trajalo. Na kraju je Lidija imala suvie informacija koje nije mogla da povee o ljudima koje je znala iz javnosti ili s nekih det-set deavanja. -Hoe li sa mnom veeras u ''Kabare''? -Ne znam, Gago, ne ide mi se tamo. Ovih dana sam samo za kuu.

10

-Molim te, zbog mene! -Pa ima ti s kim da ide. Eto, idi s Kaom, s njom si jue bila i vidi da ti je bilo dobro. -Ma, neu s Katarinom Mandi nikud vie da idem. -to? Ona je ba dobra devojka. -Tebi su svi dobri zato to ti ne slua ta se deava i to se ne kree dovoljno da bi upoznala pravo lice nekih ljudi. -ta fali Kai Mandi? -Svata! Prvo, ona ne zna da se ponaa meu ljudima. Stalno telefonira, drnda ona svoja dva mobilna i alje poruke, ak mislim da ona sama sebi tako poalje SMS kako bi izgledalo da je neko trai. S jednog na drugi, samo piskara i samo joj pite aparati. Ide mi na ivce, a uz sve to stalno se kezi nekim glupacima koji tu zalutaju. Sino se nabacivala nekim klincima koji su uickali za pie pa doli da se malo provedu i da pokuaju da odglume neke vane face. Posle kad je Kaa videla da na parkingu ulaze u "jugo", nije htela ni da im mahne kad su joj svirali. Glupa je kao toak, ima toliko para, mama joj za no na tezgi uzme po nekoliko hiljadarki, a ona i dalje ima stav sponzorue. -Ne znam, svako ima svoje mane, Gago. Ali Kaa je meni ba nekako dobra. -Kakve ja imam mane? -Ima sigurno, niko nije savren. -Ali kakve mane imam kad sam s ljudima? Da li ja ne znam da se ponaam kad izaem? Da li si se ti ikad mene stidela? -Nisam, mada ni ti nikad ne bi pogledala tipa koji vozi "jugo". -Normalno da ne bih. Moj automobil kota dvadeset hiljada evra, a ako ja kao ensko mogu da ga imam, zahtevam da mukarac koji mi se svia ima bar isto toliko vredan. -Ti ima tatu. -Ima i on. -Ali nisu sve tate bogate, nisu svi politiari kao to je moj ili kao to je bio tvoj. -ta sam im ja tu kriva, neka sledei put kad se rode biraju bolje roditelje. Ovo je trebalo da bude smeno, ali se Lidija nije nasmejala. Mrzela je to je retko ko od razmaene dece s kojom se druila otkad su se njeni doselili na Dedinje razmiljao kako je imao sree to je bogat. Svi su to smatrali kao da su to neim zasluili, dok su oni ostali, iji su roditelji bili obini radnici, kanjeni jer su imali nesposobne pretke. Na svu sreu, ta pria je brzo zamrla i Gaga je nastavila da pria o garderobi koju je kupila i koju namerava da kupi. Kad su se posle dva i po sata rastale, Lidija je bila prinuena da obea drugarici da e uvee ii s njom na urku. -Prvo u se videti s Robertom nakratko, pa u ti se onda javiti. -Dobro, ja ionako raunam da idemo tek oko jedan. -to tad? -Pa zna da ja volim da doem posle svih. Nekako mi je to ba kul. -Kako hoe. Lidija se ponovo setila sina svoje kune pomonice i udarila se po elu. -Kako sam glupa! Totalno sam zaboravila da me je Ljilja zamolila da pravim drutvo njenom sinu. -Koja Ljilja? -Moja kuna pomonica. -Ti e da uva klinca svoje kune pomonice? Ne mogu da verujem! Kako se ovaj svet izopaio, sad gazdarica glumi bebisiterku svojoj sluavki.

11

Lidija se namrtila. -Prvo, Ljilja nije sluavka, to je izraz za one koji su za robovlasnitvo i izrabljivanje ljudi. A drugo, njen sin nije beba, niti je dete, mislim da ima vie od trideset godina, tako bih nekako rekla. -Svejedno, ne znam zato pravi drutvo sinu jedne slu... kune pomonice. -Komplikovana je to pria. Ali ionako e on verovatno po obiaju ranije u krevet, dolazi iz nekog sela, tako da u stii i da se vidim s Robertom pre nego to se naem s tobom. -Joj, iz sela! Ti mene okira iz asa u as! Lidija je pourila da upali auto kako ne bi previe objanjavala drugarici koja njene dobre motive nikada ne bi shvatila. Bar ne dok se ne bude sama nala u takvoj situaciji. -uemo se posle, Gago! ao! Stigla je ba kad je otac izlazio iz kue i ponovo iao na neki sastanak. Dva dipa zablokirala su joj put do garae, pa je kola ostavila pred kapijom i peke dola do ulaznih vrata. Otac ju je urno poljubio. -Gde si ti, mala? -Evo, bila sam s Gagom na ruku. -S Pantievom Gagom? Neka, neka, on je dobar ovek, teta to se povukao iz politike. Ali kad se bude oporavio i ozdravio, opet e on da se vrati na staro. To su odnosi koje treba da neguje. -Ja Gagu gledam kao drugaricu, a ne kao erku tvog korisnog prijatelja. Otac se namrtio. Uvek je Lidija imala neke revolucionarne stavove, a on je slutio i da ne uiva u onome to je on postao i to ga je ljutilo. -Ne znam zato tako razgovara sa mnom. Sve ti je moj posao pruio, a ti i dalje stalno pokuava da mi nabaci da ja radim neto loe i da nisam iskren prema ljudima. -Pa jesi li, tata? Nije odgovorio, samo je odmahnuo glavom kao da smatra kako je taj razgovor uzaludan i proao do drugog dipa. Lidija je pogledom potraila onog drskog momka kojeg je videla pre podne, ali sve one face koje su ekale njenog oca kako bi krenuli, nisu imale ni priblino slinosti s licem koje je zapamtila po neuobiajenoj produhovljenosti. Osetila je malo neraspoloenje i brzo ula u kuu. Taman je zakoraila na prvi stepenik kad je iza lea ula majin glas. -Lidija, stani! Majka je izala iz dnevne sobe obuena u beli kostim, natapirane plave kose, kompletno naminkana. -Zdravo, mama. -Nisam te videla puna dva dana, kao da ne ivimo u istoj kui. Tako se esto i Lidija oseala. -Tu sam ja, ali neu da smetam. Ti ide nekud? -Idem do onog novog butika u Centru "Sava" da vidim ta ima. Rekla mi je Simieva ena da ima odlinih stvari. Hoe sa mnom? -Ne bih, mama, moram da se odmorim, izlazim veeras. -Dobro, kako hoe. Mislila sam ti da me vozi, jer mene noge neto opasno bole, jedva hodam. Lidija se suzdravala da ne prokomentarie ogromne majine tikle zbog kojih bi svaku enu bolele noge.

12

-Izvini, ali stvarno sam preumorna. -Dobro. Idem ja. Gledala je za majkom kako nestaje iz kue, a onda se vraa i s iviluka skida belu dugu bundu. -Hladno je napolju, a i ve me je uhvatio grip. Kad su se vrata za njom zatvorila, Lidija je naglas rekla: -Ptiji, verovatno! Posle sat vremena ula je kucanje na vratima. Neko je bojaljivo kuckao, kao da ne eli da je probudi ukoliko je kojim sluajem zaspala. Ustala je i otvorila vrata Ljilji. -Nisam te probudila? -Nisi, Ljiljo, ui, samo sam leala i sluala muziku. Sad sam htela da ustanem i da se okupam. -Neu da uem. Htela sam da te zamolim neto... ako je mogue. Ako nije, nema veze, samo ako jeste, da... Videlo se da je eni jako neprijatno da prevali preko usta ono to je elela. -Reci, slobodno. -Moj sin... bila sam s njim dva sata po podne, ali opet imate goste na veeri i moram da kuvam jer e doi oko pola deset, a gospoa mi je rekla da bude vie vrsta jela, jer su to neki probirljivi Danci, tako da ba imam mnogo posla. Eno ga tamo u kuici, sedi i gleda televizor, ali ta ima da gleda kad je crno-beli i kad na svakom programu ima snega. Plaim se da e mu ve sutra dunuti da se vrati kui, a ja ga se estito nisam ni nagledala. Ljilja je obrisala suze koje su krenule niz njeno izborano, umorno lice. Lidija je uzdahnula, proklinjui u sebi majku koja eni nije dala bar jedan slobodan dan da provede sa sinom. -Ne brini, sada u ja da se istuiram i otii u do njega, pa u da vidim kako da ga animiram da to due ostane. Samo ti idi i kuvaj, a meni prepusti brigu. -Ako si imala druge planove, ja stvarno ne bih da ih pomera... -Ne brini nita! Tvoj sin mi nee smetati. Za pola sata biu kod njega, nemoj da se sekira. Kad se Ljilja puna zahvaljivanja povukla, Lidija se lomila izmeu dobrote koja ju je navodila da provede vreme sa seoskim mladiem i izmeu potrebe da vidi Roberta. Okrenula je broj svog deka, a on se javio s oduevljenjem. -Taman sam se pitao da me nisi zaboravila. -Nisam, samo imam neke obaveze. Htela sam da se vidimo veeras nakratko, ali ne mogu jer sam obeala jednoj eni da joj neto pomognem. -Ih, a ja sam te se ueleo i ba sam mislio da emo veeras da budemo skupa. Ali nema veze, obaveze i obeanja su ipak vaniji, ali onda meni bar obeaj da emo se sutra videti. -Vai, sutra obavezno. -Zvau te po podne, a ti raunaj na neku lepu veericu. -Vai. -uemo se sutra, ljubim te. -I ja tebe. Kad je prekinula vezu, osetila je uasnu prazninu. Kao da joj je Robert bio premalo, nije

13

joj bio dovoljan za ono ispunjenje koje je oekivala da e imati nakon razgovora s dekom. A i elela je da nekog via svaki dan, da je ne puta od sebe, da se i ona osea drugaije, da ima vie elje za susretima. Da bi te misli izbacila iz glave, pourila je pod tu, ali tamo je ipak gnjavila jer je na taj nain odlagala dosadnih sat, dva s Ljiljinim sinom. U maloj kui koja se nalazila na desnoj strani dvorita bilo je upaljeno svetlo. Tu su kuu Jovanovii koristili za odlaganje nepotrebnih stvari sve dok nisu dopustili Ljilji da se useli. Spolja nije izgledala trono, ak se moglo rei da je pristojna, ali je unutra bila puna starog nametaja koji je Ljilja uspela nekako da sakupi. Ipak, ta ena je bila toliko uredna da je i takvu unutranjost drala istom i pristojnom. Lidija je pokucala na vrata. ula je mekoljenje, a onda i korake po drvenom podu. A kad su se vrata otvorila, zamalo se nije sruila. Tamo je stajao onaj drski momak iz obezbeenja koji se tog prepodneva naao na njenoj haubi. -Dobro vee. -ta e ti ovde? Lidija nije mogla da shvati ta se dogaa. Pogledala je iza mladievih lea, kao da trai seoskog momka koji sedi uuren uz TA pe i uplaeno gleda gosta. -Doao sam kod majke ako nema nita protiv. Sad je shvatila, mada i dalje s podozrenjem, spremna da joj ovaj lepi momak svakog trenutka kae da je sve ovo ala. -Ti? Ti si Ljiljin sin? -Da. Dule, drago mi je. Prihvatila je njegovu ruku, ali mahinalno, a onda je naglo povukla svesna toplote muke ake. -Ne mogu da verujem. -Zato? Ne liim na majku ili si oekivala da u nositi kaljae? Postidela se to je provalio njene misli. -Ne znam. Prosto sam te pripisala obezbeenju. Vie deluje kao policajac nego kao lekar. -Da li mi je to kompliment? Ui, nemoj da se smrzava. Lidija je u trenutku shvatila da ovakvom momku nije potrebno drutvo. Delovao je kao da bi se za tren oka snaao i u Bruklinu, a kamoli u Beogradu. -Neu, hvala. Samo sam dola da te upoznam. -Ui, nemoj da Ljilji rashladimo kuu. Ne boj se, ne ujedam. To to sedim na haubi ne znai da sam neki manijak. Moda sam neotesan, ali izvinjavam se. Posluala ga je. Pokazao joj je na kau koji je bio prekriven nekim cvetnim dezenom, a on je seo na stolicu preko puta. -Mogu li neim da te ponudim? Mislim da ima kafe, a za sok nisam siguran. -Ne, hvala. Neu nita. -Pa? Jo uvek si iznenaena to sam ja Ljiljin sin? -Iskreno, jesam. -Pozitivno ili negativno? To nije umela da odgovori. Neto u tom momku strahovito je uticalo na njenu svest. Kad bi se zadubila u njegove crne zenice, osetila bi jezu, bila bi manja od makovog zrna. A on kao da je u oima nosio svu mudrost ovog sveta.

14

-Ljilja je mislila da ti je potrebno drutvo, ona se plaila da ti ne bude dosadno pa da ne rei da se brzo vrati tamo... -U Laktae. -Da, nisam zapamtila kako se zove mesto. -Ona jo ne zna da ja nemam nameru da se vraam tamo. Lidija ga je upitno pogledala. -Moja misija je tamo zavrena, razoaran sam ljudima, stvarima, dogaajima. Razoaran sam vrednostima koje su neki, meni bliski ljudi stavili kao prioritet. I ne vraam se. Pokuau ovde da naem neki posao. Lidija je povezivala stvari, jednom joj je Ljilja spomenula da njen sin ne dolazi u Beograd jer nema novca, a novac troi na neku obavezu. Tako je devojka u svojoj glavi iskonstruisala priu da je Dule bio oenjen, da je imao i decu, ali da ga je neto u svemu tome povredilo i oteralo. -A ta bi radio? -Ne znam. Najvie bih voleo da se zaposlim u struci, da budem doktor, jer sam za to i uio, ali znam da je to skoro nemogue, ko e meni, seoskom doktoru, dati posao? -Da, mnogo je lekara bez posla ovde. -Zato traim bilo ta. Ako sluajno uje da neko trai izdrljivog momka za rad, javi mi. Nasmeio se kiselo, tako da je Lidija shvatila da je ovo vie neslana ala na sopstveni raun nego molba. -A ti? ime se ti bavi? -Manekenstvom. Tanije, trudim se da se time bavim. -Zato se trudi? Ti si prelepa, siguran sam da te jure fotografi, kreatori i ostali iz te sorte. Pocrvenela je pred takvim komplimentom. -Nije ba sve tako idealno. Smatraju da moja lepota vie nije u modi. -Budale! Jo malo pa e nakaze da budu u modi. -Tako je to, ukusi se menjaju s godinama. -Po meni pravilno lice i visoka tikla zauvek e ostati simbol enstvenosti i lepote. A ti diktatori mode neka ne izmiljaju puno. Sad se Lidija nasmejala. Bio je strano simpatian dok je ovo izgovarao, kao da je stao u odbranu njenih prava. Onda je razgovor zamro. utali su i gledali nekud sa strane. Lidija je pomislila da mu je dosadna, da ga je prekinula u neemu i ustala je. -Dobro, idem ja sad. Drago mi je to smo se upoznali. Pruila mu je ruku, ali je on nije prihvatio. -Gde e, pa tek si dola? Nisam valjda toliko dosadan? -Nisi, ali sam dola samo da se upoznamo. -Ljilja mi je rekla da e moda doi da mi pravi drutvo. Ne znam to si se onda predomislila. -Mislila sam, ako ti je dosadno, da odemo nekud, da ti pokaem grad, mada sad vidim da tebe tvoja majka doivljava kao dete, a ti to nisi i ume sam da se snalazi. -Voleo bih da mi pokae grad. Ali pod uslovom da tebi to nije problem. Sad je bila u dilemi. Nije mogla da ostane sama s njim na due vreme, kao da se plaila onog oseanja koji njegov pogled u njoj izaziva. Ali nije mogla ni da razoara dobru Ljilju. Zato je reila da nekako izbegne na fin nain da s njim veeras provede vie vremena. -Zna, ja kasnije idem do jednog kluba s prijateljicom, obeala sam joj. A morala bih da

