Merion Cimer Bredli, Magle Avalona (I) PDF

Merion Cimer Bredli, MAGLE AVALONA (I) Prevela Zvezdana [elmi} PROLOG Govori Morgana...
U svoje vreme nazivali su me mnogim imenima: sestrom, ljubavnicom, sve{tenicom, ènom-mudracem, kraljicom. Sada sam zaista postala èna-mudrac, a mo`da }e do}i vreme kada }e biti potrebno da se o ovome zna. Ali, sasvim iskreno, mislim da }e hri{}ani pri~ati poslednju pri~u. Jer vilinski svet se sve vi{e udaljava od sveta u kome vlada Hrist. Nisam u sva|i sa Hristom, samo sa njegovim sve{tenicima, koji Veliku Boginju nazivaju demonom i odri~u joj da je ikada imala mo} nad ovim svetom. U najboljem slu~aju, kaù da su njene mo}i bile sotonske. Ili joj navla~e plavi ogrta~ Gospe od Nazareta - koja je tako|e imala svoje mo}i - i kaù da je bila ve~ita devica. Ali {ta jedna devica moè znati o tugama i patnjama ~ove~anstva? A sada, kad se svet promenio, a Artur - moj brat, moj ljubavnik, kralj koji je bio i kralj koji }e biti - leì mrtav (obi~an svet kaè da spava) na Svetom ostrvu Avalon, pri~u treba ispri~ati onako kakva je bila pre nego {to su sve{tenici Belog Hrista do{li da sve prekriju svojim svecima i predanjima. Jer, kao {to rekoh, sam svet se izmenio. Postojalo je vreme u kome je putnik, ako bi imao volje i poznavao samo nekoliko tajni, mogao da porine svoju la|u u Letnje more i da stigne ne u Glastonberi sa sve{tenicima, nego na Sveto ostrvo Avalon; jer u to vreme kapije izme|u svetova lebdele su u maglama i bile su otvorene, jedna pred drugom, onako kako bi putnik pomislio i poèleo. Jer to je velika tajna, koju su znali svi obrazovani mu{karci u na{e vreme: da onim {to ~ovek misli stvaramo svet oko sebe, svakoga dana nov. A sada su sve{tenici, misle}i da to ugroàva mo} njihovog Boga, koji je jednom stvorio svet da bude zauvek nepromenljiv, zatvorili te kapije (koje nikada i nisu bile kapije, osim u ljudskom umu), te staza vodi jedino na Ostrvo sve{tenika, koje su osigurali zvucima svojih crkvenih zvona, odbijaju}i sve pomisli na drugi svet koji leì u tami. Jo{ kaù je da taj svet, ako zaista postoji, vlasni{tvo Sotonino, i ulaz u Pakao, ako ne i sam Pakao. Ne znam {ta je njihov Bog mogao i {ta nije mogao da stvori. Uprkos pri~ama koje se pri~aju, nikako nisam uspela da saznam mnogo o njihovim sve{tenicima i nikada nisam nosila crninu njihovih robinja-kalu|erica. Ako su na Arturovom dvoru u Kamelotu tako mislili o meni kada sam stigla tamo (po{to sam uvek nosila tamne haljine Velike Majke, znamenje njene mudrosti), nisam ih razuveravala. I zaista, krajem Arturove vladavine to je moglo biti i opasno, pa sam pognula glavu pred neophodno{}u, {to moja velika gospodarica nikako ne bi u~inila: Vivijen, Gospa od Jezera, nekada Arturov najbolji prijatelj, izuzev mene, a potom njegov najlju}i neprijatelj - opet, izuzev mene. No, borba je sada zavr{ena; kona~no sam mogla da pozdravim Artura, kad je leào na samrti, ne kao neprijatelja, mog i moje Boginje, nego samo kao brata, i kao umiru}eg kome je potrebna pomo} Majke, {to na kraju ~eka sve ljude. âk i sve{tenici to znaju, uprkos svojoj devici Mariji u plavoj haljini; jer i ona postaje Majka Sveta u trenutku smrti. I tako je Artur kona~no leào, sa glavom u mome krilu, ne vide}i u meni ni sestru ni ljubavnicu ni neprijatelja, nego samo ènu-mudraca, sve{tenicu, Gospu od Jezera; i stoga je po~ivao na grudima Velike Majke od koje smo se rodili i kojoj je kona~no, kao i svi ljudi, morao da se vrati. I mo`da se - dok sam vodila barku koja ga je odnosila, ovog puta ne na Ostrvo Sve{tenika, nego na pravo Sveto ostrvo u tamnom svetu iza na{eg, na ono ostrvo Avalon gde, sada, samo retki mogu da odu - pokajao zbog neprijateljstva koje je niklo me|u nama. Dok budem pri~ala ovu pri~u, povremeno }u pominjati stvari koje su se zbile dok sam bila suvi{e mlada da bih ih shvatila, ili stvari koje su se desile dok mene jo{ nije bilo; i moj slu{alac }e se povu}i, mo`da, i re}i: Ovo je njena magija. Ali oduvek sam posedovala dar Vida i sagledavanja uma mu{karaca i èna; i za sve ovo vreme bila sam im svima bliska. A stoga, ponekad, sve {to su mislili bilo mi je znano ovako ili onako. I zato }u ispri~ati ovu pri~u. Jer jednog dana, i sve{tenici }e je pri~ati, onako kako je oni znaju. Mo`da }e izme|u te dve pri~e mo}i da se nazre svetlucanje istine. Jer postoji ne{to {to sve{tenici ne znaju, jer veruju u svog Jednog Boga i Jednu Istinu: da ne postoji istinita pri~a. Istina ima mnogo lica, i nalik je na stari put ka Avalonu; od na{e sopstvene volje, i od na{ih sopstvenih misli, zavisi kuda }e nas put odvesti i da li }emo, na kraju, sti}i na Sveto ostrvo Avalon ili me|u sve{tenike sa njihovim zvonima, smr}u, Sotonom, Paklom i prokletstvom... ali mo`da sam nepravedna i prema njima. âk i Gospa od Jezera, koja je mrzela sve{teni~ku ode`du kao {to bi mrzela otrovnu zmiju, i to sa dobrim razlogom, jednom me je izgrdila {to sam ru`no govorila o njihovom Bogu.
"Svi su bogovi jedan Bog", rekla mi je tada, kao {to je rekla mnogo puta ranije, i kao {to sam ja mnogo puta ponovila svojim u~enicama, i kao {to }e govoriti svaka sve{tenica koja bude postojala posle mene, "i sve Boginje su jedna Boginja, i postoji samo jedan Tvorac. Svaki ~ovek ima svoju istinu, i Boga u njoj." I stoga, mo`da, istina lebdi negde izme|u puta za Glastonberi, Ostrvo Sve{tenika i puta ka Avalonu, zauvek izgubljenom u maglama Letnjeg mora. Ali ovo je moja istina: ja, koja sam Morgana, govorim vam ovo, Morgana koja je u kasnijem dobu nazvana Morgana le Fej. Knjiga prva GOSPODARICA MAGIJE 1. âk i usred leta, Tintagel je bio uklet; Igrena, Gospa vojvode Gorloasa, gledala je sa grudobrana preko otvorenog mora. Dok je zurila u magle i izmaglice, pitala se kako uop{te da zna kada }e no} i dan biti jednake duìne, kako bi mogla da odrì Svetkovinu Nove godine. Ove godine, prole}ne oluje bile su neobi~no divlje; danju i no}u, morski talasi odjekivali su kroz zamak, sve dok vi{e niko nije mogao da spava, a ~ak su i psi àlosno zavijali. Tintagel... jo{ je bilo onih koji su verovali da je zamak podignut, na {kolji isturenog rta, magijom drevnog naroda Isa. Vojvoda Gorloas smejao se tome i govorio kako bi, kad bi posedovao i{ta od njihove magije, svakako to i upotrebio da spre~i more koje, iz godine u godinu, polako podlokava obalu. Tokom ~etiri godine od kako je postala Gorloasva nevesta, Igrena je gledala zemlju, dobru zemlju, kako se obru{ava u Kornsko more. Duga~ki prsti od crnog kamena, o{tri i nazubljeni, pruàli su se sa obale u okean. Kada je sunce sijalo, moglo je biti vedro i blistavo, nebo i voda su se sjajili kao dragulji kojima ju je Gorloas zatrpao onog dana kad mu je saop{tila da nosi njegovo prvo dete. No, Igrena nije volela da ih nosi. Dragulj koji je sada nosila oko vrata dobila je u Avalonu: opal koji je ponekad podraàvao plavetnilo mora i neba; no, danas, po magli, ~ak i dragulj je delovao sivkasto. Zvuci su se zbog magle nadaleko pronosili. Igreni se ~inilo, dok je stajala i osvrtala se ka kopnu, da ~uje kopita konja i mazgi, kao i glasove, ljudske glasove, ovde u izdvojenom Tintagelu, gde su ìveli samo koze i ovce, i pastiri i njihovi psi, kao i gospe iz zamka sa malobrojnim slu{kinjama i nekolicinom staraca da ih {tite. Igrena se polako okrenula i po{la natrag ka zamku. Kao i uvek, dok je stajala u njegovoj senci, ose}ala se kao patuljak pred drevnim kamenjem na kraju duga~kog zida koji se protezao sve do mora. Pastiri su verovali da su zamak izgradili Drevni iz izgubljenih zemalja Lioneza i Isa; po vedrom vremenu, govorili su ribari, duboko ispod vode mogu se videti njihovi zamkovi. Igreni su pre izgledali kao kamene kule, drevne planine i bregovi potopljeni ve~itim podrivanjem mora koje je ~ak i ovog ~asa nagrizalo {kolje ispod zamka. Ovde, na kraju sveta, gde more ve~no glo|e tle, bilo je lako poverovati u potopljene zemlje na zapadu; postojale su pri~e o ogromnoj plamenoj planini koja se rasprsla, daleko na jugu, i stvorila tamo ogromno ostrvo. Igrena nikada nije bila sigurna veruje li u te pri~e ili ne. Da; stvarno su se ~uli glasovi u magli. To nisu mogli biti divlji jaha~i sa druge strane mora, niti sa divljih obala Erina. Davno su pro{la vremena kada je trebalo trzati se na svaki neobi~an zvuk ili senku. Ne zbog njenog muà, vojvode; on je bio daleko na severu, bore}i se sa Saksoncima, rame uz rame sa Ambrozijem Aurelijanusom, kraljem Britanije; da je nameravao da se vrati, poslao bi glasnika. A nije trebalo da se pla{i. Da su jaha~i neprijatelji, straà i vojnici u tvr|avi na bedemu, koje je vojvoda Gorloas postavio da mu ~uvaju ènu i dete, ve} bi ih zaustavili. Bila bi potrebna ~itava vojska da se probije kroz njih. A ko bi poslao vojsku na Tintagel? Bilo je vreme - setila se Igrena bez gor~ine, polako ulaze}i u dvori{te zamka - kada je mogla da zna ko ja{e ka zamku. Sada je u toj misli bilo samo malo tuge. Od Morganinog ro|enja vi{e nije plakala za domom. A Gorloas je bio dobar prema njoj. Uga|ao joj je dok se u po~etku pla{ila i mrzela ga, poklanjao joj je dragulje i lepe stvari, ratni plen, i okruìo ju je gospama da joj se na|u, i uvek se pona{ao prema njoj kao prema sebi ravnoj, osim na ratnim savetima. Nije ni mogla traìti ni{ta vi{e, osim da se udala za pripadnika Plemena. A tu nije imala nikakvog izbora. K}er Svetog ostrva mora postupati onako kako je najbolje za njen narod, makar to zna~ilo `rtvovati ìvot, ili poloìti devi~anstvo u Svetom Braku, ili udati se za onoga sa kim je trebalo zape~atiti savez; i upravo to je Igrena u~inila: udala se za rimskog vojvodu od Kornvola, ~oveka koji je, iako se Rim povukao iz ~itave Britanije, ìveo na rimljanski na~in.
Smaknula je ogrta~ sa ramena; u dvori{tu je bilo toplije, jer je bilo u zavetrini. A tu se, u magli koja se kovitlala i rastapala, za trenutak pred njom pojavila jedna prilika, otelotvorila se iz magle i vlage: njena polusestra, Vivijen, Gospa od Jezera, Gospa od Svetog ostrva. "Sestro!" Re~ se zanjihala, i Igrena je po tome znala da je nije glasno uzviknula, nego je samo {apnula, prinev{i ruke grudima. "Da li te zaista vidim pred sobom?" Lice prilike bilo je puno prebacivanja, a re~i kao da su dopirale iz vetra koji je duvao iza zidova. Jesi li odustala od Vida, Igrena? I od svoje slobodne volje? Povre|ena tolikom nepravdom, Igrena je uzvratila: "Ti si odredila da se moram udati za Gorloasa..." No, obli~je njene sestre stopilo se sa senkama, nije bilo tamo, nikada nije ni bilo tamo. Igrena je `mirkala; kratko privi|enje je nestalo. Umotala se ~vrsto u ogrta~, jer bilo joj je hladno, veoma hladno; znala je da je vizija upila snagu iz topline i ìvota njenog sopstvenog tela. Nisam znala da i dalje mogu tako da vidim; bila sam sigurna da ne mogu... pomislila je. Potom je uzdrhtala, znaju}i da bi otac Kolumba ovo smatrao delom |avola, i da bi trebalo da mu se ispovedi. Istina, ovde na kraju sveta, sve{tenici su prili~no aljkavi, ali neispove|ena vizija svakako bi se smatrala svetogr|em. Namr{tila se; za{to bi posetu svoje sestre trebalo da smatra delom |avola? Otac Kolumba neka kaè {ta èli; mo`da je njegov Bog mudriji od njega. [to ne bi bilo naro~ito te{ko, pomislila je Igrena i jedva suzdràla kikot. Mo`da je otac Kolumba postao Hristov sve{tenik zato {to nijedna druidska {kola nije htela da primi toliko glupog ~oveka. Hristov bog nije, izgleda, mario je li sve{tenik glup ili nije, samo ako ume da odmrmlja misu i da pomalo ~ita i pi{e. Ona, Igrena, bila je mnogo pismenija od oca Kolumbe i mogla je bolje da govori latinski ako bi poèlela. Igrena nije sebe smatrala za naro~ito obrazovanu; nije imala upornosti potrebne za izu~avanje dublje mudrosti Stare Vere, niti za upu{tanje u Misterije dublje nego {to je stvarno neophodno za jednu k}er Svetog ostrva. Ipak, mada bi u svakom Hramu Misterija bila smatrana za neupu}enu, me|u romanizovanim varvarima mogla je pro}i kao dobro obrazovana gospa. U sobici kraj dvori{ta, gde je po lepom vremenu dopiralo sunce, njena mla|a sestra, Morgoza, na pragu devoja{tva sa punih trinaest godina, obu~ena u komotnu ku}nu haljinu od nebojene vune i sa starim kaputom preko ramena, bezvoljno je prela, namotavaju}i neravnomernu pre|u na vreteno. Na podu kraj vatre, Morgana se igrala starom preslicom, guraju}i je zdepastim prsti}ima tamo-amo i gledaju}i nepravilne tragove u pepelu. "Jesam li sad dosta prela?" bunila se Morgoza. "Bole me prsti! Za{to moram stalno da predem i predem, kao da sam slu{kinja?" "Svaka gospa mora nau~iti da prede", odgovorila je Igrena onako kako je znala da treba, "a tvoje predivo je prava sramota, ~as debelo, ~as tanko... prsti }e ti se brzo navi}i na posao. Bolni prsti su znak da si bila lenja, po{to se jo{ nisu izve{tili." Uzela je od Morgoze preslicu i vreteno i sa lako}om, bez razmi{ljanja, iz neravne pre|e izvukla nit savr{eno jednake debljine. "Gledaj, nit se moè izvla~iti bez drmanja preslice..." Iznenda se umorila od uvek doli~nog pona{anja. "Ali sada moè{ da skloni{ preslicu; uskoro }e nam sti}i gosti." Morgoza je piljila u nju. "Nisam ni{ta ~ula", rekla je, "ni jaha~a ni vesti!" "To me nimalo ne ~udi", odgovorila je Igrena, "jer nije bilo jaha~a. Bila je to Poruka. Vivijen je na putu ovamo, a sa njom je i Merlin." Ovo poslednje nije znala dok nije ~ula sopstvene re~i. "I zato odnesi Morganu dadilji i po|i da obu~e{ svoju prazni~nu haljinu, obojenu {afranom." Morgoza je ùrno sklonila preslicu, ali je ipak zastala da se zagleda u Igrenu. "Haljinu boje {afrana? Zbog sestre?" Igrena ju je o{tro ispravila. "Ne zbog na{e sestre, Morgoza, nego zbog Gospe od Svetog ostrva i zbog Glasnika Bogova." Morgoza se zagledala u {areni pod. Bila je to visoka devojka koja je tek po~ela da izrasta i sazreva u ènu; njena gusta kosa bila je crvenkasta kao i Igrenina, a na licu je imala puno pegica, ma koliko ih ina~e pa`ljivo natapala mlekom i preklinjala travarku da joj donosi nove i nove kupke i masti za nju. Sa trinaest godina ve} je bila visoka koliko i Igrena, a jednog dana bi}e i vi{a. Zlovoljno je podigla Morganu i odnela je. Igrena je povikala za njom: "Reci dadilji da obu~e detetu prazni~nu haljinu, a onda je donesi dole; Vivijen je jo{ nije videla." Morgoza je zlovoljno gun|ala ne{to u smislu da ne vidi za{to bi velika sve{tenica èlela da vidi jedno deri{te, ali rekla je to poluglasno, pa je Igrena mogla da se pravi da je nije ~ula. Kad se popela uz usko stepeni{te, obrela se u ledenim odajama; tu se nije palila vatra osim usred zime. Dok je Gorloas bio odsutan, delila je krevet sa sluàvkom, Gvenis, a njegovo produèno odsustvovanje dalo joj je izgovor da no}u dovodi u krevet i Morganu. Ponekad je sa njima spavala i Morgoza, kako bi delili krznene pokriva~e zbog velike hladno}e. Veliki bra~ni krevet, sa baldahinom i zavesama protiv promaje, bio je vi{e nego dovoljan za tri ène i dete.
Gvenis, koja je bila stara, dremala je u uglu, i Igrena je re{ila da je ne budi, nego je svukla svakodnevnu haljinu od nebojene vune i ùrno navukla sve~anu ode`du, opto~enu oko vrata svilenom trakom koju joj je Gorloas kupio u Londinijumu. Stavila je na ruke srebrno prstenje koje je imala jo{ od detinjstva... sada je mogla da ga stavi samo na mali i domali prst... a oko vrata ogrlicu od }ilibara koju je dobila od Gorloasa. Haljina je bila boje r|e, sa zelenim ogrta~em. Na{la je potom ~e{alj od roga i po~ela da ga strpljivo provla~i kroz kosu, sede}i na klupi i pa`ljivo ispravljaju}i pramenje. Iz susedne sobe ~ula je glasnu dreku i zaklju~ila da dadilja ~e{lja Morganu, kojoj se to nimalo ne dopada. Dreka je naglo prestala, {to je verovatno zna~ilo da je dadilja }u{kom umirila Morganu; ili je, mo`da, {to se de{avalo ponekad kad bi Morgoza bila dobre volje, Morgoza preuzela ~e{ljanje, svojim ve{tim, strpljivim prstima. Igrena je upravo zato znala da }e njena mla|a sestra umeti lepo da prede kada se re{i na to, jer bila je vrlo spretna u svemu ostalom - od ~e{ljanja, preko grebenanja vune do ukra{avanja kola~a. Igrena je uredila kosu, pri~vrstila je na temenu zlatnom {nalom i stavila stari zlatni bro{ u nabor ogrta~a. Pogledala se u starom bronzanom ogledalu koje joj je Vivijen poklonila za svadbu, a koje je, kako se pri~alo, kupljeno ~ak u Rimu. Dok je name{tala ogrta~, utvrdila je da su joj grudi opet gotovo iste kao ranije; Morgana nije sisala ve} godinu dana, i sada su bile samo ne{to mek{e i ne{to teè nego pre. Znala je da je vratila staru liniju, jer u ovoj haljini se udala, a sada kop~e nisu bile nimalo zategnute. Kada se Gorloas vrati, o~ekiva}e da mu ona ponovo do|e u postelju. Poslednji put kad su se videli, jo{ je dojila Morganu, i on je usli{io njenu molbu da dopusti detetu da sisa dok ne pro|e leto, kada tako mnogo dece umire. Znala je da je malo razo~aran {to nije dobio sina koga je èleo - Rimljani ra~unaju naslednike samo po mu{koj liniji, mada je razumnije ra~unati preko majke; to je bilo glupo, jer kako mu{karac da bude siguran da je otac nekog deteta? Naravno, Rimljani su uvek silno brinuli o tome ko spava sa njihovim ènama, i zaklju~avali su ih i uhodili. No, to ne zna~i da je Igrenu trebalo nadgledati; bilo je dovoljno lo{e sa jednim mu{karcem, pa ko bi onda poèleo jo{ jednog, koji bi mo`da bio i gori? Iako je èleo sina, Gorloas je bio uvi|avan i dopustio je da Morgana spava sa njom u krevetu i da sisa, i ~ak se drào dalje od nje i spavao sa sluàvkom, Etar, kako Igrena ne bi ponovo zatrudnela i izgubila mleko. I on je znao koliko dece umire ako se odbije pre nego {to dovoljno oja~aju da jedu meso i tvrdi hleb. Deca hranjena ka{om postaju bole{ljiva, a leti ~esto nema kozjeg mleka, ~ak i ako pristaju da ga piju. Deca odgajena na kravljem ili kobiljem mleku ~esto povra}aju i umiru od toga, ili dobijaju groznicu koja ih opet odnosi. I zato je pustio da dalje doji Morganu, odlaù}i time ro|enje sina koga je èleo za barem godinu i po dana. Bila mu je zahvalna na tome, i ne}e gun|ati ma koliko brzo sada zatrudnela. Etari je posle tih poseta ubrzo stao da raste stomak i ona je po~ela da se ponosi; pa, rodi}e sina vojvodi od Kornvola! Igrena nije obra}ala pa`nju na devojku; Gorloas je ve} imao sinove-kopilane, od kojih je jedan i sada bio sa njim, u logoru vojskovo|e Utera. No, Etar se razbolela i pobacila, a Igrena je bila dovoljno uvi|avna da se ne raspituje kod Gven koja je delovala vrlo zadovoljna razvojem doga|aja. Stara Gven znala je o travama suvi{e mnogo za Igrenin ukus. Jednog dana, zaklju~ila je, natera}u je da mi ta~no kaè {ta je ubacila u Etarino pivo. Si{la je u kuhinju, dok se duga~ka suknja vukla za njom po stepeni{tu. Morgoza je ve} bila tamo, u svojoj najlep{oj haljini, a i Morgana je imala prazni~nu odoru, obojenu {afranom, pa je izgledala tamnoputa kao Pikt. Igrena ju je podigla i ~vrsto je zagrlila. Mala, tamnoputa, ne`na, toliko sitnih kostiju da je izgledalo kao da drì kakvu sitnu pticu. Na koga li li~i to dete? Ona i Morgoza bile su visoke i crvenokose, tena boje zemlje kao i sve pripadnice Plemena, a Gorloas, iako crnokos, bio je Rimljanin, visok, vitak i orlovskog izgleda; ogrubeo od mnogih bitaka protiv Saksonaca, suvi{e ispunjen rimljanskim dostojanstvom da bi bio neàn prema svojoj mladoj èni, i potpuno ravnodu{an prema k}eri koja je do{la umesto sina koga je trebalo da mu rodi. No, te{ila se Igrena, svi Rimljani smatraju svojim svetim pravom da sti~u mo} nad ìvotom i smr}u preko svoje dece. Ima ih mnogo, bili hri{}ani ili ne, koji bi smesta pristali da se devoj~ice uop{te ne ra|aju, kako bi ène mogle odmah da im rode sina. Gorloas je bio dobar prema njoj, pustio ju je da zadrì k}er. Mada nije imao mnogo ma{te, mo`da je shvatio {ta ona, èna iz Plemena, ose}a prema devoj~ici. Dok je izdavala nare|enja o ugo{}avanju, da se donese vino i ispe~e meso - ne zec, nego dobra ov~etina sa poslednjeg klanja - ~ula je kre{tanje i lepet krila upla{enih koko{i u dvori{tu, po ~emu je znala da su stigli jaha~i. Sluge su delovale upla{eno, ali ve}ina ih se ve} pomirila sa saznanjem da njihova gospodarica ima Vid. Pretvarala se da ga ima, koriste}i se ve{tim naga|anjem i nekim sitnim trikovima; odgovaralo joj je da joj se dive. Mo`da je Vivijen u pravu, pomislila je sada, mo`da ga i dalje imam. Mo`da sam pogre{no poverovala da sam ga izgubila - jer sam mesecima posle Morganinog ro|enja bila tako slaba i nemo}na. Sada sam se sasvim povratila. Moja majka je sve do smrti bila velika sve{tenica, mada je rodila nekoliko dece.
No, um joj je odgovarao, majka je tu decu rodila u slobodi, kao pripadnica Plemena, o~evima koje je sama odabrala, a ne kao robinja nekog Rimljanina kome obi~aji daju mo} nad ènama i decom. Nestrpljivo je odbacila takve misli; zar je va`no da li ima Vid ili se samo pretvara da ga ima, ako time uspeva da odrì poslu{nost kod posluge? Polako je izi{la u dvori{te, koje je Gorloas voleo da naziva atrijumom, mada nije bilo ni nalik na vilu u kojoj je ìveo dok ga Ambrozije nije proglasio vojvodom od Kornvola. Zatekla je konjanike kako sjahuju, i smesta je potraìla pogledom jedinu ènu me|u nijma, ènu niù od nje i ne vi{e mladu, odevenu u mu{ku tuniku i vunene pantalone, umotanu u ogrta~e i {alove. Pogledi su im se sreli preko dvori{ta u znak dobrodo{lice, ali Igrena je ipak oti{la da se prvo pokloni pred visokim, vitkim starcem koji je sjahao sa ko{~ate mule. Nosio je plavi ogrta~ barda, a preko ramena je imao harfu. "@elim vam dobrodo{licu u Tintagel, gospodaru Glasni~e; donosite blagoslov pod na{ krov i po~astvujete nas svojim prisustvom." "Zahvaljujem ti, Igrena", odgovorio joj je zvu~ni glas, i Talesin, Merlin od Britanije, druid i bard; potom je sklopio dlanove pred licem, pa ih pruìo ka Igreni u znak blagoslova. Po{to je obavila du`nost, Igrena je poùrila ka polusestri i poklonila bi se i pred njom traè}i blagoslov; ali Vivijen se sagnula da je spre~i u tome. "Ne, nemoj, dete, ovo je porodi~na poseta, bi}e vremena da mi ukaè{ po~ast kada bude{ morala..." ^vrsto je zagrlila Igrenu i poljubila je u usta. "A ovo je beba? Odmah se vidi da u njoj te~e krv Drevnih; li~i na na{u majku, Igrena." Vivijen, Gospa od Jezera i od Svetog ostrva, imala je preko trideset godina; najstairja k}er stare sve{tenice sa Jezera, nasledila je du`nost svoje majke. Podigla je Morganu u naru~je i zanjihala je sa spretno{}u ène navikle da drì decu. "Li~i na tebe", rekla je Igrena, iznena|ena, tek sada shvativ{i da je to mogla da vidi i ranije. Ali pro{le su ~etiri godine otkako je poslednji put videla Vivijen, i to na ven~anju. Toliko se stvari desilo, toliko se otada promenila. Tada je bila upla{ena devojka od petnaest godina, predata u ruke ~oveku dvostruko starijem. "Ali u|ite u dvor, gospodaru Merline, sestro. Hodite u toplo." Oslobo|ena silnih {alova i ogrta~a, Vivijen, Gospa od Jezera, bila je neobi~no sitna èna, jedva vi{a od napredne devoj~ice od osam-deset godina. Odevena u komotnu tuniku stegnutu {irokim pojasom, sa noèm u kanijama, i u kabaste vunene pantalone, nogu umotanih u obojke, izgledala je si}u{no kao dete obu~eno u ode}u odraslih. Lice joj je bilo sitno, crmpurasto i trouglasto, ~ela uskog ispod kose tamne kao senke pod tavanicom. O~i su joj bile crne i krupne na tako sitnom licu; Igrena dosad nije shvatila koliko joj je sestra sitna. Sluàvka je unela gostinski pehar; toplo vino, pome{ano sa poslednjim za~inima koje im je Gorloas poslao sa tr`nica Londinijuma. Vivijen ga je uzela me|u dlanove, a Igrena je za`mirkala u nju; pokret kojim je uzela pehar u~inio ju je iznenada visokom i upadljivom kao da je dràla posve}eni sud Obreda. Drè}i ga me|u dlanovima, polako ga je prinela usnama, mrmljaju}i blagoslov. Otpila je, okrenula se i predala ga Merlinu. On ga je uzeo uz dubok naklon i prineo ga usnama. Igrena, koja je bila jedva upu}ena u Misterije, nekako je osetila da je i sama deo ovog divnog, ozbiljnog obreda kada je primila pehar od gostiju, otpila gutljaj i izgovorila zvani~ne re~i dobrodo{lice. Potom je spustila pehar i neobi~no ose}anje je nestalo; Vivijen je bila samo sitna, naizgled umorna èna, a Merlin samo pogrbljeni starac. Igrena ih je ùrno povela ka vatri. "Dugo je putovanje od obala Letnjeg mora u ova vremena", rekla je, setiv{i se kako je ona tuda putovala, kao nevesta, upla{ena i puna tihe mr`nje, u ko~iji neobi~nog muà koji je, u tom ~asu, bio samo glas i uàs u no}i. "[ta te dovodi ovamo tokom prole}nih oluja, sestro i gospo moja?" I za{to nisi do{la ranije, za{to si me ostavila samu, da u~im da budem èna, da nosim dete sama, upla{ena i èljna doma? I ako nisi mogla da do|e{ ranije, za{to uop{te dolazi{, sad kad je prekasno i kad sam se ve} pomirila sa pokoravanjem? "Put je zaista dug", blago je rekla Vivijen, a Igrena je znala da je sve{tenica ~ula, kao {to je uvek ~ula, neizgovorene re~i jednako dobro kao i ono {to je bio izgovoreno. "A ovo su opasna vremena, dete. Ali ti si tokom ovih godina izrasla u ènu, iako si bila usamljena, usamljena kao tokom vremena potrebnog da se postane bard ili" dodala je, uz nagove{taj osmeha, "ili sve{tenica. Da si sama odabrala taj put, bila bi jednako usamljena, Igrena. Da, naravno", nastavila je, pruìv{i ruke naniè, "moè{ da mi sedne{ u krilo, malena." Podigla je Morganu, a Igrena ju je iznena|eno pogledala; Morgana je, obi~no, bila stidljiva kao divlji zec. Pomalo ljubomorna, pomalo opet za~arana, gledala je kako se dete gnezdi u Vivijeninom krilu. Vivijen je izgledala gotovo suvi{e si}u{na da bi je ~vrsto dràla. Vilinska èna, stvarno; èna iz Starog Naroda. A Morgana }e zaista mo`da veoma li~iti na nju.
"A Morgoza, kako je ona napredovala otkako sam ti je poslala, pre godinu dana?" upitala je Vivijen, gledaju}i Morgozu u haljini boje {afrana, kako nadureno stoji pozadi, u senkama vatre. "Hodi i poljubi me, sestrice. Ah, bi}e{ visoka kao Igrena", rekla je, poduù}i ruke da zagrli devoj~icu kad je izi{la iz senki, nadurena kao poludresirano ku~e. "Da, sedi mi na koleno ako èli{, dete." Morgoza je sela na pod, poloìla glavu u Vivijenino krilo, a Igrena je primetila da su joj nadurene o~i pune suza. Sve nas drì u {aci. Kako moè imati toliku mo} nad nama? Ili je to zato {to je ona jedina majka koju je Morgoza ikada znala? Vivijen je bila odrasla èna kad se Morgoza rodila, i oduvek je bila ne samo sestra, nego i majka, nama obema. Njihova majka, zaista prestara za ra|anje, umrla je daju}i ìvot Morgozi. Vivijen je ranije te godine tako|e rodila dete; njeno je umrlo, i Vivijen je preuzela da neguje Morgozu. Morgana se ~vrsto ugnezdila u Vivijeninom krilu; Morgoza je naslonila ri|u glavu na Vivijenino koleno. Sve{tenica je jednom rukom dràla bebu, a drugom je milovala devoj~inu duga~ku, svilenu kosu. "Do{la bih kod tebe kad se rodila Morgana", rekla je Vivijen, "ali i ja sam tada bila trudna. Te godine sam rodila sina. Dala sam ga drugima na negu, i mislim da }e ga usvojena majka mo`da poslati monasima. Ona je hri{}anka." "I ne smeta ti {to }e biti podignut kao hri{}anin?" upitala je Morgoza. "Je li lep? Kako se zove?" Vivijen se nasmejala. "Nazvala sam ga Balan", rekla je, "a njegova usvojena majka je svog sina nazvala Balin. Ro|eni su u razmaku od svega deset dana, pa }e svakako odrasti kao blizanci. I ne, ne smeta mi to {to }e odrasti kao hri{}anin. I njegov otac je to bio, a Priscila je dobra èna. Rekla si da je put dovde dug; veruj mi, dete, sada je duì nego onda kad si se udala za Gorloasa. Mo`da nije duì od Ostrva sve{tenika, gde raste njihov Sveti Trn, ali od Avalona je duì, mnogo duì..." "I zato smo do{li ovamo", iznenada se oglasio Merlin, a glas mu je bio nalik na zvonjavu velikog zvona, pa se Morgana naglo uspravila i po~ela da upla{eno cvili. "Ne razumem", rekla je Igrena, ose}aju}i nelagodnost. "Ta dva ostrva leè tako blizu..." "Ta dva ostrva su jedno", rekao je Merlin, sede}i veoma uspravno, "ali sledbenici Hrista su re{ili da kaù ne da oni ne}e imati drugih bogova do svog Boga, nego da nema drugih Bogova sem njihovog; da je on sam stvorio svet, da on sam vlada njima, da je on sam na~inio zvezde i ~itavo postanje." Igrena je brzo na~inila sveti znak pred ovim svetogr|em. "Ali to ne moè biti", pobunila se. "Nijedan Bog ne vlada svim stvarima... i {ta je sa Boginjom? [ta je sa Majkom...?" "Oni veruju", rekla je Vivijen svojim mirnim, blagim glasom, "da nema Boginje; jer na~elo ène, kako oni kaù, jeste na~elo zla; kroz ènu, kako oni kaù, Zlo je u{lo u ovaj svet; postoji neka fantasti~na jevrejska bajka o jabuci i zmiji." "Boginja }e ih kazniti", rekla je Igrena, potresena. "A mene si ipak udala za jednog takvog?" "Nismo znali koliko je njihovo svetogr|e", rekao je Merlin, "jer u na{e vreme bilo je po{tovalaca drugih bogova. Ali oni su po{tovali i bogove drugih ljudi." "Ali kakve to veze ima sa duìnom puta od Avalona?" upitala je Igrena. "Sada stièmo do razloga na{e posete", rekao je Merlin, "jer, kao {to druidi znaju, vera ~ove~anstva uobli~ava svet i svu stvarnost. Jo{ vrlo davno, kada su Hristovi sledbenici tek stigli na na{e ostrvo, znao sam da je to bio mo}an trenutak u vremenu, ~as promene sveta." Morgoza je pogledala starca o~ima ra{irenim u ~udu. "Zar si ti toliko star, Pre~asni?" Merlin joj se nasme{io. "Ne u svom telu. Ali mnogo sam ~itao u velikoj dvorani koja nije deo ovog sveta i u kojoj se nalaze Zapisi o Svemu. A osim toga, jesam ìveo tada. Oni koji su gospodari ovog sveta dopustili su mi da se vratim, ali u drugom telu." "Ta pri~a je suvi{e sloèna za malenu, Pre~asni O~e", blago ga je prekinula Vivijen. "Ona nije sve{tenica. Merlin ho}e da kaè, sestrice, da je ìveo kada su hri{}ani tek stigli ovamo, i da je odabrao, i da mu je bilo dopu{teno da ponovo oìvi, kako bi nastavio svoj rad. To su Misterije koje ne treba da poku{ava{ da razume{. Nastavi, O~e." "Znao sam da je to jedan od onih trenutaka kada se menja istorija ~itavog ~ove~anstva", rekao je Merlin. "Hri{}ani èle da zbri{u svu mudrost sem svoje; i u toj borbi uni{tavaju sve oblike misterija sem onih koji odgovaraju njihovoj veri. Proglasili su za jeres da ljudi ìve vi{e od jednog ìvota - {to svaki seljak zna da je istina..."
"Ali ako ljudi ne veruju u vi{e od jednog ìvota", pobunila se Igrena, potresena, "kako izbegavaju o~aj? Kakav bi to Bog stvorio neke ljude nesre}nim, a druge sre}nim i bogatim, ako }e imati pred sobom samo jedan ìvot?" "To ne znam", rekao je Merlin. "Mo`da èle da ljudi o~ajavaju nad svojom sudbinom, kako bi pali na kolena pred Hristom koji }e ih odneti u raj. Ne znam {ta veruju Hristovi sledbenici, niti ~emu se nadaju." Za trenutak je zatvorio o~i, a lice mu je postalo puno gor~ine. "Ali u {ta god da veruju, njihovo verovanje menja svet; ne samo u duhu, nego i materijalno. Po{to pori~u svet duha, i postojanje prostranstava Avalona, ona prestaju da postoje za njih. Pri tom postoje i dalje, naravno; ali ne u istom svetu sa Hristovim sledbenicima. Avalon, Sveto ostrvo, vi{e nije isto ostrvo kao Glastonberi na kome smo mi, od Stare vere, nekada dozvolilli monasima da sagrade svoju kapelu i manastir. Jer na{a mudrost i njihova mudrost... koliko ti zna{ o prirodnoj filozofiji, Igrena?" "Veoma malo", odgovorila je mlada èna, potresena, gledaju}i sve{tenicu i velikog druida. "Nikada je nisam u~ila." "[teta", rekao je Merlin, "jer ovo mora{ da razume{, Igrena. Poku{a}u da ti kaèm {to jednostavnije. Pogledaj ovo", rekao je, i uzeo jednom rukom svoj zlatni medaljon, a drugom bode`. "Mogu li da stavim ovu bronzu i ovo zlato na isto mesto u isto vreme?" @mirkala je i piljila u njega, ne shvataju}i. "Ne, naravno da ne moè{. Mogu stajati jedno kraj drugog, ali ne na istom mestu ukoliko prvo ne pomeri{ jedno." "A tako je i sa Svetim ostrvom", rekao je Merlin. "Sve{tenici su nam se zavetovali, pre vi{e stotina godina, pre nego {to su Rimljani uop{te do{li ovamo i poku{ali da nas pokore, da se nikada ne}e podi}i protiv nas niti di}i oru`je na nas; jer mi smo bili tu pre njih, a oni su bili izbeglice i slabi. Po{tovali su taj zavet - to im moram priznati. Ali u duhu, u svojim molitvama, nikada nisu propu{tali da nam se suprotstave, mole}i svog Boga da otera na{e bogove, da njihova mudrost nadja~a na{u. U na{em svetu, Igrena, ima dovoljno prostora za mnogo bogova i mnogo boginja. Ali u hri{}anskoj vaseljeni - kako ovo da kaèm? - nema mesta za na{ svet ni za na{u mudrost. U njihovom svetu postoji samo jedan Bog; on ne samo {to mora da pokori sve ostale bogove, nego mora tako u~initi da drugi bogovi nisu nikada ni postojali, da nikada nisu ni bili bogovi nego samo la`ni idoli, delo njihovog |avola. I tako, veruju}i u njega, svi ljudi bivaju spaseni u svom jedinom ìvotu. U to oni veruju. A kako ljudi veruju, tako svet dejstvuje. I stoga, svetovi koji su nekada bili jedno sada se polako razilaze. Sada postoje dve Britanije, Igrena; njihov svet, pod njihovim jedinim Bogom i Hristom; i, pored njega i iza njega, svet u kome i dalje vlada Velika Majka, svet u kome je Stari Narod odabran da ìvi i oboàva je. To se desilo ranije. Bilo je vreme kada se vilinski narod, Svetlucavi, povukao iz na{eg sveta, odlaze}i sve dalje i dalje u magle, tako da sada tek ponekad slu~ajni namernik moè da provede no} u vilinskim brdima, a ako to u~ini, vreme te~e dalje bez njega, i moè da se vrati posle te jedne no}i i da ustanovi da su mu svi srodnici mrtvi i da je pro{lo desetak godina. A sada, Igrena, sada se to ponovo de{ava. Na{ svet - kojim vlada Boginja i Rogati, njen saputnik, svet kakav ti poznaje{, svet mnogo istina - biva potisnut iz glavnog toka vremena. âk i sada, Igrena, ako se putnik otisne bez vodi~a ka Ostrvu Avalon, ako ne poznaje odli~no put, ne}e mo}i da dospe donde, nego }e na}i samo Ostrvo Sve{tenika. Za ve}inu ljudi, na{ svet je sada izgubljen u maglama Letnjeg mora. âk i pre nego {to su Rimljani oti{li, ovo je po~elo da se de{ava; sada, kad crkve prekrivaju ~itavu Britaniju, na{ svet se sve vi{e i vi{e udaljava. Zato nam je bilo potrebno toliko vremena da stignemo ovamo; sve manje i manje je gradova i puteva Starog Naroda da nas vode. Svetovi se i dalje dodiruju, i dalje leè jedan na drugom, bliski kao ljubavnici; ali se polako udaljavaju, i ako se ne zaustave, jednog dana }e mo`da postojati dva sveta, i niko ne}e mo}i da putuje izme|u njih..." "I neka!" ljutito ga je prekinula Vivijen. "I dalje mislim da treba da ih pustimo da odu! Ne èlim da ìvim u svetu hri{}ana, koji pori~u Majku..." "Ali {ta je sa svima ostalima, onima koji ìve u o~ajanju?" Merlinov glas opet je zvu~ao kao ogromno zvono. "Ne, mora ostati staza, makar i tajna. Neki delovi sveta su i dalje jedno. Saksonci se kre}u kroz oba sveta, ali na{i ratnici sve vi{e i vi{e postaju Hristovi sledbenici. Saksonci..." "Saksonci su varvari i okrutni su", rekla je Vivijen. "Plemena ne mogu da ih sama oteraju sa ovih obala, a Merlin i ja smo uvideli da Ambrozije ne}e dugo ostati na ovom svetu, i da }e ga njegov vojskovo|a, Pendragon zovu li ga Uter? - naslediti. Ali u ovoj zemlji ima ih mnogo koji se ne}e pokoriti Pendragonu. [ta god zadesilo na{ svet u duhu, nijedan od na{a dva sveta ne}e preìveti plamen i ma~ Saksonaca. Pre nego {to povedemo duhovnu bitku koja }e spre~iti svetove da se razdvoje, moramo spasiti srce Britanije od komadanja saksonskim oru`jem. Ne napadaju nas samo Saksonci, nego i Jute, [koti, svi divlji narodi koji silaze sa Severa. Svi gradovi, ~ak i sam Rim, opsednuti su; toliko ih mnogo ima. Tvoj mu` se borio ~itavog ìvota. Ambrozije, vojvoda od Britanije, dobar je
~ovek, ali moè o~ekivati vernost samo od onih koji su nekada bili verni Rimu; njegov otac je nosio purpur, pa je i Ambrozije èleo da postane car. A mi moramo imati vo|u koji }e odgovarati ~itavom narodu Britanije." "Ali Rim opstaje", pobunila se Igrena. "Gorloas mi je rekao da }e Rim, kad savlada nevolje u Velikom gradu, poslati svoje legije nazad! Zar se ne moèmo obratiti Rimu za pomo} protiv divljih naroda sa Severa? Rimljani su bili najve}i ratnici sveta, izgradili su veliki zid na Severu kako bi zadràli divlje jaha~e..." Merlinov glas je zazvu~ao prazno, {to ga je ~inilo sli~nim velikom zvonu. "Video sam to u Svetom Bunaru", rekao je. "Orao je odleteo i vi{e se ne}e vratiti u Britaniju." "Rim ni{ta ne moè", rekla je Vivijen. "Moramo na}i svog vo|u, koji }e mo}i da zapoveda ~itavoj Britaniji. Ina~e, kad se ujedine protiv nas, ~itava }e Britanija pasti i stotinama i stotinama godina leà}e u ru{evinama pod saksonskim varvarima. Svetovi }e se kona~no razdvojiti i se}anje na Avalon ne}e ostati ~ak ni u predanjima, kako bi pruào ~ove~anstvu nadu. Ne, moramo imati vo|u koji }e mo}i da zahteva vernost od svih naroda obe Britanije - Britanije sve{tenika i sveta izmaglice kojim vlada Avalon. Zale~en pojavom Vrhovnog Kralja", glas joj je postao jasan, s prizvukom proro~anstva, "svetovi }e se ponovo stopiti i posta}e jedan, svet u kome ima mesta i za Boginju i za Hrista, i za pehar i za krst. A taj vo|a }e nas ujediniti." "Ali gde da na|emo takvog kralja?" upitala je Igrena. "Ko }e nam dati takvog vo|u?" A onda je iznenada osetila strah, kao da joj se led sliva niz le|a, jer Merlin i sve{tenica su se okrenuli i pogledali je, a od njihovog pogleda se uko~ila kao pti~ica u senci sokola, shvativ{i da se glasnik-prorok druida zove Merlin. Ali kad je Vivijen progovorila, glas joj je bio veoma blag. "Ti, Igrena", rekla je. "Ti }e{ roditi tog Vrhovnog Kralja." 2. U sobi je nastala ti{ina, prekidana samo tihim pucketanjem vatre. Kona~no je Igrena za~ula sebe kako duboko udi{e, kao da se upravo probudila iz sna. "[ta mi to govorite? Zna~i li da }e Gorloas biti otac tog Vrhovnog Kralja?" ûla je re~i kako joj odjekuju i odzvanjaju u mislima, i upitala se kako to da nikada nije ni pomislila da Gorloasa ~eka tako velika sudbina. Videla je kako se njena sestra i Merlin zgledaju, a primetila je i sitan pokret kojim je sve{tenica naloìla starcu da }uti. "Ne, gospodaru Merline, ovo mora èna da kaè èni... Igrena, Gorloas je Rimljanin. Plemena ne}e slediti ~oveka koji je ro|en kao sin Rima. Vrhovni Kralj koga }e slediti mora biti dete Svetog ostrva, pravi sin Boginje. Tvoj sin, Igrena, da. Ali ne}e samo Plemena mo}i da oteraju Saksonce i druge divlje narode sa Severa. Treba}e nam podr{ka Rimljana, Kelta i Simrija, a oni }e slediti samo svog vojskovo|u, svog Pendragona, sina ~oveka kome su verovali da ih vodi i vlada nad njima. A Stari Narod, oni }e traìti sina plemenite majke. Tvog sina, Igrena - ali otac }e biti Uter Pendragon." Igrena se upiljila u njih, polako shvataju}i, sve dok se kroz otupelost nije probio gnev. Potom je planula. "Ne! Ja imam muà i rodila sam mu dete! Ne dozvoljavam da se ponovo igrate piljaka sa mojim ìvotom! Udala sam se onako kako ste mi naredili - i nikada ne}ete znati..." Re~i su joj zastale u grlu. Nikada ne}e imati na~ina da im kaè kako je izgledala ta prva godina; ~ak ni Vivijen nikada ne}e znati. Mogla je da kaè bojala sam se, ili bila sam sama i uàsnuta, ili silovanje bi mi lak{e palo jer bih posle mogla da pobegnem i umrem, ali sve to bi bile samo re~i koje bi sadràle tek mali deo onoga {to je ose}ala. A ~ak i da je Vivijen znala sve, da joj je dodirnula um i saznala sve {to nije mogla da joj kaè, Vivijen bi je pogledala sa saose}anjem i ~ak sa malo saàljenja, ali ne bi se predomislila niti bi imalo umanjila ono {to je zahtevala od Igrene. Dovoljno ~esto je slu{ala sestru, dok je Vivijen jo{ verovala da }e Igrena postati sve{tenica Misterija: Ako èli{ da izbegne{ sudbinu ili da izbegne{ patnju, to te samo osu|uje da dvostruko propati{ u narednom ìvotu. I zato nije ni{ta rekla, samo je pogledala Vivijen sa prigu{enim otporom iz protekle ~etiri godine, kada je obavljala svoju du`nost, odva`no i usamljeno, podvrgavaju}i se sudbini i ne àle}i se vi{e nego {to je dopu{teno ènama. Ali zar opet? Nikada, nemo je rekla u sebi Igrena, nikada. Tvrdoglavo je odmahnula glavom. "Slu{aj me, Igrena", rekao je Merlin. "Ja sam ti otac, mada mi to ne pruà nikakva prava; krv Gospe prenosi plemstvo, a ti si potomak najstarije plemenite krvi, potomak k}erinih k}eri sa Svetog ostrva. Zapisano je u zvezdama, dete, da samo kralj koji poti~e od dve plemenite loze, jedne iz Plemena koja po{tuju Boginju, a druge iz redova onih koji se ugledaju na Rim, moè zale~iti na{u zemlju od svih ovih borbi. Mora nastati mir u kome }e na{a dva sveta opstajati rame uz rame, mir takav da u njemu opstanu i krst i pehar. Ako budemo imali takvog vladara, Igrena, ~ak i oni koji slede krst ima}e svest o Misterijama da ih te{i u njihovim praznim ìvotima patnje i greha, u njihovom verovanju u jedan kratak ìvot tokom koga se bira izme|u ve~nog raja i ve~nog pakla. Ina~e }e na{ svet nestati u magli, i tokom stotina - mo`da i hiljada - godina Boginju i Sveto ostrvo zaboravi}e ~itavo
~ove~anstvo, osim onih malobrojnih koji }e mo}i da se kre}u izme|u svetova. Ho}e{ li dozvoliti da Boginja i njena dela izblede sa ovog sveta, Igrena, ti koju su rodili Gospa od Svetog ostrva i Merlin od Britanije?" Igrena je pognula glavu, podiù}i u umu zid pred ne`no{}u u star~evom glasu. Oduvek je znala, a da joj niko nije rekao, da je Talesin, Merlin od Britanije, stvorio sa njenom majkom iskru ìvota iz koje je ona nastala, ali k}er Svetog ostrva ne govori o takvim stvarima. K}er Gospe pripada jedino Boginji i onom mu{karcu u ~ije ruke Gospa odlu~i da je preda - naj~e{}e bratu, a samo vrlo retko mu{karcu koji ju je za~eo. Postojao je razlog za to: nijedan poboàn mu{karac ne moè tvrditi da je otac detetu Boginje, a sva deca koju rodi Gospa jesu deca Boginje. To {to je Talesin pomenuo ovu ~injenicu duboko ju je uznemirilo, ali ju je i dirnulo. No, i dalje je bila tvrdoglava i odgovorila je ne pogledav{i ga: "Gorloas je mo`da odabrao Pendragona. Taj Uter svakako ne moè biti toliko iznad ostalih sinova ~ove~anstva. Ako morate da na|ete takvog, za{to ne upotrebite ~arolije, pa da Gorloas bude progla{en za vojskovo|u Britanije, i za Velikog Zmaja? Onda, kad nam se bude rodio sin, moète imati svog Vrhovnog Kralja..." Merlin je odmahnuo glavom, ali opet je progovorila Vivijen, i to njihovo nemo razumevanje jo{ vi{e je naljutilo Igrenu. Za{to su se ovako ujedinili protiv nje? "Ne}e{ poneti Gorloasovog sina, Igrena", blago je rekla Vivijen. "Jesi li ti Boginja, kad udeljuje{ ènama trudno}u u njeno ime?" drsko je upitala Igrena, znaju}i koliko je to detinjasto. "Gorloas je napravio sinove drugim ènama; za{to mu ne bih rodila jednog zakonitog, kao {to èli?" Vivijen nije odgovorila na to. Samo je pogledala pravo u Igrenu. "Voli{ li Gorloasa, Igrena?" upitala je vrlo blagim glasom. Igrena je oborila pogled. "To nema nikakve veze. To je pitanje ~asti. Bio je dobar prema meni..." prekinula je, ali misli su joj nastavile dalje: dobar prema meni kada nisam imala kome da se obratim, kada sam bila sama i napu{tena, i kad si me ~ak i ti prepustila sudbini. Ima li u tome ljubavi? "To je pitanje ~asti", ponovila je. "Dugujem mu to. Pustio me je da zadrìm Morganu, jer bila je sve {to sam imala u svojoj usamljenosti. Bio je ljubazan i strpljiv, {to za mu{karca njegovih godina nije lako. @eli sina, veruje da je to va`no za njegov ìvot i ~ast, i ne}u mu to uskratiti. Ako ponesem sina, to }e biti sin vojvode Gorloasa, a ne nekog drugog mu{karca. I u to se kunem, tako mi vatre i..." "Ti{ina!" Vivijenin glas, nalik na mo}nu zvonjavu, smesta je prekinuo Igrenu. "Nare|ujem ti, Igrena, ne polaì zavet koga se ne moè{ pridràvati doveka!" "A za{to misli{ da ne}u mo}i da ga odrìm?" planula je Igrena. "Odrasla sam u istini! I ja sam dete Svetog ostrva, Vivijen! Ti jesi moja starija sestra, moja sve{tenica i Gospa od Avalona, ali ne moè{ se pona{ati prema meni kao da sam beslovesno dete poput moje Morgane, koje ne moè da razume ni re~ {to joj se kaè, niti zna zna~enje zaveta..." Kad je ~ula svoje ime, Morgana se naglo uspravila u Gospinom krilu. Gospa od Jezera se nasme{ila i pogladila je po tamnoj kosi. "Nemoj misliti da ovo maleno ne razume. Bebe znaju vi{e nego {to zami{ljamo; ne mogu da govore, i zato smatramo da ni ne misle. A {to se ti~e tvoje bebe - pa, to je u budu}nosti, i ne}u da govorim o tome pred njom; ali ko zna, jednog dana }e mo`da i ona biti velika sve{tenica..." "Nikada! Makar morala da postanem hri{}anka kako bih to spre~ila", besnela je Igrena. "Zar misli{ da }u te pustiti da pravi{ zavere oko ìvota mog deteta kako si pravila oko moga?" "Mir, Igrena", rekao je Merlin. "Ti si slobodna, kao {to je slobodno svako dete bogova. Do{li smo da te ubedimo, a ne da ti naredimo. Ne, Vivijen..." rekao je, podigav{i ruku kada je Gospa poku{ala da ga prekine. "Igrena nije bespomo}na igra~ka sudbine. Ipak mislim da }e, kada sve bude znala, pravilno odabrati." Morgana je po~ela da se buni u Gospinom krilu. Vivijen joj je tiho tepala, glade}i je po kosi, i dete se umirilo, ali Igrena je ustala i uzela ga, ljuta i ljubomorna zbog Vivijenine gotovo magi~ne mo}i da umiri devoj~icu. U njenom naru~ju Morgana je delovala ~udno, tu|e, kao da ju je vreme koje je provela u Vivijeninom krilu izmenilo, u~inilo nekako manje Igreninom. Igrena je osetila da joj se o~i pune suzama. Morgana joj je bila sve na svetu, a sada su joj i nju oduzeli; Morgana je postala `rtva, kao i svi drugi, Vivijenine ~arolije, ~arolije koja svakoga pretvara u bespomo}nu igra~ku njene volje. O{tro se obratila Morgozi, koja je jo{ dràla glavu u Vivijeninom krilu. "Odmah ustani, Morgoza, i idi u svoju sobu; ti si gotovo èna, ne sme{ se pona{ati kao razmaèno dete!" Morgoza je podigla glavu, skloniv{i zavesu ri|e kose sa lepog, nadurenog lica. "Za{to si odabrala Igrenu za svoje planove, Vivijen?" upitala je. "Ona ne èli da u~estvuje u tome. Ali i ja sam èna, i ja sam k}er Svetog ostrva. Za{to nisi odabrala mene za Utera Pendragona? Za{to ne bih ja bila majka Vrhovnog Kralja?" Merlin se nasme{io. "Ho}e{ li tako spremno poùriti u susret svojoj sudbini, Morgoza?" "Za{to je odabrana Igrena, a ne ja? Ja nemam muà..."
"U tvojoj budu}nosti postoje kralj i mnogi sinovi; ali time se, Morgoza, mora{ zadovoljiti. Nijedan mu{karac ni èna ne mogu preuzeti tu|u sudbinu. Tvoja sudbina, i sudbina tvojih sinova, zavise od ovog Vrhovnog Kralja. Vi{e od toga ne mogu da kaèm", rekao je Merlin. "Dosta, Morgoza." Igrena je, stoje}i sa Morganom u naru~ju, malo povratila kontrolu nad sobom. Progovorila je praznim glasom. "Nisam dovoljno gostoljubiva, sestro, gospodaru Merline. Dozvolite da vas sluge odvedu u gostinske odaje koje su spremne za vas, da vam donesu vino i vodu za umivanje, a u sumrak }e biti spreman obrok." Vivijen je ustala. Glas joj je bio zvani~an, i Igrena je za trenutak osetila olak{anje; opet je bila gospodarica na svom ognji{tu, ne pasivno dete nego èna Gorloasa, vojvode od Kornvola. "Zna~i, u sumrak, sestro." Ali Igrena je primetila kako se zgledala sa Merlinom, i mogla je da rauzme taj pogled jasno kao re~i: Pusti to zasad. Savlada}u je, kao i uvek, kasnije. Igrena je osetila da joj je lice o~vrslo kao gvo`|e. Da, to je oduvek radila. Ali ovog puta ne}e biti tako. Jednom sam se pokorila njenoj volji, kada sam bila dete i kada nisam znala za bolje. Ali sada sam odrasla, èna sam, i nije me lako navesti kao dete koje je dala za nevestu vojvodi Gorloasu. Sada }u u~initi po svojoj volji, a ne po volji Gospe od Jezera. Sluge su odvele goste; Igrena se uputila u svoje odaje, spustila Morganu u krevet i nervozno se pozabavila oko nje, misli punih onoga {to je ~ula. Uter Pendragon. Nikada ga nije videla, ali Gorloas je bio pun pri~a o njegovim vrlinama. Bio je blizak srodnik, sestri}, Ambrozija Aurelijanusa, Velikog Kralja Britanije, ali za razliku od Ambrozija, Uter je bio Brit iz Britanije, bez kapi rimske krvi, pa Simri i Plemena nisu okevali da ga prate. Nije bilo sumnje da }e jednog dana Uter biti izabran za Velikog Kralja. Ambrozije vi{e nije bio mlad: taj dan nije bio daleko. A ja }u biti kraljica... Kako to razmi{ljam? Zar da izdam Gorloasa i svoju ~ast? Kad je ponovo uzela ogledalo, iza sebe je na vratima ugledala sestru. Vivijen je skinula pantalone koje je nosila zbog jahanja, i obukla je komotnu haljinu od nebojene vune; kosa joj je bila raspu{tena, meka i tamna kao vuna crne ovce. Izgledala je mala, krhka i stara, a o~i su joj bile kao o~i sve{tenice u pe}ini odrastanja, pre mnogo godina i u drugom svetu... Igrena je nestrpljivo odbacila takve misli. Vivijen joj je pri{la i pruìla ruku da joj dodirne kosu. "Mala Igrena. Vi{e nisi tako mala", ne`no je rekla. "Zna{ li, malena, da sam ti ja dala ime: Grena, po Boginji Beltanskih vatri... Koliko je pro{lo otkako si sluìla Boginju u Beltanu, Igrena?" Igrena je tek malo pomerila usne; osmeh nije oti{ao dalje od zuba. "Gorloas je Rimljanin i hri{}anin. Da li zaista veruje{ da njegovo doma}instvo odràva obrede Beltana?" "Ne, verovatno ne", rekla je vedro Vivijen. "Mada, da sam na tvom mestu, ne bih smela da se zakunem kako se sluge ne iskradaju na dan dugodnevice da pale vatre i leù zajedno pod punim mesecom. Ali gospodar i gospa hri{}anskog doma}instva ne mogu to da ~ine, bar ne pred o~ima svojih sve{tenika i njihovog strogog i nepomirljivog Boga..." Igrena ju je o{tro prekinula. "Ne govori tako o Bogu moga muà, koji je Bog ljubavi." "Ti tako kaè{. A ipak je poveo rat protiv ostalih bogova i ubija one koji ga ne oboàvaju", odgovorila je Vivijen. "Trebalo bi da se molimo da nas po{tedi takve ljubavi. Mogla bih ti se obratiti u ime zaveta koje si nekada poloìla, da u~ini{ ono {to sam te molila u ime Boginje i Svetog ostrva..." "Ma nemoj", sarkasti~no je rekla Igrena. "Sada moja Boginja zahteva od mene da postanem kurva, a Merlin od Britanije i Gospa od Jezera }e mi dràti sve}u!" Vivjanin pogled je planuo; pri{la je za korak, i Igreni se za trenutak u~inilo da }e je sve{tenica udariti. "Kako se usuuje{!" rekla je Vivijen, i mada joj je glas bio tih, odjeknuo je u ~itavoj odaji, tako da je Morgana, koja je zaspala pod Igreninim vunenim pokriva~em, sela i zaplakala se od straha. "Eto, sad si mi probudila bebu..." rekla je Igrena i sela na ivicu kreveta, umiruju}i dete. Sa Vivijeninog lica postepeno je nestalo gnevnog rumenila. Sela je kraj Igrene. "Nisi me razumela, Grena. Zar misli{ da je Gorloas besmrtan? Re}i }u ti, dete, poku{ala sam da pro~itam u zvezdama sudbinu onih koji su va`ni za jedinstvo Britanije u narednim godinama, i kaèm ti, njegovo ime nije tamo zapisano." Igrena je osetila da joj kolena klecaju i da joj popu{taju svi zglobovi. "Ho}e li ga Uter ubiti?" "Kunem ti se: Uter ne}e imati udela u njegovoj smrti, i kada Gorloas umre, Uter }e biti daleko odatle. Ali razmisli, dete. Tintagel je veliki zamak; zar misli{, kada Gorloas vi{e ne bude mogao da ga brani, da Uter Pendragon ne}e poùriti da kaè nekom svom ratniku: Uzmi taj zamak i ènu koja je u njemu? Bolje Uter nego neki njegov ratnik."
Morgana. [ta }e biti sa mojim detetom; {ta }e biti sa Morgozom, mojom malom sestrom? Zaista, èna koja pripada nekom mu{karcu mora se moliti da on poìvi kako bi je {titio. "Zar ne mogu da se vratim na Sveto ostrvo i da poìvim u Avalonu kao sve{tenica?" "To nije tvoja sudbina, malena", rekla je Vivijen. Glas joj je opet bio neàn. "Ne moè{ se sakriti od svoje sudbine. Dato ti je da igra{ ulogu u spasenju ove zemlje, ali put ka Avalonu ti je zauvek zatvoren. Ho}e{ li po}i putem svoje sudbine, ili moraju bogovi da te vuku njime protiv tvoje volje?" Nije ~ekala da Igrena odgovori. "Ne}e dugo trajati. Ambrozije Aurelijanus umire; mnogo godina je vodio Britance, a sada }e se njegove vojvode sastati da izaberu Velikog Kralja. A ne mogu verovati nikome do Uteru. I tako }e Uter biti i vojskovo|a i Veliki Kralj. I treba}e mu sin." Igrena je ose}ala da se klopka zatvara oko nje. "Ako ti je ve} toliko va`no, za{to to sama ne uradi{? Ako èna britanskog vojskovo|e i Velikog Kralja sti~e toliku mo}, za{to ne poku{a{ da osvoji{ Utera svojim ~arolijama, i sama za~ne{ novog kralja?" Vivijen ju je iznenadila dugom pauzom pre nego {to je odgovorila. "Zar misli{ da nisam pomislila na to? Ali zaboravlja{ koliko sam stara, Igrena. Starija sam od Utera, a on nije mlad za jednog ratnika. Imala sam dvadeset {est godina kad se rodila Morgoza. Sada mi je trideset devet, Igrena, i moje godine ra|anja su pro{le." U bronzanom ogledalu, koje joj je ostalo u ruci, Igrena je videla sestrin odraz, izmenjen i izobli~en, kako se talasa kao voda, zamagljuju}i se i bistre}i. "Misli{?" upitala je Igrena. "A ja ti kaèm da }e{ za~eti jo{ jedno dete." "Nadam se da ne}u", rekla je Vivijen. "Starija sam nego na{a mati kada je umrla ra|aju}i Morgozu, i ne mogu se nadati da bih izbegla takvoj sudbini. Ovo je poslednja godina u kojoj }u u~estvovati u obredima Beltana; potom }u predati svoju du`nost nekoj mla|oj èni i posta}u èna-mudrac, kao Drevni. Nadala sam se da }u jednog dana predati mesto Boginje Morgozi..." "Pa za{to je onda nisi zad`rala u Avalonu i obu~ila je da bude sve{tenica posle tebe?" Vivijen je izgledala veoma tu`no. "Ona nije prikladna. Pod ode`dom Boginje vidi samo mo}, a ne beskona~no `rtvovanje i patnju. I stoga taj put nije za nju." "Meni se ne ~ini da si patila", rekla je Igrena. "Ne zna{ ti ni{ta. Ni ti nisi odabrala da ide{ tim putem. Ja, koja sam tome posvetila ~itav ìvot, kaèm da bi ipak bilo jednostavnije ìveti ìvotom seljanke, tovarne ìvotinje preko godine i rasplodne kada do|e vreme. Vidi{ me obu~enu i krunisanu kao Boginju, pobedonosnu kraj pehara; ne vidi{ tamu pe}ine ni dubinu velikog mora... Tebi to nije su|eno, dete, i treba da zahvali{ Boginji {to je tvoja sudbina druga~ija." Misli{ da posle ove ~etiri godine ne znam ni{ta o patnji i nemom trpljenju, pomislila je Igrena, ali ni{ta nije rekla. Vivijen se naginjala nad Morganom, sa ne`nim izrazom lica, glade}i detetovu svilastu, crnu kosu. "Ah, Igrena, ne moè{ znati koliko ti zavidim - ~itavog ìvota sam ~eznula za k}eri. Morgoza mi je kao ro|eno dete, Boginja to zna, ali uvek mi je bila i strana kao da ju je rodila strankinja, a ne moja ro|ena mati... êznula sam za k}eri u ~ije bih ruke predala slu`bu." Uzdahnula je. "Ali rodila sam samo jedno ènsko dete, koje je umrlo, a moji sinovi su sada daleko." Stresla se. "Pa, takva mi je sudbina, i treba da poku{am da se pomirim kao i ti sa tvojom. Samo to traìm od tebe, Igrena, a ostalo ostavljam onoj koja je gospodarica svih nas. Kada Gorloas stigne ku}i, sprema}e se za Londinijum na izbor Velikog Kralja. Mora{ ga nekako ubediti da povede i tebe." Igrena je prasnula u smeh. "Samo to traì{, a to je najteè od svega! Zar zaista misli{ da }e Gorloas opteretiti svoje ljude vode}i mladu ènu u Londinijum? Stvarno bih volela da po|em, ali Gorloas }e me povesti kada smokve i narandè sa juga niknu u ba{tama Tintagela!" "Svejedno, mora{ ga nekako ubediti i mora{ potraìti Utera Pendragona." Igrena se opet nasmejala. "I verovatno }e{ mi dati neku ~aroliju, pa }e se on beznade`no zaljubiti u mene?" Vivijen ju je pogladila po kovrdàvoj, ri|oj kosi. "Mlada si, Igrena, i verovatno nema{ pojma koliko si lepa. Mislim da Uteru ne}e trebati nikakve ~arolije." Igrena je osetila da joj se telo iznenada gr~i od straha. "Mo`da bi mi ipak bila potrebna ~arolija, da ne pobegnem od njega!" Vivijen je uzdahnula. Dodirnula je opal koji je Igrena nosila oko vrata. "Ovo ti nije poklonio Gorloas..." "Ne. Ti si mi ga dala na dan ven~anja, se}a{ se? Rekla si da je pripadao majci." "Daj mi ga." Vivijen je posegnula pod Igreninu bujnu kosu i otkop~ala lanac. "Kada ti se ovaj dragulj vrati, Igrena, seti se {ta sam ti rekla i u~ini ono {to Boginja bude zahtevala od tebe." Igrena je gledala u opal u rukama sve{tenice. Uzdahnula je, ali se nije bunila. Ni{ta joj nisam obe}ala, ljutito je pomislila, ba{ ni{ta.
"Ho}e{ li i ti do}i u Londinijum na izbor Velikog Kralja, Vivijen?" Sve{tenica je odmahnula glavom. "Idem u zemlju drugog kralja koji jo{ ne zna da se mora boriti zajedno sa Uterom. Ban od Armorike, u Donjoj Britaniji, postao je Veliki Kralj svoje zemlje, i njegovi druidi su mu rekli da mora izvr{iti Veliki obred. Ja sam odabrana da sluìm u Svetom Braku." "Mislila sam da je Bretanja hri{}anska zemlja." "Oh, i jeste", ravnodu{no je odgovorila Vivijen, "i sve{tenici }e zvoniti svojim zvonima, i poli}e ga svojim svetim uljima, i re}i }e mu da se njegov Bog `rtvovao za njega. Ali narod ne}e prihvatiti kralja koji se nije i sam zakleo Velikoj @rtvi." Igrena je duboko uzdahnula. "Toliko malo znam..." "U stara vremena, Igrena", rekla je Vivijen, "Veliki Kralj je svojim ìvotom odgovarao za sre}u svoje zemlje i zaklinjao se, kao {to se zaklinje svaki Merlin od Britanije, da }e - ukoliko zemlja do|e u opasnost - umreti kako bi zemlja opstala. A ukoliko odbije tu `rtvu, zemlja }e nestati. Ja... ne bi trebalo da ti govorim o tome, jer to je Misterija, ali i ti }e{, Igrena, na neki na~in ponuditi svoj ìvot radi isceljenja svoje zemlje. Nijedna èna ne zna, kada leè da rodi, ho}e li Boginja zahtevati njen ìvot. I ja sam leàla, vezana i bespomo}na, sa noèm pod grlom, znaju}i da }e, ukoliko umrem, moja krv iskupiti zemlju..." Glas joj je zamro u ti{inu; i Igrena je }utala, obuzeta ~udom. "I deo Donje Britanije je nestao u maglama, a Veliki kameni oltar niko ne moè da na|e. Put koji vodi ka oltaru sada je prazan kamen, osim ako se zna put do Karnaka", rekla je Vivijen, "ali kralj Ban se zarekao da odrì svetove zajedno i da kapije budu otvorene pred Misterijama. I stoga }e sklopiti Sveti Brak sa zemljom, u znak da }e njegova krv biti prolivena da nahrani useve ukoliko zatreba. Prikladno je da moja poslednja slu`ba Majci, pre nego {to se pridruìm ènama-mudracima, bude vezivanje njegove zemlje za Avalon, i stoga }u u toj Misteriji biti njegova Boginja." Za}utala je, ali Igrena je ose}ala kako je odaja puna odjeka njenog glasa. Vivijen se sagnula i podigla usnulu Morganu, veoma ne`no je drè}i. "Ona jo{ nije devojka, a ja jo{ nisam èna-mudrac", rekla je, "ali mi smo Trojstvo, Igrena. Zajedno ~inimo Boginju, i ona je sada ovde, sa nama." Igrena se upitala za{to nije pomenula njihovu sestru, Morgozu, a bile su toliko otvorene jedna pred drugom da je Vivijen to ~ula kao da je izgovoreno naglas. Odgovorila je {apatom, a Igrena je primetila da drhti. "Boginja ima ~etvrto lice, koje je tajna, i treba da joj se moli{, kao {to se ja molim - a molim se, Igrena - da Morgoza nikada ne ponese to lice." 3. Igreni se ~inilo da beskona~no ja{u kroz ki{u. Putovanje u Londinijum li~ilo je na putovanje na kraj sveta. Ranije je veoma malo putovala, osim nekada davno iz Avalona u Tintagel. Danas se razlikovala od upla{enog, o~ajnog deteta sa tog prvog putovanja. Sada je jahala uz Gorloasa, a on se udostojio da joj govori pone{to o zemljama kroz koje u prolazili, a ona se smejala i bockala ga, a no}u, u {atoru, bila je spremna da mu ode u krevet. Povremeno bi joj nedostajala Morgana, i pitala se kako je detetu - da li pla~e za majkom no}u, da li jede dok je Morgoza hrani? Ali bilo je prijatno opet biti slobodna, jahati u velikoj grupi ljudi, svesna njihovih pogleda punih divljenja i njihove strepnje - niko se ne bi usudio da pri|e Gorloasovoj gospi, osim povremenih pogleda iz daljine. Opet je bila devojka, ali sada se nije pla{ila i ustezala od stranca koji joj je bio mu` i kome je nekako morala da ugodi. Sada je bila devojka bez detinjaste nespretnosti i uìvala je u tome. âk joj nije smetala ni neprekidna ki{a koja je zaklanjala daleke bregove, tako da su jahali u uskom krugu u magli. Mogli bismo da se izgubimo u ovoj magli, da zalutamo u vilinske zemlje i da se nikada ne vratimo u svoj svet, gde Ambrozije umire i gde ambiciozni Uter planira spas Britanije od divljih plemena. Britanija bi mogla da potone kao Rim, da nestane pod varvarima, a mi nikada ne bismo saznali i ne bismo marili... "Jesi li umorna, Igrena?" Gorloasov glas bio je neàn i zabrinut. Zaista nije bio ni nalik na zloduha kakvim joj se ~inio u prvim danima pre ~etiri godine! Sada je bio samo sredove~an mu{karac, kose i brade pro{arane sedim (mada se pa`ljivo brijao, kao {to je rimski obi~aj), prekriven oìljcima od mnogih godina ratovanja i dirljivo èljan da joj udovolji. Ko zna, da nije bila onako upla{ena i puna otpora u po~etku, mo`da bi i tada primetila da je èleo da joj udovolji. Nije bio okrutan prema njoj, ili, ako je i bio, onda samo zato {to je vrlo malo znao o ènskom telu i kako se ono koristi. Sada joj se ~inilo da je bio samo nespretan, ne i okrutan; da mu je rekla da je boli, milovao bi je ne`nije. Mlada Igrena smatrala je bol i uàs neizbe`nim. Sada je znala {ta treba. Vedro mu se nasme{ila. "Ne, nimalo; mogla bih beskrajno da ja{em! Ali u ovolikoj magli, kako zna{ da se ne}emo izgubiti i nikada ne sti}i do Londinijuma?"