15

se spremim, tako da nemamo vremena da idemo ba u neki obilazak. Jedino mogu da te vodim u taj klub, ali se bojim da e ti biti dosadno, jer je to suvie utogljeno. -Hoe da kae da se ja, kao seoski momak, ne bih snaao? -Ne, nisam to mislila... -Onda me povedi. Bila je zateena jer je bila sto posto sigurna da e odbiti. Ostalo joj je samo da klimne glavom i kae: -U redu. Budi kod mojih kola oko pola jedan. -Vai. Kad je izala iz kuice, bila je kao muva bez glave. Vratila se u svoju sobu i bacila na krevet. Ubrzano je razmiljala. Najgore od svega je bilo to to e ga videti Gaga, a nije znala kako drugarici da objasni odakle se taj pojavio. Brzo je smiljala lai, a u tom trenutku zazvonio joj je mobilni. -Halo? -Ja sam, Gaga. ta radi? -Sad sam krenula da maem nokte. -Ba si poranila sa spremanjem. Kako emo? Hoe da ja doem po tebe, ti po mene, ili da se naemo ispred? Lidiji je jedina prihvatljiva solucija bila da svaka doe svojim kolima. U klubu je bilo buno, pa bi izbegla detaljnije upoznavanje prijateljice s Duletom. -Nai emo se tamo. Kad? -Oko deset do jedan, na ulazu. ta e da obue? -Nisam jo odluila. -Ja ve jesam, crnu haljinu s dubokim dekolteom i one cipele s najviom tiklom. Vesko e u njima morati da me primeti, biu za glavu via od drugih. -Ti si blesava! -Jesam, jesam, pa neka sam! ao! -ekaj! Gago, ja u doi s jednim mukarcem. -Robertom? -Ne, s jednim drugim. -Opa! Mala, pa ti nita ne pria, odakle ti sad jo jedan? -Ma nije to to misli. U pitanju je... moj telohranitelj. Mislim, tata mi je rekao da ga vodim sa sobom kad idem, zlu ne trebalo. Tako da moram da ga vodim. -To je ba kul! A kakav je? Zgodan? -To nije vano, ionako je samo tu radi pratnje. -Vai, videemo se. Kad je spustila slualicu, Lidija se stidela same sebe. Ali nije znala kako bi drugaije mogla da predstavi Duleta. Reila je da mu na putu do kluba objasni kako da se ponaa i ta treba da glumi, ali se pitala kako e on to da prihvati i ta da mu ponudi kao objanjenje zato se stidi da kae da je on sin kune pomonice. Nije delovao kao neko ko se na to ne bi uvredio. Potrudila se da izgleda sjajno. Zalizala je kosu, ali je pozadi pustila da se malo uvije, tako da je bila poput neke neukrotive devojice. Istakla je svoje jake plave oi i sasvim malo stavila sjaja na usne. Opredelila se za belu haljinu koja je jo jae isticala kontrast izmeu plavih oiju i tamne kose. A i haljina je bila uska i do kolena, tako da je isticala i lepe

16

obline. Preko je obukla upavu jaknu do poda boje peska i obula bele izmice. Biserima je ukrasila vrat. Kad je izala iz kue, Dule je ve stajao pored kola. Iznenadila se jer je delovao jako ukusno obuen. Imao je crne pantalone, crnu klasinu majicu i konu jaknu, ali je sve to tako jednostavno na njemu bilo savreno. U tamnosmeoj kosi primetila je taman toliko gela da se vidi kako je briljivo nametao frizuru. -Uf, kako izgleda! Kao milion dolara. Pocrvenela je i sela u auto. On je seo na mesto suvozaa. -Hvala ti. I ti lepo izgleda. -Prema tebi sam kao kloar. -Nisi, stvarno si se lepo doterao. Pokrenula je kola svesna njegove blizine i mirisa kojim je bio okruen. Ako je i bio sa sela, to nije znailo da ne zna kako da se sredi za izlazak. -Sada emo se nai s mojom najboljom prijateljicom. Zna, ona je malice snob, pa nemoj da joj zameri. -Neu, potovau je jer je tvoja drugarica. Ovo je Lidiji zaepilo usta. Stvarno nije imala srca da mu kae kako ga je predstavila kao obezbeenje, pa se molila da on i Gaga ne zaponu razgovor. Pred klubom je bilo puno automobila. Jedva je pronala mesto za parkiranje. Gaga je ve nestrpljivo cupkala pred ulazom, pozdravljajui se s veinom ljudi koji su ulazili. Lidija je namerno urila kako bi bila korak ispred Duleta, ne bi li tako spreila da se prvo on i Gaga upoznaju, a i tako je delovalo kao da ima obezbeenje. -Gde si ti do sada? Smrzla sam se. -Izvini, nije bilo mesta za parkiranje. -to ovaj tvoj nije pogurao neki auto i napravio ti mesta? Za ta slui? Na svu sreu Dule je bio dovoljno daleko pa od muzike koja je dopirala iza zatvorenih vrata gde su stajali namrteni momci nije mogao da ih uje. -Hajdemo unutra. -ekaj da se upoznam s telohraniteljem. Gaga je taman krenula ka Duletu, ali ju je Lidija povukla. -Upoznae se unutra, ulazi. Gurnula je drugaricu prvu, a onda se okrenula Duletu i rukom mu pokazala da ih prati. Dobili su jedan barski sto. Muzika je bila glasna, guva je bila prevelika, tako da je Gaga mogla samo preko stola da prui ruku Duletu. Naruili su po koktel i zabava je poela. Cele veeri Lidija je bila tampon zona izmeu drugarice i Ljiljinog zgodnog sina. Na svu sreu, Gaga je volela da se muva meu ljudima, stalno je ila da se pozdravlja s nekim ili da popravi minku, tako da je Lidija lako spreavala da se dvoje ljudi previe priblie jedno drugom. Najgore joj je padalo to to nije mogla da ode do WC-a, jer bi tako rizikovala da ostavi brisani prostor. Kako je pripadala onim devojkama koje su prezirale da u WC vuku drugarice, sad nije mogla ni da zamoli Gagu da ode s njom, provalila bi da se neto udno deava. Trpela je i skakala s noge na nogu, ali nije odlazila. Kad je Dule otiao do WC-a, Gaga joj je rekla: -Dobar ti je telohranitelj! K'o lutka je. Popile su ve po tri koktela, a Gaga je ispijala etvrti. Lidija je znala da njena drugarica kad popije eli da se dokopa prvog mukarca koji joj se svia, uplaila se da bi to mogao

17

da bude Dule. -Ma, lep je, ali je glup k'o toak. -Stvarno? Uopte tako ne deluje. -Veruj mi. A otkad je tebi zanimljiv jedan telohranitelj, molim te? -Ba je romantino, kao u filmu ''Bodigard'' s Vitni Hjuston. -Samo to je ono bio Kevin Kostner, a ovo je Dule. Da bi promenila temu, potraila je pogledom Veska, ali nije mogla da ga pronae. -Da li je tu Vesko? -Ne, nisam ga videla. Idem da ga potraim. Na svu sreu, u tom momentu se vratio Dule iz WC-a, tako da je Lidija odahnula. Napile su se i jedva su izale iz kluba. Dule im je pomogao da obuku jakne, a onda je uhvatio Lidiju pod ruku i tako joj davao oslonac. Ona se smejala kao luda, sve joj je bilo smeno, a uz to je Gaga dobacivala nekim momcima i zasmejavala je. Ispred, na parkingu, Gaga je pokuala da imitira jednu devojku koja je celo vee igrala ispred njihovog stola. Nije obratila panju da je ulje ispod nekog automobila iscurilo, pa je ba tu stala i za as posla bila na betonu. Lidija se presavijala od smeha, ak nije ni primetila da je Dule nju ostavio i pritrao da pomogne Gagi. Tek nakon minut, dva urnebesnog smeha, razabrala je da Gaga strahovito kuka, a i neki drugi ljudi su se skupili oko nje. Tad je ula i Duleta koji je govorio da se ne pomera i dobacio Lidiji da doveze auto. -Brzo, mislim da je slomila nogu. Lidija je panino pourila do kola, kajui se to se toliko smejala drugariinoj muci, a izgledalo je kao ozbiljna stvar. Kad je dovezla auto, Dule i jo jedan momak polako su pridigli Gagu koja je i dalje strano kukala da je boli noga, pa su je paljivo stavili na zadnje sedite. Dule se zahvalio nepoznatom momku na pomoi, pa seo na mesto suvozaa i rekao joj da vozi u deurnu bolnicu. -Misli u Urgentni centar? -Ne znam ja koja je bolnica deurna u Beogradu. Da, verovatno u taj Urgentni centar. Nagazila je na gas. Negde na pola puta Gaga je prestala da jaue. -Nisam je valjda slomila? -Ja bih rekao da jesi. Ali snimie se i videe se. -Koliko moram da nosim gips ako sam je slomila? -Nekoliko nedelja, sigurno. -Joj, ubiu se! Pokuala je da pomeri nogu pa je vrisnula. -Ne pomeraj se, luda devojko! Ostavi nogu u tom poloaju. Kako je Dule viknuo na nju, tako je Gaga osetila da je napadnuta. -ta ti vie na mene? -Viem jer nee da me slua. Rekao sam ti da se ne pomera. -Ti kao da si doktor! Pojma ti nema. Lidija je htela da propadne u zemlju, nadala se da Dule nee odgovoriti na ovu provokaciju. Ali se prevarila. -Ja i jesam doktor, tako da znam. Gaga se nasmejala prekidajui smeh ponekim jaukom. -Ma da, a ja sam Madona! -Sluaj, devojko, ne znam da li si Madona, samo znam da je mogue da ti je naprsla kost,

18

zato se smiri dok te ne preuzme drugi doktor, a mene ba briga ta e posle da radi. Lidija je stiskala volan kao da e ga zdrobiti, a jurila je koliko je god auto mogao da ide, samo da to pre stigne do Urgentnog centra i sprei dalji razgovor izmeu nesuene pacijentkinje i nesuenog bodigarda. -ekaj, kakva je to fora? Doktor si, a radi kao obezbeenje? Sad je Dule tako otro pogledao u Lidiju, da je poelela da se katapultira iz sopstvenog auta. -Ja sam samo doktor. A bodigard nikad nisam bio. -Lidija, ovaj mene zeza? Lidijino lice je bilo purpurno od stida. -Ne zeza te. Stvarno je lekar. -A telohranitelj? -Nije... -to si mi onda rekla da jeste? Ja vas nita ne razumem. U tom trenutku stigli su pred Urgentni i razgovor se zavrio. Dok su ekali da se Gagina noga snimi, Lidija i Dule su sedeli jedno pored drugog u ekaonici, oboje utljivi, ali svako iz svog razloga. Nisu ni re progovorili sve dok se Gaga nije pojavila s gipsom. -Jebi ga, nisam morala da igram na ulju. Zvala sam sestru da doe po mene taksijem pa emo po moja kola. Ona e da ih odveze zajedno sa mnom kui. Idite vi, nema vie potrebe da ekate. Lidija je izljubila Gagu pre polaska i apnula joj da e joj sve objasniti sutra kad svrati do nje. Dule joj je samo pruio ruku. Kad su se nali kod kola, Dule je traio kljueve. -Ja u da vozim, ti si dosta popila. -Neka, mogu, vozila sam do Urgentnog, otreznilo me sve ovo. -Vozila si kao nenormalna, mogli smo da izginemo, daj mi kljueve. -Tako sam vozila da bismo to pre stigli. -Misli, da bi mogla da prikrije svoju izmiljotinu? Sagnula je glavu. Od Duleta ba nita nije moglo da se sakrije, nita nije moglo da mu promakne. -Neka, ja u da vozim. -Ako se plai za svoj auto, pokazau ti dozvolu. -Ne plaim se! to si takav, pa nisam ja udovite da te tako nipodatavam. -Ne bih rekao da nisi. -Evo ti kljueva. Ljutito je sela na desno sedite. Dule je zaista bio dobar i iskusan voza, ali je i bio dosledan u ljutnji. -Ne razumem kako si mogla da kae da sam ti telohranitelj. Stvarno mi nije jasno. Ako te je bilo stid to si izala sa sinom kune pomonice, nije trebalo ni da me vodi sa sobom. Manje bi mi bilo ponienje da si rekla da nee da me vodi nego ovo to si uradila. -Izvini! Sto puta izvini! Gaga bi se sigurno loe odnosila prema tebi da je znala ko si. -Nisam ja beba da ne znam da odgovorim, a i ja se ne stidim to mi je Ljilja majka. ak se i ponosim tim, jer je ona jedna vredna ena, brina, prava majka. Lidija se uvredila jer je to shvatila kao atak na njenu majku koja ve godinama nije pokazivala naroitu brinost prema njoj, osim kad joj je falilo drutvo za oping.

19

-Ja tvoju majku cenim i volim, ali to ne znai da je samo tvoja majka dobra. -Nisam to ni rekao, samo ti napominjem da se ja svoje majke nemam zata stideti. -A ako je tako, to nisi dolazio tako dugo da je obie? Kola su se naglo zaustavila. Okrenuo se licem prema njoj, a u svakoj crti bio je ivotinjski bes. ak mu se i glas izmenio. -Sluaj, razmaena balavice, nema prava da dira u stvari koje ne zna i koje nikada i ne bi razumela, jer ivi u svetu koji je uukan, gde moe da bira ta e i da li e da radi, gde ima novca da se kupi sve to se poeli, pa i oseanja. Ostavi mene i moju majku na miru, nikad nee biti zrela da shvati ono to ona i ja znamo. Kad je video da Lidija ne pokazuje nikakav znak da e neto progovoriti i usprotiviti se, nastavio je s vonjom. Ispred kue je parkirao i besno izleteo iz kola. Nije joj poeleo ni laku no. Kao popiana se odvukla u svoju sobu i u krevetu zaplakala ni sama ne znajui zbog ega. Znala je samo da je u neemu pogreila i imala je utisak da je zaista razmaena i glupa balavica. A to je izgledalo kao poraavajue otkrie, naroito kad je dolazilo s lepih Duletovih usana. Ustala je tek oko podneva. Bila je strahovito gladna, ali se plaila da sie do kuhinje, svesna da moe sresti Ljilju kojoj je sin verovatno ispriao kako se grozno ponela prema njemu. Bilo ju je sramota. Zato se iskrala iz kue i pozvala Roberta. On je pristao da se nau pre dogovorenog vremena i zajedno su otili na ruak. Primetio je da je utljiva, ali nije mogao da izvue iz nje zbog ega. Lidija je prosto na sve odgovarala kako nije raspoloena da pria. Tako je i on odustao od daljih pitanja, ali nije se oseao dobro zbog toga to je devojka bila toliko nepoverljiva prema njemu. -Lidija, ta ti trai sa mnom? Ovo pitanje ju je navelo da se malo trgne iz svoje melanholije i da obrati panju na plavokosog momka koji je sedeo preko puta nje. -Zato me to sad pita? -Mui me neto. Skoro da sam siguran da nisi zaljubljena u mene. Ali opet si sa mnom. I nije mi jasan razlog. Da sam ja bogat a ti siromana, razumeo bih. Da sam ja lepi od tebe, takoe bih razumeo. Ali ti ima toliko toga boljeg i lepeg od mene u ivotu, da osim ljubavi ne vidim razlog zato bi bila pored mene. Iskreno, i ne oseam da si naroito zainteresovana za mene. itao ju je kao knjigu, mada je znala da toga nije svestan. Znala je da je mogla da ga smiri i da mu izbaci te bubice iz glave samo da je rekla nekoliko reenica kojima bi slagala da je zaljubljena. Ali nije mogla. Presele su joj lai. I ve je naslutila da ovaj dan vodi njihovom raskidu. -Sluaj, Roberte, mislim da je apsurdno da te laem. Nisam zaljubljena u tebe. Dopada mi se, prija mi, bolji si od drugih s kojima sam mogla da budem, a i potreban mi je neko, bar u odreenim trenucima. Isto tako sam svesna da ti ne zasluuje da ima devojku koja je s tobom iz sebinih razloga, tako da je najbolje da zavrimo danas ovo to smo imali. -Zato si me zvala na ruak? -Ne, nije mi palo na pamet da e do ovog razgovora doi, ali kad je ve dolo, bolje da izguramo istinu do kraja. -Ako nisi ve unapred mislila o raskidu, zato si onda bila tako utljiva i zamiljena? -Mui me neko drugi. -Neki mukarac?

20

Pogledala je Robertovo razoarano lice i u tren oka shvatila da je zaista mui jedan drugi mukarac, da neprestano misli o Duletu i da joj je pred oima njegov lik. U poreenju s Duletom, Robert je izgledao kao isprana fotografija. -Da, mukarac. -Sad mi je jasno. Ali ta je, tu je. Ja ne mogu da te molim da ostane sa mnom, pogotovo ne sad kad si nala drugog. Samo da zna da mi je jako ao to je kraj. Mislio sam da e trajati. Kad su se posle desetak minuta rastali i svako otiao svojim kolima, kao da joj je malo bilo krivo to je izgubila tako dobrog momka. Poelela je da je Robert bio vei borac i da je insistirao na tome da daju jo malo vremena njihovoj vezi, jer bi na taj nain mogla da razmisli i da shvati kako e joj Robert kao deko i te kako biti potreban u tekim i dosadnim momentima. Nije joj se vraalo kui, tamo je kao opasnost pretio Dule, ljut i uvreen, ponien i ponosan. Kao da je to bila njegova kua, a ona je bila gost i to nepozvani. Setila se jadne Gage. Najavila joj se i obila je. Gagina kua je bila manja od Lidijine, ali je imala daleko vie nametaja. Njena majka je volela stilski nametaj, tako da je samo punila prostorije novim komadima. Gagu je nala kako lei u svom ogromnom krevetu i gleda film. Noga joj je bila u gipsu i strahovito je smeno delovala. -Umreu od dosade! Sve bih dala da mogu da sednem u kola i odem negde na kafu. -E, nema mrdanja jedno vreme. Morae da se primiri i da upozna dosadu. -Lidija, ja u da poludim. Neu videti Veska ko zna koliko. -to ga ne pozove da te obie? -Zna da mi se ne javlja na telefon. Ali ako ga ti vidi negde sluajno, obavezno mu reci da sam jadna, bolesna. -Teko da u ga ja videti, zna i sama da ne idem na mesta gde i on. -Ali ako ga sluajno sretne, u prolazu. -Dobro, rei u mu. -Nego, ta se to sino desilo s onim bodigardom? Kakva je to pria - as je doktor, as telohranitelj? Lidija je znala da mora rei istinu prijateljici, jer vie nije znala ta bi mogla da slae, a da za sebe zadri injenicu da je povela sa sobom sina kune pomonice. Zato je sve i rekla Gagi, koja je samo coktala i vrtela glavom. Na kraju je prokomentarisala: -Ne mogu da verujem da onakav dasa moe da bude sin neke sluavke. -Nije ona sluavka ve kuna pomonica! -Isto ti je to. Ali mi jo nije jasno odakle ti ideja da ga povede? Mislim, on se pristojno ponaao, niko ga nije provalio u okolini da ne pripada naem sloju, ali ta da je bio neki glupavi kreten koji ne zna ni padee? -Obeala sam Ljilji, njegovoj majci, da u da mu pravim drutvo da ne bi bio sam. -Ti daje obeanja sluavki? Stvarno nisi normalna! Ali ajde da to zaboravimo. Ionako si u pravu, da si mi rekla pre toga ko je on, ne bih ni u ludilu pristala da poe s nama. Ovako mi je bar pomogao oko noge. A i sladak je, da nije sluavkin sin, verovatno bih ga obrlatila. Jesi li videla kako je samo graen? Lidija je to primetila, ali nita nije potvrdila drugarici. Plaila se da sama sebi prizna koliko je Dule privlaan.

21

-Mnogo mi je ao to Vesko nije bio sino! Pria je nastavljena u drugom pravcu, to je Lidiji donelo olakanje. Vratila se kui oko osam sati. Bio je ve mrak i nadala se da je ni Ljilja a ni Dule nee primetiti. Ali im je zakoraila u kuu, iz trpezarije se pojavila Ljilja. Lidija se zbunila, no ubrzo je shvatila da ena nije ljuta na nju i da nita ne zna o njenoj sinonoj gluposti. -Poznala sam po koracima da si ti. Gospodin i gospoa te ekaju u dnevnoj sobi. Rekli su mi im stigne da ti kaem da doe tamo i da pozove brata. Izgleda da je neto vano u pitanju. Lidija se namraila. Uopte joj se to nije svidelo s obzirom na to da su poslednji porodini sastanak imali kad je Sinia uhvaen s nekom devojkom kako se goli penju na haubu tuih kola. -Neto se desilo? -Pojma nemam, ali deluje mi da je neto vano u pitanju. -Dobro, videemo. A gde je Sinia? Da li je on uopte kod kue? -Jeste, ceo dan je u kui. Mislim da se neto prehladio pa je samo traio da mu donesem ruak u stan. -Idem da ga pozovem. Potrala je uz stepenice zadovoljna to Dule nita nije rekao majci, ali je za sobom ula: -Hvala ti to si povela mog sina sino sa sobom. Rekao je da se lepo proveo. A i moram ti rei jednu lepu vest. On se nee vraati za Bosnu, reio je da ostane ovde. Samo se nadam da tvoji dobri roditelji nee imati nita protiv da jedno krae vreme bude sa mnom u onoj kuici, bar dok ne nae neki posao i drugi smetaj. Lidija, poznajui svoju majku, skoro da je bila sigurna da e roditelji imati neto protiv, jer nisu imali razumevanja za nepoznate ljude koji bi mogli da zavise od njih. Ali nije to rekla Ljilji ve je nastavila da juri stepenicama. Brata je jedva nagovorila da sie s njom. Opirao se smatrajui da to to roditelji imaju da im saopte sigurno nema neki naroiti znaaj, ali ga je Lidija molila da iskoriste tako retku priliku da budu svi na okupu. -Mnogo si ti meni nekako romantina. Na kraju su se zajedno pojavili u dnevnoj sobi. Majka je sedela na visokoj stolici boje smaragda, a otac se etao od klavira koji je tu stajao samo kao dekoracija do velikog okna kroz koji se videla sitna kia koja je upravo poela da pada. On je prvi i progovorio kad su sin i erka uli i smestili se na niske fotelje. -Deco, tako se retko viamo da nekad strano alim to se bavim ovim poslom, ali isto tako znam da ne bismo kao porodica imali ovakav komfor da sam se ja opredelio za neki posao koji donosi vie slobodnog vremena. Sinia je prevrnuo oima i odmahnuo rukom. -ale, ostavi nas na miru s tim uvodima, nisi na sastanku. Majka je pokuala da ga opomene, ali otac je nastavio priu: -Ne govorim sve ovo da bih pravio uvod, ve da bih vam objasnio situaciju. Ja sam sad na visokoj funkciji i postoji stalna opasnost od toga da neko pokua da me likvidira. Lidija je prebledela. Odjednom joj se uinilo kao da je otac neto nauo i kao da ih priprema za loe stvari. -Naravno, zbog toga mi je i dodeljeno obezbeenje i pratnja. Ali ja sam se sve vreme

22

borio da i vas nekako zatitim. Ljudi znaju da su deca slaba taka svakog roditelja i plaim se da bi neprijatelji mogli da pokuaju da mi napakoste preko vas. Zato sam se izborio za jo tri plate za ljude koja bi uvali vas dvoje. Sinia je poeo da se smeje. -Sine, ta je tu smeno? Majka ga je s nenou pogledala, mada je pitanje trebalo da ga ukori. -Ne mislite valjda da u ja vui za sobom nekog elavca? Otac je znao da e sa Siniom imati problem. -To je za tvoje dobro, Sinia. -Ma, mogu ja i sam da se uvam, nisam dete. Sredi mi dozvolu za pitolj pa mi nee biti potrebna nikakva zatita. -Ne mogu da ti sredim jer si zabrljao u vojsci. Da se nisi mangupirao i pucao u fenjere, i da to nisu sve novine objavile kao udarnu vest, mogao bih da ti sredim. Ovako isto mogu, ali neu. Zato da se to jednom sazna i da ispadne da sam inio neto to nije ispravno? -Ih, ti kao ini sve po pravilima i propisima! Da je tako kako kae, mi ne bismo imali ovu kuu. -Ja sam poteno stekao novac za sve to imam, Sinia. -Ma, ne zanima me. Neu prikolicu i neu pratnju. Sad je majka shvatila da je pravo vreme da se lukavo umea. -Sine, pa ja ba mislim da bi bilo dobro da ima telohranitelja. Zamisli samo kako e devojke da te gledaju, a i njega uvek moe da poalje za ta god ti padne na pamet. -Svetlana, ne lupaj gluposti. Nije to rob ve obezbeenje. Ali Sinia je ve prihvatio majinu priu. -Da, mama, u pravu si. Vidi, s te strane uopte nisam razmiljao. A reci mi koliko bi vremenski on meni mogao da bude na raspolaganju? -Kako si ti mukarac, a time si u veoj opasnosti, i vie si van kue od sestre, imao bi oveka koja bi ti bio na raspolaganju od podneva pa do osam, devet sati, u zavisnosti od toga kakvi su tvoji planovi i da li si kod kue. Nou bi te pratio drugi sve dok se ne vrati kui. -Taj e da zagine. -Nemoj da se ponaa prema njima kao da su kuii. To su ljudi koji rade opasan posao. -Ma znam, ale. Namignuo je majci. -A mogu li ja da izaberem koga u? -Ve sam naao dvojicu. Za treeg mi je problem. -Onda su ta dvojica moji, a ti juri treeg za Lidiju. Je li to sve to se mene tie? -Jeste. Isto vai i za tebe Lidija, samo to e ti imati jednog u pratnji, jer ti se ipak manje kree i jedan moe da bude dovoljan. Sinia je ve napustio sobu, sretan to e moi da se mangupira pred novim devojkama kako ima lino obezbeenje. -Tata, meni nije potreban, ja ne pravim ekscese i malo ko zna kako izgleda tvoja erka. -Neprijatelji to lako mogu da saznaju. Problem je to imam samo jednog za tebe, tako da smo mama i ja odluili da onome koji bude tvoja pratnja, a mislimo da e to trajati samo dok sam ja u Vladi, pruimo smetaj u okviru kue kako bi ti bio na raspolaganju dvadeset etiri sata dnevno, u ono vreme kad ti ide iz kue. -Stanovae u naoj kui?

23

-Ne, nego e da stanuje u maloj kui. -A Ljilja? Lidija je zaprepaeno pogledala u oca pa u majku, svesna da se oni bez milosti spremaju da daju otkaz iz kuice jadnoj eni. -Ljilja e morati da se snae za drugi smetaj. Vanije je u ovom trenutku da mislimo na bezbednost naih ivota. Lidiji se plakalo. Znala je kako je teko nai jeftin stan, o tome joj je Ljilja ve priala kako se muila po raznim sobama dok joj Jovanovii nisu dozvolili da stanuje u kuici. A i jadna ena im je bila svakog dana potrebna, to znai da bi morala svakodnevno da putuje ko zna koliko do Dedinja i nazad do mesta gde bi pronala jeftin smetaj, a time i smetaj daleko od tog elitnog dela grada. A onda joj je sinula ideja. -Mislim da bi to moglo jednostavnije da se rei. Upoznala sam Ljiljinog sina, on je ba reio da nae posao. Idealno bi bilo da i on ostane, a i da Ljilja bude tu. Otac je zainteresovano pogledao u erku, ali se majka umeala. -Koliko ja znam, taj njen sin je doktor, a ne telohranitelj. I doao je sa sela, verovatno misli da se i ovde tuku vilama, a ne da se poteu pitolji. Nerviralo je Lidiju kako majka poniava Duleta i kako o njemu runo pria. -Nije istina, on je vrlo snalaljiv. -A kako ti to zna, mlada damo? Da se nisi druila sa sinom kune pomonice? -Jesam, sino sam ga vodila na pie, ako te, mama, ba zanima. Jovanovika je bila okirana. -Ila si meu svet s njim? Da li si ti normalna? Hoe i ti da stigne u tabloide kako se erka jednog vanog politiara via s nekim sirotim seljakom kome majka radi kao kuna pomonica?! Strano! -Mama, nemoj da nipodatava ljude zbog njihovog porekla. Koliko ja znam, i tvoj otac je bio zemljoradnik. Otac je video da ova pria vodi samo u paklenu svau, zato je stao izmeu njih dve. -Ako misli da taj Ljiljin sin ima potencijala i mogunosti da te zatiti, reci mu da za pola sata doe ovde, da ja s njim porazgovaram. Je li on tu, kod Ljilje? -Da, spava kod nje. -Onda mu reci da doe pa u ja proceniti kakav je. Moe na probnom radu da bude nedelju dana, da vidimo da li e proi test. Ali prvo da ga ja oacujem. Ionako je moda bolje da to ne bude neki namazani lik iz grada, jer takvi znaju kome mogu da prodaju informacije i da zarade pare. Imam da obavim nekoliko telefonskih poziva pa u ga za pola sata primiti. Lidija je bila sva srena, tako da je prila i poljubila oca u obraz, ali je osetila besan majin pogled na sebi. Znala je da e biti prepirke izmeu roditelja, jer je njen otac ipak imao vie humanosti u sebi i shvatio je da Lidija u stvari trai pomo i za Ljilju i za njenog sina, da imaju krov nad glavom i da ostanu zajedno, dok je majka bila ljuta iskljuivo zbog toga to joj se Lidija usprotivila i uspela da je pobedi. -Hvala ti, tata. Ljilja e biti presrena. Iako je ula da se majka i otac prepiru kad je napustila sobu, nije ni za trenutak pomislila da e otac promeniti miljenje. Iako je bio politiar, bar je drao nepokolebljivo do svojih stavova. Ostalo je jo samo da obavesti Ljilju, a onda i Duleta.