"Ne pla{i se toga", ozbiljno joj je odgovoiro. "Vodi~i su vrlo dobri i poznaju svaki pedalj puta. A pre ve~eri }emo do}i na stari rimski put koji vodi pravo u srce grada. Ove no}i }emo spavati pod krovom, u pravom krevetu." "Bi}e mi drago da opet spavam u pravom krevetu", smerno je rekla Igrena i videla, kao {to je znala da }e videti, kako mu se javlja nagli plamen na licu i u o~ima. Ali brzo je odvratio lice od nje; gotovo kao da je se pla{io, a Igreni, koja je upravo otkrila tu svoju mo}, stvar je godila. Jahala je uz njega, uìvaju}i u izmnenadnoj ne`nosti koju je osetila prema njemu, ne`nosti pome{anoj sa àljenjem {to joj je postao drag tek sada, kada zna da }e morati da ga izgubi. Ovako ili onako, znala je da su njihovi zajendi~ki dani odbrojani; i setila se kako je prvi put saznala da }e on umreti. Do{ao je njegov glasnik, da je upozori da se pripremi za vojvodin povratak; poslao je jednog od svojih ratnika, ~oveka sumnji~avih o~iju koji je svuda zavirivao, govore}i Igreni bez re~i da bi on, da ima mladu ènu, stizao ku}i bez najave, u nadi da }e je uhvatiti u nedoli~nom ili preteranom pona{anju. Znaju}i da je potpuno nedu`na, da joj je posluga sposobna i kuhinja u redu, Igrena ga je pustila da uhodi i poèlela mu dobrodo{licu. Neka ispituje sluge koliko èli, sazna}e da je Igrena od gostiju primila samo svoju sestru i Merlina od Britanije. Kada je glasnik oti{ao, Igrena se okrenula da pre|e preko dvori{ta i naglo se zaustavila. Preko nje je, uprkos jasnom suncu, pala senka i ispunila je bezrazlo`nim strahom. U tom trenutku ugledala je Gorloasa, pitaju}i se gde mu je konj, gde mu je pratnja? Izgledao je mr{aviji i stariji, u prvi mah ga je jedva prepoznala, toliko je bio izmo`den i ispijen. Na obrazu je nosio oìljak od ma~a, koga se nije se}ala. "Muù moj!" uzviknula je. "Gorloase..." A onda, pogo|ena neo~ekivaonom tugom na njegovom licu, zaboravila je strah od njega i godine ga|enja, pritr~ala mu i obratila mu se kao detetu. "Oh, mili, {ta ti se desilo? Kako to da si ovako do{ao, sam, nenaoruàn - jesi li bolestan? Jesi li..." I tu je prekinula. Jer nije bilo nikoga pred njom, osim varljivih senki oblaka i odjeka njenog sopstvenog glasa. Tokom ~itavog dana je poku{avala da ubedi sebe kako je to bila samo Vest, kao ona koja ju je upozorila na Vivijenin dolazak. Ali znala je da nije u pravu: Gorloas nije imao Vid, a i da ga je imao ne bi ga koristio niti bi verovao u njega. Ono {to je videla - a znala je mada nikad ni{ta sli~no nije videla - bila je slika njenog muà, njegov dvojnik, senka i najava njegove smrti. I kada je zaista stigao, zdrav i ~itav, poku{ala je da zatomi se}anje, govorila je sebi da je samo zbog varke svetlosti videla iza njega onu senku, sa ranom od ma~a na obrazu i neizrecivim bolom u o~ima. Jer Gorloas nije bio ni ranjen ni obeshrabren; naprotiv, bio je dobro raspoloèn, doneo joj je poklone, pa ~ak i nisku korala za Morganu. Potraìo je po vre}ama plena od Saksonaca i poklonio Morgozi crveni ogrta~. "Svakako je pripadao nekoj saksonskoj kurvi koja prati logore, ili mo`da nekoj od onih vri{tavih èna sa ma~em koje se bore rame uz rame sa mu{karcima, polunage na bojnom polju", rekao je, smeju}i se i drè}i devojku pod bradom, "pa }e sasvim lepo pristajati i jednoj britanskoj devojci. Boja ti odgovara, sestrice. Kada malo odraste{, mo`da }e{ biti lepa kao moja èna." Morgoza se povla~ila, kikotala se i obarala pogled, ali vrtela se u novom ogrta~u. Kasnije, kad su se spremali za krevet (Morgana je, vri{te}i, bila odneta u Morgozinu sobu), Gorloas se o{tro obratio Igreni: "Moramo udati tu devojku ~im stignemo, Igrena. Ona je mala kuja koja se uspali na svaki nagove{taj mu{kog; jesi li videla kako je gledala ne samo mene nego i mla|e vojnike? Ne}u dozvoliti da iko okalja moju porodicu, niti da uti~e na moju k}er!" Igrena mu je blago odgovorila. Nije mogla da zaboravi kako je videla njegovu smrt i nije htela da se sva|a sa osu|enim ~ovekom. A i nju je pogodilo Morgozino pona{anje. Zna~i, Gorloas }e umreti. Pa, ne treba biti naro~it prorok da bi se predvidelo kako ~ovek od ~etrdeset pet godina, koji je ve}im delom ìvota ratovao protiv Saksonaca, ne}e do~ekati da mu deca odrastu. Ne smem dozvoliti da zbog toga poverujem u sve ostale gluposti koje mi je napri~ala, niti treba da o~ekujem kako }e me Gorloas povesti u Londinijum! Ali sutradan, dok su sedeli posle doru~ka i dok je ona krpila veliku poderotinu na njegovoj najboljoj tunici, Gorloas se iznenada oglasio. "Zar se nisi upitala {ta me je dovelo ku}i tako iznenada, Igrena?" Posle protekle no}i, bila je dovoljno smaopouzdana da mu se nasme{i. "Treba li da dovodim u pitanje sre}u koja mi je dovela muà posle godinu dana odsustva? Nadam se da to zna~i da su Saksonci poraèni i da je obala ponovo slobodna i u britanskim rukama." Odustno je klimao glavom i sme{io se. No, brzo se uozbiljio. "Ambrozije Aurelijanus umire. Starog orla uskoro }e nestati, a u njegovom gnezdu nema mladih koji bi poleteli umesto njega. Kao da legije ponovo kre}u; on je bio Veliki Kralj ~itavog mog ìvota, i to dobar kralj svima koji su se, kao ja, nadali da }e se Rim jednog dana vratiti. Sada znam da taj dan nikada ne}e do}i. Kraljevi Britanije, iz bliza i iz daleka, pozvani su da se okupe u Londinijumu i izaberu novog Velikog Kralja i vojskovo|u, i
moram da odem i ja. Bio je dalek put za ovako kratak boravak, jer moram ponovo da po|em za tri dana. Ali nisam mogao da pro|em tako blizu, a da ne vidim tebe i dete. Bi}e to veliki skup, Igrena, i mnoge vojvode i kraljevi pove{}e i svoje gospe; da li bi èlela da po|e{ sa mnom?" "U Londinijum?" "Da, ako ho}e{ da putuje{ tako daleko", rekao je, "i ako pristane{ da ostavi{ dete. Mislim da bi mirno mogla. Morgana je zdrava, a ovde ima dovoljno èna da se staraju o desetak takvih; a ako sam uspeo da ti opet napravim dete" - pogledao ju je u o~i sa osmehom koji doskora nije ni mogla da zamisli na njegovom licu - "zasad ti jo{ ne}e smetati da ja{e{." Kad je nastavio, u njegovom glasu bilo je ne`nosti kakvu ranije nije mogla ni da nasluti. "Radije se ne bih ponovo odvajao od tebe jo{ neko vreme. Ho~e{ li da po|e{, èno moja?" Mora{ ga nekako ubediti da te povede u Londinijum, rekla je Vivijen. A sada nije bilo potrebno da ga uop{te moli. Igrena je osetila nagli nalet panike - kao da se nalazi na podivljalom konju. Podigla je ~a{u piva i otpila malo, kako bi prikrila zbunjenost. "Svakako }u po}i ukoliko ti èli{." Dva dana kasnije bili su na putu, ja{u}i na istok, ka Londinijumu i logoru Utera Pendragona i umiru}eg Ambrozija, na izbor Velikog Kralja... Sredinom popodneva izi{li su na rimski put i mogli su da ja{u brè; a pred ve~e su ugledali predgra|e Londinijuma i osetili miris re~nog u{}a. Igrena nikada nije ni pomislila da moè postojati toliko ku}a na jednom mestu; za trenutak je osetila, posle ledenih prostora severnih mo~vara, da ne moè da di{e, da se ku}e zatvaraju oko nje. Jahala je kao u zanosu, ose}aju}i da su je kamene ku}e i ulice odvojile od vazduha i svetla i samog ìvota... Kako ljudi mogu ovako da ìve? "No}as }emo spavati u ku}i jednog od mojih vojnika, koji ìvi u gradu", rekao je Gorloas, "a sutra }emo se pojaviti na Ambrozijevom dvoru." To ve~e, dok su sedeli kraj vatre (kakav luksuz, pomislila je, paliti vatru ovako blizu ravnodnevice!), upitala ga je: "[ta misli{, ko }e biti slede}i Veliki Kralj?" "Za{to je to va`no èni koja vlada zemljom?" Nasme{ila mu se; bila je raspustila kosu pred spavanje i osetila je da se zagrejao od njenog osmeha. "Iako sam èna, Gorloase, moram da ìvim u ovoj zemlji i volela bih da znam kakvog ~oveka }e moj mu` morati da prati u miru i ratu." "U miru! Ne}e biti mira, barem za moga ìvota", rekao je Gorloas. "Bar ne dok ovoliko divljih naroda dolazi na na{e bogate obale; moramo se svim silama upinjati da se odbranimo. A ima ih mnogo koji bi èleli da ponesu Ambrozijev ogrta~ i da nas povedu u rat. Lot od Orknija, na primer. Grub ~ovek, ali pouzdan, odlu~an vo|a, ve{t u strategiji bitke. No, jo{ je neoènjen: nema dinastije. Mlad je za Velikog Kralja, ali ambiciozan; nikada nisam video toliko ambicije kod tako mladog ~oveka. I Urijens od Severnog Velsa. Nema problema sa dinastijom, ve} ima sinove. Ali on nema ma{te; ho}e sve da uradi onako kako je oduvek ra|eno, kaè da je jednom uspelo, pa }e uspeti opet. A ~ini mi se da nije dobar hri{}anin." "Koga bi ti odabrao?" upitala je Igrena. Uzdahnuo je. "Nijednog. Pratio sam Ambrozija ~itavog ìvota i pratio bih ~oveka koga Ambrozije odabere; to je pitanje ~asti, a Ambrozijev ~ovek je Uter. To je jasno. Nije da volim Utera. On je razvratnik sa desetak kopiladi, nijedna èna nije sigurna u njegovoj blizini. Ide na mise zato {to to radi vojska i zato {to je to red. Vi{e bih voleo da je iskreni paganin nego hri{}anin, zbog koristi koju bismo mogli da izvu~emo iz toga." "Ali ipak ga podràva{..." "Oh, da. On je dovoljno dobar vojnik i za Cezara; ljudi }e ga pratiti i u pakao, ako uzmoraju. Ne preza ni od ~ega da bi ostao na glasu u vojsci - zna{ kako to izgleda, obilazi logor i jede sa njima da bi se uverio kako je sledovanje dovoljno dobro, umesto da se odmara, kad moè provodi dan u {tabu da bi dobio povoljan otpust za starog, bezubog veterana, spava pred bitku sa vojskom, u polju. Ljudi bi poginuli za njega - i to i rade. A ima i pamet i ma{tu. Uspeo je da skopi mir sa nekim izdajni~kim odredima i da ih povede sa sobom u bitku pro{le jeseni - za moj ukus suvi{e misli na saksonski na~in, naprosto zna kako im radi pamet. Da, podràvam ga. Ali to ne zna~i da mi se dopada kao ~ovek." Igrena je slu{ala i mislila kako je Gorloas upravo ispri~ao vi{e o sebi nego o kandidatima za Velikog Kralja. "Jesi li ikada pomislio na to", upitala je, "da si ti vojvoda od Kornvola, i da te Ambrozije ceni; da li bi ti mogao da postane{ Veliki Kralj?" "Veruj mi, Igrena, ne èlim krunu. Da li ti èli{ da bude{ kraljica?" "Ne bih odbila", rekla je, setiv{i se Merlinovog proro~anstva. "Govori{ tako jer si suvi{e mlada da zna{ {ta to zna~i", nasme{io se Gorloas. "Zar bi zaista volela da vlada{ kraljevstvom onako kako mora{ da vlada{ svojom poslugom u Tintagelu, uvek da ih nadzire{ i kontroli{e{? U svoje vreme, kad sam bio mla|i... ali ne èlim da provedem ostatak ìvota u ratovima. Ambrozije mi je dao
Tintagel pre dosta godina, Igrena; do pre ~etiri godine nisam provodio u njemu dovoljno vremena ni da dovedem nevestu! Brani}u ove obale dok god budem mogao da drìm ma~, ali èlim da imam sina koji }e se igrati sa mojom k}eri i èlim da provodim vreme u miru, u pecanju sa stenja, u lovu, u sedenju na suncu i gledanju kako seljaci donose svoje plodove, a mo`da i da se pomirim sa Bogom, kako bi mi mo`da oprostio za sve ono {to sam morao da u~inim kao vojnik. Ali ~ak i kada u zemlji vlada mir, Veliki Kralj nema mira, jer kada neprijatelji napuste na{e obale po~e}e prijatelji da se me|usobno bore, makar za njegovu milost. Ne, meni kruna ne treba, a kada do|e{ u moje godine, razume}e{." Igrena je osetila peckanje u o~ima dok je slu{ala Gorloasa. Zna~i, ovaj grubi vojnik, ozbiljan mu{karac koga se pla{ila, sada se ose}a dovoljno opu{teno kraj nje da bi joj otkrio deo svojih èlja. Svim srcem je zaèlela da mu pruì poslednje godine na suncu kao {to je poèleo, sa decom koja se igraju oko njega; ali ~ak i tu, pred svetlucavom vatrom, u~inilo joj se da vidi zlokobnu senku usuda koji ga ~eka. To je samo moja ma{ta, po~ela sam da zbog Merlinovih re~i umi{ljam gluposti, pomislila je, a kad je Gorloas zevnuo i protegnuo se, rekav{i da je umoran od jahanja, brzo je pri{la da mu pomogne da se svu~e. Jedva da je spavala u nepoznatom krevetu, me{kolje}i se i prevr}u}i dok je slu{ala muèvljevo tiho disanje; povremeno bi, ne bude}i se, pruìo ruku ka njoj, i tada ga je privijala na grudi i umirivala ga kao da joj je dete. Mo`da su Merlina i Gospu upla{ile sopstvene senke, pomislila je, mo`da }e Gorloas ipak imati vremena da stari na suncu. Mo`da je zaista pre spavanja posadio u njenu matericu seme sina za koga su joj rekli da ga nikad ne}e za~eti. No, pred jutro je zapala u nemiran san, i sanjala je svet u magli, i obalu Svetog ostrva kako u toj magli polako nestaje; ~inilo joj se da vesla u barci, umorna i iscrpljena, tragaju}i za Ostrvom Avalon gde je Boginja, sa Vivijeninim licem, ~ekala da je upita je li dobro obavila ono {to se od nje traìlo. Ali iako joj je obala bila poznata, sa jabu~arima koji su tamo rasli blizu hrama, u snu je na hramu stajalo raspe}e, a hor hri{}anskih monahinja u crnim odorama pevao je neku njihovu àlosnu himnu, a kada je po~ela da tr~i, traè}i sestru, zvuk crkvenih zvona prigu{io je njene dozive. Probudila se uz prigu{en jecaj, nalik na tihi krik, i sela u krevetu. Jo{ je odasvud ~ula crkvena zvona. Gorloas je tako|e sedeo u krevetu. "To je crkva gde }e Ambrozije i}i na misu. Poùri sa obla~enjem, Igrena, pa }emo po}i zajedno." Dok je name{tala svileni ogrta~ preko lanene donje hajine, na vrata je zakucao nepoznati sluga i zamolio da govori sa gospom Igrenom, ènom vojvode od Kornvola. Igrena je oti{la na vrata i u~inilo joj se da je prepoznala tog ~oveka. Naklonio joj se, i tada se setila gde ga je videla - pre mnogo godina, veslao je na Vivijeninoj barci. Stoga se setila sna i osetila je jezu iznutra. "Va{a sestra vam {alje ovo od Merlina", rekao je, "i obavezuje vas da ga nosite i da se se}ate obe}anja, ni{ta vi{e od toga." Predao joj je mali paket umotan u svilu. "[ta je to, Igrena?" upitao je Gorloas, mr{te}i se iza nje. "Ko ti {alje poklone? Poznaje{ li glasnika?" "On je jedan od slugu moje sestre, na Ostrvu Avalon", rekla je Igrena, odmotavaju}i paket; ali Gorloas je bio strog. "Moja èna ne moè primati poklone od glasnika koje ja ne poznajem", rekao je i grubo joj oduzeo paket. Igrena je zaustila da se pobuni, a sva novootkrivena ne`nost prema njemu nestala je u trenutku; kako se usu|uje? "Pa, to je onaj plavi dragulj koga si nosila kad smo se ven~ali", namr{tio se Gorloas. "Kakvo je to obe}anje? Ako ga stvarno {alje tvoja sestra, kako je do{la do njega?" Igrena se brzo pribrala i prvi put u ìvotu namerno je slagala muà. "Kada me je sestra posetila", rekla je, "dala sam joj opal i lanac kome je trebalo zameniti kop~u; ona zna zlatara u Avalonu koji je mnogo bolji od kornvolskih. A poziva se na obe}anje da }u bolje paziti na svoj nakit, jer sada sam odrasla èna, a ne nemarno dete koje ne ume da pazi na svoje dragocenosti. Mogu li sada da dobijem ogrlicu, muù moj?" Predao joj je dragulj, i dalje se mr{te}i. "Moje zanatlije bi ti popravile to bez drànja pridika na koje tvoja sestra vi{e nema prava. Vivijen previ{e umi{lja; jeste da ti je zamenila majku dok si bila dete, ali sada vi{e nisi pod njenim staranjem. Mora{ se potruditi da bude{ odrasla èna i da manje zavisi{ od svog doma." "Pa, sad sam dobila dve pridike", ljutito je rekla Igrena, stavljaju}i lanac oko vrata. "Jednu od sestre i jednu od muà, kao da sam zaista nevaspitano dete." Iza njega kao da je opet naslutila onu senku smrti, stra{nu prikazu mrtvaca. Iznenada se ponadala, duboko i strasno, da joj nije napravio dete, da ne}e poneti sina osu|enog ~oveka... bilo joj je stra{no zima. "Hajde, Igrena", umirivao ju je, pruìv{i ruku da je pogladi po kosi, "ne ljuti se na mene. Poku{a}u da zapamtim da si ti odrasla èna od devetnaest godina, a ne dete od petnaest! Hajde, moramo se spremiti za kraljevsku misu, a sve{tenici ne vole da se mnogo ulazi i izlazi po{to po~nu."
Crkva je bila mala, na~injena od naboja i pru}a, a unutra su gorele svetiljke; Igreni je bilo milo {to je ponela debeli vuneni ogrta~. Gorloas joj je {apnuo da je sedi sve{tenik, dostojanstven kao druid, bio Ambrozijev li~ni sve{tenik koji je putovao sa vojskom, i da je ovo slu`ba zahvalnosti zbog kraljevog povratka ku}i. "Je li kralj ovde?" "Upravo stiè u crkvu, i ~eka ga sedi{te tamo, pred oltarom", promrmljao je Gorloas, pokazav{i glavom. Smesta ga je poznala po tamnocrvenom ogrta~u, preba~enom preko crne, gusto izvezene tunike, i opasa~u za ma~ prekrivenom draguljima. Ambrozije Aurelijanus mora da je imao oko {ezdeset godina, pomislila je; bio je visok i mr{av, obrijan po rimskim obi~ajima, ali pogrbljen, i kora~ao je pa`ljivo kao da ima neki unutra{nji bol. Nekada je mo`da bio i lep; sada mu je lice bilo izborano i ùto, brci oboreni i gotovo sasvim sedi, a kosa prore|ena. Kraj njega se nalazilo nekoliko savetnika ili drugih kraljeva; poèlela je da zna ko su, ali sve{tenik, kad je video kralja da ulazi, po~eo je da ~ita iz neke velike knjige, pa se ugrizla za usnu i za}utala, slu{aju}i slu`bu koju ni sada, posle ~etiri godine podu~avanja kod oca Kolumbe, nije sasvim razumela, niti joj je do nje bilo stalo. Znala je da je neu~tivo osvrtati se po crkvi, kao seoska prostaku{a, ali je provirila ispod kapulja~e i osmotrila ljude oko kralja; za jednog je pretpostavila da je Urijens od Severnog Velsa, a drugi je bio bogato odeveni mu{karac, vitak i lep, kratko pod{i{an u rimskom stilu, sa kosom do brade. Upitala se je li to Uter, Ambrozijev pratilac, a mo`da i naslednik. Tokom ~itave slu`be pa`jivo je stajao kraj Ambrozija, a kada se ostareli kralj zateturao, lepi mu{karac mu je ponudio ruku. Pa`ljivo je posmatrao sve{tenika; ali Igrena, nau~ena da na licima ljudi pro~ita njihove misli, znala je da on ne slu{a ni sve{tneika ni slu`bu, nego da se bavi svojim mislima. Podigao je glavu, jednom, i osmotrio pravo Gorloasa, za trenutak pogledav{i u o~i i Igrenu. O~i su mu bile crne, pod gustim, tamnim ve|ama, i Igrena je smesta osetila drhtaj ga|enja. Ako je ovo Uter, pomislila je, ne}u da imam ni{ta sa njim; kruna bi uz njega bila preskupo pla}ena. Mora da je stariji nego {to izgleda, jer izgledao je kao da ima najvi{e dvadeset pet godina. Tokom slu`be pojavilo se kome{anje na ulazu, i visok, otresit mu{karac, {irokih ramna, ali vitak, u debelom, tkanom ogrta~u kao {to ih nose severnjavci, u{ao je u crkvu, u pratnji pet-{est vojnika. Sve{tenik je nastavio dalje, ne uznemiriv{i se, ali |akon koji je stajao kraj njega podigao je glavu sa knjige himni i namr{tio se. Dugajlija je skinuo kapu, otkriv{i svetlu kosu, ve} prili~no prore|enu na temenu. Po{ao je kroz okupljenu pastvu, sve{tenik je rekao Pomolimo se, i Igrena je kleknula. Pri tom je primetila da je visoki, plavokosi mu{karac stigao blizu njih. Njegovi ljudi su kleknuli oko vojvodinih, a dugajlija se na{ao kraj nje. Kada se spustio na kolena, brzo se osvrnuo da vidi gde mu se nalaze ljudi, a onda je pokorno pognuo glavu da saslu{a molitvu. Tokom ~itave duge slu`be nije nijednom podigao glavu; ~ak i kada je pastva po~ela da se pribliàva oltaru kako bi primili posve}eni hleb i vino, on nije po{ao tamo. Gorloas je dodirnuao Igrenu po ramenu, i ona je po{la za njim - hri{}ani su smatrali da èna treba da po{tuje muèvljevu veru, pa bi Bog okrivio samo Gorloasa ako bi se ona ne~im obrukala. Otac Kolumba je mnogo raspravljao sa njom o pristojnim molitvama i pripremama, i Igrena je zaklju~ila da nikada ne}e biti valjano pripremljena. Ali Gorloas bi se ljutio na nju, i na kraju krajeva nije mogla da prekine slu`bu sva|om sa njim, ~ak ni {apatom. Kada se vratila na mesto, usta punih mrvica od tvrdog hleba i sa kiselim vinom u praznom stomaku, primetila je da je dugajlija podigao glavu. Gorloas mu je kruto klimnuo glavom i pro{ao. ôvek je pogledao Igrenu, i za trenutak joj se u~inilo da joj se osmehuje, kao i njenom muù; osetila je da se i sama sme{i. Na vojvodino ljutito mr{tenje po{la je za njim i krotko kleknula kraj njega. Ali videla je da je plavu{an i dalje pomatra. Po severnja~kom ogrta~u pretpostavila je da je to Lot od Orknija, onaj koga je Gorloas nazvao mladim i ambicioznim. Neki severnjaci su plavi kao i Saksonci. Po~eo je zavr{ni psalm; slu{ala je re~i, ne obra}aju}i mnogo pa`nje na njih. Poslao je spasenje svom narodu, u skladu sa svojim ve~nim zavetom... Njegovo je ime sveto i stra{no; strah od Gospoda je po~etak mudrosti. Gorloas je pognuo glavu da primi blagoslov. Toliko je nau~ila o svom muù za ovih nekoliko dana. Kada se udala za njega, znala je da je hri{}anin; danas je ionako ve}ina sveta pripadala hri{}anima, a ako i nisu, zadràvali su to za sebe, osim u blizini Svetog ostrva gde je vladala Stara Vera, ili me|u severnja~kim varvarima, ili me|u Saksoncima. Ali nije znala koliko je on zaista poboàn. Blagoslov se zavr{io; sve{tenik i |akoni su oti{li, nose}i svoj duga~ki krst i Svetu Knjigu. Igrena je pogledala prema kralju. Izgledao je ùt i umoran, a kada se okrenuo da izi|e iz crkve, te{ko se oslonio o ruku tamnokosog mladi}a koji je stajao kraj njega i pridràvao ga tokom ~itave slu`be. "Lot od Orknija ne gubi vreme, zar ne, gospodaru Kornvola", rekao je visok, plavokos mu{karac u severnja~kom ogrta~u. "Ovih dana je stalno uz Ambrozija, i uvek je tako usluàn!"
Aha, pomislila je Igrena, ovo nije vojvoda od Orknija kao {to sam mislila. Gorloas se sloìo gun|anjem. "Je li ovo tvoja gospa, Gorloase?" Gorloas je odgovorio oklevaju}i i dàngrizavo. "Igrena, draga, ovo je na{ vojskovo|a: Uter, koga Plemena zovu Pendragonom, po njegovom grbu." Lako se naklonila, iznena|eno `mirkaju}i. Uter Pendragon, ovaj nezgrapan ~ovek, plav kao Saksonci? Je li ovo velikodostojnik koji treba da nasledi Ambrozija - ovaj skitnica koji je ulaskom prekinuo misu? Uter je piljio ne u njeno lice, shvatila je Igrena, nego u ne{to niè, i Igrena, pitaju}i se nije li prosula pri~esno vino na haljinu, primetila je da on zuri u opal koji je nosila na grudima. Smesta se upitala je li mogu}e da jo{ nije video tako ne{to. I Gorloas je primetio kuda Uter gleda. "Voleo bih da predstavim svoju gospu kralju", rekao je. "Budi pozdravljen, vojskovo|o moj." I oti{ao je, ne sa~ekav{i Uterov odgovor. "Ne svi|a mi se kako te gleda, Igrena", rekao je kada su se na{li van dometa sluha. "On nije ~ovek koga bi pristojna èna trebalo da poznaje. Izbegavaj ga." "Nije gledao u mene, muù moj", odgovorila je Igrena. "Gledao je moj dragulj. Je li on pohlepan na dragulje?" "Pohlepan je na sve", kratko je odgovorio Gorloas. Kora~ao je tako brzo da se Igrena spoticala po kamenoj ulici, pa su sustigli kraljevu pratnju. Okruèn sve{tenicima i savetnicima, Ambrozije je izgledao kao svaki bolesni starac koji je gladan oti{ao na misu, pa sad jedva ~eka da doru~kuje i sedne. Hodao je drè}i se jednom rukom za bok, kao da ose}a bol. Ali nasme{io se vojvodi od Korvola zaista prijateljski, i Igrena je shvatila za{to ~itava Britanija zaboravlja me|usobne sva|e kako bi sluìla pod ovim ~ovekom i terala Saksonce sa svojih obala. "Pa, Gorloase, tako brzo si se vratio iz Kornvola? Nisam se nadao da }u te videti pred Ve}em, niti uop{te na ovom svetu", rekao je. Glas mu je bio tanak, zadihan, ali pruìo je ruku, a Gorloas je pa`ljivo zagrlio starca. "Bolesni ste, gospodaru, i trebalo bi da ostanete u krevetu!" Ambrozije se nasme{io. "Na}i }u se u njemu vrlo brzo i osta}u vrlo dugo, bojim se. Biskup mi je to rekao i doneo bi mi svetinje u krevet da sam poèleo, ali hteo sam da se jo{ jednom pojavim. Hodi da doru~kuje{ sa mnom, Gorloase, pa }e{ mi pri~ati kako stoje stvari u tvom mirnom kraju." Njih dvojica su nastavili zajedno, a Igrena je i{la iza muà. Sa druge kraljeve strane nalazio se vitak, tamnokos mu{karac, obu~en u skerlet: Lot od Orknija, setila se. Kada su stigli u kraljevu ku}u i kad je Ambrozije sme{ten u udobnu stolicu, Veliki Kralj joj je dao znak da se pribliì. "Dobro do{la na moj dvor, gospo Igrena. Tvoj mu` mi kaè da si k}er Svetog ostrva." "Jesam, ser", stidljivo je odgovorila. "Neki tvoji sunarodnici su savetnici na mom dvoru; moji sve{tenici ne vole {to su druidi ravnopravni sa njima, ali ja im kaèm da i jedni i drugi sluè Velike nad nama, ma kako da se zvali. A mudrost je mudrost, ma odakle poticala. Ponekad mislim da va{i bogovi traè za sluge mudrije ljude nego na{ Bog", govorio je Ambrozije, sme{e}i se. "Hodi, Gorloase, sedi za sto kraj mene." Igreni, koja je sela na meku klupu, ~inilo se da je Lot od Orknija vrebao u blizini kao pas koji je {utnut, ali èli da dopuzi natrag do gospodara. Ako Ambrozije ima oko sebe ljude koji ga vole, to je dobro. Ali da li Lot voli svog kralja, ili samo èli da bude blizu prestola ~ija mo} bi se mogla preneti i na njega? Primetila je da Ambrozije, iako je u~tivo nudio goste da jedu p{eni~ni hleb, mleko i sveù ribu iznete na sto, sam jede samo mrvice hleba natopljene mlekom. Tako|e je primetila da su mu beonja~e obojene ù}kasto. Ambrozije umire, rekao je Gorloas. Do sada je videla dovoljno samrtnika i znala je da je to ta~no, a Ambrozije je, po onom {to je rekao, to tako|e znao. "Stigle su mi vesti da su Saksonci obavili nekakve pregovore, da su zaklali konja, ili ve} ne{to sli~no tome, i nad njegovom krvlju se zarekli na savez sa Severnjacima", rekao je Ambrozije. "Ovog puta bi borbe mogle da se prenesu u Kornvol. Urijense, mo`da bi trebalo da povede{ na{u vojsku ka zapadu; ti i Uter, koji poznaje vel{ke bregove kao {to poznaje bal~ak sopstvenog ma~a. Rat }e mo`da zahvatiti i tvoju mirnu oblast, Gorloase." "Ali za{ti}eni ste, kao i mi na severu, obalama i grebenima koji okruùju na{ezemlje", odvratio je Lot od Orknija ugla|enim glasom. "Ne verujem da }e horda divljaka do}i pod Tintagel, osim ako poznaje stenje i luke. A {to se ti~e kopnene strane, Tintagel se moè braniti, po{to ima duga~ak prilazni put." "Istina", rekao je Gorloas, "ali ostaju luke i obale na kojima se moè nasukati ~amac, i ~ak i ako ne mogu da stignu do dvorca, ostaju im imanja, bogata zemlja i usevi. Mogu da branim zamak, ali {ta }u sa zemljom? Ja sam njihov vojvoda zato {to mogu da ih branim."
"Meni se ~ini da bi vojvoda, ili kralj, trebalo da bude ne{to vi{e od toga", rekao je Ambrozije, "ali ne znam {ta. Nikada nisam imao dovoljno mira da smislim. Mo`da }e ga na{i sinovi imati. Mo`da u tvoje vreme, Lote, jer ti si najmla|i od nas." U susednoj prostoriji javilo se kome{anje, a onda je u{ao visoki, plavokosi Uter. Vodio je na povocu dva psa, i povoci su se prepleli jer su se psi ko{kali i kevtali. Zastao je na vratima, mirno ih razmrsuju}i, a onda je predao povoce slugi i u{ao u sobu. "Uznemiruje{ nas ~itavo jutro, Utere", otrovno je rekao Lot, "prvo sve{tenika na misi, a onda kralja za doru~kom." "Jesam li vas uznemirio? Molim za opro{taj, gospodaru", rekao je Uter, sme{e}i se, a kralj je ispruìo ruku, sme{e}i mu se kao mezimcu. "Opro{teno ti je, Utere, ali skloni pse odavde, molim te. E, u|i i sedi sa nama, de~a~e", rekao je Ambrozije, nespretno ustaju}i, a Uter je pri{ao da ga zagrli; Igrena je primetila da je to u~inio veoma pa`ljivo i oprezno. Pa Uter voli kralja! pomislila je. Ovo nije samo ambicija ili ulagivanje! Gorloas je ustao kako bi oslobodio mesto kraj kralja, ali Ambrozije ga je zaustavio pokretom ruke. Uter je prebacio duga~ke noge preko klupe i prekora~io je, pa je seo kraj Igrene. Ona je prikupila suknju, ose}aju}i se ~udno zbog njegove nespretnosti. Kako je trapav! Kao veliko, umiljato ku~e! Morao je da pruì ruke kako ne bi pao pravo preko Igrene. "Izvinite me zbog nespretnosti, gospo", rekao je, sme{e}i joj se. "Zaista sam suvi{e veliki da vam sedim u krilu!" Nehotice mu je uzvratila osmeh. "âk i va{i psi su suvi{e veliki za to, gospodaru Utere!" Posluìo se hlebom i ribom, i ponudio i njoj med dok ga je vadio iz vr~a. U~tivo je odbila. "Ne volim slatki{e", rekla je. "I nisu vam potrebni, gospo", rekao je, a ona je primetila da joj opet gleda grudi. Zar nikada ranije nije video opal? Ili gleda u njene dojke? Iznenada je postala bolno svesna da joj grudi vi{e nisu ~vrste i visoke kao pre nego {to je dojila Morganu. Osetila je da joj se lice àri, pa je brzo otpila gutljaj sveèg, hladnog mleka. Uter je bio visok i svetle puti, ~vrste i nenaborane koè. Mogla je da oseti njegov znoj, ~ist i sve` kao de~iji. Pa ipak, nije bio suvi{e mlad, jer plava kosa mu se ve} poprili~no proredila na temenu. Osetila je neobi~nu nelagodnost, kakvu nikada ranije nije iskusila; butina mu se nalazila na klupi tik uz njenu i bila je stra{no svesna toga. Oborila je pogled i gricnula hleb namazan maslacem, slu{aju}i kako Gorloas i Lot raspravljaju {ta }e se desiti ako rat stigne do zapadnih zemalja. "Saksonci su borci, ta~no", pridruìo im se Uter, "ali oni se ipak donekle civilizovano bore. Severnjaci, [koti, divlji narodi iz zemalja iza njih - to su ludaci, juri{aju goli i vri{te}i, i va`no je obu~iti trupe da ih ~vrsto do~ekaju, a ne da se razbeè u strahu pred takvim juri{em." "Zato su legije bolje nego na{i ljudi", rekao je Gorloas, "jer njih ~ine vojnici po izboru, disciplinovani, obu~eni za borbu, a ne ratari i seljaci pozvani u borbu bez znanja kako se to radi, koji }e se vratiti na svoja imanja ~im opasnost pro|e. Britaniji su potrebne legije. Ako bismo se ponovo obratili imperatoru..." Ambrozije se blago nasme{io. "Imperator ima dovoljno svojih problema. Potrebni su nam konjanici, legije konjanika; ali ako èlimo legije u Britaniji, Utere, mora}emo da ih sami uve`bamo." "To se ne moè u~initi", odlu~no je rekao Lot, "jer na{i ljudi se bore za odbranu svojih domova i iz odanosti prema svojim poglavarima klanova, a ne za nekog Velikog Kralja ili imperatora. I za {ta se bore, ako ne za to da se vrate ku}i i uìvaju u njima posle bitke? Ljudi koji me prate, prate mene - a ne neki ideal slobode. Imao sam problema da ih povedem ovako daleko na jug - govore, donekle opravdano, da kod nas nema Saksonaca, pa za{to bi i{li da ih traè negde drugde? Kaù, kad Saksonci stignu do na{e zemlje, bi}e vremena da se borimo i pobedimo, ali ju`njaci bi trebalo da se sami postaraju za odbranu svoje zemlje." "Zar im nije jasno, ako do|u i zaustave Saksonce ovde, onda horde ne}e uop{te sti}i do njihovog..." po~eo je Uter, ali Lot se nasmejao i podigao ruke. "Mirno, Utere! Ja to znam - samo moji ljudi ne znaju! Ambrozije, od ljudi severno od velikog zida ne}e{ dobiti nikakve legije za Britaniju, niti redovnu vojsku." "Mo`da je Cezar ipak bio u pravu", promuklo je rekao Gorloas. "Mo`da bi trebalo da obnovimo zid. Ne da zadrìmo severnjake van velikih gradova, {to je on hteo, nego da spre~imo Saksonce da u|u u na{e zemlje, Lote." "Nemamo ljudi za to", nestrpljivo je rekao Uter. "Uop{te ne moèmo odvojiti za to obu~enu vojsku. Mo`da bi trebalo da na Saksonkim obalama ostavimo ugovorne trupe, a mi da uspostavimo upori{te na zapadu, pred
[kotima i severnjacima. Mislim da bi trebalo da napravimo glavno upori{te u Letnjoj zemlji; onda neprijatelj ne}e mo}i da do|e usred zime i uni{ti nam logore kao pre tri godine, jer ne}e umeti da pro|u izme|u ostrva." Igrena je pa`ljivo slu{ala, jer bila je ro|ena u Letnjoj zemlji i znala je kako zimi more prodire u unutra{njost i plavi zemlju. Ono {to je preko leta bilo prohodno, mada blatnjavo tlo, zimi postaje niz jezera i prostranih unutra{njih mora. âk i vojski bi bilo te{ko da za|e u tu zemlju, osim usred leta. "To mi je i Merlin rekao", odgovorio je Ambrozije, "i ponudio je mesto za logor na{im vojskama u Letnjoj zemlji." Urijens se oglasio promuklim glasom. "Ne volim da prepustim Saksonske obale ugovornim trupama. Saksonci su Saksonci i drà}e se zakletve samo dok njima to odgovara. Mislim da je Konstantin ugovorom sa Vortigernom na~inio najve}u mogu}u gre{ku..." "Ne", prekinuo ga je Ambrozije. "Pas koji ima vu~je krvi bori}e se è{}e protiv drugih vukova nego bilo koji drugi pas. Konstantin je Vortigernovim Saksoncima dao njihovu zemlju, i oni se bore da je brane. To Saksonci èle: zemlju. Oni su ratari i bori}e se do smrti kako bi odbranili svoju zemlju. Ugovorne trupe su se odva`no borile protiv Saksonaca koji su do{li da se iskrcaju na na{im obalama..." "Ali sad ih ima tako mnogo", rekao je Urijens, "da zahtevaju da im se pro{iri teritorija, i zapretili su da }e sami do}i i uzeti je ukoliko im je ne damo mi. I sad, kao da nije dovoljno boriti se protiv Saksonaca sa druge strane mora, moramo da se borimo i protiv onih koje je Konstantin doveo u na{u zemlju..." "Dosta", rekao je Ambrozije, podigav{i mr{avu ruku, a Igreni se u~inio uàsno bolestan. "Ne mogu da popravljam gre{ke, ako su i bile gre{ke, onih ljudi koji su umrli pre nego {to sam se rodio; dosta mi je da popravljam sopstvene gre{ke, a ne}u poìveti dovoljno ni to da obavim. Ali u~ini}u {to mogu dok sam ìv." "Mislim da je najva`nije i najbolje", rekao je Lot, "da oteramo Saksonce iz svojih kraljevstava, a onda da se osiguramo od njihovog povratka." "Mislim da se to ne moè", odgovorio je Ambrozije. "Oni su ìveli tu jo{ od svojih pradedova, i ako ne}emo da ih sve pobijemo, nema na~ina da ih nateramo da napuste zemlju koju smatraju svojom; niti }emo prekr{iti ugovor. Ako po~nemo da se me|usobno borimo, mi na britanskim obalama, kako }emo imati snage i oru`ja za borbu kada nas napadnu spolja? Osim toga, me|u Saksoncima na obalama ima i hri{}ana i bori}e se uz nas protiv divljaka i njihovih varvarskih bogova." "Meni se ~ini", rekao je Lot, uz mra~an osmeh, "da su britanski biskupi imali pravo kada su odbili da po{alju misionare da spasu du{e Saksonaca na na{im obalama, rekav{i da, ukoliko Saksonci smeju da u|u u raj, onda oni sami to ne èle! Imamo dovoljno problema sa Saksoncima na ovom svetu, moramo li da ih trpimo i u raju?" "Mislim da pogre{no shvata{ raj", javio se poznati glas, a Igrena je osetila neku neobi~nu, {uplju opreznost. Pogledala je niz sto ka govorniku, koji je nosio obi~an sivi ogrta~, krojen kao mona{ki. Ne bi prepoznala Merlina u toj ode}i, ali glas bi mu prepoznala u svako doba. "Zaista misli{ da se ljudske sva|e i nesavr{enosti mogu nastaviti i u raju, Lote?" "Pa, {to se toga ti~e, nisam jo{ razgovarao sa nekim ko je bio u raju", odgovorio je Lot, "a mislim da niste ni vi, gospodaru Merline. Ali govorite veoma mudro, kao sve{tenik - jeste li u starosti stupili u Sveti Red, ser?" Merlin se nasmejao. "Imam ne{to zajedni~ko sa va{im sve{tenicima. Proveo sam mnogo vremena poku{avaju}i da odvojim ljudsko od boànskog, i kada sam uspeo, otkrio sam da ne postoji neka velika razlika. Ovde, na Zemlji, to se ne vidi, ali kada budemo ostavili svoja tela zna}emo vi{e i zna}emo da na{e razlike Bogu ne zna~e ni{ta." "Pa za{to se onda borimo?" upitao je Uter i nasme{io se kao da se {ali sa starcem. "Ako }e sve na{e razlike biti poni{tene u raju, za{to ne spustimo oru`je i lepo izgrlimo Saksonce kao bra}u?" Merlin se opet nasme{io i odgovorio prijateljskim glasom. "Kada svi budemo bili savr{eni, upravo tako }e se i desiti, gospodaru Utere, ali oni to jo{ ne znaju, ba{ kao ni mi, a dok ljudska sudbina tera ljude da se bore, moramo u~estvovati u njoj dok nas veè ìvot smrtnika. Ali treba nam mir u ovoj zemlji kako bi ljudi mislili na raj, a ne na bitke i rat." Uter se nasmejao. "Nisam ljubitelj sedenja i razmi{ljanja o raju, star~e; ostavljam to tebi i ostalim sve{tenicima. Ja sam ~ovek ratnik, bio sam to ~itavog ìvota i o~ekujem se da proìvim ~itav ìvot u ratu, kao {to pristaje onome ko je mu{karac, a ne monah!" "Budi pa`ljiv sa svojim nadama", odogvorio je Merlin, o{tro ga pogledav{i, "jer bogovi ti ih mogu i ispuniti." "Ne èlim da postanem star i da razmi{ljam o raju i miru", rekao je Uter, "jer to mi se ~ini veoma dosadno. @elim rat, plja~ku i ène - oh, da, ène - a sve{tenici ne odobravaju ni{ta od toga."
"Pa onda nisi mnogo bolji od Saksonaca, zar ne, Utere?" javio se Gorloas. "I tvoji sve{tenici kaù da moramo voleti svoje neprijatleje, Gorloase", rekao je Uter, smeju}i se, i pruìo ruku preko Igrene da dobrodu{no potap{e njenog muà po le|ima, "i zato ja volim Saksonce, jer mi pruàju ono {to èlim od ìvota! A i ti bi trebalo tako, jer kada budemo neko vreme imali ovakav mir, moèmo uìvati u gozbama i ènama, a onda }emo se vratiti u rat, kao {to pristaje pravim mu{karcima! Zar misli{ da ène vole mu{karce koji èle da sede kraj vatre i obilaze svoje imanje? Zar misli{ da bi tvoja lepa gospa bila sre}na sa ratarom kao {to je sre}na sa vojvodom i ratnikom?" Gorloas je ozbiljno odgovorio. "Dovoljno si mlad da tako govori{, Utere. Kada do|e{ u moje godine, i tebi }e biti muka od ratovanja." Uter se nasmejao. "Je li i tebi muka od ratovanja, gospodaru Ambrozije?" Ambrozije se nasme{io, ali izgledao je veoma umorno. "Nije va`no je li mi muka od ratovanja, Utere", rekao je, "jer Bog je u svojoj mudrosti odabrao da mi po{alje rat za ~itav ìvot, i tako i treba da bude, jer to je njegova volja. Brani}u svoj narod, i to mora ~initi i onaj ko do|e posle mene. Mo`da }emo u tvoje vreme, ili u vreme na{ih sinova, proìveti dovoljno u miru da se upitamo za {ta se to borimo." Javio se Lot od Orknija, svojim ugla|enim glasom. "Eto, postali smo filozofi, gospodaru Merline, moj kralju; ~ak i ti, Utere, i ti si se upustio u filizofiju. Ali nismo rekli ni{ta {to bi nam pomoglo da odlu~imo {ta }emo protiv divljaka koji nadiru na nas sa istoka i sa zapada, i protiv Saksonaca na na{im obalama. Mislim da nam je svima jasno da od Rima nema pomo}i; ako èlimo legije, moramo sami da ih stvorimo, a mislim da moramo imati i svog Cezara, jer kao {to je vojnicima potrebno da imaju kapetane i kralja, tako je svim kraljevima ovog ostrva potrebno da imaju nekoga ko }e njima vladati." "êmu potreba da svog Velikog Kralja zovemo Cezarom? Ili da tako mislimo o njemu?" upitao je ~ovek za koga je Igrena ~ula da ga oslovaljavaju imenom Ektorijus. "Cezari su vladali Britanijom sasvim dobro u svoje vreme, ali sada vidimo veliki nedostatak takvog carstva - kada imaju nevolje u svom glavnom gradu, povla~e legije i prepu{taju nas varvarima! âk i Magnus Maksimus..." "On nije bio imperator", nasme{io se Ambrozije. "Magnus Maksimus je èleo da bude imperator, dok je komandovao ovda{njim legijama - to je uobi~ajena ambicija svih vojskovo|a." Igrena je videla da je dobacio preko njene glave brz osmeh Uteru. "I zato je poveo svoje legije na Rim, èle}i da ga proglase imperatorom - ne bi bio ni prvi ni poslednji koji je to u~inio, uz podr{ku vojske. Ali nikada nije stigao do Rima, i sve ambicije su mu propale, osim {to je ostavio za sobom nekoliko lepih pri~a - u tvojim vel{kim brdima, Utere, i dalje se pri~a o Magnusu Velikom koji }e se ponovo vratiti sa svojim velikim ma~em, na ~elu legija, i spasti ih od svih napada~a..." "Zaista", nasmejao se Uter, "povezali su ga sa predanjem koje su dugo bili zaboravili, o kralju koji je bio i kralju koji }e ponovo do}i da izbavi svoj narod iz velike nevolje. Pa, kad bih mogao da na|em takav ma~, i ja bih mogao da po|em u brda i podignem legija koliko god èlim." "Mo`da nam upravo to i treba", ozbiljno je rekao Ektorijus, "kralj iz legende. Kad bi se na{ao kralj, ni ma~ ne bi trebalo dugo traìti." "Tvoji sve{tenici bi rekli", mirno se nadovezao Merlin, "da je jedini kralj koji je bio i koji }e biti - njihov Hrist u raju, i da onima koji ga slede drugi nije potreban." Ektorijus se nasmejao, kratkim, o{trim smehom. "Hrist nas ne moè povesti u bitku. Niti - ne nameravam da hulim, gospodaru - niti bi vojnici sledili zastavu Kneza Mira." "Mo`da bi trebalo da na|emo kralja koji bi ih podsetio na predanja", rekao je Uter, a u sobi je zavladala ti{ina. Igrena, koja jo{ nikada nije slu{ala mu{karce kako se savetuju, i dalje je umela dovoljno dobro da ~ita misli kako bi znala {ta svi ~uju u ovoj ti{ini: saznanje da Veliki Kralj koji sedi me|u njima ne}e do~ekati naredno leto. Koji od njih }e sedeti na njegovom prestolu, dogodine u ovo vreme? Ambrozije je zavalio glavu na naslon, i to je Lotu bio znak da se oglasi ùrnim, ljubomornim glasom: "Veoma ste umorni, ser; zamorili smo vas. Dozvolite da pozovem va{eg komornika." Ambrozije mu se ne`no nasme{io. "Ubrzo }u se dovoljno naodmarati, ro|a~e, i to veoma dugo..." Ali i to malo re~i predstalvjalo je preveliki napor, pa je uzdahnuo, dugim, drhtavim uzdahnom, i pustio da mu Lot pomogne da ode od stola. Mu{karci su se potom podelili u grupice, prigu{eno nastavljaju}i razgovor. Onaj po imenu Ektorijus pri{ao je vojvodi od Kornvola. "Moj gospodar od Orknija ne propu{ta priliku da se istakne, preru{iv{i to u brigu za kralja - sada smo mi zlobnici koji su zamorili Ambrozija i time mu skratili ìvot." "Lotu nije va`no ko }e biti odabran za Velikog Kralja", odgovorio je Gorloas, "samo da Ambrozije ne bude u prilici da objavi svoj izbor, ~ime bi mnogi od nas - i ja me|u njima, a ~ini mi se i ti, Ektorijuse - bili obavezani."
"Kako to?" upitao je Ektorijus. "Ambrozije nema sina i ne moè da imenuje naslednika, nego moè samo da nam saop{ti svoju èlju i on to zna. Uter je suvi{e èljan Cezarovog purpura da bi mi odgovarao, ali, sve u svemu, bolji je od Lota, i ako bi trebalo birati izme|u dve kisele jabuke..." Gorloas je polako klimnuo glavom. "Na{i ljudi }e po}i za Uterom. Ali Plemena, Bendigejd Vran i njima sli~ni, ne}e po}i za nekim ko je toliko Rimljanin; a Plemena su nam potrebna. Po{li bi za Orknijem..." "Lot nije gra|a za Velikog Kralja", rekao je Ektorijus. "Bolje da izgubimo podr{ku Plemena nego podr{ku ~itave zemlje. Lot obi~ava da sve podeli u sukobljene grupice, koje imaju poverenja samo u njega jednog. Fuj!" Pljunuo je. "On je zmija i tu nema {ta drugo da se kaè." "A ipak je ubedljiv", rekao je Gorloas. "Ima pamet, i hrabrost, i ma{tu..." "Sve to ima i Uter. A imao Ambrozije priliku da to zvani~no kaè ili ne, Uter je ~ovek koga on èli." Gorloas je mra~no stegao zube. "Istina. Istina. âst me obavezuje da ispunim Ambrozijevu volju. Ipak, voleo bih da njegov izbor padne na nekoga ~iji bi karakter odgovarao njegovoj hrabrosti i sposobnostima vo|e. Ne verujem Uteru, pa ipak..." Odmahnuo je glavom i pogledao Igrenu. "Dete, tebe ovo svakako ne zanima. Naredi}u da te moja pratnja odvede u ku}u gde smo no}ili." Otpu{tena kao devoj~ica, Igrena je u podne stigla ku}i ne pobuniv{i se. Imala je o ~emu da razmi{lja. Zna~i, ~ak i mu{karci, ~ak i Gorloas, mogu biti ~a{}u vezani da otrpe ono {to im se ne dopada. To joj ranije nije padalo na pamet. A Uterov pogled, uperen u nju, progonuo ju je u mislima. Kako je zurio u nju - ne; ne u nju, nego u njen dragulj. Je li ga Merlin nekako za~arao, kako bi Utera privukla èna koja ga nosi? Moram li da postupam po Merlinovoj èlji, i Vivijeninoj, moram li se mirno podati Uteru, kao {to sam se podala Gorloasu? Od te pomisli se grozila. Pa ipak... stalno je ose}ala Uterov dodir na ruci i njegove zelene o~i uperene u svoje. Mogla bih isto tako da verujem kako je Merlin za~arao opal kako bih se ja zagledala u Utera! Stigli su do ku}e, i ona je u{la unutra i skinula dragulj, pa`ljivo ga u{u{kav{i u dèpi} na pojasu. Kako je to glupo, pomislila je, pa ja ne verujem u te stare bajke o ljubavnim ~arolijama. Ona je odrasla èna, ima devetnaest godina, nije glupo dete. Ima muà, a mo`da ovog ~asa u materici nosi seme koje }e postati sin {to ga on èli. A ako bi se i zagledala u nekog mu{karca, ako bi poèlela da se igra preljube, svakako ima mu{karaca privla~nijih od tog velikog suklate, sa neurednom kosom nalik na saksonsku i severnja~kim manirima, koji prekida misu i upada na kraljev doru~ak. Pa, mogla bi da povede u krevet Gorloasovog oruàra, koji je barem mlad i lep. A, naravno, kao doli~na supruga, ionako je ne zanima da dovodi u krevet drugog mu{karca osim zakonitog muà. A ako to i u~ini, svakako ne}e odabrati Utera. Pa on bi bio gori nego Gorloas, veliki, trapavi ovan, mada su mu o~i sive kao more, a {ake sna`ne i nenaborane... Igrena je poluglasno opsovala, izvukla iz prtljaga malu preslicu i sela da prede. Otkuda da je po~ela da razmi{lja o Uteru, kao da ozbiljno razmatra ono {to je Vivijen zatraìla od nje? Zar }e Uter zaista biti naredni Veliki Kralj? Videla je kako ju je gledao. No, Gorloas je rekao da je on poùdan; da li tako gleda sve ène? Ako ve} mora da ma{ta, bolje da razmi{lja o ne~em razumnom, na primer kako je Morgani bez majke, i da li nastojnica pa`ljivo nadgleda Morgozu kako ne bi bacila oko na nekog od vojnika {to ~uvaju zamak. Morgoza bi sada mogla da se zaleti i izgubi devi~anstvo s nekim privla~nim mu{karcem, ne razmi{ljaju}i o ~asti i pristojnosti; nadala se da }e otac Kolumba odràti devojci dobru pridiku. Moja mati birala je ljubavnike kako bi za~ela decu, a ona je bila velika sve{tenica Svetog ostrva. Vivijen je radila to isto. Igrena je pustila da joj preslica padne u krilo; namr{tila se, razmi{ljaju}i o Vivijeninom proro~anstvu da }e njeno dete sa Uterom biti Vrhovni Kralj koji }e zaceliti zemlju i sjediniti u miru zara}ene narode. Ono {to je jutros ~ula za kraljevskim stolom ubedilo ju je da }e takvog kralja trebati traìti nadaleko. Ponovo je uzela preslicu. Takav kralj im je potreban sada, a ne kada neko dete koje jo{ nije ni za~eto doraste do zrelosti. Merlin je opsednut starim predanjima o kraljevima - {ta je ono pomenuo jedan od kraljeva, valjda Ektorijus, ne{to o Magnusu Velikom, velikom vojskovo|i koji je napustio Britaniju u potrazi za imperatorskom krunom? Kakva glupost, misliti da }e Uterov sin mo}i da se vrati kao taj Magnus. Kasnije popodne, zazvonila su zvona, a uskoro je u ku}u u{ao Gorloas, naizgled umoran i obeshrabren. "Ambrozije je umro pre nekoliko minuta", rekao je. "Zvona ga ogla{avaju." Videla je tugu na njegovom licu. "Bio je star", rekla je, "i veoma voljen. Upoznala sam ga tek danas, ali jasno mi je da je on ~ovek koga svi koji ga znaju moraju voleti i pratiti."
Gorloas je te{ko uzdahnuo. "Istina. A nemamo nikog takvog da ga nasledi; oti{ao je i ostavio nas bez vo|e. Voleo sam ga, Igrena, i bilo mi je stra{no da ga gledam kako pati. Da je ostavio dostojnog naslednika, radovao bih se {to je kona~no otpo~inuo. Ali {ta }e sada biti sa nama?" Ne{to kasnije zamolio ju je da mu spremi najbolju ode}u. "U sumrak }e se dràti posmrtna misa, i moram da odem tamo. I ti bi trebalo, Igrena. Moè{ li sama da se spremi{, ili da zamolim doma}ina da ti po{alje sluàvku?" "Mogu i sama." Igrena je po~ela da sprema drugu haljinu, od fino tkane vune sa vezom oko vrata i doru~ja, i da upli}e u kosu svilenu traku. Pojela je malo hleba i sira; Gorloas je odbio jelo, rekav{i da je njegov Veliki Kralj sada pred Bo`jim prestolom gde mu se sudi po du{i, i da }e on postiti i moliti se sve do sahrane. Igrena, koja je na Svetom ostrvu nau~ila da je smrt samo kapija ka novom ro|enju, nije mogla da ga razume; kako hri{}ani mogu da se toliko boje i drhte od prelaska u ve~ni mir? Setila se oca Kolumbe kako peva svoje àlosne psalme. Da, njihov Bog je Bog straha i kazne. Sada je znala da kralj, svoga naroda radi, mora raditi i stvari koje mu optere}uju savest. Ako ~ak i ona moè to da razume i oprosti, kako milosrdni Bog moè biti strog i osvetni~ki nastrojen kao najniì od njegovih smrtnika? Pretpostavljala je da to spada u njihove misterije. I dalje je razmi{ljala o tome kad je po{la sa Gorloasom na misu, i dok je slu{ala sve{tenika kako àlosno zapeva o Bo`jem Sudu i danu gneva kada }e se sve du{e suo~iti sa ve~itim prokletstvom. Na pola psalma ugledala je Utera Pendragona kako kle~i na drugom kraju crkve, bledog lica koje je povremeno pokrivao dlanovima kako bi prikrio jecaje; nekoliko minuta kasnije, ustao je i izi{ao iz crkve. Shvatila je da je Gorloas o{tro gleda, i opet je oborila pogled kako bi pobo`no slu{ala beskona~ne pesme. No, kada se misa zavr{ila, ljudi su se okupili ispred crkve i Gorloas ju je predstavio èni krlaja Urijensa od Severnog Velsa, puna~koj, ozbiljnoj matroni, i Ektorijusovoj èni Flavili, nasme{enoj i ne mnogo starijoj od Igrene. Malo je popri~ala sa njima, ali svi su najvi{e razmi{ljali kako }e Ambrozijeva smrt delovati na vojnike i na njihove muève, pa su joj misli lutale; nije mogla da se zainteresuje za njihove pri~e, a njihovo pobo`no drànje ju je zamaralo. Flavila je bila negde oko {estog meseca trudno}e, i trbuh je po~eo da joj se pomalja ispod rimskih tunika, pa je posle nekog vremena razgovor pre{ao na porodice. Flavila je rodila dve ke}eri koje su umrle od letnje zaraze pro{le godine i nadala se da }e ove godine roditi sina. Urijensova èna, Gvinet, imala je sina starog otprilike kao Morgana. Raspitivale su se za Igrenino dete i raspravljale o korisnosti bronzanih amajlija protiv zimske groznice i o ~aroliji polaganja sve{teni~ih knjiga ispod kolevke radi za{tite od gr~eva. "Gr~eve izaziva lo{a hrana", rekla je Igrena. "Moja sestra, koja je sve{tenica-isceliteljka, rekla mi je da dete koje sisa pune dve godine i ~ija je majka zdrava nikada nema gr~eve, nego samo ako se prepusti lo{e hranjenoj dojilji ili se prerano odbije i hrani ka{ama." "Ja to smatram za glupo sujeverje", rekla je Gvinet. "Misna knjiga je sveta i deluje protiv svih bolesti, a naro~ito kod male dece, koja su kr{tena protiv grehova o~eva, a nisu jo{ po~inila svoje." Igrena je nestrpljivo slegnula ramenima, ne èle}i da se raspravlja o takvim besmislicama. @ene su nastavile da pri~aju o ~arolijama protiv de~ijih bolesti, a ona je stajala i osvrtala se tamo-amo, traè}i priliku da ih ostavi. Posle nekog vremena pridruìla im se jo{ jedna èna, ~ije ime Igrena nije saznala; i ona je bila naduvena od poodmakle trudno}e, pa su je druge dve smesta uvukle u svoj razgovor, zanemariv{i Igrenu. Posle nekog vremena ona se tiho povukla, rekav{i (neprime}eno) da ide da potraì Gorloasa, pa je po{la ka zadnjem delu crkve. Tu se nalazilo malo groblje, a iza njega jabu~ar, grana belih od cvetova koji su se belasali u sumraku. Miris jabukovog drve}a bio je sve` i prijatan, pogotovo Igreni kojoj su gradski mirisi po~eli da smetaju; i psi i mu{karci su se olak{avali po kamenim ulicama. Iza svakih vrata nalazila se smrdljiva kuhinja prepuna svega, od prljavih posuda sa zadahom mokra}e i trulog mesa, do sadràja no}nih posuda. I u Tintagelu je postojalo kuhinjsko spremi{te za to, ali Igrena se starala da se svakih nekoliko nedelja zameni novim, a da se staro zatrpa, a more je spiralo sve. Polako je {etala kroz vo}njak. Neka stabla bila su veoma stara, ~vornovata, sa nisko povijenim granama. Za~ula je tih zvuk i primetila da na jednoj od niskih grana sedi mu{karac. Nije primetio Igrenu; drào je glavu pognutu, a lice pokriveno dlanovima. No, po svetloj kosi odmah je poznala Utera Pendragona. Taman je htela da se okrene i tiho udalji, znaju}i da ne bi voleo svedoka svome bolu, ali ~uo je njene lake korake i podigao glavu. "Jesi li to ti, gospo od Kornvola?" Lice mu je bilo zgr~eno i mra~no. "Sada moè{ otr~ati i re}i vrlom vojvodi da se vojskovo|a Britanije krije i pla~e kao starica!" Brzo mu je pri{la, uznemirena tim ljutitim, neprijatlejskim licem. "Zar misli{ da Gorloas ne àli, gospodaru? Kako hladan i bezose}ajan mora da bude ~ovek kako ne bi plakao za kraljem koga je voleo ~itavog ìvota! Da
sam ja mu{karac, ne bih èlela da sledim vo|u koji ne bi plakao zbog smrti voljenih, zbog palih drugova, pa ~ak i hrabrih neprijatelja." Uter je duboko uzdahnuo, bri{u}i lice vezenim rukavom tunike. "Pa, to je istina", rekao je. "Kad sam bio mlad, ubio sam saksonskog poglavicu Horsu u boju, posle mnogo bitaka u koje me je izazvao i potom ih izbegao, i plakao sam zbog njegove smrti, jer je bio hrabar ~ovek. Iako je bio Saksonac, bilo mi je ào {to smo morali da budemo neprijatleji, a ne bra}a i drugovi. Ali u potonjim godinama po~eo sam da se ose}am suvi{e star da pla~em zbog onoga {to se ne moè popraviti. Pa ipak - kada sam ~uo svetog oca tamo u crkvi, kako pri~a o sudnjem danu i ve~nom prokletstvu pred Bo`jim prestolom, i kad sam se setio koliko je Ambrozije bio dobar i poboàn, i koliko je voleo i pla{io se Boga, nikada ne propu{taju}i da postupi ljubazno i ~asno - ponekad mi je suvi{e te{ko da podnesem tog njihovog Boga, i gotovo da sam poèleo da mogu mirno slu{ati mudre druide, koji ne govore o presudama nego o onome {to ~ovek zasluì u ìvotu. Ako sveti biskup govori istinu, Ambrozije sada leì u plamenu pakla i ne}e se spasti sve do kraja sveta. Malo znam o raju, ali voleo bih da je moj kralj sada tamo." Pruìla je ruku ka njemu. "Nemoj misliti da Hristovi sve{tenici znaju vi{e od ostalih smrtnika o onom {to dolazi posle ìvota. Samo bogovi to znaju. Na Svetom ostrvu, gde sam odrasla, u~ili su nas da je smrt samo kapija ka novom ìvotu i ve}oj mudrosti, i mada nisam dobro poznavala Ambrozija, rado zami{ljam kako sada u~i, kraj nogu svog Boga, kakva je istinska mudrost. Koji bi mudar Bog osudio ~oveka na pakao zbog neznanja, umesto da ga nau~i kako da bolje postupa u narednom ìvotu?" Osetila je da ju je Uter uhvatio za ruke i ~ula je njegov glas u tami. "Pa, tako je. Tako je Apostol rekao: 'Sada vidim kao u ogledalu, nejasno, ali tada }u videti licem u lice'. Mo`da ne znamo, mo`da ni sve{tenici ne znaju, {ta nas ~eka posle smrti. Ako je Bog sveznaju}i, za{to bismo zami{ljali da je manje milostiv od ljudi? Kaù da je Hrist poslat zbog Bo`je ljubavi, a ne iz osvete." Neko vreme su }utke sedeli. Potom se oglasio Uter. "Gde si nau~ila tu mudrost, Igrena? Mi u crkvi imamo svete gospe, ali one nisu udate, niti zalaze me|u nas gre{nike." "Ro|ena sam na Ostrvu Avalon; majka mi je bila sve{tenica u tamo{njem Velikom Hramu." "Avalon", rekao je. "On leì u Letnjem moru, zar ne? Bila si jutros na Ve}u; zna{ da }emo i}i tamo. Merlin mi je obe}ao da }e me odvesti kralju Leodegrancu i predstaviti me na njegovom dvoru, mada, ako ispadne onako kako èli Lot od Orknija, Urijens i ja }emo po}i nazad u Vels kao prebijeni psi, podvijenih repova; ili }emo se boriti pod njegovom zastavom i ukazivati mu ~ast, na {ta bih pristao kada sunce izi|e nad zapadnom obalom Irske." "Gorloas je rekao da }e{ svakako ti biti naredni Veliki Kralj", rekla je Igrena, i odjednom ju je zapanjilo saznanje da sedi tu, na grani drveta, sa narednim Velikim Kraljem Britanije, razgovaraju}i sa njim o veri i o dràvnim pitanjima. I on je to shvatio, osetilo mu se u glasu kada je rekao: "Nikada nisam mislio da }u razgovarati o ovakvim stvarima sa ènom vojvode od Kornvola." "Zar zaista misli{ da ène ne znaju ni{ta o dràvnim pitanjima?" upitala je. "Moja sestra Vivijen, kao i na{a majka pre nje, Gospa je od Avalona. Kralj Leodegranc i drugi kraljevi ~esto dolaze da se savetuju sa njom o sudbini Britanije..." Uter ju je prekinuo uz osmeh. "Mo`da bi trebalo da se sa njom posavetujem o tome koji je najbolji na~in da sklopim savez sa Leodegrancom, i sa Banom od Donje Britanije. Jer ako oni slu{aju njene savete, onda samo treba da steknem njeno poverenje. Reci mi, je li Gospa udata i je li lepa?" Igrena se zakikotala. "Ona je sve{tenica, a sve{tenice Velike Majke se ne udaju, niti sklapaju veze sa smrtnicima. One pripadaju samo bogovima." A onda se setila {ta joj je Vivijen rekla, i da je mu{karac koji sedi kraj nje na grani deo njenog proro~anstva; uko~ila se, upla{ena od onog {to je u~inila - je li svojevoljno po{la u zamku koju su joj spremili Vivijen i Merlin? "[ta je bilo, Igrena? Je li ti hladno? Jesi li se upla{ila rata?" upitao je Uter. Odgovorila je prvo ~ega se setila. "Razgovarala sam sa Urijensovom i Ektorijusovom ènom - one ne izgledaju odve} zabrinute zbog dràvnih pitanja. Mislim da mo`da zato Gorloas ne veruje kako bih mogla da znam i{ta vi{e od njih." Uter se nasmejao. "Poznajem gospe Flavilu i Gvinet - one zaista sve prepu{taju svojim muèvima i bave se jedino predenjem, tkanjem, ra|anjem dece i drugim ènskim poslovima. Zar tebe to ne zanima, ili si toliko mlada kao {to izgleda{, premlada i za udaju, a kamoli za ra|anje dece i brigu o njima?" "Udata sam ~etiri godine", odgovorila je Igrena, "i imam k}er od tri godine." "Na tome bih mogao da zavidim tvom vojvodi; svaki mu{karac èli decu koja }e ga naslediti. Da je Ambrozije imao sina, sada ne bismo bili u ovoj nevolji. No", uzdahnuo je, "ne volim ni da pomislim {ta }e zadesiti Britaniju ako ona krasta~a od Orknija postane Veliki Kralj, ili Urijens, koji misli da se sve moè re{iti slanjem
glasnika u Rim." U glasu mu se opet osetio jecaj. "Ljudi kaù da èlim da postanem Veliki Kralj, ali rado bih se odrekao svih èlja kad bi Ambrozije sedeo na ovoj grani sa nama, ili makar njegov sin, koji bi ve~eras bio krunisan u istoj ovoj crkvi! Ambrozije se bojao toga {ta }e se desiti kada njega ne bude vi{e. Mogao je da umre jo{ zimus, ali se nadao da }e nas navesti da se sloìmo oko toga ko }e ga naslediti..." "Kako to da nije imao sinova?" "Oh, imao je on sinove, dvojicu. Jednog su ubili Saksonci; zvao se Konstantin, kao kralj koji je pokorio ovo ostrvo. Drugi je umro od stra{ne groznice kada je imao svega dvanaest godina. êsto je govorio da sam mu ja postao kao sin koga je èleo." Ponovo je zario lice u dlanove, pla~u}i. "U~inio bi me i svojim naslednikom, ali ostali kraljevi ne bi pristali na to. Sledili su me kao vojskovo|u, ali bili su ljubomorni na moj uticaj - Lot, proklet bio, najgori je od svih. Nije to bilo zbog ambicije, Igrena, kunem se, nego da bih zavr{io ono {to je Ambroziju ostalo nezavr{eno!" "Mislim da to svi znaju", rekla je, glade}i ga po ruci. Bila je bespomo}na pred tolikom tugom. "Mislim da Ambrozije ne moè biti sre}an, ~ak ni u raju, ako pogleda dole i vidi kolika tuga i zbrka vladaju, jer kraljevi ve} sklapaju zavere i svaki se trudi da osvoji mo} za sebe! Pitam se da li bi mu bilo po volji da ubijem Lota kako bih stekao mo}? Jednom nas je naterao da se zakunemo kao krvni pobratimi; to ne bih mogao da prekr{im", govorio je Uter. Lice mu je bilo vla`no od suza. Igrena je, kao {to bi u~inila sa svojim detetom, uzela laki veo koji joj je zaklanjao lice kako bi ga obrisala. "Znam da }e{ u~initi ~asno ono {to se mora, Utere, Nijedan ~ovek kome je Ambrozije verovao ne bi mogao druga~ije." Iznenada ih je zaslepio sjaj upaljene baklje; Igrena se uko~ila u mestu, sa velom jo{ na Uterovom licu. "Jesi li to ti, gospodaru Pendragone?" o{tro je upitao Gorloas. "Jesi li video... ah, gospo, tu li si?" Igrena, posti|ena i nekako kriva zbog muèvljevog o{trog glasa, skliznula je sa grane. Suknja joj se zaka~ila za neku gran~icu i zategla joj se iznad kolena, tako da su joj noge bile otkrivene; brzo ju je trgla da je oslobodi i ~ula je cepanje tkanine. "Mislio sam da si se izgubila - nisi bila u ku}i", grubo je rekao Gorloas. "[ta radi{ ovde, pobogu?" I Uter je skliznuo sa grane. ôvek koga je malo~as videla kako otvoreno pla~e za svojim kraljem i usvojenim ocem, obeshrabren zbog tereta koji ga je sna{ao, namah je nestao; glas mu je bio glasan i odse~an. "Eto, Gorloase, postao sam nestrpljiv zbog brbljanja onog sve{tenika, pa sam izi{ao na ~ist vazduh bez pobo`nog mumlanja; a tvoja gospa, kojoj razgovori uvaènih gospa tako|e nisu bili po ukusu, na{la me je ovde. Madam, zahvaljujem se", rekao je, lako se naklonio i udaljio se. Primetila je kako pazi da mu svetlost baklje ne padne na lice. Nasamo sa Igrenom, Gorloas ju je pogledao sa ljutitom sumnjom. Dao joj je znak da po|e napred. "Moja gospo, mora{ vi{e paziti da izbegne{ ogovaranja; rekao sam ti da se drì{ podalje od Utera. Njegov ugled je takav da nijedna pristojna èna ne treba da bude vi|ena kako nasamo razgovara sa nim." Igrena se okrenula i ljutito odgovorila. "Zar to misli{ o meni, da sam èna koja }e se od{unjati i spariti sa nepoznatim mu{karcem kao ìvotinja u polju? Zar misli{ da sam legla sa njim na toj grani, kao ptica? Ho}e{ li da pregleda{ moju haljinu, da vidi{ je li izgu`vana od grljenja sa njim na zemlji?" Gorloas je podigao ruku i udario je, ne prejako, ali pravo preko usta. "Ne igraj se sa mnom, gospo! Rekao sam ti da ga izbegava{; poslu{aj me! Mislim da si ~asna i po{tena, ali ne verujem tom ~oveku, niti èlim da pruì{ ènama povod za ogovaranje!" "Svakako da ne postoji opakiji um od onoga dobre ène - osim mo`da um sve{tenika", besno je odgovorila Igrena. Protrljala je usta na mestu gde ju je Gorloas udario, pa je rasekla usnu o zube. "Kako se usu|uje{ da podigne{ ruku na mene? Kada te prevarim, moè{ da mi odere{ koù sa le|a, ali ne dam da me tu~e{ zbog razgovora! Zar misli{, za ime bogova, da smo razgovarali o ljubavi?" "A o ~emu si uop{te razgovarala sa tim ~ovekom, u ovo doba, za ime Boga?" "O mnogo ~emu", rekla je, "a uglavom o Ambroziju i o raju, i... da, o raju i o onome {to moèmo o~ekivati posle ìvota." Gorloas ju je sumnji~avo odmerio. "To mi se ~ini malo verovatno, jer on nije umeo da ukaè po{tovanje pokojniku ni time {to bi ostao do kraja mise." "Smu~ilo mu se - kao i meni - od svih onih psalama, kao da se oplakuje najgori od svih ljudi, a ne najbolji od svih kraljeva!" "Pred Bogom su svi ljudi bedni gre{nici, Igrena, a u Hristovim o~ima kralj nije ni{ta bolji od ostalih smrtnika."