24

Traila je kunu pomonicu svuda po kui, ali nje nije bilo. Zato je morala da ode do kuice, to joj je teko palo, jer je pretpostavila da e tamo biti i Dule. Za trenutak kao da se predomiljala da li da uopte ode i ponudi Duletu posao, ali onda je shvatila da mora to uiniti, jer je to bio jedini nain da se u neku ruku izvini za ono to mu je uradila prethodne noi. Iz kuice su se uli glasovi. Na trenutak je zastala kako bi se pripremila za susret s Duletovim pametnim oima, a do nje je dopirao muki glas. -Mama, ne mogu ja ovde da se snaem, bolje je da prihvatim taj posao u Banjaluci. Nije sjajan, ali ne verujem da u ovde nai bolje. Tamo bar poznajem ljude i sigurniji sam da neu napraviti greke. Beograd nije za mene. Previe je tu i ini mi se da na svakom oku vrebaju daleko vee ljudske zlobe nego to sam to doiveo u Laktaima. Lidija je shvatila da Dule eli da se vrati u Bosnu, a to joj je odjednom jako teko palo. Oseala je da je glavni krivac za tu njegovu odluku, a pri samoj pomisli koliko e to jadnoj Ljilji teko da padne, bilo joj je jo gore. Zato je ustro pokucala na vrata i ula unutra. Majka i sin su sedeli jedno pored drugog, ona je plakala, a on ju je pokroviteljski zagrlio i teio. Kad su ugledali Lidiju, oboje su se uspravili, Ljilja je obrisala suze i nasmeila se, a Dule se uozbiljio i gledao je s neskrivenim nepoverenjem. -Izvinite to smetam, ali morala sam hitno da vas naem. Imam jednu vest za vas. -Kakvu, dete? -Tata eli s Duletom da razgovora za pola sata. -Sa mnom? Dule se namrtio. Oigledno nije bio spreman na lepa iznenaenja. -Da. U vezi s poslom. Ljilja je poskoila, uhvatila devojku za ruke i vidno uzbuena pitala o kakvom je poslu re. Kad je Lidija rekla da mu je potreban telohranitelj koji bi uvao nju, Duletov smeh se orio po sobi. -Ne mogu da verujem da se jo igra te igre. Lidija je pocrvenela, shvativi kako sinonji dogaaji i posao koji se nudi ovom mukarcu zaista u kombinaciji deluju kao lo scenario. Ali Ljilja, koja nije imala pojma ta je u pitanju, okrenula se prema sinu i naivno ga upitala: -Kakve igre, sine? -Mama, nije vano. Reci gospodinu Jovanoviu da nisam zainteresovan. Lidijino oajanje je bilo vidno. Ve je bila spremna da krene i da uini onako kako joj je odluni Dule rekao. -Zato nisi zainteresovan? Ne razumem, sine, pa to je idealno, Lidija je dobra devojka, nee ti biti teak posao, a i bie mi blizu. -Mama, neu, nisam zainteresovan. Imam ja svoj ponos. -Kakve veze ima ponos s tim? -Ima, ima, ali nemoj da me nagovara da priam o tome. Devojka je zbunjeno stajala na vratima, a onda se setila da e i Ljilja izgubiti dom ukoliko njen sin odbije posao koji mu se nudi. Reila je da otvori karte pa se obratila momku koji ju je i dalje nepoverljivo gledao. -Sluaj, ja sam predloila ocu da ti doe na to mesto. Ako misli da sam time htela da te ponizim, jako se vara. U tom momentu vanije mi je bilo ta e biti s Ljiljom nego s tobom. -Kakve veze ima ta e biti s mojom majkom ako ja odbijem posao?

25

-Ima, jer onaj koji bude moj telohranitelj, sigurno e stanovati u ovoj kui. Poto je sam, onda mora da bude pri ruci u svako doba dana i noi. Tako su moji reili. A ako on bude pri ruci, stanovae ovde, to znai da e tvoja majka morati da trai drugi smetaj. Neu ni da ti objanjavam ta to znai. Ljilja je zakukala pokrivi lice rukama. -Joj, gde u ja da naem stan?! Duletovo lice kao da se jo vie smrklo. -To je ista ucena od vas Jovanovia. -Nije ucena, to je moje reenje komplikovane situacije, ma kako to tebi izgledalo. Tebi je potreban posao, a tvojoj majci ovaj smetaj. Ljilja se okrenula prema sinu i moleivo ga gledala. -Dobro, ii u na razgovor. To ionako nije trajan posao i mada mi ne prija to u biti tvoj telohranitelj, uiniu to zbog majke. Lidija se nasmeila Ljilji, a ova joj se zahvalila to je tako neto predloila ocu. -Nema na emu, Ljiljo. Ti zna da ja tebe volim. Dule, budi za nekih dvadesetak minuta u dnevnoj sobi. Okrenula se i otila. Pao joj je kamen sa srca, ali je znala da jo nita nije gotovo. Moda e otac odbiti da primi tog momka, a moda e i Dule da kae ili uini neto to e sve pokvariti. No, sama pomisao da bi Dule mogao biti njoj na raspolaganju kad god to poeli prosto ju je inila napetom, ali u nekom lepom smislu. Tek sutradan ujutru kad je neto ranije nego obino sila na doruak i zatekla oca kako uurbano zavrava omlet sa unkom, saznala je da je Dule od tog dana njen telohranitelj. -Dobar je to momak, a i lekar je, to moe nekad puno da znai. Kad nekud krene, obavesti ga, on mora svuda da ide s tobom kad si van kue. -U redu, tata. Sa zadovoljstvom se bacila na doruak. Otac je ubrzo otiao svojim poslom, a Ljilja je provirila u trpezariju i sva obasjana ponovila joj da je Dule dobio posao. -Znam, Ljiljo, znam. A gde je on? -U kuici. Otii do njega, pa eto, isto se dogovorite o tome kako e sve to da izgleda. -Hou. Iako nije ba bila spremna u tom momentu da vidi mukarca kojeg je prvo nazvala bodigardom, a onda ga, u neku ruku, u to i pretvorila, sama sebe je hrabrila da je ona sad njegova gazdarica i da bi bilo najbolje da se tako i ponaa. Pokucala je na vrata, a kako joj niko nije odgovorio, sama je ula. ula ga je kako peva iz kupatila, pa je sela u stolicu i ekala ga. Izaao je ogrnut pekirom, a kad ju je video, nije se ni potrudio da pouri i obue neto pristojnije. -Otkud ti? Idemo nekud? -Ne jo, nemam nekih planova za dananji dan, bar ne za sada. Jo je rano. -Onda? to si dola? Ovaj ton je smetao Lidiji, ali je reila da proba s njim da stvori bar prijateljski odnos. -Htela sam samo da se dogovorimo o tome kako e da funkcionie na odnos. Mislim, poslovni. -Poslovni e funkcionisati, ti e me obavetavati o svojim planovima i ja u ii s tobom, biu fina, dobra senka i voza kad ti zatreba. Ne znam da li ti je otac rekao da meseno

26

imam tri slobodna dana koja mogu da iskoristim u dogovoru s tobom, da ti najavim ranije kad neu biti tu za tebe, pa da te neko iz pratnje tvog brata pokrije. -To mi nije rekao, ali u redu je. to se mene tie, moe da dobije i vie. -Nije mi potrebno. -Da li si zadovoljan platom koju ti je tata dao? -To tebe nije briga. Ako te ba zanima, pitaj svog oca. -Ne zanima me iznos, samo da li si ti zadovoljan. -A to te to zanima? -Pa eto, ljudski. -Ti i ja samo u poslovnom odnosu i nita vie. Tako da tebe moja raspoloenja i stavovi ne zanimaju. Ti si za mene samo jedna razmaena tatina erka koju uvam od eventualnih oevih neprijatelja, a ja sam radnik tvog oca. Lidija se razbesnela. inilo joj se da se ona uzalud trudi da s ovim momkom uspostavi normalnu komunikaciju. Reila je da mu pokae ko je gazda. Ustala je i drsko mu se unela u lice. -Ako je tako, onda u dva sata budi spreman. Idem kod prijateljice, ne znam koliko u se zadrati, a ti e morati da me eka u kolima. Dule ju je gledao s besom u oima, ali je uspeo da se kontrolie i samo je klimnuo glavom. Bilo je to dovoljno da Lidija zadovoljno napusti kuicu. Iako joj se nije ilo ponovo kod Gage, taj dan je skoro ceo provela pored drugariine postelje. Namerno se tako dugo zadrala da bi Duleta kaznila sedenjem u kolima. Ali oekivala je da e on reagovati zbog toga, no nije joj ni re rekao. Zatim je zvala svaku svoju poznanicu i do ponoi ila od lokala do lokala, ispijala kafe i tako Duleta navodila da se bar jednom pobuni. No, nije uspela, on kao da je s lakoom gutao svoj posao. Kad je iscrpljena od praznih pria koje je vodila reila da krene kui, dala je njemu da vozi. Zamiljeno je gledala kroz prozor, pitajui se zato sad nije zadovoljna kad je uspela da mu pokae gde mu je mesto. Kao da je ta pobeda nad njim nije ispunjavala. Najgore joj je bilo to to on uopte nije progovarao, kao da je nem. A nekako joj se inilo da bi najvie elela da je s njim provela prethodni dan umesto s onim poznanicama s kojima je imala malo toga zajednikog. Poinjalo je da je nervira njegovo uporno utanje. Kad su ve uli u dvorite, nije mogla da se suzdri a da mu neto ne kae: -Izgleda da ti posao uopte ne prija. Dule se okrenuo prema njoj. U tamnim zenicama nije mogla da proita kako je ovo shvatio. -Hoe da kae da nisam neto dobro uradio? -Ne, nisam to mislila. Sve je u redu, samo stalno uti. -Posao pratnje ne zahteva brbljanje, zar ne? A kako sam mogao da primetim, ti si se danas ba napriala, s toliko si se ljudi videla i provela vreme uz ispijanje kafica i traarenje, da ne znam ta bih ja posle svega toga mogao zanimljivo da kaem. Postidela se. Shvatila je da Dule na njen nain ivota gleda kao na traenje vremena, i u neku ruku i ona se slagala s tim. Ali nije niim elela to da mu potvrdi. -Hoe da kae da ti smeta s kim ja provodim vreme i na koji nain? -To nije u opisu mog posla. Da li smo gotovi za danas? Tako je elela da mu kae da nisu, kako e otii na jo neka mesta, ali i sama je bila suvie umorna da bi ga iz inata umarala.

27

-Da, jesmo. Videemo se sutra. Nije odgovorio. Gledala ga je kako urnim koracima odlazi ka kuici, a onda se bezvoljno i sama proetala do svoje. Bila je prazna, uvreena, poraena. Taj momak je na nju delovao jae nego to je to sebi elela da prizna. Narednih mesec dana svaki dan je bio slian prethodnom. Lidija je non-stop izmiljala kako i gde da provede vreme van kue, samo da bi to vie bila u Duletovom drutvu, ali on je posluno izvravao svoje obaveze i nije priao vie nego to je morao. Patila je devojka, htela je da nae nain da mu se priblii, no njegova ledena barikada koju je postavio od one prve noi prosto je izgledala neprobojna. Jedne subote reila je da ode u oping kako bi bar na taj nain podigla svoje samopouzdanje. Hodala je trnim centrom, a korak iza nje iao je Dule. Nerviralo ju je to to nikako da stane pored nje, to ne moe da ga pita za neki savet, da mu pokae neki komad odee koji bi kupila, a uz sve to inilo joj se smeno to on pre deluje kao manijak koji prati svoj plen, nego kao neko ko bi trebalo da je uva. Onako utljiv i ozbiljan, pratei je u stopu, Lidiji se inio kao da je namerno ismejava svojim ponaanjem. Pred jednim izlogom je zastala opinjena cipelama od zmijske koe koje su stajale na najisturenijem mestu. Taman je htela da ue u radnju i proba ih, kad ju je zaustavio poznati glas. -Lidija! Okrenula se u pravcu tog poziva i videla Roberta. Dule se na trenutak primaknuo, ali kad je video da je Lidija prepoznala mladia plave kose, vratio se nazad. -ao, Roberte. Otkud ti ovde? -Doao sam da vidim jedan lokal, otvorio bih i ovde jednu menjanicu. A ti? U opingu si? -Dola sam da vidim ta ima. Robert je tad primetio da Dule stoji tik uz njih i da se ne odvaja. -Ovaj momak je s tobom? Lidija je pogledala iza sebe. Kvrcnulo joj je u glavi da bi mogla malo da se poigra s Duletovim ponosom, u inat tome to se on tako hladno i odmereno postavlja prema njoj. -To je telohranitelj. Robert je irom otvorio oi, zauen onim to je uo. -Da li ti preti neka opasnost? -Ne verujem, ali tata je insistirao na tome. Mada, nemam pojma ta bi ovaj jedan mogao da udari kad bi neko reio da mi naudi. Verovatno bi pobegao. Nasmejala se izvetaeno, glasno, svesna da Dule iza njenih lea besni od ponienja, ali ni to joj nije bilo dovoljno pa se maznim glasom obratila Robertu, elei da nesuenog telohranitelja napravi ljubomornim. -Zna li da si mi nedostajao? Vie puta sam htela da te pozovem, ali sam se plaila da e rei kako vie ne eli da me uje. Nikada tako neto nije izgovorila nijednom mukarcu, a ako je neko bio okiran onim to je rekla, to je bio jadni Robert. -Mogla si da me pozove u svako doba dana i noi. Otkud da si to elela kad si me onako utnula, kao da sam bio nebitan lik u tvom ivotu? -Ne znam ta mi je bilo, verovatno lo period, ni sama nisam imala pojma zato sam to uinila.

28

-Ima li vremena da odemo na ruak? Nije se dugo razmiljala, ve je videla Duleta kako sedi u kolima ispred restorana u kome ona cvrkue s drugim mukarcem. Bila je sigurna da mu je to dovoljno dobra kazna za to to je on nju muio ignorisanjem. -Naravno, volela bih. -Hajde, idemo odmah. Lidija se okrenula ka Duletu. U njegovim oima bilo je neskrivenog besa, pa nije ni mogla dugo da ga gleda u oi, ve je gledala nekud kroz njega. -Ti idi mojim kolima, Robert i ja emo njegovim. Nije saekala odgovor, uzela je Roberta pod ruku i krenula. Kako su se parkirali u istoj garai, Dule ih je vrlo lako stigao. Nerviralo ju je to to mu uspeva da ponovo bude nekako odgovoran, a elela je da ga i dalje poniava, koliko god je mogue. Kad su ve bili na irokom beogradskom bulevaru, mazno se privila uz Roberta i pitala ga da li njegov auto moe da ide jo bre. -Naravno da moe, samo sam ja mislio da ti ba nisi luda za jurnjavom kolima. -Volela bih da onom glupaku koji me prati malo pobegnemo, isto da se pomui da nas stigne. Robert je dao gas i nastala je prava jurnjava kroz grad usred dana. Naglo je skretao u sporedne uliice, nije potovao saobraajne znakove, a uglavnom je prolazio kroz crveno. Ali kad god bi se okrenula da vidi gde je Dule, nije mogla da se naudi, on ih je i dalje pratio, nisu mogli da mu pobegnu. Najzad su stigli pred restoran i morala je da prizna da je Dule sjajan voza. A to je potvrdio i Robert kad su izali iz kola. -Ovaj tvoj ume da juri, svaka ast. To moram da mu priznam. Krenuo je ka kolima gde je naizgled mirno sedeo telohranitelj, ali ga je Lidija zaustavila. -Pusti ga, nemoj jo i da se uobrazi. Idemo da jedemo, gladna sam. Posluao ju je, pogotovo to ga je lagano uhvatila pod ruku, to nikada pre nije sama uradila. U Robertu se pojavila nada da bi s ovom devojkom mogao ponovo da ue u vezu koja bi bila daleko bolja nego ona prethodna. Ruali su, ali kako je vreme prolazilo, tako je Lidija postajala sve vie ona stara zatvarala se u sebe i sve manje priala. Robert nije imao pojma koliko se izduvala, kako ga je maksimalno iskoristila za svoje opake sitne planove da naudi Duletu, pa je pomislio da se samo umorila. -Hoemo li se sad viati ozbiljnije nego ranije? Lidija se trgla iz svojih razmiljanja. Svesna da je Robert sluajno naiao u trenutku kad joj je to bilo potrebno, a svesna i toga koliko joj nita ne znai, pocrvenela je. Stidela se to ga je namamila jer to nikada nije radila s mukarcima, kako se poigrala saznanjem da je Robert eli kao i pre. -Ne znam, videemo. uemo se pa kako bude. -ekaj, Lidija, mislio sam da si mi danas stavila do znanja da sam ti nedostajao i da ti je ao to smo prekinuli. Zato sad opet deluje nesigurno kad te pitam da li emo se pomiriti i opet pokuati zajedno? Kakvu igru igra? -Ne igram igru, samo ti kaem da emo videti. Zato sad moram da ti obeavam bilo ta? -to si me onda dovela u situaciju da mislim kako je ovo novi poetak? -Moda i jeste, ne znam. Nemoj sad da me gnjavi, umorna sam.

29

-Od ega? -Od hodanja po buticima, eto od ega. I hou da idem, postajem nervozna. -ta ti je? Nisam te valjda ja iznervirao? -Jesi, ti si. -ime, Lidija? Samo sam pitao ta je znailo ono to si mi rekla kad smo se sreli. Besno je ustala. Znala je da je ona negativac, da je Robert u pravu to joj postavlja sva ta pitanja, ali kako nije imala normalan odgovor kojim bi sakrila kako ga je samo iskoristila, bilo joj je lake da odglumi bes i ljutnju. -Rekla sam, pa ta? Ne mora zato sad sa mnom ovde da planira budunost. Zato ne pustimo stvari da idu same od sebe? -Pustiemo, ali moram da znam ta eli, ne bih da opet doem u situaciju da mi odjednom iz ista mira kae da nee vie da bude sa mnom. -To se nikad ne zna, ne mogu da ti obeam da se to nee ponoviti. -Onda ja nisam spreman da se opet viam s tobom, Lidija. Neu da se vezujem za devojku koja oigledno jako plitko ulazi u veze i ima emocije koje se menjaju iz dana u dan, ali nikad nisu dovoljno jake da bi bar na tren izale na videlo. Ovo je rekao ozbiljno, kao da stavlja taku na svaki njihov budui odnos. A ona je jedva doekala da tako neto uje. -U redu, moda je i najbolje tako. Misli da sam ja neka nezainteresovana, hladna osoba i vidi se da me dobro ne poznaje. -Nikad mi nisi dozvolila da te upoznam, a trudio sam se. -Nisi izgleda dovoljno. Okrenula se i izala iz restorana. Okrivila je njega, istina bez razloga, ali joj se inilo da je postupila najbolje mogue. A onda se susrela s Duletom. On je sedeo u kolima i itao novine. Kad je otvorila vrata, samo ju je prezrivo pogledao i upalio auto. Lidiju je zaboleo taj prezir vie nego bilo ta drugo. Sad se kajala to je sve ovo izvela, ali povratka nije bilo. -Kuda idemo sad? -Kui. Glas joj je otkrio da je slomljena, da je tuna i da se u njoj raspada ceo svet. Nije imala snage ni da se izvini, samo je elela to pre da doe kui, ue u svoju sobu, pusti muziku i zabije glavu u jastuk kao noj, da se sakrije od sveta. Ali Dule je bio raspoloen za razgovor. -Kao gazdarica, mislim da bi trebalo da zna da u danas tvom ocu dati otkaz. Ovo ju je preseklo kao da joj je neko maem prepolovio donji deo tela. -Zato, Dule? -Zato? Pita me zato? Nemogua si! Dokle si ti spremna da ide samo da mi je znati! Kad te ovek pogleda, pomislio bi da si iznutra jedna nena, dobra devojice koja se plai sveta i ljudi, ali kad te zaista upozna, otkrije veticu kakva se retko raa. -Nisi u pravu, nisam vetica. -Jesi, vetiara si, grozna si, loa si osoba. Na tebe je tvoje prezime delovalo tako da misli da moe da poniava ljude. -Nije tako! Izvini za ovo danas. I za ono u klubu. Ne znam zato sam to radila. Imam haos u glavi. -Ima, ima. To je haos koji drugima zagorava ivot i zbog koga drugi ele da pobegnu to dalje od tebe.

30

Zaplakala je. Rekao je da eli da ostavi posao, da ode daleko od nje. A ona o tome nije mislila, nije htela da se to dogodi. -Izvini za sve, Dule. Ali ti ne zna istinu. -Istinu? Kakvu istinu? -Moju? -Zato plae? Sad ti je krivo to me nisi jo malo vie ponizila? -Ne! Plaem jer si me tako pogreno procenio. -Ma nemoj! -Da! Nisam htela da te ponizim... Prvi put sam htela da te zatitim, da te Gaga ne bi poniavala. -Je li? Ba si ti neka moderna dobra vila. A ta je bilo danas? -Danas... danas sam... Nije mogla da izgovori do kraja, bile su to suvie krupne rei za nju. A Dule se nasmejao, prezrivo, pun snage. -Eto, nisi stigla da izmisli neko adekvatno opravdanje. -Ne izmiljam opravdanja. -Izmilja, Lidija. I loe lae. -Ne laem! Danas sam htela da ti se osvetim, jer si prema meni bio uasno hladan ovih dana. -Da mi se osveti? Zar misli da sam ja bio hladan bez razloga? -Ne, imao si dobar razlog, ali ja sam se stvarno trudila da ti to nadoknadim, da ublaim ono to sam uradila. Zato sam i ocu predloila tebe za ovaj posao, a ispalo je da sam i tu pogreila. Ve su bili blizu kue Jovanovia. Dule kao da je malo usporio. -Ne verujem ti da si imala bilo kakve dobre namere. Mislim da si ak i posao traila za mene kako bi me do kraja poniavala. -Grei... uasno grei. Glas joj je postajao sve tii, htela je da suzbije pla, ali nije joj to lako polazilo za rukom. -A reci mi, ako je tako kao to kae, to bi tebi uopte stalo da popravi utisak kod nekog kao to sam ja? Na to ni sama nije imala jasan odgovor. -Ne znam. -Eto, vidi kako lae. Ma, nema potrebe da priamo vie, dau otkaz i izgubiu se da vie ne moramo ni ti ni ja da prolazimo kroz svakodnevne stresove. Lidiji je odjednom bilo jasno da ovaj mladi nju ne podnosi, da mu je odvratno to svaki dan mora da provede pored nje, a to saznanje dovelo ju je do jo veeg bola. Iz nje su potekle rei, nekontrolisane, iskrene, takve kakve nikad ne bi ni sanjala da e izgovoriti. -Da, shvatila sam. Ti me ne podnosi i ne krivim te za to. Verujem da sam u tvojim oima jedna zla devojka, sujetna i razmaena i da sam ti odvratna. Ali jo jednom ti kaem da me ne poznaje, nije sve crno-belo kao to ti vidi kad gleda u moj svet. Da se ne bi vie muio i provodio vreme kraj mene, daj otkaz. Spasi se, nemoj da mui sebe na ovaj nain. Jeste, ja sam uasna i kuka sam, mrzi me, rado bi me zadavio kada bi to mogao da uini bez odgovornosti. U pravu si, bolje da ne radi posao koji ne moe da podnese. Bili su svega nekoliko stotina metara pred kapijom. Dule je naglo zakoio i pre nego to je stigla bilo ta da ga pita, osetila je snane ruke kako je celu obuzimaju, privlae je ka

31

njemu i onda je sledio poljubac, dug, strastan, upeatljiv. Nije se opirala, kao da je i sama elela da se ba tako neto desi. Uzvraala je isto onako kako se i oseala - hirovito. Kad su se najzad odvojili, oboje su bili crveni u licu, teko su disali i u kolima je strujala jaka fizika elja. Tela su se tresla, a Duletove ruke su je i dalje vrsto drale. Gledali su se pravo u oi, no ona nije mogla da iz njegovih proita ta misli, zato ju je poljubio, kuda sve to vodi. Ona, koja nikada s mukarcem nije mislila o budunosti, sada je htela sve da zna. Ali pitanja su ostala priguena, jer se on prvi povratio od onog to se desilo i ponovo pokrenuo mainu. Sledeeg trenutka ve su ulazili kroz kapiju, a oevo obezbeenje ih je podozrivo posmatralo. Parkirao je i okrenuo se ka njoj. Sad je ponovo bio onaj isti, daleki i smireni Dule. -Izvini za ovo to se desilo. Odmah u da vidim s tvojim ocem za otkaz. Uhvatio je kvaku na vratima, ali ga je zadrala Lidijina tiha, stidljiva reenica. -Ne elim da da otkaz. elim da bude pored mene. Okrenuo se i na trenutak je izgledalo da e je ponovo poljubiti, ali se okrenuo ka kapiji i video kako ih pomno posmatraju. -Ne moemo ovde da priamo. Hajde da kasnije opet izae iz kue pa emo otii nekud. -Da, vai. -ekau da mi javi kad kreemo. Stisnuo je njenu nenu ruku i izaao iz kola. Posmatrala ga je kako odlazi prema kui, tromo je hodao, zamiljen i tako drag. A onda je i ona izala iz kola. Samo je elela da se to pre osami pa da razmilja o svemu to joj se desilo. Kao za inat, kua je bila puna ljudi i im je ula, pozvana je da se upozna s nekim kravatama koje su uz svoje doterane ene halapljivo grabile hranu koju je Ljilja oito ceo dan spremala. Zadrali su je due nego to je elela. Majka ju je opomenula da se ne izvlai tako lako, jer su ovi ljudi jako vani za oevu karijeru. U jednom trenutku neki proelavi debeli ovek je glasno prokomentarisao kako Jovanovi ima divnu erku i pitao da li je udata. -Nisam udata. -Imam ja sina tvojih godina. Bili biste vas dvoje odlian par. Lidija se namrtila. Ako je sin liio na oca, svakako ne bi volela da ga ima za mua. Majka se ubacila u taj razgovor umesto nje. -U to sam sigurna. Eto, moja Lidija je malo stidljiva, a i ivi u matanjima pa ju je teko spustiti na zemlju. Udaja bi bila prava stvar za nju, da shvati ta su obaveze u ivotu. -Onda u ja sledei put da dovedem sina da se oni lepo upoznaju. -Ba se radujemo. Mene je, kao i svaku majku, samo strah da ona ne upozna nekog dripca koji e da se zalepi za njeno prezime i na to to joj je otac u vrhu zemlje, pa da je zbog toga obrlati i da tim brakom upropasti i njen ivot, a i nae prezime. Znate, vlast ne traje doivotno, pogotovo ne u ovoj zemlji, a zamislite ta bi bilo s mojom Lidijom jednog dana kada njen mu shvati kako vie nije erka vanog oveka?! Sigurno bi iskaljivao na nju sav bes to je to tako i to nije izvukao vie koristi od slave njenog oca. To bi bilo strano. -U pravu ste, gospoo. Potpuno se slaem. Lidija ih je sluala i pucala po avovima. Njihove rei su je pogaale u bolno mesto, kao da su nenamerno vreali onaj poljubac koji je doivela sa sinom kune pomonice. -Mama, da li si se ikad zapitala da bi mene neki dripac mogao da uzme iz ljubavi, da mu ne bude vano moje prezime ve da voli mene onakvu kakva jesam?

32

Majka je ljutito odmerila erku, ali je zadrala ljubaznost zbog gosta. -Ljubav prolazi, draga moja, naroito kad nema ta da se jede. -Prolazi, koliko ja znam, ak i kad se ima ovoliko akonija na stolu. Majka i erka su se gledale kao dve zveri koje ekaju da skoe jedna na drugu. Lidija je znala da je ena shvatila kako je aludirala na njenu i oevu fiziku razdvojenost, a inilo se i da je gost to shvatio, pa je upao meu njih s nekom potpuno drugom priom. To je Lidiji dalo vremena da se izvue iz tog legla politiara i njihovih poltrona. Kao za inat, ni na svom spratu nije mogla mirno da proe do sobe. Naletela je na Siniu koji je bio vidno pijan i u dnevnoj sobi imao drutvo. -Seko moja! Gde si ti ceo dan? -Ila sam da obiem prodavnice. -ta bi ti drugo i radila? Nego, doi da te upoznam s mojim drugarima. -Nemoj, Sinia, urim, idem samo da se istuiram i presvuem pa izlazim. -Ima neke planove kasnije? -Da. -E, sve to otkai. Veeras ostaje ovde, jedan moj drug te je video u nekom klubu i odlepio na tebe. A on je ba jaka faca, tako da mora to da mi uini. -Ne lupaj gluposti, nisi mi ti makro. Sinia je poeo da je vue prema dnevnoj sobi, ali se ona opirala drei se za vrata. -Nemoj da me vue, neu da se upoznajem. -Ma ima da se upozna kad ti ja kaem. -Neu, pusti me. To povlaenje je dugo trajalo, ali kako je brat bio pijan, okliznuo se na uglaani deo parketa i pao. Tresnuo je glavom o zid i zakukao. Kad je videla ta mu se desilo, Lidija je pritrala i kleknula kraj njega u elji da mu pomogne. Tog trenutka je dobila takav amar da joj se sve zaljuljalo. Kako je Siniina aka zakaila i njenu usnu, ubrzo je mogla da oseti ukus krvi na jeziku. -Tako ti i treba, glupao! Mar odavde, nisi ti ni za ta. U pravu si, ne bi ni trebalo da te upoznajem s pravim momcima, posle da me bude sramota koliko si glupa. Jedva je ustao i oteturao se u dnevnu sobu. Lidija je pred ogledalom s uasom primetila kako joj je rascepao gornju usnu. Jedva je zaustavila krv. Ali suze nije mogla. Dananji dan je bio prava mora, jedino je onaj Duletov poljubac bio neto od ega je mogla da die i bez vazduha. Svesna da nee nikako moi da pokrije rasekotinu na usni, jo jae je zaplakala. Taman se nadala kako e moi s Duletom da provede vee na nekom mirnom mestu, kako e se doterati da mu bude najlepa, a sad je morala da odustane od toga. Istuirala se i obukla trenerku pa se na prstima provukla kroz kuu i izala u dvorite. Tamo su je doekali zaueni pogledi telohranitelja, kojima nije bilo jasno zato devojka ide kod novog kolege u kuu. Kad je otvorio vrata, Dule se zaprepastio. Povukao ju je unutra. -ta se desilo? Ispriala mu je. Bio je besan, spreman da istog trenutka ode do Sinie i da mu razbije nos. Jedva ga je spreila, svesna da bi takav potez bio kraj i Ljiljinog i njegovog posla. -ao mi je samo to ne moemo nikud da idemo. Vidi kakva sam, sramota me je i pred tobom da stojim. -Ti si i sad prelepa, Lidija. A ja elim s tobom da razgovaram. I ne znam zato sam

33

nestrpljiv da to bude ba veeras. -I ja to elim... Ali ne smem dugo da se zadravam ovde, oni tatini telohranitelji ionako su otvorili etvore oi kad su videli da dolazim ovde. Njima nita ne promie, a sigurna sam da su tolike ulizice da e odmah tati da kau ta su videli. -U pravu si. Idemo onda odmah nekud. -Ali kuda u ovakva? -Neemo meu ljude. Voziemo se, ako treba i do Nia i nazad. Meni je bitno samo da budemo zajedno. Zagrlio ju je na trenutak. -Nisi ponela jaknu? -Ne, pa samo sam dola da ti kaem da ne mogu da izaem. -Nema veze, nemoj da se vraa gore. Evo ti jedna Ljiljina, samo se ogrni do kola. Iz ormana je izvadio tamnosivu staru perjanu jaknu i prebacio je preko njenih ramena. Izali su iz kuice svesni kako su pod prismotrom. Dule je seo za volan, a ona pored njega. Odahnuli su kad su napustili kapiju. Parkirali su se na obali reke. Oborili su sedita i Lidija mu je leala na grudima. -ao mi je to ne mogu da te poljubim. Taj tvoj brat bi trebalo malo da se prevaspita. -Nije on toliko lo, samo ga je zahvatilo ludilo tatinog uspeha. -Razumem da ga brani, ali trebalo bi neto da uini i za sebe. ivi tako prazan ivot, izgubie se u njemu. -Znam, Dule. Samo nemam reenja. Tatina funkcija je sve lepo unitila u mojoj porodici. Donela je bogatstvo i slavu, ali nita sem toga. I tebe... Poljubio ju je u elo. S njim se oseala sigurno. Bilo joj je kao da nikada nije ni elela bilo ta osim da njemu lei na grudima. -Ja sam odlepio za tobom kad sam te prvi put video. Onda kad si me izgrdila to sedim na haubi. Nasmejala se. -Odakle si ti pokupio izraz ''odlepiti''? -Zato? -Pa to je argonski beogradski izraz. -Ti jo misli da sam ja jedan seoski momak koji se teko snalazi u velikom gradu? -Nisam to mislila... Sad se on nasmejao i vre je zagrlio. -Nije potrebno da se pravda, ne prebacujem ti. Ionako sam siguran da malo zna o meni, jer Ljilja nije takva ena koja e da lako ispria svoje porodine tajne. Lidija se zamislila. Zaista je tako mala znala o tom mukarcu u koga se iz asa u as sve vie zaljubljivala. -Da li mi sad dovoljno veruje da bi mi rekao neto o sebi? -Verujem ti. Ne znam zato, ali ti verujem. Izvini zbog onih rei danas. I kad sam ih izgovarao znao sam da nisu istinite i da tako ne mislim. Ti nisi vetica, nisi zla. Ti si samo jedna mala devojica koja se ne snalazi u svom ivotu. Pomazila ga je po licu. -Onda mi reci neto o sebi. -Vidi, moja porodica je sve do moje petnaeste bila divna, srena, puna razumevanja. iveli smo u Subotici, tamo sam i roen. Ljilja je radila kao slubenica u poti, a otac je