"Da, da", nestrpljivo je rekla. "ûla sam kako tvoji sve{tenici tako govore, a tako|e provode mnogo vremena ube|uju}i nas kako je Bog ljubav i na{ otac na nebesima. A ipak sam primetila kako se veoma ~uvaju da mu ne dopadnu {aka i àle za onima koji pre|u u ve~ni mir, ba{ kao oni koji se pribliàvaju da budu `rtvovani na krvavom oltaru Velikog Gavrana. Kaèm ti da sam pri~ala sa Uterom o onome {to sve{tenici znaju o raju, a ~ini mi se da ne znaju ba{ mnogo!" "Ako si razgovarala sa Uterom o veri, onda je to svakako jedini put da je taj krvavi ~ovek to u~inio!" progun|ao je Gorloas. Igrena je sada zaista bila besna. "Plakao je, Gorloase; plakao je za kraljem koji mu je bio kao otac. A ako se po{tovanje prema mrtvima ukazuje sedenjem i slu{anjem zapevanja sve{tenika, onda nikad ne èlim takvo po{tovanje! Zavidela sam Uteru, jer je mu{karac i moè da do|e i ode kad mu se svidi, i, svakako, da sam ro|ena kao mu{karac, ni ja ne bih mirno i pokorno sedela i slu{ala one gluposti u crkvi. Ali nisam bila slobodna da odem, jer me je tamo odvukao ~ovek koji vi{e po{tuje sve{tenike i psalme nego mrtve!" Stigli su do vrata ku}e; Gorloas, lica tamnog od gneva, ljutito ju je gurnuo unutra. "Ne obra}aj mi se vi{e takvim glasom, gospo, ili }u te ozbiljno prebiti." Igrena je shvatila da je bukvalno iskezila zube kao pobesnela ma~ka, a glas joj je bio siktav. "Samo probaj da me dodirne{, Gorloase, i nau~i}u te da k}er Svetog ostrva nije ni~ija robinja niti sluàvka!" Gorloas je zaustio da o{tro odgovori, a Igrena je na trenutak pomislila da }e je ponovo udariti. Umesto toga, s naporom je savladao bes i okrenuo se od nje. "Nije pristojno da stojim ovde i vi~em dok je moj kralj i moj gospodar jo{ nesahranjen. Moè{ da no}as spava{ ovde, ako se ne boji{ da ostane{ sama; ako se boji{, da}u da te otprate do Ektorijusove ku}e, da spava{ sa Flavilom. Ja i moji ljudi }emo postiti i moliti se do izlaska sunca, kada }e Ambrozije biti poloèn u zemlju na ve~ni po~inak." Igrena ga je pogledala iznena|eno, uz narastaju}i prezir. Zna~i, zbog straha od senke mrtvaca - mada ju je zvao drugim imenom i smatrao to po{tovanjem - on ne}e jesti, piti niti le}i sa ènom dok kralja ne sahrane. Hri{}ani kaù da su se oslobodili druidskih praznoverica, ali stvorili su svoje sopstvene, i Igrena je ose}ala da su njihova sujeverja mnogo stra{nija, jer su odvojena od prirode. Iznenada joj je bilo veoma milo {to no}as ne}e morati da legne sa njim. "Ne", rekla je, "ne bojim se da ostanem sama." 4. Ambrozije je sahranjen u zoru. Igrena, koju je pratio Gorloas, jo{ ljut i }utljiv, posmatrala je svetkovinu neobi~no odsutno. êtiri godine se trudila da se pomiri sa verom koju je po{tovao Gorloas. Sada je znala da, mada }e ukazivati njegovoj veri u~tivo po{tovanje kako ga ne bi razljutila - i zaista, vaspitanje ju je nau~ilo da su svi bogovi jedan i da niko nikada ne treba da ismeva ime pod kojim drugi po{tuju Boga - ne}e vi{e poku{avati da bude pobo`na kao on. @ena treba da po{tuje muèvljeve bogove, i ona }e se pretvarati da to ~ini, ali vi{e nikada ne}e dopustiti da je obuzme strah da }e njegov svevide}i, osvetoljubivi Bog mo}i da stekne mo} nad njom. Tokom svetkovine primetila je Utera; izgledao je umorno i izmo`deno, podbulih o~iju, kao da je i on postio i bdeo; to ju je nekako dirnulo. Jadnik, niko ne mari da li gladuje, nema nikog da mu kaè koliko je to glupo, kao da mrtvi lebde oko ìvih i proveravaju kako se pona{aju, pa }e biti ljubomorni {to ovi jedu ili piju! Mogla je da se kladi kako kralj Urijens nije pravio takve gluposti; izgledao je sit i odmoran, i iznenada je poèlela da bude stara i mudra kao Urijensova gospa, koja moè da govori svom muù i da mu kaè kako da se pona{a. Posle sahrane, Gorloas je odveo Igrenu nazad u ku}u i jeo je sa njom, ali je i dalje bio }utljiv i smrknut, i smesta se udaljio. "Moram na Ve}e", rekao je. "Lot i Uter }e se sigurno posva|ati, i moram im nekako pomo}i da se sete {ta je Ambrozije èleo. @ao mi je {to te ostavljam samu, ali posla}u ~oveka da te prati po gradu, ako èli{." Dao joj je malo kovanog novca i dozvolio joj da kupi sebi ono {to mo`da poèli, a kazao je i da }e njegov ~ovek poneti vre}u, ukoliko ona poèli da na tr`nici kupi za~ine i druge potrep{tine za doma}instvo u Kornvolu. "Nema razloga da do|e{ ~ak ovamo, a da ne kupi{ ono {to ti je mo`da potrebno. Ja nisam siromah, i moè{ da kupi{ sve {to ti treba za vo|enje doma}instva, ne mora{ da me prvo pita{; seti se da ti verujem, Igrena", rekao je, obuhvativ{i joj lice dlanovima i poljubiv{i je. Mada to nije kazao, znala je da je to njegov na~in da se izvini zbog sumnji~avosti i onog udarca, i malo se odobrovoljila; uzvratila mu je poljubac sa istinskom ne`no{}u. Bilo je uzbudljivo {etati se kroz veliku tr`nicu Londinijuma; ma koliko grad bio prljav i smrdljiv, izgledalo je da se u njemu odràva ~etiri ili pet jesenjih va{ara odjednom. Zastava vojvode od Korvola, koju je nosio njen pratilac, ~uvala ju je da je ne guraju preterano. Ipak je bilo pomalo zastra{uju~e i}i kroz ogromnu tr`nicu, pored stotina trgovaca koji su ogla{avali svoju robu. înilo joj se da je sve {to vidi novo i divno, upravo ono {to joj je potrebno, ali re{ila je da vidi ~itavu tr`nicu pre nego {to i{ta kupi; i tek tada je uzela za~ine, kao i lepu tkanu vunu sa ostrvlja, mnogo finiju od one od kornvolskih ovaca - Gorloas }e ove godine dobiti novi ogrta~; po~e}e da tka
obrube ~im se vrati u Tintagel. A sebi je kupila nekoliko smotuljaka bojene svile; bi}e prijatno vesti po tako jasnim bojama, pravi odmor za ruke posle grube vune i lana. Nau~i}e tome i Morgozu. A dogodine je krajnje vreme da nau~i Morganu da prede; ako je zaista zanela jo{ jedno dete, dogodine u ovo vreme bi}e te{ka i nezgrapna, pa }e joj najvi{e odgovarati da sedi i u~i k}er da prede. Dete od ~etiri godine svakako je dovoljno staro da u~i kako se drì preslica i kako se izvla~i nit, mada }e njena pre|a svakako biti dobra samo za vezivanje paketa konca za bojenje. Tako|e je kupila {arenih traka; bi}e lepe na Morganinim sve~anim haljinicama, a mogu se skidati sa onih iz kojih dete izraste, pa pri{ivati na nove, ve}e. Sada, kad je dovoljno velika da vi{e ne umrlja ode}u, treba da bude obu~ena kako dolikuje k}eri vojvode od Kornvola. Trìca je bila dupke puna; u daljini je primetila ènu kralja Urijensa i druge lepo obu~ene gospe, i upitala se da li su svi oènjeni ~lanovi Ve}a poslali svoje gospe u pazar po Londinijumu ovog jutra, dok se oni raspravljaju. Igrena je kupila srebrne kop~e za cipele, mada je bila sigurna da se i u Kornvolu mogu na}i sli~ne, jer joj se dopalo da nosi cipele sa kop~ama donetim ~ak iz Londinijuma. Ali kada joj je prodavac ponudio i bro{ od srebrnog filigrana oko zrna }ilibara, odbila je, zapanjena {to je potro{ila toliko novca. Bila je veoma èdna, i pogled na prodavce jabukova~e i toplih pita ju je mamio, ali ~inilo joj se neprikladno da sedi i jede na otvorenoj tr`nici, kao pas. Rekla je pratiocu da se vrati u ku}u, odlu~iv{i da tamo jede hleba, sira i piva. Vojniku je, izgleda, bilo krivo, pa mu je dala jedan od preostalih nov~i}a i rekla mu da kupi sebi pi}e ako èli. Kada se vratila u ku}u, bila je umorna, pa je bezvoljno sedela nad paketima. Rado bi smesta po~ela da pravi op{ive, ali to }e morati da sa~eka dok se vrati u svoje malo uto~i{te. Ponela je sa sobom preslicu, ali predenje joj se ~inilo suvi{e dosadno, pa je sela i razgledala pazar sve dok nije u{ao Gorloas, neizgled veoma umoran. Poku{ao je da sa zanimanjem razgleda {ta je sve nakupovala, pohvalio ju je zbog {tedljivosti, ali bilo joj je jasno da se bavi drugim mislima, mada su mu se dopale trake za Morganine haljine i rekao je da je dobro {to je kupila srebrne kop~e. "Trebalo bi da ima{ i srebrni ~e{alj, a mo`da i novo ogledalo, tvoje staro bronzano je izgrebano. Neka Morgoza uzme to staro, sad je ve} odrasla devojka. Sutra po|i i izaberi sebi novo, ako èli{." "Ho}e li sutra ponovo biti Ve}e?" "Bojim se da ho}e, a verovatno i prekosutra i naksutra, sve dok ne ubedimo Lota i ostale da izvr{e Ambrozijevu volju i prihvate Utera za Velikog Kralja", gun|ao je Gorloas. "Tvrdoglavi magarci, svi redom! Da je barem Ambrozije ostavio za sobom sina, mogli bismo mu se lepo zakleti na vernost kao Vrhovnom Kralju i onda samo izabrati vojskovo|u, prema vrlinama dokazanim u boju. Tada se pitanje ne bi ni postavljalo, izabrali bismo Utera; ~ak i Lot to zna. Ali Lot je uàsno èljan da postane Veliki Kralj, i to samo zato {to mu se ~ini da bi bilo lepo nositi krunu i primati zavete od nas ostalih. A na Severu bi ljudi èleli kralja iz svojih krajeva, i zato podràvaju Lota - zapravo, ~ini mi se da }e, ako na kraju izaberemo Utera, svi kraljevi sa severa, osim mo`da Urijensa, oti}i ku}i, ne zaklev{i mu se na vernost. Ali ~ak i radi zadràvanja odanosti njih sa severa, ne bih pristao da poloìm zakletvu Lotu. Jedino {to bih voleo u vezi sa njim jeste da ga {utnem u stra`njicu nekog blatnjavog dana!" Slegnuo je ramenima. "Ovo je dosadan razgovor za ènske u{i, Igrena. Donesi mi malo hleba i hladnog mesa, ako ho}e{. No}as uop{te nisam spavao i umoran sam kao da sam ~itav dan ratovao; rasprave su teàk posao." Zaustila je da kaè kako bi njoj to bilo zanimljivo, a onda je slegnula ramenima i okanila se toga. Ne}e poku{avati da izmami od njega pri~u, kao da je dete koje moli za bajku pred spavanje. Ako mora da sazna {ta se de{ava samo iz brbljanja ljudi na tr`nici, neka. On }e no}as biti umoran i èle}e samo da spava. Leàla je budna kraj njega, do kasno u no}, i razmi{ljala o Uteru. Kako to izgleda, znati da te je Ambrozije odabrao za Velikog Kralja, i znati da u to tek treba da ubedi{ ostale, mo`da ~ak i ma~em? Nervozno se prome{koljila, pitaju}i se da li je Merlin stvarno bacio ~ini na nju, kad ne moè da se otrgne od misli o Uteru. Kona~no je zadremala, i u zemlji snova se na{la u vo}njaku gde je razgovarala sa Uterom, gde mu je svojim velom brisala suze. Sada, u snu, on je uhvatio kraj vela i privukao je sebi, i poloìo je usne na njene; i u tom poljupcu bilo je slasti, slasti koju nije nijednom osetila tokom ovih godina sa Gorloasom, i shvatila je da se predaje tom poljupcu, ose}aju}i kao joj se telo rastapa. Pogledala ga je u plave o~i i pomislila u snu: Uvek sam bila dete, do ovog trenutka nisam znala kako je to biti èna. Glasno je rekla: "Nisam znala kako izgleda voleti." Privukao ju je bliè sebi i legao preko nje, i Igrena je, ose}aju}i kako joj vrelina i slast obuzimaju ~itavo telo, ponovo je podigla usne ka njegovim, i probudila se, iznena|ena, i ustanovila da ju je Gorloas zagrlio dok je spavala. Slast sna joj je jo{ ispunjavala ~itavo telo, pa ga je sanjivo zagrlila oko vrata, ali ubrzo je postala nestrpljiva i jedva je ~ekala da on zavr{i i da ponovo padne u teàk, nemiran san. A ona je leàla budna, drhte}i, sve do zore, pitaju}i se {ta se de{ava sa njom.
Ve}e je trajalo ~itave te sedmice, i Gorloas je svako ve~e dolazio ku}i bled i besan, izmo`den sva|ama. Jednom je planuo. "Sedimo tamo i pri~amo, a na obalama se Saksonci mo`da spremaju da povedu rat protiv nas! Zar te budale ne vide koliko nam bezbednost zavisi od ugovornih trupa koje drè saksonske obale i koje ne}e slediti nikoga do Utera, ili nekog od svojih? Zar se Lot toliko ispizmio na Utera da bi radije sledio obojenog poglavicu koji sluì bogu-konju?" âk su i zadovoljstva tr`nice izbledela; ve}im delom nedelje padala je ki{a, i Igrena, koja je u slede}oj kupovini nabavila igle, sedela je i krpila svoju i muèvljevu ode}u, i àlila {to nije ponela |er|ef da moè lepo da veze. Uzela je neke od kupljenih tkanina i po~ela da od njih pravi pe{kire, porubljuju}i ih i ukra{avaju}i {arenim koncem. Slede}e nedelje dobila je mese~nicu i ose}ala se obeshrabreno i iznevereno; Gorloas joj ipak nije usadio sina koga je èleo. Nije joj jo{ ni dvadeset, nemogu}e da je ve} postala jalova! Setila se pri~e koju je nekada ~ula, o èni udatoj za postarijeg muà, koja mu nikako nije ra|ala sina sve dok se jedne no}i nije iskrala i legla sa pastirom u polju, pa je starac mu` bio veoma zadovoljan lepim, zdravim de~akom. Da i jesam jalova, pomislila je ljutito Igrena, to je svakako njegova krivica! On je star i krv mu se istanjila od godina ratovanja. A onda se setila sna, ose}aju}i i strah i krivicu. Merlin i Vivijen su tako rekli; rodi}e sina Velikom Kralju, sina koji }e isceliti zemlju od ovih nevolja. Sam Gorloas je rekao: da je Ambrozije ostavio za sobom sina, ne bi bilo svih ovih natezanja. Da je Uter odabran za Velikog Kralja, stvarno bi trebalo da odmah napravi sebi sina. A ja sam mlada i zdrava. Da sam njegova krlajica rodila bih mu sina... Kad god bi stigla dotle, rasplakala bi se od iznenadnog, skrivenog o~ajanja. Udata sam za starca, i sa devetnaest godina ìvot mi je zavr{en. Mogla bih isto tako da budem matora starica, koja ne mari ho}e li ìveti ili umreti, pa samo da sedim kraj vatre i razmi{ljam o raju! Povukla se u postelju i rekla muù da je bolesna. Tokom te nedelje, u ku}u joj je do{ao Merlin, dok je Gorloas bio na Ve}u. Poèlela je da iskali na njemu sav svoj jad i bes - on je zapo~eo ovo, bila je smirena i pomirena sa ìvotom sve dok on nije do{ao! Ali bilo je nezamislivo obratiti se grubo jednom Merlinu od Britanije, bio joj otac ili ne. "Gorloas mi kaè da si bolesna, Igrena. Mogu li ti nekako pomo}i svojim isceliteljskim znanjem?" O~ajno ga je pogledala. "Samo ako moè{ da me podmladi{. Ose}am se tako stara, o~e, tako stara!" Pomilovao ju je po blistavim, ri|im uvojcima. "Ne vidim nijednu sedu u tvojoj kosi niti boru na tvom licu, dete." "Ali moj ìvot je zavr{en. Ja sam starica, èna jednog starca..." "Mir, mir", te{io ju je, "umorna si i bolesna, i bi}e ti svakako bolje kada se mesec ponovo promeni. Ovako je najbolje, Igrena", rekao je, o{tro je pogledav{i, i iznenada je shvatila da joj je pro~itao misli; kao da se obratio pravo njenom umu, ponavljaju}i ono {to joj je kazao u Tintagelu: Ne}e{ roditi sina Gorloasu. "Ose}am se... kao u zamci", rekla je, pognula glavu, rasplakala se i u}utala. Gladio ju je po neo~e{ljanoj kosi. "San je najbolji lek za ovu tvoju bolest, Igrena. A snovi su pravi lek za ono {to te mu~i. Ja, koji sam gospodar snova, posla}u ti jedan lekovit." Pruìo joj je ruku nad lice, blagoslovio je i oti{ao. Upitala se da nije neko njegovo delo, ili neka Vivijenina ~arolija - mo`da je ipak bila za~ela Gorloasvog sina i pobacila ga; takve stvari se de{avaju. Nije mogla da zamisli Merlina kako joj sipa u pivo neku travku ili ma|iju, ali mo`da je imao dovoljno mo}i da je za~ara izdaleka. A onda je pomislila da je mo`da tako i najbolje. Gorloas je star, videla je senku njegove smrti. Zar èli da sama podiè sina do zrelosti? Kada se Gorloas to ve~e vratio ku}i, ~inilo joj se da opet vidi iza njega senku njegovog stra{nog usuda, smrt kako vreba, posekotinu od ma~a preko oka, lice izmo`deno tugom i o~ajem; i odvratila je lice od njega, ose}aju}i, kada ju je dodirnuo, da je grli mrtav ~ovek, le{. "Hodi, mila moja, ne usteì se", tepao joj je Gorloas, sede}i na krevetu kraj nje. "Znam da si umorna i bolna, mora da si se uèlela ku}e i deteta, ali sada vi{e ne}e dugo trajati, imam vesti za tebe, slu{aj pa }u ti ispri~ati." "Je li Ve}e stiglo blizu odluke o kralju?" "Mo`da jeste", rekao je Gorloas. "Jesi li ~ula gu`vu na ulicama danas po podne? Pa, Lot od Orknija i kraljevi sa severa su oti{li. Sada su sasvim ube|eni da Lot ne}e biti izabran za Velikog Kralja sve dok Sunce i Mesec ne izi|u zajedno na zapadu, i zato su oti{li, ostavljaju}i nas ostale da uradimo ono {to znamo da je Ambrozije èleo. Da sam na Uterovom mestu - i to sam mu i rekao - ne bih nikuda i{ao sam po zalasku sunca; Lot je pri odlasku izgledao kao dùkela kojoj je odse~en rep, i ne bih se iznenadio kad bi re{io da zale~i ranjeni ponos time {to bi poslao nekog sa bodeòm da prati Utera." "Zaista misli{ da }e Lot poku{ati da ubije Utera?" {apnula je.
"Pa, on nije dorastao Uteru u borbi. No` u le|a, to bi vi{e li~ilo na Lota. Milo mi je {to vi{e nije me|u nama, mada bi mi laknulo kada bi se Lot zakleo da }e ~uvati mir. Zavet nad nekom svetom relikvijom, koji se ne bi usudio da pogazi - a ~ak i tada bih ga se ~uvao", rekao je Gorloas. Kad su legli, okrenuo se ka njoj, ali odmahnula je glavom i odgurnula ga. "Samo jo{ jedan dan", rekla je, i on je uzdahnuo, okrenuo se i skoro istog ~asa zaspao. Znala je da ne}e mo}i jo{ dugo da ga odbija. No, obuzimao ju je uàs, sad kad je videla smrtni usud kako vreba nad njim. Govorila je sebi da, ma {ta se desilo, mora ostati verna supruga ~asnog ~oveka koji je bio dobar prema njoj. A to joj je prizvalo se}anje na sobu u kojoj su Merlin i Vivijen razbili njenu sigurnost i sav njen mir. Osetila je kako joj naviru suze, ali je poku{ala da prigu{i jecaje, kako ne bi probudila Gorloasa. Merlin je rekao da }e joj poslati san koji }e joj zale~iti jad, ali sve ovo je i po~elo snom. Bojala se da zaspi, pla{e}i se da }e do}i novi san koji }e razbiti ono malo mira {to joj je ostalo. Jer znala je da }e joj ovo uni{titi ìvot, ako dozvoli; mora}e da pogazi re~. A mada nije bila hri{}anka, dovoljno je slu{ala njihove propovedi da zna kako je ovo, po njihovim merilima, teàk greh. Da je Gorloas mrtav... Igrena je zadràla dah, obuzeta uàsom; prvi put je dozvolila sebi da pomisli tako ne{to. Kako je mogla poèleti da on umre - njen mu`, otac njene k}eri? Kako je mogla znati da bi je Uter poèleo, ~ak i da Gorloas vi{e ne stoji izme|u njih? Kako moè da leì kraj jednog mu{karca i da razmi{lja o drugom? Vivijen je govorila kao da se takve stvari ~esto de{avaju...jesam li samo detinjasta i naivna, a da nemam pojma o tome? Ne}u spavati da ne bih sanjala... Ako bude nastavila ovako da se prevr}e, shvatila je, Gorloas }e se probuditi. Ako bude plakala, èle}e da zna za{to. A {ta da mu kaè? Igrena se tiho iskrala iz kreveta, obmotala duga~ki ogrta~ oko nagog tela i po{la da sedi kraj zamiru}e vatre. Zurila je u plamen i pitala se za{to bi se Merlin od Britanije, druidski sve{tenik, savetnik kraljeva, Glasnik bogova, uplitao u ìvot jedne mlade ène. Zapravo, {ta jedan druidski sve{tenik radi kao savetnik na dvoru kralja koji bi trebalo da je hri{}anin? Ako mislim da je Merlin toliko mudar, za{to nisam spremna da se pokorim njegovoj volji? Dosta kasnije osetila je da su joj se o~i zamorile od gledanja u àr i upitala se da li da se vrati i legne kraj Gorloasa ili da ustane i {eta, kako ne bi zaspala i pri tom sanjala Merlinov obe}ani san. Ustala je i tiho oti{la do ku}nih vrata. S obzirom na trenutno raspoloènje, nije se nimalo iznenadila kad se osvrnula i ugledala svoje telo kako jo{ sedi kraj vatre, umotano u ogrta~; nije se mu~ila da otvara vrata sobe, kao ni vrata ku}e, nego je skliznula kroz njih kao utvara. A napolju je utvrdila da je veliko dvori{te ku}e Gorloasovog prijatelja nestalo. Stajala je na {irokoj ravnici, gde se nalazio krug od velikog kamenja, tek dodirnut svetlom praskozorja... ne; ta svetlost nije bilo sunce, nego velika vatra na zapadu, od koje je plamtelo ~itavo nebo na toj strani. Na zapadu, gde se nalaze izgubljene zemlje Lioneza i Isa; i veliko ostrvo Atlas - Alamezios, ili Atlantida, zaboravljeno kraljevstvo mora. Tamo je zaista besneo ogroman poàr, planina se rasprsla i za jednu jedinu no} je stradalo stotinu hiljada mu{karaca, èna i dece. "Ali sve{tenici znaju", javio se glas kraj nje. "Jer tokom poslednjih stotinu godina gradili su hram zvezde ovde u ravnici, kako ne bi izgubili ra~un o godi{njim dobima, niti o dolasku pomra~enja meseca i sunca. Ovi ljudi ovde o tome ne znaju ni{ta, ali znaju da smo mudri, sve{tenici i sve{tenice sa druge strane mora, i gradi}e za nas, kao {to su i ranije..." Igrena je podigla pogled, bez iznena|enja, ka prilici u plavom ogrta~u koja je stajala kraj nje, i mada mu je lice bilo sasvim druga~ije, i nosio je neobi~nu kapu obavijenu zmijama, kao i zlatne zmije oko ruku - ukrasi ili narukvica - njegove o~i bile su o~i Utera Pendragona. Vetar je postajao sve ja~i preko visoravni gde je kameni krug i{~ekivao sunce, podiù}i se nad kamenom u temelju. O~ima svog ìvog tela Igrena nikada nije videla Hram sunca u Salizberiju, jer druidi nisu hteli da mu se pribliàvaju. Ko moè, pitali su, da oboàva Ve}e bogove osim bogova u hramu izgra|enom ljudskim rukama? I zato su odràvali svoje sve~anosti u gajevima posa|enim rukom bogova. Ali kada je bila devoj~ica, Vivijen joj je pri~ala kako je tamo sve ta~no izra~unato, ve{tinama danas izgubljenim, tako da ~ak i oni koji ne poznaju tajne sve{tenika mogu da predvide kada }e do}i pomra~enje i da prate kretanja zvezda i godi{njih doba. Igrena je znala da Uter, koji je stajao kraj nje - da li je to zaista Uter, ovaj visoki mu{karac u sve{teni~kom ogrta~u satkanom pre mnogo stole}a u zemlji koju danas smatraju predanjem? - gleda na zapad, ka usplamtelom nebu. "Zna~i, kona~no je do{la, kao {to su nam rekli", kazao je i poloìo joj ruku preko ramena. "Nikada nisam stvarno verovao sve do ovog trenutka, Morgana."
Igrena, èna vojvode Gorloas, za trenutak se upitala za{to je ovaj ~ovek zove imenom njenog deteta; ali pre nego {to je stigla da dovr{i pitanje u sebi setila se da 'Morgana' nije ime, nego titula sve{tenice, koja zna~i samo 'èna koja je do{la preko mora', u veri koju je ~ak i Merlin od Britanije smatrao predanjem i senkom predanja. ûla je sebe kako progovara bez namere. "I meni se ~inilo nemogu}e da Lionez, Ahtarah i Ruta padnu i nestanu kao da nikada nisu ni postojali. Da li veruje{ da je ta~no da su bogovi kaznili zemlju Atlantide zbog njenih grehova?" "Ne verujem da bogovi tako rade", odgovorio je ~ovek kraj nje. "Zemlja drhti u velikom okeanu iza okeana koje mi poznajemo, i mada narod Atlantide govori o izgubljenim zemljama Mu i Veliki Brazil, ja znam da se u najve}em okeanu iza zalaska sunca zemlja trese, a ostrva se izdiù i nestaju i tamo gde ljudi ne znaju ni{ta o dobru i zlu, nego ìve onako nedu`no kao pre nego {to su nam bogovi dali saznanje da biramo izme|u dobra i zla. A ako zemaljski bogovi prosipaju gnev i osvetu podjednako na gre{ne i bezgre{ne, onda ovo daleko uni{tenje ne moè biti kazna za grehe, nego je put prirode. Ne znam ima li to uni{tavanje svrhe, ili se zemlja jo{ nije smirila u svom kona~nom obliku, kao {to ni mi, mu{karci i ène, jo{ nismo savr{eni. Mo`da se i zemlja trudi da uzvisi du{u i usavr{i se. Ne znam, Morgana. Te stvari su posao najvi{ih Posve}enika. Znam samo da smo povratili tajnu hramova, {to nismo smeli da uradimo, i stoga smo prokleti." Zadrhtala je. "Ali sve{tenici su nam tako naredili." "Nijedan sve{tenik nas ne moè razre{iti ovog kr{enja zaveta, jer re~ data pred bogovima odjekuje kroz vreme. I stoga }emo ispa{tati. Nije bilo dobro da se sve znanje o na{im hramovima izgubi pod morem, i stoga smo poslati da prenesemo to znanje iz ìvota u ìvot, uz punu svest o tome da }emo patiti zbog kr{enja zaveta. Moralo je biti tako, sestro." "Za{to da budemo ka`njeni posle ovog ìvota za ono {to nam je naloèno da u~inimo? Zar sve{tenici misle da je pravo da ispa{tamo {to smo ih poslu{ali?" "Ne", odgovorio je ~ovek, "ali seti se zaveta koji smo dali..." i tu mu se glas slomio. "Zakleli smo se, u hramu sada izgubljenom pod morem, gde veliki Orion vi{e ne}e vladati. Zakleli smo se da podelimo usud onoga ko je ukrao vatru sa nebesa, kako ~ovek ne bi morao da ìvi u tami. Veliko dobro nam je doneo taj dar vatre, ali i veliko zlo, jer ~ovek se nau~io zloupotrebi i izopa~enosti... i tako onaj ko je ukrao vatru, mada mu se ime po{tuje u svakom hramu jer je ~ove~anstvu doneo svetlost, trpi zauvek muke okovan, dok mu le{inar ve~ito kljuca srce... To su Misterije: da se ~ovek moè slepo povinovati sve{tenicima i njihovim zakonima, pa da ìvi u neznanju, ili da se voljno protivi, po{tuju}i donosioca Svetla, i podnese patnje na To~ku Ponovnog Ro|enja. A vidi..." pokazao je navi{e, ka mestu gde se njihala prilika Ve}eg-od-bogova, sa tri zvezde ~istote i pravednosti oko pojasa. "On jo{ stoji tamo, mada mu je hram nestao; i pogledaj, eno To~ka kako se okre}e svojom kru`nom putanjom, mada se zemlja ispod njega mo`da gr~i u mukama i baca hramove i gradove i ~ove~anstvo u plamenu smrt. A mi smo ovde izgradili novi hram, kako njegova mudrost nikada ne bi nestala." ôvek za koga je znala da je Uter, iznutra, obgrlio ju je rukom, i znala je da je zaplakala. Grubo je privukao njeno lice svojem i poljubio ju je, a ona je osetila na usnama so njegovih suza. "Ne mogu da se pokajem", rekao je. "U hramu nam govore da se istinska radost nalazi samo u slobodi od To~ka koji zna~i ro|enje i ponovno ro|enje, da moramo nau~iti da preziremo zemaljske radosti i patnje, i da ~eznemo samo za mirom sada{njosti u ve~nosti. Ali ja volim ìvot na Zemlji, Morgana, i volim te ljubavlju koja je ja~a od smrti, i ako je greh cena {to smo vezani zajedno, ìvot za ìvotom tokom vekova, onda }u gre{iti radosno i bez àljenja, jer to me vra}a tebi, ljubljena moja!" Igrena nikada u ìvotu nije iskusila takav poljubac, strastan, ali ipak je izgedalo kao da ih neki smisao iznad obi~ne poùde navodi da ostanu vezani. U tom trenutku zapljusnulo ju je se}anje kako je prvi put upoznala ovog ~oveka - se}anje na velike mermerne stubove i zlatne zvezde velikog Orionovog hrama, i Grada Zmija ispod njega, sa avenijama sfingi, ìvotinja sa telom lava i licem ène, koje su vodile ka velikom putu za Hram... stajali su tu, na goloj ravnici, sa krugom od neobra|enog kamena i sa poàrom na zapadu koji je predstavljao samrtno svetlo zemlje u kojoj su ro|eni, gde su obitavali zajedno u Hramu jo{ od ranog detinjstva i gde su spojeni u svetom plamenu, da se nikad ne rastave dok god su ìvi. A sada su u~inili ono {to }e ih spojiti i posle smrti... "Volim ovu zemlju", grubo je rekao on. "Ovde gde smo sada, hramovi se prave od neobra|enog kamena, a ne od srebra, zlata i mesinga, ali ja ve} volim ovu zemlju i rado dajem ìvot kako bih je o~uvao, ovu hladnu zemlju u kojoj sunce nikad ne sija..." Stresao se pod ogrta~em, ali Igrena ga je povukla, tako da su okrenuli le|a zamiru}em plamenu Atlantide. "Gledaj na istok", rekla je, "jer uvek, dok velika svetlost zamire na zapadu, postoji obe}anje ponovnog ro|enja na istoku." I tako su stajali, zagrljeni, pod blistaivm suncem koje je izlazilo iza oka na velikom kamenu.
ôvek je {aputao. "Ovo je zaista veliki ciklus ìvota i smrti..." Jo{ dok je govorio, privukao ju je uz sebe. "Do}i }e dan kada }e ljudi zaboraviti, i ovo }e biti samo prsten od kamenja. Ali ja }u se se}ati, i vrati}u ti se, ljubljena, kunem ti se." A onda je ~ula Merlinov ozbiljni glas. "Budi oprezna sa svojim nadama, jer }e ti se svakako ispuniti." A onda ti{ina; Igrena se na{la naga, umotana samo u ogrta~, sklup~ana kraj poslednjeg hladnog pepela vatre u sobi u kojoj su odseli; A Gorloas je tiho hrkao u krevetu. Drhte}i, ~vrsto se umotala u {al i u{unjala se, smrznuta do kostiju, nazad u postelju, traè}i poslednje ostatke toplote. Morgana. Zar je dala to ime detetu zato {to je ona pod njim ro|ena? Je li ovo bio samo ~udan san koji joj je poslao Merlin, kako bi je ubedio da je poznavala Utera Pendragona u nekom ranijem ìvotu? Ali ovo nije bio san - snovi su zbrkani, ~udni, svet u kome je sve glupost i varka. Znala je da je nekako odlutala u predele Istine, kuda du{a odlazi kada je telo negde drugde, i nekako se vratila sa se}anjem umesto sna. Jedno joj je ipak bilo jasno. Ako su se ona i Uter poznavali i voleli u pro{losti, to obja{njava otkuda joj sna`no ose}anje da ga poznaje, za{to joj nije stranac, za{to ~ak i njegovi grubi - ili de~a~ki - maniri njoj ne deluju uvredljivo, nego samo kao deo osobe kakva on jeste i kakva je oduvek bio. Setila se ne`nosti sa kojom mu je brisala suze velom, sada svesna {ta je tada mislila: Da, uvek je bio ovakav. Plahovit kao de~ak, ùre}i ka onome {to èli, ne pitaju}i za cenu. Jesu li zaista njih dvoje doneli tajne i{~ezle mudrosti u ovu zemlju, pre mnogo nara{taja, kada su i{~ezle zemlje tek nestale pod zapadnim okeanom, i jesu li zajedno trpeli kazne zbog kr{enja zaveta? Kazne? Tog ~asa, ne znaju}i za{to, shvatila je da je upravo ponovno ro|enje - ljudski ìvot - trebalo da bude kazna, ìvot u ljudskom telu umesto u beskona~nom miru. Nasme{ila se. Je li to zaista kazna, pomislila je, ili nagrada - ìveti u ovom telu? Jer razmi{ljaju}i o iznenadnom bu|enju svog tela u naru~ju ~oveka koji je bio, ili }e biti, ili je davno bio, Uter Pendragon, znala je jasno kao nikada ranije, ma {ta sve{tenici govorili o tome: ìvot, ro|en ili ponovno ro|en, u ovom telu, dovoljna je nagrada. U{u{kala se u krevetu i legla, sada nimalo sanjiva, gledaju}i u tamu i sme{e}i se. Zna~i, Vivijen i Merlin su znali, mo`da, ono {to joj je bilo su|eno da uvidi: da je vezana za Utera vezom koja je njen brak ~inila samo povr{nim i privremenim. U~ini}e po njihovoj volji; to je deo njene sudbine. Ona i ~ovek koji je sada Uter vezani su, pre mnogo ìvota, sudbinom ove zemlje u koju su do{li kada je Stari Hram pokopan. Sada, kada su Misterije ponovo ugroène, ovog puta hordama varvara i divljaka sa severa, vratili su se zajedno. Dato joj je da rodi jednog od velikih junaka koji }e se, kako je re~eno, vratiti u ìvot kada budu potrebni, kralja koji je bio, i jeste, i ponovo }e do}i da spase svoj narod... ~ak i hri{}ani imaju sli~nu pri~u, jer kaù da je majka njihovog Isusa, dok ga je nosila, imala vizije i proro~anstva da }e roditi kralja. Nasme{ila se u tami, razmi{ljaju}i o sudbini koja je ponovo ujedinjuje sa ~ovekom koga je volela pre toliko stole}a. Gorloas? Kakve veze ima Gorloas sa njenom sudbinom, osim {to ju je pripremio? Ina~e bi mo`da bila premlada da razume {ta joj se de{ava. U ovom ìvotu nisam sve{tenica. Ipak, znam da sam i dalje poslu{no dete svoje sudbine; kao {to svi mu{karci i ène to moraju biti. A za sve{tenike i sve{tenice ne postoji brak. Oni se daju onako kako moraju, po volji bogova, kako bi rodili one koji su klju~ni za sudbinu ~ove~anstva. Setila se velikog sazve`|a po imenu To~ak, na severu. Seljaci ga nazivaju Velika Kola, ili Veliki Medved, i ono ve~ito kruì oko najsevernije zvezde; ali Igrena je znala da on predstavlja, svojim pojavljivanjem i nestajanjem, beskrajni To~ak Ro|enja, Smrti i Ponovnog Ro|enja. A Div koji kora~a nebom, sa ma~em za pojasom... Igreni se za trenutak u~inilo da vidi junaka koji }e do}i, sa velikim ma~em u ruci, ma~em pokoritelja. Sve{tenici sa Svetog ostrva postara}e se da on dobije ma~, ma~ iz predanja. Gorloas se prome{koljio i posegnuo ka njoj, i ona mu se poslu{no pribliìla. Ga|enje je potpuno nestalo pred ne`no{}u i saàljenjem, jer sada se nije bojala da }e je opteretiti neèljenim detetom. To nije njena sudbina. Siroti, osu|eni ~ovek, nije imao udela u toj Misteriji. On je od onih koji se jednom ra|aju; ili, ako i nije, nije se se}ao, a njoj je bilo drago {to ga moè ute{iti ta obi~na sudbina. Kasnije, kada su ustali, uhvatila je sebe kako peva; Gorloas ju je radoznalo pogledao. "îni mi se da si ozdravila", rekao je, i ona mu se nasme{ila. "Pa, jesam", rekla je. "Nikad se nisam bolje ose}ala." "Zna~i da ti je Merlinov lek koristio", rekao je Gorloas, a ona se nasme{ila i nije odgovorila. 5. Izgledalo je da se narednih dana u gradu govori samo o tome - da se Lot od Orknija povukao i oti{ao na sever. Postojao je strah da }e to odloìti kona~an izbor; ali samo tri dana kasnije, Gorloas se vratio u ku}u, gde je
Igrena zavr{avala novu haljinu od tkanine koju je na{la na tr`nici, i rekao da je Ve}e Ambrozijevih savetnika u~inio ono {to su sve vreme znali da je Ambrozije èleo, i da je izabrao Utera Pendragona da vlada ~itavom Britanjom kao Veliki Kralj nad kraljevima u zemlji. "Ali {ta je sa severom?" upitala je. "On }e nekako urazumiti Lota ili }e ratovati protiv njega", odgovorio je Gorloas. "Ne volim Utera, ali on je na{ najbolji borac. Ne bojim se Lota i siguran sam da ga se ni Uter ne boji." Igrena je osetila ono poznato me{koljenje Vida i znala je da }e Lot imati va`nu ulogu u narednim godinama... ali o}utala je; Gorloas joj je odavno pokazao da ne èli da ona razgovara o mu{kim poslovima, a i bolje da se ne sva|a sa osu|enim ~ovekom za ovo malo vremena {to mu je preostalo. "Vidim da si zavr{ila novu haljinu. Nosi}e{ je, ako èli{, kada Uter bude u crkvi progla{en za Velikog Kralja i krunisan, a potom }e odràti prijem za sve mu{karce i njihove gospe, pre nego {to po|e u zapadne predele da ga i oni proglase kraljem", rekao je. "On nosi ime Pendragona, Najve}eg Zmaja, po zastavi koju nosi, a oni imaju neki sujeveran obred o zmajevima i kraljevima..." "Zmaj je isto {to i zmija", rekla je Igrena. "Simbol mudrosti; druidski simbol." Gorloas se nezadovoljno namr{tio i rekao da ne}e da ima posla sa takvim simbolima u hri{}ankoj zemlji. "Pomazanje rukom biskupa trebalo bi da im bude dovoljno." "Ali nisu svi ljudi dorasli vi{im Misterijama", rekla je Igrena. Nau~ila je to jo{ kao dete na Svetom ostrvu, a otkako je sanjala o Atlantidi, ~inilo joj se da je sve {to je tada nau~ila o Misterijama, a {to je mislila da je zaboravila, poprimilo novo zna~enje i dubinu u njenom umu. "Mudri ljudi znaju da simboli nisu potrebni, ali ne i obi~an svet sa sela; njima trebaju zmajevi koji lete nad kraljem, ba{ kao {to im trebaju vatre Beltana, i Veliki Brak kada se kralj ven~ava sa zemljom..." "Te stvari su hri{}anima zabranjene", strogo je rekao Gorloas. "Apostol je rekao: samo je jedno ime pod nebesima koje nas moè spasti, i svi ostali znaci i simboli su izopa~eni. Ne bi me ~udilo da ~ujem tako ne{to od Utera, tog nedostojnika, koji se petlja u razvratne obrede pagana, ra~unaju}i na glupost prostaka. Nadam se da }u do~ekati Velikog Kralja Britanije koji }e se dràti samo hri{}anskih obreda!" Igrena se nasme{ila. "Mislim da nijedno od nas ne}e doìveti da vidi taj dan, muù moj. âk je i Apostol u tvojim svetim knjigama napisao da je za bebe mleko, a za sna`ne mu{karce meso, dok obi~an narod, koji se jednom ra|a, mora da ima svoje Svete Kladence i prole}ne vence i obredne plesove. Bio bi tuàn dan za Britaniju kad se julske vatre ne bi palile i kad venci ne bi padali u Svete Kladence." "âk i |avoli mogu da pogre{no navode svete re~i", odgovorio je Gorloas, ali nije se ljutio. "Mo`da je to Apostol i hteo da kaè, kada je rekao da ène moraju da }ute u crkvi, jer one lako padaju u takve gre{ke. Kad bude{ starija i mudrija, Igrena, zna}e{ da je tako. A dotle, spremi se kako najlep{e ume{ za slu`bu u crkvi i za veselje potom." Igrena je obukla novu haljinu i ~etkala kosu sve dok nije zasijala kao najfiniji bakar; kada se pogledala u srebrnom ogledalu - Gorloas je poslao na tr`nicu po njega, posle svega, i poklonio joj ga - iznenada se poti{teno upitala ho}e li je Uter uop{te primetiti. Bila je divna, da, ali bilo je i drugih èna, lepih kao i ona, a mla|ih, neudatih èna koje nisu ra|ale - za{to bi èleo nju, staru i iskori{}enu? Tokom ~itave crkvene sve~anosti pa`ljivo je gledala kako se Uter zari~e i kako ga biskup pomazuje. Bar ovog puta psalmi nisu bili àlosno zapevanje o Bo`jem srd`bi i kazni, nego vesele pesme, pune hvale i zahvalnosti, a zvona su zvu~ala vedro, a ne gnevno. Potom, u ku}i koja je bila Ambrozijev {tab, ~ekali su ih specijaliteti, vino i mnogo sve~anosti, jer Ambrozijevi vojni poglavari zaklinjali su se jedan po jedan na vernost Uteru. Igrena se umorila mnogo pre kraja. No, kona~no je i to bilo gotovo, i dok su se poglavari sa gospama okupljali oko vina i hrane, malo se izdvojila, posmatraju}i blistavi skup. I tu ju je, kona~no, kao {to je napola slutila da }e biti, prona{ao Uter. "Moja gospo od Kornvola." Duboko mu se naklonila. "Gospodaru Pendragone, moj kralju." Grubo joj je odgovorio: "Nema potrebe za takvim u~tivostima me|u nama dvoma, gospo", i uhvatio ju je za ramena, ba{ kao u snu, pa se zagledala u njega, napola o~ekuju}i da }e na njegovim mi{icama videti zlatne vezene zmije. Ali govorio je sasvim obi~no. "Sada vi{e ne nosi{ onaj dragulj. Bio mi je tako ~udan. Kada sam te prvi put video da ga nosi{, bilo je to kao u snu koji sam jednom sanjao... Imao sam groznicu, proletos, i Merlin me je negovao, i sanjao sam ~udan san, a sada znam da sam te u tom snu prvi put video, mnogo pre nego {to sam ti prvi put ugledao lice. Mora da sam zurio kao seoski klipan, gospo Igrena, jer sam se neprekidno trudio da se setim tog sna, i kakvu si ulogu u njemu imala, a kakvu je imao opal oko tvog vrata."
"Rekli su mi da je jedna od osobina mog dragulja", odgovorila je, "da budi se}anja du{e. I ja sam sanjala..." Poloìo joj je ruku na mi{icu. "Ne mogu da se setim. Za{to mi se ~ini da si nosila ne{to zlatno oko doru~ja, Igrena? Ima{ li zlatnu narukvicu u obliku - mo`da zmaja?" Odmahnula je glaovm. "Sada ne", rekla je, uko~ena pomi{lju da je on, nekako i bez njenog znanja, delio to ~udno se}anje i san. "Smatra}e{ me neu~tivim klipanom, gospo od Kornvola. Mogu li da te ponudim vinom?" ]utke je odmahnula glavom. Znala je da bi joj, ako poku{a da uzme pehar, ruka zadrhtala i da bi prosula pi}e. "Ne znam {ta se de{ava sa mnom", ljutito je rekao Uter. "Sve {to se zbiva ovih dana - smrt mog oca i kralja, rasprave svih ovih kraljeva, to {to su me izabrali za Velikog Kralja - ~ini mi se nestvarno, a ti, Igrena, najnestvarnija si od svega! Jesi li bila na zapadu, gde veliki prsten od kamenja stoji u ravnici? Kaù da je u davna vremena to bio druidski hram, ali Merlin tvrdi da nije, da je sagra|en davno pre nego {to su druidi do{li u ove krajeve. Jesi li bila tamo?" "Ne u ovom ìvotu, gospodaru." "Voleo bih da ti ga pokaèm, jer jednom sam sanjao da stojim tamo sa tobom - oh, ne misli da sam ludak, Igrena, {to uvek pri~am o snovima i proro~anstvima", rekao je uz nagao, de~a~ki osmeh. "Hajde da lepo pri~amo o obi~nim stvarima. Ja sam obi~an poglavar sa severa koji se iznenada probudio i ustanovio da je postao Veliki Kralj Britanije, i mo`da sam malo poludeo od iznena|enja!" "Bi}u sasvim obi~na", sloìla se Igrena, sme{e}i se. "A da si oènjen, pitala bih te kako ti je èna i ima li tvoj najstariji sin problema sa - oh, to je najobi~nija stvar koji bih mogla da te pitam - da li su mu izbili zubi pre vru}ina, ili da li je imao osipe od pelena!" Nasmejao se. "Misli}e{ da nisam dovoljno star za ènidbu", rekao je. "Imao sam dovoljno èna, Bog zna koliko. Mo`da ne bi trebalo da tako govorim èni najpobo`nijeg poglavara; otac Dèrom bi rekao da sam imao previ{e èna za du{evni mir! Ali nikada nisam sreo neku do koje bi mi bilo stalo, po{to bismo ustali iz postelje, a uvek sam se pla{io da se oènim nekom sa kojom nisam spavao, jer bih se mo`da i od nje tako umorio. Uvek mi se ~inilo da bi trebalo da postoji veza ~vr{}a od one izme|u mu{karca i ène, mada hri{~ani smatraju da je to dovoljno - kako oni kaù, bolje oèniti se nego goreti? E, nisam izgoreo, jer sam zagasio vatru, ali ipak ose}am da mora postojati plamen koji se ne}e predati tako brzo, i da takvom ènom treba da se oènim." Iznenada je promenio temu. "Da li voli{ muà?" Vivijen ju je isto pitala, a ona joj je odgovorila da nije va`no. Nije znala {ta govori. Sada je tiho rekla: "Ne. Dali su me njemu kada sam bila premlada da bih marila za koga se udajem." Uter se okrenuo i po~eo ljutito da kora~a. "A vidim da nisi kurva koja se tumba po tu|im krevetima, i za{to me je, za ime svih bogova, op~arala èna udata za jednog od mojih najodanijih vo|a..." Zna~i, Merlin je bacio malo ~ini i na Utera. No, sada joj to nije smetalo. To joj je bila sudbina, a ono {to }e se desiti mora}e da se desi. Ali nije mogla da veruje da joj je sudbina da prevari Gorloasa, ovde i ovako. To kao da je bio deo sna o velikoj ravnici, i kao da je mogla da nazre senku velikog prstena od kamenja, kad joj je poloìo ruku na rame. Ali bila je zbunjena. Ne, to je bio drugi svet i drugi ìvot. înilo joj se da joj ~itava du{a i ~itavo telo ùde za stvarno{}u onog poljupca u zajedni~kom snu. Sakrila je lice dlanovima i zaplakala. On je zurio u nju, upla{en i bespomo}an, malo ustuknuv{i. "Igrena", {apnuo je. "[ta da radimo?" "Ne znam", jecala je. "Ne znam." Njena sigurnost pretvorila se u jadnu zbunjenost. Je li san bio poslat samo da je za~ara, magijom, i navede da prevari Gorloasa i pogazi svoju ~ast i zadatu re~? Na rame joj je pala {aka, te{ka i prete}a. Gorloas je bio ljut i sumnji~av. "[ta je posredi, moja gospo? [ta ste joj to rekli, kralju, kad mi èna izgleda tako jadno? Znam da ste ~ovek bez vaspitanja i samilosti, ali ~ak i tako, ser, obi~na pristojnost bi trebalo da vas uzdrì od udvaranja èni vazala na sopstvenom krunisanju!" Igrena ga je ljutito pogledala. "Gorloase, nisam ovo zasluìla od tebe! Da li sam ikada i{ta uradila da zasluìm ovakve optu`be, i to na javnom mestu?" Glave su se zaista okretale ka njima, jer ljutite re~i bile su glasno izgovorene. "Pa za{to onda pla~e{, gospo, ako ti nije rekao ni{ta neprili~no?" Ruka kojom ju je stezao za zglob bila je ~vrsta kao da èli da ga slomi. "[to se toga ti~e", rekao je Uter, "mora{ pitati gospu za{to pla~e, jer ja ne znam. Ali pusti joj ruku, da te ne bih naterao. Bio joj mu` ili ne, niko se ne sme tako pona{ati prema èni pod mojim krovom."
Gorloas je pustio Igreninu ruku. Videla je da se crveni otisci njegovih prstiju polako pretvaraju u modrice; protrljala ih je, a suze su joj tekle niz lice. Pred mnogim licima koja su ih okruàvala ose}ala se zgroèno, kao da ju je neko osramotio; pokrila je lice velom i jo{ ja~e zaplakala. Gorloas ju je gurao napred. Nije ~ula {ta je rekao Uteru; tek kada su izi{li na ulicu, pogledala ga je u ~udu. "Ne}u te optuìti pred svima, Igrena", ljutito je rekao Gorloas, "ali Bog mi je svedok da bih imao pravo. Uter te je malo~as gledao onako kako mu{karac gleda ènu koju je upoznao na na~in na koji nijedan hri{}anin ne sme poznavati tu|u ènu!" Igrena je ose}ala kako joj srce bije u grudim; znala je da je on u pravi i bila je zbunjena i o~ajna. Uprkos ~injenici da je videla Utera svega ~etiri puta i dvaput ga sanjala, bila je svesna da su se gledali i razgovarali kao da su godinama ljubavnici, znaju}i sve jedno o drugom, o telu i umu i srcu. Setila se sna, u kome je izgledalo da su vezani godinama vezom koja, mo`da i nije bila brak, ali se nije mnogo razlikovala od toga. Ljubavnici, partneri, sve{tenik i sve{tenica - ma kako to zvali. Kako je mogla re}i muù da je Utera videla samo u snu, ali da je po~ela da misli o njemu kao o mu{karcu koga je volela toliko davno da je ona, Igrena, u to vreme bila tek nero|ena senka; da je njena sr` ista kao i kod ène koja je volela onog ~udnog ~oveka sa zlatnim zmijama na rukavima... Kako to da kaè muù, koji o Misterijama ni{ta ne zna i ni ne èli da zna? Grubo ju je gurao napred, ka ku}i u kojoj su odseli. Znala je da je spreman da je udari ako progovori i re~; ali njeno }utanje jo{ ga je vi{e èstilo. "Zar nema{ ni{ta da mi kaè{, èno?" povikao je i zgrabio je za ve} bolnu ruku, toliko sna`no da je uzviknula od bola. "Zar misli{ da nisam video kako si gledala svog ljubavnika?" Otrgla je ruku, ose}aju}i da je spreman da joj je i{~upa. "Ako si to video, onda si video i da sam se okrenula od njega i kad je samo hteo da me poljubi! A nisi ga ~uo kad mi je rekao da si mu ti odani saradnik i da ne èli da uzme ènu prijatelju..." "Ako sam mu ikada i bio prijatelj, sada svakako vi{e nisam!" rekao je Gorloas, lica tamnog od gneva. "Zar zaista misli{ da }u podràvati ~oveka koji bi mi preoteo ènu, na javnom mestu, posramiv{i me pred svim okupljenim poglavarima?" "Nije to uradio!" opet je zaplakala Igrena. "Samo sam mu jednom dodirnula usne!" înilo joj se da je sve jo{ surovije zato {to je èlela Utera, ali se dràla pristojnosti. Pa, ako me optuùje za krivicu kada uop{te nisam kriva za ono {to je po njegovim re~ima nedelo, za{to nisam uradila ono {to je Uter èleo? "Video sam kako ga gleda{! A ne ulazi{ mi u krevet od kako si prvi put videla Utera, neverna ku~ko!" "Kako se usu|uje{!" jeknula je, pobesnev{i; zgrabila srebrno ogledalo koje joj je poklonio i bacila mu ga u glavu. "Povuci re~, ili se kunem da }u se baciti u reku pred tvojim o~ima ako me ikada dodirne{! Laè{, i zna{ da laè{!" Gorloas se sagnuo i ogledalo se razbilo o zid. Igrena je dograbila ogrlicu od }ilibara - jo{ jedan novi poklon od muà - i bacila je za ogledalom; ùrno je strgla lepu novu haljinu i zavitlala mu je u glavu. "Kako se usu|uje{ da me tako nazove{, ti koji si me zatpao poklonima kao da sam jedna od onih koje prate vojni~ke logore? Ako misli{ da sam kurva, gde su pokloni koje sam dobila od ljubavnika? Sve poklone koje sam dobila, dobila sam od muà, brbljivog ku~kinog sina koji poku{ava da kupi moju naklonost radi svoje poùde, jer sve{tenici su ga u~inili napola evnuhom! Od sada }u nositi samo ono {to sama izatkam, a ne tvoje odvratne poklone, ti huljo sa usnama i umom la`nim kao i tvoji prljavi poljupci!" "]uti, èno ne~astiva!" proderao se Gorloas, udariv{i je tolikom snagom da je pala na pod. "A sad se diì i pokrij se pristojno, kao hri{}anka, i nemoj vi{e da se svla~i{ kako bih poludeo kad te takvu vidim! Jesi li time zavela i mog kralja?" Nesigurno je ustala, {utnuv{i ostatke haljine {to je dalje mogla, i jurnula ka njemu da ga udari, jo{ jednom i jo{ jednom. On ju je zgrabio i poku{ao da je umiri; ~inilo joj se da }e je zdrobiti. Igrena je bila sna`na, ali Gorloas je bio krupan ~ovek i ratnik, i ubrzo je prestala da se otima, znaju}i da je beskorisno. Po~eo je da je gura ka krevetu. "Nau~i}u te da ne gleda{ tako ljude, osim svog zakonitog muà!" siktao je. Prezrivo je zabacila glavu. "Zar misli{ da }u te ikada ponovo pogledati, osim sa ga|enjem kakavo bih ose}ala prema zmiji? Oh, da, moè{ me odvesti u krevet i prisiliti me da ti se pokorim, jer tvoje hri{}ansko milosr|e ti dopu{ta da mu~i{ sopstvenu ènu! Ne marim {ta }e{ mi re}i, Gorloase, jer u srcu znam da sam nedu`na! Sve do ovog ~asa ose}ala sam se krivom {to me je neka ~arolija navela da zavolim Utera. Sada mi je krivo {to nisam uradila ono {to me je molio, makar zato {to si spreman da poveruje{ laìma o mojoj krivici, a ne istini o mojoj nedu`nosti, a dok sam ja strepela za svoju i tvoju ~ast, ti si spreman da poveruje{ kako bih svoju ~ast bacila u pra{inu!" Prezir u njenom glasu naterao je Gorloasa da opusti ruke i zagleda se u nju. Kada je progovorio, glas mu je bio promukao. "Da li zaista tako misli{, Igrena? Jesi li zaista nedu`na?"
"Zar misli{ da bih se ponizila da laèm o tome? Pred tobom?" "Igrena, Igrena", ponizno je rekao. "Dobro znam da sam suvi{e star za tebe, i da su mi te dali bez ljubavi i bez tvoje volje, ali sam mislio da si mo`da, u poslednje vreme, po~ela da misli{ malo bolje o meni, a kad sam te video kako pla~e{ pred Uterom..." Zagrcnuo se. "Nisam mogao da podnesem da tako gleda{ onog poùdnog i pokvarenog ~oveka, a da mene gleda{ samo iz du`nosti i sa mirenjem - oprosti mi, oprosti mi, preklinjem te - ako sam te zaista pogre{no optuìo..." "Pogre{no si me optuìo", rekla je ledenim glasom, "i dobro je {to me moli{ da opro{taj, koji ne}e{ dobiti sve dok se pakao ne ohladi i dok Zemlja ne potone u zapadni okean! Bolje idi i pomiri se sa Uterom - zar zaista misli{ da }e{ mo}i da izdrì{ gnev Velikog Kralja Britanije? Ili }e{ na kraju poklonima kupovati njegovu milost, kao {to si poku{ao sa mnom?" "]uti!" ljutito je rekao Gorloas, opet pocrvenev{i; ponizio se pred njom, i znala je da joj ni to nikada ne}e oprostiti. "Pokrij se!" Igrena je shvatila da je jo{ naga do pojasa. Pri{la je krevetu, gde je ostavila staru haljinu, i polako je obukla i po~ela da name{ta ~ipku. On je podigao ogrlicu i ogledalo i pruìo joj ih, ali ona je odvratila pogled, pa je posle nekog vremena re{io da ih spusti na krevet, gde ih je Igrena ostavila da leè i ne pogledav{i ih. Za trenutak je zurio u nju, a onda je naglo otvorio vrata i izi{ao. Kad je ostala sama, Igrena je po~ela da pakuje stvari u bisage. Nije znala {ta namerava da u~ini; mo`da da po|e i potraì Merlina, da mu se izjada. On je pokrenuo ovaj lanac doga|aja koji ju je posva|ao sa Gorloasom. Barem je znala da vi{e ne}e mo}i da popusti i ìvi pod njegovim krovom. Srce joj se gr~ilo od bola: bili su ven~ani po rimskim obi~ajima, a po njima je Gorloas imao potpunu vlast nad k}erkom. Mora nekako uspeti da se pretvara dok ne uspe da skloni Morganu na bezbedno mesto! Mo`da da je po{alje kod Vivijen, na Sveto ostrvo, i da je na usvojenje. Ostavila je na krevetu nakit koji joj je dao Gorloas i spakovala je jedino haljine koje je sama sa{ila u Tintagelu, a od nakita samo opal koga je dobila od Vivijen. Kasnije je shvatila da ba{ zbog tog trenutka odugovla~enja nije uspela da pobegne, jer upravo dok je stavljala na krevet poklone koje je dobila od njega, odvajaju}i ih od svojih stvari, Gorloas se vratio u sobu. Brzo je pogledao njene spakovane bisage i kruto klimnuo glavom. "Dobro je", rekao je, "spremna si za polazak. Odlazimo pre sumraka." "Kako to misli{, Gorloase?" "Upravo sam bacio zavet vernosti Uteru u lice i rekao sam mu ono {to je trebalo odmah da mu kaèm. Sad smo, dakle, neprijatelji. Idem da organizujem odbranu zapada pred Saksoncima i Ircima, ukoliko se tamo pojave; rekao sam mu da }u ga, ako namerava da dovede vojsku u moju zemlju, obesiti na prvo drvo kao zlo~inca." Zurila je u njega; jedva je uspela da progovori. "Poludeo si, muù moj. Kornvolci ne mogu sami braniti zapad ako Saksonci nadru tuda. Ambrozije je to znao; Merlin to zna; Boè pomozi, i ja to znam, a ja sam samo obi~na doma}ica! Ho}e{ li u jednom trenutku ludila uni{titi sve za {ta je Ambrozije ìveo i borio se poslednjih godina, zbog neke besmislene sva|e sa Uterom usled tvoje bolesne ljubomore?" "Odmah ti je ào Utera!" "Bilo bi mi odmah ào i saksonskog poglavice, kada bi izgubio najvernijeg podanika zbog besmislene sva|e! Za ime Bo`je, Gorloase, u ime na{ih ìvota i ìvota ljudi koji od tebe o~ekuju pomo} kada do|u Saksonci, preklinjem te da prekine{ sva|u sa Uterom i da ne razvrgne{ savezni{tvo tek tako! Lot je ve} oti{ao; ako i ti ode{, osta}e samo ugovorne trupe i nekoliko malih kraljeva da ga slede u odbranu Britanije!" O~ajni~ki je odmahnula glavom. "Bolje da sam se bacila sa litice u Tintagelu nego {to sam po{la u Londinijum! Zakle}u se, u {ta god èli{, da me usne Utera Pendragona nikad nisu dodirnule! Ho}e{ li raskinuti savez za koji je Ambrozije umro, samo zbog ène?" Gorloas ju je prostrelio pogledom. "âk i da te Uter nikada nije ni video, gospo, ne bih sledio ~oveka koji je toliko raskala{an i toliko lo{ hri{}anin; nimalo ne verujem Lotu, ali sada znam da Uteru verujem jo{ manje. Trebalo je od po~etka da slu{am glas savesti i da uop{te ne pristanem da ga podràvam. Stavi moju ode}u u druge bisage. Poslao sam po konje i na{e ljude." Pogledala je njegovo neumoljivo lice i shvatila da }e je, ako se pobuni, opet udariti. Sad je bila u zamci, nije mogla da pobegne, ~ak ni na Sveto ostrvo pod sestrinu za{titu - sve dok Gorloas drì njenu k}er u Tintagelu. Jo{ je slagala savijene ko{ulje i tunike u bisage kada je ~ula zvona na uzbunu. "Ostani tu!" strogo je rekao Gorloas i ùrno izi{ao. Igrena je, ljuta, poùrila za njim, i na{la se pred grubim vojnikom koga nije poznavala. Drào je koplje popreko preko ulaznih vrata, spre~avaju}i je da prekora~i prag. Njegovo kornvolsko nare~je jedva je mogla da
razume, ali shvatila je da je vojvoda naredio da njegova gospa ima da ostane u ku}i, u bezbednosti; on je bio zaduèn da to i izvr{i. Bilo bi joj ispod dostojanstva da se nateè sa njim, a podozrevala je da bi je u tom slu~aju samo bacio preko praga kao vre}u ìta. Na kraju je uzdahnula i vratila se u ku}u, da zavr{i pakovanje. Sa ulice je ~ula buku i viku, zvuke ljudi u trku, zvona sa obli`nje crkve, mada nije bilo vreme za slu`bu. Jednom je za~ula i zveckanje ma~eva i upitala se da nisu to Saksonci prodrli u grad - ovo bi zaista bilo dobro vreme za napad, sad kad su Ambrozijevi poglavari posva|ani! Pa, to bi re{ilo jedan od njenih problema, ali {ta bi bilo sa Morganom, samom u Tintagelu? Dan se vukao, a pred ve~e Igrena je po~ela da se pla{i. Da li su Saksonci na kapijama grada, da li su se Uter i Gorloas opet posva|ali, je li neko od njih mrtav? Kada je Gorloas kona~no otvorio vrata sobe, bilo joj je gotovo milo {to ga vidi. Lice mu je bilo mra~no i zatvoreno, vilice stegnute kao u velikom bolu, ali re~i kojima joj se obratio bile su kratke i bespogovorne. "Polazimo u sumrak. Moè{ li da sedi{ u sedlu, ili da te jedan vojnik nosi iza sebe? Ne}emo imati vremena da ja{emo kako damama odgovara." Poèlela je da ga zaspe pitanjima, ali nije htela da mu pruì zadovoljstvo da vidi koliko joj je stalo. "Dok ti moè{ da ja{e{, muù moj, i ja }u se dràti u sedlu." "Postaraj se da tako i bude, jer se ne}emo zadràvati dovoljno dugo da se predomisli{. Uzmi najtopliji ogrta~; bi}e hladno jahati no}u, a sa mora nailazi magla." Igrena je vezala kosu u pun|u i umotala se u debeli ogrta~ preko tunike i pantalona koje je uvek obla~ila za jahanje. Gorloas ju je podigao na konja. Ulica je bila puna tamnih vojni~kih prilika sa duga~kim kopljima. Gorloas je tiho razgovarao sa jednim od kapetana, a onda se vratio i uzjahao; oko njih dvoje jahalo je desetak vojnika. Uzeo je uzde Igreninog konja i ljutito trgao glavom. "Hajde." Nije bila sigurna kuda idu; }utke je jahala tamo kuda je Gorloas vodio, kroz sve gu{}i sumrak. Negde daleko na nebu nazirala se vatra, ali Igrena nije znala je li to straàrska vatra ili negde gori ku}a, ili samo skitnice loè radi kuvanja, negde na tr`nici. Nije znala kuda se ide izme|u zbijenih ku}a ka reci, ali kad je oko njih po~ela da se pojavljuje gusta magla, pretpostavila je da se pribliàvaju obali, i posle nekog vremena za~ula je {kripanje uèta na splavu koji je vozio do broda. Jedan vojnik je sjahao i poveo njenog konja na splav; Gorloas je jahao kraj nje. Nekoliko jaha~a zaplivalo je na konjima. Shvatila je da je sigurno veoma kasno - u ovo doba godine dan dugo traje, ali bilo je gotovo ne~uveno jahati no}u. A onda je sa obale za~ula uzvik. "Odlaze! Odlaze! Prvo Lot, a sada i vojvoda od Kornvola! Ostajemo bez za{tite!" "Svi vojnici napu{taju grad! [ta }emo raditi kad se Saksonci iskrcaju na ju`nu obalu?" "Kukavice!" povikao je neko sa obale kad je brod, uz mnogo {kripe, po~eo da se udaljava. "Kukavice, beìte dok je zemlja u plamenu!" Iz tame je doleteo kamen. Pogodio je jednog vojnika u grudni oklop. Ovaj je opsovao, ali Gorloas mu se o{tro i tiho obratio i vojnik je za}utao, gun|aju}i. Sa obale je doletelo jo{ nekoliko uvreda i kamenica, ali brzo su se udaljili. Kad su joj se o~i privikle na tamu, Igrena je videla Gorloasa, lica bledog i nepomi~nog kao u kamenog kipa. îtave no}i joj se nije obratio, mada su jahali do zore, i tek kad je do{lo svitanje, rumeno i vla`no, zaogrnuv{i svet purpurnom maglom, zaustavili su se nakratko kako bi se ljudi i konji odmorili. Gorloas je ra{irio ogrta~, kako bi Igrena mogla da se ispruì, i doneo joj je tvrdog hleba i sira i pehar vina, vojni~ko sledovanje, ali i dalje joj se nije obra}ao. Bila je umorna i ugruvana od jahanja, a i zbunjena; znala je da se Gorloas posva|ao sa Uterom i povukao svoju vojsku, ali ni{ta vi{e. Zar ga je Uter mirno pustio da ode? Pa, Lota je pustio. Posle kratkog odmora, Gorloas je opet doveo konje i poku{ao da je podigne u sedlo, ali Igrena se pobunila. "Ne}u da ja{em dalje dok mi ne kaè{ kuda idemo i za{to!" Govorila je tiho, ne èle}i da posrami Gorloasa pred vojnicima, ali gledala ga je bez straha. "Za{to smo se iskrali iz Londinijuma kao lopovi pod zaklonom no}i? Sada }e{ mi re}i {ta se de{ava, osim ako ne}e{ da me veè{ za konja i tako nosi{ do Kornvola, a ja }u vri{tati celim putem!" "Zar misli{ da bih se ustezao da to u~inim kad bih morao?" odgovorio je Gorloas. "Ne poku{avaj da me izazove{, ti za koju sam se zavetovao za ~itav ìvot i odrào re~, i zbog koje sam zauvek zaboravio kralja!" "Kako se usu|uje{ da mene okrivi{ za to", planula je Igrena. "Nisi to u~inio zbog mene nego zbog svoje nerazumne ljubomore! Nisam kriva ni za kakav greh koji bi tvoj pokvareni um mogao da mi pripi{e..."
"Ti{ina, èno! I Uter se zakleo da si nedu`na. Ali ti si èna i sigurno si ga ne~im oma|ijala - oti{ao sam kod Utera, u nadi da }emo izgladiti sva|u, i zna{ li {ta je taj zli i pokvareni ~ovek traìo od mene? Zahtevao je da se razvedem od tebe i da mu te dam!" Igrena se upiljila u njega razroga~enih o~iju. "Ako tako lo{e misli{ o meni, da sam preljubnica, ve{tica, sva ta zla, za{to se onda nisi obradovao mogu}nosti da me se tako lako otarasi{?" A u njoj je klju~ao nov gnev, na Utera koji je tako|e smatra za ènu koja se moè predavati iz ruke u ruku bez svog pristanka. Zahtevao je od Gorloasa da mu je preda kao nepotrebnu, mada ju je sam Gorloas traìo od Gospe od Avalona! Zar je ona konj da je prodaju kao na prole}nom va{aru? Ne{to duboko u njoj je uzdrhtalo od tajnog zadovoljstva - Uter ju je èleo, toliko da se sva|ao sa vojvodom i odbijao saveznike preotimanjem ène. A ne{to drugo u njoj je bilo besno. Za{to je nije pitao, nju li~no, da ostavi Gorloasa i do|e mu po svojoj slobodnoj volji? No, Gorloas je ozbiljno razmatrao njeno pitanje. "Zaklela si mi se da nisi preljubnica. A nijedan hri{}anin ne}e oterati ènu osim ako mu je bila neverna." Rastrzana nestrpljenjem i iznenadnim kajanjem, Igrena je ostala mirna. Nije mogla da mu bude zahvalna, ali ju je barem saslu{ao. Ipak, bilo joj je jasno da je ovde re~ uglavnom o njegovom ponosu; ~ak i da veruje da ga je prevarila, ne bi èleo da njegovi vojnici misle kako njegova mlada èna vi{e voli nekog mla|eg mu{karca. Mo`da bi ~ak radije sakrio njenu preljubu nego da ih pusti da misle kako ne ume da sa~uva vernost mlade ène. "Gorloase..." zaustila je, ali on ju je u}utkao pokretom ruke. "Dosta. Nemam strpljenja da pri~am sa tobom. Kad stignemo u Tintagel, moè{ natenane da zaboravi{ svoju glupost. [to se ti~e Pendragona, on }e imati pune ruke posla oko rata na Saksonskim obalama. Ako te je o~arao, pa, mlada si i ènsko si, i malo poznaje{ svet i mu{karce. Ne}u ti vi{e prebacivati. Za godinu ili dve ima}e{ sina da ti odvrati misli od ~oveka koji ti se toliko dopao." Igrena je }utke pustila da je Gorloas podigne na konja. On, izgleda, mora da veruje u to {to veruje, i nije mogla ni~im da prodre pod tu gvozdenu povr{inu. No, um joj se tvrdoglavo vra}ao na ono {to su Vivijen i Merlin rekli: da je njena sudbina vezana za Uterovu. Posle onog sna verovala je u to, znala je za{to su se ponovo sreli. A evo je, odlazi iz Londinijuma sa muèm, savezni{tvo je propalo, a Gorloas je o~ito ~vrsto re{en da je Uter vi{e nikada ne vidi. Pa, dok traje rat na Saksonskim obalama Uter ne}e imati vremena da dokono putuje do na kraj sveta, u Tintagel, a ~ak i da moè, nije bilo na~ina da u|e u zamak, koga i {a~ica ljudi moè da brani do kraja sveta. Gorloas moè da je ostavi tamo, i tu }e i ostati sve dok ne ostari, zatvorena iza zidova, ponora i litica. Igrena je prebacila ogrta~ preko lica i zaplakala. Vi{e nikada ne}e videti Utera. Svi Merlinovi planovi su propali; vezana je za starca koga mrzi - sada je znala da ga mrzi, {to ranije nije dozvolila sebi ni da pomisli - a ~ovek koga voli nije mogao da smisli ni{ta pametnije nego da ubedi ponosnog Gorloasa da je dobrovoljno njemu preda! Kasnije joj se ~inlo da je plakala tokom ~itavog dugog putovanja, tokom svih dana i no}i dok su putovali preko mo~vara i kroz doline Kornvola. Druge no}i ulogorili su se i podigli {atore da se po{teno odmore. Jedva je do~kala toplu hranu i priliku da spava u {atoru, mada je znala da vi{e ne}e mo}i da izbegava muèvljev krevet. Nije mogla da vi~e i otima se, jer svuda oko {atora bili su njegovi vojnici. Bila mu je èna ve} ~etiri godine. Niko ìvi ne bi poverovao u pri~u o silovanju. Nije imala snage da mu se opire, niti je èlela da izgubi poslednje dostojanstvo u nekakvom otimanju. Stegla je zube i odlu~ila da ga pusti neka ~ini {ta èli - mada je àlila {to nema neku ma|iju za koje se pri~a da {tite posve}enice Boginje. Kada one leù sa mu{karcima oko Beltanskih vatri, za~inju samo ako to èle. înilo joj se suvi{e bolno da zanese sina koga on èli ba{ kad je ovako ponièna, potpuno smo`dena. Merlin je rekao: Ne}e{ roditi sina Gorloasu. Ali nije verovala Merlinovom proro~anstvu, jer videla je da su mu svi planovi propali. Kakav okrutan, prora~unat starac! Iskoristio ju je onako kako su mu{karci iskori{}avali svoje k}eri jo{ od dolaska Rimljana, daju}i ih kao kurve ovom ili onom mu{karcu, nude}i ih kao konja ili kozji sir! Na{la je kakav-takav mir sa muèm, a sad je taj mir nestao, okrutno i niza{ta! Tiho je plakala dok se spremala za krevet, pomirena i o~ajna, ~ak ni dovoljno sigurna u svoju sposobnost da ga odvrati o{trim re~ima - po tome kako se pona{ao videla je da je spreman da je silom uzme, kako bi oterao se}anja na drugog mu{karca time {to }e je prisvojiti onako kako je jedino znao. Osetila je njegov poznati dodir i njegovo lice nad svojim u tami, a ~inio joj se kao stranac. Pa ipak, kad ju je privukao, bio je nesposoban; mlitav i op{ten, i mada ju je cimao i tap{ao, o~ajni~ki poku{avaju}i da se uzbudi, nije ni{ta vredelo, i na kraju ju je pustio, uz divlju i tihu psovku. "Jesi li bacila neke }ini na moju mu{kost, ti prokleta ku~ko?"
"Nisam", rekla je, tiho i prezrivo, "mada, kada bih znala takve ~ini, rado bih ih bacila na tebe, sna`ni i otmeni muù moj. Zar o~ekuje{ da pla~em {to ne moè{ da me silom uzme{? Poku{aj, i leà}u i smeja}u ti se u lice!" Za trenutak se podigao nad njom, steù}i pesnicu. "Da", rekla je, "udari me. Ne}e biti prvi put. A mo`da }e{ se tako ose}ati dovoljno mu{ki da bi ti se koplje pridiglo!" Opet je opsovao, okrenuo joj le|a, ali Igrena je leàla budna, drhte}i, znaju}i da je upravo doìvela trenutak osvete. I zaista, ~itavim putem do Kornvola, ma koliko da se trudio, Gorloas nije imao mo}i da je dodirne, sve dok kona~no Igrena nije po~ela da se pita da nije, ni ne znaju}i, njen pravedni gnev zaista bacio nekakvu ~aroliju na njegovu mu{kost. No, tada je uvidela, gorkom intuicijom sve{tenice, da nikada vi{e ne}e biti potentan sa njom. 6. Kornvol joj se vi{e nego ikada ~inio kao na kraju sveta. U ono prvo vreme po{to ju je Gorloas ostavio pod straòm - sada ledeno }utljivom, bez re~i za nju, ni dobre ni lo{e - Igrena se pitala da li Tintagel uop{te i postoji u stvarnom svetu, ili je, kao i Avalon, pre{ao u postojanje u magli, u vilinskom kraljevstvu, bez ikakve veze sa svetom koga je posetila na jedinom kratkom putovanju napolje. âk i tokom tog kratkog odsustva izgledalo joj je da je Morgana porasla iz bebe u devoj~icu, ozbiljnu, tihu devoj~icu koja neumorno postavlja pitanja o svemu {to vidi. I Morgoza je porasla, telo joj se zaoblilo, detinjasto lice je poprimilo obrise visokih jagodica i duga~kih trepavica pod tamnim obrvama; Igrena je videla da je postala lepotica, ne znaju}i da je i ona sama sa ~etrnaest godina isto tako izgledala. Morgoza se odu{evila poklonima koje joj je donela Igrena; skakutala je oko sestre kao zahvalno ku~e, kao i oko Gorloasa. Uzbu|eno je pri~ala sa njim, ve`baju}i pogledanje sa strane, i poku{ala je da mu sedi u krilu kao da nije starija od Morgane. Igrena je videla da je Gorloas prestao da se smeje i odguruje je kao ku~e, nego je gladi po duga~koj ri|oj kosi, sme{e}i se, i {tipka je za obraze. "Suvi{e si velika za ovakve gluposti, Morgoza", o{tro je rekla. "Zahvali se gospodaru Kornvola i nosi poklone u svoju sobu. I skloni svilu, jer ne}e{ je nositi dok ne odraste{. Nemoj misliti da }e{ odmah po~eti da izigrava{ gospu!" Morgoza je pokupila sve lepe stvari i oti{la u svoju sobu, pla~u}i. Igrena je primetila da Gorloas pogledom prati devojku. Morgozi je tek ~etrnaest godina, uàsnuto je pomislila, a onda se zgrozila pri pomisli da je i njoj bilo samo godinu vi{e kada su je dali njemu za nevestu. Kasnije ih je primetila zajedno u hodniku. Morgoza je poverljivo spustila glavu vojvodi na rame, i videla je kako je ovaj gleda. Igrenu je obuzeo stra{an gnev, ne toliko na devojku koliko na Gorloasa. Videla je da su se sa nelagodno{}u razdvojili kad je u{la u hodnik, i kada se Gorloas udaljio, pogledala je u Morgozu toliko prodorno da se devojka nesigurno zakikotala i oborila pogled. "Za{to me tako gleda{, Igrena? Zar se boji{ da }e me Gorloas zavoleti vi{e nego tebe?" "Gorloas je bio suvi{e star i za mene; zar nije jo{ stariji za tebe? Sa tobom mu se ~ini da je opet dobio mene, onakvu kakvu me je prvi put video, suvi{e mladu da ga odbijem ili pogledam drugog mu{karca. Vi{e nisam poslu{na devoj~ica nego èna koja ima svoje mi{ljenje, i mo`da misli da bi mu sa tobom bilo lak{e." "U tom slu~aju", nadureno je rekla Morgoza, "mo`da treba da pazi{ da ti mu` uvek bude zadovoljan, a ne da se àli{ ako druge ène ~ine za njega ono {to ti ne moè{." Igrena je podigla ruku da je o{amari, a onda se obuzdala uz veliki napor volje. Prizvala je svu smirenost. "Zar misli{ da mi je va`no koga Gorloas vodi u krevet? Sigurna sam da je uìvao u vojni~kim curama, ali vi{e bih volela da se moja sestra ne na|e me|u njima. Nimalo ne èlim njegove zagrljaje, i da te mrzim, rado bih mu te prepustila. Ali ti si premlada. Kao {to sam i ja bila premlada. A Gorloas je hri{}anin. Ako ga pusti{ da legne sa tobom i ako ti napravi dete, ne}e imati drugog izbora do da te na brzinu uda za nekog svog vojnika koji pristaje na polovnu robu - ti Rimljani nisu kao na{ svet, Morgoza. Moè{ da privu~e{ Gorloasa, ali ne}e me oterati da bi se oènio tobom, veruj mi. U na{em narodu devi~anstvo nije naro~ito va`no - èna koja je dokazala plodnost, narasla od zdravog deteta, kod nas je najbolja èna. Ali kod hri{}ana nije tako. Kaèm ti: pona{a}e se prema tebi kao da si se osramotila, a ~ovek za koga bi uspeo da te uda natera}e te da ~itavog ìvota pati{ {to ti nije on usadio dete koje nosi{. Da li to èli{, Morgoza, ti, koja moè{ da se uda{ za kralja ako poèli{? Ho}e{ li da upropasti{ sebe, sestro, meni u inat?" Morgoza je prebledela. "Nisam imala pojma..." {apnula je. "Oh, ne. Ne èlim da budem osramo}ena. Oprosti mi, Igrena."