34

bio voza autobusa. Onda je doiveo nesreu, jedne zime vozio je ekskurziju na Zlatibor, ali je sneg tako napadao da je izgubio kontrolu i autobus je sleteo niz liticu. Na svu sreu zaustavilo ga je gusto drvee, tako da nije dolo do katastrofe koja je mogla da se desi. Sva su deca prola s manjim ogrebotinama, ali je tatin kolega, drugi voza, doiveo jak potres mozga, a kasnije je to preraslo u neku izraslinu koja je dovela do toga da ovek izgubi mo govora i da oslepi na jedno oko. Moj otac, koji je inae bio jako astan ovek, nije umeo da prevazie krivicu koju je oseao. Stalno je ponavljao da se nesrea ne bi dogodila da je malo usporio, iako je policija utvrdila da on nije vozio nedozvoljenom brzinom i da nema ljudske krivice u tome. Poeo je da pije, sve se izmenilo u naoj kui, a onda je jednom udario Ljilju tako da je pala i slomila ruku. Ja sam imao ve osamnaest godina, tri pune godine sam trpeo to muenje s ocem alkoholiarem i majkom koja se trudila da sauva kakvu-takvu porodicu. Kad je slomila ruku, shvatio sam da vie ne ide. Podrao sam je da se razvedu, ali moj otac to nije ni primetio. Kao da je jedva doekao, jer je tako mogao nesmetano da bude u svom svetu pijanstva i da se drui s aicom. Do pre godinu dana on je bio u Subotici najvei alkoholiar i svi su ga izbegavali. Sad je na leenju jer mu je alkohol pojeo jetru, pa vie nije imao izbora. Ja kontaktiram s njim, ali samo da bih mu pomogao da se izlei, mada ga vie ne smatram ocem. Ljilja je morala da ostavi mesto u poti, jer su neki zli ljudi smatrali kako je ona psihiki naruena i nije sposobna da radi. U stvari, bilo je dosta nezaposlenih ena iji su muevi imali uticaj na direktora pote, tako da je brzo nakon razvoda ostala bez posla. Nali smo se na ulici. U Sarajevu je ivela Ljiljina sestra od tetke, pa smo otili kod nje. Tamo sam zavrio medicinu, a onda je moja tetka umrla i roaci njenog pokojnog mua izbacili su nas iz stana. Jedan moj kolega s fakulteta u to vreme se selio za Beograd i ponudio je da neko vreme Ljilja i ja ivimo u njegovom stanu dok se ne snaemo. Tako smo i planirali, ali sam ja dobio posao u Laktaima, mestu kod Banjaluke, koji mi je bio siguran. Ljilja prvo nije htela da se rastanemo, ali ja sam znao da bi za njenu napaenu duu najbolje bilo da ivi u velikom gradu, jer ju je i Sarajevo podiglo i vratilo joj volju za ivotom. Tako je ona dola ovde i kod vas se zaposlila, a ja sam otiao u Laktae. Eto, to je ta pria o meni. Lidija je znala da tu fali jo jedan deo, moda onaj koga se najvie plaila. -A zato si reio da se ne vraa tamo? Pogledala ga je ba u trenutku kad mu je preko lica prela tuna senka. -To je bolna pria. Nisam spreman jo da je ponavljam. Sam se mirim s tim, tako da ne bih dirao u sveu ranu. Devojka je sad bila sasvim uverena da je on u Laktaima ostavio srce. I bila je ljubomorna ma koliko to neobino zvualo. -Dobro, neu da insistiram. Ako ikad bude bio spreman da mi ispria, ja u te sasluati. Jedno vreme su tako uivali u tiini. -Nikada ne bih otiao odavde. Ostao bih s tobom ovako do kraja ivota. -I ja s tobom. Kao da je vreme stalo. -Da... Zna o emu razmiljam? -O emu? -ta bi tvoji roditelji rekli kad bi sluajno saznali da se ovako neto deava meu nama? Lidija je prebledela, ali na svu sreu Dule to nije mogao da vidi. Setila se majinog razgovora s onim debelim gostom, i to joj je bilo dovoljno da kae: -Ne bih volela da otkrijem ta bi rekli kad bi saznali. -Misli da bi to bila katastrofa za njih?

35

-Dule, kaem ti da ne bih volela da saznam. -Tvoj otac mi deluje kao realan ovek, ne znam ba da li bi on pravio probleme. A tvoju majku nisam upoznao, video sam je par puta u prolazu, ali ona nije obratila neku naroitu panju na mene. -Ona je takva. -ta emo onda ti i ja da radimo? -Kako to misli? -Da li emo da se krijemo? -A ta nam drugo preostaje, Dule? Uzdahnuo je i blago je odgurnuo od sebe. Ispravio je sedite i nakon minuta utanja i gledanja nekud u daljinu, pitao je: -Hoemo li da krenemo? Lidiji je odjednom bio tu, kao da do pre samo minut, dva nisu leali zagrljeni i bili bliski kako samo mogu oni koji su zaljubljeni. -ta ti je odjednom? -Nije mi nita, samo mislim da je vreme da krenemo. Pogledaj, ve je pola dva. -Ba me briga za vreme! Ionako me nita pametnije i lepe ne oekuje kod kue. Reci mi, to si takav sad? -Lidija, moda nije dobro sve ovo to radimo. Moda si ti bila u neku ruku u pravu. -U vezi s im? -U vezi sa mnom. Ja ipak jesam jedan seoski mladi, bar u poreenju s tobom. Neto se u njoj otkailo, skoila je na njega i poela da ga ljubi kao poludela. -Stani, tvoja usna... -Ba me briga za usnu! I dalje ga je ljubila, iako ju je posekotina zaista bolela, ali nije htela da obraa panju na to, jer je znala da bi je vie bolelo kad bi ostala bez njega. Kad se na kraju uelela vazduha, odmakla se. -Nikad vie da nisi gledao na sebe kroz ono to sam ja iz gluposti rekla ili uinila. Molim te. -Lidija, da li zna da emo morati da se krijemo od tvojih? -Znam. Svesna sam toga. Ali meni nee biti teko. -Dokle tako? -Ne znam, Dule. Ali nemam snage o tome da mislim. Samo elim da budem s tobom. I strah me je da bi nas oni mogli rastaviti. Zato neu da mislim o tome. Nemoj ni ti. Molim te, ne jo. Ne sad kad sam te najzad pronala. Zagrlili su se. Dule je razmiljao o njenim reima, a onda se sloio s tim. -U redu. Neemo sad sve da kvarimo tim razmiljanjima, rano je. A moemo li bar Ljilji da kaemo? Ona moe da nam bude dobar sauesnik. -Ako ti nema nita protiv da tvoja majka sazna, nemam ni ja. Ljilja e razumeti. -Ona e se obradovati. A sad stvarno idemo kui. Videli su te da izlazi u trenerci i da si ula bez jakne, a izala s njom, pa ne bi bilo ba pametno da zaglavimo do kasno. -Da. U pravu si. Idemo. Ujutru je ustala ve oko devet sati. Tako je slatko spavala da je i kratak san bio sasvim dovoljan da se osea svee i odmorno. Kako je otvorila oi, Dule joj je nedostajao. Osetila je glad i sila u kuhinju. Tamo je zatekla Ljilju koja je mesila kolae.

36

-Dobro jutro, Ljiljo. -Dobro jutro, snajo. Lidija se prvo iznenadila to je Dule ve uspeo da kae majci o njima, ali onda se postidela. -Nadam se da ti ne smeta to te zovem snajom? -Ne, nikako. To mi je ast. Ljilja je gledala s ponosom mladu devojku. -Ne zna kako sam se obradovala kad mi je jutros Dule rekao da ste zaljubljeni. -Jutros? Kad je pre ustao? -Navikao je on rano da ustaje. Nas dvoje svakog jutra popijemo kafu, a onda ja doem ovde. -im dorukujem otii u do njega. -Samo, dete, morate da budete oprezni. Rekla sam ja to njemu, ali on se malo naljutio. Kae da je svestan da ga tvoji ne bi ba s oduevljenjem prihvatili, ali vidim da ga nervira kad o tome pria. Zna, nemoj da se ljuti to u ti ovo rei, ali ako gospoa bude saznala istinu, ima i on i ja da letimo odavde. A nismo u takvoj situaciji da ba sad ostanemo bez posla. Dobro, tvoj otac je dao veliku platu Duletu, a i meni je proli mesec poveao, ali to jo nije dovoljno da bismo ostali na ulici. -Razumem, Ljiljo, nita se ne brini. -Hvala, dete, znam ja da si ti dobra i razumna. Da ti vidim usnu? Rekao mi je Dule ta se desilo. Tvoj brat je dobro dete, ali ba ga alkohol moe upropastiti. To ja dobro znam. -Ljiljo, ispriao mi je Dule za svog oca i nesreu, nadam se da se ne ljuti na njega? -Ne ljutim se, draga moja, pa on zna kome moe da se poveri i s kim to da podeli. A je li ti ispriao za malog Jasmina? Lidija je progutala knedlu. -Ne, nije. -Uh, sad sam bila brza na jeziku. -Nema veze, Ljiljo, rekao je da ima jo neto da mi ispria, ali da sada nije spreman. -Nemoj mu rei da sam se izlanula. -Neu, sigurno neu. Mali Jasmin... Lidija je razmiljala dvesta na sat. Sklapala je kockice. To mu je bio sigurno sin kojeg je izgubio zbog ene koju je voleo. Bolela ju je sama pomisao da bi on mogao negde imati nekoga kome je pripadao. U tom trenutku u kuhinju je ula majka. Kad je videla erku kako razgovara s kunom pomonicom kao da su prisne prijateljice, namrtila se. -Ljiljana, da li je gotov doruak? -Jeste, na stolu je. Postavila sam pre deset minuta. Sada e i kafa da stigne. Ljilja se uzmuvala po kuhinji. -Otkud ti, Lidija, da si ustala tako rano? Sino sam bila u tvojoj sobi oko jedan, mislila sam da si budna pa da se pozdravi s Trajkoviem, onim gospodinom pred kojim si ispala vrlo nekulturna. Ali ti nisi bila u sobi. Verujem da si kasno dola, pa me udi kako si tako rano ustala. Lidija je iznervirano krenula ka trpezariji, majka ju je u stopu pratila. -Pa? Ti ne pria s roenom majkom? -Otkad ja treba tebi da polaem raune kad se vraam? -Moda je vreme da pone. Sumnjiva si ti meni. U poslednje vreme se ponaa kao da

37

nisi sva ista. Lidija je zauzela mesto za stolom i poela da jede, elei da je majka ostavi na miru. -Ko zna, moda se drogira, moda pije? -Mama, nita od toga. -im ti onako prisno brblja s Ljiljom, meni je jasno da nisi sva svoja. -Ne shvatam kakve to veze ima. Ljilja je ovek i to sjajan ovek. -Je li? A onaj gospodin pred kojim si sino bila nekulturna manje je vredan za razgovor od kune pomonice? -Verujem da jeste. -Kako si bezobrazna! U tom momentu pojavio se i otac na vratima. -Kakva je ovde galama od ranog jutra? Pogledao je prvo u enu pa u erku, a onda se smraio. -ta je ovo Lidiji na licu? Majka se tek tad zagledala u erku i primetila krastu na nadutoj usni. -Iju, crna Lidija, nisam ni videla! ta ti je to? -Kako nisi videla? U ta gleda? Pria sa erkom a ne vidi kako je unakaena. Ko ti je to uradio? Lidija je prebledela. Nije mogla da izda brata, znala je da bi se on strano naljutio na nju ako bi rekla da ju je udario. Zato je pokuala da sakrije istinu. -Ma, sluajno sam pala. Ali otac nije bio od jue. -Nemoj da lae, tako neto ne moe da se stvori od pada. Vidi se da te je neko odalamio preko usta. Govori, ko je? -Tata, nije me niko udario... A onda se umeala majka. -Rekla sam ti ja da onaj Ljiljin nije sposoban da je uva. Sigurno je niko u kui nije udario, a kad izlazi van, stalno je prati taj Ljiljin sin. Ako je neko mogao da je udari pored njega, stvarno ne znam to ga plaamo. Lidija se zaprepastila, pogotovo kad je otac rekao: -Sada u smesta da kaem Ljilji da dovede tog klipana, da vidim ta se tu desilo! Krenuo je ka vratima kuhinje, a Lidija je na trenutak birala izmeu brata i voljenog mukarca. Nije znala da li je pravilno odabrala, ali je morala tako da postupi jer je bilo blie istini. -Tata! Stani! Nema on nita s tim. Nije bio prisutan kad sam dobila udarac. Otac se besno okrenuo. -Nije bio prisutan? A gde je bio? Njegov zadatak je da se ne odvaja od tebe kad god si napolju. -I ne odvaja se. On odlino radi svoj posao. -Ne shvatam to ga brani, to mu nee pomoi. Kako je onda moglo da se desi da te neko udari ako se on ne odvaja od tebe? -Zato to... udario me je Sinia. -Sinia? Lidija je presudila. Izdala je brata, ali nije mogla da dozvoli da Dule ni kriv ni duan strada. To ne bi dozvolila da se desi ak ni nekom telohranitelju u koga nije zaljubljena. Majka je sela na stolicu. Drala se za srce.

38

-Jao, kako mi lupa srce. Ne mogu da verujem. Ali ni Lidija ni otac nisu obraali panju na njeno prenemaganje. -Zato te je brat udario? -Ne znam, tata. Bio je nervozan. Nisam htela da sedim s njegovim drutvom, pa smo se pokaili. Izgubio je ivce... Otac je izaao iz trpezarije i Lidija je znala da je otiao pravo u Siniinu sobu. Vie nije bila gladna. Prola je pored majke reena da to pre ode nekud s Duletom, kad ju je sustigla reenica: -Izdajice, roenog brata si ocinkarila. Isplakala se na Duletovom ramenu. Proveli su ceo dan etajui se po gradu, ruali su u jednom malom skrivenom restoranu, a Dule je insistirao da plati. -Sad si moja devojka i nemoj da se svaamo oko toga. Bila je ponosna na njega. Tek tad je videla kako se devojke okreu za njim i kako ga s enjom gledaju. Bio je zaista prelep. -Nemoj da si tuna. Ima mene. Znam da te pogaa to to ti je majka rekla, ali videe da e se sve srediti. I brat e da ti se izvini. Bolje je da otac zna nego da se to ponavlja. -Dule, ja vie ne mogu da podnesem tu kuu. Ne mogu. -Polako, ima vremena. Kad ja budem mogao da naem drugi smetaj i posao kao lekar, odveu te odatle. -Hoe? Stvarno? -Neu te pustiti do kraja ivota. Nikako. Bila je presrena. Stegla je njegovu ruku u svojoj, kao da tako potvruje dogovor. Sledea dva meseca uspevali su da budu sretni i neometani u svojoj vezi. Niko nije posumnjao u njih. Jedne noi su prespavali u hotelu, eljni da napokon spoje tela koja su se neobino jako privlaila, a kad su nakon duge strasti videli da je ve svanulo, uhvatila ih je panika. U tom trenutku njen mobilni je zazvonio, videla je kuni broj i presekla se. Ali to je bila Ljilja koja je pretpostavila da su se negde zaneli i zaboravili na vreme, tako da im je javila kako je pripremila teren da se vrate. Naime, kad se trgla oko etiri ujutru i videla da ih nema, prvo je otila na kapiju kod deurnog obezbeenja i zamolila ga da s njegovog mobilnog pozove sina. Okrenula je neki bezveze broj i odglumila kako razgovara sa sinom koji joj govori da je Lidija ostala da spava kod drugarice, a kako je on dobio slobodno do ujutru da poseti navodno neku devojku. Kad je ena prekinula vezu, kao sluajno je i izbrisala telefon koji je poslednji zvala, pa se onda priglupo izvinjavala: -Ja ne znam s tim udima od mobilnih, glupa sam ja za tu tehniku, videla sam samo na ta se moj sin javlja, na neku zelenu slualicu i to je sve to znam. Eto, Lidija spava kod drugarice, a moj sini napokon ima vremena da jednu no obie devojku. Nije uzeo nijedan slobodan dan otkad radi, pa mu ova no ba znai. ovek s kapije je blagonaklono gledao stariju enu i poverovao u njenu priu. ak je i shvatio da je glupo da gazdi kae kako je jadni, vredni mladi iskoristio ono malo slobodnog vremena da bi uivao. Tako je ta no ostala tajna za sve osim za dvoje ljubavnika i za dobru snalaljivu Ljilju. Lidija je bila jako sretna, mada joj na drugim poljima nisu cvetale rue. Dobila je poziv za novi kasting, ali kako je imala nateenu usnu, nije mogla da ode. Sinia ju je ignorisao koliko god je mogao, a esto je nou putao glasnu muziku kako bi joj ometao san. Na

39

njenu novu haljinu koju je sluajno ostavila u dnevnoj sobi prosuo je crno vino. Radio je sitne pakosti da joj pokae koliko je ljut to ga je otac dobro izgrdio i kaznio tako to mu nije dao deparac za ceo mesec. Ali ljubav prema Duletu je rasla, kao i njegova prema njoj. Zajedno su traili naine da se negde zaposli kao lekar, no nije im polazilo za rukom. Uivali su u svakom zajednikom trenutku i stalno priali kako e jednog dana moi da se viaju otvoreno, da se ne kriju po mirnim ljubavnikim restoranima i da ne idu po hotelima kad ih strast obuzme. Gaga je stala na noge i skoro svaki dan pokuavala da stupi s drugaricom u kontakt. Ali Lidija joj se nije javljala. Nekako nije mogla da se vrati u onaj svet u kome je bila pre nego to je srela Duleta. A znala je da je Gaga zove kako bi zajedno krenule po klubovima na otvorenom koji su se ve uveliko otvorili, jer je ve bio jun mesec. Jednog popodneva Gaga je bila toliko uporna s pozivima, a i prethodnog dana je svraala kad Lidija nije bila kod kue, da je morala da joj se javi. -Halo, Lidija! Da li si ti normalna? Jurim te mesec dana, a ti mi se uopte ne javlja na telefon. ta ti se dogaa? -Nita, Gago, samo sam bila u maloj depresiji, neto sam u svai sa Siniom, pa ni atmosfera u kui nije sjajna. Jesi li se oporavila? -Zna da jesam, morala si to da uje od nekog, a i jue sam bila kod tebe, ali nisi bila u kui. Kada emo se videti? -Ne znam... -Hoemo veeras negde na pie pa na ''Ambis''? ''Ambis'' je bio jedan od najpopularnijih splavova leti, gde je Gaga oboavala da dolazi. -Ne mogu veeras, imam druge planove. -Je li? Da nije s onim tvojim bodigardom? Lidija se sledila. Jedva je promucala pitanje: -Kakvim bodigardom? -Hajde, nemoj da se pravi luda. Videla sam te preksino, izlazili ste iz kola i onda se ljubili k'o golupii. -Gde si nas videla? -Na Zemunskom keju. -ta si ti radila tamo? -Ila do ''Venecije'' na klopu. A vi ste se etkali, a? Lidija je proklinjala Gagu to je morala sve da vidi. Ali znala je da sad nema uzmicanja. -Sluaj, Gago, ja sam se zaljubila. Presrena sam. Ali za njega i mene ne sme niko da zna. Pogotovo ne moji, prosto bi sve uinili da nas razdvoje. -ekaj, nemoj mi rei da je to neto ozbiljno? -Nema pojma koliko. -Lidija, poludela si. Ne moe da se zabavlja sa sinom kune pomonice. -Kakve veze ima iji je sin? Vano je valjda da je dobar prema meni i da ga volim. -Naravno da je dobar prema tebi kad ima sve ono to on nema. Ti si za njega glavna premija na lotou. Nemoj da si luda. Ja sam mislila da ti hoe malo da se zeza i eta ga onako jer je zgodan, a onda e da ga utne. A ti se zaljubila! -Ja ga volim. Gaga se smejala tako da je Lidija morala da pomeri slualicu. -Puknuu od smeha.

40

-To nije smeno. -Jeste. Sad je Lidijin bes poeo nekontrolisano da raste. -Gago, prestani tako da se smeje. -Ne mogu, toliko je jadno da je smeno. -Jadno je jer ti razmilja tim malim delom mozga koji koristi? Sad se ve devojka s druge strane uozbiljila. -Lidija, ta si rekla? -To to si ula. Poniava ljude koje dobro i ne poznaje samo zato to nisu kao ti, to nemaju para i to nisu snobovi. Iskreno, moj Dule je vredniji od svih onih naduvanih tatinih sinova za koje ti misli da su neto specijalno. -Hoe da kae da sam ja snob i da ja ne znam ta valja? Da moda nee i meni da preporui sina neke kune pomonice ili nekog vrtlara ako ga ima? Ovo je prelilo au. -Ne, Gago, ne mogu da ti preporuim. Nisi ti dovoljno dobra za sina kune pomonice. Taj bira sam ono to valja. Znala je da je ovim stavila taku na njihovo drugarstvo. S druge strane se ula napeta tiina, a onda je prekinuta veza. Iako je Lidija volela Gagu, ovoga puta nije alila to se tako zavrilo. Oigledno da je njena najbolja drugarica bila nedovoljno spremna da prihvati ljubav prema Duletu, a to nije mogla da joj oprosti. Kad je neto kasnije prepriavala njemu taj razgovor, on ju je stisnuo uz sebe i rekao: -Hvala ti to me tako srano brani, mada ne elim da zbog mene izgubi drugarice. -Ti si mi vaniji od onih koji me ne razumeju. -Onda u te jednog dana uveriti da nisi pogreila u izboru. Ali Lidija je ve bila uverena u to. U julu je bio Ljiljin roendan i odveli su je na bogat ruak. ena je bila presrena, pogotovo to je videla kako se dvoje mladih vole i paze. Jedino to ju je muilo bio je strah ta e rei Lidijini roditelji ako saznaju za njihovu vezu. No, to je bio zajedniki strah o kome jo nisu hteli da misle. Nekoliko dana kasnije Dule joj je saoptio da je konkurisao za mesto lekara u Panevu. Bila je srena to on misli da e ovaj put dobiti posao, ali se plaila svega ostalog. Ako on bude otiao, morae i Ljilja, verovatno e drugom telohranitelju ustupiti kuicu, a onda e biti i tee da se njih dvoje viaju. Ona e imati drugu pratnju zbog koje nee moi da uiva u trenucima s Duletom. Sve joj je to prolazilo kroz glavu dok je neposredno nakon Duletovog saoptenja o poslu u Panevu ila holom s namerom da ode u svoju sobu i potrai neke knjige koje je obeala da e mu dati da ih proita. U tom trenutku iz dnevne sobe je izaao Sinia i kad je ugledao sestru, prezrivo se nakezio pa dobacio nekome ko je sedeo u sobi: -Evo je. Stigla je golubica. Na vratima se pojavio otac, s ledenom maskom preko lica. Lidija je naslutila da se neto uasno deava. -Lidija, doi u sobu. Posluno je krenula ka ocu, a u prolazu brat joj je apnuo na uvo: -Sad si najebala. To ti je za onaj udarac. Iako jo nije znala o emu je re, mogla je da oseti slabost u kolenima. Kad je videla i

41

majino lice koje ju je gledalo s visine, kao da je umesto Lidije uao neki prosjak, pa jo i kad je zatekla Ljilju koja je plakala, znala je da su Dule i ona otkriveni. -Ti, Ljiljana, moe da ide. Ima do nedelje vremena da se spakuje i ode sa sinom. Dotad ima obavezu da danas skuva veeru, a sutra emo uzeti drugu enu. Ve imam jednu koja je radila kod ministra Petria dok je bio u Beogradu. Ljilja je pokunjeno ustala. Dok je prolazila pored Lidije, blago joj se nasmeila kao da joj kae: -Ne brini, jaki smo Dule i ja, a sad budi i ti. Tek kad su se vrata zatvorila za enom, otac je pokazao erki da sedne u fotelju. -Lidija, nemoj da porie jer sad znamo da je istina. Zabavlja se s Ljiljinim sinom. Majka je u tom trenutku tako zacoktala da se Lidija iznervirala. Reila je da brani svoj izbor po bilo koju cenu. -Da. Zabavljam se s Duletom. -Koliko to traje? -Nekoliko meseci. -Zato si to krila od nas? -Zato to sam smatrala da vi ne biste dobro reagovali i da biste pokuali da nas razdvojite. -Tano, pokuali bismo da vas razdvojimo jer je apsurdno da se zabavlja sa svojim telohraniteljem. -Tata, da mi nije bio telohranitelj, onda ti ne bi smetalo? -Ne, moda bih vie voleo nekog drugog za potencijalnog zeta, ali izbor je tvoj. -Meni bi smetalo! To se javila majka. Lidija je pogledala u nju. -Zato bi tebi smetalo, mama? -Zato to je on sin ene koja kod nas isti, pere, pegla i kuva! -Pa? Da li to znai da je manje vredan jer mu je majka sjajna u svom poslu? -Nemoj da si bezobrazna, zna. Ja sam tebe rodila, a ne ti mene. Neu da me bruka time to se vue s nekim dripcem bez prebijene pare u depu. -Nije on kriv to nema para, jer je doktor a ne politiar. Samo me zanima kako ste saznali, ko me je od vas pijunirao. -Ako ba hoe da zna, tvoja drugarica Gaga je rekla Sinii. -Gaga?! -Da, devojka nam je obratila panju na tvoje kurvanje s tim oloem. -On nije olo! Otac je podigao ruku kako bi zaustavio dalju raspravu. -Dosta! Ja ovde govorim. Lidija, oboje su dobili otkaz. Ne elim vie da se via s tim momkom. Je li jasno? -A zato ne eli da se viam sad s njim ako on vie nije moj telohranitelj? -Zato to je prekrio pravila. A i ima neega u onome to majka pria, nije on za tebe. Ti moe bolje. Zaletela si se jer si previe gledala amerike filmove, pa ti je pria o telohranitelju i ljubavi s njim romantina. -Nije istina! -Ja sam rekao svoje. Nemoj da se desi da se vidi s njim nasamo dok ne ode. Dau ti jednog Siniinog momka da te prati dok ne naemo zamenu. -Ne moe da mi zabrani da se viam s dekom u kojeg sam zaljubljena! Sad je opet majka skoila.

42

-Moemo mi sve, jer smo ti roditelji. Mar u sobu! Plaui je otila. Nije mogla da veruje ta joj se deava. Ali nije krenula u sobu, ve je istrala u dvorite i krenula prema kuici. U tom trenutku se odnekud pojavio Siniin bodigard i bukvalno je poneo nazad u kuu. Uzalud se opirala. Otac je doao do nje i lupio joj jak amar zbog kojeg se smirila i otila u svoju sobu. Tu no se iskrala iz kue, ali nije izala na glavni ulaz ve na sporedni koji je vodio iza kue. Polako se unjala dok nije stigla do vrata male kue. Zakucala je, ali tiho, kako ne bi obratila panju na sebe. Na svu sreu, deurni s kapije je telefonirao s mobilnog i nije se okretao prema njoj. Tek posle nekoliko kucanja vrata su se odkrinula. Kad ju je video, Dule ju je brzo pustio unutra. -Da li si normalna? to si dola? -Da te vidim. Da priam s tobom. Nemoj mi sad rei da si i ti reio da me ne via. -Naravno da nisam. vrsto ju je stegao. -Ali mi je ao da se ponaaju prema tebi kao da si retardirana i da ne zna ta eli. -Hou da idem s tobom. -Kuda, duo? -Kud god hoe. -Pa ni ja ni mama ne znamo kuda emo. -Iznajmite neki stan. -Ne bismo imali ni za dva meseca. Nismo mogli da utedimo. -Imam ja para. -Nikad ne bismo uzeli tvoj novac, Lidija. -Nije moj, on je i tvoj. Na je. Molim te, povedi me sa sobom. Neu da budem ovde bez tebe. Dule ju je jedva smirio, a onda ju je posadio na stolicu i polako objanjavao. -Ti zna koliko je tvoj otac jak. Kad bi i otila sa mnom, on bi te lako vratio. Samo bi sebi jo vie upropastila ivot. Pusti da se mama i ja sredimo pa emo onda ti i ja neto da smislimo. -Neu, neu tako! Ne mogu da izdrim ovde! -Lidija, ponaa se krajnje nerazumno. Sad je delikatna situacija i svi moramo da se smirimo, sredimo, da vidimo kako i ta dalje. Bie vremena za mene i tebe, imamo ceo ivot pred sobom. Lidija je pobesnela, njen oaj je nadvladao. Ustala je sa stolice i vie nije mogla da se suzdrava. Opet joj se inilo da je sama na ovom svetu. -Znala sam. Znala sam da si takav. Dok je sve bilo u redu, dok je sve teklo glatko i ti si bio pored mene. Sad kad je gusto, ti bei. Ostavlja me ovde gde su se svi okrenuli protiv mene, gde e svaki telohranitelj da me cinkari kuda idem i s kim se viam, gde u da poludim sama! Znala sam. Moja majka je bar u neemu bila u pravu - trebalo je da se uvam takvih kao to si ti, koji me osvoje jer se ponesu onim to moje prokleto prezime predstavlja, a odlaze kad vide da od toga nemaju koristi. Moda jeste najbolje da se vrati svom sinu i eni s kojom ga ima i zbog koje toliko pati. Ja sam samo bila prolazna avantura. Krenula je ka vratima, sva oblivena suzama. Ali Duletova ruka ju je zaustavila. -O emu pria, Lidija? Ja nemam sina.