Igrena ju je poljubila i dala joj srebrno ogledalo i }ilibarsku ogrlicu, i Morgoza se zapiljila u nju. "Ali to su pokloni od Gorloasa..." "Zarekla sam se da vi{e ne koristim njegove darove", odgovorila je. "Sad su tvoji, za onog kralja koga je Merlin video u tvojoj budu}nosti, sestro. Ali mora{ se dràti ~edno dok on ne do|e po tebe." "Ne pla{i se", rekla je Morgoza i opet se nasme{ila. Igreni je bilo milo {to je uspela da obuzda Morgozu; ona je bila hladna i prora~unata, i nikada je ne}e poneti ose}anja niti trenutak. Dok ju je gledala, Igrena je poèlela da je i ona ro|ena bez sposobnosti da voli. Volela bih da mogu da budem zadovoljna sa Gorloasom, ili da mogu mirno da poku{am - kao {to bi Morgoza svakako u~inila - da se otarasim Gorloasa i postanem Uterova kraljica. Gorloas je ostao u Tintagelu svega ~etiri dana, i bilo joj je milo {to ga vidi kako odlazi. Ostavio je u Tintagelu desetak vojnika, a kad je odlazio, pozvao ju je k sebi. "Ti i dete bi}ete ovde bezbedni i dobro ~uvani", kruto je rekao. "Idem da okupim mu{karce iz Kornvola protiv irskih jaha~a i severnjaka - ili protiv Utera, ako bi do{ao da traì i uzme ono {to mu ne pripada, bilo ènu bilo zamak." "Mislim da }e Uter imati suvi{e posla u svom kraju da bi se bavio time", odgovorila je Igrena, ~vrsto steù}i usne od o~ajanja. "Daj Boè", rekao je Gorloas, "jer imamo dovoljno neprijatelja i bez njega. Ali voleo bih da do|e, kako bih mu pokazao da Kornvol nije njegov, kao {to misli da je sve njegovo i da moè da uzima!" Na to Igrena nije odgovorila. Gorloas je oti{ao sa svojim vojnicima, a Igrena je ostala sama da sredi ku}u, da povrati nekada{nju bliskost sa detetom, da poku{a da zaceli pokvareno prijateljstvo sa svojom sestrom, Morgozom. No, pomisao na Utera uvek ju je pratila, ma koliko se unela u doma}i~ke poslove. âk je nije progonio ni pravi Uter, ~ovek koga je videla u vo}njaku, u dvoru i u crkvi, nagao i nekako detinjast, ~ak pomalo trapav. Taj Uter, Pendragon, Veliki Kralj, pomalo ju je pla{io - mislila je da bi trebalo da malo zazire od njega, kao nekada od Gorloasa. Kada bi pomislila na Utera kao mu{karca, na poljupce i zagrljaje i na ono {to bi jo{ mogao da zatraì od nje, ponekad bi osetila onu rastapaju}u slast koju je upoznala u snu, ali u drugim prilikama obuzeo bi je pani~an strah, kao ono izmo`deno dete koje je ustalo u jutro posle ven~anja, hladno od straha i uàsa. Pomisao na ~in ven~anja ~inila joj se stra{na, pa ~ak i groteskna, ba{ kao i onda. Ono {to joj se stalno ponovo vra}alo, u ti{ini no}i dok je leàla kraj usnule Morgane, ili kada bi sedela na terasi nad morem i vodila k}erkine ru~ice u prvim trapavim poku{ajima da prede, bio je drugi Uter, Uter koga je videla kod prstena od kamenja van vremena i van obi~nih mesta; sve{tenik Atlantide, sa kojim je delila Misterije. Taj Uter, za koga je znala da bi ga volela vi{e nego sopstveni ìvot, da ga se nikada ne bi pla{ila ni uàsavala, i ma {ta se desilo izme|u njih, bila bi to sama slast, radost ve}a od ikoje koju je dosad iskusila. Sasvim jednostavno, kada mu se pribliìla, znala je da je otkrila neki izgubljeni deo sebe; sa njim je ponovo bila cela. [ta god se desilo izme|u njih kao izme|u obi~nog mu{karca i ène, iza toga bi leàlo ne{to {to nikada ne}e mo}i da umre ili da izgubi na snazi. Delili su sudbinu i nekako je moraju zajedno ispuniti... i ~esto se, kada bi dotle dospela u mislima, zaustavljala i u neverici posmatrala sebe. Zar je poludela, kad razmi{lja o zajedni~koj sudbini i drugoj polovini sopstvene du{e? înjenice su svakako jednostavnije i manje lepe. Ona, udata èna, pristojna mati, naprosto je postala opsednuta mu{karcem mla|im i lep{im od svog zakonitog muà, i po~ela je da ma{ta o njemu, pa se zato posva|ala sa dobrim i ~asnim ~ovekom kome je bila data. Potom bi sedela i prela, steù}i zube od ose}anja krivice, i pitala se ho}e li provesti ~itav ìvot pate}i zbog greha koji je po~inila tek u mislima. Prole}e je pre{lo u leto, i vatre Beltana su davno pro{le. Zemljom se {irila izmaglica od ège, i more je bilo toliko plavo i bistro da se Igreni ponekad ~inilo kako daleko u obacima moè da vidi izgubljene gradove Lioneza i Atlantide. Dani su po~eli da se skra}uju, i no}u se ponekad javljao mraz, kad je Igrena ~ula prvu daleku tutnjavu rata - vojnik je doneo sa tr`nice vest da su se na obali pojavili irski plja~ka{i, da su spalili selo i crkvu i odneli jednu ili dve ène, i da vojske, kojima ne komanduje Gorloas, mar{iraju na zapad, u Letnju Zemlju i na sever, ka Velsu. "Kakve vojske?" upitala ga je Igrena, i on je odgovorio: "Ne znam, gospo, jer ih nisam video; oni koji su ih videli kaù da su nosile orlove kao rimske legije u stara vremena, {to je nemogu}e. Ali su rekli da su na zastavi imali i crvenog zmaja." Uter! pomislila je Igrena i trgla se. Uter je blizu, a ne}e ni znati gde sam! Tek potom je upitala za vesti o muù, i vojnik joj je rekao da je i Gorloas u Letnjoj Zemlji, i da vojske tamo odràvaju nekakavo ve}e. Te no}i, dugo je zurila u svoje staro bronzano ogledalo, èle}i da umesto njega ima vidovito staklo sve{tenice, u kome bi videla {ta se de{ava nadaleko.
êznula je da se posavetuje sa Vivijen, ili sa Merlinom. Oni su izazvali sve ove nevolje - jesu li je sada zaboravili? Za{to ne dolaze da vide kako su im planovi propali? Jesu li na{li neku drugu ènu sli~nog porekla, kako bi bacili nju Uteru pred noge, kako bi zanela kralja koji }e jednog dana isceliti zemlju i sve zara}ene narode? Ali iz Avalona nije stizala nikakva poruka, a vojnici nisu dozovljavali Igreni ni da odja{e do tr`nice; Gorloas, kako su joj sa puno po{tovanja rekli, zabranio joj je izlaske zbog stanja u kome se nalazi zemlja. Jednom, gledaju}i sa visokog prozora, videla je kako dolazi jaha~ i kako se na unutra{njem prilazu zaustavlja da razgovara sa straàrima. Jaha~ je izgledao ljut, i Igreni se ~inilo da besno gleda zidove, ali na kraju se okrenuo i odjahao nazad, i Igrena se pitala je li to bio glasnik poslat njoj, koga straà nije propustila. Dakle, bila je zatvorenik muèvljevog zamka. Mogao je da kaè, pa ~ak i da veruje, da ju je ostavio tu kako bi bila za{ti}ena, zbog nereda u zemlji, ali istina je bila duga~ija: ljubomora ga je navela da je zatvori. Isprobala je tu teoriju nekoliko dana kasnije, pozvav{i pred sebe zapovednika straè. "@elim da po{aljem poruku svojoj sestri, da je pozovem da do|e u posetu", rekla je. "Ho}e{ li poslati glasnika u Avalon?" înilo joj se da zapovednik izbegava njen pogled. "Pa, gospo, ne mogu. Gospodar Kornvola je vrlo jasno rekao da svi moramo da ostanemo tu gde smo i da {titimo Tintagel u slu~aju opsade." "Zar ne moè{ da najmi{ jaha~a u selu, pa neka on odnese poruku? Dobro bih mu platila." "Gospodaru se to ne bi dopalo, gospo. @ao mi je." "Razumem", rekla je i otpravila ga. Nije jo{ stigla do tolikog o~ajanja da poku{a da podmiti nekog vojnika. Ali, {to je vi{e razmi{ljala o tome, postajala je sve be{nja. Kako se Gorloas usudio da je zatvori ovde, nju, sestru Gospe od Avalona? Ona mu je èna, a ne robinja niti slu{kinja! Kona~no se odlu~ila na o~ajni~ki korak. Nije bila obu~avana da koristi Vid; korisitla ga je ponekad, na svoju ruku, kao devoj~ica, ali osim kratke vizije sa Vivijen nikada ga nije oprobala kao odrasla èna, a otkako je videla Gorloas osu|enog na smrt, ~vrsto se zatvorila pred drugim prikazama. No, ta vizija nije ni{ta vredela, jer Gorloas je i dalje bio veoma ìv. Ali nekako je pretpostavljala da bi mogla videti {ta joj predstoji. Bio je to opasan korak - odrasla je uz pri~e o tome {ta se de{ava onima koji se upli}u u ve{tine kojima nisu vi~ni, i isprva je poku{ala da na|e srednje re{enje. Kad je li{}e po~elo da ùti, ponovo je poslala po zapovednika straè. "Ne mogu ovde ostati zauvek, zatvorena kao pacov u zamci", rekla je. "Moram da odem na tr`nicu. Moramo da kupimo boje i treba nam sveè kozje mleko, a potrebne su nam i igle i ~iode, i jo{ mnogo {ta za nadolaze}u zimu." "Gospo, nije nam nare|eno da vas pu{tamo napolje", odgovorio je i opet odvratio pogled. "Ja primam nare|enja od gospodara, a on se nije javljao." "Onda }u ostati ovde i posla}u neku od svojih èna", rekla je. "Neka po|e Etar ili Izota, a sa njom gospa Morgoza - da li je to u redu?" On kao da je osetio olak{anje, jer je re{ila da ga po{tedi od neposlu{nosti pred gospodarem; zaista je bilo neophono da neko iz doma}instva ode na tr`nicu pre zime, i on je to znao jednako dobro kao i ona. Bilo je ne~uveno spre~avati gospodaricu ku}e da u~ini ono {to joj je, na kraju krajeva, osnovna du`nost. Morgoza je podivljala od radosti kada joj je Igrena rekla kuda }e i}i. Nikakvo ~udo, pomislila je Igrena. Niko od nas nije izlazio ~itavog leta. âk su i pastiri slobodniji od nas, jer oni barem vode ovce na ispa{u! Bila je obuzeta iskrenom zavi{}u dok je gledala kako Morgoza obla~i purpurni ogrta~ koga joj je poklonio Gorloas i kako uz pratnju Etar, Izote, dvojice vojnika i dve slu{kinje koje }e nostiti pakete izjahuje na svom poniju. Gledala ju je sa prilaznog puta, drè}i Morganu za ruku, sve dok nisu nestali sa vidika, i ose}ala je da ne}e imati snage da ponovo u|e u zamak koji joj je postao tamnica. "Majko", upitala ju je Morgana, "za{to ne moèmo i mi na tr`nicu sa tetkom?" "Zato {to tvoj otac ne èli da idemo, zlato." "A za{to? Misli da }emo biti nevaljale?" Igrena se nasmejala. "Sve mi se ~ini da on upravo to misli, mila." Morgana je bila }utljiva - sitno, tiho, zatvoreno stvorenjce, sa tamnom kosom sada dovoljno duga~kom da se plete i ukra{ava ma{nom izme|u lopatica, ali tako lepom i pravom da se stalno izla~ilo pramenje. O~i su joj bile tamne i ozbiljne, a obrve prave i visoke, ve} toliko guste da su joj bile najizrazitija crta na licu. Mala vila, pomislila je Igrena, ni nalik na ~oveka: patuljak. Bila je sitna, ba{ kao i pastirova k}er koja jo{ nije napunila dve godine, mada je Morgani bilo gotovo ~etiri, a govorila je jasno i mudro kao da joj je osam ili devet godina. Igrena je podigla k}er i ~vrsto je zagrlila. "Malo moje!"
Morgana je otrpela milovanje, i ~ak je i zauzvrat poljubila majku, {to je Igrenu iznenadilo, jer Morgana nije lako pokazivala ose}anja, ali uskoro je po~ela da se me{kolji - nije bila tip deteta koje èli da dugo bude grljeno; vi{e je volela da sve radi sama. âk je po~ela da se sama obla~i i da sama obuva cipele. Igrena ju je spustila, i mala je mirno po{la sa njom natrag u zamak. Igrena je sela za razboj, a Morgani je rekla da uzme preslicu i sedne kraj nje. Devoj~ica je poslu{ala, i Igrena se, pre nego {to je pokrenula razboj, malo zagledala u nju. Bila je uredna i precizna; pre|a joj je bila nejednaka, ali je okretala preslicu ve{to kao igra~ku, vrte}i je izme|u prsti}a. Da su joj {ake ve}e, ve} bi prela jednako dobro kao Morgoza. Posle nekog vremena je progovorila: "Ne se}am se vi{e oca, majko. Gde je on?" "Daleko, sa vojnicima u Letnjoj Zemlji, dete." "Kada }e do}i ku}i?" "Ne znam, Morgana. Da li èli{ da se vrati?" Mala se za trenutak zamisila. "Ne", rekla je, "jer kad je bio ovde - tek malo se se}am - morala sam da spavam sa tetkom, a tamo je bilo mra~no i prvo sam se bojala. Naravno, onda sam bila jako mala", ozbiljno je dodala, a Igrena je prikrila osmeh. Malo kasnije je nastavila: "A ne}u da se vrati ku}i jer }e{ onda ti plakati." Pa, Vivijen je lepo rekla: ène nisu svesne koliko mnogo bebe shvataju od onoga {to se de{ava oko njih. "Za{to ne rodi{ jo{ jednu bebu, majko? Druge ène imaju novu bebu ~im prva prestane da sisa, a meni su ve} ~etiri godine. ûla sam Izotu kako kaè da bi trebalo da mi rodi{ brata. Mislim da bih volela da imam malog brata pa da se igram sa njim, pa ~ak i malu sestru." Igrena je zaustila da odgovori. "Zato {to tvoj otac, Gorloas..." ali se brzo zaustavila. Bez obzira na to koliko zrelo Morgana zvu~i, ipak ima samo ~etiri godine, i Igrena ne sme da joj se poverava. "Zato {to Majka Boginja nije smatrala za potrebo da mi podari sina, dete." Na terasu je do{ao otac Kolumba. "Ne treba da govorite sa detetom o Boginjama i sujeverjima", strogo je rekao. "Gorloas èli da ona bude odgajena kao dobra hri{}anska devojka. Morgana, tvoja mati nije rodila sina zato {to je tvoj otac ljut na nju, i Bog joj nije podario sina kako bi je kaznio zbog greha." Igrena je po ko zna koji put poèlela da baci ~unak na tu zloguku pticu. Zar se Gorloas ispovedao ovom ~oveku, zar je on upu}en u sve {to se de{ava izme|u njih dvoje? êsto se to pitala, u proteklim mesecima, ali nikada nije imala prilike da ga upita, a znala je da joj ionako ne bi odgovorio. Morgana je iznenada ustala i izbekeljila se na sve{tenika. "Odlazi, star~e", jasno je rekla. "Ne volim te. Ti tera{ majku da pla~e. Moja majka zna vi{e od tebe, i ako kaè da joj Boginja nije podarila dete, onda }u verovati njoj, a ne tebi, jer moja majka ne laè!" Otac Kolumba se ljutito obratio Igreni. "Vidite li sada {ta se de{ava zbog va{e tvrdoglavosti, gospo? Dete treba istu}i. Dajte mi je da je kaznim zbog ovog nepo{tovanja!" Na to su u Igreni buknuli bes i pobuna. Otac Kolumba je po{ao ka Morgani, koja je stajala, ne ustuknuv{i. Igrena se ispre~ila izme|u njih. "Ako dodirne{ moju k}er, sve{teni~e", rekla je, "ubi}u te na mestu. Moj mu` te je doveo ovamo, i ne mogu da te oteram, ali onog trenutka kad mi se ponovo pojavi{ pred o~ima, pljunuu}u te. Gubi se odavde!" On se nije predavao. "Gospodar Gorloas mi je poverio duhovno staranje o ~itavom doma}instvu, gospo, a ponos mi nije dozvoljen, pa }u vam zato oprostiti to {to ste rekli." "Nije mi stalo do tvog opro{taja ni koliko do {ugave koze! Gubi mi se sa o~iju ili }u pozvati sluàvke da te izbace. Ako ne}e da bude{ odnesen odavde, star~e, gubi se sam i ni ne poku{avaj da se pojavi{ preda mnom sve dok ne po{aljem po tebe - a to }e biti kada sunce izi|e nad zapadnom Irskom! Odlazi!" Sve{tenik se zagledao u njene uàgrele o~i i podignutu ruku, pa je ipak ùrno izi{ao. Sada kad je po~inila ~in otvorene pobune, bila je uko~ena sopstvenom odva`no{}u. Ali barem se oslobodila sve{tenika, a oslobodila je i Morganu. Ne}e dozvoliti da njenu k}er vaspitavaju tako da se stidi toga {to je ènsko. Morgoza se sa tr`nice vratila kasno uve~e, sa pa`ljivo odabranom robom - Igrena je znala da ni sama ne bi mogla bolje - sa glavom {e}era za Morganu, koju je kupila od svog dèparca, i sa puno pri~a sa tr`nice. Sestre su do pono}i sedele u Igreninoj sobi, razgovaraju}i dugo po{to je Morgana zaspala, sisaju}i svoj {e}er, umazanog lica, jo{ ga ~vrsto steù}i. Igrena joj ga je uzela i sklonila, pa se vratila da dalje ispituje Morgozu o novostima. Ovo je stra{no, da moram da ~ujem vesti sa tr`nice o sopstvenom muù! "U Letnjoj Zemlji je veliki skup", rekla je Morgoza. "Kaù da je Merlin sklopio mir izme|u Lota i Utera. Kaù i da se Ban od Donje Britanije ujedinio sa njima i da im {alje konje dopremljene iz [panije..." tu je malo zastala zbog neobi~ne re~i. "Gde je to, Igrena? U Rimu?" "Ne, nego daleko na jugu, za mnogo liga bliè Rimu nego {to smo mi", odgovorila je Igrena.
"Bila je bitka sa Saksoncima, i Uter je bio tamo pod zastavom sa zmajem", nastavila je Morgoza. "ûla sam svira~a kako peva baladu, kako je vojvoda od Kornvola zatvorio svoju gospu u Tintagelu..." Igrena je i u mraku videla kako je devojka ra{irila o~i. "Igrena, reci mi istinu, je li ti Uter ljubavnik?" "Nije", rekla je Igrena, "ali Gorloas veruje da jeste, i zato se i posva|ao sa Uterom. Nije mi verovao kad sam mu rekla istinu." Grlo joj se steglo od suza. "Sada bih volela da je to ta~no." "Kaù da je kralj Lot lep{i od Utera", rekla je Morgoza, "i da traì sebi ènu, i {apu}e se da }e izazvati Utera kako bi postao Veliki Kralj, ako zaklju~i da bi to mogao da izvede. Je li lep{i od Utera? Je li Uter tako boànstven kao {to se pri~a, Igrena?" Odmahnula je glavom. "Ne znam, Morgoza." "Pa kaù da ti je ljubavnik..." "Nije me briga {ta se pri~a", prekinula ju je Igrena, "ali {to se toga ti~e, rekla bih da su obojica pristali mu{karci. Lot je crnokos, a Uter plav kao severnjak. Ali njegovo lice nije razlog {to mislim da je Uter bolji ~ovek." "Nego za{to?" upitala je Morgoza, o{tro i ispitiva~ki, a Igrena je uzdahnula, znaju}i da je devojka ne bi razumela. Ali èlja da nekome poveri makar deo svojih ose}anja, koja nikada ne}e mo}i u potpunosti da razotkrije, navela ju je da odgovori. "Pa... ne znam. Samo... pa, kao da ga poznajem od po~etka sveta, kao da mi nikada nije bio stranac, ma {ta radio i ma {ta se desilo izme|u nas." "Ali ako te uop{te nije ni poljubio..." "To nije bitno", umorno je rekla Igrena i tog ~asa je kona~no, rasplakav{i se, kazala ono {to je ve} dugo znala, a nije èlela da prizna. "âk i ako mu u ovom ìvotu vi{e nikada ne ugedam lice, vezana sam za njega i osta}u vezana do smrti. A ne mogu da poverujem da Boginja ne bi stvorila ovolike te{ko}e u mom ìvotu, ako mi nije su|eno da ga ikada vi{e vidim." Pod slabim svetlom videla je kako je Morgoza posmatra sa me{avinom divljenja i zavisti, kao da je u njenim o~ima Igrena iznenada postala junakinja neke stare, romanti~ne bajke. @elela je da joj kaè: ne, nije tako, ovo uop{te nije romanti~no, naprosto se tako desilo, ali znala je da to ne moè re}i, jer Morgoza nije imala dovoljno iskustva da razlikuje romantiku od ovakve, kona~ne stvarnosti, ~vrste kao stena na dnu ma{te. Bolje neka misli da je romanti~no, ako joj to prija, pomislila je i shvatila da se ovakva stvarnost Morgozi nikada ne}e desiti: ona ìvi u druga~ijem svetu. Sada je, eto, re{ila da se otarasi sve{tenika koji je pripadao vojvodi, i priznala je Morgozi da voli Utera. Vivijen je govorila ne{to o svetovima koji se razdvajaju, i Igreni se ~inilo kao da se nalazi u svetu odvojenom od obi~nog u kome Gorloas mo`da ima pravo {to o~ekuje da mu ona bude verna doma}ica, slu{kinja, sluga, robinja - njegova èna. Sada ju je samo Morgana vezivala za ovaj svet. Pogledala je umazano, zaspalo dete, crne kose rasute na sve strane, i na mla|u sestru razroga~enih o~iju, i upitala se da li bi, zbog ovoga {to joj se desilo, mogla da napusti ~ak i te dve poslednje veze koje je zadràvaju u ovom svetu. Pomisao joj je nanela veliki bol, ali u sebi je odgovorila {apatom. "Da. âk i to." I tako joj je naredni korak, koga se toliko pla{ila, sasvim lako pao. Leàla je te no}i budna izme|u Morgoze i svoje sestre, poku{avaju}i da odlu~i {ta joj je ~initi. Da li da pobegne i veruje kako }e je Uter na}i uz pomo} svog dela sna? Skoro odmah je odbacila tu pomisao. Da li da po{alje Morgozu u Avalon sa porukom da je zatvorena? Ne; ako je to postalo op{te poznato - za balade po tr`nicama - onda bi joj sestra pritekla u pomo} kad bi mislila da bi to vredelo. A srce joj je nagrizao nemi glas sumnje i o~ajanja. Vizija je bila la`na... ili su mo`da, kad je ona onako odbila svaku pomisao na Utera, odustali od plana, na{li mu drugu ènu koja }e spasti Britaniju, kao {to bi, kad se velika sve{tenica razboli pred veliku Proslavu, odabrali zamenu za nju. Pred jutro, kad je nebo ve} porumenelo, zapala je u nemiran san. I tada, kad je ve} prestala da se nada, na{la je pomo}. Ba{ kad se budila, kao da joj je neki glas rekao u umu: Samo ovog jednog dana se oslobodi deteta i deovjke, i zna}e{ {ta ti je ~initi. Dan je svanuo vedar i blistav, i dok su doru~kovali kozji sir i sveè pe~eni hleb, Morgoza je pogledala blistavo more. "Tako sam se umorila od sedenja u ~etiri zida - do ju~e nisam ni znala koliko mi je dosadila ova ku}a!" "Pa, onda uzmi Morganu i izi|ite na ceo dan sa pastirskim ènama", predloìla je Igrena. "Verovatno bi i ona èlela da malo izi|e." Spakovala im je komade mesa i hleba; Morgani je to bila prava sve~anost. Igrena ih je ispratila, nadaju}i se da }e sada nekako uspeti da izbegne budne o~i oca Kolumbe, jer, mada joj se pokorio i vi{e joj se nije
obra}ao, svuda ju je pratio pogledom. Sredinom prepodneva, dok je sedela i tkala, pojavio se pred njom. "Gospo..." Nije ga ni pogledala. "Naredila sam ti da se drì{ dalje od mene, sve{teni~e. Tuì me vojvodi kada do|e ku}i, ako èli{, ali mi se ne obra}aj." "Jedan od vojvodinih ljudi je pao sa litice i povre|en je. Ostali misle da umire i pozvali su me da odem kod njega. Ne morate se pla{iti; bi}ete i dalje pa`ljivo ~uvani." Znala je to - nije ni pomislila da bi, ako bi se otarasila sve{tenika, mogla nekako da pobegne. U svakom slu~aju, kuda bi po{la? Ovo je Gorloasova zemlja i niko od njegovih seljaka ne bi pruìo skloni{te njegovoj odbegloj èni. Uop{te nije nameravala da tek tako pobegne. "Idi i neka te |avo nosi, kako mi se vi{e ne bi pribliàvao", rekla je i okrenula mu le|a. "Ako ho}e{ da me proklinje{, èno..." "Za{to bih tro{ila dah na kletve? Vrlo rado bih ti poèlela da te Bog {to pre pozove u svoj raj, i neka vi{e uìva u tvom dru{tvu nego ja." îm je oti{ao, poùruju}i malog magarca du` prilaznog puta, shvatila je za{to je ose}ala da se mora otarasiti sve{tenika. On je, na svoj na~in, bio posve}en u Misterije, mada ne iste kao njene, i brzo bi shvatio i osudio ono {to je smerala da u~ini. Oti{la je u Morgozinu sobu i na{la srebrno ogledalo. Potom je si{la u kuhinju i zatraìla od sluàvke da joj u sobi zaloì vatru. Piljili su u nju, jer dan nije bio hladan, ali ona je ponovila zahtev kao da je najnormalnija stvar na svetu i pokupila je iz kuhinje jo{ nekoliko sitnica: so i malo ulja, komadi} hleba i bo~icu vina - {to su ène, nesumnjivo, smatrale da }e joj biti podnevni obrok, pa je uzela i malo sira da to potvrdi. Kasnije }e ga baciti galebovima. Napolju, u ba{ti, na{la je cvetove lavande, pa ~ak i nekoliko plodova divlje ruè. Odsekla je svojim malim noèm i nekoliko gran~ica kleke, samo simboli~no, i jednu granu leske. Kad se ponovo na{la u sobi, odmotala je pojas i svukla ode}u, ostav{i naga i uzdrhtala pred vatrom. Nikad ranije nije ~inila ovo i znala je da joj Vivijen to ne bi odobrila, jer oni koji nisu vi~ni ume}u proricanja mogu upasti u nevolje ako se time bave. Ali sa ovim {to ima, znala je, izazvala bi Vid ~ak i kad ga ne bi posedovala. Bacila je kleku u vatru, a kad se podigao oblak dima privila je granu leske na ~elo. Poloìla je plodove i cve}e pred vatru, a onda stavila na grudi so i ulje, uzela zalogaj hleba i gutljaj vina, poloìla, drhte}i, srebrno ogledalo tako da na njega pada svetlost, i potom iz bureta za kupanje nasula ~istu ki{nicu preko glatke povr{ine. Po~ela je da {apu}e. "Obi~nim i neobi~nim stvarima, vodom i vatrom, solju, uljem i vinom, plodovima i cve}em, preklinjem te, Boginjo, dopusti mi da vidim svoju sestru Vivijen." Vodena povr{ina polako se namre{kala. Igrena je zadrhtala na iznenadnom naletu ledenog vetra, upitav{i se za trenutak ho}e li ~arolija zakazati, da nije ipak po~inila svetogr|e. Nejasno lice odraèno u ogledalu isprva je bilo njeno, a onda se polako menjalo, pretvoriv{i se u divno lice Boginje, sa vencem oskoru{a oko ~ela. A onda, kad se voda smirila i izbistrila, Igrena je videla; ali ne ìvo lice, kao {to je mislila i nadala se. Videla je poznatu sobu. Nekada je to bila odaja njene majke u Avalonu, i bila je puna èna, u tamnim ogrta~ima sve{tenica, i isprva je uzalud traìla pogledom sestru, jer ène su ulazile i izlazile, muvale se tamo-amo i u sobi je vladala zbrka. A onda je ugledala sestru, Vivijen; izgledala je bolesno, umorno i ispijeno, i hodala je, hodala je tamo-amo, oslonjena na ruku jedne od sve{tenica, i Igrena je shvatila, uàsnuta, {ta vidi. Jer Vivijen, u svetloj haljini od nebojene vune, bila je ote~ena od deteta, lica ispijenog od patnje, i neprekidno je hodala i hodala, kao {to su je, setila se Igrena, babice terale da radi kad je ra|ala Morganu... Oh, ne! Oh, Majko Ceridven, blagoslovena Boginjo, ne... na{a majka je tako umrla, ali Vivijen je bila sigurna da vi{e ne moè zaneti... i sada }e umreti, ne moè roditi dete u tim godinama i preìveti... za{to, kad je znala da je za~ela, za{to nije popila neki napitak da se otarasi deteta? Ovo je propast svih njenih planova, ovo je kraj... A i ja sam snovima uni{tila svoj ìvot... Tu se Igrena postidela {to misli o svom jadu kada Vivijen treba da legne u porodiljski krevet iz koga te{ko da }e ikada ustati. Uàsnuta i rasplakana, nije ~ak mogla ni da odvrati pogled od ogledala, a uto je Vivijen podigla glavu, gledaju}i preko glave sve{tenice na ~iju se ruku oslanjala, i u njenom otupelom pogledu, bledom od bola, pojavili su se uvi|anje i ne`nost. Igrena nije mogla da je ~uje, ali bio je isto kao da se Vivijen obratila pravo njenom umu. Devoj~ice... sestrice... Grena... Igrena je poèlela da krikne od tuge, bola i straha, ali nije mogla da sada optereti Vivijen i svojim ose}anjima. Unela je ~itavo srce u jedan uzvik. ûjem te, majko, sestro moja, sve{tenice i Boginjo moja...
Igrena, kaèm ti, ni u ovom ~asu ne gubi nadu, ne o~ajavaj! Ima razoga svim na{im patnjama, videla sam to... ne o~ajavaj... i za trenutak, najeìv{i se, Igrena je osetila laki dodir na obrazu, kao pravi ne`ni poljubac, i Vivijen je {apnula: "Sestrice...", a potom je Igrena videla kako se sestrino lice gr~i od bola i kako pada kao poko{ena u ruke sve{tenice, a povr{ina ogledala se opet namre{kala, i Igrena je u njemu kroz vodu videla samo svoje uplakano lice. Stresla se, dohvatila ode}u, bilo {ta samo da se ugreje, i bacila ~arobnja~ko ogledalo u vatru; potom se bacila na krevet i zajecala. Vivijen mi je rekla da ne o~ajavam. Ali kako da ne o~ajavam kad ona umire? Leàla je i plakala dok je nisu uhvatili gr~evi. Kona~no, kad su joj suze presu{ile, umorno je ustala i umila se hladnom vodom. Vivijen umire, mo`da je ve} mrtva. Ali poslednjim re~ima obavezala je Igrenu da ne gubi nadu. Obukla se i stavila oko vrata dragulj koji je dobila od Vivijen. A onda je, u blagom mre{kanju vazduha pred sobom, ugledala Utera. Ovog puta je znala da je ovo Vest, a ne sam ~ovek. Ni{ta telesno, pogotovo ne Uter Pendragon, ne bi moglo da u|e u njene ~uvane odaje, a da ga neki vojnik ne vidi i ne zaustavi. Bio je ogrnut te{kom tkaninom, ali na rukama - i po tome je znala da ne sanja - imao je zmije kakve je videla kad je sanjala o ìvotu u Atlantidi. Samo {to ovo nisu bili zlatni ukrasi, nego ìve zmije, koje su podigle glave i {i{tale, ali ona ih se nije pla{ila. "Voljena moja", rekao je, i mada je to zaista bio njegov glas, soba je bila tiha i videlo se plamsanje vatre, a kroz njegov {apat ~ula je tiho pucketanje klekovih gran~ica. "Do}i }u ti na Kratkodnevicu. Kunem ti se da }u do}i, na bilo koji na~in. Budi spremna za mene na dan kratkodnevice..." A onda je ostala sama, u sobi punoj sunca, i sa odrazom mora spolja, a u dvori{tu duboko dole, ~ula je smeh, Morgozin i svoje k}erkice. Igrena je duboko udahnula i mirno ispila ostatak vina. Na prazan stomak, posle posta, osetila je kako joj smesta udara u glavu blagom vrtoglavicom. Potom je tiho po{la niz stepenice da ~eka vesti za koje je znala da }e sti}i. 7. Prvi doga|aj bio je Gorloasov povratak ku}i. I dalje obuzeta vrtoglavicom onog trenutka vizije - i upla{ena, jer nikada nije ozbiljno pomislila da }e Vivijen jednog dana umreti, a uprkos re~ima nade, nije mogla ni da zamisli da }e sada uspeti da preìvi - Igrena je o~ekivala ne{to drugo; neku magi~nu vest od Utera, ili vest da je Gorloas mrtav i da je ona slobodna. Gorloas li~no, pra{njav, gladan i namr{ten, naveo je Igrenu da poveruje u to kako je ~itavo privi|enje bilo jedino zavaravanje ili name{taljka Zlog. Pa, ako je tako, ima i u tome dobrog, jer bi zna~ilo da mi je sestra ìva i da sam videla samo varku ro|enu iz sopstvenih strahova. I zato je mirno pozdravila Gorloasa, do~ekav{i ga hranom, kupatilom, ~istom ode}om i samo prijatnim re~ima. Neka misli, ako ho}e, da se pokajala zbog svoje nepromi{ljenosti i da poku{ava da mu se ponovo umili. Vi{e joj nije bilo va`no {ta Gorloas misli o njoj. Vi{e ga nije mrzela niti ga se gadila kao u prvim godinama jada i o~ajanja. Te patnje su je pripremile za ono {to je do{lo kasnije. Posluìla je Gorloasa hranom i pi}em, postarala se za sme{taj vojnika koliko se moglo i pazila je da ga ne ispituje. Za trenutak je dovela Morganu, opranu, o~e{ljanu i lepu, da se nakloni pred ocem, a onda je naloìla Izoti da je odvede u postelju. Gorloas je uzdahnuo i odgurnuo tanjir. "Postaje lepa; ali li~i na vilinsko dete, kao da pripada narodu iz {upljih brda. Odakle joj ta krv? U mom narodu je nema." "Ali moja mati je od stare krvi", rekla je Igrena, "a i Vivijen. Mislim da je njen otac svakako bio neko iz vilinskog naroda." Gorloas se stresao. "âk ne zna{ ni ko joj je otac - jedna od pametnih stvari koje su Rimljani u~inili bilo je da dokraj~e taj narod. Ne bojim se naoruànog ~oveka koga mogu da ubijem, ali se pla{im podzemnog naroda iz {upljih bregova, sa tim za~aranim krugovima i hranom koja te moè navesti da luta{ oma|ijan stotinama godina, i sa vilinskim munjama koje dole}u iz tame da ubiju ~oveka, bez razloga, i po{alju ga u pakao... \avo ih je stvorio da ubijaju hri{}ane, i Bo`je delo je ubiti ih, ~ini mi se!" Igrena je pomislila na bilje i napitke koje su ène iz vilinskog naroda donosile ~ak i svojim porobljiva~ima za isceljenje; na otrovne strele koje mogu oboriti divlja~ kada se nikako druga~ije ne moè uloviti; na svoju majku, poreklom od vilinskog naroda, i na Vivijeninog nepoznatog oca. A Gorloas je, kao hri{}~ani, èleo da uni{ti taj jednostavan narod u ime svog Boga? "Pa", rekla je, "mora biti po Bo`joj volji, valjda." "Morgana bi mo`da trebalo da odraste u manastiru ~asnih sestara, kako je veliko zlo koje je nasledila od tvoje stare krvi nikada ne bi zahvatilo", razmi{ljao je Gorloas. "Kada jo{ odraste, razmisli}emo o tome. Jedan sveti ~ovek mi je davno rekao da ène nose krv svojih majki i da je tako jo{ od Evinog vremena: da ono {to je u èni,
koja je puna greha, moè zahvatiti ènsko dete; ali da }e sin nositi o~evu krv ba{ kao {to je Hrist svoren po liku svog oca, Boga. Pa ako budemo imali sina, Igrena, ne moramo se pla{iti da }e se na njemu pokazati krv starog, zlog naroda iz brda." Igrenu je obuzeo bes, ali je pazila da ga ne naljuti. "Mora da je i to volja tvoga Boga." Jer ako je on zaboravio, ona je znala da je vi{e nikada ne}e mo}i dodirnuti kao mu{karac ènu. Sada vi{e nije bilo va`no {ta }e joj re}i ili u~initi. "Reci mi {ta te je ovako neo~ekivano dovelo ku}i, muù moj." "Uter, naravno", rekao je Gorloas. "Bilo je veliko progla{enje kralja na Ostrvu Zmaja, koje je blizu Glastonberija i sve{tenika - ne znam za{to mu sve{tenici dozvoljavaju da opstane, jer to je prokleto mesto, gde ukazuju po~asti Rogatome iz {uma i gaje zmije, a takve gluposti nije prikladno raditi u hri{}anskoj zemlji. Kralj Leodegranc, koji vlada Letnjom Zemljom, slaè se sa mnom i odbio je da sklopi savez sa Uterom. Leodegranc ne voli Utera ni{ta vi{e nego ja, ali ne}e da sada zarati sa Pendragonom; nije dobro da me|usobno ratujemo dok se Saksonci okupljaju na isto~nim obalama. Ako [koti do|u ovog leta, na}i }emo se izme|u ~eki}a i nakovnja. A sada mi je Uter poslao ultimatum - ili }u staviti svoje Kornvolce pod njegovu komandu, ili }e do}i da me primora na to. I zato sam ovde - moèmo da drìmo Tintagel zauvek, ako uzmoramo. Ali upozorio sam Utera da }u se boriti protiv njega, ako do|e u Kornvol. Leodegranc je sklopio primirje sa Uterom, dok Saksonci ne odu, ali ja ne}u." "Zaboga, to je glupo", rekla je Igrena, "jer Leodegranc je u pravu - Saksonci ne}e izdràti ako se svi Britanci ujedine. Ako se sva|ate me|u sobom, Saksonci mogu da napadaju jedno po jedno kraljevstvo, i ubrzo }e ~itava Britanija sluìti njihovim bogovima!" Gorloas je odgurnuo tanjire. "Ne o~ekujem da èna zna i{ta o ~asti, Igrena. Hodi u krevet." Mislila je da joj vi{e ne}e biti va`no {ta }e joj u~initi, da je to vreme pro{lo; ali nije bila spremna za o~ajni~ku bitku sa njegovim ponosom. Na kraju ju je opet istukao, proklinju}i je. "Bacila si ~ini na moju mu{kost, prokelta ve{tice!" Kada je zaspao, iscrpljen, Igrena je leàla budna, bolno izubijanog lica, tiho pla~u}i kraj njega. Je li ovo nagrada za njenu pitomost, isto {to je dobila i za grube re~i? Sada je zaista imala razloga da ga mrzi, i na neki na~in se nije ose}ala kriva {to ga se gnu{a. Iznenada se divlje ponadala da }e ga Uter ubiti. Odjahao je sutradan u zoru, ostaviv{i za sobom samo nekolicinu vojnika da brane Tintagel. Iz razgovora koje je ~ula u hodniku pre polaska, znala je da on namerava da do~eka iz zasede Uterovu vojsku kada bude u{la iz mo~vara u dolinu. A sve to zbog onog {to je smatao ~a{}u; li{i}e Britaniju Velikog Kralja, ostavi}e zemlju golu kao ènu da je siluju saksonske horde - i sve to stoga {to nije bio mu{karac pred svojom ènom i {to se bojao da }e Uter to postati. Kada je oti{ao, dani su se vukli, prazni i tihi. Potom su nai{li prvi mrazevi, sa snegom u mo~varama, pa se ~ak ni mo~vare nisu videle osim u najvedrijim danima. êznula je za vestima; ose}ala se kao jazavac zarobljen u zimskoj jazbini. Zimska kratkodnevica. Uter je rekao da }e joj do}i na Kratkodnevicu - ali sada je po~ela da se pita da nije to bio samo san. Kako su prolazili dani jeseni, mra~ni i hladni, po~ela je da sumnja u viziju, ali je znala da poku{aj da je potvrdi, da je ponovi, ne bi uspeo. Jo{ kao dete, nau~ila je da je toliko oslanjanje na umetnost magije pogre{no. Bilo je dozvoljeno tragati za zra~kom svetlosti u tami, i to je i bila uradila; ali magija se ne sme pretvoriti u ve~itog savetnika za svaki korak, jer na kraju ne bi umela da u~ini ni{ta u ìvotu bez pomo}i natprirodnog. Nikada nisam bila sposobna da se oslonim na samu sebe, gorko je pomislila. Dok je bila dete, traìla je pomo} od Vivijen. Ali ~im je dorasla do ène, udali su je, da bi potom ose}ala da mora od Gorloasa o~ekivati svaku odluku, a u njegovom odsustvu stalno se savetovati sa ocem Kolumbom. I tako se sada, znaju}i da ima izglede da zapo~ne sama da razmi{lja, zagledala u sebe. U~ila je k}er da prede i po~ela je da u~i sestru Morgozu kako da tka u bojama; gomilala je zalihe hrane, jer je po~elo da joj se ~ini kako }e zima biti hladnija i duà nego obi~no; i pa`ljivo je oslu{kivala svaku i najsitniju novost koju bi doneli pastiri sa tr`nice, ili putnici - ali putnika je bilo sve manje kako se zima nadvijala nad Tintagel. Ve} je pro{la Samha kada je u zamak do{la torbarka, umotana u krpe i pocepane {alove, umorna i bolnih nogu. Stopala su joj bila zavijena u krpe, a ona sama nije bila naro~ito ~ista, ali Igrena ju je pustila unutra i dala joj mesto pored vatre, kao i ~iniju kozjeg paprika{a sa bajatim hlebom, {to bi ina~e verovatno jedino i jela. Kada je primetila da èna hramlje od udarca o stenu, zatraìla je od kuvara da ugreje vodu i na{la ~istiju krpu za previjanje. Kupila je od nje dve igle - bile su prili~no grube, imala je mnogo bolje od toga, ali trebalo je da u~i Morganu prvim bodovima. Potom, smatraju}i da je to zasluìla, upitala je ènu ima li vesti sa severa.
"Vojnici, gospo", rekla je starica i uzdahnula, "a Saksonci se okupljaju na severnim putevima, i bitka... i Uter pod zastavom sa zmajem, Saksonci severno od njega, a, kaù, vojvoda od Kornvola je ju`no od njega i protiv njega. Bitke svuda, ~ak i na Svetom ostr..." Igrena ju je prekinula. "Dolazi{ sa Svetog ostrva?" "Da, gospo, no}ila sam tamo kraj jezera i izgubila sam se u magli... Sve{tenici su mi dali suvog hleba i naredili mi da do|em na misu i pokajem se, ali kakve grehe moè imati ovakva starica? Moji gresi odavno su po~injeni, zaboravljeni i opro{teni i vi{e niko ni ne àli zbog njih", rekla je, piskavo se smeju}i; Igreni se ~inilo da nije naro~ito pametna, a da je ono malo pameti koje je nekada posedovala razvejano te{ko}ama, usamljeno{}u i dugim lutanjem. "A stari i siroma{ni imaju malo prilike za grehe, osim da sumnjaju u Bo`ju dobrotu, a ako Bog ne moè da razume takvu sumnju, onda nije tako mudar kao {to njegovi sve{tenici misle, he he he... ali nisam èlela da slu{am misu, a unutra je bilo hladnije nego napolju, pa sam po{la da lutam kroz maglu, i onda sam videla ~amac, i nekako sam se na{la na Svetom ostrvu, i tamo su mi ène i Gospa dale hrane i ugrejale me, kao i vi... he he he..." "Videla si Gospu?" uzviknula je Igrena, nagnuv{i se da joj se zagleda u lice. "Oh, pri~aj mi o njoj, to mi je sestra..." "Da, to mi je rekla, da joj je sestra udata za vojvodu od Kornvola, ako je vojvoda od Kornvola jo{ ìv, {to ona nije znala, he he he... oh, da, dala mi je poruku za vas, zato sam do{la ~ak ovamo kroz mo~vare i preko stenja koje mi je izranjavilo noge, he he he...e, a {ta mi je rekla, jadna ja, ne mogu da se setim, mislim da sam izgubila poruku u maglama oko Svetog ostva, sve{tenici, znate, rekli su mi da nema nikakvog Svetog ostrva, sada ni zauvek, rekli su, Bog ga je potopio u more i ako mislim da sam se tamo provodila to je samo ~arolija i |avolovo zavaravanje..." Zastala je, sagnula se i zaka{ljala; Igrena je ~ekala. Kona~no nije izdràla. "Pri~aj mi o Gospi od Avalona. Jesi li je videla?" "Oh, da, videla sam je, ne li~i na vas, vi{e je kao vilinska èna, sitna i tamna..." @enine o~i su sinule i razbistrile se. "Sad sam se setila poruke. Rekla je, reci mojoj sestri Igreni da se seti snova i da ne gubi nadu, i ja sam se na to nasmejala, he he he, kakve veze imaju snovi, osim mo`da vama gospama iz velikih ku}a, a ne nama koji lutamo drumovima po magli... A, da, jo{ i ovo: rodila je lepog sina u vreme ètve, i rekla mi je da kaèm kako se ose}a neobi~no dobro, iznad svih nada i o~ekivanja, i da je de~aku dala ime Galahad." Igrena je duboko uzdahnula od olak{anja. Zna~i, Vivijen je zaista, van svih o~ekivanja, preìvela poro|aj. Torbarka je nastavila: "Tako|e je rekla, he he he, da je on sin jednog kralja i da je prikladno da jedan kraljevski sin sluì drugog... Da li vam to i{ta zna~i, gospo? Meni zvu~i kao jo{ snova i mese~evih senki, he he he..." Po~ela je da se kiko}e, sklup~ana u svojim krpama, pruàju}i mr{ave ruke da ih ogreje na vatri. Ali Igrena je razumela zna~enje poruke. Jedan kraljevski sin treba da sluì drugoga. Zna~i, Vivijen je zaista rodila sina kralja Bana od Donje Britanije, posle obreda Veikog Braka. A ako, prema njenom i Merlinovom proro~anstvu, Igrena rodi sina Uteru, Velikom Kralju Britanije, jedan }e sluìti drugoga. Za trenutak je osetila da podrhtava na ivici istog histeri~nog smeha kao izmo`dena starica. Nevesta jo{ nije odvedena u krevet, a mi ve} ugovaramo kako }emo odgajati sinove! Tako opijena, Igrena kao da je videla tu decu, jedno ro|eno i jedno nero|eno, kako lebde oko nje kao senke; Je li Vivijenin sin Galahad tamniji blizanac, parnjak njenog nero|enog sina sa Uterom? înilo joj se da ih vidi kroz plamsaje vatre; tamnokosog, vitkog momka sa Vivijeninim o~ima; i drugog, sa kosom svetlom kao u severnjaka... a onda, u blesku kraj vatre, ugledala je posve}ene sudove Obreda druida, koji se sada ~uvaju u Avalonu po{to su Rimljani spalili svete gajeve. Tanjir, pehar, ma~ i koplje, svetlucave i ble{tave, sa~injene od ~etiri elementa: tanjir od zemlje, pehar od vode, ma~ od vatre, koplje od vazduha... o{amu}eno je gledala sudove pod plamsajima vatre i pomislila kako postoji po jedan za svakog od njih. Kakva sre}a. @ustro je za`mirkala i uspravila se. Vatra je zamrla do ugljevlja; stara torbarka je spavala, nogu u{u{kanih u {alove i krpe, privukav{i se sasvim blizu vatre. Odaja je bila prazna. Sluàvka je dremala na klupi, ~vrsto umotana u {al i ogrta~; ostala posluga je oti{la u krevet. Zar je prespavala pola no}i tu, kraj vatre, i sve sanjala? Probudla je sluàvku, koja se gun|aju}i povukla u svoj krevet. Ostaviv{i torbarku da spava kraj vatre, Igrena je drhte}i oti{la u svoju sobu, zavukav{i se pored Morgane i ~vrsto je zagrliv{i, kao da bi da time otera privi|enja i strah. Do{la je zima, vrlo rano. U Tintagelu nije bilo mnogo drva za loènje, samo neka vrsta kamena koja je gorela, ali se uvek stra{no dimila i garavila vrata i tavanice. Ponekad su morali da loè osu{enu morsku travu, od ~ega je ~itav zamak zaudarao na mrtvu ribu, kao more pri oseci. I kona~no su po~ele da dolaze glasine o Uterovoj vojsci koja se pribliàva Tintagelu, spremna da pre|e velike mo~vare.
Pod drugim okolnostima, Uterova vojska bi lako porazila Gorloasa. Ali ako ih do~ekaju u zasedi? Uter ne poznaje ove krajeve! Bi}e mu dovoljno te{ko zbog stenovitog i nepoznatog terena, jer zna}e da se kornvolska vojska okuplja u blizini Titangela. Uter ne}e o~ekivati zasedu tako rano! Nije mogla ni{ta drugo do da ~eka. To je ènska sudbina, da sedi kod ku}e, u zamku ili kolibi - tako je od dolaska Rimljana. Pre toga su keltska plemena slu{ala savete èna, a daleko na severu postojalo je ostrvo ènaratnica koje su pravile oru`je i u~ile vojskovo|e kako se ono koristi... Igrena je leàla budna u postelji svake no}i, misle}i na muà i na ljubavnika. Kako moè{ zvati ljubavnikom, mislila je, ~oveka sa kojim se nisi ni poljubila. Uter se zarekao da }e do}i na dan kratkodnevice, ali kako da pre|e mo~vare i pro|e kroz zamke koje je postavio Gorloas i koji ga sada ~eka u zasedi...? Kad bi barem bila ve{ta u magiji ili kad bi bila sve{tenica, kao Vivijen. Odrasla je uz bajke o zlu koje sna|e one koji magijom name}u svoju volju Boìjoj. Zna~i, onda treba da pusti da Uter padne u zasedu i da mu pobiju vojsku? Govorila je sebi da }e Uter poslati uhode i izvi|a~e i da mu nije potrebna pomo} jedne ène. No, i dalje je ose}ala da mora biti ne~ega pametnijeg {to bi mogla u~initi umesto da samo sedi i ~eka. Nekoliko nedelja pre no}i kratkodnevice udarila je oluja i besnela je dva dana, tako sna`na da je Igrena znala da na severu, u mo~varama, ne moè preìveti ni{ta {to nije ukopano u zemlju kao zec. âk i ljudi bezbedno sklonjeni u zamku ~u~ali su kraj vatre i oslu{kivali, drhte}i, bes vetra. Preko dana je bilo toliko mra~no, zbog snega i susneìce, da Igrena nije mogla ni da prede. Zalihe baklji bile su toliko male da se nije usu|ivala da ih tro{i, pa su uglavnom sedeli u tami, i Igrena je poku{avala da se seti starih pri~a iz Avalona, kako bi zabavljala i umirivala Morganu i Morgozu. No, kada da bi dete i devojka kona~no zaspali, Igrena je sedela umotana u ogrta~ kraj male vatre, suvi{e napeta da legne, znaju}i da bi ionako leàla budna, zure}i bolnim o~ima u tamu i poku{avaju}i da po{alje misli preko mnogih liga koje leè izme|u nje i... koga? Gorloasa, kako bi shvatio kuda vodi njegovo izdajstvo? Jer to je bilo izdajstvo; zakleo se na savezni{tvo sa Uterom kao Velikim Kraljem, a onda je, zbog ljubomore i nepoverenja, pogazio re~. Ili Utera, koji poku{ava da se ulogori u nepoznatoj mo~vari, usred oluje, izgubljen i zasplepljen? Kako da dosegne Utera? Poku{avala je da prikupi u sebi sva se}anja na sitne ~arolije koje je nau~ila kao devoj~ica u Avalonu. Telo i du{a, tako su je u~ili, nisu ~vrsto povezani; du{a u snu napu{ta telo i odlazi u zemlju snova, gde je sve privi|enje, a ponekad, kad te obu~e druidi, odlazi u predele istine, kuda ju je Merlin jednom poveo. ...Jednom, dok je ra|ala Morganu i dok su bolovi trajali naizgled ve~ito, nakratko je napustila svoje telo, ugledav{i sebe kako leì dole, izmu~eno bi}e oko koga se roje babice i sluàvke, dok je ona lebdela, oslobo|ena bola i patnje, negde iznad njega; potom se neko nagnuo nad njom, ùrno joj govore}i kako mora vi{e da se trudi, jer ve} se vidi bebino teme, i zato se vratila novom bolu i dodatnim naporima, i sve ostalo je zaboravila. Ali ako je mogla tada, mo}i }e jo{ jednom. Drhte}i pod ogrta~em, Igrena je zurila u vatru i poèlela, iznenada, da bude negde drugde... Uspela je. Kao da je stajala pred sobom samom, potpuno izo{trene svesti. Glavna promena bilo je to {to vi{e nije ~ula urlik vetra oko zidova zamka. Nije se osvrnula - rekli su joj da kada napusti{ telo ne sme{ da se osvr}e{, jer telo }e privu}i du{u nazad - ali nekako je i bez o~iju videla, svuda oko sebe, i znala je da njeno telo jo{ nepokretno sedi kraj zgasle vatre. Sad kad je uspela, obuzeo ju je strah. Trebalo je da prvo podloìm vatru, pomislila je - ali znala je da, ako se sad vrati u telo, ne}e imati hrabrosti da ponovo poku{a. Pomislila je na Morganu, na ìvu vezu izme|u sebe i Gorloasa - mada ju je sada odbacivao i prezrivo govorio o detetu, veza je ipak postojala, i mogla bi da na|e Gorloasa kad bi ga potraìla. Jo{ dok joj se ta misao stvarala u umu, na{la se... negde drugde. ...Gde se to obrela? Videla je plamen male svetiljke, a pod njenim oskudnim svetlom primetila je muà, okruènog mnogim glavama; ljudi su se sabili u maloj, kamenoj kolibi u mo~varama. Gorloas je govorio. "Borio sam se uz Utera mnogo godina, pod Ambrozijem, i ako ga imalo poznajm, on }e ra~unati na hrabrost i iznena|enje. Njegovi ljudi ne poznaju kornvolsko vreme i ne}e znati da ako sunce za|e usred oluje, do pono}i nastupa mir; zato ne}e krenuti pre izlaska sunca, nego }e u zoru biti spremni da nas zasko~e {to ranije. Ali ako uspemo da opkolimo njegov logor za tih nekoliko sati izme|u razvedravanja i svitanja, moèmo ih iznenaditi dok budu pakovali logor. Svi }e biti spremni za mar{, a ne za bitku. Uz samo malo sre}e moèmo ih srediti pre nego {to izvuku oru`je iz kanija! îm Uterova vojska bude smo`dena, ako on i ne pogine, svakako }e podviti rep i pobe}i iz Kornvola, da se nikada ne vrati." Kraj male svetiljke Igrena je videla da se Gorloas kezi kao ìvotinja. "A ako pogine, njegova vojska }e se razbeàti kao p~ele iz ko{nice kada neko ubije maticu!"
Igrena je osetila da se gr~i; ~ak i ovako bestelesnoj, nalik na utvaru, ~inilo joj se da Gorloas mora osetiti njeno prisustvo. I zaista, podigao je glavu i namr{tio se, trljaju}i obraz. "Ose}am promaju - ovde je hladno", promrmljao je. "A kako bi druga~ije bilo? Ovde je hladno kao u grobu, kad se nad nama kovitla sneg", odgovorio je gun|anjem jedan oficir - ali ~ak i pre nego {to je po~eo da govori Igrena se udaljila odatle, lebde}i u bestelesnom limbu, drhte}i, opiru}i se sna`noj potrebi da se vrati u Tintagel. êsnula je za ose}anjem telesnosti, za vatrom, a ne da luta izme|u svetova, kao neka nemirna prikaza mrtvaca... Kako da stigne do Utera, da ga upozori? Izme|u njih nije postojala spona; nikada nisu razmenili ni strastan poljubac, koji bi im spojio tela i time vezao bestelesan duh, kakav je sada bila. Gorloas ju je optuìo za preljubu; Igrena je pani~no poèlela da je to bila istina. Bila je slepa u tami, bestelesna, nepostoje}a; znala je da bi je samo nagove{taj pomisli vratio u sobu u Tintagelu, gde njeno telo, zgr~eno i ledeno hladno, ~u~i kraj ugasle vatre. Borila se da ostane u stra{noj, slepoj tami, otimaju}i se i mole}i bez re~i. Daj da stignem do Utera, znaju}i da je po neobi~nim zakonima sveta sada to nemogu}e; u ovom telu nije imala spone sa Uterom. Ali moja veza sa Uterom ja~a je od telsne, jer je trajala vi{e od jednog ìvota, ose}ala je kako raspravlja sa ne~im neopipljivim, kao da se obra}a sudiji vi{em od onoga koji je na~inio zakone u ovom ìvotu. Tama sada kao da ju je pritiskala, i ose}ala je da ne moè da di{e, da je negde duboko u telu koje je ostavila sada smrznuta, sle|ena, da jedva di{e. Ne{to u njoj je uzviknulo: Vrati se, vrati, Uter je odrasato ~ovek, ne treba da se ti stara{ o njemu, a ona je odgovorila, otimaju}i se: On je samo mu{karac, nije otporan na izdajstvo! Sada, u stra{noj tami postojala je jo{ dublja tama, i Igrena je znala da vi{e ne gleda svoju nevidljivu li~nost, nego ne{to Drugo. Drhte}i, rastrzana, nije slu{ala telesnim u{ima, nego je ose}ala naredbu svakim nervom ~itavog svog bi}a: "Vrati se. Mora{ se vratiti. Nema{ prava da bude{ ovde. Zakoni su stvoreni i ~vrsti; ne moè{ neka`njeno ostati ovde." ûla je sebe kako govori u tami: "Ako moram, plati}u potrebnu kaznu." "Za{to èli{ da ide{ tamo kuda je zabranjeno i}i?" "Moram da ga upozorim", ùrno je odgovorila, a onda, iznenada, kao leptir koji {iri krila nad ~aurom, ne{to u Igreni, ve}e od nje, otvorilo se i ra{irilo krila i tama je nestala, i stra{no obli~je koje ju je upozoravalo pretvorilo se u obi~nu prikazu pod velom, ènu nalik na nju, sve{tenicu, svakako ne Boginju niti sve{tenicu Smrti. Igrena je mirno govorila: "Mi smo vezani i zare~eni, za ~itav ìvot i posle toga; nema{ prava da zabranjuje{." Iznenada je primetila da joj se u rukama nalaze zlatne zmije kakve je nosila u onom ~udnom snu o krugu od kamenja. Podigla je ruke i uzviknula re~ na ~udnom jeziku. Kasnije nije uspevala da se seti ni~eg vi{e sem jednog sloga, jer po~injala je sa velikim "Aahhh..." i to je bila re~ mo}i; nije znala ni kako joj se re~ javila, njoj koja u ovom ìvotu nije ~ak ni sve{tenica. Stra{na prikaza je nestala, i Igrena je ugledala svetlost, nalik na svetlost izlaze}eg sunca... Ne, bila je slabija od obi~ne svetiljke, iskra grubo zaklonjena tankom plo~icom od roga u drvenoj kutiji, samo plamsaj u ledenoj senci male, kamene kolibe, uru{ene i skrpljene sve`njevima trske. No pod nekim neobi~nim, nepostoje}im svetlom - ili je, ovako bestelesna, videla u tami i bez o~iju? - uspela je da u senkama razabere nekoliko lica, lica koja je vi|ala oko Utera u Londinijumu: kraljeve, poglavare i vojnike. Iscrpljeni i smrznuti, ~u~ali su oko male svetiljke kao da ih njena iskra moè nekako ugrejati. A Uter je bio me|u njima, usukan i iscrpljen, ruku krvavih od promrzlina, sa vunenim ogrta~em preba~enim preko glave. To nije bio ponosan i veli~anstveni sve{tenik-ljubavnik kakvog je ugledala u prvom privi|enju, ~ak ni trapavi i nezgrapni mladi} koji je upao u crkvu i sve ih uznemirio; ovaj umorni, izmo`deni ~ovek sa vla`nim pramenjem kose preko lica, nosa rumenog od hladno}e, nekako joj se ~inio stvarniji, ~ak i lep{i nego ikada ranije. Igrena, puna saàljenja, ~eznula je da ga zagrli i ugreje, i osetila je kao da je uzviknula: Utere! Znala je da je ~uo, jer je videla kako je podigao glavu i osvrnuo se po hladnom zaklonu, drhte}i kao da ga je zahvatio neki jo{ hladniji vetar; a onda je videla, kroz ogrta~e i pokriva~e u koje je bio umotan, zmije kako mu se uvijaju oko ruku. Nisu bile prave; uvijale su se kao ìve zmije, mada nijedna zmija koju je ~ovek ikada video ne bi izi{la iz jazbine po ovakvom vremenu. Ali videla ih je, a Uter je nekako video nju, i zaustio da progovori. @urno mu je dala znak da }uti. Morate krenuti i spremiti se za mar{ ili ste propali! Poruka se nije u njenom umu uobli~ila kao re~i, ali znala je da je pre{la pravo iz njenih misli u njegove. Me}ava }e oslabiti posle pono}i. Gorloas i njegova vojska misle da ste prikovani tu gde ste, i napa{}e vas i smo`diti! Morate se spremiti da do~ekate njihov napad. Re~i su se utisnule u njega, bez zvuka, poslednjim ostacima njene snage. I ~ak i dok su se stvarale, znala je da je snaga volje koja ju je dovela ovamo preko ponora, protiv zakona prirode, sada na izmaku. Nije bila svikla na ovakav posao, i otimala se, ne èle}i da ode dok ne izgovori upozorenje. Ho}e li mu poverovati, ho}e li se
spremiti da do~ekaju Gorloasa? Ili }e ostati ovde, nepokretni u tami posle oluje, pa }e ih Gorloas zate}i kao kvo~ke sklup~ane na motki kako ~ekaju lisicu? No, nije mogla ni{ta vi{e. Zahvatili su je smrtonosna hladno}a i nesvestica od potpune iscrpljenosti; ose}ala je kako se stapa sa hladno}om i tamom, kao da oluja besni i kroz njeno telo... ...leàla je na kamenom podu, pred hladnim pepelom vatre. Preko nje je duvao ledeni vetar, kao da ju je oluja iz tame pratila, pa sada besni i unutar njenog tela... Ne, nije bilo to. Drveni kapci na sobi otvorili su se pred poslednjim udarima oluje; sada su lupali, propu{taju}i u sobu mlazeve ledene ki{e. Bilo joj je zima. Toliko zima da se ose}ala kao da nikada vi{e ne}e mo}i da se pomeri, da }e leàti tu i smrznuti se i da }e se jeza u njenom telu ubrzo pretvoriti u san smrti. U tom ~asu nije joj ni bilo va`no. Mora postojati kazna za kr{enje zabrane; to je zakon. U~inila sam ne{to zabranjeno i ne mogu ostati neka`njena. Ako je Uter bezbedan, prihvati}u to, makar mi kazna bila i smrt... i zaista, u tom ~asu, dok se Igrena gr~ila i poku{avala da se nekako zagreje oskudnom toplotom ogrta~a, ~inilo joj se da bi smrt bila blagodet. Barem joj vi{e ne bi bilo hladno... Ali Morgana, Morgana koja spava u krevetu kraj tog prozora, ako se prozor ne zatvori prehladi}e se i mo`da }e dobiti plu}nu groznicu... Igrena nije mogla da se pomeri sebe radi. Ali radi svog deteta i nedu`ne sestre primorala je sebe da se bolno pokrene, da natera uko~ene {ake i stopala da se pokrenu. Trapavo, kre}u}i se kao pijana, oteturala se do prozora i uspela da ga nekako zatvori smrznutim rukama. Vetar joj je dvaput oteo kapke iz ruku, i ~ula je svoje jecaje dok se borila sa njima. Nije mogla da oseti, ali znala je da je i{~upala nokat u borbi sa kapcima, koji su joj se otimali kao ìvo bi}e. Kona~no je uspela da uhvati bravu obema {akama i da zalupi kapke poslednjom snagom, u{tinuv{i prst, leden i modar, dok je poku{avala da pri~vrsti drvenu rezu. U sobi je i dalje bilo hladno, ledeno hladno, i znala je da }e se bez vatre Morgana i Morgoza razboleti... èlela je samo da se zavu~e u krevet izme|u njih, onako umotana u ogrta~, da se ugreje izme|u njihovih toplih, mladih tela, ali do jutra su jo{ bili dugi sati, a ona je bila kriva {to se vatra ugasila. Drhte}i i ~vr{}e se umotavaju}i u ogrta~, uzela je posudu za àr i ponela je niz stepenice, ose}aju}i kako joj kamen ranjava stopla pri svakom koraku. U kuhinji su se tri slu{kinje sklup~ale kao psi kraj poluugasle vatre; tu je bilo toplo, a nad àrom se pu{io poklopljen lonac - sigurno ka{a za doru~ak. Pa, ovo je njena kuhinja i njena ka{a. Igrena je zagrabila {oljom iz lonca i ispila vrelu, neslanu ka{u, ali ~ak ni to je nije zagrejalo. Potom je napunila posudu za àr ugljevljem, poklopila i nju i vatru, pa je, drè}i je prevojem suknje, ponovo po{la uz stepenice. Bila je iscrpljena, tresla se, i uprkos toplom napitku toliko je drhtala da se bojala da }e pasti. Ne smem da padnem, jer ako padnem, ne}u mo}i da ustahnem, i àr iz posude }e ne{to upaliti... Kleknula je pred hladno ognji{te u svojoj sobi, ose}aju}i kako joj telo protresaju sna`ni drhtaji i raspinju je bolovima u grudima; ali sada joj nije bilo hladno, i ose}ala je toplotu kako joj proìma telo. Pa`ljivo je dodavala ugljevlju sitno granje iz sanduka, a potom i cepke; vatra je kona~no zahvatila cepanicu i suknula ka tavanici. Igrena se sada toliko zagrejala da je zbacila ogrta~ i oteturala se ka krevetu; podigla je Morganu i legla drè}i dete u naru~ju; ali nije znala je li zaspala ili umrla. Ne, nije umrla. Smrt joj ne bi donela raspinju}u, drhtavu vrelinu i hladno}u... Znala je da je dugo leàla, umotana u vrele krpe, koje su se hladile, pa ih je neko zamenjivao novim; znala je da joj sipaju niz grlo vrele napitke, ponekad grozne sme{e bilja protiv groznice, a ponekad èstoka pi}a pome{ana sa toplom vodom. Dani, nedelje, godine, stole}a, proticali su dok je leàla, plamtela i tresla se i patila zbog groznih napitaka koje su joj sipali niz grlo kad je bila suvi{e slaba da bi ih i povratila. Jednom se pojavila Morgoza i pogledala je sa prebacivanjem. "Ako si bila bolesna, Igrena, za{to me nisi probudila i poslala da ja zaloìm vatru?" Tamna prilika koja joj je zabranila putovanje stajala je u uglu sobe, i sada je Igrena mogla da joj vidi lice; bila je to Smrt, koja ~uva zabranjena vrata, i sada }e je kazniti... Morgana je do{la i pogledala je, sa strahom na malom, ozbiljnom licu, i Igrena je poèlela da umiri k}er, ali bila je suvi{e slaba da bi govorila. A i Uter je bio tu, ali znala je da niko drugi ne moè da ga vidi, a ~inilo joj se neprili~no da doziva drugog mu{karca osim zakonitog muà... niko ne bi pomislio ni{ta ru`no ako bi dozivala Gorloasa. Ali ~ak i ako umire, nije èlela da pozove njega, nije vi{e htela da ga vidi, ni u ìvotu ni u smrti. Da li je izneverila Gorloasa ovim zabranjenim ~aranjem? Ili je to bio samo san, ni{ta stvarniji od poku{aja da upozori Utera? Da li ga je spasla? înilo joj se da ponovo luta ledenim prostranstvima, slepo poku{avaju}i da se probije kroz oluju kako bi ga upozorila; jednom je do{ao otac Kolumba i mrmljao nad njom na latinskom, a nju je uhvatila panika. S kakvim pravom dolazi ovamo da je brine svojim opro{tajnim obredima, kada ona nema snage da se brani? Bavila se ~aranjem, po njegovim merilima bila je zla, i trebalo bi da je osudi {to je izdala Gorloasa, trebalo bi da osveti svog gospodara. Oluja se vratila, besne}i kroz nju, beskona~no je lutala kroz orkan,
poku{avaju}i da na|e Morganu koja se izgubila, samo je i Morgoza bila tamo, sa krunom na glavi, krunom Velikog Kralja ~itave Britanije. Potom se Morgana pojavila, stoje}i na pramcu barke koja je plovila Letnjim morem ka obalama Avalona, Morgana u ogrta~u sve{tenice, ogrta~u kakav je nosila Vivijen... a potom se sve pretvorilo u tamu i ti{inu. A onda je soba bila puna sunca i Igrena se prome{koljila, ustanoviv{i kako ne moè da ustane. "Mirno lezite, gospo", rekla je Izota, "uskoro }u vam doneti lek." Igrena je uspela da progovori, ali se iznenadila {to {apu}e. "Ako sam uspela da preìvim tvoje bilje, verovatno }u preìveti i to. Koji je dan danas?" "Jo{ samo deset dana do kratkodnevice, gospo, a {to se ti~e toga {ta se desilo, pa, svi znamo da se vatra u va{oj sobi sigurno ugasila preko no}i, a prozor vam se otvorio zbog oluje. Gospa Morgoza kaè da se probudila i videla kako ga zatvarate, i da ste potom izi{li i vratili se nose}i ugljevlje. Ali niste ni{ta rekli, nego ste zapalili vatru, pa nije znala da ste bolesni sve do jutra, kad ste ve} goreli u groznici i niste prepoznali ni nju ni dete." To je bilo jednostavno obja{njenje. Samo Igrena je znala da je njena bolest bila vi{e od toga, da je to kazna {to je poku{ala sa ~aranjem koje je bilo daleko iznad njenih snaga, pa su joj telo i duh bili iscrpljeni gotovo neizle~ivo. "[ta je sa..." Igrena je naglo prekinula; nije mogla da pita za Utera, {ta }e pomisliti o njoj? "Ima li vesti od mog gospodara, vojvode?" "Nema, gospo. Znamo da je bila bitka, ali ne}emo ~uti nikakve vesti dok se putevi ne ra{~iste posle velike oluje", odgovorila je sluàvka. "Ali sada vi{e ne smete da govorite, gospo. Morate pojesti malo tople ka{e i ponovo spavati." Igrena je pokorno popila ono {to su joj doneli i zaspala. Vesti }e sti}i kada do|e vreme. 8. Na dan kratkodnevice, uve~e, vreme se opet promenilo, ovog puta nabolje. Sneg se ~itavog dana topio i kapljao, putevi su postali blatnjavi i spustila se magla koja je leàla preko mora i dvori{ta, pa su glasovi i {apat naizgled beskona~no odjekivali kada bi neko progovorio. Sredinom popodneva nakratko se pojavilo i sunce, i Igrena je izi{la u dvori{te prvi put otkako se razbolela. Sada se ose}ala sasvim oporavljena, ali ju je, kao i sve ostale, izjedala glad za novostima. Uter se zakleo da }e do}i na kratkodnevicu. Kako }e uspeti, ako se izme|u njih nalazi Gorloasova vojska? îtavog dana bila je }utjiva i rasejana; ~ak je i viknula na Morganu, koja je jurcala okolo kao luda od radosti {to je slobodna posle dugog zato~eni{tva pred zimom. Ne smem biti gruba sa detetom zato {to misilim na ljubavnika! - pomislila je Igrena, naljutiv{i se na sebe, pa je pozvala Morganu da je poljubi. Kad je usnama dodirnula njen meki obraz, osetila je jezu; svojim zabranjenim ~aranjem, upozoriv{i ljubavnika na zasedu, mo`da je osudila na smrt oca svog deteta... ...ali ne, Gorloas je izdao Velikog Kralja; {ta god ona, Igrena, u~inila ili ne u~inila, Gorloas je bio osu|en na smrt, a izdajom ju je i zasluìo. Osim ako uspe da dovr{i izdaju ubiv{i ~oveka koga je njegov kralj, Ambrozije, zaduìo za odbranu ~itave Britanije. Do{ao je otac Kolumba, zahtevjau}i da zabrani ènama i slugama da pale vatre kratkodnevice. "A vi bi trebalo da im pruìte dobar primer time {to }ete ve~eras do}i na misu", rekao je. "Davno je bilo, gospo, kada ste poslednji put primili pri~e{}e." "Bila sam bolesna", ravnodu{no je odgovorila, "a {to se ti~e pri~e{}a, kao da se se}am kako ste mi dali poslednje pomazanje dok sam bila bolesna. Mada sam mo`da samo sanjala - mnogo {ta sam sanjala.""Mnogo {ta", odvratio je sve{tenik, "{to ne bi smela da sanja nijedna hri{}anka. Svog gospodara radi, gospo, dao sam vam pri~e{}e kada niste bili u stanju da se ispovedite i primite ga kako treba." "Da - jasno mi je da to nije bilo mene radi", odgovorila je Igrena, podigav{i malo gornju usnu. "Ne èlim da postavljam granice Bo`joj milosti", rekao je sve{tenik, i Igrena je znala i ono {to nije hteo da joj kaè: ako mora, on }e radije pogre{iti na stranu milosti, jer Gorloas, ko zna za{to, voli ovu ènu, a prepusti}e Bogu da je kazni, {to }e ovaj svakako i u~initi... Ali na kraju je rekla da }e do}i na misu. Ma koliko malo poznavala tu novu veru, Ambrozije je bio hri{}anin. Hri{}anstvo je vera civilizovanih naroda Britanije i svakako }e se sve vi{e {iriti; Uter }e se pokoriti pritisku javnosti, ma {ta on li~no mislio o veri. Nije, zapravo, znala - nije imala prilike da sazna {ta on stvarno misli o savesti. Ho}e li ikada saznati? Zakleo mi se da }e do}i na kratkodnevicu. Ipak, oborila je pogled i poku{ala da prati misu.
Pao je sumrak i Igrena je u kuhinji razgovarala sa poslugom, kad je ~ula kome{anje na kraju prilaza i topot jaha~a, a onda i uzvik u dvori{tu. Prebacila je ogrta~ preko ramena i istr~ala, sa Morgozom za petama. Na kapiji su stajali ljudi u rimljanskim ogrta~ima kakve je nosio i Gorloas, ali straà im je prepre~ila put svojim duga~kim kopljima. "Moj gospodar Gorloas ostavio je nare|enje; samo vojvoda li~no sme da u|e dok je on odsutan." Jedan od ljudi u sredi{tu grupe prido{lica uspravio se, neverovatno visok. "Ja sam Merlin od Britanije", rekao je, a zvu~ni glas je odzvanjao kroz tamu i maglu. "Skloni se, ~ove~e, zar }e{ meni zabraniti prolaz?" Straàr je nagonski ustuknuo, ali istupio je otac Kolumba uz odlu~an pokret odbijanja. "Ja }u ti zabraniti. Moj gospodar, vojvoda od Kornvola, naro~ito je rekao da ti, stari ~arobnja~e, ne sme{ ni u kom slu~aju u}i ovamo." Vojnici su zinuli, a Igrena je, uprkos besu - glupi, nametljivi sve{tenik! - morala da se zadivi njegovoj hrabrosti. Nije bilo lako suprotstaviti se Merlinu od Britanije. Otac Kolumba je podigao veliki, drveni krst koji je nosio za pojasom. "U ime Hrista, nare|ujem da ode{! U ime Boga, vrati se u predele tame odakle si i do{ao!" Merlinov zvonki smeh odjeknuo je od visokih zidova. "Dobri brate po Hristu", rekao je, "tvoj Bog i moj Bog su jedno te isto. Zar zaista misli{ da }u nestati pred tim tvojim krstom? Ili misli{ da sam neka varalica iz tame? Ne, osim ako Bo`ju no} ne nazove{ nailaskom tame! Dolazim iz zemlje koja nije ni{ta mra~nija od Letnje Zemlje i, vidi, ovi ljudi sa mnom nose prsten vojvode od Kornvola li~no. Gledaj." Svetlo baklje blesnulo je kad je jedan od ljudi pod ogrta~em pruìo ogoljenu ruku. Na kaìprstu se sijao Gorloasov prsten. "A sad nas pusti unutra, o~e, jer nismo neprijatelji, nego umorni i prozebli smrtnici koji su dugo jahali. Ili moramo da se prekrstimo i izgovorimo molitvu kako bismo ti to i dokazali?" Igrena je istupila, nervozno oblizuju}i usne. [ta se to de{ava? Kako su do{li u posed Gorloasovog prstena, osim ako su njegovi glasnici? Neko }e joj se svakako obratiti. Nije videla nikoga poznatog, a znala je da Gorloas ne bi odabrao Merlina za glasnika. Je li onda Gorloas mrtav, a vest o tome joj ovako dolazi? Naglo je progovorila, a glas joj je ispao grub. "Dajte da vidim prsten. Je li to zaista njegov znak ili varka?" "To je zaista njegov prsten, gospo Igrena", odgovorio joj je poznati glas, a Igrena, pognuta kako bi pod slabim svetlom videla prsten, ugledala je poznate {ake, krupne i ùljevite. A nad njima je videla ono {to je videla samo u snu. Oko Uterovih maljavih podlaktica, plavo istetovirane, uvijale su se dve zmije, po jedna na svakoj ruci. Pomislila je da }e je kolena izdati i da }e pasti na plo~e u dvori{tu. Zakleo joj se: Do}i }u na kratkodnevicu. I do{ao je, nose}i Gorloasov prsten! "Gospodaru vojvodo!" uzviknuo je otac Kolumba i po{ao ka njemu, ali Merlin je podigao ruku da ga u}utka. "Tiho! Glasnik je tajna", rekao je. "Ne govori ni re~." I sve{tenik se povukao, zbunjen, ali poslu{an, uveren da je ~ovek u ogrta~u Gorloas. Igrena se naklonila, i dalje se bore}i protiv neverice i strepnje. "U|ite, gospodaru", rekla je, i Uter, jo{ kriju}i lice pod kapulja~om, pruìo je ruku sa prstenom i obuhvatio joj prste. Njena {aka bila je ledena, a njegova topla i ~vrsta, i to ju je umirivalo dok su ulazili u zamak. Re{ila je da se spase banalnostima. "Da li da donesem vina, gospodaru, ili da po{aljem po hranu?" Promrmljao joj je gotovo u uho: "Za ime bo`je, Igrena, udesi da ostanemo nasamo. Sve{tenik ima o{tre o~i, ~ak i u mraku, a ho}u da misli kako je zaista Gorloas do{ao ovamo." Obratila se Izoti. "Donesi hranu i pivo vojnicima ovde u predvorju, i gospodaru Merlinu. Donesi im vode za umivanje i sve drugo {to zatraè. Ja }u razgovarati sa gospodarem u na{im odajama. Neka nam odmah po{aju hranu i vino." Posluga se razletela na sve strane da je poslu{a. Merlin je pustio vojnike da skinu ogrta~e, a svoju harfu je pa`ljivo poloìo na jednu klupu. Morgoza se pojavila na vratima, drsko pilje}i u vojnike. Pogled joj je pao na Uterovu visoku priliku, i brzo mu se naklonila. "Gospodaru Gorloas! Dobro do{ao, dragi brate!" rekla je i po{la ka njemu. Na Uterov neprimetan znak, Igrena je stala pred njega. Namr{tila se. Ovo je sme{no, pomislila je. âk i ogrnut, Uter li~i na Gorloasa koliko i ja! "Gospodar je umoran", o{tro je rekla, "i nije raspoloèn da pri~a sa decom. Odvedi Morganu u svoju sobu i zadrì je tamo; no}as }e spavati kod tebe." Namr{tena i nadurena, Morgoza je podigla Morganu i odnela je uz stepenice. Paze}i da ostanu dosta iza njih, Igrena je uzela Utera za ruku i povela ga gore. Kakva je ovo prevara, i zbog ~ega? Srce joj je toliko lupalo da je pomislila da }e se onesvestiti dok ga je uvodila u spava}u sobu i zatvarala vrata.
îm su se na{li unutra, pruìo je ruke da je zagrli; zbacio je kapulja~u i stajao, vla`ne kose i brade, pruènih ruku, ali ona nije po{la ka njemu. "Gospodaru, kralju moj! [ta je ovo, za{to misle da si ti Gorloas?" "Mala Merlinova ~arolija", odgovorio je Uter, "uglavnom zbog ogrta~a i prstena, ali i zbog malo ~aranja; ni{ta ne bi izdràlo da me vide pod punim svetlom ili bez ogrta~a. Vidim da tebe nismo zavarali; nisam to ni o~ekivao. Ovo je varka, a ne Poruka. Zakleo sam se da }u do}i, Igrena, na kratkodnevicu, i odrào sam re~. Zar ne}u dobiti ~ak ni poljubac zvog ovolikog potucanja?" Pri{la je i uzela mu ogrta~, ali je izbegla da ga dodirne. "Gospodaru, kralju moj, kako si do{ao do Gorloasovog prstena?" Lice mu se smra~ilo. "A, to? Odsekao sam mu ga sa {ake u boju, ali krivokletnik je podvio rep i pobegao. Nemoj me pogre{no proceniti, Igrena, do{ao sam ovamo po pravu, a ne kao lopov po no}i; varka je smi{ljena da bi se sa~uvao tvoj ugled pred o~ima sveta, ni{ta drugo. Ne èlim da moja budu}a èna bude ìgosana kao preljubnica. Ali do{ao sam ovamo po pravu; Gorloasov ìvot je za mene zavr{en. Drào je Tintagel kao vazal pod zakletvom Ambroziju Aurelijanusu; ponovio je zavet preda mnom, a sada je to porekao. To ti je svakako jasno, gospo Igrena? Nijedan kralj ne trpi da njegovi vazali kr{e dati zavet vernosti i oru`jem se suprotstavljaju svom kralju." Klimnula je glavom u znak da razume. "Zbog njega mi je ve} propala godina ratovanja protiv Saksonaca. Kada je napustio London sa svojim ljudima, nisam mogao da im se suprotstavim pa sam se sklonio, pobegao, i pustio da zauzmu grad. Moj narod, koga sam se zakleo da branim." Glas mu je bio gorak. "Lotu mogu da oprostim; on je odbio da poloì zakletvu. To je pitanje koje moram da sredim sa Lotom - sklopi}e mir sa mnom ili }u ga zbaciti sa prestola i obesiti - ali on nije krivokletnik niti izdajica. Tvom muù sam verovao; zakleo mi se i pogazio re~, i stoga sam ostavljen u ru{evinama Ambrozijevog truda i sve moram da po~nem ispo~etka. Za to je kriv Gorloas, i do{ao sam da mu oduzmem Tintagel. A oduze}u mu i ìvot, i on to zna." Lice mu je bilo kao kamen. Igrena je progutala knedlu. "A uze}e{ mu i gospu - sa punim pravom, silom, kao i Tintagel?" "Oh, Igrena", rekao je, privla~e}i je obema rukama. "Dobro znam kakva je tvoja odluka, znao sam to kad sam te video u no}i velike oluje. Da me nisi upozorila, izgubio bih svoje najbolje ljude, a svakako i sopstveni ìvot. Zahvaljuju}i tebi, kad me je Gorloas napao, bio sam spreman. Tada sam mu uzeo prsten zajedno sa prstom, a uzeo bih mu i ruku, kao i glavu, ali mi je pobegao." "Dobro znam da nisi imao drugog izbora, gospodaru moj", rekla je Igrena, ali tog ~asa se na vratima za~ulo kucanje. Sluàvka je unela posluàvnik sa hranom i vr~em vina, i promrmljala: "Gospodaru", uz naklon. Igrena se nagonski oslobodila Uterovog zagrljaja, preuzela hranu i vino i zatvorila vrata za ènom. Uzela je Uterov ogrta~, koji se, uostalom, nije mnogo razlikovao od onih {to su ih nosili Gorloasovi ljudi, i obesila ga kraj kreveta da se su{i; sagnula se da mu pomogne da izuje ~izme; uzela mu je opasa~ sa kanijama ma~a. Kao prava odana gospa i supruga, pomislila je, ali znala je da je ve} donela odluku. Ba{ kao {to je Uter rekao: Tintagel pripada Velikom Kralju Britanije; ba{ kao i gospa u njemu, i to po svojoj volji. Bila je kraljev saveznik. @ene su spremile su{eno meso sa so~ivom, veknu sveèg hleba, meki sir i vino. Uter je jeo kao da je izgladneo. "Ve} dva meseca sam napolju, zahvaljuju}i prokletom izdajniku koga naziva{ svojim muèm; ovo mi je prvi obrok pod krovom jo{ od Samhe - dobri Otac tamo dole svakako }e me podsetiti da izgovorim Sve Svete." "Ovo je spremljeno za ve~eru posluzi i meni, gospodaru, uop{te nije prikladno..." "Meni se ~ini dovoljno dobro i za proslavu Boì}a, posle onog {to sam jeo po mrazu", rekao je, glasno `va}u}i, kidaju}i hleb sna`nim prstima i seku}i komadine sira svojim noèm. "I zar }e{ mi se obra}ati sa gospodaru i kralju moj? Toliko sam sanjao o ovom ~asu, Igrena", rekao je, spustiv{i sir i zagledav{i se u nju. Zagrlio ju je oko struka i privukao je uz svoju stolicu. "Zar nema{ za mene nijednu re~ ljubavi? Je li mogu}e da si jo{ verna muù?" Igrena ga je pustila da je zagrli. "Donela sam odluku", glasno je rekla. "Toliko sam ~ekao ovaj ~as..." {apnuo je i povukao je naniè tako da mu je gotovo klekla kraj kolena, pa ju je ne`no pogladio po licu. "Po~eo sam da se pla{im da nikad ne}e do}i, a sada nema{ nijednu re~ ljubavi niti ljubazan pogled za mene - Igrena, jesam li ipak samo sanjao da si me volela, da si me èlela? Treba li da te ostavim na miru?" Osetila je jezu i po~ela da se trse od glave do pete. "Ne, ne", {apnula je, "a ako je i bio san, onda sam ga sanjala i ja." Pogledala je navi{e ka njemu, ne znaju}i {ta dalje da kaè ili u~ini. Nije ga se pla{ila, kao {to se pla{ila Gorloasa, ali sad, kad je do{ao trenutak, upitala se, obuzeta panikom, kako je stigla dotle. I dalje ju je
drào obgrljenu. Sada ju je namestio da mu sedne u krilo i pustila ga je da je smesti tako da joj je glava po~ivala na njegovim grudima. Obuhvatio je njen krhki struk jednom {akom. "Do sada nisam shvatao koliko si vitka", rekao je. "Visoka si; mislio sam da si krupna, kraljevskog stasa - a ipak si si}i{na. Mogao bih te zdrobiti golim rukama, ima{ kosti kao pti~ica..." Sklopio je prste oko njenog struka. "A tako si mlada..." "Nisam ba{ toliko mlada", rekla je i odjednom se nasmejala. "Udata sam pet godina i imam dete." "Izgleda{ mi premlada za to", odogovorio je Uter. "Je li to ona malena koju sam video dole?" "Moja k}er, Morgana", rekla je Igrena. Odjednom je shvatila da i on ose}a nelagodnost i da odlaè. Nagonski je razumela da je on sa svojih trideset i ne{to godina imao posla samo sa ènama koje je dovoljno pozvati, i da je pristojna èna sa ose}anjem ~asti njemu ne{to sasvim nepoznato. Poèlela je, obuzeta bolom, da zna {ta da u~ini ili kaè. Jo{ odlaù}i, prevukla je slobodnom rukom preko tetoviranih zmija na njegovim podlakticama. "Ovo nisam ranije videla..." "Nisi", rekao je, "stavili su mi ih za vreme krunisanja na Ostrvu Zmaja. Voleo bih da si mogla da bude{ tamo sa mnom, kraljice moja", {apnuo je i obuhvatio joj lice dlanovima, kako bi je poljubio u usta. "Ne èlim da te upla{im", {aputao je, "ali toliko dugo sam sanjao o ovom ~asu, toliko dugo..." Pustila ga je da je poljubi, drhte}i, ose}aju}i da neobi~na situacija pokre}e ne{to duboko u njenom telu. Sa Gorloasom nikada nije bilo ovako... i odjednom se ponovo upla{ila. Sa Gorloasom je uvek bilo ne{to {to je on radio, u ~emu ona nije u~estvovala, ne{to u ~emu se dràla po strani, sposobna da kriti~ki posmatra. Uvek je ostajala ono {to jeste, Igrena. A sada, na dodir Uterovih usana, znala je da vi{e ne moè ostati izdvojena, da vi{e nikada ne}e biti ista ona Igrena od ranije. To ju je uàsnulo. Pa ipak, saznanje koliko je on èli sada joj je teklo venama. ^vr{}e je stegla njegova doru~ja. "Videla sam ih u snu... ali sam mislila da je to samo san." On je ozbiljno klimnuo glavom. "I ja sam ih sanjao pre nego {to sam ih dobio. A ~ini mi se da si i ti imala ne{to sli~no oko ruku..." Uzeo ju je za krhko doru~je i prevukao prstom. "Samo {to su bile zlatne." Ostila je kako joj se kosa na vratu jeì. To, zna~i, uop{te nije bio san, nego vizija iz Zemlje Istine. "Ne mogu da se setim ~itavog sna", rekao je Uter, gledaju}i nekuda preko njenog ramena. "Se}am se samo da smo stajali zajedno u velikoj ravnici, i da je tu bilo ne{to nalik na prsten od stenja... [ta to zna~i, Igrena, kad sanjamo iste snove?" Odgovorila je, ose}aju}i da joj se grlo steè kao da }e zaplakati. "Mo`da zna~i samo da smo su|eni jedno drugom, kralju moj... gospodaru.... ljubavi moja." "Kraljice moja, ljubavi..." Iznenada ju je pogledao u o~i, dugim pogledom i dugim pitanjem., "Vreme sanjanja je sada zavr{eno, Igrena." Zavukao joj je prste u kosu, vade}i ukosnice, pu{taju}i da se raspe preko vezene kragne i preko njegovog lica; gladio je duga~ke uvojke drhtavim rukama. Ustao je, i dalje je drè}i u naru~ju. Nikada ne bi pomislila da u njegovim rukama ima toliko snage. Pre{ao je sobu u dva ogromna koraka i poloìo je na krevet. Kleknuo je kraj nje i ponovo je poljubio. "Kraljice moja", promrmljao je. "Voleo bih da si krunisana kad i ja... Odràli su obrede kakve nijedan hri{}anin ne poznaje; ali Stari Narod, koji je bio ovde davno pre nego {to su Rimljani do{li na ostrva, ne bi me priznao za kralja bez toga. Dugo sam putovao donde, a deo tog puta svakako nije bio kroz svet kakav poznajem." To ju je podsetilo na ono {to joj je Vivijen pri~ala o razdvajanju svetova i o maglama izme|u njih. A pomisao na Vivijen podestila ju je na ono {to je Vivijen traìla od nje, i koliko je oklevala da prihvati. Nisam znala. Bila sam tako mlada i neiskusna. Nisam znala ni{ta, nisam znala da mogu da se izgubim, da budem rastrzana, zanesena... "Jesu li traìli da sklopi{ Veliki Brak sa zemljom, kao u stara vremena? Znam da je kralj Ban od Benvika u Donjoj Britaniji to u~inio..." Iznenada je osetila stra{an ubod ljubomore, {to je neka èna ili sve{tenica mogla da za njega prestavlja zemlju koju se zarekao da brani. "Ne", odgovorio je. "A nisam siguran ni da bih pristao, ali nisu to traìli od mene. Merlin je rekao da je on, kao i svaki Merlin od Britanije, poloìo zakletvu da umre ako zatreba, `rtvuju}i se za svoj narod..." Uter je tu prekinuo. "Ali to ti sigurno ne zna~i mnogo." "Zaboravio si da sam odrasla u Avalonu; moja mati je bila sve{tenica, a moja najstarija sestra sada je Gospa od Jezera." "Jesi li i ti sve{tenica, Igrena?" Odmahnula je glavom, zaustiv{i da kaè samo ne. A onda se predomislila. "U ovom ìvotu nisam." "Pitam se..." Ponovo ju je pogladio po liniji gde su se nekada nalazile zmije, drugom rukom dodiruju}i svoje. "îni mi se da sam oduvek znao da sam ìveo i pre - ~ini mi se da je ìvot suvi{e velika stvar da bi se ìveo
samo jednom, a onda se ugasio kao svetiljka pod vetrom. I za{to sam, kad sam te prvi put ugledao, osetio da sam te poznavao i pre nego {to je svet stvoren? Te stvari su misterije, i mislim da ti o njima zna{ vi{e nego ja. Kaè{ da nisi sve{tenica, ali se dovoljno rauzme{ u ~aranje da si uspela da dopre{ do mene, one no}i sa velikom olujom, i da me upozori{... mislim da mo`da ne treba da pitam dalje, ili }u ~uti od tebe ono {to nijedan hri{}anin ne sme sa zna. A {to se ti~e ovoga..." opet je vrhom prsta dodirnuao zmije, "ako sam ih nosio pre ovog ìvota, mo`da mi je zato starac koji ih je stvorio u no}i krunisanja rekao da su moje po pravu. ûo sam da su hri{}anski sve{tenici prognali sa na{ih ostrva sve ovakve zmije... ali ja se ne pla{im zmajeva i nosi}u ih kao simbol da }u ra{iriti svoju za{titu nad ovom zemljom kao zmajeva krila." "U tom slu~aju", {apnula je, "svakako }e{ biti najve}i od svih kraljeva, gospodaru." "Ne zovi me tako!" ljutito ju je prekinuo, nagnuv{i se nad nju i pokriv{i joj usta svojima. "Utere", {apnula je, kao u snu. Po~eo je da je miluje po vratu i sagnuo se da joj poljubi obnaèno rame. Ali kada je po~eo da joj svla~i haljinu, trgla se i odvojila od njega. O~i su joj se ispunile suzama i nije mogla da govori, ali on joj je poloìo ruke na ramena i zagledao joj se u o~i. "Zar je tako lo{e postupao sa tobom, voljena?" tiho je upitao. "Bog me ubio ako ikada u~inim i{ta {to bi te upla{ilo, sada i zauvek. îtavim srcem bih èleo da nikada nisi bila Gorloasova èna. Da sam te ja prvi na{ao... ali {to je gotovo, gotovo je. No, kunem ti se, kraljice moja: nikada ne}e{ imati razloga da me se pla{i{." Pod nemirnim svetlom svetiljke o~i su mu izgledale crne, mada je znala da su plave. "Igrena, ja sam... dosada ti nisam rekao, jer mi se nekako ~inilo da to ve} zna{. Ja vrlo malo znam o takvim ènama kao {to si ti. Ti si moja ljubav, moja èna, moja kraljica. Kunem ti se krunom i mu{ko{}u da }e biti moja kraljica i da nikada ne}u pogledati nijednu drugu ènu, niti te zanemariti. Zar misli{ da bi mi posluìla kao kurva?" Glas mu je drhtao, i Igrena je znala da ga je obuzeo strah - strah da }e je izgubiti. Saznanje da se i on pla{i, saznanje da je i on ranjiv, odagnalo je njen strah. Zagrlila ga je oko vrata i odgovorila jasnim {apatom. "Ti si moja ljubav, moj gospodar i moj kralj, i vole}u te dok sam ìva, i onoliko dugo posle toga koliko Bog dozvoli." Sada je pustila da joj svu~e haljinu, i tako obnaèna sama mu je pri{la u naru~je. Nikada, nikada ne bi ni pomislila da moè biti tako. Sve do ovog ~asa, uprkos braku od pet godina i ro|enju deteta, bila je nevina, devica, neiskusna devojka. Sada su joj se telo, um i srce stopili, spojiv{i je sa Uterom kao da Gorloas nikada nije ni postojao. U vrtoglavici je pomislila da ~ak ni dete u maj~inoj utrobi ne moè biti toliko blisko... Leào joj je na ramenu, umoran, golicaju}i joj grudi kosom. "Volim te, Igrena", promrmljao je. "[ta god da se sada desi, volim te. A ako Gorloas do|e ovamo, ubi}u ga pre nego {to stigne da te ponovo dodirne." Nije èlela da misli o Gorloasu. Zagladila mu je kosu preko ~ela. "Spavaj, ljubavi", promrmljala je, "spavaj." Ona nije èlela da spava. âk i kad je njegovo disanje postalo duboko i sporo, ona je leàla budna, miluju}i ga pa`ljivo, da ga ne probudi. Grudi su mu bile glatke gotovo koliko i njene, sa tek po kojom ne`nom i svetlom maljicom; sve dosad je mislila da su svi mu{karci te{ki i dlakavi. Telo mu je mirisalo nekako slatko, mada puno znoja i sokova ljubavi. Ose}ala je da joj nikada ne}e dosaditi da ga dodiruje. U isto vreme je ~eznula da se on probudi i ponovo je zagrli, ali je i ljubomorno ~uvala njegov umorni san. Sada nije ose}ala ni strah, ni stid; ono {to je sa Gorloasom bilo du`nost i pokoravanje prevorilo se u gotovo neizdrìvo uìvanje, kao da se ponovo sjedinila sa nekim skrivenim delom sopstvenog tela i du{e. Kona~no je ipak malo odspavala, nemirno, sklup~ana uz njega. Spavala je mo`da jedan sat kad ju je naglo probudilo kome{anje u dvori{tu. Sela je i zabacila duga~ku kosu. Uter ju je sanjivo povukao nazad. "Lezi mirno, ljubavi, zora je jo{ daleko." "Ne", rekla je sa ~vrstim nagonom, "sada ne smemo oklevati." Navukla je haljinu i tuniku, podiù}i kosu drhtavim rukama. Svetiljka se ugasila i u mraku nije mogla da prona|e ukosnice. Kona~no je dohvatila veo da poveè kosu, obula cipele i str~ala niz stepenice. I dalje je bilo suvi{e mra~no da bi se jasno videlo. U velikoj sali ostalo je samo svetlucanje prituljene vatre. A onda je nai{la na sitno kome{anje vazduha i ukopala se u mestu. Pred njom je stajao Gorloas, sa velikom posekotinom od ma~a na licu, gledaju}i je sa neizrecivim bolom, prebacivanjem i tugom. Ista ona vizija koju je imala i ranije, glasnik usuda; podigao je ruku i videla je da su mu tri prsta i prsten odse~eni. Lice mu je bilo utvarno bledo, ali gledao ju je sa bolom i ljubavlju, a usne su mu se pokrenule i znala je da izgovara njeno ime, mada ga nije ~ula u uko~enoj ti{ini koja je vladala. I tog ~asa je znala da ju je i on voleo, na svoj grubi na~in, i ma {ta da je u~inio {to ju je povredilo, ~inio je to iz ljubavi. Zaista, iz ljubavi prema njoj se posva|ao sa Uterom, odbaciv{i ~ast i vojvodstvo. A ona mu je na ljubav uzvratila mr`njom i nestrpljenjem; tek sada je shvatila je Gorloas ose}ao prema njoj ono {to ona ose}a prema Uteru. Grlo joj se
steglo i glasno bi uzviknula njegovo ime, ali nepokretni vazduh se ustalasao i on je nestao; nikad nije ni bio tu. Istog ~asa se prekinula i nepomi~na ti{ina i za~ula je viku u dvori{tu. "Prolaz!" vikali su mu{ki glasovi. "Prolaz! Svetlo ovamo, svetlo!" U dvoranu je u{ao otac Kolumba, gurnuo baklju u ugljevlje i brzo je zapalio. Poùrio je da {irom otvori vrata. "Kakva je to galama..." "Va{ vojvoda je ubijen, Kornvolci", vikao je neko. "Donosimo vojvodino telo! Prolaz! Gorloas od Kornvola leì mrtav i donosimo njegovo telo radi sahrane!" Igrena je osetila kako je Uter grli s le|a, ina~e bi pala. Otac Kolumba se glasno pobunio. "Odlazite! To je nemogu}e! Pa, vojvoda je sino} do{ao ku}i i sada spava u odajama svoje gospe..." "Ne. " Bio je to Merlinov glas, tih, ali odzvanjao je do najdaljih uglova dvori{ta. Uzeo je jo{ jednu baklju i zapalio je na sve{tenikovoj, a onda je predao jednom vojniku. "Vojvoda krivokletnik nije do{ao u Tintagel kao ìv ~ovek. Va{a gospa stoji ovde sa va{im vrhovnim poglavarem, Velikim Kraljem, Uterom Pendragonom. Danas }e{ ih ven~ati, o~e." Za~uli su se mnogi uzvici i mrmljanje, i sluge koje su utr~ale tupo su stajale i gledale kako u dvoranu unose grubi odar, ìvotinjske koè sastavljene u postelju. Igrena se povukla od pokrivenog lica i tela. Otac Kolumba se nagnuo nad njim, nakratko otkrio lice, prekrstio ga i okrenuo se. Lice mu je bilo puno bola i besa. "Ovo je ~arolija, ma|ija." Pljunuo je i ponovo na~inio znak krsta. "Ova varka je tvoje delo, matori ~arobnja~e!" "Ne obr}aaj se tako mome ocu, sve{teni~e!" rekla je Igrena. Merlin je podigao ruku. "Ne treba mi za{tita ène - niti mu{karca, gospodaru Utere", rekao je. "A ovo nije bila ~arolija. Videli ste ono {to ste èleli da vidite - svog gospodara kako se vra}a ku}i. Samo {to va{ gospodar nije bio verolomni Gorloas, koji je izgubio Tintagel, nego istinski Veliki Kralj i gospodar koji je do{ao ovamo da uzme ono {to je njegovo. Drì se svojih molitvi, o~e, jer ~eka nas sahrana, a kada se to sredi, ven~anje i misa za tvog kralja i moju gospu, koju je odabrao da mu bude kraljica." Igrena je stajala u Uterovom zagrljaju. Uhvatila je prezrivi, gadljivi pogled oca Kolumbe; znala je da bi se najradije okomio na nju i nazvao je ve{ticom i kurvom, ali je }utao u strahu od Utera. Sve{tenik joj je okrenuo le|a i kleknuo kraj Gorloasovog tela; molio se. Trenutak kasnije kleknuo je i Uter, a plava kosa svetlucala mu je na svetlosti baklji. Igrena je pri{la da klekne kraj njega. Siroti Gorloas. Mrtav je, umro je smr}u izdajnika; zaista ju je zasluìo, ali ju je voleo, a sada je mrtav. Ne~ija ruka spustila joj se na rame i zaustavila je. Merlin ju je za trenutak pogledao u o~i i ne`no joj se obratio. "Ispunilo se, Grena. Tvoja sudbina, ba{ kao {to je predskazano. Postaraj se da je ispuni{ sa svom hrabro{}u koju ima{." Kleknula je kraj Gorloasa i po~ela da se moli - prvo za Gorloasa, a onda, pla~u}i, za sebe; zbog nepoznate sudbine koja sada leì pred njima. Je li zaista od po~etka sveta bilo zapisano, ili se desilo zbog ~arolija Merlinovih, i iz Avalona, i zbog njenog ~aranja? Sada je Gorloas leào mrtav, a kad je pogledala Uterovo lice, ve} voljeno i drago, znala je da }e uskoro do}i i ostali i da }e on preuzeti terete svog kraljevstva, i da vi{e nikada ne}e biti sasvim njen kao ove jedne no}i. Kle~e}i izme|u mrtvog muà i ~oveka koga }e voleti ~itavog ìvota, borila se sa isku{enjem da se poigra njegovom ljubavlju, da ga okrene, kao {to je znala da bi mogla, od misli o dràvi i da ga veè samo za sebe. Ali Merlin ih nije spojio njenog uìvanja radi. Znala je da bi se takvim pona{anjem pobunila protiv sudbine koja ih je spojila, i da bi tako sve uni{tila. Kad je otac Kolumba ustao i dao znak vojnicima da odnesu telo u kapelu, dodirnula mu je ruku. Nestrpljivo se okrenuo. "Gospo?" "Imam mnogo toga da ti ispovedim, o~e, pre nego {to vojvodu poloìmo na po~inak - i pre nego {to se udam. Ho}e{ li saslu{ati moju ispovest?" Iznena|eno i namr{teno ju je pogledao. "U zoru, gospo", kona~no je rekao i udaljio se. Merlin je pratio Igrenu pogledom kad mu je ponovo pri{la. Pogledala ga je pravo u o~i. "Ovde i sada, o~e, od ovog trenutka, budi svedok da sam zauvek zavr{ila sa ~arolijama. Neka bude volja Bo`ja." Merlin joj se ne`no zagledao u izmu~eno lice. Glas mu je bio blaì nego {to ga je ikada ~ula. "Zar misli{ da bi sve na{e ~arolije mogle doneti i{ta drugo sem Bo`je volje, dete moje?" Uhvativ{i se male sujete - da nije to u~inila, znala je da bi se rasplakala pred svim ovim ljudima kao malo dete - obratila se Merlinu. "Idem da se obu~em, o~e, kako bih pristojno izgledala." "Mora{ do~ekati dan kako pristaje kraljici, k}eri."
Kraljici. Od te re~i se stresla. Ali zbog toga je u~inila sve {to je u~inila, zbog toga je i ro|ena. Polako je po{la uz stepenice. Mora da probudi Morganu i da joj kaè da joj je otac mrtav. Na sre}u, dete je bilo suvi{e malo da bi ga pamtilo i da bi mnogo tugovalo. Dok je dozivala sluàvke i nare|ivala da joj donesu najbolje haljine i nakit i da joj urede kosu, zami{ljeno je poloìla dlan na stomak. Na neki na~in, poslednjim dodirom magije pre nego {to je se zauvek odrekla, znala je da je ve} ove no}i, dok su bili samo ljubavnici, a ne kralj i kraljica, za~ela Uterovog sina. Upitala se, zna li to Merlin. Govori Morgana... Mislim da je prvo ~ega se zaista se}am ven~anje moje majke sa Uterom Pendragonom. Oca se jedva se}am. Kada sam kao mala bila nesre}na, ~inilo mo se da ga se se}am, krupnog mu{karca sa crnom kosom i bradom; se}am se da sam se igrala lancem koji je nosio oko vrata. Se}am se da sam se kao devoj~urak, kad bih bila àlosna, kad bi me majka ili u~itelji grdili, ili kad bi me Uter - retko - primetio dovoljno dugo da mi ne{to prebaci, te{ila razmi{ljanjem o tome kako bi me moj pravi otac, da je ìv, voleo i uzimao u krilo i donosio mi lepe stvari. Sad kad sam starija i kad znam kakav je ~ovek bio, mislim da bi me najverovatnije poslao u manastir ~im bi mi se rodio brat i da vi{e nikada ne bi ni pomislio na mene. Ne bih rekla da je Uter ikada bio neljubazan prema meni; naprosto se nije zanimao za devoj~ice. Majka je uvek bila u sredi{tu njegove pa`nje, kao i on njene, i to mi se nije svi|alo - {to sam izgubila majku zbog tog krupnog, plavokosog, trapavog mu{karca. Kad bi Uter oti{ao u bitku - a bilo je mnogo bitaka dok sam bila devoj~urak - moja majka Igrena me je pazila i mazila, i u~ila me da predem i da tkam {are. Ali ~im bi bili prime}eni Uterovi ljudi, vra}ala sam se u svoje odaje, zaboravljena sve dok on ponovo ne ode. Je li onda ~udno {to sam mrzela, {to sam se gadila pogleda na zastavu sa zmajem u rukama konjanika koji se pribliàva Tintagelu? A kad mi se rodio brat, postalo je jo{ gore. Jer to vri{tavo stvorenje, crveno i belo, bilo je uvek na maj~inim grudima; a {to je najgore, o~ekivala je da ga volim koliko i ona. "Ovo je tvoj mali brat", govorila je, "treba da ga dobro pazi{, Morgana, i da ga voli{." Da ga volim? Mrzela sam ga iz dubine du{e, jer kad god bih se pribliìla majci, ona se povla~ila i govorila kako sam sada velika devoj~ica, suvi{e velika da bih joj sedela u krilu, suvi{e velika da mi ona vezuje ma{ne, suvi{e velika da joj poloìm glavu u krilo traè}i utehu. Najradije bih ga stalno {tipala, ali znala sam da bi me majka zamrzela zbog toga. Ponekad mi se ~ini da me je svejedno mrzela. A Uter je sva{ta o~ekivao od mog brata. Ali mislim da se uvek nadao jo{ jednom sinu. To mi niko nije rekao, ali nekako sam znala - mo`da sam na~ula iz ènskih razgovora, mo`da sam imala Vid ~ak i tada - da je prvi put legao sa mojom majkom dok je ona jo{ bila Gorloasova èna, i da i dalje ima onih koji veruju da taj sin nije Uterov nego sin vojvode od Kornvola. Kako su mogli da poveruju u to, tada nisam razumela, jer je Gorloas, kako kaù, bio crnokos i nalik na orla, a moj brat li~i na Utera, plavokos sa sivim o~ima. âk i tokom bratovljevog ìvota, a on je krunisan za kralja pod imnom Artur, svakakave pri~e su se pri~ale o tome otkuda mu to ime. âk se govorilo da je to po Art-Uteru, Uterovom medvedu; ali to nije ta~no. Kada je jo{ bio beba, zvali su ga Gvideon - svetli - zbog svetle kose; to ime je kasnije dobio i njegov sin - ali to je ve} druga pri~a. Istina je sasvim obi~na: kada je Gvideonu bilo {est godina, poslali su ga na odgajanje Ektorijusu, jednom od Uterovih vazala u severnim zemljama, blizu Eborakuma, a Uter je smatrao da moga brata treba krstiti kao hri{}anina. I pri tom su mu dali ime Artur. Ali od ro|enja pa do {este godine, uvek mi je bio za petama; ~im su ga odbili od sise, moja majka, Igrena, predala ga je meni i rekla: "Ovo je tvoj mali brat i mora{ da ga voli{ i da se stara{ o njemu." A ja bih najradije ubila malog drekavca i bacila ga sa litice, i otr~ala bih kod, majke i molila je da ponovo bude samo moja, samo {to bi majka pitala {ta je bilo sa njim. Jednom, kad je do{ao Uter i kad se ona uparadila u najbolje haljine, kao i uvek, sa ogrlicom od }ilibara i onim draguljem, i kad me je pogledala i ravnodu{no poljubila kao i brata, spremna da otr~i kod Utera, pogledala sam njene blistave obraze - naglo porumenele, disanje ubrzano od radosti {to joj je do{ao njen mu{karac - i zamrzela i Utera i brata. I dok sam ja stajala pla~u}i na vrhu stepeni{ta, ~ekaju}i da do|e dadilja i odvede nas, on je po~eo da se gega za njom i da je doziva - "Mama, mama" - u to vreme je jedva umeo da govori - i pao je i posekao bradu o stepenik. Ja sam vrisnula za majkom, ali ona je ve} po{la kod Kralja i ljutito je odgovorila preko ramena: "Morgana, rekla sam ti da pazi{ na bebu." I oti{la je. Podigla sam ga, vri{tao je, i obrisala mu krv svojim velom. Posekao je usnu o zube - mislim da ih je imao svega osam ili deset - i neprekidno je vri{tao i dozivao majku, ali po{to ona nije dolazila, sela sam na stepeni{te i stavila ga u krilo, a on me je zagrlio oko vrata i zagnjurio mi lice u tuniku i posle nekog vremena je tako, jecaju}i, i
zaspao. Bio mi je teàk u krilu, a kosa mu je bila meka i vla`na; bio je vlaàn jo{ negde, ali nije mi smetalo, a po tome kako me je grlio znala sam da je u snu zaboravio da nije u maj~inom naru~ju. 'Igrena nas je oboje zaboravila', pomislila sam, napustila je njega ba{ kao i mene. Sada, izgleda, ja treba da mu budem majka. I tako sam ga malo prodrmala, i kad se probudio, zagrlio me je oko vrata da ga ponesem, pa sam ga prebacila preko kuka kao {to sam videla da radi dadilja. "Ne pla~i", rekla sam. "Odve{}u te kod dadilje." "Mama", cvileo je. "Mama je oti{la, sada je sa kraljem", rekla sam, "ali ja }u se starati o tebi, braco." I kad je stavio svoju puna~ku ru~icu u moju shvatila sam {ta je Igrena mislila: ja sam suvi{e velika devoj~ica da bih cvilela i plakala za mamom, jer sada imam malog brata o kome treba da se staram. Mislim da mi je tada bilo nepunih sedam godina. Kada se maj~ina sestra Morgoza udala za kralja Lota od Orknija, shvatila sam samo da sam dobila svoju prvu haljinu kao odrasla i ogrlicu od }ilibara i srebra. Volela sam Morgozu, jer je imala vremena za mene kada majka nije, i pri~ala mi je pri~e o ocu - ~ini mi se da Igrena posle njegove smrti nikada nije izgovorila njegovo ime. Ali, mada sam volela Morgozu, pla{ila sam je se, jer bi me ponekad u{tinula ili me povukla za kosu i nazvala me dosadnim deri{tem, i ona mi se prva rugala tako da me natera u pla~, mada me sada takve re~i ispunjavaju ponosom: "Ti si dete vilinskog naroda. Za{to ne oboji{ lice u plavo i ne obu~e{ jelensku koù, Morgano od Vila?" Vrlo malo sam znala o razlozima ven~anja, ili za{to se Morgoza udaje tako mlada. Znala sam da je majci milo {to }e se udati i oti}i, jer je zami{ljala da Morgoza zavodljivo gleda Utera; verovatno nije bila svesna da Morgoza zavodljivo gleda svakog ìvog mu{karca. Bila je kao kuja u àru, mada mislim da je to bilo uglavnom zato {to nikome nije bilo stalo da pazi na nju. Na ven~anju, obu~ena u svoju novu sve~anu haljinu, ~ula sam ih kako razgovaraju kako je sre}a {to je Uter poùrio da izgladi sva|u sa Lotom od Orknija, pa mu je ~ak dao za nevestu svoju svastiku. Lot mi se dopao; samo je Uter, izgleda, bio neosetljiv na njegov {arm. Morgoza ga je, izgleda, zaista volela - ili joj se mo`da ~inilo korisnim da se pona{a kao da ga voli. Mislim da se iz tog vremena se}am prvog susreta sa Gospom od Avalona. Kao i Morgoza, ona mi je tetka, maj~ina sestra; tako|e je bila si}u{na kao svi pripadnici vilinskog naroda, i blistava, sa purpurnim trakama upletenim u tamnu kosu. Nije bila mlada, ~ak ni tada, ali smatrala sam, kao {to sam uvek smatrala, da je divna; a glas joj je bio dubok i bogat. Kod nje mi se najvi{e svi|alo to {to je uvek razgovarala sa mnom kao da sam joj ravna po godinama, a nije mi tepala kao ve}ina odraslih kad razgovara sa detetom. Malo sam zakasnila u dvoranu, jer moja dadilja nikako nije uspevala da mi uplete trake u kosu, i na kraju sam to sama uradila; oduvek sam imala spretne prste i mogla sam da brzo i ve{to obavljam stvari koje su te{ke i odraslima. Ve} sam umela da predem dobro kao majka i bolje od Morgoze. Bila sam vrlo ponosna na sebe, onako u haljini boje {afrana i sa zlatno opto~enim trakama, i sa }ilibarskom ogrlicom umesto detinjastih korala koje sam prerasla. Ali za velikim stolom nije bilo slobodnih mesta, i razo~arano sam kruìla oko njega traè}i sedi{te, znaju}i da }e me majka svakog ~asa oterati za manji sto, ili }e pozvati dadilju da me odvede, ili }e narediti sluàvci da mi donese stolicu pa }e se svi zagledati u mene. A mada sam u Kornvolu bila kneginja, na Uterovom dvoru u Karleonu bila sam samo kralji~ina k}er sa ~ovekom koji je izdao Velikog Kralja. A onda sam ugledala sitnu, tamnokosu ènu - toliko sitnu da sam isprva pomislia da je samo ne{to starija od mene - kako sedi na ukra{enoj stolici. Pruìla je ruke prema meni. "Hodi ovamo, Morgana", rekla je. "Da li me se se}a{?" Nisam se se}ala, ali sam pogledala tamnoputo, blistavo lice i osetila kako je poznajem od po~etka sveta. Ali malo sam oklevala, jer sam se bojala da }e me pozvati da joj sednem u krilo, kao da sam beba. Umesto toga, nasme{ila se i pomerila na kraj stolice. Sada sam videla da nije devoj~ica, nego gospa. "Ni ti ni ja nismo ba{ velike", rekla je. "Mislim da }e ova stolica biti dovoljna za obe, po{to je na~injena za krupnije ljude." Od tog ~asa sam je zavolela, toliko da sam se ponekad ose}ala kriva jer mi je otac Kolumba, maj~in ispovednik, rekao da bi trebalo da po{tujem oca i majku vi{e od ikoga drugog. I tako sam tokom svadbenog pira sedela sa Vivijen, i saznala sam da je ona odgajila Morgozu - majka im je umrla ra|aju}i Morgozu, a Vivijen ju je dojila kao svoje dete. [to me je zadivilo, jer sam bila besna kada je Igrena odbila da na|e novoro|enom bratu dojilju, nego je odlu~ila da ga sama hrani. Uter je rekao da je to nedoli~no za kraljicu, i ja sam se slagala sa tim; mrzela sam da vidim Gvideona na Igreninim grudima. Pretpostavljam da sam, zapravo, bila ljubomorna, mada me je bilo sramota da to i kaèm.
"Je li onda tvoja majka, i Igrenina, bila kraljica?" Jer bila je odevena bogato kao i Igrena, kao neka severnja~ka kraljica. "Ne, Morgana, nije bila kraljica, nego velika sve{tenica, Gospa od Jezera; a ja sam posle nje postala Gospa od Avalona. Jednog dana }e{ mo`da i ti biti sve{tenica. Ima u tebi stare krvi, a mo`da ima{ i Vid." "[ta je to Vid?" Namr{tila se. "Igrena ti nije rekla? Kaì mi, Morgana, da li ponekad vidi{ stvari koje drugi ne vide?" "Stalno", rekla sam, shvativ{i da me ova gospa potpuno razume. "Samo {to otac Kolumba kaè da je to delo |avola. A majka kaè da o tome ne smem da pri~am, nikada i nikome, ~ak ni njoj, jer na hri{}anskom dvoru te stvari nisu pristojne, pa ako Uter sazna za to, posla}e me u manastir. Mislim da ne bih volela da odem u manastir, pa da nosim samo crne haljine i da vi{e ne smem da se smejem." Vivijen je izgovorila re~ zbog koje bi meni dadilja oprala usta grubim sapunom kojim se u kuhinji ribaju podovi. "Slu{aj me, Morgana. Tvoja majka je u pravu kad kaè da ne sme{ o tome da razgovara{ sa ocem Kolumbom..." "Ali Bog }e se ljutiti na mene ako budem lagala sve{tenika." Opet je rekla onu ru`nu re~. "Slu{aj, drago dete: sve{tenik }e se ljutiti ako ga slaè{, i re}i }e da se to ljuti njegov Bog. Ali Veliki Tvorac ima pametnija posla nego da se ljuti na mlad svet, a ovo je pitanje tvoje savesti. Veruj mi, Morgana: nikad ne govori ocu Kolumbi vi{e nego {to mora{, nego uvek veruj u ono {to ti Vid kaè, jer on dolazi pravo od Boginje." "Je li Boginja isto {to i Devica Marija, Majka Bo`ja?" Namr{tila se. "Svi bogovi su jedan Bog i sve Boginje su jedna Boginja. Velika Boginja se ne}e ljutiti ako je nazove{ Marijinim imenom, jer ona je bila dobra i volela je ljude. Slu{aj, mila, ovo nije razgovor za sve~anost. Ali kunem ti se da nikada ne}e{ morati u manastir, ma {ta Uter bude rekao. Sada kad znam da ima{ Vid, pokrenu}u zemlju i nebo, ako moram, da te dovedem u Avalon. Moè li to da bude na{a tajna, Morgana? Obe}ava{ mi?" "Obe}avam", rekla sam, a ona se sagnula i poljubila me u obraz. "Su{aj, harfisti po~inju da sviraju za ples. Zar Morgoza nije divna u toj plavoj haljini?" 9. Na dan prole}a, sedme godine vladavine Utera Pendragona u Karleonu, Vivijen, sve{tenica Avalona i Gospa od Jezera, po{la je u zoru da pogleda u ~arobno ogledalo. Mada je tradicija po kojoj je bila Gospa i sve{tenica starija i od druida, delila je sa njima jedno od osnovnih na~ela druidske vere: da mo}ne sile koje su stvorile Vaseljenu ne mogu biti potpuno oboàvane u ku}i na~injenoj ljudskim rukama, niti se Beskona~nost moè sadràti u bilo kom predmetu koga je na~inio ~ovek. Stoga Gospino ogledalo nije bilo od bronze, ~ak ni od srebra. Iza nje su se dizali veliki kameni zidovi drevnog Hrama Sunca, koji su izgradili Sjajni kada su do{li ovamo iz Atlantide, pre vi{e stole}a. Pred njom se nalazilo veliko jezero, okruèno visokom, uznjihanom trskom i poluzaklonjeno maglom koja je, ~ak i u vedre dane, sada leàla preko ~itavog Avalona. A iza Jezera nalazila su se ostrva i druga jezera, koja su sva zajedno nosila naziv Letnje Zemlje. Leàla je uglavnom pod vodom, blatom i slanim mo~varama, ali na vrhuncu leta, bare i neka pli}a jezera su se su{ili na suncu i zemlja je leàla tamo, plodna i spremna za ispa{u, puna trave i korova. Odavde se, zapravo, povla~ilo unutra{nje more, odstupaju}i svake godine pred suvim tlom; jednog dana sve ovo }e biti bogata polja... ali ne u Avalonu. Avalon je sada zauvek leào okruèn maglama, skriven od svih osim od vernika, a kada su ljudi dolazili na hodo~a{}e u manastir koji su hri{}anski sve{tenici nazvali Staklenim Gradom, nisu mogli da vide Hram Sunca, jer je leào u nekom drugom svetu; Vivijen je mogla da vidi, kad bi usmerila Vid na njega, crkvu koja je tu sagra|ena. Znala je da odavno stoji tu, mada nikada nije stupila nogom u nju. Pre vi{e vekova - tako joj je Merlin rekao, i verovala mu je - mala grupa sve{tenika do{la je ovamo sa juga, a sa sobom su doveli nazarenskog proroka da ga obu~e; prema pri~i, sam Isus je bio obrazovan ovde, u obitavali{tu druida gde se nekada dizao Hram Sunca, i tu je nau~io sve njihove mudrosti. A godinama kasnije, kada je - prema pri~i - njihov Hrist odveden na `rtvovanje, odigrav{i svojim ìvotom Misteriju `rtvovanog Boga koja je starija od same Britanije, jedan od njegovih ro|aka se vratio ovamo, zabio svoj {tap u tlo Svetog Brda, a on je iznikao u trnovito drvo sa pupoljcima, ne samo zajedno sa ostalim {ibljem, na dan dugodnevice, nego u dubokom snegu. A druidi, u znak se}anja na blagog proroka koga su poznavali i voleli, pristali su da Josif od Arimateje sagradi, na tlu Svetog ostrva, kapelu i manastir svoga Boga; jer svi bogovi su jedan.
Ali to se desilo vrlo davno. Hri{}ani i druidi obitavali su jedni uz druge, oboàvaju}i Jednoga, ali onda su na Ostrvo do{li Rimljani i, mada se znalo da su popustljivi prema lokalnim boànstvima, prema druidima nisu imali milosti: sekli su i spaljivali njihove svete gajeve i proturali laì o `rtvovanju ljudi u njima. Jedini njihov zlo~in, naravno, bio je taj {to su ohrabrivali narod da ne prihvata rimske zakone i mir sa Rimljanima. A onda je, jednim velikim ~inom druidske magije, kako bi za{titili poslednje dragoceno pribeì{te svoje {kole, na~injena poslednja velika promena u svetu; promena koja je uklonila Ostrvo Avalon iz sveta ~ove~anstva. Sada je leàlo sakriveno u maglama koje su ga zaklanjale, osim pred onim posve}enicima koji su {kolovani ovde ili su poznavali tajne puteve preko Jezera. Plemena su znala da je tu, i tu su se klanjala. Rimljani, hri{}ani jo{ od Konstantinovog vremena, jer on je preraspodelio sve svoje legije u skladu sa nekom vizijom koju je imao u bici, verovali su da su druidi i{~ezli pred njihovim Hristom, ne znaju}i da nekolicina preostalih druida ìvi i prenosi svoju drevnu mudrost u skrivenoj zemlji. Vivijen je mogla da vidi, kad bi èlela, udvojenim Vidom, jer ona je bila Velika sve{tenica Avalona. Kada bi poèlela, mogla je da vidi kulu koju su sagradili na samom Toru, na Svetoj planini posve}enja; kulu posve}enu Mihajlu, jednom od jevrejskih an|ela ~ija je drevna du`nost bila da kontorli{e niè svetove sa demonima. To se Vivijeni ~inilo kao svetogr|e, ~ak i sada, ali je te{ila sebe pomi{lju da se kula uop{te ne nalazi u njenom svetu; ako uskogrudi hri{}ani èle da misle o starim bogovima kao o demonima, utoliko gore po hri{}ane. Boginja je ìvela, ma {ta hri{}ani mislili o njoj. Sada je po~ela da misli na svoj posao: trebalo je da pogleda u ~arobno ogledalo dok je mladi mesec jo{ na nebu. Mada je i dalje bilo dovoljno svetla da bi bilo sasvim vidno, Gospa je ponela sa sobom malu svetiljku sa si}u{nim, treperavim plamenom. Okrenula je le|a trsci i slatini i po{la u kopno stazom, polako se penju}i obalom pokrivenom trskom, pro{av{i kraj drevnih, istrulelih stubova ku}a koje su kraj jezera sagra|ene u vrlo davna vremena. Mala svetiljka je treperila, postaju}i sve primetnija u tami, a nad drve}em je lebdeo ~isti, vitki srp mladog meseca, jedva vidljiv, sijaju}i kao srebrni ukras oko Gospinog vrata. I{la je starim hodo~asni~kim putem, polako jer, mada je i dalje bila ~vrsta i sna`na, vi{e nije bila mlada - dok nije do{la do jezerca ogledala, koje je leàlo, bistro, izme|u uspravljenog kamenja neizmerno starog. Voda je bila bistra, odraàvaju}i mese~inu, a kad se nagnula nad nju, uhvatila je i plamen Gospine male svetiljke. Sagnula se, zagnjurila dlan u vodu i otpila - bilo je zabranjeno spu{tati u jezerce i{ta na~injeno ljudskom rukom, mada su ranije, kada bi voda nabujala i dala izvor, hodo~asnici dolazili sa bocama i vr~evima i odnosili ono {to su mogli da uhvate. Okusila je bistru vodu metalnog ukusa, i kao i uvek osetila kome{anje divljenja; ovaj kladenac tekao je od po~etka sveta i te}i }e zauvek, ~aroban i bogat, dostupan svim ljudima. Ovakav izvor svakako je mogao da bude samo dar Velike Boginje, i Vivijen je klekla dok je pila, podiù}i lice ka tankom srpu na nebu. No, posle kratkog naleta divljenja, koje ju je obuzelo jo{ kada je prvi put do{la ovamo, kao novakinja u Ku}i Devojaka, posvetila se poslu. Postavila je svetiljku na zaravnjenu stenu kraj same ivice jezerca, kako bi se njeno svetlo ogledalo unutra, ba{ kao i mladi mesec. Sada su bila prisutna ~etiri elementa: vatra, u svetiljki; voda, koju je pila; zemlja, na kojoj je stajala; a dok je prizivala mo}i vazduha, videla je, kao i uvek tokom prizivanja, kako blagi povetarac mre{ka povr{inu. Za trenutak je sela, zadubljena u meditaciju. Potom je kona~no uobli~ila pitanje koje je do{la da postavi ~arobnom ogledalu. Kako je u Britaniji? Kako je moja sestra, i njena k}er koja je ro|ena za sve{tenicu, i sin koji je nada Britanije? Za trenutak, dok je vetar mre{kao povr{inu jezerceta, videla je samo zbrkane slike kako lebde - jesu li u njenom umu, ili u nemirnoj povr{ini jezerca? Nazrela je bitke, zamu}ene nemirnom vodom; videla je Uterovu zastavu sa zmajem i videla je svoja Plemena kako se bore uz njega. Videla je Igrenu u pla{tu i sa krunom, kao {to ju je videla i u stvarnosti. A onda, u trenutku od koga joj je srce brè zakucalo, videla je Morganu u suzama; a u drugom i uàsnom blesku Vida, videla je plavokoso dete kako leì bez svesti, nepokretno - ìvo ili mrtvo? Potom je mesec nestao u magli, i vizija je nestala, i ma koliko se trudila, Vivijen nije vi{e ni{ta mogla da prizove sem nejasnih nagove{taja: Morgoza sa drugim sinom, Lot i Uter kako kora~aju po velikoj dvorani i ljutito raspravljaju, i zbrkano se}anje na izubijano dete na samrti. Ali jesu li te stvari ve} bile ili su samo upozorenje na predstoje}e doga|aje? Ugrizav{i se za usnu, Vivijen je podigla svetiljku. Bacila je preostale kapi ~istog ulja u jezerce - ulje koje je gorelo radi Vida ne sme se vi{e koristiti za ovozemaljske svrhe - i brzo po{la u sve gu{}u tamu du` hodo~asni~kog puta, u obitavali{te sve{tenica.
îm je stigla, prizvala je nadzornicu. "Pripremite sve da izja{emo u praskozorje", rekla je, "i neka se novakinje spreme za slu`bu pri punom mesecu, jer pre nego {to svane novi dan ja moram biti u Karleonu. Po{aljite vest Merlinu." 10. Putovali su uglavnom tokom jutra, prikriv{i se preko dana i ponovo izjahav{i u sumrak. U ovom ~asu zemlja je bila mirna - rat je bio daleko na istoku. No, znalo se da su lutaju}e bande krvolo~nih severnjaka i Saksonaca napadale sela i izdvojene ku}e. Stoga su i putnici, ako nisu imali naoruànu pratnju, bili oprezni i nisu nikome verovali. Vivijen je napola o~ekivala da na|e Uterov dvor napu{ten, prepu{ten ènama, deci i onima koji ne mogu da se bore, ali izdaleka je videla zastavu sa zmajem kako lepr{a, {to je zna~ilo da je kralj u dvoru. Stegla je usne; Uter nije voleo druide sa Svetog ostrva i nije im verovao. Ipak, ona je postavila na presto ~oveka koga nije volela, jer je bio najbolji od svih vo|a koji su se pojavli na ostrvu, i sada, nekako, mora da sara|uje sa njim. Barem nije bio toliko vatreni hri{}anin da bi se dao na posao da zbri{e druge vere. Bolje je, pomislila je, imati za Velikog Kralja nevernika nego religijskog fanatika. Otkako je poslednji put bila na Uterovom dvoru, zidine su postale vi{e, a na njima su se videli straàri, koji su bu~no zaustavili njihovu grupu. Dala je ljudima uputstva da ne izgovaraju njene titule, nego da samo kaù kako je do{la kralji~ina sestra. Nije bilo vreme da zahteva ukazivanje po{tovanja Gospi od Avalona; posao zbog koga je do{la bio je suvi{e hitan. Pustili su ih kroz travom obrasli opkop, kraj spolja{njeg bedema. ûla je u pozadini zvuk oruàra i kova~a kako udaraju po nakovnjima. Pastirske ène, obu~ene u grube tunike od ov~ije koè, uvodile su stado na no}enje. Vivijen je u tome prepoznala pripremu za opsadu i blago je podigla obrve. Pre samo nekoliko godina Igrena je istr~ala da je do~eka u dvori{tu Tintagela. Sada ju je ozbiljan komornik, bogato odeven, i samo sa jednom rukom - svakako veteran iz borbi pod Uterom - do~ekao dubokim naklonom i sproveo je u gornje odaje. "Izvinjavam se, Gospo", rekao je, "ovde imamo malo prostorija. Morate deliti ovu sobu sa dvema kralji~inom gospama." "Bi}u po~astvovana", mra~no je odgovorila. "Posla}u vam sluàvku. Traìte od nje sve {to vam ustreba." "Sve {to meni trba", rekla je, "jeste malo vode za umivanje i da ~ujem kada mogu videti sestru." "Gospo, siguran sam da }e vas moja kraljica primiti u odgovaraju}e vreme..." "Zna~i da je Uter pravi dvor nalik na cezarov? Slu{aj me, mom~e, ja sam Gospa od Avalona i nisam navikla da me ostavljaju da ~ekam. Ali ako je Igrena postala tako uzvi{ena, molim te da mi po{alje{ gospu Morganu {to je pre mogu}e!" Jednoruki veteran se trgao, ali kada je odgovorio, glas mu je bio manje zvani~an, a vi{e ljudski. "Gospo, siguran sam da }e vas Kraljica smesta primiti, ali do{li ste u trenutku nevolja i opasnosti. Mladi princ Gvideon je jutros pao sa konja koga mu niko nije dopustio da ja{e, i kraljica ne èli da ga napusti ni za trenutak." "Boginje mi! Zna~i, do{la sam prekasno!" {apnula je Vivijen. "Vodi me tamo, smesta", rekla je glasno. "Ja sam ve{ta u isceljivanju i sigurna sam da bi me Igrena pozvala kad bi znala da sam ovde." Naklonio joj se. "Ovuda, Gospo." Dok je i{la za njim, Vivijen je shvatila da ~ak nije imala vremena ni da skine ogrta~ i mu{ke pantalone koje je nosila zbog jahanja; a èlela je da se pojavi sa punim dostojanstvom Avalona. Pa, ovo je bilo vaànije. Komornik je zastao pred jednim vratima. "Rizikujem glavu {to }u sada uznemiriti kraljicu. Ona ne dozvoljava ni da joj njene gospe donesu hranu ili pi}e..." Vivijen je gurnula te{ka vrata i upala u sobu. Mrtva ti{ina; bilo je jezivo kao u samrtni~koj sobi. Igrena, bleda i ispijena, sva izgu`vana, kle~ala je kao kameni kip kraj kreveta. Sve{tenik u crnim haljinama nepokretno je stajao, poluglasno mrmljaju}i molitve. Ma koliko da se tiho kretala, Igrena ju je ~ula. "Kako se usu|uje{..." po~ela je besno da {apu}e, ali brzo je prekinula. "Vivijen! Mora da mi te je Bog poslao!" "Dobila sam upozorenje da sam ti mo`da potrebna", rekla je Vivijen. Ovo nije bio trenutak za pominjanje magi~nih vizija. "Ne, Igrena, plakanje ni{ta ne pomaè", dodala je. "Daj da ga pogledam i vidim koliko je ozbiljno." "Kraljev lekar..." "On je verovatno matora budala koja zna samo za trave i kozju balegu", mirno je rekla Vivijen. "Ja sam le~ila ovakve rane jo{ dok si ti puzala, Igrena. Daj mi da vidim dete."
Uterovog sina videla je samo jednom i to nakratko; imao je oko tri godine i izgledao je kao svako drugo plavokoso i plavooko detence. Sada je leào ispruèn, neobi~no visok za svoje godine - mr{av, ali mi{i}avih ruku i nogu, prekrivenih ogrebotinama kao kod svakog ìvahnog de~aka. Sklonila je pokriva~e i videla da mu je ~itavo telo pokriveno modricama. "Je li iska{ljavao krv?" "Nimalo. Imao je krvi na usnama, ali to je bilo od izbijenog zuba." Vivjan je tako|e primetila pose~enu usnu i {upljinu izme|u preostalih zuba. Mnogo ozbilnija je bila modrica na slepoo~nici, i Vivijen je za trenutak osetila istinski strah. Je li ovo kraj svih njenih planova? Pre{la mu je prstima preko glave. Primetila je da se trgao kada je dodirnula modricu, i to je bio najbolji mogu}i znak. Da je imao krvarenje unutar lobanje, do sada bi bio toliko duboko u komi da ne bi osetio nikakav bol. Spustio je ruku i u{tinula ga za butinu, vrlo jako, i on je jeknuo u snu. "Nanosi{ mu bol!" pobunila se Igrena. "Ne", rekla je Vivijen, "poku{avam da vidim ho}e li ìveti ili umreti. Veruj mi, ìve}e." Ne`no ga je pljesnula po obrazu i on je za trenutak otvorio o~i. "Donesite mi sve}u", rekla je Vivijen, i polako mu je pomerila ispred o~iju. Pratio ju je pogledom za trenutak pre nego {to je ponovo zatvorio o~i, uz bolno je~anje. Vivijen je ustala. "Pazi da vlada ti{ina, i ne sme jesti ni{ta sem vode i supe, ni{ta ~vrsto dan ili dva. I ne natapaj mu hleb u vino; samo u supu ili mleko. Za tri dana, jurca}e na sve strane." "Kako zna{?" pobunio se sve{tenik. "Zato {to sam ve{ta u isceljivanju, a {ta si mislio?" "Zar nisi ti ~arobnica sa Ostrva ve{tica?" Vivijen se tiho nasmejala. "Ni slu~ajno, o~e. Ja sam èna koja je, kao i ti, provela ìvot prou~avaju}i svete stvari, a Bog je smatrao prikladnim da me obdari ve{tinom le~enja." Mogla je, setila se, da okrene njegove re~i protiv njega; znala je, ako on i nije, da je Bog koga su oboje po{tovali ve}i i manje netrpeljiv od svakog sve{tenika. "Igrena, moramo da razgovaramo. Hodi..." "Moram da budem ovde kad se ponovo probudi, traì}e me..." "Glupost; po{alji mu dadilju. Ovo je veoma va`no!" Igrena ju je prostrelila pogledom. "Dovedite Izotu da sedi kraj njega", rekla je jednoj od èna, uz ljutiti pogled, i po{la za Vivijen u hodnik. "Igrena, kako se ovo desilo?" "Nisam sigurna - pri~ali su ne{to kako je jahao o~evog pastuva - zbunjena sam. Znam samo da su ga uneli kao mrtvaca..." "I imala si ogromnu sre}u {to nije bio mrtav", o{tro je rekla Vivijen. "Zar Uter ovako ~uva ìvot svog jedinog sina?" "Vivijen, ne prebacuj mi - poku{ala sam da mu rodim druge", rekla je Igrena, a glas joj je drhtao. "Ali mislim da je to kazna zbog neverstva, da vi{e ne mogu da ra|am sinove Uteru..." "Jesi li poludela, Igrena?" prasnula je Vivijen, a onda se savladala. Nije bilo po{teno da grdi sestru koju je upravo otrgla od sinovljeve bolesni~ke postelje. "Do{la sam jer sam predvidela neku opasnost po tebe i dete. Ali o tome moèmo i kasnije. Pozovi sluàvke, presvuci se - kada si poslednji put ne{to pojela?" o{tro je upitala. "Ne se}am se - mislim da sam sino} uzela malo hleba i vina..." "Onda pozovi poslugu i doru~kuj", nestrpljivo je rekla Vivijen. "Jo{ sam pra{njava od jahanja. Idem da se umijem i obu~em kako to pristoji gospi u zamku, a onda }emo razgovarati." "Da li se ljuti{ na mene, Vivijen?" Vivijen ju je potap{ala po ramenu. "Ljutim se, ako se to moè tako re}i, samo na sudbinu koja nam je zapala, a to je glupo od mene. Idi i presvuci se, Igrena, i pojedi ne{to. Dete ovog puta nije ozbiljno stradalo." U sobi ju je ~ekala vatra, a na stoli~ici pred njom primetila je si}u{nu ènsku osobu, obu~enu u tako tamnu i jednostavnu haljinu da je Vivijen za trenutak pomislila da je posredi neka sluàvka. Tek potom je primetila da je jednostavna haljina sa{ivena od najfinije tkanine i bogato izvezena, i prepoznala je Igreninu k}er. "Morgana", rekla je i poljubila je. Devojka je bila visoka gotovo kao ona. "Pa, ja jo{ mislim o tebi kao o detetu, a ti si ve} gotovo èna..." "ûla sam da si do{la, tetka, i pohitala sam da te pozdravim, ali rekli su mi da si odmah oti{la kod mog brata. Kako je on, gospo?"
"Gadno je ugruvan i modar, ali sasvim }e se oporaviti bez ikakvog le~enja sem malo odmora", rekla je Vivijen. "Kada se probudi, moram nekako ubediti Igrenu i Utera da ga drè daleko od lekara i njihovih glupih napitaka; ako ga nateraju da povra}a, samo }e mu pogor{ati stanje. Od tvoje majke nisam izvukla ni{ta sem pla~a i cviljenja. Moè{ li ti da mi kaè{ kako se ovo desilo? Zar ovde nema nikoga ko moè valjano da ~uva dete?" Morgana je preplela tanke prste. "Nisam sigurna {ta se desilo. Moj brat je odva`no dete i uvek èli da ja{e konje koji su suvi{e brzi i suvi{e sna`ni za njega, ali Uter je naredio da sme da ja{e samo sa konju{arem. Tog dana je njegov poni hramao, pa je traìo drugog konja, ali kako je uspeo da izvede Uterovog pastuva, to niko ne zna; svi konju{ari znaju da on ne sme ni da pri|e Munji, i svi pori~u da su ga uop{te videli. Uter se zarekao da }e obesiti konju{ara koji ga je pustio, ali verujem da je taj sad ve} daleko odavde. Ipak, kaù da se Gvideon drào konju na le|ima kao ovca zaka~ena u gusti{ sve dok neko nije pustio kobilu u àru pred pastuva, a ne moèmo da otkrijemo ko je to u~inio. I, naravno, pastuv je jurnuo za kobilom, a moj brat je pao istog ~asa!" Njeno lice, malo i tamnoputo, sada se zgr~ilo. "Ho}e li zaista preìveti?" "Zaista }e preìveti." "Je li iko javio Uteru? Majka i sve{tenik su rekli da on ni~emu ne bi sluìo u bolesni~koj sobi..." "Igrena }e se svakako postarati za to." "Svakako", rekla je Morgana, a cini~ni osmeh na njenom licu iznenadio je Vivijen. Morgana, o~ito, nije nimalo volela Utera, a nije po{tovala ni maj~inu ljubav prema njemu. No, ipak je bila dovoljno razumna da se seti da Uteru treba javiti {ta se desilo sa njegovim sinom. Ovo uop{te nije obi~na mlada devojka. "Koliko ti je sada godina, Morgana? Godine tako brzo prolaze da ne mogu vi{e da se se}am, mora da po~injem da starim." "Na dugodnevicu }e mi biti jedanaest." Sasvim dovoljno, pomislila je Vivijam, da po~ne obuku za sve{tenicu. Spusitla je pogled i shvatila da je jo{ u ode}i pra{njavoj od puta. "Morgana, ho}e{ li da po{alje{ sluàvke da mi donesu vodu za umivanje i da mi pomognu da se obu~em kako treba za pojavljivanje pred kraljem i kraljicom?" "Po vodu sam ve} poslala; eno je tamo, u bakra~u kraj vatre", rekla je Morgana, a posle kratke pauze stidljivo dodala: "Bila bih po~astvovana da vam sama pomognem, gospo." "Ako èli{." Vivijen je pustila da joj Morgana pomogne da svu~e gornju ode}u i spere pra{inu od puta. Bisage su bile donete u sobu, pa je obukla zelenu haljinu; Morgana je sa divljenjem dodirnula tkaninu. "Ovo je divna zelena boja. Na{e ène ne umeju da naprave takvu. Reci mi, od ~ega je pravite?" "Vrbovnik, samo to." "Mislila sam da od njega izlaze samo plave boje." "Ne. Ovaj se druga~ije obra|uje, kuva se i posebno pripravlja... kasnije }emo pri~ati o bojama, ako te zanima ume}e trava. Sada nas zanimaju druge stvari. Reci mi, je li tvoj brat ve} upadao u sli~ne nevolje?" "Ne ba{. On je snaàn i izdr`ljiv, ali je obi~no dovoljno poslu{an", rekla je Morgana. "Jednom ga je neko zavitlavao {to ja{e tako malog ponija, a on je rekao da je ratniku i vojniku najpre~a du`nost da slu{a nare|enja, a da je njemu otac naredio da ne sme jahati velike i sna`ne konje. I zato ne mogu da shvatim kako to da je uzjahao Munju. No, ipak, ne bi se povredio da nije..." Vivijen je klimnuula glavom. "Volela bih da znam ko je pustio tu kobilu i za{to." Morgana je ra{irila o~i kad je shvatila {ta to zna~i. Vivijen se zagledala u nju. "Razmisli. Je li on jo{ koji put ovako jedva izbegao smrt, Morgana?" Morgana je oklevala sa odgovorom. "Imao je letnju groznicu - ali to su lane imala sva deca. Uter je rekao da ne bi smeo da se igra sa pastirskim de~acima. Od njih je dobio groznicu. îni mi se da su ~etvorica umrla. Ali jednom je bio i otrovan..." "Otrovan?" "Izota - a ja joj verujem svim srcem, gospo - Izota se kune da mu je u supu stavila samo hranljive trave. A bio je bolestan kao da mu se u ka{i na{la najsmrtonosnija pe~urka. A kako je to mogu}e? Ona razlikuje jestive od otrovnih, a nije mnogo stara i vrlo dobro vidi." Morgana je opet ra{irila o~i. "Gospo Vivijen, zar misli{ da se neko zaverio protiv ìvota mog brata?" Vivijen je privukla devoj~icu uz sebe. "Do{la sam zato {to sam dobila upozorenje. Nisam jo{ shvatila odakle opasnost poti~e, nisam imala vremena. Ima{ li jo{ Vid, Morgana? Kad smo poslednji put razgovarale, rekla si..." Devoj~ica je pocrvenela i oborila pogled. "Zabranila si mi da govorim o tome, a Igrena kaè da treba da okrenem misli ka stvarnosti, a ne ma{ti, pa sam tako i poku{ala..."
"Igrena je tu u pravu; ne sme{ da nemarno govori{ o takvim stvarima onima koji se jednom ra|aju", rekla je Vivijen. "Ali preda mnom uvek moè{ da govori{ otvoreno. Moj Vid mi pokazuje samo ono {to je va`no za bezbednost Svetog ostrva i za opstanak Avalona, ali Uterov sin je sin tvoje majke i tim putem }e ga tvoj Vid na}i i mo}i }e{ da kaè{ ko poku{ava da izazove njegovu smrt. Uter ima dovoljno neprijatelja, sam Bog to zna." "Ali ja ne znam kako da koristim Vid." "Pokaza}u ti, ako èli{", rekla je Vivijen. Devoj~ica ju je pogledala, lica napetog od straha. "Uter je zabranio ~aranje na svom dvoru." "Uter nije moj gospodar", polako je rekla Vivijen, "a niko ne moè vladati tu|om save{}u. Ipak - da li misli{ da je vre|anje Boga ako poku{a{ da otkrije{ da li to neko ugroàva ìvot tvog brata ili je posredi samo niz nezgoda?" "Ne", nesigurno je rekla Morgana, "mislim da to nije ru`no." Zastala je, progutala knedlu i kona~no prevalila preko jezika: "A mislim da me ti ne bi navela da radim ne{to lo{e, tetka." Vivijenino srce se zgr~ilo od bola. îme je zasluìla ovoliko poverenje? îtavom du{om je poèlela da je ova mala, ozbiljna devoj~ica njena k}er, k}er koju je dugovala Svetom ostrvu, a koju nikada nije uspela da rodi. âk i po{to je rizikovala kasnu trudno}u, koja ju je umalo ubila, rodila je samo sinove. A ovo je, izgleda, naslednica koju joj je poslala Boginja, devoj~ica sa Vidom, koja ima puno poverenje u nju. Za trenutak nije mogla da progovori. Jesam li spremna da budem nemilosrdna i prema ovoj devoj~ici? Mogu li da je obu~im, ne {tede}i je, ili }e me ljubav u~initi manje strogom nego {to se mora biti u obuci Velike Sve{tenice?" Mogu li da iskoristim njenu ljubav prema meni, koju ni~im nisam zasluìla, da je dovedem Boginji pred noge? No, zbog mnogih godina discipline, odgovorila je jasnim i potpuno mirnim glasom. "Neka tako bude. Donesi mi srebrnu ili bronzanu ~iniju, savr{eno ~istu i oribanu peskom, i napuni je sveòm ki{nicom, a ne vodom iz bunara. Pazi da ne razgovara{ ni sa jednim mu{karcem ili ènom po{to napuni{ ~iniju." êkala je, pribrana, sede}i kraj vatre, sve dok se Morgana nije vratila. "Morala sam sama da je oribam", rekla je, ali ~inija koju je d`rala bila je ~ista i blistava, do ivice puna bistre vode. "Sada raspleti kosu, Morgana." Devoj~ica ju je radoznalo pogledala, ali Vivijen ju je pretekla tihim i strogim glasom. "Bez pitanja." Morgana je izvukla ko{tanu ukosnicu, i njena duga~ka kosa, tamna, gusta i savr{eno prava, pala joj je preko ramena. "Sada, ako ima{ ikakav nakit, skini ga, i stavi ga tamo, da ne bude blizu ~inije." Morgana je skinula dva mala posrebrena prstena i bro{ sa haljine. Po{to je ni{ta vi{e nije pridràvalo, haljina joj je skliznula sa ramena, i Vivijen joj je bez re~i pomogla da je svu~e, tako da je ostala samo u ko{ulji. Potom je Vivijen otvorila vre}icu koju je nosila oko vrata i izvukla malo tucanog bilja, koje je odaju ispunilo slatkasto-mo{usnim mirisom. Nekoliko zrnaca je ubacila u ~iniju sa vodom pre nego {to je progovorila tihim, neutralnim glasom. "Pogledaj u vodu, Morgana. Neka ti um bude potpuno miran, i reci mi {ta vidi{." Morgana je pri{la i kleknula pred ~iniju, napeto zagledana u bistru povr{inu. U sobi je vladala potpuna ti{ina, toliko duboka da je Vivijen ~ula tiho cvr~anje nekog sitnog insekta napolju. Potom je Morgana progovorila, nesigurnim, zbunjenim glasom. "Vidim brod. Zaogrnut je crnim i na njemu su ~etiri ène... ~etiri kraljice, jer nose krune... a jedna od njih si ti... ili sam to ja?" "To je barka za Avalon", tiho je rekla Vivijen. "Znam {ta vidi{." Blago je pre{la dlanom preko vode i videla da za njom ostaju talasi}i. "Pogledaj ponovo, Morgana. Reci mi {ta vidi{." Ovog puta }utanje je bilo duè. Devoj~ica je na kraju ipak progovorila, istim onim ~udnim glasom. "Vidim jelene - veliko krdo jelena, a me|u njima ~oveka obojenog tela - oh, pao je, ubi}e ga..." Glas joj je zadrhtao i Vivijen je ponovo pre{la rukom preko povr{ine vode, i povr{inom su se proneli talasi}i. "Dosta", naredila je. "Sada vidi svog brata." Opet ti{ina, ti{ina koja se otegla i razvukla; Vivijen je osetila da joj telo hvata gr~ od nepokretnosti, ali usled duge obuke uspela je da se ne pokrene. Morgana je kona~no promrmljala. "...kako nepokretno leì... ali di{e, uskoro }e se probuditi. Vidim majku... ne, nije to majka, to je moja tetka Morgoza, i sva njena deca su sa njom... ima ih ~etvoro... ~udno, svi nose krune... a evo jo{ jednog, drì bode`... za{to je tako mlad? Je li to njen sin? Oh, ubi}e ga, ubi}e ga - oh, ne!" Glas joj se podigao do vriska. Vivijen joj je dodirnula rame. "Dosta", rekla je. "Probudi se, Morgana." Devoj~ica je tresla glavom kao ku~e koje se budi iz sna. "Jesam li i{ta videla?" upitala je.