43

-Ma nemoj? Sad e jo i da me lae? A mali Jasmin? Smraio se. -Kako zna za Jasmina? -Ljilja ga je sluajno spomenula. -Da, sigurno je bilo sluajno jer vidim da ne zna sve. Doi, sedi. -Neu, neu vie da budem ovde, sve mi je jasno. -Doi i sedi. Povukao ju je i morala je da ga poslua. -Jasmin nije moj sin. On je deak kojeg sam upoznao kad je imao dvanaest godina, roen je u ratu u Bosni, majka mu je Muslimanka, otac Srbin. Ostavili su ga u kui koju su napustili. On se godinama sam snalazio za hranu i za odeu. Kad su ga policajci doveli kod mene, bio je tako mrav i slab da sam mislio kako e svakog trenutka da podlegne i da umre. Zbog svega toga to je proiveo, zbog trauma kroz koje je proao, mucao je, ali je to bio jedan inteligentan momak. Leio sam ga i vezao se jako za njega. Postao mi je kao sin. Kako sam u Laktaima imao kuicu, posle leenja sam ga doveo kod mene. Tako je bilo sve do prole jeseni kad se neko nakanio da sve to provue zakonski. Traili su da ga vratim u dom, ali sam ja to odbijao. Govorili su da nije zakonski da drim tue dete i da on mora da bude evidentiran kao siroe, pa stavljen na usvajanje. Nisam mogao da verujem da e mi ga uzeti tek tako, samo iz razloga to nije proao zakonitu proceduru usvajanja. Nita mi nije pomoglo da ga zadrim. Svi ljudi koju su neto znaili u Laktaima prosto su okretali glavu od tog sluaja i to samo zato jer je mali bio poluMusliman. I onda su ga jednog dana odveli. Obilazio sam ga u domu, obojica smo plakali, taman je prestao da muca, a u domu je opet promucao. Dule je obrisao suze. -Ipak, nadao sam se da e mi ga vratiti. Sve dok jednog dana nisam doao da ga obiem. Bio mu je roendan. Kupio sam mu bokserske rukavice koje mi je traio. A oni u domu su mu rekli da je odveden u Sarajevo, gde mu ivi majka, koja se sad setila da ima sina. Znao sam da vie nema ansi da ga imam. I napustio sam sve. Eto, sad si ula priu. Lidija se tresla koliko je plakala. U njenim oima Dule je bio vei nego ijedan ovek na svetu, vei nego Bog. Zagrlila ga je. I on je nju. -Izvini to sam insistirala na tome. Boe, bila sam ljubomorna na Jasmina. Mislila sam da ti je sin i da voli njegovu majku. -Ludice jedna. -Nemoj da me ostavi. I meni si potreban kao Jasminu. Pogledao ju je okiran onim to uje. -Da, znam da zvui glupo da se uporeujem s njim, ali ako ode, ja neu promucati, ali u poludeti, neu izdrati. Potreban si mi, nemoj da dozvoli da mi te uzmu kao to su njega. Sad je i Dule shvatao ta eli da mu kae. -Neu te ostaviti. U nedelju spakuj svoje stvari. Kuda budem iao ja, ii e i ti. U nedelju ujutru, neto pre pet sati, iunjala se s dva velika kofera iz sobe. Oslunula je zvukove u kui. Nita se nije ulo. Polako je krenula kroz hodnik do stepenita. Na prstima je zgazila na prvi stepenik. -Kuda si ti krenula? Zamalo se nije onesvestila. Okrenula se i videla Siniu. Oigledno se tek sad vratio iz

44

nonog ivota. Sve joj je u trenutku palo u vodu. Nije mogla ni da progovori. -uje ta sam te pitao? Kuda si krenula s koferima? Bei od kue? -Sinia, molim te... pusti me da idem. -A gde da te pustim? Ide s onim Ljiljinim sinom, a? -Molim te, bato. Shvati me. Volim ga. -Meni si nala da pria o ljubavi? Ti zna da ja ne verujem u te bajke. -Znam, ali verujem ja. -ta e biti ako sad probudim oca i kaem mu ta si nameravala da uradi? Poela je da plae. -Sinia, molim te da me pusti. -Je li? A to si me izdala za onaj amar? -I ti si mene izdao za Duleta. Ti i Gaga. Sad smo kvit. -Ja ne volim da budem kvit. Volim da budem u prednosti. -Sinia, tako ti svega, samo zamuri na oba oka i pusti me da odem. Nema pojma koliko mi to znai. Brat se naslonio na zid, prekrstio ruke i podsmeljivo je gledao. -Nisi ba ubedljiva. Kad bi mi dala bar jedan dobar razlog zato da te pustim, moda bi tako i bilo. -Zar nije dovoljno to to sam ti sestra? To to zna da ja u svemu ovome ne uivam kao ti? To to smo razliiti i to je za mene ljubav sve u ivotu. Shvati me, bato. Pokuaj. Sinia je jo nekoliko trenutaka gledao u sestru, a onda se okrenuo i poao ka svojoj sobi. Lidija je odahnula jer je znala da ju je pustio, da joj nee praviti probleme. Gledala ga je s puno ljubavi, a onda na prstima nastavila da bei. Izala je na zadnji izlaz. Ljilja, Dule i ona ve su sve isplanirali. Sakrivena iza zida, ekala je da uje kako se vrata male kue otvaraju. Posle petnaestak minuta to se i desilo. Provirila je i videla Ljilju i Duleta s koferima kako polako kreu ka kapiji, a onda je razgovetno ula razgovor kojim su se pozdravljali s ovekom na kapiji. To je bio znak da ona potri do kola kojima je prethodnog dana iskljuila alarm i da brzo ue u njih. Stavila je kofere pozadi, pa se sagla da ne bude viena pre vremena. Naila su jedna kola. Bio je to Duletov prijatelj s fakulteta kojeg su uvukli u plan i koji im je velikoduno ponudio da, dok se ne snau, ive u njegovom stanu. Nije bio oenjen, tako da mu nije smetalo malo drutva. Kapija se otvorila da bi Duletov drug uao i da bi stavili kofere u kola. Kad je on krenuo, startovala je i Lidija. Pred zbunjenim obezbeenjem dva automobila su projurila ka ulici i nestala u nepoznatom pravcu. Dok su oni probudili Jovanovie i objasnili ta se desilo, Lidija je ve bila sa svojim dragim u stanu na Beanijskoj kosi. Nali su je posle osamnaest dana. Angaovan je privatni detektiv koji je uao u trag devojci. Policija se pojavila na vratima i privela Duleta i njegovog prijatelja govorei im da e biti optueni za otmicu, a Lidiju su odveli u oev kabinet. Bila je besna, ali je znala da e izdrati. Imala je i zato. Nosila je Duletovo dete, sad je ve bila sigurna u to. Kad je ula u kabinet, otac je stajao kod prozora i gledao negde u daljinu. Nije obratio panju na nju, samo je rukom pokazao da sedne. Ali ovaj put nije sela. -Neu da sedim, hou da me ostavi na miru i da pusti Duleta i njegovog prijatelja, odmah. -Ne moe ti meni, balavice, da nareuje kako u ja da reavam probleme u svojoj porodici.

45

-Tako ih reavaj u dravi, tata, a ne u porodici. Ja sam punoletna i ti zna da tvoje gluposti ne mogu da se odre osim ako nema nameru da koristi mo da bi zatakao istinu. Mene niko nije kidnapovao. Ako bude falila dlaka s glave mom Duletu, ja ti se kunem da e za moju priu da saznaju sve novine u zemlji. -Ti to meni preti? Oev pogled je bio pun besa. Tresla mu se vilica dok je izgovarao rei. -Shvati kako god hoe. Ali ne dam da na meni primenjuje silu. Ja imam svoj ivot i svoje elje, pa i ako se razlikuju od tvojih, ne znai da su pogrene. Prvi put je Lidija pred ocem bila odluna. On je tek tad video da je zaista odrasla, da vie nije klinka koja se zanosi manekenstvom, ve ena koja zna da se bori za svog mukarca. I ta injenica ga je porazila. eleo je svoju malu devojicu nazad, jer zrelu enu nije mogao da kontrolie. Zato je promenio taktiku, maznim glasom je poeo da joj govori, a ak joj je i priao tako da je mogao da je pomiluje po kosi. -Dete moje, znam da si se zaljubila, ali ne radi se to tako. Neu ja tebi zlo da nanesem, samo ne elim da te neko povredi. Ima vremena za sve. Vrati se kui pa emo da priamo. Moda ni sama nisi svesna koliko on nije za tebe. Pusti da te tata posavetuje. Odmakla se od njega s gaenjem. -Ti da me posavetuje? Ni sopstvenu porodicu nisi mogao da sauva, osim za one goste koji svakodnevno prolaze kroz kuu. Samo u javnosti smo porodica, dok smo nasamo pravo rasulo. Nemoj da me ui, tata, pusti da se sama nauim. Ovo je ve bilo previe za oveka koji je hteo da vlada ljudima. -Bezobrazna si, Lidija. Ako nee milom, onda e silom kui. -Ne verujem. Ako upotrebi silu, mogao bi da mi nanese veliki bol. -Tvoj bol je samo zanesenost glupostima. -Je li? Nisam znala da je dete glupost. -Kakvo dete? -Moje dete, tata. Trudna sam i udau se za Dulete, hteo ti to ili ne. -Ne mogu da verujem dokle si me dovela. Seo je na stolicu, zaista je izgledao slomljen. -Nisam te ja dovela ni do ega. Sam si kriv. Nekad si bio laf, a sad si isti kao svi oni ostali politiari, sad vie nisi moj tata. A ja idem i elim da moj budui mu u roku od dvadeset etiri sata doe kui, iv i zdrav. Okrenula se i izala. Nije joj bilo lako da ostavi oca u takvom stanju, ali nije imala drugo reenje. Dule i njegov prijatelj vratili su se kui nakon svega nekoliko sati. Iako su policajci prema njima bili vrlo drski, bar ih nisu tukli. Taj dan bio bi straan da nije stigla iz Paneva vest da je Dule dobio posao u domu zdravlja, pa su uz vino i pesmu tu no zaboravili na ono to im je priredio Lidijin otac. Nakon mesec dana Dule, Ljilja i Lidija uspeli su da se skue u Panevu. Nali su povoljan dvosoban stan, a kako su se lepo slagali, nije im bilo tesno. Lidija je stalno mislila na to kako je ranije imala dvospratnu kuu, a inilo joj se da se gui u njoj, dok sad u daleko manjem prostoru potpuno uiva i svaki trenutak joj je bio lep. Sinia je doao da ih poseti. Mada je sve vreme pravio neslane ale kako se Dule eli venati s njegovom sestrom jer misli da e imati neke koristi to je zet Jovanovia, ipak se videlo da se dva momka meusobno dopadaju jedan drugom. Moda se nisu potovali, jer je

46

svaki prezirao ono to je onaj drugi izabrao da bude u svom ivotu, ali bar su smatrali da mogu da razgovaraju i da su dobri momci. Sinia je Lidiji rekao da majka jo nije ni blizu toga da se pomiri s injenicom kako e joj se erka udati za nekog siromaka. -Zna ti nju, sad svaki dan govori o tome kako joj skae pritisak i kako e se logirati od brige. Dobro je to joj niko ne veruje da joj je loe. Kad joj stvarno bude pozlilo, mi neemo ni primetiti. Lidija je morala sebi da prizna da joj nedostaje porodica. Htela je da ode u svoju kuu i poseti roditelje. O tome je priala i s Duletom koji ju je zaista razumeo. -Htela bih da mi i oni budu na svadbi. -Znam, ljubavi, ali ta da se radi. Pozvaemo ih, poslaemo im pozivnice, pa ako ele i ako se opamete, doi e. Vremenom e se to sve srediti, a ja u dokazati da sam vredan njihove erke, obeavam. Lidija ga je vrsto zagrlila, presrena to ga ima. Pred crkvom je bilo desetak ljudi. Bili su to mladoenjine zvanice, mali broj onih s kojima je Dule odravao rodbinske ili prijateljske veze. S Lidijine strane tu je bio samo Sinia, obuen u skupo sivo odelo, s naoarima za sunce. Za kumu i kuma uzeli su Duletovog prijatelja i njegovu devojku s kojima su se esto druili u poslednje vreme. Lidija je razmiljala da li da zove Gagu da joj bude kuma, ali je bila sigurna da bi devojka odbila. Dok je ekala da ceremonija venanja pone, stalno je bacala pogled na kapiju crkvenog dvorita ne bi li ugledala oca i majku kako dolaze. Ali njih nije bilo. Dua ju je bolela to se nisu predomislili i odazvali pozivu. Kad je svetenik sve pozvao da uu, oprostila se od sna da joj roditelji prisustvuju venanju. Dule je to osetio i samo ju je vrsto stegnuo za ruku. Nasmeila mu se, reila je da ne pokvari sopstveno venanje i podigla glavu. Taman to je ceremonija poela, ula se neka muzika spolja. Svetenik je zastao i saekao da se muzika koja je dopirala od trubaa zaustavi. A onda su se velika crkvena vrata otvorila i pojavili su se Lidijini roditelji s jo nekoliko svojih prijatelja i roaka. Videlo se da je otac reio da nakon crkvenog venanja preuzme kompletnu organizaciju u svoje ruke, pa je doveo i orkestar sa sobom. Sreli su im se pogledi i Lidija mu je poslala poljubac, a on je klimnuo glavom u znak podrke. Onda je pogledala u majku. Ona je i dalje izgledala zabrinuto, ali se bar smekala. Venanje je moglo da se odri. U restoranu otac je prvi podigao au: -Dragi gosti, hvala to ste doli na svadbu moje erke i njenog izabranika. Hvala i meni to sam se u poslednjem trenutku opametio i shvatio da sam bio budala, da sam povrno gledao na Lidijino sazrevanje i da sam potcenio svog zeta. Hou samo da nazdravim za njihovu sreu, za budunost i za dete koje moja ki nosi. Mladenci, nadam se da ete prihvatiti kao svadbeni dar moje izvinjenje i jo jednu sitnicu. Pogledom je potraio gospou Jovanovi koja je iz torbe izvukla koverat i pruila mu ga. -Znam da ste oboje ponosni da biste prihvatili neto krupno od mene, ali kako ja smatram da imam jednu erku i kako znam da e biti sretna, ostaje mi samo da je zamolim da sa svojim muem primi ovo. -ta je to, tata? -Pogledajte vas dvoje.

47

Pruio je Lidiji koverat. Kad je otvorila, zamalo nije pala u nesvest. -Tata, pa kupio si nam kuu u Panevu. -Da, nova je, prostrana, ima dvorite i sjajno izgleda. Opremio sam je i mislim da e vam se svideti. Da sam je kupio na drugom mestu, sigurno bih poremetio Duletov posao, a ovako sam poklon prilagodio vama. Nadam se da prihvatate to od nas Jovanovia? -Hvala, taste. Neemo se inatiti vie. Ovo jeste previe za svadbeni poklon, ali znam da vam znai da ga uzmemo i zbog komfora vae erke. A ovde vam javno obeavam da ete jednog dana shvatiti kako ona nije pogreila u izboru i biete ponosni na mene. -Ve jesam, Dule, ve jesam. Lidiji je zasijala suza u oku, ali to je bila radosnica koju nije htela da obrie jer je se nije stidela. Slavlje se nastavilo do jutarnjih sati.

-KRAJ-

O PISCU Ve nekoliko godina ime Anabele Basalo je dobro poznato u javnosti. Puritance je okirala kada je javno priznala da je radila za sajt hot lajna, a posebno kada je objavila svoj prvi roman "ena sa grekom". Potom se slikala i za srpsko izdanje "Playboya" i preko noi stekla ogromnu popularnost. Zatim je napisala i drugi roman "Peta ljubav i polako, ali sigurno ula je u rang sprskih knjievnica 21.veka. Roena 1972. godine u Zenici. Zavrila je Treu beogradsku gimnaziju i zapoela studije biologije koje nije zavrila. Njene knjige govore o svetu muke dominacije, svetu novca, moi, urbanog Beograda. Iako se na izgled govori o seksu, pria je o veitim temama: traenju identiteta, o samoi, o okolini, o tome ta se nekom dogaa kad odlui da bude drugaiji. Otvoreno i iskreno govori o muko-enskim odnosima.

48