Vivijen je klimnula glavom. "Jednog dana }e{ nau~iti da vidi{ i pamti{", rekla je. "Za sada je dovoljno i ovo." Sada je bila spremna za susret sa Uterom i Igrenom. Lot od Orknija je, koliko je znala, bio ~astan ~ovek i zakleo se da podràva Utera. Ali ako Uter umre bez naslednika... Morgoza je rodila dva sina i verovatno }e ih biti jo{ - Morgana je videla ~etvoricu, a malo kraljevstvo Orknija nikako nije moglo da izdràva ~etiri kneza. Bra}a, kada odrastu u mu{karce, najverovatnije }e se zakrviti. A Morgoza... Vivijen je uzdahnula, setiv{i se Morgozine ogromne ambicije. Ako Uter umre bez naslednika, onda }e Lot, oènjen kralji~inom ro|enom sestrom, biti logi~an izbor za presto. A potom }e biti prvo Lot Veliki Kralj, pa Lotovi sinovi u ~etiri manja kraljevstva... Da li bi se Morgoza upustila u zaveru protiv ìvota jednog deteta? Vivijen nije htela ni da pomisli to o devoj~ici koju je othranila na sopstvenim grudima. Ali Morgoza i Lot, sa svojim ambicijama! Verovatno je bilo sasvim lako podmititi konju{ara ili ubaciti svog ~oveka na Uterov dvor, sa nare|enjem da dovodi dete u opasnost {to je ~e{}e mogu}e. Naravno, nije bilo tako lako nadmudriti odanu dadilju koja je bila maj~ina verna sluàvka, ali nju su mogli da drogiraju, makar i pi}em ja~im nego obi~no, kako bi je pomeli, pa da ne{to smrtonosno uspe da pro|e pored nje. A ma kako dobro de~ko umeo da ja{e, potrebna je snaga kakvu nema nijedan {estogodi{njak da se obuzda pastuv koji je nanju{io kobilu u àru. Svi na{i planovi bi se sru{ili u trenutku... Za ve~erom je zatekla Utera samog za stolom, dok su vazali i posluga jeli hleb i slaninu za manjim stolom u dvorani. Ustao je i u~tivo je pozdravio. "Igrena je jo{ kraj sina, svastiko; preklinjao sam je da ode da spava, ali rekla je da }e spavati tek kad se on probudi i prepozna je." "Ve} sam razgovarala sa Igrenom, Utere." "Oh, da, rekla mi je to i kazala je da si dala re~ da }e de~ko preìveti. Je li to bilo mudro? Ako sada umre..." Uterovo lice bilo je mra~no i zabrinuto. Nije izgledao ni{ta stariji nego onda kada se oènio Igrenom; kosa mu je toliko plava da se u njoj ne prime}uju sede vlasi, pomislila je Vivijen. Bio je bogato odeven u rimskom stilu, a bio je i glatko obrijan, opet kao Rimljanin. Nije nosio krunu, ali oko mi{ica je imao ukrase od ~istog zlata, kao i bogat zlatni okovratnik. "Ovog puta ne}e umreti. Imam ne{to iskustva sa povredama glave. Povrede po telu nisu doprle do plu}a. Za dan ili dva ve} }e tr~ati okolo." Uterovo lice se malo opustilo. "Ako ikada otkrijem ko je pustio tu kobilu... trebalo bi da ga ìvog oderem od batina {to je jahao Munju!" "To ne bi imalo svrhe. Ve} je platio cenu za nepromi{ljenost, i sigurna sam da }e ga to nau~iti pameti", rekla je Vivijen. "Ali treba da bolje ~uva{ svog sina." "Ne mogu ga paziti danju i no}u." Uterovo lice bilo je izmo`deno. "êsto sam odsutan zbog ratova, a tako velikog de~aka ne mogu dràti vezanog za dadiljinu kecelju! Jednom ve} umalo da ga izgubimo..." "Morgana mi je rekla." "Lo{a sre}a, lo{a sre}a. ôvek sa samo jednim sinom uvek je na udaru lo{e sre}e", rekao je Uter. "Ali ja sam ispao neu~tiv, ro|ako. Evo, sedi kraj mene, podeli}emo jelo ako èli{. Znam da je Igrena èlela da po{alje po tebe, i ja sam joj dozvolio da otpremi glasnika, ali stigla si brè nego {to smo mogli i da sanjamo - zna~i, istina je da ve{tice sa Svetog ostrva umeju da lete?" Vivijen se nasmejala. "Volela bih da mogu! Ne bih upropastila dva para dobrih cipela po baru{tinama! Avaj, narod Avalona, kao i sam Merlin, moraju da hodaju ili ja{u, ba{ kao obi~ni ljudi." Uzela je komad p{eni~nog hleba i posluìla se maslacem iz male drvene kutije. "Ti, koji nosi{ zmije oko ruku, trebalo bi da zna{ da ne treba verovati takvim pri~ama! Ali nas povezuje krvna veza. Igrena je k}er moje majke, i znam kada sam joj potrebna." Uter je stegao usne. "Dosta mi je snova i ~arolija. Ne èlim ih vi{e u svom ìvotu." Time je u}utkao Vivijen, ba{ kao {to je i nameravao. Pustila je da joj sluga donese usoljnu ov~etinu i ljubazno je razgovarala o sveè skuvanom bilju, prvom te godine. Kada je pojela ne{to malo, spustila je no`. "Ma kako da sam do{la ovamo, Utere, to je sre}a i znak da tvoje dete ~uvaju bogovi, jer on je potreban zemlji." "Ne}u mo}i da podnesem jo{ mnogo takve sre}e", rekao je Uter umorno. "Ako si zaista ~arobnica, svastiko, molim te da da{ Igreni amajliju protiv jalovosti. Kada smo se ven~ali, mislio sam da }e mi dati mnogo dece, po{to je ve} rodila k}er matorom Gorloasu, ali imamo samo jedno, a njemu je ve} {est godina." U zvezdama je zapisano da ne}e{ imati druge sinove. No, Vivijen nije to rekla ~oveku pred sobom. "Razgovara}u sa Igrenom, kako bih se uverila da nije u pitanju neka bolest koja je spre~ava da za~ne."
"Oh, za~inje ona ~esto, ali ne moè da nosi dete duè od mesec ili dva, a ono koje je uspela da rodi iskrvarilo je do smrti kad su mu presekli pupak", mra~no je rekao Uter. "Bio je nedonesen, pa je mo`da tako i bilo bolje, ali ako moè{ da joj da{ neku amajliju za zdravu decu - ne znam da li verujem u te stvari, ali spreman sam da se uhvatim za svaku slamku!" "Nemam takve amajlije", rekla je Vivijen, iskreno ga àle}i. "Nisam ja Velika Boginja da dajem ili oduzimam decu, a i da mogu, ne bih to ~inila. Ne mogu se uplitati u ono {to je sudbina odredila. Zar ti tvoj sve{tenik to nije rekao?" "Da, otac Kolumba mi stalno govori o pokoravanju Bo`joj volji, ali sve{tenik nema kraljevstvo kojim treba vladati i koje }e zapasti u haos ako umrem bez naslednika", rekao je Uter. "Ne mogu da poverujem da Bog to èli!" "Niko ne zna {ta Bog èli", rekla je Vivijen, "ni ti, ni ja, ~ak ni otac Kolumba. Ali meni izgleda sigurno - a da bi se to videlo nisu potrebne ni amajlije ni ~arolije - da mora{ ~uvati ìvot svog jedinca, po{to }e on naslediti presto." Uter je stegao usne. "Neka me Bog po{tedi takve sudbine", rekao je. "Ako bi de~ak umro, àlio bih zbog Igrene, kao i zbog sebe - on je dobro i pametno dete - ali on ne moè biti naslednik Velikog Kralja Britanije. Uzdu` i popreko kraljevstva ne postoji ~ovek koji ne zna da je on za~et dok je Igrena jo{ bila Gorloasova èna, a rodio se ~itav mesec ranije nego {to bi trebalo da je moj sin. Istina, bio je mali i `goljav, i bebe se ponekad ra|aju pre vremena, ali ne mogu i}i okolo i obja{njavati to onima koji jedva broje na prste, zar ne? Kada odraste, on }e biti vojvoda od Kornvola, ali ne mogu ni da pomislim da ga proglasim za Velikog Kralja posle sebe. âk i ako doìvi da odraste, {to mi se u ovom ~asu ~ini malo verovatno." "Sasvim li~i na tebe. Zar misli{ da su svi na dvoru slepi?" "Ali {ta je sa onima koji nikada nisu bili na dvoru? Ne, moram dobiti naslednika na ~ijem ro|enju ne}e biti mrlje. Igrena mi mora roditi sina." "Neka ti Bog ispuni èlju", rekla je Vivijen, "ali ne moè{ naturiti svoju volju Bogu, niti dozvoliti da Gvideon nastrada. Za{to ga ne po{alje{ na odgajanje u Tintagel? To je prili~no daleko, a ako ga poveri{ na staranje svom najvernijem vazalu, to }e uveriti svakoga da je on pravi sin Kornvola i da ne namerava{ da ga proglasi{ za naslednika Velikog Kralja; mo`da onda vi{e ne}e poku{avati da ga ubiju." Uter se namr{tio. "On ne}e biti bezbedan sve dok mi Igrena ne rodi drugog sina", rekao je, "makar ga poslao ~ak u Rim ili u zemlju Gota!" "S obzirom na opasnosti na putu, to ne bi bilo prakti~no", sloìla se Vivijen. "Imam onda jo{ jedan predlog. Po{alji ga kod mene, da ga odgajamo u Avalonu. Tamo ne moè da do|e niko sem vernika koji sluè Svetom ostrvu. Moj najmla|i sin ima ve} sedam godina, ali uskoro }e biti poslat kralju Banu u Donjoj Britaniji, kako bi bio odgajan kako prili~i velika{kom sinu. Ban ima jo{ sinova, pa mu Glahad nije naslednik, ali Ban ga priznaje, dodelio mu je imanja, i primi}e ga na dvor kao paà i vojnika kada odraste. Tvoj sin }e u Avalonu nau~iti sve {to treba da zna o istoriji svoje zemlje, i o svojoj sudbini... i o sudbini Britanije. Utere, niko od tvojih neprijatelja ne zna gde leì Avalon i stoga ne}e mo}i da mu naude." "Bio bi bezbedan. Ali iz prakti~nih razloga to nije mogu}e. Moj sin mora biti odgajen kao hri{}anin; crkva je mo}na. Nikada ne bi prihvatili kralja..." "Mislila sam da si rekao da on ne moè biti kralj posle tebe", suvo je rekla Vivijen. "Pa, uvek ostaje mogu}nost", o~ajno je rekao Uter, "ako Igrena ne rodi drugog sina. Ako bude odgajen me|u druidima i njihovom magijom - sve{tenici bi rekli da je to zlo." "Da li ti ja izgledam zla, Utere? Ili Merlin?" Pogledala ga je pravo u o~i, i Uter je oborio pogled. "Ne, naravno." "Pa za{to onda ne poveri{ Igreninog sina njegovoj i mojoj mudrosti, Utere?" "Zato {to ne verujem magiji Avalona", kona~no je rekao Uter. Nervoznim pokretom dodirnuo je istetovirane zmije na podlakticama. "Na onom ostrvu video sam stvari od kojih bi svaki dobar hri{}anin prebledeo a do vremena kad moj sin odraste, to ostrvo }e biti hri{}ansko. Nema potrebe da se kralj razume u takve stvari." Vivijen je osetila da }e pobesneti. Budalo, Merlin i ja smo te doveli na presto, a ne tvoji hri{}anski sve{tenici i biskupi. No, nije bilo svrhe upu{tati se u sva|u sa Uterom. "Treba da postupi{ onako kako ti savest nalaè, Utere. Ali preklinjem te da po{alje{ de~aka nekuda na odgajanje, i da to mesto ostane tajna. Objavi da ga {alje{ kako bi bio odgajen daleko od laskanja kojima bi bio okruèn kao knez - to je sasvim uobi~ajeno - i neka ljudi misle da je oti{ao u Donju Britaniju, gde ima ro|ake na Banovom dvoru. Potom ga po{alji kod nekog od svojih siroma{nijih vazala - kod nekog od Ambrozijevih starih dvorana, mo`da; kod Urijensa, Ektorijusa, kod nekoga malo poznatog i vrlo poverljivog."
Uter je polako klimao glavom. "Igreni }e biti stra{no da se odvoji od deteta", rekao je, "ali knez mora biti vaspitavan onako kako odgovara njegovoj budu}oj sudbini i mora dobiti vojni~ko obrazovanje. âk ni tebi, svastiko, ne}u re}i kuda }u ga poslati." Vivijen se nasme{ila za sebe. Zar zaista misli{ da moè{ ~uvati tajnu od mene, Utere, ako bih poèlela da je saznam? - pomislila je. No, ne bi bilo diplomatski da to i glasno kaè. "Imam jo{ ne{to da te zamolim, zete", rekla je. "Pusti me da odgajam Morganu u Avalonu." Uter se zapiljio u nju, a onda je odmahnuo glavom. "Nemogu}e." "[ta je nemogu}e Velikom Kralju, Pendragone?" "Za Morganu postoje samo dve sudbine", rekao je Uter. "Mora se udati za ~oveka potpuno vernog meni, nekoga u koga imam poverenja. Ili, ako ne na|em dovoljno sna`nog saveznika kome bih je dao, i}i }e u manastir. Ne}e ona meni podizati Kornvol u ovom kraljevstvu." "Meni ne izgleda dovoljno pobo`na za dobru monahinju." Uter je slegnuo ramenima. "S obzirom na izdràvanje koje bih joj obezbedio, svaki manastir bi je rado primio." Vivijen se sada naljutila. Uperila je pogled u Utera. "A misli{ da }e{ dugo dràti svoje krljevstvo bez podr{ke Plemena, Utere? Njima nije stalo do tvoje vere i tvog Hrista. Oni gledaju u Avalon, i kada su ti one..." ispruìla je prst i dodirnula njegove tetovirane podlaktice. Uter se nervozno trgao, ali Vivijen je nastavila. "Kada su ti one stavljene na ruke, zakleli su se da }e po{tovati Pendragona. Ako ti Avalon uskrati podr{ku - koliko smo te visoko postavili, Utere, toliko nisko moèmo da te bacimo." "Lepe re~i, gospo. Ali moè{ li da ispuni{ pretnju?" odvratio je Uter. "Da li bi u~inila to za jednu devojku, i to jo{ k}er Kornvola?" "Isprobaj me." Pogled joj je bio nepomi~an. Ovog puta on nije spustio pogled; bio je dovoljno ljut da je gleda u o~i. Boginjo! pomislila je Vivijen. Da sam deset godina mla|a, kako bismo vladali ovaj ~ovek i ja! U ìvotu je upoznala svega jednog ili dvojicu mu{karaca koji su joj bili jednaki po snazi; samo je Uter bio protivnik vredan njenog truda. A i mora da bude takav, kako bi o~uvao kraljevstvo na okupu dok predskazani kralj ne doraste do krune. âk ni zbog Morgane nije smela to da ugrozi. No, pomislila je da bi mogla da ga urazumi. "Slu{aj me, Utere. Devoj~ica ima Vid; ro|ena je sa njim. Nema na~ina da izbegne Nevi|eno, to }e je pratiti kuda god po{la, a ako se bude poigravala takvim stvarima, proglasi}e je za ve{ticu i prezre}e je. Da li to èli{ kneginji na svom dvoru?" "Zar sumnja{ u Igreninu sposobnost da podiè svoju k}er kako prili~i hri{}anki? U najgorem slu~aju, ne moè po~initi ni{ta lo{e iza manastirskih zidova..." "Ne!" rekla je Vivijen, toliko glasno da su se za manjim stolom podigle glave. "Utere, ta devoj~ica je ro|ena za sve{tenicu. Stavi je iza manastirskih zidova i uginu}e kao galeb u kavezu. Zar bi mogao da po{alje{ Igrenino dete da umre ili da ~itavog ìvota pati? Zaista verujem - a razgovarala sam sa njom - da bi tamo umrla." Videla je da ga je to pogodilo, pa je poùrila da nastavi. "Ona je ro|ena za to. Pusti da je obu~imo kako treba. Utere, je li ona zaista toliko sre}na ovde, ili je toliko dragocena na tvom dvoru da bi ti bilo ào da je po{alje{?" Uter je polako odmahnuo glavom. "Poku{ao sam da je volim, Igrene radi. Ali ona je... neprirodna", rekao je. "Morgoza ju je ranije zavitlavala i govorila joj da je od vilinskog naroda; da nisam znao kakvo joj je poreklo, lako bih u to poverovao." Vivijen se napeto nasme{ila. "Istina. Ona je kao ja, i kao na{a majka. Ona nije za manastir, niti za brak." "A kako da oduzmem Igreni oboje dece odjednom?" o~ajno je upitao Uter. To je pogodilo Vivijen i osetila je bol, gotovo krivicu, ali je odmahnula glavom. "I Igrenu je rodila sve{tenica. Pokori}e se sudbini kao i ti, Utere. A ako se boji{ gneva svog doma}eg sve{tenika", dodala je, vo|ena predose}anjem, i po njegovom pogledu primetila da je pogodila, "onda ne reci nikome kuda je {alje{. Razglasi, ako èli{, da si je poslao na {kolovanje u manastir. Ona je suvi{e ozbiljna i mudra za ìvot na dvoru, za male flertove i ènska ogovaranja. A Igrena, ako bude znala da su joj deca sretna i bezbedna, da dorastaju do svoje sudbine, bi}e zadovoljna sve dok ima tebe." Uter je pognuo glavu. "Neka bude tako", rekao je. "De~aka }e odgajati moj najneupadljiviji i najverniji vazal - ali kako da ga po{aljem tamo u tajnosti? Zar ga opasnost ne}e pratiti?" "Moè biti poslat tajnim putevima, i pod ~arolijom, kao {to si ti do{ao u Tintagel", rekla je Vivijen. "Meni ne veruje{, a da li bi verovao Merlinu?"
"Poverio bih mu ìvot", rekao je Uter. "Neka ga Merlin odvede. A potom i Morganu u Avalon." Zagnjurio je lice u dlanove, kao da je teret koji je nosio prevelik za njega. "Ti si mudra", rekao je, podigav{i glavu i zagledav{i se u nju sa netremi~nom mr`njom. "Voleo bih da si glupa èna koju bih mogao da prezirem, prokleta bila!" "Ako su tvoji sve{tenici u pravu", mirno je rekla Vivijen, "ve} sam dovoljno prokleta i moè{ da bude{ miran." 11. Sunce je zalazilo kad su sigli do Jezera. Vivijen je okrenula ponija kako bi pogledala Morganu, koja je jahala malo iza nje. Devoj~ciino lice bilo je bledo od umora i gladi, ali nije se àlila, i Vivijen, koja je namerno nametnula brz korak kako bi joj ispitala izdr`ljivost, bila je zadovoljna. @ivot sve{tenice u Avalonu nije lak, i morala je da sazna kako Morgana podnosi umor i te{ko}e. Sada je usporila ponija i pustila da joj se Morgana primakne. "Tamo leì Jezero", rekla je. "Uskoro }emo biti unutar zidova, gde }emo na}i vatru, hranu i pi}e." "Bi}e mi milo zbog sve troje", rekla je Morgana. "Jesi li umorna, Morgana?" "Malo", stidljivo je rekla devoj~ica, "ali ào mi je {to se putovanje zavr{ava. Volim da vidim nove stvari, a nikada ranije nisam putovala." Zaustavile su konje na ivici vode, i Vivijen je poku{ala da vidi poznatu obalu onako kako bi izgledala strancu - tamnosive vode Jezera, visoka trska na obali, nemi, niski oblaci i nanosi algi u vodi. Sve je bilo tiho, i Vivijen je mogla da ~uje devoj~icine misli: ovde je tako pusto, mra~no i stra{no. "Kako }emo sti}i do Avalona? Mosta nema - svakako ne}emo plivati sa konjima?" upitala je Morgana. Setiv{i se da se ba{ tako mora kada vode nado|u posle prole}nih ki{a, Vivijen je poùrila da je umiri. "Ne; pozva}emo brod." Podigla je ruke preko lica, zatvorila o~i kako bi isklju~ila svetlo i zvuk, i poslala nemi poziv. Za nekoliko trenutaka, preko sive povr{ine Jezera, pojavila se niska barka. Opto~ena s jednog kraja crnim i srebrom, toliko tiho je plovila da je izgledalo da lebdi na vodi kao lokvanj - nisu se ~ula vesla, ali kada je pri{la bliè, videli su se nemi vesla~i kako zamahuju bez ikakvog pljuska ili zvuka. Svi su bili sitni, tamnoputi mu{karci, polunagi, istetovirani plavim magi~nim simbolima, i Vivijen je primetila kako Morgana {iri o~i kada je to primetila; ali nije rekla ni{ta. Svu{e mirno prima sve ovo, pomislila je Vivijen. Dovoljno je mlada da ne primeti misteriju u ovome {to ~inimo; moram joj nekako skrenuti pa`nju na to. ]utljivi vesla~i nasukali su ~amac i privezali ga neobi~no ispletenim uètom od trske. Vivijen je dala devoj~ici znak da sja{e, pa su prvo odveli konje na barku. Jedan od tetoviranih ljudi pruìo je Morgani ruku kako bi joj pomogao da se ukrca; o~ekivala je da }e se pokazati kako je nematerijalna, vizija, kao i barka, ali umesto toga je ustanovila da je ruka ~vrsta i ùljevita kao rog. Na kraju je i Vivijen zauzela mesto na pramcu, i barka se otisnula na Jezero, polako i tiho. Pred njima su se dizali Ostrvo i Tor sa visokom kulom Svetog Mihajla; preko tihe vode pronosila se prigu{ena zvonjava. Morgana se iz navike prekrstila, a jedan od vesla~a se tako namr{tio na nju da se trgla i brzo spusitla ruku. Dok je barka klizila kroz vodeno bilje mogla je da razabere zidove crkve i manastira. Vivijen je osetila kako devo~icu obuzima strah - da li }e na kraju ipak oti}i na Ostrvo sve{tenika, gde }e se oko nje zatvoriti zidovi manastira? "Da li idemo u crkvu na Ostrvu, tetka?" "Ne}emo sti}i u crkvu", mirno je odgovorila Vivijen, "mada je istina da obi~an putnik, ili ti, da si sama, nikako ne moè sti}i u Avalon. êkaj i vide}e{, i ne postavljaj nikakva pitanja; to ti je du`nost dok si na obuci." Morgana je za}utala. O~i su joj i dalje poigravale od straha. "Ovo je kao bajka o vilinskoj barci", ipak je rekla, "koja jedri sa ostrva ka Zemlji Mladosti..." Vivijen nije obra}ala pa`nju na nju. Stajala je na pramcu barke, duboko di{u}i, prizivaju}i snagu za ~in magije koji je trebalo da izvede; na trenutak se upitala ima li jo{ dovoljno snage za to. Stara sam, pomislila je obuzeta panikom, ali moram poìveti dok Morgana i njen brat ne odrastu. Mir ~itave zemlje zavisi od onoga {to mogu u~initi da ih sa~uvam! Prekinula je takve misli; sumnja je bila opasna. Podsetila se da je ovo ~inila skoro svakog dana otkako je odrasla, i da joj je do sada to bilo toliko prirodno da bi mogla da uradi i u snu ili na samrti. Nepokretno je stajala, uko~ena, obuzeta napeto{}u magije, a onda je ispruìla ruke i podigla ih nad glavom, dlanova okrenutih ka nebu. Potom ih je, naglo izdahnuv{i vazduh, spustila - a sa njima je pala i magla, pa je prizor crkve nestao, kao i obale Ostrva sve{tenika, ~ak i Tor. Barka je klizila kroz gustu, neprozirnu maglu, tamnu kao no} koja ih je okruìvala, a u tami je ~ula Morganu kako brzo di{e kao neka mala, upla{ena ìvotinja. Po~ela je da govori - kako bi uverila
devoj~icu da nema ~ega da se pla{i - a onda je za}utala. Morgana je sada bila sve{tenica na obuci i mora nau~iti da savlada strah kao {to je savladala umor i glad na putu. Barka je za{la u maglu. Brzo i sigurno - jer na ovom Jezeru nema drugih barki - hitala je kroz gustu, lepljivu vlagu; Vivijen ju je ose}ala na licu i u kosi, ovlaènoj ~ak i kroz vuneni {al. Morgana je po~ela da drhti od hladno}e. A onda, kao da se zavesa razmakla, magla je nestala, i pred njima su se pruìle osun~ana voda i zelena obala. Tor je bio tu, ali Vivijen je ~ula devoj~icu kako je jeknula od {oka i ~u|enja. Na vrhu Tora nalazio se krug od uspravljenog stenja, blistav na sun~evoj svetlosti. Ka njemu je vodio prostran put, krivudaju}i navi{e zavojito, oko ogromnog brega. U podno`ju Tora stajale su se zgrade u kojima stanuju sve{tenici, a na padini su se videli Sveti Kladenac i srebrni sjaj bazena sa ogledalom. Du` obale su nicali zasadi jabuka, a iza njih ogromni hrastovi, sa zlatastim izdancima imele na granju u visini. "Divno je..." {apnula je Morgana, a Vivijen je u njenom glasu osetila ~u|enje. "Gospo, je li ovo stvarno?" "Stvarnije je od bilo kog drugog mesta koje si ikada videla", odgovorila je, "a uskoro }e{ to i iskusiti." Barka je po{la ka obali i te{ko zagrebala po pesku; nemi vesla~i su je osigurali konopcem i pomogi Gospi da se iskrca. Potom su izveli konje, a Morganu su ostavili da izi|e sama. Devoj~ica nikada ne}e zaboraviti taj prvi pogled na Avalon pri zalasku sunca. Zeleni travnjaci spu{tali su se do same trske du` Jezera, a labudovi su plovili, tiho kao i barka, preko bistrih voda. Ispod zasada hrastova i jabuka nalazile su se niske zgrade od sivog kamena, i Morgana je videla prilike u belom kako polako hodaju du` {etali{ta sa stubovima. Odnekuda se, vrlo tiho, ~uo zvuk harfe. Nisko, isko{eno svetlo - je li to ono sunce koje je poznavala? - zasipalo je predeo zlatom i ti{inom, i ona je osetila kako joj se grlo steè od suza. Dolazim ku}i, pomislila je, ne znaju}i za{to, mada je ~itav ìvot provela u Tintagelu i Karleonu i nikada ranije nije videla ovu vilinsku zemlju. Vivijen je izdala uputstva oko konja i ponovo se okrenula ka Morgani. Videla je na licu devoj~ice izraz ~u|enja i divljenja, pa je }utala dok Morgana nije drhtavo udahnula, kao da se budi iza sna. @ene u tamno obojenim haljinama i tunikama od jelenske koè, poneka sa plavo tetoviranim polumesecom izme|u obrva, si{le su stazom do njih; neke su li~ile na Morganu i Vivijen, sitne i tamnopute, kao da su Pikti, ali neke su bile visoke i vitke, sa plavom ili crvenkastom kosom, a na dve ili tri se jasno videlo da su rimskog porekla. Poklonile su se pred Vivijen, }utke joj iskazuju}i po{tovanje, a ona je podigla ruku u gestu blagosiljanja. "Ovo je moja srodnica", rekla je. "Zove se Morgana. Bi}e jedna od vas. Uzmite je..." pri tom je pogledala devoj~icu, koja je stajala drhte}i u sve ja~oj tami posle zalaska sunca, koja je pogasila fantasti~ne boje predela. Dete je bilo umorno i upla{eno. êka je jo{ mnogo poslova i isku{enja; ne mora po~eti ba{ ovog ~asa. "Sutra", rekla je Morgani, "sutra }e{ po}i u Ku}u Devojaka. Tamo ne}e biti va`no {to si moja ro|aka i kneginja, ne}e{ imati ime ni bilo kakve povlastice osim onoga {to sama zasluì{. Ali ve~eras po|i sa mnom; ima}emo malo vremena da razgovaramo o ovom putovanju." Morgana je osetila kako joj kolena klecaju od naglog olak{anja. @ene pred njom, sve nepoznate, u ~udnim haljinama i plavim {arama na ~elu, upla{ile su je vi{e nego ~itav Uterov dvor. Primetila je Vivijenin blagi pokret, i sve{tenice - jer pretpostavila je da su to sve{tenice - su se okrenule i oti{le. Vivijen je pruìla ruku i Morgana ju je prihvatila, osetiv{i da su joj prsti umiruju}e hladni i ~vrsti. Vivijen je opet bila ona poznata ro|aka, ali istovremeno i ~udesna osoba koja je dozvala maglu. Morgana je opet osetila potrebu da se prekrsti i upitala se da li bi ~itava ova zemlja nestala, jer otac Kolumba kaè da sva |avolja dela i vrad`bine nestaju pred tim znakom. Ali nije se prekrstila; odjednom je shvatila da to vi{e nikada ne}e u~initi. Taj svet je zauvek ostao iza nje. Na ivici jabu~njaka, izme|u dva upravo procvetala drveta, stajala je ku}ica od pletera i naboja. Unutra je gorela vatra, i mlada èna - nalik na ostale koje je videla, u tamnoj haljini i tunici od koè - do~ekala ih je nemim naklonom. "Ne obra}aj joj se", rekla je Vivijen. "Ona je, u ovom ~asu, pod zavetom }utanja. Sve{tenica je ~etvrtu godinu i zove se Ravena." Ravena je }utke svukla Vivijeninu gornju ode}u i izula joj blatnjave i od puta pohabane cipele; na Vivijenin znak pomogla je i Morgani. Donela im je vode za umivanje, a kasnije i hranu: je~meni hleb i suvo meso. Za pi}e je bilo samo hladne vode, ali bila je sveà i ukusna, druga~ija od svake vode koju je Morgana dosad okusila. "Ovo je voda iz Svetog Kladenca", rekla je Vivijen. "Ovde ne pijemo ni{ta drugo; ona donosi vizije i bistar vid. A med je iz na{ih ko{nica. Jedi meso i uìvaj u njemu, jer ga vi{e godinama ne}e{ okusiti; sve{tenice ne jedu meso sve do kraja obuke."
"Za{to, gospo?" Morgana nije mogla da je oslovi sa 'tetka' niti sa 'ro|ako'. Izme|u nje i poznatih imena nalazilo se se}anje na priliku nalik na Boginju koja priziva maglu. "Je li lo{e jesti meso?" "Svakako da nije, i do}i }e dan kada moè{ jesti sve {to se stavi pred tebe. Ali ishrana bez ìvotinjskog mesa daje visok nivo svesti, a to ti je potrebno dok u~i{ kako da upotrebljava{ Vid i koristi{ magijske mo}i, umesto da one koriste tebe. Kao i druidi na po~etku obuke, sve{tenice jedu samo hleb i vo}e, i ponekad malo ribe iz jezera, i piju jedino vodu iz Svetog Kladenca." "Ti si pila vino u Karleonu, Gospo", stidljivo je rekla Morgana. "Naravno, i pi}e{ ga i ti, kada bude{ znala koje je odgovaraju}e vreme za jelo i pi}e, a kada je vreme za post", strogo je rekla Vivijen. To je u}utkalo Morganu, pa je sedela i grickala hleb sa medom. Ali iako je bila gladna, hrana kao da joj je zastajala u grlu. "Jesi li dosta jela?" upitala je Vivijen. "Dobro, onda neka Ravena odnese posu|e - treba da spava{, dete. Ali sedi ovde kraj mene, pred vatru, da malo pri~amo, jer sutra }e te Ravena odvesti u Ku}u Devojaka, i vi{e me ne}e{ vi|ati, osim na sve~anostima, dok ne bude{ dovoljno obu~ena da se smenjuje{ sa starijim sve{tenicama, kako bi spavala u mojoj ku}i i sluìla me. Do tada }e{ ve} biti pod zavetom }utanja, ne}e{ smeti da pita{ ni da odgovara{. Ali ve~eras si jo{ moja srodnica, nisi zakleta na slu`bu Boginji i moè{ me pitati sve {to poèli{." Pruìla je ruku, i Morgana je sela kraj nje na klupu pred vatrom. Vivijen se okrenula le|ima. "Ho}e{ li mi izvaditi ukosnicu, Morgana? Ravena je oti{la na po~inak, i ne bih da je ponovo uznemiravam." Morgana je izvukla ko{tanu {nalu iz njene kose; kosa joj se spustila u vodopadu duga~kih, tamnih vlasi sa sedim pramenom na jednoj slepoo~nici. Vivijen je uzdahnula i pruìla bose noge ka vatri. "Lepo je biti opet kod ku}e - poslednjih godina sam previ{e putovala", rekla je. "A nisam vi{e dovoljno sna`na da mi to pri~injava zadovoljstvo." "Rekla si da smem da postavljam pitanja", pla{ljivo je kazala Morgana. "Za{to neke ène nose plavi znak na ~elu, a neke ne?" "Plavi polumesec je znak da su zaklete na slu`bu Boginji, da ìve i umru po njenoj volji", rekla je Vivijen. "One koje su do{le samo da malo uve`baju Vid ne polaù tu zakletvu." "A ho}u li je ja poloìti?" "To }e{ sama odlu~iti", rekla je Vivijen. "Boginja }e ti re}i da li èli da poloì ruku na tebe. Samo hri{}ani koriste svoje manastire kao spremi{te za nepotrebne k}eri i udovice." "Ali kako }u znati da li me Boginja èli?" Vivijen se nasme{ila u tami. "Pozva}e te glasom koji ne}e{ mo}i da ne razume{. Ako ~uje{ taj poziv, ne}e biti mesta na svetu gde bi mogla da se sakrije{ od njega." Morgana se upitala da li se i Vivijen tako zaklela, ali bila je suvi{e stidljiva da bi pitala. Pa naravno! Ona je Velika sve{tenica, Gospa od Avalona... "I ja sam se tako zaklela", tiho je rekla Vivijen, onako kako je ve} uobi~avala da odgovara na neizgovorena pitanja, "ali znak je vremenom izbledeo... ako pa`ljivo pogleda{, mislim da i dalje moè{ da ga razabere{ pri korenu kose, ovde." "Da, malo... {ta to zna~i zakleti se Boginji, Gospo? Ko je ta Boginja? Jednom sam pitala oca Kolumbu da li Bog ima neko drugo ime, a on je rekao ne, rekao je da postoji samo jedno Ime koje nas moè spasti i da je to Isus Hrist, ali..." prekinula je, zbunjena. "Ja vrlo malo znam o tim stvarima." "Znati da ne zna{ jeste po~etak mudrosti", odgovorila je Vivijam "Potom, kad po~ne{ da u~i{, ne}e{ morati da zaboravi{ sve ono {to si mislila da zna{. Bog ima mnogo imena, ali svuda je Jedan; i tako, kad se moli{ Mariji, majci Isusovoj, moli{ se, ni ne znaju}i, Majci Sveta u jednom od njenih mnogih oblika. Bog kome se klanjaju sve{tenici i Jedan Veliki na{ih druida jesu isti Jedan, i zato Merlin ponekad ulazi me|u hri{}anske savetnike Velikog Kralja; on zna, ako oni i ne znaju, da je Bog Jedan." "Va{a majka je bila ovde sve{tenica pre tebe, tako mi je rekla majka..." "To je ta~no, ali to nije samo pitanje nasle|a. Pre }e biti da sam nasledila njenu nadarenost Vidom, a po svojoj slobodnoj volji sam se zaklela Boginji. Boginja nije pozvala tvoju majku, niti Morgozu. Zato sam poslala Igrenu da se uda za tvog oca, a potom za Utera, a Morgozu da se uda onako kako odredi kralj. Igrenin brak je posluìo Boginji; nad Morgozom nije imala nikakvu mo}." "Zna~i da se sve{tenice koje pozove Boginja nikada ne udaju?" "Obi~no ne. One se ne zaklinju nijednom mu{karcu, osim u Velikom Braku, gde se sve{tenik i sve{tenica spajaju predstavljaju}i Boga i Boginju, a tako ro|ena deca nisu deca smrtnika, nego Boginje. To je Misterija, i nau~i}e{ je kada do|e vreme. Ja sam tako ro|ena, i nemam ovozemaljskog oca..." Morgana je zurila u nju. "Zna~i li... zna~i li to da je tvoja majka legla sa Bogom?" {apnula je.
"Ne, naravno da nije. Samo sa sve{tenikom, ispunjenim mo}ima Boga, sve{tenikom ~ije ime nikada nije saznala, jer je u tom trenutku ili u to vreme Bog u{ao u njega i opseo ga, tako da je mu{karac ostao zaboravljen i nepoznat." Lice joj je bilo daleko, puno se}anja na neobi~ne stvari; Morgana je videla misli kako joj se kre}u preko ~ela. Kao da je vatra bacala slike po sobi, veliku priliku Rogatog... Naglo se stresla i ~vr{}e se umotala u ogrta~. "Jesi li umorna, dete? Trebalo bi da spava{..." Ali Morgana je opet bila radoznala. "Jesi li se rodila u Avalonu?" "Da, mada sam odrala na Druidskom ostrvu, daleko na severu, me|u Ostrvima. A kada sam odrasla, Boginja je poloìla ruku na mene - u meni je tekla krv sve{tenice, ba{ kao {to mislim da te~e i u tebi, dete moje." Glas joj je bio dalek; ustala je i zagledala se u vatru. "Poku{avam da se setim pre koliko godina sam do{la ovamo sa staricom... mesec je tada bio dalje na jugu, jer bilo je vreme ètve, a nailazili su mra~ni dani Samhe, na izmaku godine. Bila je to te{ka zima, ~ak i u Avalonu; no}u smo ~uli vukove, a sneg je bio dubok, i gladovali smo, jer niko nije mogao da se probije kroz oluje, i bilo je male dece koja su umrla kad je majkama nestalo mleka... Potom se Jezero zamrzlo, i doneli su nam hranu na saonicama. Tada sam bila devojka, grudi mi jo{ nisu porasle, a sada sam stara, starica, stra{ilo... toliko godina, dete." Morgana je ose}ala kako Vivijeni drhti ruka; te{ko je leàla na njenoj. Trenutak kasnije Vivijen je privukla devoj~icu uz sebe i ostala stoje}i, grle}i je oko struka. "Toliko meseci, toliko dugodnevica... a sada izgleda da Samha ponovo pada odmah posle Beltana - brè nego {to je mesec rastao od mladog do punog dok sam bila mlada. A i ti }e{ stajati ovde pred vatrom, i ostari}e{ kao {to sam ja ostarila, osim ako Majka ima za tebe druge zadatke... oh, Morgana, Morgana, malena, trebalo je da te ostavim u maj~inoj ku}i..." Morgana je ~vrsto zagrila sve{tenicu. "Ne bih mogla da ostanem tamo! Radije bih umrla..." "Znam to", uzdahnula je Vivijen. "Mislim da je Majka ve} poloìla ruku na tebe, dete. Ali do{la si iz ìvota punog obilja u ìvot pun oskudnosti, Morgana, i moè se desiti da ti poverim zadatke te{ke kao oni {to ih je meni postavila Velika Majka. Sada misli samo na to kako da nau~i{ kori{}enje Vida i da ìvi{ u divnim predelima Avalona; ali nije lako sluìti volji Ceriveden, k}eri moja, ona nije samo Velika Majka ljubavi i ra|anja, nego i Gospa od tame i smrti." Uzdahnula je i pogladila deovj~icu po kosi. "Ona je tako|e Morigan, donosilac napora, i Veliki Gavran... oh, Morgana, Morgana, volela bih da si moje ro|eno dete, ali ~ak i tako ne bih mogla da te po{tedim, moram te upotrebiti za njene svrhe kao {to sam nekada i ja bila upotrebljena." Pognula je glavu i na trenutak ju je poloìla devoj~ici na rame. "Veruj mi da te volim, Morgama, jer do}i }e ~as kad }e{ me mrzeti isto onoliko koliko me sada voli{..." Morgana je bez razmi{ljanja pala na kolena. "Nikada", {apnula je. "Ja sam u rukama Boginje... i u tvojim..." "Neka nikada ne zaàli{ zbog tih re~i", rekla je Vivijen. Pruìla je ruke ka vatri. Bile su sitne i sna`ne i pomalo otekle od starosti. "Ovim rukama sam pora|ala decu; i videla sam kako ìvotna krv te~e iz njih. Jednom sam izdala mu{karca i oterala ga u smrt, mu{karca koji mi je leào u naru~ju i kome sam se zaklela na ljubav. Uni{tila sam mir tvoje majke, a sada sam joj oduzela decu. Zar me ne mrzi{, zar me se ne boji{, Morgana?" "Bojim te se", rekla je devoj~ica, jo{ kle~e}i pred njom, dok joj je sitno, tamno lice blistalo od plamena vatre, "ali nikada te ne}u mrzeti." Vivijen je duboko uzdahnula, odbaciv{i predvi|anja i jezu. "Ne, ne boji{ se mene", rekla je, "ve} nje. Obe smo u njenim rukama, dete. Tvoje devi~anstvo je `rtvovano Boginji. Postaraj se da tako i ostane dok Majka ne objavi svoju volju." Morgana je poloìla {ake preko Vivijeninih. "Neka bude tako", {apnula je, "Kunem se." Sutradan je oti{la u Ku}u Devojaka i tu je ostala mnogo godina. Govori Morgana... Kako da pi{em o stvaranju sve{tenice? Ono {to nije o~ito, tajna je. Oni koji su i{li tim putem, zna}e, dok oni koji nisu, nikada ne}e znati, mada bih mogla da zapi{em sve zabranjene stvari. Sedam puta je dolazilo i prolazilo ve~e Beltana; sedam puta su nas zime zaogrtale hladno}om. Vid je dolazio lako, Vivijen je rekla da sam ro|ena za sve{tenicu. Nije bilo lako narediti mu da do|e kada sam èlela i samo kada sam èlela, i zatvoriti kapije Vida kada nije bilo prikladno da vidim. Najteè su mi padale male ~arolije, koje prisiljavaju um da stupa neutabanim stazama. Prizvati vatru i zapaliti je voljom, dozvati maglu, doneti ki{u - sve je to bilo jednostavno, ali znati kada da prizove{ ki{u ili maglu, a kada da to prepusti{ bogovima, to nije bilo tako jednostavno. Bilo je i drugih nauka, u kojima mi moje znanje
Vida nije nimalo pomagalo; ume}e sa travama, i ume}e isceljivanja, duge pesme iz kojih se nijedna jedina re~ ne sme zapisati, jer kako se znanje o Velikima sme prepustiti i~emu na~injenom ljudskom rukom? Neke lekcije bile su ~isto uìvanje, jer bilo mi je dozovljeno da u~im da sviram na harfi i da je sama pravim, koriste}i sveto drvo i creva obredno ubijene ìvotinje; a neke lekcije su bile uàsne. Najteè od svega, mislim, bilo je gledati u sebe, pod dejstvom droga koje osloba|aju um od tela, bolesnog i punog gr~eva, dok um slobodno lebdi van granica vremena i prostora, i ~itati stranice pro{losti i budu}nosti. Ali o tome ne smem ni{ta da kaèm. Kona~no je do{ao dan kada sam izba~ena iz Avalona, obu~ena samo u ko{ulju, nenaoruàna osim malog bodeà sve{tenice, da se vratim - ako uzmognem. Znala sam da }e me, ako ne uspem, oplakivati kao mrtvu, ali kapije mi se vi{e nikada ne}e otvoriti osim ako uspem da im to naredim snagom svoje volje i nare|enja. A kada su se magle sklopile oko mene, dugo sam lutala obalama nepoznatog Jezera, slu{aju}i samo zvona i àlostivo zapevanje kalu|era. I kona~no sam uspela da razbijem maglu i da je prizovem, sa stopalima na zemlji i glavom me|u zvezdama, pruàju}i se od obzorja do obzorja, i glasno uzvikuju}i re~ Mo}i... I magla se razdvojila i ugledala sam pred sobom istu onu osun~anu obalu na koju me je Gospa dovela pre sedam godina, i kro~ila sam na ~vrsto tlo svog doma, i plakala sam kao i prvi put kad sam stigla tu kao upla{eno dete. A potom su mi me|u obrve ucrtali znak polumeseca, rukom same Boginje... ali to je Misterija o kojoj je zabranjeno pisati. Oni koji su osetili kako im ~elo gori od poljupca Ceridven zna}e o ~emu govorim. Dva prole}a potom, kada sam oslobo|ena zaveta }utanja, u Avalon se vratio Galahad, koji je ve} uve`bao boj protiv Saksonaca sluè}i svog oca, kralja Bana od Donje Britanije. 12. Sve{tenice iznad odre|enog stepena smenjivale su se sluè}i Gospu od Jezera, a u ovo doba godine, kada je Gospa bila veoma zauzeta pripremama za predstoje}u sve~anost Dugodnevice, jedna od njih je uvek spavala u maloj ku}i od naboja, kako bi Gospa imala nekog na raspolaganju i danju i no}u. Bilo je toliko rano da se sunce jo{ krilo u magli na ivici obzorja kada je Vivijen stupila u sobu iza svoje, gde je spavala slu{kinja, i tiho se sagnula da je probudi. @ena se uspravila u krevetu, brzo navla~e}i preko haljine tuniku od koè. "Reci vozarima da se pripreme. I po{alji moju ro|aku Morganu da mi pomogne." Nekoliko minuta kasnije Morgana je sa po{tovanjem zastala pred ulazom, jer Vivijen je kle~ala raspiruju}i vatru. Nije na~inila nikakav zvuk; posle devet godina obuke za sve{tenicu kretala se toliko tiho da nije odala svoje prisustvo ni korakom ni dahom. Ali posle toliko godina tako|e je dobro poznavala pona{anje sve{tenica, toliko dobro da se nije ni iznenadila kada se Vivijen okrenula ~im je ona stigla do vrata. "U|i, Morgana", rekla je. Nasuprot uobi~ajenim navikama, Vivijen ovog puta nije ponudila ro|aku da sedne, nego ju je ostavila da stoji i neko vreme ju je pa`jivo posmatrala. Morgana nije bila visoka; nikada ne}e ni biti, a tokom ovih godina u Avalonu dostigla je svoju punu visinu, jedva koji centimetar vi{e od Gospe. Tamna kosa bila joj je za~e{ljana niz le|a i pri~vr{}ena ko`nom uzicom; nosila je tamnoplavu haljinu i tuniku od jelenje koè kao i sve sve{tenice, a plavi polumesec tamno joj se presijavao sa ~ela. No, ma koliko bila neprimetna i obi~na me|u ostalima, u o~ima je nosila sjaj koji je odgovorio na Vivijenin ispitiva~ki pogled, i Vivijen je iz iskustva znala da }e, ma koliko bila mala i krhka, umeti da se, kad zatreba, zaogrne ~arolijom, pa }e izgledati ne samo visoka nego i veli~anstvena. Ve} je izgledala bezvremenski, i Vivijen je znala da }e isto tako izgledati i kada joj se u kosi pojave sede vlasi. Osetila je drhtaj olak{anja. Ne, nije lepa, pomislila je, a onda se upitala za{to bi joj to bilo va`no. Morgana bi svakako, kao i svaka druga mlada èna, bez obzira na zakletvu Boginji, vi{e volela da bude lepa i sigurno je veoma nesre}na {to nije tako. Vivijen je malo iskrivila usne. Kada do|e{ u moje godine, devojko, pomislila je, vi{e ne}e biti va`no jesi li lepa ili nisi. Jer svi koji te budu poznavali smatra}e da si prekrasna kad god bude{ poèlela da to smatraju; a kada ne bude{, moè{ se opustiti i pretvarati se da si obi~na èna koju su davno pro{le takve misli. I sama je vodila sli~nu bitku pre vi{e od dvadeset godina, dok je pratila kako Igrena odrasta i sti~e bakarnu, tamnoputu lepotu za koju bi Vivijen, tada jo{ mlada, rado prodala i du{u i sve svoje mo}i. Ponekad, u trenucima nesigurnosti, pitala se da nije gurnula Igrenu u brak sa Gorloasom samo da je ne bi podbadala ljupkost mla|e sestre, podse}aju}i je na to koliko je sama ozbiljna i obi~na. Ali navela sam je da zavoli ~oveka koji joj je bio su|en jo{ pre nego {to je kamenje u prstenu na ravnici Salisberija naslagano jedno na drugo, pomisila je. Shvatila je da Morgana jo{ }utke stoji, ~ekaju}i da ona prva progovori, i nasme{ila joj se.
"Zaista starim", rekla je. "Za trenutak sam se izgubila u se}anjima. Nisi vi{e dete kao kada si do{la ovamo, pre mnogo godina; ali ponekad to zaboravljam, moja Morgana." Morgana se nasme{ila i od toga joj se lice preobrazilo, jer do malo~as je delovalo nadureno. Kao Morgoza, pomislila je Vivijen, mada ina~e izme|u njih nema nikakve sli~nosti. To je Talesinova krv. "Mislim da ti ni{ta ne zaboravlja{, ro|ako", rekla je Morgana. "Mo`da. Jesi li doru~kovala, dete?" "Ne. Ali nisam gladna." "Vrlo dobro. @elim da ode{ na barku." Morgana, koja se nau~ila }utanju, odgovorila je samo pokretom po{tovanja i slaganja. Takav zahtev, naravno, ni po ~emu nije bio neobi~an - barku iz Avalona uvek mora voditi sve{tenica koja poznaje tajne puteve kroz maglu. "Ovo je porodi~ni posao", rekla je Vivijen, "jer moj sin prilazi ostrvu, i mislila sam da bi mu valjalo u susret poslati ro|aku." Morgana se nasme{ila. "Balan?" upitala je. "Zar se njegov usvojeni brat Balin ne boji za du{u ukoliko ode dalje od crkvenih zvona?" U Vivijeninim o~ima pojavio se nagove{taj osmeha. "Obojica su ponosni ljudi i ve{ti ratnici, i vode besprekoran ìvot, ~ak i po merilima druida, ne nanose}i nikome zlo i nikome se ne suprotstavljaju}i, i uvek teè}i da isprave nepravdu ako nai|u na nju. Ne sumnjam da se Saksoncima ~ine ~etiri puta stra{niji kada se bore rame uz rame. Zapravo, oni se ni~ega ne pla{e, osim zle magije i one pokvarene sve{tenice koja je jednom od njih majka..." i tu se zakikotala kao devojka, a Morgana se zakikotala sa njom. Potom se uozbiljila. "Pa, ne àlim {to sam poslala Balana na odgajanje u spolja{nji svet. On nije bio pozvan da postane druid, i postao bi vrlo lo{ druid, a mada je za Boginju izgubljen, ona }e ga svakako pripaziti, makar joj se molio sa brojanicama i obra}ao joj se kao Devici Mariji. Ne, Balan je daleko na obali, bori se uz Utera protiv Saksonaca, i drago mi je zbog toga. Govorila sam o svom mla|em sinu." "Mislila sam da je Galahad jo{ u Bretanji." "I ja sam, ali no}as sam ga videla Vidom... ovde je. Kad sam ga poslednji put videla, imao je samo dvanaest godina. Rekla bih da je pirli~no izrastao; mora da mu je preko {esnaest, i spreman je da ponese oru`je, samo nisam sigurna da mu je su|eno da ga ponese." Morgana se nasme{ila, i Vivijen se setila kako je Morgana, kad je tek stigla, kao usamljeno dete, ponekad smela da provodi slobodno vreme sa jedinim detetom koje je tu odgajano, sa Galahadom. "Ban od Benvika sada mora da je ve} star", primetila je Morgana. "Star je, da; i ima mnogo sinova, pa je moj sin me|u njima samo jo{ jedno neèljeno star~evo kopile. Ali polubra}a ga se boje i voleli bi da on nekuda ode, a prema detetu iz Velikog Braka ne smeju da se pona{aju kao prema bilo kom kopiletu." Vivijen je odgovarala na neizgovoreno pitanje. "Otac mu je dodelio imanja u Bretanji, ali jo{ pre nego {to je Galahad napunio {est godina postarala sam se da njegovo srce zauvek ostane ovde, kraj Jezera." Primetila je blesak u Morganinim o~ima i opet odgovorila na neizgovoreno. "Okrutno je ostaviti ga ve~ito nezadovoljnog? Mo`da. Nisam ja okrutna, nego Boginja. Njegova sudbina leì u Avalonu, a videla sam ga Vidom kako kle~i pred Svetim Sudom..." Morgana je opet, ironi~no, na~inila gest odobravanja kojim sve{tenica pod zavetom }utanja pokazuje da je shvatila nare|enje. Vivijen se odjednom razljutila na sebe. Sedim ovde i opravdavam ono {to sam u~inila od svog ìvota, i ìvota mojih sinova, i to pred jednim devoj~urkom! Ne dugujem joj nikakva obja{njenja! Kad je ponovo progovorila, glas joj je bio leden i dalek. "Idi sa barkom, Morgana, i dovedi mi ga." Morgana je po tre}i put na~inila znak nemog slaganja i okrenula se da po|e. "Samo trenutak", rekla je Vivijen. "Doru~kova}e{ ovde sa nama kada ga dovede{; on ti je ro|ak." Kad se Morgana opet nasme{ila, Vivijen je shvatila da je sve vreme poku{avala da je navede na to, i iznenadila se. Morgana je si{la stazom ka ivici Jezera. Srce joj je jo{ udaralo brè nego ina~e; u poslednje vreme, kad bi razgovarala sa Gospom, ~esto je ose}ala me{avinu ljuvavi i ljutnje, a nijedno nije smela da pokaè, kao ni ~udne misli koje su joj se javljale. ûdila se samoj sebi, jer je odavno nau~ila da zauzdava svoja ose}anja onako kako je zauzdavala re~i, pa i misli. Galahada se se}ala jo{ od prve godine koju je provela u Avalonu - suvonjav, tamnoput, ìvahan de~ak. Nije ga mnogo volela, ali po{to je ~eznula za svojim mla|im bratom, pu{tala je da se de~ko mota oko nje. Potom je on poslat na odgajanje i otad ga je videla samo jednom, kada je imao dvanaest godina, sav od o~iju, zuba i
kostiju koje su virile iz okra}ale ode}e. Tada je prezirao sve {to je ènskog roda, a ona je bila zauzeta najteìm delom obuke, pa nije obra}ala mnogo pa`nje na njega. Sitni, tamnoputi vesla~i na barci poklonili su se pred njom u znak po{tovanja prema Boginji koju su predstavljale sve starije sve{tenice, a ona im je bez re~i dala znak i zauzela mesto na pramcu. Opto~ena barka brzo je i nemo za{la u maglu. Morgana je ose}ala vlagu kako joj svetluca na ~elu i u kosi; ose}ala je studen do kostiju, ali je nau~ila da ne obra}a pa`nju na to. Kada su izronili iz magle, sunce je izi{lo iza daleke obale, i videla je kako ih tamo ~ekaju konj i jaha~. Barka je polako napredovala, ali Morgana se na trenutak zaboravila i stajala je neza{ti}ena, gledaju}i konjanika. Bio je krhke gra|e, orlovskog lica, jo{ tamnijeg zbog purpurne kape sa orlovim perom i purpurnog ogrta~a koji je ljupko padao oko njega. Kada je sjahao, prirodna lako}a kojom se kretao, plesa~ka gracioznost, oduzeli su joj dah. Da li je ikada poèlela da bude plavokosa i obla, kada neko tamnoput i mr{av moè biti ovako lep? O~i su mu tako|e bile tamne i blistale su od nagove{taja {eretluka - {eretluka koji bi i sam po sebi pokazao Morgani ko je on, mada na njemu nije ostalo nikakvog traga od onog mr{avog de~aka sa ko{~atim nogama i ogromim stopalima. "Galahade", rekla je, paze}i da joj glas ostane tih kako ne bi zadrhtao - trik svih sve{tenica. "Ne bih te prepoznala." On se lako poklonio, i pri tom mu se pla{t zanjihao - zar nije to nekada prezirala kao akrobatski trik? Kod njega je izgledalo sasvim prirodno. "Gospo", rekao je. Ni on mene nije prepoznao. Neka ostane tako. Za{to se ba{ tada setila Vivijeninih re~i? Tvoje dostojanstvo je posve}eno Boginji. Pazi da ostane tako dok Majka ne objavi svoju volju. Prepadnuta, Morgana je prvi put u ìvotu shvatila da je poùdno pogledala nekog mu{karca. Svesna da to nije za nju, da je njoj su|eno da provede ìvot onako kako Boginja odredi, gledala je na mu{karce prezrivo, kao na ne{to {to sve{tenica uzima u ime Boginje, ili ih odbija - {to zavisi od trenutka. Vivijen joj je naredila da ove godine ne u~estvuje u sve~anostima Beltanskih vatri, posle kojih neke sve{tenice za~inju po volji Boginje, a ta deca se ili ra|aju, ili ih se otarase znanjima o bilju i lekovima koje su stekle - neprijatan postupak, ali ~esto bolji od jo{ neprijatnijeg i opasnijeg ~ina ra|anja i dosadne dece koja se odgajaju u Avalonu ili se {alju u svet, kako Gospa odredi. Morgani je bilo milo {to }e se ovog puta izvu}i, jer znala je da Vivijen ima za nju druge planove. Dala mu je znak da se ukrca. Nikad ne pruàj ruke ka strancu - re~i stare sve{tenice koja ju je obu~avala; Sve{tenica Avalona mora biti kao posetilac iz drugog sveta. Upitala se za{to je morala da prekine pokret kojim je posegnula ka njegovom doru~ju. Iznenada je postala svesna, sa sigurno{}u od koje joj je krv proklju~ala u slepoo~nicama, da pod njegovom tamnom koòm leè ~vrsti mi{i}i, koji pulsiraju od ìvota, i poèlela je da ga ponovo pogleda uo~i. Brzo se okrenula, poku{avaju}i da se savlada. Kad je progovorio, glas mu je bio dubok i milozvu~an. "A, sad kad si pokrenula ruke poznao sam te. Sve drugo na tebi se promenilo. Sve{tenice, zar mi nisi nekada bila ro|aka po imenu Morgana?" Tamne o~i su zablistale. "Ni{ta vi{e nije onako kao kada sam te zvao Vilinskom Morganom..." "Bila sam, i jo{ sam. Ali pro{le su godine", rekla je i okrenula se na drugu stranu, daju}i nemim vesla~ima znak da otisnu barku od obale. "Ali magija Avalona nikada se ne menja", promrmljao je on, i znala je da se ne obra}a njoj. "Magla, trska i barske ptice... a onda barka, kao magija, koja se udaljava od tihe obale... Znam da ovde nema ni~ega za mene, a ipak se stalno vra}am..." Barka je tiho prelazila preko Jezera. âk i sada, po{to je Morgana ve} godinama znala da u tome nema magije, nego da je re~ o dugoj obuci u tihom veslanju, jo{ ju je op~injavala misti~na ti{ina u kojoj su se kretali. Okrenula se da prizove maglu, ali bila je svesna mladi}a iza sebe. On je stajao, lako odràvaju}i ravnoteù kraj konja, jedne ruke preba~ene preko sedla, lako menjaju}i poloàj bez pokreta, pa se nije primetno njihao niti gubio ravnoteù dok je barka klizila i skretala. Morgana je to postigla posle duge obuke, ali on je to, izgleda, uspevao iz prirodne ljupkosti. înilo joj se da ose}a na le|ima njegove tamne o~i kao opipljivu toplotu dok je odlazila na pramac i podizala ruke, a duga~ki rukavi joj lepr{ali. Duboko je udahnula, pripremaju}i se za magijski ~in, znaju}i da mora da usmeri svu usredsre|enost u to, veoma ljuta na sebe {to je toliko svesna mu{kog pogleda na sebi. E, neka vidi! Neka me se pla{i i neka me vidi kao oli~enje Boginje! Osetila je da se u njoj ogla{ava ne{to pobunjeni~ko, dugo prigu{ivano. Ne, èlim da u meni vidi ènu, a ne Boginju, ~ak ni sve{tenicu, ali ponovo je duboko udahnula i izbrisala ~ak i se}anje na tu èlju.
Podigla je ruke prema nebu; spustila ih je, a magla se pojavila za njenim lepr{avim rukavima. Oko njih su se sklopili magla i ti{ina. Morgana je nepokretno stajala, ose}aju}i tik uz sebe topotu mladi}evog tela. Kad bi se samo malo pomerila, dodirnula bi mu ruku i znala bi kakvo je to ose}anje spojenih ruku. Malo se odmakla i zauzela izdvojeno drànje. A sve to vreme se ~udila samoj sebi. Ovo mi je ro|ak, ponavljala je u sebi, to je Vivijenin sin koji mi je sedeo u krilu kada je bio mali i usamljen! Namerno je prizvala sliku trapavog de~aka prekrivenog ogrebotinama, ali kada su izi{li iz magle, tamne o~i su se sme{ile na nju, i osetila je da je obuzima vrtoglavica. Naravno, kad nisam doru~kovala, pomislila je, gledaju}i Galahadov gladni pogled dok je posmatrao Avalon. Primetila je da se prekrstio. Vivijen bi se naljutila da je to videla. "Ovo je zaista vilinska zemlja", rekao je on tiho, "a ti si Vilinska Morgana, kao i uvek... ali sada si i èna, i to lepa, ro|ako." Nisam lepa, nestrpljivo je pomislila, to {to on vidi jeste ~aroija Avalona. A ono pobunjeni~ko u njoj opet se oglasilo: @elim da misli da sam lepa - ja, a ne ~arolija! Stegla je usne i znala je da izgleda strogo i nepristupa~no, opet oli~enje sve{tenice. "Ovuda", kruto je kazala. Kad je dno barke zagrebalo pesak, dala je znak vesla~ima da se postaraju za njegovog konja. "Uz tvoje dopu{tenje, gospo", rekao je on, "sam }u se postarati za konja. To nije obi~no sedlo." "Kako èli{", rekla je Morgana, pa je stajala i gledala kako on rasedlava konja. Ali bila je suvi{e radoznala da bi mogla da }uti. "Zaista ~udno sedlo... ~emu sluè te duga~ke ko`ne trake?" "Koriste ih Skiti - zovu se stremeni. Moj usvojeni otac poveo me je na hodo~a{}e, i to sam video u njihovoj zemlji. âk ni rimske legije nemaju takvu konjicu, jer Skiti pomo}u ovoga mogu da kontroli{u i zaustavljaju konje usred galopa, i stoga mogu da se bore ja{u}i", raspri~ao se on, "a ~ak i pod lakim jaha~kim oru`jem, vitez na konju je nepobediv pred svakim pe{akom." Nasme{io se, a tamno lice mu je sinulo. "Saksonci me zovu Alfgar elfska strela koja dolazi iz tame i poga|a neprime}ena. Na Banovom dvoru promenili su mi ime i nazvali me Lanselet, {to na njihovom jeziku zna~i otprilike isto. Jednog dana }u imati legiju ovako opremljenih konja, a onda nek se Saksonci pripaze!" "Tvoja majka mi je rekla da si ve} postao ratnik", rekla je Morgana, zaboraviv{i da uti{a glas, i on joj se opet nasme{io. "A, sad sam ti poznao i glas, Vilinska Morgano... kako si se usudila da mi se pojavi{ kao sve{tenica? Pa, pretpostavljam da je to Gospina volja. Ali vi{e mi se dopada{ ovako nego onako ozbiljna kao Boginja", rekao je, sa onim poznatim {eretlukom u glasu, kao da su se rastali koliko ju~e. Morgana je prikupila poslednje ostatke dostojanstva. "Da, Gospa nas ~eka, i ne smemo je pustiti da ~eka predugo." "Oh, da", na{alio se, "uvek moramo da ùrimo da joj u~inimo po volji... pretpostavljam da si sad jedna od onih koje joj prinose i odnose, i drhte}i ~ekaju svaku njenu re~." Na to Morgana nije znala {ta da odgovori. "Hodi ovuda", rekla je. "Se}am se puta", uzvratio je i }utke po{ao kraj nje umesto da je prati sa du`nim po{tovanjem. "I ja sam obi~no tr~ao kod nje i drhtao kad bi se namr{tila, sve dok nisam otkrio da mi nije samo majka, nego smatra sebe ve}om od svake kraljice." "A tako i jeste", o{tro je rekla Morgana. "Svakako, ali ja sam ìveo u svetu gde mu{karci ne tr~e na svaki znak neke ène." Primetila je da je stegnuo vilice i da vi{e nema onog {eretluka u pogledu. "Vi{e bih voleo majku punu ljubavi nego strogu Boginju koja svakim dahom odre|uje mu{karcima ho}e li ìveti ili umreti." Na to Morgana opet nije umela da odgovori. Ubrzala je korak, pa je morao da potr~kava kako bi je sustigao. Ravena, i dalje }utljiva - jer zarekla se na ve~no ~utanje, osim kada bi bila u proro~kom transu - pustila ih je u ku}icu uz klimanje glavom. Kad su joj se o~i privikle na polutamu, Morgana je primetila da je Vivijen, koja je sedela kraj vatre, odlu~ila da do~eka sina ne u obi~noj tamnoj haljini i ko`noj tunici sve{teice, nego u purpurnoj haljini, sa kosom za~e{ljanom visoko iznad ~ela i ukra{enom draguljima. âk i Morgana, koja je znala sve trikove preru{avanja, uzdahnula je od veli~anstvenog prizora. Kao da sama Boginja do~ekuje molioca u svom podzemnom obitavali{tu. Morgana je primetila da je Galahad stegao vilice i zgr~io pesnice. ûla ga je kako di{e i shvatila da ulaè ogroman napor da mu glas ostane miran.
"Gospo i majko moja, pozdravljam te." "Galahade", rekla je ona. "Hodi i sedi kraj mene." Umesto toga, seo je preko puta. Morgana je ostala kraj vrata, a Vivijen joj je dala znak da i ona sedne. "êkala sam vas oboje za doru~ak. Hajde, pridruìte mi se." êkala ih je sveè skuvana riba iz Jezera, za~injena travama i maslacem; tako|e, vreo je~meni hleb i sveè vo}e, hrana kakvu je Morgana retko kad imala prilike da okusi u skromnom stani{tu sve{tenica. Ona i Vivijen su jele malo, ali Galahad se posluìo svime sa zdravim apetitom mladi}a koji jo{ raste. "Pa, ovo posluènje je dostojno kralja, majko." "Kako ti je otac i kako je u Bretanji?" "Sasvim dobro, mada protekle godine nisam mnogo bio tamo. Poslao me je na dalek put, kako bih za njega prou~io skitsku konjicu. Mislim da ~ak ni Rimljani sada nemaju takvu konjicu. Imamo krda iberijskih konja ali tebe svakako ne zanima gajenje konja. Sada sam do{ao sa porukom za Pendragonov dvor, o novom okupljanju saksonskih vojski; mislim da ne}e napasti punom snagom pre Dugodnevice. Kad bih samo imao vremena i novca da obu~im legiju takvih konjanika!" "Voli{ konje", iznen|eno je rekla Vivijen. "Zar te to ~udi, gospo? Sa ìvotinjama uvek zna{ {ta misle, jer ne mogu da laù, niti da se pretvaraju", odgovorio je. "Svi putevi prirode bi}e ti otvoreni", rekla je Vivijen, "kada se vrati{ u Avalon da ìvi{ kao druid." "Jo{ ta stara pesma, Gospo? Mislio sam da sam ti ve} odgovorio kad smo se poslednji put videli." "Galahade", rekla je, "imao si dvanaest godina. Bio si suvi{e mlad da bi poznavao ìvot." Nestrpljivo je odmahnuo rukom. "Sada me niko ne zove Galahad, osim tebe i druida koji su mi nadenuli to ime. U Bretanji i na bojnom polju ja sam Lanselet." Nasme{ila mu se. "Zar misli{ da me je briga {ta kaù vojnici?" "Zna~i, naredi}e{ mi da ~u~im i Avalonu i sviram harfu dok se napolju, u stvarnom svetu, vode bitke na ìvot i smrt, gospo?" Vivijen ga je ljutito pogledala. "Poku{ava{ li da mi kaè{ kako ovaj svet nije stvaran, sine?" "Jeste stvaran", odgovorio je Lanselet uz nestrpljiv pokret ruku, "ali na drugi na~in, odvojen od borbi napolju. Vilinska zemlja, ve~iti mir - oh, da, meni je to dom, postarala si se za to, Gospo. Ali izgleda mi da ovde ~ak i sunce druga~ije sija. I ovde se ne de{avaju prave ìvotne bitke. âk je i Merlin dovoljno mudar da to zna." "Merlin je, izgleda, pro{ao godine kada se u~i razlikovanje stvarnog od nestvarnog", rekla je Vivijen, "a to mora{ i ti. U svetu ima dovoljno ratnika, sine moj. Tvoje je da nau~i{ da vidi{ dalje od njih i mo`da da im nare|uje{ kada da dolaze i odlaze." Odmahnuo je glavom. "Ne! Gospo, ne govori vi{e, taj put nije moj." "I dalje nisi dovoljno odrastao da zna{ {ta èli{", mirno je rekla Vivijen. "Ho}e{ li nam dati sedam godina, kao {to si dao svom ocu, da sazna{ je li ovo tvoj ìvotni put ili nije?" "Za sedam godina", nasme{io se Lanselet, "nadam se da }u do~ekati da Saksonci budu oterani sa na{ih obala i nadam se da }u imati udela u tome. Nemam vremena za magiju i misterije druida, Gospo, i ne bih pristao i da ga imam. Ne, majko, preklinjem te da mi da{ svoj blagoslov i po{alje{ me iz Avalona, jer iskreno re~eno, Gospo, oti}i }u sa tvojim blagoslovom ili bez njega. @iveo sam u svetu gde mu{karci ne ~ekaju na nare|enje ène da bi do{li ili oti{li." Morgana se trgla kad je videla beli gnev kako prele}e preko Vivijeninog lica. Sve{tenica je ustala, sitno gra|ena, ali veli~anstvena u besu. "Opire{ se Gospi od Avalona, Galahade od Jezera?" Nije se povukao pred njom. Morgana, koja je primetila da je prebledeo uprkos tamnoj koì, znala je da ispod njegove ljupkosti postoji i ~elik, snage jednake Gospinoj. Tiho je odgovorio. "Da si mi to naloìla dok sam jo{ bio èljan tvoje ljubavi i pa`nje, gospo, svakako bih uradio tako kako èli{. Ali nisam vi{e dete, gospo i majko moja, i {to pre to shvatimo, brè }emo posti}i sklad i presko~iti ove sva|e. @ivot druida nije za mene." "Jesi li postao hri{}anin?" upitala je, sik}u}i od besa. On je uzdahnuo i odmahnuo glavom. "Ne, zapravo. âk i ta uteha mi je uskra}ena, mada sam na Banovom dvoru mogao da pro|em kao hri{}anin kada sam èleo. îni mi se da ne verujem ni u jednog Boga osim u ovog." Poloìo je dlan na ma~. Gospa se skljokala na klupu i uzdahnula. Potom je duboko udahnula i nasme{ila se. "Tako, dakle", rekla je. "Ti si mu{karac i nema na~ina da te ubedim. Mada bih volela kada bi o ovome razgovarao sa Merlinom."
Morgana, koja je sve pa`ljivo posmatrala, primetila je kako sa mladi}evih {aka nestaje napetost. Misli da je ona odustala, pomislila je. Ne poznaje je dovoljno da bi znao da je be{nja nego ikada. Lanselet je bio dovoljno mlad da bi pustio da mu se olak{anje oseti i u glasu. "Zahvalan sam ti na razumevanju, majko. I rado }u potraìti savet od Merlina, ako ti to godi. Ali ~ak i hri{}anski sve{tenici znaju da je poziv za slu`bu Bogu Bo`ji dar i da nema veze sa onim {to neko èli ili ne èli. Bog, ili ako vi{e voli{ bogovi, nisu me pozvali, niti su mi dali ikakav dokaz da On - ili oni - uop{te postoje." Morgana se setila {ta joj je Vivijen rekla pre mnogo godina: Teàk je teret roditi se nedokazan. No, sad se prvi put upitala. [ta bi Vivijen stvarno uradila da sam ikada, tokom svih ovih godina, do{la kod nje i rekla joj kako èlim da odem? Gospa je suvi{e uverena da zna volju Boginje. Te jereti~ke misli su je uznemirile i brzo ih je odbacila, ponovo upraviv{i pogled u Lanseleta. Isprva je samo bila op~injena njegovom tamnom lepotom i graciozno}u. Sada je videla i pojedinosti; prvo paperje brade - nije imao vremena da se obrije ili je odlu~io da ne brije lice kao Rimljani; vitke ruke bile su divno oblikovane, pogodne da drè oru`je ili harfu, ali pomalo ùljevite preko dlanova i prstiju, i to vi{e na desnoj ruci nego na levoj. Na jednoj podlaktici imao je mali oìljak, belu liniju koja je izgledala kao da postoji ve} mnogo godina, i jo{ jedan, polumese~ast, na levom obrazu. Trepavice su mu bile duga~ke kao u devojke. Ali nije imao bespolni izgled kao mnogi de~aci pre nego {to im nikne brada; li~io je na mladog jelena. Morgana je pomislila kako nikada ranije nije videla toliko muèvno bi}e. Po{to je bila uve`bana da tako misli, lako je zaklju~ila: U njemu nema nimalo meko}e od odrastanja uz ène, {to bi ga u~inilo podlo`nim ènskom rodu. Pori~e da ose}a dodir Boginje u sebi; jednog dana }e imati problema sa njom... I misli su joj se opet promenile, jer setila se kako }e jednog dana ona igrati ulogu Boginje na nekoj velikoj sve~anosti, i osetila je prijatnu vrelinu u telu. Mo`da bi on mogao da bude Bog... Izgubljena u sanjarenjima, nije ~ula o ~emu govore Lanselet i Gospa sve dok je nije osvestio Vivijenin glas koji je izgovorio njeno ime; pribrala se sa naporom, kao da je lutala negde izvan sveta. "Morgana?" ponovila je Gospa. "Moj sin je dugo bio van Avalona. Povedi ga sa sobom, provedite dan na obalama ako èlite, danas si oslobo|ena svih du`nosti. Kada ste oboje bili deca, se}am se, to vam se dopadalo, da {etate obalom Jezera. Ve~eras }e{, Galahade, ve~erati sa Merlinom, a spava}e{ sa mladim sve{tenicima koji nisu pod zavetom }utanja. A sutra, ako i dalje bude{ tako èleo, po}i }e{ sa mojim blagoslovom." Duboko joj se poklonio pre nego {to su zajedno izi{li. Sunce je visoko odsko~ilo, i Morgana je shvatila da je propustila pozdravljanje zore; pa, imala je Gospinu dozvolu da odsustvuje, a u svakom slu~aju ionako vi{e nije bila mlada sve{tenica kojoj propu{tanje ove slu`be moè doneti kaznu. Danas je nameravala da nadgleda nekoliko mladih èna koje su pripremale boje za sve~ane ode`de - ni{ta {to ne bi moglo da sa~eka do sutra ili do nekog drugog dana. "Idem u kuhinju", rekla je, "da uzmem malo hleba da ponesemo. Moèmo da lovimo barske ptice - da li voli{ lov?" Klimnuo je glavom i nasme{io joj se. "Ako donesem majci na poklon nekoliko ptica, mo`da }e se manje ljutiti na mene. Voleo bih da se pomirimo", rekao je, gotovo se smeju}i. "Kada je ljuta, jo{ me pla{i - kad sam bio mali, verovao sam da, kad nije sa mnom, odbacuje izgled smrtnika i postaje sama Boginja. Ali ne bi trebalo tako da govorim o njoj - koliko vidim, veoma si joj privrèna." "I ona je bila privrèna prema meni kao pomajka", polako je odgovorila Morgana. "A {to ne bi bila? Ona ti je ro|aka, zar ne? Tvoja majka - ako se dobro se}am - bila je èna Kornvola, a sad je èna Pendragona... je li tako?" Morgana je klimnula glavom. To je bilo toliko davno da se sada jedva se}ala Igrene i ponekad joj se ~inilo da je odavno bila bez majke. Nau~ila je da ìvi bez potrebe za majkom sem Boginje i imala je mnogo sestara me|u sve{tenicama, pa joj ovozemaljska majka nije ni bila potrebna. "Nisam je videla ve} mnogo godina." "Ja sam Uterovu kraljicu video samo jednom, iz daleka - veoma je lepa, ali mi se ~inila hladna i daleka." Lanselet se nasmejao sa nelagodno{}u. "Na o~evom dvoru navikao sam se na ène koje zanimaju samo lepe haljine, dragulji i de~ica, a ponekad, ako nisu udate, zanima ih i da na|u muà... Ne znam mnogo o ènama. Ti uop{te ne li~i{ na njih. Ne li~i{ ni na jednu ènu koju sam ikada video." Morgana je osetila da je pocrvenela. Odgovorila je tihim glasom, kako bi ga podsetila. "Ja sam sve{tenica, kao tvoja majka..." "Oh", rekao je, "ali se razlikuje{ od nje kao no} od dana. Ona je veli~anstvena, stra{na i divna, i ~ovek moè samo da je voli i oboàva i da je se pla{i, ali ti, ose}am da si ti jo{ stvarna, uprkos svim tim misterijama oko sebe! Obla~i{ se kao sve{tenica i izgleda{ kao sve{tenica, ali kad ti pogledam u o~i, vidim u njima pravu ènu, koju bih mogao da dodirnem." Nasmejao se, a ona ga je uhvatila za ruku i uzvratila mu smehom. "Oh, da, stvarna sam, stvarna kao zemlja po kojoj hoda{ ili ptica na onom drvetu..."
I{li su zajedno du` obale, a Morgana ga je povela stazicom, pa`ljivo izbegavaju}i ivice puta za procesije. "Je li ovo sveto mesto?" upitao je on. "Je li zabranjeno penjati se na Tor ako nisi sve{tenik ili druid?" "Zabranjeno je samo o velikim sve~anostima", rekla je, "a ti svakako moè{ po}i sa mnom. Ja smem da idem kuda èlim. Sada na Toru nema nikoga sem ovaca na ispa{i. Ho}e{ li da se popnemo?" "Da", rekao je. "Se~am se da sam se jednom, kao dete, popeo gore. Mislio sam da je zabranjeno i bio sam siguran da }e me kazniti ako se sazna da sam bio tamo. Jo{ se se}am pogleda sa vrha. Pitam se da li je jo{ tako ogroman kao {to mi se ~inio kad sam bio de~a~i}." "Moèmo se popeti putem za procesije, ako èli{. Nije tako strm, jer vijuga oko Tora, ali je duì." "Ne", rekao je. "Voleo bih da se popnem pravo uz padinu, samo" - malo je zastao - "da li je suvi{e dugo i strmo za devojku? Ja sam se penjao i te`nim padinama, u lovu, ali moè{ li ti tuda u tim duga~kim suknjama?" Nasmejala se i rekla mu da se ~esto tuda penje. "A {to se ti~e sukanja, navikla sam na njih", rekla je, "a ako mi budu zasmetale, podi}i }u ih za pojas da oslobodim kolena". Njegov osmeh bio je divan i {irok. "Nikada nisam mislio da ~ednost ima neke veza sa otkrivanjem kolena dok se penje{ - mu{kaci svakako znaju da ène tako|e imaju noge. Sigurno nije odve} neprili~no videti ono {to moè{ i sam da zamisli{. Znam da neki hri{}anski sve{tenici govore o tome, ali oni, izgleda, misle da je ljudsko telo |avolovo delo, a ne Bo`je, i da niko ne moè da vidi ènsko telo, a da ne poludi od èlje da ga ima." Odvratio je pogled, i Morgana je shvatila da je ispod spolja{nje samouverenosti on i dalje stidljiv, i to joj se dopalo. Zajedno su po{li uzbrdo. Morgana, koja je bila sna`na i izdr`ljiva zbog mnogo tr~anja i hodanja, nametnula je tempo koji ga je iznenadio, i posle prvih nekoliko koraka imao je problema da je prati. Na oko pola puta uz padinu Morgana je zastala, i stra{no joj je prijalo da ~uje njegovo te{ko disanje dok je ona i dalje disala sasvim lako. Umotala je donju ivicu suknje oko pojasa, ostaviv{i samo jedan sloj tkanine preko kolena, i po{la uz strmiji, stenovitiji deo padine. Nikada ranije nije se nimalo ustezala da otkrije noge, ali sada, kad je znala da ih on gleda, bila je neobi~no svesna da su lepo uobli~ene i sna`ne, i pitala se da li je on ipak smatra nepristojnom. Kad su stigli na vrh, pre{la je preko grebena i sela u senku kamenog kruga. Minut ili dva kasnije stigao je i on i bacio se na tlo, dah}u}i. Kada je ponovo mogao da progovori, rekao je: "Izgleda da sam suvi{e jahao, a nisam se dovoljno penjao pe{ke! A ti, ~ak se nisi ni zadihala." "Da, ali ja sam navikla da dolazim ovamo, a ne idem uvek sve~anim putem", odgovorila je. "A na Ostrvu sve{tenika nema ~ak ni senke od ovog kamenja", rekao je on. "Nema. U njihovom svetu postoje samo crkva i zvonik. Ako èlimo da slu{amo u{ima duha, moèmo ~uti zvona... ovde su to senke, a u njihovom svetu senke smo mi. Ponekad se pitam da li zato izbegavaju crkvu i drè velike gozbe na na{e praznike - zato {to bi im bilo neprijatno da ose}aju oko sebe senke kamenja, a mo`da ~ak i onih koji jo{ imaju senku Vida, da ose}aju oko sebe kretanje druida i da ~uju {apat njihovih pesama." Lanselet se stresao i za trenutak je izgledalo kao da su oblaci zaklonili sunce. "A ti, ima{ li Vid? Moè{ da vidi{ kroz veo koji razdvaja svetove?" "Svi to imaju", rekla je Morgana, "ali ja sam nau~ila da ga koristim bolje od ve}ine èna. Ho}e{ li da vidi{, Galahade?" On se opet stresao. "Molim te, ro|ako, ne zovi me tim imenom." Nasmejala se. "Zna~i, mada ìvi{ me|u hir{}anima, veruje{ u isto {to i vilinski narod, da onaj koji zna tvoje pravo ime moè da nare|uje tvom duhu? Ti zna{ moje ime, ro|a~e. Kako bi vi{e voleo da te zovem? Lans?" "Kako god èli{, osim po imenu koje mi je dala majka. Jo{ se bojim njenog glasa kada izgovori to ime izvesnim tonom. Kao da sam taj strah posisao sa njenih grudi..." Pruìla je ruku ka njemu i poloìla vrh prsta na mesto izme|u obrva koje je osetljivo na Vid. Lako je dahnula na njega i za~ula njegov iznena|eni dahtaj, jer kameni prsten oko njih kao da se istopio i nestao u senkama. Sada se pred njima pruào ~itav vrh Tora, sa malom crkvom od naboja pod niskim kamenim zvonikom na kome je bio grubo nacrtan an|eo. Lanselet se brzo prekrstio kad je ka njima, naizgled, po{la kolona u sivo obu~enih prilika. "Da li nas vide, Morgana?" {apnuo je. "Neki od njih, mo`da, mogu da nas nazru kao senke. Mo`da }e pomisliti da smo njihovi, ili da su im o~i zaslepljene od sunca pa im se privi|a", rekla je, zadràv{i dah, jer to {to mu je rekla bila je Misterija o kojoj, zapravo, ne bi smela da razgovara sa neposve}enom osobom. Ali nikada u ìvotu nije bila ovako bliska sa nekim; ose}ala je da ne bi mogla da podnese da i{ta taji pred njim, i stoga mu je podarila ovo, govore}i sebi kako ga gospa èli u Avalonu. Kakav bi Merlin od njega postao!
ûla se prigu{ena pesma: Jagnje{ce Bo`je, koje odnese od nas sva zla sveta, Gospode Hriste, smiluj se na nas... Lanselet je poluglasno pevao dok je crkva nestajala, a kamenje se ponovo pojavljivalo. "Molim te", tiho je rekla Morgana. "To je uvreda za Veliku Boginju, pevati ovde te pesme; svet koji je ona na~inila nije zao i njene sve{tenice ne dozvoljavaju ljudima da ga nazivaju takvim." "Kako èli{." Za}utao je, i opet mu je preko lica pre{la senka oblaka. Glas mu je bio melodi~an, toliko sladak da je poèlela da opet ~uje kako peva. "Svira{ li harfu, Lanse? Glas ti je dovoljno lep za barda." "U~ili su me kao dete. Potom sam imao samo onoliko ~asova koliko prili~i velika{kom sinu", odvratio je Lanselet. "Zavoleo sam muziku upravo koliko je potrebno da budem nezadovoljan sopstvenim glasom." "Tako? Onaj ko u~i za druida mora biti prvo bard, pa tek onda sve{tenik, jer muzika je jedan od klju~eva za zakone Vaseljene." Lanselet je uzdahnuo. "To je isku{enje; jedan od retkih razloga zbog kojih bi prihvatio taj poziv. Ali moja majka bi me naterala da sedim u Avalonu i sviram harfu dok se svet oko nas raspada i dok Saksonci i divlji severnjaci pale i plja~kaju - jesi li ikada videla selo koje su Saksonci opusto{ili, Morgana?" Brzo je odgovorio na sopstveno pitanje. "Ne, nisi, zaklonjena si ovde u Avalonu, van sveta gde se takve stvari de{avaju, ali ja moram da mislim na to. Ja sam vojnik, i ~ini mi se da u ovakva vremena mu{karcu pristaje jedino da brani ovu divnu zemlju od paliku}a i plja~ka{a." Lice mu se smra~ilo, jer gledao je stra{ne stvari. "Ako je rat toliko lo{", odvratila je Morgana, "zato se ne skloni{ ovamo od njega? U poslednjoj velikoj ~aroliji, koja je uklonila ovo sveto mesto iz pokvarenog sveta, umrlo je mnogo starih druida, a nemamo odovoljno sinova da ih obu~imo u zamenu." Uzdahnuo je. "Avalon je divan, i kad bih mogao da u~inim sva kraljevstva tako mirnim, rado bih ostao ovde zauvek i proveo bih dane sviraju}i i razgovaraju}i sa duhovima velikog drve}a... ali ~ini mi se da to nije mu{ki posao, ~u~ati ovde u bezbednosti dok drugi, napolju, moraju da pate. Morgana, hajde da sada ne razgovaramo o tome. Pusti me da zaboravim, molim te, bar danas. Spolja{nji svet pun je te{ko}a, i do{ao sam ovamo na dan ili dva mira; zar mi to ne}e{ omogu}iti?" Njegov glas, melodi~an i dubok, malo je zadrhtao, a bol koji se u njemu ose}ao toliko ju je povredio da je na trenutak pomislila da }e zaplakati. Uhvatila ga je za ruku i ~vrsto stegla. "Hodi", rekla je. "@eleo si da vidi{ je li pogled onakav kakvim ga se se}a{..." Povela ga je dalje od kamenog prstena, pa su pogledali preko Jezera. Blago se talasaju}i pod suncem, blistava voda pruàla se oko ~itavog Ostrva; daleko u dubini, mali ~amac, sa ove visine gledan jedva ve}i od kakve ribe, hitao je povr{inom. Druga ostrva, nejasna u magli, dizala su se kao mutni oblici, nejasna zbog daljine i magi~nog vela koji je uklonio Avalon iz sveta. "Nedaleko odave", rekao je on, "nalazi se stara vilinska tvr|ava na vrhu brega, a pogled sa zida je takav da se vidi i Tor, i Jezero, i ostrvo u obliku sklup~anog zmaja..." pokazao je pravac skladnim pokretom ruke. "Znam to mesto", rekla je Morgana. "To je jedna od starih magijskih linija mo}i koje prekrivaju zemlju; jednom su me odveli tamo da osetim zemaljske mo}i. Vilinski narod se razumeo u te stvari - ja mogu da ih pomalo osetim, podrhtavanje zemlje i vazduha. Moè{ li ti da ih oseti{? I ti si od te krvi, po{to si Vivijenin sin." Odgovorio joj je vrlo tiho. "Lako je osetiti kako zemlja i vazduh podrhtavaju od mo}i, ovde na magi~nom ostrvu." Okrenuo je le|a pogledu, zevnuo i protegnuo se. "Ovaj uspon me je, izgleda, umorio vi{e nego {to sam mislio; a jahao sam ve}i deo no}i. Spreman sam da sednem na sunce i pojedem malo tog hleba {to si ga ponela!" Morgana ga je povela u samo sredi{te kamenog prstena. Ako je imalo osetljiv, pomislila je, bi}e svestan ogromne mo}i koja ovde vlada. "Lezi na zemlju i ona }e te ispuniti svojom snagom", kazala je dok mu je pruàla komad hleba, debelo namazan maslacem i medom i umotan u komad jelenje koè. Polako su jeli, liù}i med sa prstiju, a onda ju je on uhvatio za ruku i u {ali joj liznuo malo meda sa prsta. "Kako si slatka, ro|ako", nasmejao se, a ona je osetila kako joj se ~itavo telo budi od tog dodira. Uhvatila ga je za ruku da mu uzvrati na isti na~in, a onda ju je naglo ispustila, kao da se opekla; za njega je to mo`da samo igra, ali za nju nije. Okrenula se da sakrije usplamtelo lice u travu. Mo} iz zemlje kao da je tekla kroz nju, ispunjavaju}i je snagom same Boginje. "Ti si dete Boginje", kona~no je rekla. "Zar ne zna{ ni{ta o njenim misterijama?" "Vrlo malo, mada mi je otac jednom rekao kako sam za~et - da sam dete Velikog Braka izme|u kralja i zemlje. I zato je, valjda, mislio da bi trebalo da sam odan ~itavoj Britaniji koja mi je i otac i majka... Bio sam u
samom sredi{tu starih misterija, u velikoj Aleji stenja u Karnaku, gde se nekada nalazio drevni Hram; to je mesto puno mo}i, kao i ovo. Ose}am ovde prisustvo mo}i", rekao je. Okrenuo se da je pogleda u lice. "Ti si na ovom mestu nalik na Boginju", za~u|eno je rekao. "U stara vremena, to znam, mu{karci i ène su se ovde spajali pod njenom mo}i, mada su sve{tenici èleli da to zabrane, kao {to bi voleli da uni{te drevno kamenje poput ovog oko nas i onog u Karnaku... Ve} su uspeli da uni{te deo, ali posao je suvi{e veliki." "Boginja }e ih spre~iti u tome", mirno je rekla Morgana. "Mo`da", odgovorio je Lanselet i posegao ka plavom polumesecu na njenom ~elu. "Tu si me dodirnula kako bih video drugi svet. Ima li to veze sa vidom, Morgana, ili je to jo{ jedna od tih Misterija o kojima ne sme{ da govori{? Pa, ne}u te pitati. Ali ose}am se kao da sam upao u neku staru vilinsku tvr|avu gde, kaù, stotinu godina pro|e u jednoj no}i." "Ne ba{ tako mnogo", nasmejala se Morgana, "mada je istina da vreme u njima druga~ije te~e. Ali neki bardovi, kako sam ~ula, i dalje mogu da dolaze i odlaze iz vilinske zemlje... ona se udaljila u magle vi{e od Avalona, to je sve." I stresla se dok je govorila. "Kad se vratim u stvarni svet", rekao je Lanselet, "mo`da }e Saksonci biti ve} poraèni... i oterani." "A ti }e{ plakati jer vi{e ne}e{ imati razloga da ìvi{?" On se nasmejao i odmahnuo glavom, i dalje je drè}i za ruku. Malo kasnije je progovorio sasvim tiho. "Jesi li ve} i{la do vatri Beltana da sluì{ Boginji?" "Ne", tiho je odvratila Morgana. "Ja sam devica sve dok Boginja to èli; najverovatnije do Velikog Braka... Vivijen mi jo{ nije saop{tila svoju ili Boginjinu volju." Pognula je glavu i pustila da joj kosa padne preko lica, posti|ena pred njim, kao da moè da joj pro~ita misli i da zna kako je ùdnja proìma kao nagli plamen. Ho}e li mu zaista prepustiti to ~uvano devi~anstvo ukoliko bude zatraìo? Zabrana joj se ranije nije ~inila te{ka; sada, kao da se izme|u njih nalazio plameni ma~. Nastupilo je dugo }utanje, dok su preko sunca prelazile senke, i nije bilo nikakvog zvuka sem zujanja sitnih buba u travi. Lanselet je kona~no podigao ruku i privukao je, kako bi je blago poljubio, poljupcem koji je pekao kao vatra, u polumesec na ~elu. Glas mu je bio blag i napet. "Svi bogovi zajedno zabranjuju mi da za|em u ono {to je Boginja ozna~ila kao svoje, draga ro|ako. Smatram te svetom kao {to je sama Boginja." ^vrsto ju je zagrlio; ose}ala je njegovo drhtanje i toliko duboku sre}u da ju je obuzeo bol. Nikada ranije nije znala kako izgleda biti sre}an, jo{ od kako je bila malo i nerazumno dete; sre}a je bila ne{to ~ega se nejasno se}ala iz vremena pre nego {to ju je majka opteretila staranjem o mla|em bratu. A ovde, na Ostrvu, ìvot je stremio u slobodne prostore duha i iskusila je zanos i ushi}enje mo}i, ba{ kao i patnju i trpljenje bola i te{ko}a; ali nikada ~istu sre}u kao ovog trenutka. Sunce kao da je jasnije sijalo, oblaci su se kretali preko neba kao ogromna krila u blistavom, svetlucavom vazduhu, svaki pupoljak deteline u travi sijao je svojom unutra{njom svetlo{}u, sjajem koji kao da je zra~io i iz nje. Videla je svoj odraz u Lanseletovim o~ima i znala je da je lepa, i da je on èli, i da su njegova ljubav i po{tovanje toliki da }e bez razmi{ljanja suzbiti tu èlju. Ose}ala je da je svet prepun radosti. Vreme se zaustavilo. Lebdela je u odu{evljenju. On joj je samo gladio obraz, dodirom ne`nim kao paperje, i nijedno od njih nije èlelo vi{e. Poigravala se njegovim prstima, ose}aju}i ùljeve na dlanovima. Posle dosta vremena, on ju je privukao uz sebe i pokrio je svojim pla{tom. Leàli su bok uz bok, jedva se dodiruju}i, pu{taju}i da se mo} sunca, zemlje i vazduha kre}u kroz njih u potpunom skladu, i ona je utonula u san bez snova u kome je i dalje bila svesna njihovih prepletenih prstiju. înilo joj se kao da su nekada, vrlo davno, ve} leàli ovako, zadovoljni, bezvremeni, u beskona~nom radosnom miru, kao da su deo uspravljenog stenja koje }e zauvek stajati tu; kao da su oboje iskusili i zapamtili da su bili ovde. Kasnije se probudila i videla da on jo{ spava, i sedela je pamte}i svaku crtu njegovog lica uz silnu ne`nost. Kad se probudio, ve} je prevalilo podne; nasme{io joj se i protegnuo se kao ma~ak. Jo{ je bila zaokupljena rado{}u kad je progovorio. "Idemo dole da lovimo barske ptice. Voleo bih da se pomirim sa majkom toliko sam sre}an da ne mogu da podnesem pomisao na sva|u sa bilo kojim stvorenjem danas, ali mo`da }e nam duh prirode poslati neku pticu kojoj je su|eno da postane ve~era..." Nasmejala se i uhvatila ga za ruku. "Pove{}u te na mesto gde ptice love, i ako je to volja Boginje, ne}emo uloviti ni{ta, pa ne treba da se ose}amo krivi {to }emo im izmeniti sudbinu. Ali tamo je vrlo blatnjavo, i mora}u da ponovo zadignem haljinu. Da li baca{ {tap kao Pikti, ili ima{ male otrovne strele, ili ih vreba{ da im zavrne{ vrat?" "Mislim da najmanje pate ako se brzo uhvate u mreù i ako im se smesta slomi vrat", zami{ljeno je rekao Lanselet, a ona je klimnula glavom. "Done}u mreù i zamku..."
Nisu nikoga videli dok su silazili niz Tor, pre{av{i za nekoliko minuta put kojim su se penjali vi{e od sata. Morgana je u{la u ku}icu gde se ~uvao pribor za lov i iznela mreù i zamku; tiho su po{li obalom i na{li trsku na daljem kraju Ostrva. Izuli su se i zagazili u vodu, kriju}i se u trsci i {ire}i mreè. Nalazili su se u ogrmomnoj Torovoj senci, i bilo je hladno; vodene ptice ve} su po~ele da se spu{taju u lov. Trenutak kasnije za~ulo se otimanje i leptr{anje ptice, koja se zaplela nogama u Morganinu zamku; ona je brzo pri{la, uhvatila je i slomila joj vrat. Uskoro je i Lanselet uhvatio jednu, pa jo{ jednu; vezali su im vratove zajedno trakom od trske. "Dosta je", rekao je on. "Ovo je dobar sport, ali na ovakav dan radije ne bih vi{e ubijao bez potrebe, a ovde je jedna ptica za majku i dve za Merlina. Ho}e{ li i jednu za sebe?" Odmahnula je glavom. "Ja ne jedem meso", rekla je. "Tako si si}u{na", odgovorio je, "da ti verovatno ne treba mnogo hrane. Ja sam krupan i brzo ogladnim." "Jesi li i sad gladan? Jo{ je prerano za ve}inu bobica, ali mo`da }emo na}i malo gloginja od zimus..." "Ne", rekao je, "ne sada; ve~era }e mi vi{e prijati ako malo izgladnim." Popeli su se na obalu, natopljeni vodom. Morgana je svukla ko`nu tuniku kako bi je osu{ila na `bunju, jer bi se ina~e ukrutila, a skinula je i suknju, ocediv{i je od vode, i stajala je, ne razmi{ljaju}i o tome, u rublju od nebeljenog lana. Na{li su mesto gde su ostavili cipele, ali se nisu obuli, nego su seli u travu, }utke se drè}i za ruke i gledaju}i ptice kako plivaju, povremeno isturiv{i rep kako bi zaronile za ribom. "Kako je mirno", rekao je Lanselet. "Kao da smo jedini na svetu, van vremena i prostora i daleko od svih briga i nevolja, od svih bitaka, kraljevstava i problema..." Morgani glas je zadrhtao kad je shvatila da se ovo zlatno vreme mora zavr{iti. "Volela bih da ovaj dan potraje zauvek!" "Morgana, zar pla~e{?" zabrinuto ju je upitao. "Ne", brzo je odgovorila, stresav{i izdajni~ku kap sa trepavica, pri ~emu se svet za trenutak zaogrnuo duginim bojama. Nikada nije umela da pla~e; nije prolila nijednu suzu zbog straha ili bola, tokom svih ovih godina obuke za sve{tenicu. "Ro|ako... Morgana," rekao je i zagrlio je, glade}i joj obraz. Okrenula se i privila se uz njega, zagnjuriv{i mu lice na grudi. Bio je topao; ose}ala je otkucaje njegovog srca. Malo kasnije on se sagnuo i prstom joj podigao bradu, i usne su im se spojile. "Voleo bih da nisi obe}ana Boginji", {apnuo je. "I ja", tiho je rekla. "Hodi, hodi - pusti da te zagrlim, ovako - zakleo sam se da na}u... navaljivati." Sklopila je o~i; vi{e nije marila. Zavet joj se ~inio udaljen hiljadu milja i hiljadu godina, i nije je upla{ila ~ak ni pomisao na Vivijenin bes. Godinama kasnije, pitala se {ta bi se desilo da su ostali tako makar jo{ nekoliko minuta; nesumnjivo bi Boginja, u ~ijim rukama su se nalazili, u~inila sa njima po svojoj volji. Ali ~im su im se usne ponovo spojile, Lanselet se malo uko~io, kao da je ~uo ne{to gotovo ne~ujno. Morgana se odvojila od njega i sela. "[ta je to, Morgana?" "Ne ~ujem ni{ta", rekla je, napinju}i se da ~uje jo{ ne{to sem pljuskanja vode u Jezeru, vetra u trsci i riba koje su povremeno iskakale iz vode. I onda ga je ~ula, nalik na tih uzdah... kao da neko pla~e. "Neko pla~e", rekao je Lanselet i brzo ustao. "Tamo... neko je povre|en ili se izgubio, zvu~i kao devoj~ica..." Morgana je brzo po{la za njim, bosonoga, ostaviv{i tuniku i suknju na grmlju. Bilo je sasvim mogu}e da se neka mlada sve{tenica izgubi ovde, mada one ne bi smele da napu{taju okolinu Ku}e Devojaka. No, devoj~ice su devoj~ice, i ponekad i one kr{e pravila; jedna starija sve{tenica rekla je jednom da je Ku}a Devojaka predvi|ena za one devoj~ice koje u ìvotu znaju samo da prosipaju stvari, kvare ih i zaboravljaju, sve dok ne prospu, ne pokvare i ne zaborave sve {to mogu, i time na~ine u ìvotu malo mesta za mudrost. A sada, kad je Morgana postala prava sve{tenica, po~ela je da podu~ava mla|e, i ponekad joj se ~inilo da je stara sve{tenica bila u pravu: ona sigurno nije bila tako glupa i praznoglava kao devoj~ice koje su sada obitavale u Ku}i Devojaka. Po{li su za zvukom. Bio je nejasan, ~as se sasvim gubio, ~as se sasvim jasno ~uo. Sa Jezera je po~ela da se navla~i magla, i Morgana nije bila sasvim sigurna je li to obi~na magla zbog vlage i zalaska sunca, ili spolja{nja magla pla{ta koji je okruìvao magi~no ostrvo. "Tamo", rekao je Lanselet, naglo skrenuv{i u maglu. Morgana je po{la za njim i ugledala nejasnu priliku devoj~ice, stopljenu sa senkama, kako stoji u vodi do ~lanaka i pla~e. Da, shvatila je Morgamna, zaista je tamo; a potom, ne, ovo nije sve{tenica. Bila je veoma mlada i neverovatno lepa; bila je sva bela i zlatna, koè boje slonova~e sa samo malo prizvuka korala, o~iju plavih kao
nebo, duga~ke, plave, blistave kose koja je sijala u magli kao ìvo zlato. Imala je belu haljinu koju je bez uspeha poku{avala da sa~uva od vode. I nekako je uspevala da lije suze bez ru`nog izobli~avanja lica, pa je i tako uplakana izgledala lep{e nego ikada. "[ta se desilo, dete?" upitala je Morgana. "Jesi li se izgubila?" Devoj~ica se zapiljila u njih kad su joj se pribliìli. "Ko ste vi?" {apnula je. "Mislila sam da me niko ne}e ~uti - dozivala sam sestre, ali niko me nije ~uo, a onda je zemlja po~ela da se kre}e, i mada je prvo bila ~vrsta, iznenada sam se na{la ovde u vodi, i trska je bila svuda oko mene, i pla{ila sam se... Kakvo je ovo mesto? Nisam ga nikada ranije videla, a u manastiru sam ve} skoro ~itavu godinu..." I pri tom se prekrstila. Morgana je shvatila {ta se desilo. Veo se istanjio, {to se ponekad de{avalo na mestima vrlo zgusnute mo}i, a devoj~ica je nekako bila dovoljno osetljiva da bude svesna toga. To se zbivalo, ponekad, kao trenutna vizija, pa je neko mogao da vidi drugi svet kao senku ili kratko privi|enje; ali pro}i u drugi svet, to se retko de{avalo. Devoj~ica je po{la ka njima, ali mo~varno tlo ugnulo se pod njenim nogama, i ona je prepla{eno zastala. "Budi mirna", ne`no je rekla Morgana. "Ovde je tlo malo nesigurno. Ja poznajem staze i pomo}i }u ti, mila." Ali tek {to je po{la, pruène ruke, Lanselet ju je pretekao, podigao devoj~icu i preneo je na suvo. "Cipele su ti mokre", rekao je, jer za{kripale su kad ju je spustio. "Izuj ih da se osu{e." Za~u|eno ga je pogledala; prestala je da pla~e. "Ba{ si jak. âk ni moj otac nije toliko jak. A mislim da sam te negde ve} videla." "Ne znam", rekao je Lanselet. "Ko si ti? Ko ti je otac?" "Moj otac je kralj Leodegranc", rekla je, "ali ja sam ovde u {koli, u manastiru..." glas joj je opet zadrhtao. "Gde je manastir? Nigde ne vidim zgrade, ~ak ni crkvu..." "Nemoj plakati", rekla je Morgana, pri{av{i, i devoj~ica je malo ustuknula. "Jesi li ti od vilinskog naroda? Ima{ taj plavi znak na ~elu..." podigla je ruku i ponovo se prekrstila. "Ne", sumnji~avo je rekla, "ne moè{ biti demon, jer nisi nestala kad sam se prekrstila, a sestre kaù da demoni tada nestaju - ali si mala i ru`na kao oni iz vilinskog naroda..." Lanselet ju je prekinuo. "Ne, nijedno od nas nije demon, i mislim da bismo mogli da te odvedemo nazad do manastira." Morgana je, preneraèna, primetila da on gleda nepoznatu devoj~icu onako kako je do pre nekoliko minuta gledao nju, sa ljubavlju, èljom, gotovo oboàvanjem. Sad se obratio Morgani. "Moèmo joj pomo}i, zar ne?" upitao je. Morgana je tad ugledala sebe onako kako je morala izgledati Lanseletu i neobi~noj zlatnoj devoj~ici - sitna, tamnoputa, sa varvarskim plavim znakom na ~elu, blatnjava do kolena, nepristojno obnaènih ruku, raspu{tene kose. Mala i ru`na kao neko iz vilinskog naroda. Morgana od Vila. Tako su je zadirkivali jo{ od detinjstva. Osetila je nalet mr`nje prema samoj sebi, prezira prema svom sitnom, tamnoputom telu, polunagim udovima, blatnjavoj ode}i. Zgrabila je suknju sa `bunja i navukla je, iznenada svesna svoje nagosti; potom se umotala u prljavu tuniku. Za trenutak, dok ju je Lanselet gledao, osetila je da sad i njemu izgleda kao ru`na, varvarska tu|inka; ovo prekrasno zlatno stvorenje pripadalo je njegovom svetu. Pri{ao je devoj~ici i ne`no je uzeo za ruku, uz naklon pun po{tovanja. "Hodi, odve{}emo te nazad." "Da", tupo je rekla Morgana. "Pokaza}u vam put. Pratite me, i budite tik iza mene, jer tlo je nesigurno i mogli biste se zaglibiti." Na trenutak je bila u isku{enju da ih oboje odvede u neprolaznu mo~varu - mogla je to, znala je put - i da ih tamo ostavi, neka se udave ili neka zauvek lutaju kroz maglu. "Kako se zove{?" upitao je Lanselet. "Ime mi je Gvenvir", odgovorila je devoj~ica, a Lanselet je uzvratio mrmljanjem. "Kakvo ljupko ime, prikladno za gospu koja ga nosi." Morgana je osetila nalet tolike mr`nje da je mogla da se onesvesti. Znala je da }e je ose}ati do smrti, i u tom trenutku iskreno je poèlela da umre. Dan je sasvim izbledeo, pretvorio se u maglu, kaljugu i ru`nu trsku, i sa njim je nestala sva njena sre}a. "Hodite", rekla je olovnim glasom, "i pokaza}u vam put." Kad se okrenula da po|e, za~ula ih je kako se uglas smeju i upitala se, uz novi nalet mr`nje, da li se smeju njoj. ûla je Gvenvirin detinji glas. "Ali ti ne spada{ na ovo uàsno mesto, zar ne? Ti ne izgleda{ kao neko od vilinskog naroda, nisi mali i ruàn." Ne, pomislila je Morgana, nije, on je divan, a ja - ja sam mala i ru`na. Re~i su joj opekle srce; zaboravila je da li~i na Vivijen, i da je za nju Vivijen lepa. ûla je Lanseleta kako odgovara: "Ne, ne, voleo bih da se vratim sa tobom - zaista bih - ali obe}ao sam da }u ve~erati sa nekim ro|acima, a majka se ve} ionako ljuti na mene; ne èlim da se i stari gospodin naljuti - Ali ne, ja ne pripadam Avalonu..." i trenutak kasnije: "Ne, ona je... pa, ro|aka moje majke, ili ne{to sli~no, poznajemo se od detinjstva, to je sve." I sada je znala da govore o njoj. Zna~i, tako
brzo se sve {to je bilo izme|u njih pretvorilo u daleku rodbinsku vezu. Borila se da savlada suze, od kojih joj se grlo bolno steglo, znaju}i da bi, ako zapla~e, izgledala jo{ ru`nija, i zakora~ila je na suvo. "Eno tamo tvog manastira, Gvenvir. Pazi da se drì{ staze, li }e{ se ponovo izgubiti u magli." Primetila je da devoj~ica drì Lanseleta za ruku. Morgani se ~inilo da ju je jedva pustio. "Hvala ti, oh, hvala ti!" rekla je devoj~ica. "Treba da zahvali{ Morgani", podsetio ju je Lanselet. "Ona poznaje puteve koji vode u Avalon i iz njega." Devoj~ica ju je pla{ljivo, postrance pogledala i lako se naklonila. "Zahvaljujem ti, gospodarice Morgana." Morgana je duboko udahnula i ponovo navukla pla{t sve{tenice, sa ~arolijom koju je mogla da prizove kad god poèli; uprkos prljavoj i poderanoj ode}i, bosim nogama, mokroj i ra{~upanoj kosi, znala je da sada izgleda visoka i veli~anstvena. Na~inila je gest blagoslova i okrenula se, }utke, pozvav{i Lanseleta pokretom ruke. Znala je, mada nije videla, da su se u devoj~icine o~i vratili ~u|enje i strah, ali je }utke po{la, be{umno klize}i tlom kao prava sve{tenica Avalona. Lanseletovi koraci, nesigurni, pratili su njene be{umne. Trenutak kasnije se osvrnula, ali magla se sklopila i devoj~ica je nestala u njoj. Lanselet je progovorio uzdrhtalim glasom. "Kako si to u~inila, Morgana?" "[ta sam u~inila" upitala je. "Odjednom si izgledala kao... kao... kao moja majka. Bila si visoka, daleka i izdvojena i - nisi bila sasvim stvarna. Kao ènski demon. Upla{ila si sirotu devoj~icu, nije trebalo to da uradi{!" Morgana se ugrizla za jezik, opet besna. Odgovorila je dalekim i zagonetnim glasom. "Ro|a~e, ja sam to {to jesam", i okrenula se, poùriv{i stazom ispred njega. Bila je smrznuta, umorna i puna unutra{nje mu~nine; ~eznula je za samo}om u Ku}i Devojaka. Lanselet je izgleda prili~no zaostao za njom, ali vi{e joj nije bilo va`no. Odavde moè i sam da na|e put. 13. Pred prole}e naredne godine, kroz pljusak i oluju pozne zime, u Avalon je jedne no}i stigao Merlin. Kada je Gospa ~ula vest, iznena|eno je podigla pogled. "Po ovakvoj no}i i àbe bi se udavile", rekla je. "[ta ga dovodi po ovom vremenu?" "Ne znam, Gospo", rekao je mladi druid koji je doneo vest. "âk nije poslao ni po barku, nego je sam do{ao skrivenim stazama i rekao da vas mora videti jo{ ve~eras, pre nego {to zaspite. Poslao sam po suvu ode}u za njega - moète zamisliti kako njegova izgleda. Poslao bih mu i hranu i vino, ali je zamolio da ve~era sa vama." "Reci mu da je dobrodo{ao", kazala je Vivijen, paze}i da joj lice ostane neutralno - dobro je nau~ila ve{tinu prikrivanja misli - ali kada je mladi} oti{ao, dopustila je sebi da za~u|eno gleda za njim i da se namr{ti. Poslala je po deùrne sluàvke i naloìla im da donesu za nju uobi~ajenu skromnu ve~eru, ali i hranu i vino za Merlina, i da ponovo raspire vatru. Posle nekog vremena, napolju su se za~uli njegovi koraci, i kada je u{ao, po{ao je pravo ka vatri. Talesin je sada bio pogrbljen, potpuno sede kose i brade, i izgledao je nekako neprili~no u zelenoj ode`di bardapo~etnika, koja mu je bila prekratka, pa su mu ko{~ati ~lanci nogu provirivali ispod ivice ode}e. Posadila ga je kraj vatre - primetila je da i dalje drhti - i prinela mu jelo i pi}e, dobro jabukovo vino iz samog Avalona, u graviranom srebrnom peharu. Potom je sela na stoli~icu kraj njega i stala da ga posmatra kako jede, grickaju}i hleb i suvo vo}e. Kada je odgurnuo tanjir i prihvatio se vina, progovorila je. "Sad mi reci sve, o~e." Starac joj se nasme{io. "Nisam mislio da }u te ikada ~uti da me tako zove{, Vivijen. Ili misli{ da sam pristupio nekom crkvenom redu?" Odmahnula je glavom. "Ne", rekla je, "ali bio si ljubavnik moje majke, koja je bila Gospa pre mene, i otac si dvema mojim sestrama. Zajedno smo sluìli Boginji i Avalonu duè nego {to mogu da se setim, i mo`da mi no}as nedostaje uteha o~inskog glasa... ne znam. Ve~eras se ose}am tako stara, o~... Talesine. Misli{ li da sam suvi{e stara da bih ti bila k}er?" Stari druid se nasme{io. "Ni slu~ajno, Vivijen. Ti si bezvremena. Znam koliko ti je godina - ili bih mogao da izra~unam ako ustreba - ali meni i dalje izgleda{ kao devojka. I sada bi mogla da ima{ ljubavnika koliko poèli{, ako ushtedne{." Odmahnula je rukom. "Budi siguran da nikada nisam na{la mu{karca koji bi mi zna~io i{ta vi{e od neophodnosti, ili du`nosti, ili zadovoljstva za jednu no}", rekla je. "A samo jednom, ~ini mi se, srela sam mu{karca, osim tebe, koji mi je dorastao po snazi..." Nasmejala se. "Mada, da sam bila deset godina mla|a - {ta misli{, kako bi mi pristajao tron ène Velikog Kralja i majke njegovog sina?"
"Mislim da Galahad - kako sada èli da ga zovemo? Lanselet? - mislim da on nije gra|a za kralja. On je vizionar, trska koja se povija na vetru." "Ali da mu je otac Uter Pendragon..." Talesin je odmahnuo glavom. "On je sledbenik, Vivijen, nije vo|a." "Svejedno. To mu je od odrastanja na Banovom dvoru, gde su ga odgajali kao kopile. Da je odgajen kao kraljevski sin..." "A ko bi vladao Avalonom za to vreme, da si odabrala krunu u hri{}anskom svetu?" "Da sam vladala uz Utera", rekla je, "ne bi to bio hri{~anski svet. Mislila sam da }e Igrena imati mo} nad njim i da }e je iskorititi Avalona radi..." On je odmahnuo glavom. "Nema smisla àliti zbog lanjskih snegova, Vivijen. Do{ao sam da pri~amo o Uteru. On umire." Podigla je glavu i zagledala se u njega. "Zna~i, ve} je vreme." Srce joj je ubrzano tuklo. "Premlad je da umre..." "Vodio je svoju vojsku u boj, mada bi mudriji ~ovek u njegovim godinama to prepustio generalima; ranjen je i dobio je groznicu. Ponudio sam mu svoje usluge kao iscelitelja, ali Igrena je to zabranila, ba{ kao i sve{tenici. Ionako ne bih mogao da pomognem; njegovo vreme je do{lo. Video sam mu to u o~ima." "Kako je Igrena?" "Ba{ onako kako si predvidela", rekao je stari druid. "Lepa je, dostojanstvena i pobo`na, i uvek je u crnini zbog dece koju je izgubila. Rodila je jo{ jednog sina na Sve Svete; poìveo je svega ~etiri dana. A njen doma}i sve{tenik ubedio ju je da je to kazna za njene grehe. Nije napravila ni{ta ni nalik na skandal otako se udala za Utera - osim {to je prvo dete rodila tako brzo. Ali to je bilo dovoljno. Pitao sam je {ta }e biti sa njom posle Uterove smrti, i kad je prestala da pla~e zbog toga, rekla je da }e se povu}i u manastir. Ponudio sam joj da do|e u Avalon, gde bi mogla da bude blizu k}eri, ali ona je rekla da to ne bi bilo prikladno za jednu hri{}ansku kraljicu." Vivijenin osmeh malo je otvrdnuo. "Nikad ne bih pomislila da }e Igrena re}i tako ne{to." "Vivijen, ne sme{ je kriviti, ~ak ni u mislima, zbog onoga {to si sama po~inila. Avalon ju je izagnao kada joj je bio najpotrebniji; ho}e{ li grditi sirotu devojku {to je na{la utehu u veri jednostavnijoj od tvoje?" "Nisam ni sumnjala - ti si jedina osoba u Britaniji koja moè o Velikoj Kraljici da govori kao o devojci!" "Za mene, Vivijen, ~ak i ti si ponekad devoj~ica - ista ona devoj~ica koja mi se nekada pela u krilo i opipavala ìce na harfi." "A sada jedva mogu da sviram. Prsti su mi sa godinama izgubili fino}u dodira", rekla je Vivijen. On je odmahnuo glavom. "A, ne, draga moja", kazao je, pruìv{i svoje mr{ave, ~vornovate stara~ke prste. "U pore|enju sa ovim, tvoje ruke su mlade, a ja ipak svakog dana razgovaram sa svojom harfom, a i ti bi mogla. Tvoje ruke su odabrale da tkaju mo}, a ne muziku." "A {ta bi bilo sa Britanijom da sam odabrala druga~ije?" planula je Vivijen. "Vivijen", rekao je on, pomalo strogo, "nisam te grdio. Samo sam rekao kako stvari stoje." Uzdahnula je i spustila bradu na dlanove. "Imala sam pravo kad sam rekla da mi je ve~eras potreban otac. Zna~i, ve} nas je sna{lo ono ~ega smo se bojali i ono {to smo planirali sve ove godine. [ta je sa Uterovim sinom, o~e? Je li spreman?" "Mora biti spreman", odvratio je Merlin. "Uter ne}e doìveti dugodnevicu. I ve} se okupljaju krunisane glave, kao i kada je Ambrozije leào na samrti. [to se ti~e de~aka - ti ga nisi videla?" "Povremeno ga primetim u magijskom ogledalu", rekla je. "Izgleda mi zdrav i snaàn, ali to mi ni{ta ne govori sem da moè izgledati kao kralj ako do toga do|e. Ti si ga pose}ivao, zar ne?" "Po Uterovoj volji, odlazio sam povremeno da vidim kako raste. Postarao sam se da ima iste one latinske i gr~ke knjige iz kojih je tvoj sin toliko nau~io o strategiji i ratovanju; Ektorijus je Rimljanin do srì, i Cezarova osvajanja i Aleksandrova istraìvanja deo su njegovog bi}a. On je obrazovan ~ovek i pripremio je za ratovanje obojicu sinova. Mladi Kajus bio je u svom prvom boju pro{le godine; Artur se bunio {to ne ide i on, ali on je poslu{an Ektorijusov sin i pokorio se ocu." "Ako je toliki Rimljanin", upitala je Vivijen, "ho}e li Artur biti spreman da se pokori Avalonu? Jer on mora vladati Plemenima, ba{ kao i Piktima." "Postarao sam se za to", rekao je Merlin, "jer sam udesio da upozna neke pripadnike malog naroda, rekav{i da su oni saveznici Uterovih vojnika u ovom ratu za odbranu na{eg ostrva. Sa njima je nau~io da ga|a iz vilinskog luka, da se ne~ujno kre}e preko mo~vare i..." malo je oklevao pre nego {to je naglasio, "...ume da ubije jelena i ne pla{i se da za|e me|u njih." Vivijen je na trenutak zatvorila o~i. "On je tako mlad..."
"Boginja uvek odabira najmla|e i najja~e mu{karce da vode njene ratnike", rekao je Talesin. Vivijen je pognula glavu. "Neka bude tako", kazala je. "On }e biti isku{an. Dovedi ga ovamo, ako moè{, pre nego {to Uter umre." "Ovamo?" Merlin je odmahnuo glavom. "Ne pre isku{avanja. Tek tada mu moèmo pokazati put za Avalon i za dva podru~ja kojima mora vladati." Vivijen je opet pognula glavu. "Onda na Zmajevo ostrvo." "Ho}e{ li mu prirediti drevno isku{enje? Uter nije bio isku{an pred krunisanje..." "Uter je bio ratnik; bilo je dovoljno u~initi ga gospodarem zmaja", rekla je Vivijen. "Ovaj de~ak je mlad i neiskusan. Mora biti isku{an." "A ako ne uspe..." Vivijen je za{kripala zubima. "Ne sme da ne uspe!" Talesin je sa~ekao da ga ona pogleda u o~i. "A ako ne uspe..." ponovio je. Uzdahnula je. "Lot je svakako spreman za taj slu~aj." "Trebalo je da uzme{ jednog od Morgozinih sinova i da ga odgaji{ ovde, u Avalonu", rekao je Merlin. "Gaven je pristao de~ak. Usijana glava, prznica - bik, dok je Uterov sin mladi jelen. Ali Gaven je ono od ~ega se prave kraljevi, ~ini mi se, a tako|e je sin Boginje - i Morgoza je k}er tvoje majke, i njeni sinovi imaju kraljevsku krv." "Ne verujem Lotu", silovito je rekla Gospa, "a Morgozi verujem jo{ manje!" "No, Lot ipak drì klanove sa severa, i mislim da bi ga Plemena prihvatila..." "Ali oni koji se drè Rima nikada ne bi", prekinula ga je Gospa, "a onda bi u Britaniji postojala dva kraljevstva, uvek zara}ena i nedovoljno sna`na da odbiju Saksonce i divlje severnjake. Ne. To mora biti Uterov sin, i on ne sme da omane!" "Bi}e onako kako Boginja èli", strogo je rekao Merlin. "Postaraj se da ne me{a{ svoju volju sa njenom." Vivijen je pokrila lice dlanovima. "Ako ne uspe - ako ne uspe, sve }e biti uzalud", naglo je rekla, "sve {to sam u~inila Igreni, sve {to sam u~inila onima koje volim. O~e, jesi li predvideo da ne}e uspeti?" Starac je odmahnuo sedom glavom, a glas mu je bio pun saose}anja. "Boginja mi nije objavila svoju volju", rekao je, "a ti si predvidela da }e ovaj de~ak imati mo}i da vodi ~itavu Britaniju. Upozorio sam te na ponos, Vivijen - misle}i da ti zna{ {ta je najbolje za svakog ìvog mu{karca i ènu. Dobro si vladala Avalonom..." "Ali sam stara", rekla je, podigav{i lice, i videla je saàljenje u njegovom pogledu. "i jednog dana, uskoro..." Merlin je pognuo glavu; i on je ìveo po tom zakonu. "Kada do|e taj ~as, zna}e{; ali jo{ nije do{ao, Vivijen." "Ne", rekla je, savla|uju}i iznenadno o~ajanje koje ju je obuzelo, {to joj se ponekad de{avalo - vrelina u telu, oluja u umu, "kada do|e, kada vi{e ne budem mogla da vidim {ta leì preda mnom, zna}u da je vreme da predam vladavinu Avalonom nekom drugom. Morgana je jo{ mlada, a Ravena, koju veoma volim, zavetovala se na }utanje i na glas Boginje. Jo{ nije vreme; ali ako do|e prebrzo..." "Kada god do|e, Vivijen, to }e biti pravo vreme", rekao je Merlin. Ustao je, visok i nesiguran, i Vivijen je primetila da se te{ko oslanja o {tap. "Zna~i, dove{}u de~aka na Zmajevo ostrvo, ~im po~ne prole}no otapanje, i vide}emo da li je spreman da postane kralj. A onda }e{ mu predati ma~ i pehar, u znak ve~ne veze izme|u Avalona i spolja{njeg sveta..." "Ma~ svakako", rekla je Vivijen "Za pehar... nisam sigurna." Merlin je pognuo glavu. "To prepu{tam tvojoj mudrosti. Ti si, a ne ja, glas Boginje. Ali ipak, za njega ne}e{ biti Boginja..." Vivijen je odmahnula glavom. "Sre{}e Majku kada trijumfuje", rekla je, "i iz njene ruke }e primiti ma~ pobede. Ali prvo mora da se dokaè i mora se sresti sa Devicom Lovcem..." Licem joj je preleteo nagove{taj osmeha. "I bez obzira na to {ta se potom desi", rekla je, "ne}emo rizikovati kao sa Uterom i Igrenom. Postara}emo se za kraljevsku krv, ma {ta kasnije ispalo od toga." Po{to je Merlin oti{ao, dugo je sedela, zagledana u slike u vatri, vide}i samo pro{lost, ne poku{avaju}i da pogleda kroz maglu vremena prema budu}nosti. I ona je, pre vi{e godina, toliko godina da se sada nije se}ala ta~nog broja, poloìla svoje devi~anstvo Rogatom Bogu, Velikom Lovcu, gospodaru plesa spirale ìvota. Jedva je i pomislila na devicu koja }e u~estvovati u
tom delu predstoje}eg krunisanja, nego je pustila da joj misli odlutaju u pro{lost, ka drugim prilikama, kada je igrala ulogu Boginje u Velikom Braku... ...za nju je to uvek bila samo du`nost; ponekad prijatna, ponekad neprijatna, ali uvek du`nost, nalog Velike Majke koja je vladala njenim ìvotom otkako je prvi put do{la ovamo. Odjednom je pozavidela Igreni, i ne{to duboko u njoj zapitalo se za{to zavidi èni koja je izgubla svu svoju decu, jer neka su umrla, a neka su usvojena, a sada }e postati udovica i okon~ati ìvot iza manastirskih zidova. Zavidim joj na ljubavi koju je upoznala... Ja nemam k}eri, moji sinovi su mi strani i tu|i... Nikada nisam volela, razmi{ljala je. Niti sam saznala kako izgleda biti voljena. Strah, divljenje, po{tovanje... to mi je ukazivano. Nikada ljubav. A bilo je vremena kada sam mislila da bih se svega odrekla za jedan pogled bilo kog ljudskog bi}a, onakav kakvim je Uter gledao Igrenu na ven~anju. Duboko je uzdahnula, poluglasno ponoviv{i Merlinove re~i. "Pa, nema smisla àliti zbog lanjskih snegova." Podigla je glavu, i slu{kinja je be{umno pri{la. "Gospo...?" "Donesi mi... ne", rekla je, naglo se predomisliv{i; neka devojka spava. Nije ta~no da nikada nisam volela ni bila voljena. Neizmerno volim Morganu, a ona voli mene. Sada }e i to morati da se okon~a. Ali i to mora biti po Boginjinoj volji. 14. Bledi srp mladog meseca stajao je zapadno od Avalona. Morgana je polako i{la uzbrdo, pronalaze}i put bosim nogama, be{umna i bleda kao mladi mesec. Kosa joj je bila raspu{tena, jedina haljina neukra{ena. Znala je da je straàri i sve{tenice posmatraju, }utke, kako neka nepozvana osoba ne bi uznemirila njeno }utanje nepotrebnim re~ima. Iza tamne zavese kose o~i su joj bile oborene. Nepogre{ivo je i{la stazom, bez potrebe za gledanjem. Ravena je }utke i{la iza nje, bosonoga kao i Morgana, a raspu{tena kosa zaklanjala joj je lice. Navi{e i navi{e kroz sve gu{}i sumrak, sa svega nekoliko bledih zvezda na sivoj kupoli neba. Prsten od kamenja bio je siv i senovit, a unutra se video usamljeni, bledi plamsaj - ne vatra; neka vilinska svetlost, ~iji je plamen magi~no sijao iz za~aranog kruga. Pod poslednjim svetlom zalaze}eg meseca, za trenutak odraènim sa svetlucave povr{ine Jezera u dubini, ka njima je }utke po{la mlada sve{tenica, zapravo devoj~ica, odevena u nebojenu vunu, sa kratkom kosom nalik na zgusnutu tamu. Ponudila je Morgani pehar i Morgana ga je prihvatila i }utke otpila, a zatim ga je predala Raveni, koja je popila preostale kapi. Srebro i zlato svetlucali su na zamiru}em sjaju. Morgana je iz nevidljivih ruku preuzela veliki ma~ sa unakrsnim bal~akom, jeknuv{i malo od njegove neo~ekivane teìne. Bosonoga, smrzuta mada to nije ose}ala, po{la je u krug unutar prstena od kamenja. Ravena je iza nje primila duga~ko koplje i zarila ga u srce za~arane vatre. Svetlost je zahvatila vrh i ona ga je ponela, slede}i Morganu, du` istog kamenog kruga, a nejasni sjaj vilinske vatre ocrtavao je za njom liniju kroz tamu. Vrativ{i se do vatre u sredi{tu, ugledale su Vivijenino lice; bezvremeno, ve~ito, kako bestelesno lebdi u vazduhu - lice Boginje, svetlucavo. Mada je Morgana znala da je to u~inak svetlucave materije nanesene na obraze i ~elo, i okolne tame i tamne ode}e, uvek je ostajala bez daha kad bi to videla. Bestelesne, svetlucave {ake poloìle su ne{to u ruke prvo njoj, pa Raveni. Morgana je zagrizla o{tro, gorko drvo i primorala sebe da proguta zalogaj, uprkos mu~nini. Spustila se ti{ina. O~i su svetlucale u tami, ali nisu se videla lica. Ose}ala se kao da stoji sred mno{tva sveta na vrhu Tora, ali nije uspevala da razabere ni jedno jedino lice. âk je i Vivijenino bestelesno lice nestalo u tami. Ose}ala je toplotu Raveninog tela kraj sebe, mada se uop{te nisu dodirivale. Poku{ala je da umiri um, da se udubi u meditaciju, zadubiv{i se u nau~eno }utanje, ne znaju}i za{to je dovedena ovamo. Vreme je proticalo; zvezde su postajale sve ja~e na sve tamnijem nebu. Vreme, pomislila je Morgana, vreme u Avalonu druga~ije te~e, ili mo`da i ne postoji. U mnogim no}ima tokom dugih godina i{la je zavojitom stazom uz Tor, oku{avaju}i Misterije vremena i prostora unutar kamenog prstena. No, ve~eras je sve delovalo ~udnije, tamnije, nekako optere}eno misterijom; nikada ranije druge sve{tenice nisu je pozvale da igra glavnu ulogu u obredu. Znala je da je ono {to je dobila, magijski obrok, zapravo biljka koja poja~ava vid; to nije umanjivalo ni mo} ni magiju. Posle nekog vremena, u tami, po~ela je da nazire slike u umu, male, obojene slike kao sa vrlo velike udaljenosti. Videla je krdo jelena u trku. Ponovo je videla veliku tamu nad zemljom kada je sunce za{lo i dunuo hladan vetar, i upla{ila se da je to kraj sveta; ali starije sve{tenice su joj objasnile, kad su se okupile u dvori{tu, da je Bog Mesec umanjio sjaj Boginje, i stoga je veselo potr~ala sa njima da se pridruì kricima kojima su ga ène terale. Kasnije su joj objasnili kako se kre}u sunce i mesec, i kako, povremeno, jedno od njih prelazi preko lica
drugog; to je bilo prirodno, a verovanja prostog sveta po kome su to lica bogova bilo je samo simbol, potreban ~ove~anstvu u ovoj fazi evolucije kako bi mogli da shvate veliku istinu. Jednog dana }e svi mu{karci i ène znati unutra{nju istinu, ali im ne}e biti potrebna. Posmatrala je unutra{njim Vidom, kao {to je ~inila ~itavog ìvota, kako se godi{nja doba ponovo i ponovo kre}u oko velikog kamenog prstena; pomatrala je ro|enje, plodnost i umiranje Boga; videla je velike povorke kako zavojito krivudaju ka hrastovom gaju pre nego {to je kamenje bilo tu postavljeno... vreme je bilo prozirno, prestalo je da ima zna~enje kada su sitni, obojeni ljudi do{li, procvetali i bili pose~eni, pa onda Plemena, pa Rimljani kad je na njih do{ao red, pa visoki stranci sa obala Galije, a za njima... vreme je nestalo, i videla je samo kretanje naroda i rast sveta, led se spu{tao, povla~io i ponovo napredovao, videla je velike hramove Atlantide, sada zauvek potopljene pod pokrovom okeana, videla je nove svetove kako se izdiù i cvetaju... i ti{inu i velike zvezde kako se nji{u i okre}u iza no}i... Iza sebe je ~ula jeziv zvuk zavijanja i koà joj se najeìla. Ravena je kriknula, Ravena ~iji glas nikada nije ~ula; Ravena, koja je jednom, kada su zajedno sluìle u Hramu, uhvatila svetiljku iz koje se prelivalo ulje i, ope~ena zapaljenim uljem, sedela je prigu{uju}i vriske dlanovima dok su joj previjali opekotine, kako ne bi prekr{ila zavet kojim je stekla glas Boginje. Zauvek }e imati oìljke; jednom je, pogledav{i je, Morgana pomislila: Moj zavet je mali u pore|enju sa njenim, a ipak sam bila toliko blizu da ga prekr{im sa crnokosim mu{karcem umilnog glasa. A sada je Ravena, u no}i bez mese~ine, glasno vrisnula, piskavim, stra{nim vriskom, kao èna na poro|aju. Tri puta je vrisak odjeknuo Torom, i Morgana je opet uzdrhtala, znaju}i da ~ak i sve{tenici na drugom ostrvu koje odgovara njihovom mora da su se probudili u svojim usamljeni~kim }elijama i prekrstili se, ~uv{i taj krik progonjenog koji je odzvanjao izme|u svetova. Posle krika nastupila je ti{ina, ti{ina koja se Morgani u~inila puna dahtanja - premda je zadràvala dah nevidljivih isku{enica {to su sada okruìvale stra{nu samotnost u kojoj su se nalazile samo tri nepokretne sve{tenice. Potom je, dah}u}i i gu{e}i se, kao da joj je glas uni{ten od dugog }utanja, Ravena povikala: "Ah... sedam puta To~ak, To~ak sa trinaest paoka, okrenuo se na nebu... sedam puta je Majka rodila svog tamnog sina..." Opet }utanje, jo{ dublje, osim jecavog dahtanja proro~ice u zanosu. "Ah... ah... gorim", povikala je ponovo, "gorim... vreme je... vreme je..." pa opet potonula u duboko }utanje, optere}eno uàsom. "Oni tr~e! Tr~e prole}nom stazom, tr~e... bore se, biraju sebi kralja... ah, krv, krv... i najve}i od svih njih, i on tr~i, i eno krvi na paro{cima njegovog ponosa..." Opet se oduìlo }utanje, i Morgana, koja je u tami ispod kapaka videla prole}nu trku jelena, opet je ugledala ono {to je uo~ila u davno zaboravljenom pogledu u srebrnu ~iniju - ~oveka me|u jelenima, kako se otima i bori... "To je dete Boginje, on tr~i, tr~i... Rogati mora da umre... i Rogati mora da bude krunisan... Devica Lovac mora pozvati kralja sebi, mora poloìti svoje devi~anstvo Bogu... ah, stara `rtva, stara `rtva... gorim, gorim..." I re~i su po~ele da se nagomilavaju jedna preko druge i da zamiru u dugom, jecavom vrisku. Iza sebe, ~ak i sklopljenim o~ima, Morgana je videla kako Ravena pada bez svesti i ostaje da leì, dah}u}i, i to je bio jedini zvuk u sve dubljoj ti{ini. Negde se javila sova: jednom, dva puta, tri puta. Iz tame su do{le sve{tenice, tmaste i neme, sa plavim sjajem na ~elu. Ne`no su podigle Ravenu i odnele je. Podigle su i Morganu, i osetila je da su joj bolnu glavu ne`no poloìli na ènske grudi dok su je odnosili. Potom vi{e ni{ta nije znala. Tri dana kasnije, kada je donekle povratila snagu, Vivijen je poslala po nju. Morgana je ustala i poku{ala da se obu~e, ali i dalje je bila slaba i prihvatila je pomo} jedne od mla|ih sve{tenica, zahvalna {to je devojka pod zavetom }utanja, pa nije mogla da joj se obrati. Dugi post, uàsna mu~nina od obrednog bilja, napetost obreda, jo{ su joj dràli telo; prethodno ve~e pojela je malo supe, a jutros malo hleba u mleku, ali i dalje joj je bilo muka i ose}ala se prazna od dugih napora, a glava joj je pulsirala, i mese~no krvarenje zahvatilo ju je snagom kakvu ranije nije poznavala. Znala je da i to moè biti posledica svetog bilja. Bolesna i nimalo radoznala, poèlela je da je Vivijen ostavi da se na miru oporavi, ali pokorila se Vivijeninoj volji kao {to bi se pokorila Boginjinoj, da se Boginja nagnula sa nebesa i glasno joj se obratila. Kada je bila obu~ena i o~e{ljana, kose povezane ko`nom vrpcom, i kada joj je polumesec na ~elu bio premazan sveìm slojem boje, po{la je stazom ka ku}i u kojoj ìvi Velika Sve{tenica.
Sada je imala povlasticu da u|e bez kucanja ili najavljivanja. U ovoj ku}i uvek joj se ~inilo da je Vivijen ~eka, sede}i na stolici nalik na presto, kao Boginja na svom tamnom prestolu, ali danas se Vivijen muvala u dnu sobe, a vatra nije gorela, nego je ognji{te bilo hladno i tamno. Vivijen je nosila obi~nu haljinu od nebojene vune sa kapulja~om preko kose, i Morgana je prvi put jasno shvatila da je Vivijen sve{tenica, ne devojka, niti Majka, nego drevna èna-mudrac - koja je tako|e Stara Smrt. Lice joj je bilo izborano i izmo`deno, i Morgana je pomislila: Pa naravno, ako se od obreda razbolela i Ravena, i ja, a obe smo mlade i sna`ne, {ta tek mora da se desilo Vivijeni, koja je ostarila u slu`bi onoj kojoj sve sluìmo? A onda joj se Vivijen okrneula i nasme{ila joj se, osmehom punim ljubavi, i Morgana je opet osetila nalet stare ljubavi i ne`nosti. Ali kao {to to pristoji mla|oj sve{tenici u prisustvu Gospe, ~ekala je da Vivijen prva progovori. Vivijen joj je dala znak da sedne. "Jesi li se oporavila, dete?" Morgana se skljokala na klupu i znala je da je ~ak i od kratke {etnje potpuno iscrpljena. Odmahnula je glavom. "Znam", rekla je Vivijen. "Ponekad, kada ne znaju kako }e{ reagovati, daju ti previ{e. Slede}i put nemoj uzeti sve {to ti daju - proceni koliko moè{ da uzme{ - dovoljno da ti da Vid, ali ne dovoljno da se toliko razboli{. Sada ima{ to pravo; stigla si do stepena kada se pokornost moè umanjiti po tvojoj proceni." Te re~i su zbog ne~eg po~ele da odjekuju u Morganinom umu: pokornost se moè umanjiti po tvojoj proceni, pokornost se moè umanjiti po tvojoj proceni. Jo{ sam bolesna od toga {to su mi dali, pomislila je i odmahnula glavom, nestrpljivo, kako bi oterala zvuk i slu{ala dalje Vivijen. "Koliko si razumela od Raveninog proro~anstva?" "Vrlo malo", priznala je Morgana. "Bilo mi je veoma tajanstveno. Nisam sigurna ni za{to sam bila tamo." "Delom", rekla je Vivijen, "da bi joj predala svoju snagu; ona nije sna`na. Jo{ je vezana za postelju, i brinem se za nju. Ona zna koliko trave sme da uzme, ali ~ak i to malo je, izgleda, bilo previ{e; povra}ala je krv i jo{ krvari. Ali ne}e umreti." Morgana je pruìla ruku da se osloni; ose}ala se prazna, i opet ju je zahvatio talas mu~nine, u~iniv{i je bledom i o{amu}enom. Bez re~i je ustala, oteturala se napolje i po~ela da povra}a, izbaciv{i hleb i mleko koje je jutros pojela. ûla je Vivijen kako je poziva po imenu, i kada se pribrala i uspravila, drè}i se za dovratak i tresu}i se, pri{la joj je mlada sve{tenica da joj krpom obri{e lice; tkanina je bila vla`na i blago je mirisala na slatko bilje. Vivijen joj je pomogla da u|e i pruìla joj malu posudu. "Polako ispij", rekla je. Opeklo joj je jezik i na trenutak je poja~alo mu~ninu - bilo je to neko èstoko pi}e severnih Plemena, zvali su ga voda ìvota. Okusila ga je samo jednom ili dva puta. Ali kad je ispila, os}ala je sna`nu toplotu kako joj se {iri iz praznog stomaka, i posle nekoliko minuta bilo joj je bolje, bila je mirnija, gotovo opijena. "Jo{ malo", rekla je Vivijen. "Od toga }e ti oja~ati srce. A sad, je li ti bolje?" Morgana je klimnula glavom. "Hvala." "Ve~eras }e{ mo}i da jede{", rekla je Vivijen, i Morgani se u tom neobi~nom stanju u~inilo da je to nare|enje, kao da Vivijen moè narediti i njenom èlucu da se pristojno pona{a. "Dobro. Hajde da popri~amo o Raveninom proro~anstvu. U drevna vremena, davno pre nego {to su mudrost i vera druida stigli ovamo iz potopljenih hramova zapadnog kontinenta, vilinski narod - od koga poti~emo i ti i ja - ìveo je ovde, na obalama unutra{njeg mora, i pre nego {to su nau~ili da seju je~am i ànju ga, ìveli su, sakupljaju}i vo}e i love}i jelene. A u ta vremena nisu imali kralja, nego samo kraljicu koja im je bila mati, mada nisu nau~ili da je smatraju za Boginju. A po{to su ìveli od lova, njihove kraljice i sve{tenice nau~ile su da im dozivaju jelene i da mole njihove duhove da im se `rtvuju i umru radi opstanka Plemena. Ali `rtva zahteva `rtvu - jelen je umirao za Pleme, i neko iz Plemena morao je zauzvrat da umre, ili makar da rizikuje kako bi jeleni, ako poèle, mogli da uzmu njegov ìvot u zamenu za svoj. Tako je odràvana ravnoteà. Da li me razume{, mila moja?" Morgana je ~ula neobi~no tepanje, i nejasno se upitala, onako bolesna i poluopijena: Da li to zna~i da }u ja biti `rtva? Je li moj ìvot odabran za Pleme? Nije va`no. Ja sam predata Boginji na ìvot i smrt. "Razumem, Majko. Bar mislim da razumem." "Zato je Majka Plemena svake godine birala sebi para. I po{to se on sloìo da da svoj ìvot radi Plemena, Pleme mu je davalo deo svog ìvota. âk i ako su mala deca na maj~inim grudima gladovala, on je uvek imao svega u izobilju i mogao je da legne sa svakom ènom Plemena ako poèli, kako bi on, najbolji i najsna`niji, mogao da im usadi decu. Osim toga, Majka Plemena je ~esto ve} pro{la godine ra|anja, i stoga je on morao da odabere mlade devojke, a nijedan mu{karac u Plemenu nije se smeo buniti zbog njegovog izbora. A potom, kad bi
pro{la godina - otprilike u ovo doba - on bi stavio jelenje rogove i ogrnuo neu{tavljenu jelensku koù, kako bi jeleni mislili da je jedan od njih, i tr~ao bi sa krdom dok je Majka Lovac bacala na njih ~ini. Ali do tog ~asa krdo bi odabralo svog kralja, i ponekad bi taj kralj nanju{io stranca i okomio se na njega. I tada je Rogati umirao." Morgana je opet osetila jezu kao i na Toru, kad se taj obred odigravao pred njenim o~ima. Godi{nji kralj }e umreti kako bi njegov narod ìveo. Da li je bilje jo{ delovalo na njen um, kad sve tako jasno vidi? "Pa, vreme je proteklo, Morgana", tiho je nastavila Vivijen, "i sada nam ti stari obredi vi{e nisu potrebni, jer je~am raste i `rtve su bez krvi. Samo u vremenima velike opasnosti Plemena zahtevaju takvog vo|u. A Ravena je predvidela da je ovo vreme takve opasnosti. I stoga }e se opet odràti sve~anost ~oveka koji tr~i sa jelenima, rizikuju}i smrt za dobro svog naroda. Jesi li me ~ula kako pri~am o Velikom Braku?" Morgana je klimnnula glavom; tako je ro|en Lanselet. "Plemena vilinskog naroda, i sva plemena sa severa, dobili su velikog vo|u, i odabrani }e biti isku{an drevnim obredom. Ako preìvi isku{avanje - {to }e, do izvesne mere, zavisiti od snage kojom Devica Lovac moè da za~ara jelene - posta}e Rogati, Kralj jelen, par Device Lovca, krunisan rogovima boga. Morgana, pre mnogo godina rekla sam ti da tvoje devi~anstvo pripada Boginji. Sada ga ona zahteva na `rtvu Rogatom Bogu. Ti }e{ biti Devica Lovac i nevesta Rogatog. Ti si odabrana za tu slu`bu." U sobi je sve bilo mirno, kao onda kad su stajale u sredi{tu kamenog prstena tokom obreda. Morgana se nije usu|ivala da prekine }utanje. Kona~no, znaju}i da Vivijen ~eka nekakvu re~ pristanka - kako su glasile one davne re~i: To je preteàk teret da bi se nosio bez pristanka - pognula je glavu. "Moje telo i moja du{a pripadaju njoj, da ~ini sa njima {ta joj je volja", {apnula je. "A tvoja volja je njena volja, Majko. Neka bude tako." 15. Otkako je do{la ovamo, Morgana je izbivala iz Avalona svega dva-tri puta, i to samo radi kratkih putovanja u male zemlje na ivicama Letnjeg mora, kako bi upoznala okolna mesta koja su sadràla, uprkos zanemarenosti, ranije stare mo}i. Vreme i mesto sada nisu bili njena briga. Odvedena je sa Ostrva u zoru, u ti{ini, ogrnuta pla{tom i velom kako nijedno neupu}eno oko ne bi videlo namenjenu, a nosili su je u zatvorenoj nosiljci kako joj ni sunce ne bi palo na lice. Za manje od dana putovanja od Svetog ostrva potpuno je izgubila pojam o vremenu, prostoru i pravcu, udubljena u meditaciju, nejasno svesna po~etka magijskog zanosa. Nekada se borila da nadvlada za~etak ekstaze. Sada ga je jedva do~ekala, potpuno otvaraju}i um Boginji, pozivaju}i je da je obuzme, kao oru|e, da joj uzme telo i du{u, kako bi u svemu mogla da se pona{a kao sama Boginja. Ve~e; mesec je bio gotovo pun kada je provirio kroz zavese nosiljke. Kada su trka~i stali, osetila je kako je zapljuskuje hladnim svetlom, nalik na poljubac Boginje, i osetila je vrtoglavicu po~etka ekstaze. Nije znala gde se nalazi i nije joj bilo va`no. I{la je tamo kuda je nose, pasivna, slepa, u zanosu, znaju}i samo da ide u susret svojoj sudbini. Nalazila se unutar ku}e, gde su je predali u ruke nepoznatoj èni, koja joj je donela hleba i meda, {to Morgana nije ni okusila - ne}e prekinuti post pre obrednog obroka - kao i vodu, koju je ùdno ispila. Bio je tu i krevet, tako postavljen da ga mesec osvetljava; nepoznata èna po{la je da zatvori drvene kapke, ali Morgana ju je zaustavila zapovedni~kim pokretom. Ve}i deo no}i leàla je u zanosu, ose}aju}i mese~inu kao vidljivi dodir. Kona~no je zaspala, ali nemirno, tonu}i u san i bude}i se kao nesiguran putnik, a u umu su joj sjaktale neobi~ne slike - njena majka, pognuta nad plavom kosom uljeza Gvideona, sa belim grudima i bakarnom kosom nekako zabranjenim umesto punim dobrodo{lice; Vivijen, samo {to je nekako Morgana bila `rtvena ìvotinja, a Gospa od Avalona ju je vodila nekuda vezanu uètom, i ~ula je sebe kako nadureno govori: ne mora{ da cima{, idem; Ravena, kako bezvu~no vri{ti. Ogromna rogata prilika, pola ~ovek, pola ìvotinja, naglo je sklonila zavesu i stupila u njenu sobu - probudila se i napola sela, ali nije bilo nikoga, samo mese~ina, i nepoznata èna koja je tiho spavala kraj nje. Brzo je ponovo legla i zaspala, ovog puta duboko i bez snova. Probudili su je oko sat pre zore. Sada, za razliku od zanosa prethodnog dana, bila je potpuno budna i o{tro svesna svega - hladnog, sveèg vazduha, ruì~aste izmaglice tamo gde }e sunce uskoro iza}i, sna`nog mirisa sitnih, tamnoputih èna u ode}i od lo{e {tavljene koè. Sve je bilo o{tro ocrtano i blistavo obojeno, kao da je sve upravo izi{lo ispod ruku Boginje. Tamne ène {aputale su me|u sobom, ne èle}i da uznemire sve{tenicu {to stiè izdaleka; ~ula ih je, ali je razumela tek poneku re~ njihovog jezika. Posle nekog vremena, najstarija od njih - ona koja ju je sino} do~ekala i uvela unutra - pri{la je Morgani i donela joj sveù vodu. Morgana se zahvalila naklonom, {to je pozdrav sve{tenice sve{tenici, a onda se upitala
za{to je to u~inila. @ena je bila stara; njena kosa, duga~ka, zamr{ena i prihva}ena ko{tanom ukosnicom, bila je gotovo potpuno seda, a na tamnoj koì imala je izbledele plave mrlje. Ode}a joj je bila od jednako lo{e u{tavljene koè kao i kod ostalih, ali preko nje nosila je pla{t od jelenjeg krzna, pro{aran magijskim simbolima; oko vrata je imala dve ogrlice, jednu od divnih zrna }ilibara - ni Vivijen nije imala lep{u - a drugu od naizmeni~no nanizanih komadi}a roga i zlatinh plo~ica. Dràla se dostojanstveno kao sama Vivijen, i Morgana je znala da je ovo Majka plemena i sve{tenica svog naroda. @ena je svojim rukama po~ela da priprema Morganu za obred. Svukla ju je i obojila joj tabane i dlanove u plavo, i obnovila joj polumesec na ~elu; na grudima i trbuhu iscrtala joj je pun mesec, nad tamnim trouglom izme|u nogu ucrtala joj je tamni mesec. Nakratko, gotovo povr{no, rastavila je devojci noge i opipala je; Morgana, nimalo posti|ena, znala je ~emu to. Za ovaj obred sve{tenica mora biti devica. No, plemenska sve{tenica joj ne}e na}i manu; Morgana je bila nedirnuta, ali osetila je iznenadan poluprijatan nalet straha, a istog trenutka postala je svesna da je uàsno gladna. Pa, nau~ila je da zanemari glad, i posle nekog vremena glad ju je napustila. Sunce je upavo izlazilo kad su je izveli napolje, ogrnutu pla{tom istim kao stari~in, sa magijskim simbolima - mesecom i jelenjim rogovima. Bila je svesna krutosti sveè obojenog tela, a ne{to duboko u njoj, vrlo daleko, iznena|eno se i na trenutak prezrivo zagledalo u te simbole misterija starijih od druidske mudrosti kojoj je bila tako pa`ljivo nau~ena. To je trajalo samo trenutak i smesta je nestalo; verovanja neznano drevnih pokolenja dala su ovom obredu svoje mo}i i svetost. Videla je iza sebe okruglu kamenu ku}u; preko puta nje nalazila se druga, iz koje su upravo izvodili mladi}a. Nije ga jasno videla; suce na izlasku sijalo joj je u o~i, i mogla je da razabere samo da je visok, plavokos i sna`no gra|en. Zna~i da nije iz njihovog naroda? Ali to se nje nije ticalo. Mu{karci iz plemena - naro~ito starci, sa ~vornovatim mi{i}ima kova~a, crni kao metal koji su kovali - bojili su mladi}evo telo od glave do pete plavim biljem, ogrnuv{i ga pla{tom od ne{tavljenih koà i premazuju}i ga jelenjom ma{}u. Na glavu su mu pri~vrstili rogove; na tiho izgovoreno nare|enje, on je mahnuo glavom kako bi proverio da mu ne}e spasti, ma kakav pokret na~inio. Morgana je posmatrala ponosni pokret te mlade glave i iznenada je osetila kako joj telo zapljuskuje talas svesti, da joj obuzima butine i sliva se u tajne delove njenog tela. Ovo je Rogati, ovo je Bog, ovo je parnjak Device Lovca... Upleli su joj u kosu nisku purpurnih bobica i krunisali je prvim prole}nim cve}em. Dragocena ogrlica od zlata i kostiju skinuta je sa puno po{tovanja sa vrata Majke plemena i postavljena oko njenog; osetila je njenu teìnu kao teìnu same magije. O~i su joj bile zaslepljene suncem na izlasku. Stavili su joj ne{to u ruku - bubanj, napetu koù razapetu preko drvenog rama. Kao da dopire ko zna otkud, ~ula je svoju ruku kako ga gladi. Stajali su na padini, gledaju}i u dolinu prekrivenu gustom {umom, praznom i nemom, ali mogla je da oseti ìvot u njoj - jelene kako se tiho kre}u, vitkih nogu, ìvotinje kako se penju po drve}u, ptice kako se gnezde i lepr{aju, pune ìvota prve plime punog meseca prole}a. Osvrnula se na trenutak i pogledala padinu iza sebe. Nad njima, ocrtana belom kredom, nalazila se ogromna prilika, nije znala da li mu{karca ili ìvotinje, jer o~i su joj bile zaslepljene; je li to bio jelen u trku, ili mu{karac u hodu, ili falus, uspravan i tako|e pun prole}ne plime? Nije videla mladi}a kraj sebe, ose}ala je samo ìvot u njemu. îtavu padinu prekrilo je ozbiljno }utanje puno i{~ekivanja. Vreme je nestalo, sve je bilo prozirno, ne{to u ~emu se kretala, kupala, slobodno kora~ala. Bubanj je ponovo bio u rukama stare sve{tenice, ali nije se se}ala kad joj ga je predala. O~i su joj bile zaslepljene suncem i ose}ala je glavu Boga me|u dlanovima, koji ju je blagosiljao. Ne{to na tom licu... pa naravno: pre nego {to su se bregovi podigli, poznavala je to lice, tog mu{karca, svog para, od pre po~etka sveta... nije ~ula svoje obredne re~i, samo je ose}ala snagu u njima: Po|i i pokori... tr~i sa jelenima... brz i snaàn kao prole}ne plime... neka su zauvek blagoslovene noge koje su te ovamo donele... Nije bila svesna re~i, samo mo}i, svojih ruku u blagoslovu, sile koja joj je tekla iz tela, kroz telo, kao {to je sila samog sunca tekla kroz nju i kroz mu{karca pred njom. Sada je mo} zime slomljena i novi ìvot prole}a i}i }e sa tobom i odve{}e te do pobede... ìvot Boginje, ìvot sveta, krv zemlje na{e Majke, prolivena za na{ narod... Podigla je ruke, bacaju}i blagoslov na {umu, na zemlju, ose}aju}i nalet mo}i kako joj te~e kroz {ake kao vidljivo svetlo. Mladi}evo telo blistalo je kao i njeno pod sun~evom svetlo{}u; niko oko njih nije se usudio da progovori sve dok, naglo privukav{i ruke, nije osetila talas mo}i kako ih sve zahvata, osloba|aju}i napev koji se podigao svuda unaokolo. Nije ~ula re~i, samo tutnjavu mo}i u njima: @ivot narasta u prole}e, jeleni tr~e u {umi, i na{ ìvot tr~i sa njima. Kralj Jelen sveta }e ih dovesti, Kralj Jelen, Rogati koga je blagoslovila Majka pobedi}e... Stigla je do poslednjeg ~vora napetosti, tetiva luka napeta strelom snage koja }e je odaslati. Dodirnula je Rogatog, osloba|aju}i mo}, i dok ih je sve proìmala, po{li su, tr~e}i kao vetar niz padinu, jure}i kao da ih nose
prole}ne plime. Iza njih, slute}i da je mo} napu{ta, Morgana se sklup~ala i legla na zemlju, ose}aju}i njenu hladnu vlagu kako joj proìma telo. Ali nije bila svesna toga, bila je obuzeta Vidom. Leàla je gotovo beìvotno, ali deo nje po{ao je sa njima, tr~e}i uz njih, jure}i niz padinu, trkaju}i se sa mu{karcima iz plemena, za petama Rogatom. Lajavi uzvici, kao da su psi, vili su se nad njima, i ne{to u njoj znalo je da to uzvikuju ène, ubrzavaju}i trk. Sunce je odsko~ilo, veliki To~ak @ivota koji se okre}e na nebesima, neuspe{o hitaju}i za njenim boànskim parnjakom, Tamnim Sinom... @ivot zemlje, tutnje}e plime prole}a, zapljuskivali su i odjekivali u srcima trka~a. Potom, kao mir koji sledi za talasom, sa osun~ane padine nad njima sklopila se tama {ume i progutala ih, i brzo su sa trka pre{li na be{uman korak, opona{aju}i pa`ljive korake jelena; i bili su jeleni, prate}i rogove svog Rogatog, nose}i ogrta~e koji }e op~arati jelene, ogrlice koje simboli{u beskrajan lanac ìvota, ìvot, jelo, teret i smrt kako bi se nahranila deca Majke. ...~uvaj svoju decu, Majko, tvoj Kralj Jelen mora umreti kako bi nahranio ìvot njenog Tamnog Sina... Tama, unutra{nji ìvot {ume, sklopila se oko njih; ti{ina, ti{ina jelena... Morgana, sada svesna {ume i jelena u svom srcu bacila je svoje mo}i i svoj blagoslov kroz {umu i preko nje. Deo nje leào je na osun~anoj padini, u zanosu, iscrpljen, pu{taju}i da je ìvot sunca zapljuskuje, njeno telo i krv i unutra{nje bi}e, a deo nje tr~ao je s jelenima i mu{karcima dok nisu svi postali jedno... stopili se u jedno... plime ìvota bili su tihi jeleni u gusti{u, male srne, vitke i spretne, ìvot je kipteo u njima ba{ kao {to je kipteo u njenom telu, plime ìvota u mu{karcima, koji su nemo i napeto stupali kroz senke... ... Negde u {umi osetila je Kralja Jelena kako podiè glavu, nju{e}i vazduh, svestan mirisa neprijatelja, jednog od svoje vrste, jednog iz tu|inskog plemena ìvota... nije znala je li blagosiljala ~etvoronogog Kralja Jelena ili dvonogog, bili su jedno u ìvotu Majke Zemlje, i njihova sudbina po~ivala je u rukama Boginje. Rogovlje je odgovorilo na njihanje rogovlja, nju{kanje je upijalo mirise {ume, tragaju}i za tu|incem, za plenom, za grabljivcem, za suparnikom tamo gde ga nije moglo biti. Ah, Boginjo... po{li su, probijali su se kroz grmlje, ljudi za njim bili su jo{ ti{i, tr~ali su, tr~ali... tr~i dok ti srce tu~e kao da }e pu}i u grudima, tr~i dok ti ìvot u telu ne preplavi sve znanje i misli, tr~i, traè}i i kriju}i se, tr~i sa jelenima koji beè i ljudima koji gone, tr~i sa kovitlacem ìvota velikog sunca i plimom prole}a, tr~i sa tokom ìvota ... Nepokretno leè}i, lica zagnjurenog u zemlju, sa sun~evom toplotom u le|ima, vreme se naizmeni~no vuklo i letelo, Morgana je po~ela da vidi - i nekako izdaleka joj se ~inilo da je sve ovo ve} videla, u viziji, nekada, negde, vrlo davno - visokog, ìlavog mladi}a, kako steè no`, kako pada, pada me|u jelenima, me|u razmahnutim kopitama - znala je da je glasno vrisnula i istovremeno je znala da je njen vrisak odjeknuo svuda, pa je ~ak i Kralj Jelen zastao usred juri{a, upla{en, kad ga je ~uo. U tom ~asu sve se zaustavilo, i u tom stra{nom trenutku }utanja videla je da se mladi} nekako uspravio, dah}u}i, da je jurnuo pognute glave, zamahuju}i rogovljem, juri{aju}i glavom napred, da se nji{e i upire, rvu}i se sa jelenom, svojim sna`nim {akama i mladim telom... no` je blesnuo navi{e; krv je linula na zemlju, i on je krvario, Rogati, krv na njegovim rukama, krv iz duboke posekotine na boku, krv kako lije na zemlju, `rtva prolivena Majci kako bi se ìvot hranio njenom krvlju... a onda je krv Kralja Jelena potekla preko njega u bujici kad je no` na{ao srce, i ljudi oko njega su jurnuli sa kopljima... Videla je kako ga donose nazad, prekrivenog krvlju njegovog blizanca i suparnika, Kralja Jelena. Svuda unaokolo muvali su se mali, tamnoputi ljudi, prebacuju}i mu preko ramena toplu, sirovu koù. Vra}ali su se u trijumfu, vatre su buknule u sve gu{}oj tami, i kada su ène podigle Morganu, videla je, bez ~u|enja, da sunce zalazi, i zeteturala se, kao da je i ona ~itavog dana tr~ala sa lovcima na jelene. Ponovo su je krunisali trijumfalnim purpurom. Doneli su pred nju Rogatog, koji je krvario, i blagoslovila ga je i ozna~ila mu ~elo krvlju jelena. Doneli su glavu sa rogovljem koje }e oboriti narednog Kralja Jelena; rogovlje koje je nosio Rogati, izlomljeno, ba~eno je u vatru. Uskoro se osetio miris pe~enog mesa i ona se upitala je li to meso mu{karca ili jelena... Postavili su ih da sede jedno uz drugo, i prve zalogaje doneli su njima, jo{ pune krvi i masnih sokova. Morgana je ose}ala da joj se vrti u glavi, bogati ukus mesa nadja~ao ju je posle dugog posta; za ~asak se pobojala da }e joj opet pozliti. On je kraj nje gladno jeo, i u svetlosti vatre primetila je da ima lepe, sna`ne {ake... `mirnula je, setiv{i se u trenutku udvojenog vida da su se oko tih ruku uvijale zmije, a onda su opet nestale. Svuda oko njih mu{karci i ène iz Plemena u~estovali su u obrednoj gozbi, pevaju}i trijumfalni napev na starom jeziku koji je Morgana samo napola razumela:
On je likovao, on je ubio... krv na{e Majke prolivena je na zemlju... krv Boga prolivena je na zemlju... i on }e ustati i vladati zauvek... on je likovao, likova}e zauvek, sve do kraja sveta... Stara sve{tenica, koja ju je tog jutra oslikala i opremila, podigla joj je do usana srebrnu posudu; osetila je kako joj èstoko pi}e pali grlo i àri je ~itavim putem naniè. Vatra, sa sna`nim ukusom meda u pozadini. Ve} je bila pijana od krvi u mesu - u proteklih sedam godina svega nekoliko puta je okusila meso. U glavi joj se vrtelo dok su je odvodili, svla~ili i ponovo joj ukra{avali nago telo bojom i vencima, boje}i joj bradavice i ~elo krvlju ubijenog jelena. Boginja prima svog para i ponovo }e ga ubiti na kraju vremena, rodi}e svog Tamnog Sina koji }e ubiti Kralja Jelena... Devoj~ica, obojena u plavo od glave do pete, sa {irokom posudom u rukama, tr~ala je preko uzoranih polja, rasipaju}i tamne kapi u trku, i Morgana je ~ula snaàn uzvik koji se uzdizao iza nje. "Polja su blagoslovena; daj nam hranu, o Majko na{a!" Na trenutak, ne{to duboko u Morgani, o{amu}eno i pijano i samo napola prisutno u njoj, hladno je primetilo kako mora da je poludela; ona, civilizovana i obrazovana èna, kneginja, sve{tenica i pripadnica kraljevske loze Avalona, koju su obu~ili druidi, ~u~i ovde obojena kao divljak i zaudaraju}i na sveè prolivenu krv, i trpi ovo varvarsko paradiranje... ...a onda je sve opet nestalo, i puni mesec, ozbiljan i ponosan, podigao se iznad oblaka koji su ga zaklanjali od vida. Naga i okupana mese~inom, Morgana je osetila svetlost Boginje kako pada preko nje, kroz nju... vi{e nije bila Morgana, bila je bezimena, sve{tenica, devica i majka... oven~ali su je oko slabina vencem od purpurnih bobica; gruba simbolika ispunila ju je iznenadnim strahom, i osetila je punu teìnu devi~anstva kako se uliva u nju i preplavljuje je kao prole}na plima. Buktinja joj je plamtela u o~i dok su je vodili u tamu, u odjeke ti{ine iznad i pozadi, u pe}inu. Svuda oko sebe, po zidovima, videla je svete simbole, oslikane na po~etku vremena, jelena i rogovlje, mu{karca sa rogovima na ~elu, nabrekli stomak i pune grudi One Koja Daje @ivot... Sve{tenica je poloìla Morganu na leàj od jelenjih koà. Na trenutak joj je bilo hladno i upla{ila se, zadrhtav{i, a stari~ino ~elo naboralo se od saose}anja; privukla je Morganu u naur~je i poljubila je u usta, a Morgana se na trenutak privila uz staricu, grle}i je u iznenadnom uàsu, kao da je njeno naru~je zapravo maj~ino... a onda se èna nasme{ila, ponovo je poljubila, dodirnula joj grudi pokretom blagosiljanja i oti{la. Leàla je tako, ose}aju}i ìvot zemlje oko sebe; kao da se {irila, ispuniv{i pe}inu, mali grubi crteì bili su joj oslikani na grudima i trbuhu, a nad njom se nalazila ogromna prilika od krede, mu{karac ili jelen, u trku sa podignutim penisom... nevidljivi mesec spolja zapljuskivao joj je telo svetlo{}u dok se Boginja javljala u njoj, u telu i u du{i. Protegla je ruke i znala je da se na njeno nare|enje, van pe}ine, pod svetlom plodonosnih vatri, spajaju mu{karci i ène, privu~eni jedni drugima pulsiranjem ìvota. Malu, u plavo obojenu devojku, koja je raznosila poljima oplo|uju}u krv, zgrabio je mi{i}avi stari lovac, i Morgana ju je videla kako se nakratko otima i uzvikuje, kako nestaje pod njegovim telom, {ire}i noge pred nepopustljivom silom prirode u njima. Videla je bez vida, o~iju sklopljenih zbog sjaja baklje, ~uju}i samo uzvike. Sada se on nalazio na ulazu u pe}inu, bez rogovlja na ~elu, umrljane kose, tela obojenog u plavo i umrljanog krvlju, sa belom koòm nalik na kredu kojom je bila nacrtana ogromna prilika iznad pe}ine... Rogati, njen par. I on se nesigurno kretao, nag, osim venca oko slabina nalik na njen, i videla je uspravni ìvot kako buja u njemu, kao na onoj prilici od krede. Kleknuo je kraj nje, i kraj baklje, o{amu}en, i sad je videla da je tek ne{to stariji od de~aka, da ne pripada malom, tamnoputom narodu, nego je visok i plavokos... Za{to su izabrali kralja koji nije od njihovog naroda? Pomisao joj je proletela kroz um kao zrak mese~ine i nestala; vi{e nije razmi{ljala. Sada je trenutak da Boginja do~eka Rogatog dobrodo{licom - kle~ao je na ivici leàja od koè, nji{u}i se i `mirkaju}i pod svetlo{}u baklje. Pruìla je ruke ka njemu, stegla ga za mi{ice, povukla ga na sebe, ose}aju}i meku toplotu i teìnu njegovog tela. Morala je da ga vodi. Ja sam Velika Majka koja zna sve stvari, koja je devica i majka i èna-mudrac, koja vodi devicu i njenog para... o{amu}ena, uàsnuta, odu{evljena, samo napola prisebna, osetila je silu ìvota kako ih oboje obuzima, kre}u}i njeno telo bez u~e{}a volje, kre}u}i i njega, vode}i ga da sna`no prodre u nju, i oboje su po~eli da se kre}u ne znaju}i kakva ih je sila zahvatila. ûla je svoj krik kao iz velike daljine, ~ula je njegov glas, visok i drhtav u ti{ini, ne znaju}i da je i jedno od njih uzviknulo tog ~asa. Baklja je dogorela i ugasila se, a kad ih je obavila tama, sva divlja snaga njegove mladosti planula je i slila joj se u matericu.
Jeknuo je i pao preko nje, beìvotan osim {to je promuklo dahtao. Malo ga je odigla, nji{u}i ga u naru~ju, grle}i ga sa umornom toplinom. Osetila je da joj je poljubio grudi. Potom se polako, umorno, njegovo dahtanje svelo na obi~no disanje, i ubrzo je shvatila da joj je zaspao u naru~ju. Poljubila ga je u kosu i obraz sa divljom ne`no}u, a onda je i sama zaspala. Kada se probudila, no} je ve} odmakla; mese~ina je prodrla u pe}inu. Bila je uàsno umorna, ~itavo telo ju je bolelo, i posegnula je izme|u nogu i utvrdila da krvari. Zabacila je vla`nu kosu i pod mese~inom pogledala ispruèno beloputo telo koje je kraj nje jo{ spavalo premorenim snom. Bio je visok, snaàn i divan, mada pod mese~inom nije mogla da mu razabere lice, a magijski Vid ju je napustio; sada je imala samo mese~evu svetlost i sjaj, a ne ubedljivo lice Boginje. Ponovo je bila Morgana, a ne senka Velike Majke; bila je ponovo ono {to jeste, potpuno svesna onoga {to se de{avalo. Na trenutak je pomislila na Lanseleta, koga je volela i kome je ~eznula da pruì ovaj dar. Sada je do{ao on, ne ljubavnik nego stranac bez lica... ne, ne sme tako da razmi{lja. Ona nije èna nego sve{tenica, i dala je snagu svog devi~anstva Rogatom, kao {to joj je bilo odre|eno za sudbinu pre nego {to su poloèni temelji sveta. Prihvatila je svoju sudbinu onako kako mora jedna sve{tenica Avalona i ose}ala je da se protekle no}i desilo ne{to uàsno va`no. Bilo joj je hladno, pa je legla, pokriv{i se jelenskom koòm. Malo je nabrala nos od njenog zadaha; bili su je natrljali slatkim travama, pa barem nema buva u njoj. Ve{ta u procenjivanju plime, pretpostavila je da je ostao jo{ jedan sat do svitanja. Mladi} kraj nje je osetio njeno me{koljenje i sanjivo je seo. "Gde smo to?" upitao je. "Ah, da, se}am se. U pe}ini. Pa, ve} je skoro svanulo." Nasme{io se i pruìo ruke ka njoj; pustila ga je da je povu~e k sebi i da je poljubi, grle}i je sna`nim rukama. "No}as si bila Boginja", promrmljao je, "ali sad kad sam budan, vidim da si èna." Tiho se nasmejala. "A ti nisi Bog, nego mu{karac?" "Mislim da mi je dosta da budem Bog, a osim toga, ~ini mi se da je to suvi{e uobraèno za ~oveka od krvi i mesa", rekao je. "Sasvim mi odgovara da budem samo ~ovek." "Mo`da postoji vreme kada treba biti Bog i Boginja, i vreme kada treba biti od krvi i mesa", rekla je ona. "Sino} sam te se bojao", priznao je. "Mislio sam da si Boginja, ve}a od ìvota... a zapravo si tako si}u{na!" Iznenada je za`mirkao. "Pa, ti govori{ mojim jezikom. Nisam primetio - ti, zna~i, nisi iz ovog plemena?" "Ja sam sve{tenica sa Svetog ostrva." "A sve{tenica je èna", rekao je, ne`no joj glade}i grudi koje su se naglo probudile od njegovog dodira. "Misli{ li da }e se Boginja naljutiti na mene ako mi se èna vi{e dopada?" Nasmejala se. "Boginja je mudra i razume se u mu{karce." "A njena sve{tenica?" Odjednom se postidela. "Ne... nisam bila sa mu{karcem pre ovoga", rekla je, "a i to nisam bila ja, nego Boginja..." Privukao ju je jo{ bliè. "Po{to su Bog i Boginja upoznali zadovoljstvo, zar ne bi trebalo to da u~ine i mu{karac i èna?" Ruke su mu postale smelije, i povukao ju je na sebe. "To mi se ~ini sasvim prikladno", odgovorila je. Ovog puta mogla je da uìva pri punoj svesti, u meko}i i ~vrstini, u sna`nim, mladim rukama i neobi~noj ne`nosti ispod grubog pristupa. Odu{evljeno se smejala neo~ekivanom zadovoljstvu, potpuno mu se otvoriv{i, ose}aju}i njegovo uìvanje kao svoje. Nikada u ìvotu nije bila toliko sre}na. Iscrpljeni, legli su prepletenih udova, blaèno i umorno miluju}i jedno drugo. Kona~no, kad je svetlo postalo primetno, on je uzdahnuo. "Uskoro }e do}i po mene", rekao je, "i ~eka me jo{ mnogo ~ega - odve{}e me nekuda da mi daju ma~ i jo{ mnogo {ta." Seo je i nasme{io joj se. "A voleo bih da se operem, i da obu~em ode`du dostojnu civilizovanog ~oveka, i da se oslobodim sve ove krvi i plave boje... kako sve prolazi! Sino} nisam ni znao da sam sav umazan krvlju - vidi, i ti si zamazana jelenjom krvlju tamo gde sam leào na tebi..." "Mislim da }e uskoro do}i i po mene, pa }e me okupati i dati mi ~istu ode}u", rekla je, "a to vaì i za tebe, u nekom potoku." On je uzdahnuo sa blagom, de~a~kom setom. Glas mu je podrhtavao, nesigurni bariton; kako moè biti tako mlad, taj mladi div koji se borio sa Kraljem Jelenom i ubio ga obi~nim noèm? "Pretpostavljam da se vi{e nikada ne}emo sresti", rekao je, "jer ti si sve{tenica i posve}ena si Boginji. Ali ho}u da ti kaèm ne{to..." sagnuo se da je poljubi izme|u grudi. "Ti si mi bila prva. Bez obzira na to koliko èna budem imao, ~itavog ìvota }u te se se}ati i vole}u te i blagosilja}u te. Obe}avam ti."
Niz obraz mu je skliznula suza. Morgana je posegnula za uglom ode}e i ne`no je obrisala, priviv{i mu glavu na grudi. Na taj pokret on kao da je prestao da di{e. "Tvoj glas", {apnuo je, "I to {to si upravo u~inila - za{to mi se ~ini da te poznajem? Je li to zato {to si Boginja, a u njoj su sve ène jedno? Ne..." Uko~io se, ustao, obuhvatio joj lice dlanovima. Pod sve ja~im svetlom videla je kako se de~a~ko lice menja u lice mu{karca. Jo{ samo napola svesna za{to joj se ~inilo da ga poznaje, za~ula je njegov promukli uzvik. "Morgana! Ti si Morgana! Morgana, moja sestra! Oh, Boè, Device Marijo, {ta smo to u~inili?" Polako je pokrila o~i dlanovima. "Moj brat", {apnula je. "Ah, Boginjo! Brat! Gvideon..." "Artur", promrmljao je on. ^vrsto ga je zagrila, i on je gotovo odmah zajecao, jo{ je grle}i. "Nikakvo ~udo {to mi se ~inilo da te poznajem od pre nego {to je svet stvoren", plakao je. "Oduvek sam te voleo, a ovo... oh, Boè, {ta smo to u~inili..." "Nemoj plakati", bespomo}no je rekla, "nemoj plakati. Mi smo u rukama one koja nas je dovela ovamo. Nije va`no. Ovde nismo brat i sestra, nego mu{karac i èna pred Boginjom i ni{ta vi{e." I nikad te vi{e ne}u upoznati. Brate moj, dete moje, ti koji si mi kao malo dete leào na grudima. Morgana, Morgana, rekla sam ti da pazi{ na bebu, i oti{la je i ostavila nas, a on mi je plakao u naru~ju dok nije zaspao. A ja nisam znala. "U redu je", ponovo je rekla, nji{u}i ga, "ne pla~i, brate moj, voljeni, mali moj, ne pla~i, u redu je." Ali, dok ga je te{ila, obuzimalo ju je o~ajanje. Za{to si nam to u~nila? Velika Majko, Gospo, za{to? I nije znala obra}a li se Vivijeni ili Boginji. 16. îtavim putem do Avalona Morgana je sedela u svojoj nosiljci, bolne glave, i to pitanje joj je odjekivalo u umu: Za{to? Bila je iscrpljena posle tri dana posta i dugog dana obreda. Nejasno je bila svesna da je no}a{nja gozba i vo|enje ljubavi trebalo da oslobode tu silu, i da su to i u~inili, vra}aju}i je u normalno stanje, osim jutro{njeg {oka. Dovoljno je poznavala sebe da bi znala da }e, kada {ok i iscrpljenost pro|u, za njima uslediti gnev, i èlela je da stigne do Vivijen pre nego {to gnev pokulja, dok jo{ bude mogla da odrì ne{to makar nalik smirenosti. Ovog puta i{li su preko Jezera i dozvolili su joj, na njen vatreni zahtev, da deo puta prevali pe{ice; vi{e nije bila obredno zaklonjena Devica za svetkovinu, nego samo jedna od sve{tenica sa Jezera. Dok su klizili barkom preko Jezera, zatraìli su od nje da prizove maglu kako bi otvorila kapiju ka Avalonu; ustala je i obavila to gotovo bez razmi{ljanja, toliko je prihvatila tu Misteriju kao deo svog ìvota. No, dok je podizala ruke u prizivanju, obuzeo ju je nagli, parali{u}i trenutak sumnje. Promena u njoj ~inila joj se tako velika; je li zadràla snagu potrebnu za otvaranje kapije? Ta pobuna bila je tako sna`na da je na trenutak oklevala, a vesla~i su je pogledali sa u~tivom zabrinuto{}u. Ose}ala je da je njihovi pogledi peku, i u trenutku dubokog srama u~inilo joj se da je ono {to joj se no}as desilo ostavilo na njenom licu trag jezikom poùde. Zvuk crkvenih zvona blago se pronosio preko Jezera, i Morgana se iznenada vratila u detinjstvo i ~ula je oca Kolumbu kako gorljivo govori o ~ednosti kao najblièm putu ka Mariji, Majci Bo`joj, koja je ~udom rodila svog Sina bez i trenutka ovozemaljskog greha. âk i u ono vreme Morgana je pomislila: Kakva je to glupost, kako èna da za~ne dete, a da nije upoznala mu{karca? Ali na zvuk crkvenih zvona kao da se ne{to u njoj zdrobilo i povuklo, i osetila je kako joj niz lice klize suze. "Gospo, jeste li bolesni?" Odmahnula je glavom i ~vrsto odgovorila: "Ne, samo sam na trenutak osetila slabost." Duboko je uzdahnula. Artur nije bio u ~amcu - ne, pa naravno, njega je Merlin odveo na Skriveni Put. Boginja je Jedna Devica Marija, Velika Majka, Devica Lovac... i ja imam udela u Njenoj veli~ini. Ponovo je podigla ruke, brzo navla~e}i zavesu magle kroz koju }e sti}i do Avalona. No} se spu{tala, ali, mada je Morgana bila umorna i gladna, smesta je oti{la do Gospine ku}e. No, na vratima, kad je htela da u|e, zaustavila ju je sve{tenica. "Gospa sada nikoga ne moè da primi." "Glupost", rekla je Morgana, ose}aju}i za~etak besa kako se probija kroz prijatnu neosetljivost i nadaju}i se da }e tako ostati dok se ne suo~i sa Vivijen. "Ja sam joj ro|aka; pitaj je mogu li da u|em."
Sve{tenica je u{la i brzo se vratila. "Gospa kaè: Reci Morgani da odmah ide u Ku}u Devojaka, a ja }u razgovarati sa njom kada do|e pravi ~as." Morganin gnev na trenutak je toliko buknuo da je umalo odgurnula ènu u stranu i silom upala u Vivijeninu ku}u. No, ipak se uzdràla. Nije znala kakva bi kazna sna{la sve{tenicu koja prekr{i zavet poslu{nosti, ali uprkos naraslom gnevu, neki tih, hladan i racionalan glas rekao joj je da to ni ne èli da otkrije na ovaj na~in. Duboko je uzdahnula, pribrala se koliko da postavi na lice izraz smirenosti dostojan sve{tenice, poslu{no se naklonila i udaljila se. Suze koje je uspela da savlada kad je ~ula crkvena zvona nad Jezerom po~ele su da se probijaju, i na trenutak je umorno poèlela da sme da im se prepusti. Kada kona~no ostane sama u Ku}i Devojaka, u svojoj tihoj sobi, mo}i }e da pla~e ukoliko bude morala; ali suze ne}e do}i, samo stid, bol i bes koje nije mogla ni~im da pokaè. Kao da su joj ~itavo telo i du{a bili upleteni u veliki ~vor bola. Tek kroz deset dana Vivijen je poslala po nju; puni mesec koji je sijao nad likovanjem Rogatog smanjio se na nebu do naizgled bolesnog, bledog srpa. Kada je jedna od mla|ih sve{tenica donela poruku da Vivijen zahteva njeno prisustvo, Morgana se prepustila tinjaju}em gnevu. Poigrala se sa mnom kao {to se ja poigravam harfom. Re~i su joj toliko odzvanjale u umu da je isprva, kad je za~ula svirku na harfi iz Vivijenine ku}e, pomislila da je to odjek njenih mra~nih misli. Potom joj se u~inilo da to Vivijen svira. Ali za sve godine koje je provela u Avalonu nau~ila je mnogo o muzici, i poznavala je zvuk Viijanine harfe; Gospa je, u najboljem slu~aju, bila prose~an svira~. Sada je ponovo oslu{nula, pitaju}i se ko bi to mogao da svira. Talesin? Pre nego {to je postao Merlin, znala je da je bio najve}i od svih bardova, poznat {irom ~itave Britanije. Dovoljno ~esto ga je slu{ala kako svira u danima velikih proslava i na najozbiljnijim obredima; ali njegove ruke sada su ostarile. Ve{tina se nije umanjila, ali ~ak ni u najboljem izdanju ne bi mogao da proizvede ovakve zvuke - ovo je bio novi harfista, znala je da ga nije ranije ~ula. A znala je, i pre nego {to ga je videla, da ima harfu ve}u ~ak i od Talesinove, i da prsti nepoznatog muzi~ara razgovaraju sa ìcama kao da ih je za~arao. Vivijen joj je jednom ispri~ala neku staru pri~u iz dalekih zemalja, pri~u o svira~u ~ije su ìce mogle da nateraju kamenje u prstenu da zaple{e, a drve}e da odbaci li{}e od àlosti, a kada je si{ao u zemlju mrtvih, stroge sudije su se pokolebale i pustile njegovu umrlu voljenu da izi|e. Morgana je nepokretno stajala pred vratima, a sve {to je bilo u njoj nestajalo je u muzici. Iznenada je osetila da sve suze koje je suzdràvala proteklih deset dana mogu sada da joj poteku, da }e joj bes slabiti, ako dopusti, i izliti se suzama koje }e ga sasvim sprati, ostavljaju}i je slabu kao devoj~icu. Naglo je povukla vrata i u{la bez najave. Talesin, Merlin, bio je tu, ali nije on svirao; ruke su mu bile pa`ljivo sklopljene u krilu dok je sedeo nagnut napred, slu{aju}i. I Vivijen je sedela, u jednostavnoj ku}noj ode}i, ne na uobi~ajenom mestu, nego dalje od vatre; po~asno mesto je prepustila nepoznatom harfisti. Nio je to mlad ~ovek, u zelenoj ode`di barda; glatko obrijan na rimljanski na~in, kovrdàve kose tamnije od zar|alog gvo`|a. O~i su mu bile duboko usa|ene pod ~elom koje je izgledalo gotovoo preveliko za njega, i mada je Morgana zbog ne~eg o~ekivala da budu crne, pokazalo se da su zapravo zaslepljuju}i plave. Namr{tio se zbog njenog upada i zaustavio ruke usred melodije. I Vivijen je izgledala nezadovoljna, ali je pre{la preko njene neu~tivosti. "Hodi ovamo, Morgana, i sedi kraj mene. Znam da voli{ muziku, i pomislila sam da bi volela da ~uje{ Kevina Barda." "Slu{ala sam napolju." Merlin se nasme{io. "Hodi onda da ga slu{a{. On je nov u Avalonu, ali mislim da bi imao ~emu da nas nau~i." Morgana je pri{la i sela na stoli~icu kraj Vivijen. "Ovo je moja ro|aka Morgana", rekla je Gospa od Avalona. "I ona je potomak kraljevske loze Avalona. Pred sobom vidi{, Kevine, budu}u Gospu od Jezera." Morgana je na~inila iznena|en pokret; Vivijen joj nikada ranije nije rekla {ta planira za nju. No, nalet zahvalnosti brzo je bio ugu{en gnevom. Misli da moè jednom laskavom re~i da me natera da dotr~im i lièm joj stopala kao ku~e. "Neka taj dan {to kasnije do|e, Gospo od Avalona, i neka nas tvoja mudrost jo{ dugo vodi", smesta je rekao Kevin. Govorio je njihovim jezikom kao da ga je dobro nau~io - ali bilo je jasno da mu nije maternji; malo oklevanje i razmi{ljanje pre nekih re~i, mada mu je naglasak bio gotovo besprekoran. Pa, on svakako ima savr{en sluh. Morgana je procenila da mu je oko trideset godina, mo`da malo vi{e. Ali nije ga pa`ljivije pogledala posle onog prvog iznena|enja zbog plavih o~liju; pogled joj je bio uperen u veliku harfu koju je drào na kolenu. Kao {to je i pretpostavila, bila je ve}a ~ak i od harfe na kojoj je Talesin svirao na velikim sve~anostima. Bila je na~injena od tamnocrvenog, sjajnog drveta, sasvim razli~itog od bledog vrbovog drveta od koga se harfe
prave u Avalonu; upitala se da li joj to daje taj svetlucavi, svilasti ton. Povijena ivica se izvijala u liniji ljupkoj kao oblak, sa drà~ima ìce izrezbarenim od neobi~ne, blede kosti, i bila je obojena i ukra{ena runskim slovima nepoznatim Morgani, koja je nau~ila, kao svaka obrazovana èna, da ~ita i pi{e gr~kim pismom. Kevin je pratio njen ispitiva~ki pogled i delovao je nekako manje nezadovoljno kad je progovorio: "Divi{ se mojoj gospi." Ne`no je previkao rukama preko tamnog drveta. "Nazvao sam je tako kada su mi je na~inili - to je bio dar od kralja. Ona je jedina èna, stara ili mlada, ~ije milovanje me nikada ne umori i ~iji glas mi nikada ne dosadi." Vivijen se nasme{ila harfisti. "Malo mu{karaca se moè pohvaliti tako odanom ljubavnicom." Njegov osmeh je postao cini~an. "Oh, kao i svaka èna, ona je spremna da odgovori na milovanje svake ruke, ali mislim da zna da je moj dodir najvi{e uzbu|uje, a kako je kao i sve ène sujetna, siguran sam da mene najvi{e voli." "To mi zvu~i kao da nema{ lepo mi{ljenje o ènama od krvi i mesa." "Pa, i nemam, Gospo. Osim Boginje..." izgovoio je te re~i uz neobi~an naglasak, ne ba{ sasvim nalik na {eretluk. "Zadovoljan sam {to nemam ljubavnice osim ove ovde moje gospe, koja mi nikada ne prebacuje ako je zanemarim, nego je uvek ljupka i spremna za mene." Morgana je podigla pogled. "Mo`da se prema njoj pona{a{ bolje nego prema ènama od krvi i mesa, a ona te nagra|uje prema zasluzi." Vivijen se namr{tila, i Morgana je znala da je govorila suvi{e drsko. Kevin je naglo podigao glavu i pogledao Morganu u o~i. Na trenutak su se gledali, i iznenadilo ju je njegovo duboko neprijateljstvo i ose}anje da razume razlog njenog gneva, kao da je nekada osetio i savladao ne{to sli~no. Mo`da bi progovorio, ali Talesin mu je klimnuo glavom, pa se opet nagnuo nad harfu. Sada je primetila da svira druga~ije od ve}ine muzi~ara, koji drè mali instrument preko tela i sviraju levom rukom. On je postavio harfu izme|u kolena i nagnuo se ka njoj. To ju je zbunilo, ali kad je muzika ispunila sobu, kao da mese~ina kaplje sa ìca, zaboravila je na to, jer videla je kako mu se lice menja i postaje mirno i daleko, bez cinizma. Zaklju~ila je da joj se vi{e dopada kada svira nego kada govori. U sobi nije bilo drugog zvuka, samo harfa koja ju je ispunjavala do tavanice, kao da su slu{aoci uti{ali ~ak i disanje. Zvuk je zbrisao sve drugo, i Morgana je spustila veo preko lica i pustila suze da joj teku. înilo joj se da u muzici ~uje bujanje prole}nih plima, slatku svest koja joj je ispunila telo dok je te no}i leàla pod mese~inom, ~ekaju}i nailazak zore. Vivijen je pruìla ruku, {to je ~inila samo dok je Morgana bila dete, i po~ela ne`no da joj gladi jedan po jedan prst. Morgana nije uspevala da zaustavi suze. Podigla je Vivijeninu ruku i poljubila je. Pa ona je stara, pomislila je uz stra{no ose}anje gubitka, ostarila je otkako sam do{la ovamo... Sve do sada Vivijen joj se ~inila bezvremenom, nepromenljivom, kao sama Boginja. Ah, ali i ja sam se promenila, nisam vi{e dete... jednom mi je rekla, tek {to sam do{la ovamo, da }e do}i dan kada }u je mrzeti isto onoliko koliko je i volim, a ja tada nisam mogla da joj poverujem... Borila se sa suzama, boje}i se da }e ispustiti zvuk koji bi je odao ili, jo{ gore, prekinuo tok muzike. Ne, ne mogu da mrzim Vivijen, pomislila je, i sav njen gnev pretopio se u tugu, toliku da je na trenutak pomislila da }e po~eti gr~evito da jeca. Zbog sebe, zbog promena u sebi, zbog Vivijen koja je bila tako lepa, oli~enje same Boginje, i koja je sada bila blià Smrti, i zbog saznanja da }e i ona, kao i Vivijen, tokom neumoljivih godina jednog dana stati pred lice Smrti; zbog dana kada se penjala na Tor sa Lanseletom i leàla tamo na suncu, gladna njegovog dodira, ne znaju}i jasno {ta èli; i zbog ne~ega {to je izgubila, nepovratno. Ne samo devi~anstvo, nego poverenje koje nikada ponovo ne}e ste}i. Morgana je znala da kraj nje Vivijen tako|e tiho pla~e ispod vela. Podigla je pogled. Kevin je bio nepokretan, samo su mu prsti preletali preko ìca; potom je uzdisanje muzike zadrhtalo i stoplio se sa ti{inom, i on je podigao glavu, pa ponovo zahvatio ìce, pre{av{i na vedru melodiju, pesmu koju pevaju seja~i u njivama, u ritmu plesa i sa nimalo u~tivim re~ima. Sada je i pevao. Glas mu je bio snaàn i jasan, i Morgana je, pod zaklonom vedre muzike, sela tako da mu gleda ruke, odgurnuv{i veo u stranu i zaboraviv{i da pri tom obri{e izdajni~ke suze. Tada je primetila da, ma koliko ve{te bile, sa njegovim {akama ne{to nije u redu. Delovale su nekako izobli~eno, i kad se pa`ljivije zagledala, primetila je da na jednom ili dva prsta nedostaje drugi zglob, tako da je zapravo ve{to svirao patrljcima, a da mu na levoj ruci potpuno nedostaje mali prst; a po ~itavim {akama, divnim i ve{tim dok je svirao, bilo je neobi~nih belih mrlja. Kad je spustio harfu, nagnuv{i se da je umiri, rukav mu se zasukao sa doru~ja, ugledala je na njemu sta{ne bele oìljke, nalik na oìljke od opekotina ili neke stra{ne, nezarasle rane. Sada kad ga je pa`ljivije pogledala, videla je da i na licu nosi ~itavu mreù tankih oìljaka, preko brade i vilice. Primetio je njen pogled i podigao glavu, ponovo je pogledav{i u o~i grubim, ljutitim o~ima. Morgana je odvratila pogled, pocrvenev{i; posle muzike koja joj je uznemirila ~itavu du{u, nije smela da mu ovako povredi ose}anja.
"Pa", iznenada je rekao Kevin, "moja gospa i ja smo uvek spremni da pevamo za one koji vole njen glas, ali pretpostavljam da me niste pozvali ovamo samo da bih vas zabavljao, gospo; a to vaì i za vas, gospodaru Merline." "Ne sasvim", odgovorila je Vivijen svojim rasko{nim, dubokim glasom, "ali pruìo si nam leppotu koje }u se se}ati jo{ mnogo godina." "I ja", rekla je Morgana. Sada je bila pred njim stidljiva onoliko koliko je do malo~as bila drska. Ipak se nagnula kako bi pa`jivije pogledala veliki instrument. "Nikada nisam videla ovako na~injenu harfu." "To mi je jasno", rekao je Kevin, "jer je na~injena po mom nacrtu. Harfist koji me je nau~io mojoj ve{tini digao je ruke u uàsu kao da sam na~inio svetogr|e pred njegovim bogovima, i zakleo se da }e proizvoditi neprili~nu buku, prikladnu samo da otera neprijatelje. Kao velike ratne harfe, dvostruko vi{e od ~oveka, koje vuku na taljigama uz galske planine i ostavljaju tamo na vetru da stvaraju avetinjske zvuke, kakvi bi popla{ili ~ak i rimske legije. Pa, svirao sam na jednoj od tih ratnih harfi, i zahvalni kralj mi je dopustio da steknem harfu na~injenu ta~no onako kako sam èleo..." Talesin ga je prekinuo. "Govori istinu", rekao je Vivijeni, "mada ni ja nisam poverovao kad sam ga prvi put ~uo - koji bi ~ovek i smrtnik mogao da svira na jednom od onih ~udovi{ta?" "Ja jesam", rekao je Kevin, "i zato je kralj naloìo da mi na~ine moju gospu. Imam i jednu manju, napravljenu na isti na~in, ali ne tako finu." "Zaista je divna", rekla je Morgana. "Od ~ega su to drà~i ìce? Je li to fokina kost?" Odmahnuo je glavom. "Rekli su mi da su izrezbareni od zuba ogromne ìvotinje koja ìvi u toplim predelima, daleko na jugu", kazao je. "Znam samo da je materijal fin i gladak, ali ipak ~vrst i izdr`ljiv. Skuplji je od zlata, mada je manje upadljiv." "Drì{ je druga~ije od svih drugih svira~a koje sam videla..." "Da", rekao je Kevin uz onaj svoj neobi~ni osmeh, "imam samo malo snage u rukama i morao sam da isprobavam kako da je najbolje iskoristim. Video sam da mi gleda{ {ake. Kada sam imao {est godina, ku}u u kojoj sam ìveo spalili su Saksonci, a mene su prekasno izvukli. Niko nije ni pomislio da }u preìveti, ali sve sam ih iznenadio, i po{to nisam mogao ni da hodam ni da se borim, smestili su me u ugao i odlu~ili da sa tako izlomljenim rukama" - skoro bezose}ajno je ra{irio prste - "mo`da mogu da nau~im da predem i tkam sa ènama. Ali to mi nije i{lo, a jednog dana u selo je do{ao harfista i za ~iniju supe seo je da zabavlja bogalja. Kada mi je pokazao ìce, poku{ao sam da sviram. I svirao sam, ne neki na~in, pa je on te zime zara|ivao hleb u~e}i me da sviram i pevam, i rekao je da bih mogao da zara|ujem za ìvot od toga. I tako sam deset godina samo sedeo u uglu i svirao, sve dok mi kona~no noge nisu dovoljno oja~ale da sam mogao ponovo da u~im da hodam." Slegnuo je ramenima, izvukao iza nedara par~e tkanine, umotao harfu i smestio je u ko`nu kutiju ukra{enu simbolima. "A onda sam postao harfista u selu, a na kraju i kod kralja. Kada je stari kralj umro, njegov sin nije imao uho za muziku, i pomislio sam da bi bilo najbolje da se izgubim iz kraljevstva pre nego {to se polakomi na zlato na mojoj harfi. Tako sam dospeo na Ostrvo druida, i tu sam u~io za barda, i kona~no su me poslali u Avalon - i evo me tu", slegnuo je ramenima, "ali i dalje mi niste rekli za{to ste naloìli da do|em, gospodaru Merline, kod vas i ovih gospa." "Zato", rekao je Merlin, "{to sam star, a doga|aji koje smo pokrenuli ove no}i mo`da ne}e doneti ploda jo{ ~itavo pokolenje. A kada to vreme do|e, mene vi{e ne}e biti." Vivijen se nagnula napred. "Jesi li dobio upozorenje, o~e?" "Ne, ne, draga. Ne bih tra}io Vid na takvu stvar; ne savetujemo se sa bogovima da bismo znali ho}e li naredna zima doneti vejavice. Kao {to si ti dovela ovamo Morganu, tako sam ja doveo Kevina Barda, kako bih imao nekog mla|eg od sebe ko }e pratiti doga|aje kada mene ne bude vi{e bilo. Sad ~ujte moje vesti: Uter Pendragon leì na samrti u Karleonu, a kada lav padne, skupljaju se hijene. Uz to, stigla nam je vest da se vojske okupljaju u kentskim zemljama, gde su ugovorni narodi odlu~ili da je do{ao trenutak da se podignu i otmu nam ostatak Britanije. Poslali su po pla}enike preko mora, sa severa Galije, kako bi im pomogli da zbace na{ narod i poru{e sve {to je Uter na~inio. I ovo je }as da se svi na{i narodi bore pod zastavom koju smo se toliko godina trudili da podignemo. Nema mnogo vremena - oni moraju dobiti kralja, i to sada. Ne smemo ~ekati jo{ jedan mesec, ili }e se obru{iti na nas. Lot èli presto, ali ju`njaci ga ne}e slediti. Tu su i ostali - vojvoda Markus od Kornvola, Urijens u Severom Velsu - ali nijedan od njih nema podr{ku van sopstvenih zemalja, i moèmo postati kao onaj magarac koji je umro od gladi izme|u dva plasta sena, ne mogav{i da se odlu~i od koga prvo da jede... Moramo uzeti Pendragonovog sina, ma koliko da je mlad."
"Nisam znao da Pendragon ima sina", rekao je Kevin. "Ili je priznao onog sina koga je njegova èna rodila u Kornvolu, ubrzo po{to su se ven~ali? Uter mora da je stra{no ùrio sa ènidbom, kad nije ni sa~ekao da ona rodi svoje dete pre nego {to ju je odveo u krevet..." Vivijen je podigla glavu. "Mladi princ je Uterov sin", rekla je, "neka niko ne sumnja u to, ili }e prestati da sumnja kada ga vidi." "Je li tako? Onda je Uter dobro u~inio {to ga je krio", rekao je Kevin, "jer sin ène drugog ~oveka..." Vivijen ga je u}utkala jednim pokretom. "Igrena je moja sestra i potomak je kraljevske loze Avalona. Uterov i Igrenin sin je onaj ~iji je dolazak predskazan, kralj koji je bio i koji }e biti. Ve} je uzeo rogove i krunisan je me|u Plemenima..." "Koji }e britanski kralj prihvatiti de~aka od sedamnaest godina za svog Vrhovnog Kralja?" skepti~no je upitao Kevin. "Moè da bude hrabar kao legendarni Ku~ulen, ali oni }e èleti ve{tog ratnika." "[to se toga ti~e, on je obu~en za ratovanje i za sve {to treba da radi kraljevski sin", rekao je Talesin, "mada ne zna da je od kraljevske krvi. Ali mislim da je za vreme ovog punog meseca stekao predstavu o svojoj sudbini. Uter je bio po{tovan kao nijedan kralj pre njega; njegov Artur posti}i }e jo{ i vi{e. Video sam ga na prestolu. Pitanje nije ho}e li ga prihvatiti, nego {ta moèmo u~initi da ga opremimo svim mogu}im odlikama Vrhovnog Kralja, kako bi se svi zara}eni kraljevi udruìli protiv Saksonaca umesto da ratuju me|u sobom!" "Na{la sam na~ina da se to uradi", rekla je Vivijen, "i to }e i biti ura|eno za vreme mladog meseca. Imam ma~ za njega, ma~ iz predanja, ma~ koji jo{ nije dràla ruka ìvog junaka." Zastala je na trenutak, a onda je polako nastavila. "A u zamenu za taj ma~, zahteva}u od njega obe}anje. Zakle}e se na vernost Avalonu, uprkos svemu {to bi hri{}ani mogli da u~ine. Tada }e se mo`da plima okrenuti, i Avalon }e se vratiti iz magle, a monasi i njihov mrtvi Bog nesta}e u senkama i magli, dok Avalon bude ponovo sijao u svetlosti spolja{njeg sveta." "Ambiciozan plan", rekao je Kevin, "ali ako se Vrhovni Kralj Britanije zaista zakune Avalonu..." "To je planirano otkako se rodio." "De~ak je odgajen kao hri{}anin", polako je rekao Talesin. "Ho}e li pristati na takav zavet?" "[ta de~aku mogu zna~iti re~i bogova, u pore|enju sa legendarnim ma~em sa kojim }e voditi svoj narod, i sa slavom velikih mrtvaca?" Vivijen je slegnula ramenima. "[ta god ispalo, suvi{e smo daleko oti{li da bismo sada stali; svi smo upleteni. Za tri dana bi}e mlad mesec, i u tom trenutku on }e dobiti svoj ma~." Nije bilo mnogo {ta vi{e da se kaè. Morgana je tiho sedela i slu{ala, istovremeno uzbu|ena i zgroèna. Suvi{e sam dugo u Avalonu, pomislila je, suvi{e dugo sam bila zaklonjena me|u sve{tenicama, usmerena samo na svete stvari i tajne mudrosti. Zaboravila je da napolju postoji svet. Ranije nekako nije shvatala da je Uter Pendragon, maj~in mu`, Vrhovni Kralj ~litave Britanije, i da }e njen brat to postati jednog dana. Bez obzira, pomislila je uz prizvuk onog novog cinizma, na mrlju na ro|enju. Mo`da }e suparni~ki kraljevi jedva do~ekati kandidata koji nije duàn nijednoj njihivoj struji, sina Pendragona, lepog i skromnog, koji bi posluìo kao simbol na koji bi se svi oslanjali. Kandidat za Vrhovnog Kralja koga su Plemena ve} prihvatila, kao i Pikti, kao i Avalon... i tu se Morgana trgla, setiv{i se svog udela u tome. To joj je ponovo probudilo gnev, a kad su se Kevin i Talesin spremili da po|u, setila se za{to je èlela, pre deset dana, kad joj je jo{ sve bilo vrlo sveè u umu, da suo~i Vivijen sa svojim gnevom. Kevinovu harfu u ukra{enoj ko`noj kutiji bilo je te{ko nositi, po{to je bila mnogo ve}a od obi~nih harfi, i kada ju je natrovario na sebe, izgledao je ~udno, sa jednim uko~enim kolenom i vuku}i stopalo. Ruàn je, pomislila je, ruàn i nakazan ~ovek; ali kad zasvira, ko bi na to i pomislio? U ovom ~oveku ima vi{e nego {to iko od nas sluti. A onda se setila {ta je rekao Talesin; znala je da gleda slede}eg Merlina Britanije, kao {to je Vivijen nju nazvala slede}om Gospom od Jezera. Objava nije izazvala reakciju, mada, da je Vivijen to rekla pre putovanja koje joj je izmenilo ìvot, bila bi uzbu|ena i ponosna. Sada je sve bilo zasenjeno onim {to joj se desilo. Sa mojim bratom, mojim bratom. Nije bilo va`no dok smo bili sve{tenik i sve{tenica, Bog i Boginja, dok smo se spajali pod mo}ima obreda. Ali ujutro, kad smo se probudili i kad smo bili samo mu{karac i èna... to je bilo stvarno, to je bio greh... Vivijen je stajala na vratima, gledaju}i ih kako odlaze. "Za toliko povre|enog ~oveka, on se dobro kre}e. Sre}a za svet {to je preìveo i {to nije postao uli~ni prosjak ili pija~ni tka~ prostirki. Takva ve{tina ne bi smela da se krije u tami, ~ak ni na kraljevskom dvoru. Takav glas i ruke pripadaju bogovima." "Svakako je nadaren", rekla je Morgana, "ali pitam se - je li mudar? Merlin od Britanije ne treba da bude samo u~en i nadaren, nego i mudar. I - i ~estit." "To prepu{tam Talesinu", rekla je Vivijen. "Ono {to }e biti, mora biti; to nije moje da zapovedam."
Morganu je iznenada zaokupio gnev. "Da li to zaista izjavljuje{ da postoji ne{to na licu zemaljskom {to ti se ~ini da ne moè{ da zapovedi{, Gospo? Mislila sam da veruje{ da je tvoja volja ujedno volja Boginje, i da smo svi mi lutke koje te sluè!" "Ne sme{ tako govoriti, dete moje", rekla je Vivijen, iznena|no je pogledav{i. "Sigurno nisi htela da bude{ tako drska prema meni." Da je Vivijen na njene re~i odgovorila gnevom, to bi samo jo{ vi{e razljutilo Morganu; ova ne`nost ju je umirila. "Za{to, Vivijen?" upitala je i osetila, posramljena, da je suze ponovo gu{e. Sada je Vivijenin glas bio hladan. "Jesam li te ipak ostavila predugo me|u hri{}anima, koji stalno govore o grehu?" upitala je. "Razmisli, dete. Ti si od kraljevske loze Avalona; i on je. Je li trebalo da te dan nekom obi~nom mu{karcu? Ili da budu}em Vrhovnom Kralju dam obi~nu ènu?" "A ja sam ti verovala kad si rekla.... verovala sam da je to delo Boginje...." "Pa, i bilo je", ne`no je rekla Vivijen, ne shvataju}i, "ali ~ak i tako, nisam mogla da te dam nekome ko te nije dostojan, Morgana moja." Glas joj je bio neàn. "On je bio tako mlad kad ste se rastali - mislila sam da te nikako ne moè prepoznati. @ao mi je {to si ga prepoznala, ali na kraju krajeva, ranije ili kasnije svakako bi shvatila. A on jo{ dugo ne mora da sazna." Morgana se uko~ila, poku{avaju}i da nadvlada bes. "On ve} zna. Zna. I mislim da mu je bilo jo{ stra{nije nego meni." Vivijen je uzdahnula. "Pa, tu vi{e ni{ta ne moèmo da u~inimo", rekla je. "[to je u~injeno, u~injeno je. A u ovom trenutku nada Birtanije je va`nija od tvojih ose}anja." Morgana se okrenula i nije ~ekala da slu{a dalje. 17. Mesec je bio taman na nebu; u ovo doba, tako su pri~ali mladim sve{tenicama u Ku}i Devojaka, Boginja sakriva svoje lice od ~ove~anstva, savetuju}i se sa samim nebesima i sa bogovima koji leè iza bogova koje mi znamo. I Vivijen se dràla ku}e za vreme tamnog meseca, a samotnost su joj ~uvale dve mlade sve{tenice. Ve}i deo dana ostala je u krevetu, leè}i sklopljenih o~iju i pitaju}i se da nije ipak onakva kakvom ju je Morgana nazvala - pijana od mo}i, uverena da joj je sve na raspolaganju kako bi se poigravala po svom naho|enju. Ono {to sam u~inila, razmi{ljala je, u~inila sam da spasem ovu zemlju i ovaj narod od patnji i uni{tenja, od povratka varvarstva, od razaranja ve}eg nego {to su Goti priredili u Rimu. Htela je da po{alje po Morganu, èljna njihove nekada{nje bliskosti. Ako ju je devojka zaista omrznula, to }e biti najve}a cena koju je ikada platila za ne{to {to je uradila. Morgana je bila jedino ljudsko bi}e koje je ikada zaista volela. Ona je k}er koju dugujem Boginji. Ali, {to je u~injeno, u~injeno je, i ne moè se opozvati. Kraljevska loza Avalona ne sme se uprljati obi~nom krvlju. Razmi{ljala je o Morgani sa tu`nom nadom da }e je mlada èna jednog dana razumeti; ali bilo tako ili ne, Vivijen je znala da je u~inila ono {to je morala i ni{ta vi{e. Te no}i je malo spavala, zapadaju}i u haoti~ne snove i vizije, misle}i na sinove koji su se udaljili od nje, na spolja{nji svet u koji je mladi Artur odjahao sa Merlinom; je li na vreme stigao do umiru}eg oca? [est nedelja je Uter Pendragon leào bolestan u Karleonu, tonu}i i isplivavaju}i; ali nije se ~inilo verovatno da }e jo{ dugo poìveti. Kako se bliìla zora, ustala je i obukla se, toliko tiho da se nijedna od mladih sve{tenica nije ni prome{koljila. Da li Morgana spava u Ku}i Devojaka, ili i ona leì budna, nemirnog srca, i pla~e? Morgana nikada nije zaplakala pred njom, sve do dana kada im je Kevinova harfa uzburkala srca, a ~ak je i tada krila suze. [to je u~injeno, u~injeno je! Nisam mogla da je po{tedim. Ali ~itavim srcem èlim da je moglo biti drugog na~ina... Tiho je izi{la u ba{tu iza svoje ku}ice. Ptice su se budile; cvetovi jabuke, meki i slatkog mirisa, padali su drve}a po kome je Avalon dobio ime. Done}e plod kada do|e vreme, kao {to }e ono {to ja sada radim doneti ploda kada bude vreme za to. Ali ja vi{e ne}u cvetati, niti }u doneti ploda. Teret godina joj je te{ko leào na umu. Starim; ~ak i sada, ponekad, Vid me izdaje, Vid koji mi je dat kako bih vodila ovu zemlju. Njena mati nije do~ekala ove godine. Do}i }e vreme - zapravo, ve} je skoro do{lo - kada }e morati da se odrekne svog tereta i slu`be, predaju}i stvarnu vlast nad Avalonom narednoj Gospi, stoje}i kraj nje u senci kao èna-mudrac - ili kao sama Smrt. Morgana jo{ nije spremna. Ona jo{ ìvi po vremenu sveta i jo{ drhti i pla~e zbog onoga {to se nije moglo izbe}i. Preletela je u mislima preko niza sve{tenica, mladih i starih. Nijednoj ne bi poverila vladavinu zemljom.
Morgana }e jednog dana dorasti do te zrelosti; ali jo{ nije. Ravena - Ravena bi mo`da imala potrebnu snagu. Ali Ravena je posvetia svoj glas bogovima; Ravena je bila za boànsko ludilo dalekih svetova, a ne za ozbiljna savetovanja i procene na ovom svetu. [ta }e biti sa Britanijom ako ona umre pre nego {to Morgana doraste do svojh punih mo}i? U visinama je jo{ bilo mra~no, mada se na istoku magla prosvetljavala od svitanja. Svetlost je narastala pred njenim o~ima; crveni oblaci polako su se stvarali, uvijaju}i se u oblik crvenog zmaja, kolutaju}i se nad ~itavim obzorjem. Potom je preko neba blesnula velika zvezda padalica, od ~ega je crveni zmaj izbledeo; njen sjaj je na trenutak zaslepeo Vivijen, a kada je opet mogla da pogleda, crveni zmaj je nestao, a promenljivi oblaci bili su beli od izlaze}eg sunca. Vivijen je osetila da joj se ki~mom uspinje drhtaj. Ovakav znak ne vi|a se dvaput u ìvotu - mora da se video u ~itavoj Britaniji. Zna~i, nema vi{e Utera, pomislila je. Zbogom zmaju koji je ra{irio krila nad na{im obalama. Sada }e se Saksonci obru{iti na nas. Uzdahnula je, i tada, bez upozorenja, pojavilo se talasanje u vazduhu, i pred njom se u ba{ti obreo ~ovek. Zadrhtala je, ne od straha kakav bi u ku}i odrasla èna osetila pred neznancem - Vivijen se nije pla{ila nijednog ìvog ~oveka - nego zato {to je odavno iskusila pravu Poruku ove vrste. Vizija koja joj se nametnula, nepozvana, morala je imati ogromnu mo}. Mo} kao zvezda padalica, znak kakav se vi|a samo jednom u ìvotu... U prvi mah nije prepoznala ~oveka koji je stajao pred njom; iscrpljuju}a bolest izbledela mu je plavu kosu, sakupila {iroka ramena, povila ki~mu; koà mu je bila ù}kasta, a o~i upale od bola. âk i tako, Uter Pendragon je izgledao, kao i uvek, krupniji od ve}ine mu{karaca; i mada je u zaklonjenoj ba{ti bilo malo zvukova, tako da je ~ula cvrkut ptica kroz njegov glas - da, i videla je procvetalo drve}e kroz njegovo telo - ~inilo joj se da govori kao i uvek kad joj se obra}ao, grubo, bez topline. Dakle, Vivijen, sre}emo se poslednji put. Postoji veza izme|u nas, ne onakva kakvu bih voleo; nismo bili prijatelji, svastiko. Ali verujem tvojim vizijama, jer ono {to si govorila uvek je ispadalo ta~no. A ti si jedina koja se moè postarati da naredni Vrhovni Kralj Britanije uzme ono {to mu po pravu pripada. Sada je videla da preko grudi nosi trag velike rane. Kako to da je Uter Pendragon, leè}i bolestan u Karleonu, umro od rane, a ne od duge bolesti? Umro sam onako kako treba da umre ratnik; ugovorne trupe ponovo su prekr{ile zavet, i moje vojske nisu mogle da im se suprotstave dok nisam naredio da me odnesu tamo, kako bih se pojavio na bojnom polju. Tada su se povukli, ali Esk, saksonski poglavica - ne}u po~astvovati tog krvolo~nog divljaka titulom kralja - probio se i ubio trojicu mojih straàra; a ja sam ga ubio pre nego {to je njegov ~uvar stigao da ubije mene. Ali dobili smo tu bitku. Narednu bitku }e voditi moj sin. Ako dospe do prestola. Vivijen je za~ula svoj glasan odgovor u ti{ini. "Artur je kralj preko stare kraljevske loze Avalona. Nije mu potrebna Pendragonova krv da bi zauzeo presto Vrhovnog Kralja." Ali to, od ~ega bi ìvi Uter planuo od gneva, izazvalo je samo mra~an osmeh, i za~ula je njegov glas poslednji put. Verujem da je potrebno vi{e ~ak i od tvoje magije, svastiko, da bi manji kraljevi Britanije to uvideli. Moè{ lo{e misiti o Pendragonovoj krvi, ali na nju }e Merlin morati da se pozove kako bi posadio Artura na moj presto. I tada, na njene o~i, obli~je Utera Pendragona je izbledelo, a pred njom se stvorio drugi mu{karac iz sveta ìvih koga je Vivijen vi|ala samo u snovima. I u razdiru}em trenutku Vivijen je shvatila za{to je za nju svaki mu{karac bio samo du`nost, ili put ka mo}i, ili zadovoljstvo za jednu no}; na trenutak je stajala na vla`noj ravnici pre nego {to je kamenje postavljeno na vrh Tora, i oko ruku je nosila ìve zlatne zmije... izbledeli polumesec zaplamteo je na ~elu kao stra{ni rogati mesec, i poznala ga je, saznanjem van vremena i prostora... Glasno je kriknula, krikom ogromne àlosti kakvu nije iskusila u ìvotu, u agoniji li{avanja kakvu nije ni slutila sve do ovog ~asa. Potom je ba{ta bila prazna i ptice su beslovesno cvrkutale u vla`nom }utanju magle koja je prikrila sunce na izlasku. A daleko u Karleonu, Igrena, saznav{i da je udovica, pla~e za svojom ljubavi... sada je na njoj da ga oplakuje... Vivijen se oslonila na oro{enu koru velikog drveta, zgr~ena od neo~ekivane tuge. Nisu se zaista poznavali. On je nije voleo, i nije joj verovao sve do trenutka sopstvene smrti, kada je smrtni~ki pla{t jednog ìvota morao da spadne. Neka Boginja bude milostiva... pro{ao je ìvot, a ja ga nisam poznala... pro{ao, ponovo pro{ao, i ho}u li ga poznati kada se ponovo sretnemo ili }emo opet biti slepi, pro{av{i jedno kraj drugog kao stranci? Ali tu nije bilo odgovora, samo }utanje, i nije mogla ~ak ni da pla~e. Igrena }e plakati za njim... ja ne mogu...
Brzo se pribrala. Nije bio trenutak da stoji i oplakuje ljubav nalik na san u snu; vreme je ponovo po~elo da te~e, i sada je pomislila na viziju sa blagom strepnjom. Nije mogla da na|e u sebi àljenje za mrtvim ~ovekom, nikakvo ose}anje osim ogor~enja; mogla je znati da }e uspeti da umre u najnepogodnijem mogu}em trenutku, pre nego {to je imao prilike da proglasi svog sina naslednikom pred suparni~kim kralji}ima koji bi svi èleli da postanu Vrhovni Kralj. Za{to nije ostao u Karleonu, za{to je popustio pred ponosom koji ga je naveo da se jo{ jednom pokaè u bici? Da li je uop{te video svog sina, je li Merlin stigao na vreme? Poruka je nestala iz se}anja; nije bilo na~ina da je prizove i postavi joj ovozemaljska pitanja. Uter joj je zaista do{ao u trenutku smrti - ba{ dobro {to Igrena to ne}e saznati. Ali sada ga vi{e nije bilo. Vivijen je pogledala navi{e. Na nebu se jo{ nije video mesec; mo`da bi jo{ stigla da vidi ne{to u svom ogledalu. Da li da pozove Ravenu? Ne, nije bilo vremena, a Ravena mo`da ne bi pristala da prekine }utanje radi vizije u vezi sa poslovima u spolja{njem svetu. Morgana? Trgla se od pomisli na Morganin pogled. Ho}e li proìveti ìvot kao ja, sa mrtvim srcem unutar tela? Duboko, drhtavo je udahnula i okrenula se da ode iz ba{te. I dalje je bilo veoma vla`no i hladno; izlazak sunca jo{ je bio zaklonjen izmaglicom. Nije bilo nikoga da je vidi dok je hitala tajnim putem ka Svetom Kladencu, gde se pognula da pije, zabaciv{i kosu, zagrabiv{i vodu {akama. Potom je pri{la jezercu-ogledalu. Toliko godina je dolazila ovamo da je uzimala mo} vi|enja zdravo za gotovo; ali sada se, ipak, pomolila. Boginjo, ne oduzimaj mi mo}, jo{ ne, jo{ samo malo... Majko, zna{ da ne traìm to zbog sebe, ve} samo da bi ova zemlja bila bezbedna dok je ne predam u ruke koje sam pripremila da je ~uvaju. Na trenutak je videla samo talasi}e preko jezerca i stegnula je {ake kao da }e time podsta}i viziju. Potom su, polako, po~ele da se stvaraju slike: videla je Merlina kako hodi zemljom svojim tajnim putevima, ~as kao druid i bard, kako prili~i Glasniku bogova; ~as kao stari prosjak ili torbar, ili kao obi~an harfist. Lice je po~elo da se talasa i menja, i videla je Kevina Barda, ~as u beloj odori Glasnika Avalona, ~as u otmenim haljinama, suo~enog sa hri{}anskim sve{tenicima... a iza njegove glave lebdela je senka, bio je okruèn senkama, senkama hrastovog gaja, senkom krsta; videla ga je sa svetim peharom posve}enih sudova Obreda... videla je mladog Artura, ~ela jo{ umrljanog krvlju jelena sa kojim se borio i ubio ga, i Morganu kako se smeje, krunisanu cve}em, lica tako|e umrljanog krvlju... Nije htela da to vidi, i divlje je poèlela da odvrati pogled, ali nije se usudila da prekine tok vizija. Videla je rimljansku vilu, i Artura kako stoji izme|u dvojice de~aka - jedan je bio njen Lanselet, njen mla|i sin; pretpostavila je da je stariji Arturov usvojeni brat, Kajus, Ektorijusov sin... videla je Morgozu okruènu sinovima; jedan po jedan su se spu{tali na kolena pred Arturom. Potom je ugledala barku za Avalon, opto~enu crnim kao pla{tom, i Morganu na pramcu, samo {to je Morgana bila starija.... starija, i u suzama. Vivijen je nestrpljivo pre{la rukom preko povr{ine vode. Nije bilo vremena da tako stoji, traè}i savet od vizija koje kao da nisu imale zna~aja u ovom trenutku. Brzo je po{la nizbrdo, prema svojoj ku}ici, i prizvala sve{tenicu-sluàvku. "Obuci me", kruto je rekla, "i po{alji po Merlina; mora po}i za Karleon, i dovesti mi mladog Artura ovamo pre nego {to mladi mesec ostari za jedan dan. Nema vremena za gubljenje." 18. Ali Artur nije do{ao u Avalon za vreme mladog meseca. Morgana, u Ku}i devojaka, videla je ra|anje mladog meseca, ali nije prekinula post. Bila je slaba, i znala je da bi joj od jela samo bilo muka. Pa, mo`da se to i moè o~ekivati. Ponekad se tako ose}ala kada bi trebalo da dobije mese~nicu; kasnije }e joj biti bolje. I kasnije, tokom dana, zaista se osetila bolje i popila je malo mleka i uzela hleba; a to popodne Vivijen je poslala po nju. "Uter leì mrtav u Karleonu", rekla je. "Ako misli{ da treba da bude{ uz svoju majku..." Morgana je na trenutak razmi{ljala o tome, ali na kraju je odmahnula glavom. "Nisam volela Utera", rekla je, "i Igrena to dobro zna. Neka bi Boginja dala da je njeni sve{tenici ute{e bolje nego {to bih ja mogla." Vivijen je uzdahnula. Izgledala je umorno i izmo`deno, i Morgana se upitala da nije i njoj mo`da zlo od posledica mladog meseca. "@alim {to moram tako da kaèm", rekla je Vivijen, "ali bojim se da si u pravu. Odrekla bih se tebe, nje radi, da ima potrebe. Bilo bi dovoljno vremena da se vrati{ u Avalon pre..." tu je prekinula. "Zna{ da je Uter, za ìvota, drào Saksonce pod kontrolom, mada uvek u bitkama; nikada nismo imali vi{e od nekoliko meseci mira. Sada }e, bojim se, biti jo{ gore; mogu se pojaviti ~ak i pred vratima Avalona. Morgana, ti si sada prava sve{tenica, videla si sveto oru`je..." Morgana je odgovorila znakom, i Vivijen je klimnula glavom, "Mo`da }e do}i dan kada }e taj ma~ morati da se podigne u odbranu Avalona, a mo`da i Britanije."
Za{to mi to govori? upitala se Morgana. Ja sam sve{tenica, a ne ratnik; ne mogu podi}i ma~ u odbranu Avalona. "Se}a{ se ma~a." Bosonoga, smrznuta, i}i u krug sa teìnom ma~a u ruci, ~uti Ravenu, nemu, kako glasno i uàsnuto vri{ti... "Se}am se." "Onda imam zadatak za tebe", rekla je Vivijen. "Kada se taj ma~ ponese u bitku, mora biti okruèn svom magijom koju imamo. Ti }e{ na~initi kanije za ma~, Morgana, i ugradi}e{ u njih sve ~arolije koje zna{, kako onaj ko ga ponese u bitku ne bi izgubio krv. Moè{ li to?" Zaboravila sam, pomislila je Morgana, da }e to biti posao za sve{tenicu koliko i za ratnika. A Vivijen je, starim trikom pra}enja misli, odgovorila: "Zna~i, i ti }e{ imati udela u bici za odbranu tvoje zemlje." "Neka bude tako", rekla je Morgana, pitaju}i se za{to Vivijen, velika sve{tenica Avalona, ne uzme taj posao na sebe. Gospa joj nije odgovorila. "Za ovo mora{ raditi sa ma~em pred sobom; hodi, i Ravena }e ti sluìti, u }utanju magije." Mada je poku{ala da se spomene kako predstavlja samo posudu mo}i, a ne samu mo}, da mo} dolazi od Boginje, Morgana je bila dovoljno mlada da iskusi zanos kada su je }utke odveli na tajno mesto gde se mora obavljati takav posao, okruènu sve{tenicama koje }e predosetiti svaku njenu potrebu kako ne bi morala da prekine }utanje u kome }e nakupiti mo} potrebnu za tvorenje ~arolija. Ma~ je poloèn pred nju, na lanenu tkaninu; kraj njega je bila plitka posuda sa vodom, izra|ena od srebra sa zlatnim ukrasima oko ivice. Bila je ispunjena vodom iz Svetog Kladenca; ne za pi}e - voda i hrana bili su posebno spremljeni - nego da bi mogla da pogleda u nju i vidi stvari koje su joj potrebne za posao koji mora da obavi. Prvog dana je iskrojila, koriste}i se upravo ma~em, postavu od tanke jelenje koè. Prvi put je imala fini alat za takav posao, i uìvala je u naro~itoj gvozdenoj igli koja joj je data da na~ini {avove; osetila je ponos, mada je znala koliko je to detinjasto, {to nije ni na trenutak uzviknula od bola kada se nekoliko puta ubola. Nije mogla da uzdrì tihi uzdah zadovoljstva kada su joj pokazali neprocenjivi komad purpurne kadife, obojene bojom koja, kao {to je jednom ~ula, ko{ta po unci vi{e nego {to je potrebno da se kupi vila i unajme radnici na imanju za godinu dana. To }e pokriti jelenju koù, i na njoj }e morati da uradi, zlatnim i svilenim nitima koje su je ~ekale, magijske ~arolije i njihove simbole. Kroje}i oblike od koè i kadife koja }e do}i preko nje utro{ila je prvi dan; i pre nego {to je zaspala, udubljena u meditaciju o onome {to mora da u~ini, gotovo u zanosu, malo je posekla ruku i pokapala jelenju koù svojom krvlju. Boginjo! Veliki Gavrane! Krv je prolivena na ove kanije, kako ne bi morala da bude prolivena kada kanije budu ponesene u bitku. Nemirno je spavala, sanjaju}i kako sedi na visokom bregu sa koga se vidi }itava Britanija i kako veze ~arolije, utiskuju}i ih kao vidljivo svetlo u tkaninu same zemlje. Pod njom je tr~ao Kralj Jelen, a uz brdo je ka njoj i{ao mu{karac i uzeo joj je ma~ iz ruke... Naglo se probudila. Artur! pomislila je. Artur }e nositi ma~, on je Pendragonov sin... I leàla je u tami, shvativ{i da joj je zato Vivijen poverila ovaj zadatak, da na~ini magijske kanije za ma~ koji }e on nositi kao simbol svih svojih naroda. Artur je prolio krv njenog devi~nstva, a ona }e, tako|e poreklom od svete loze Avalona, stvoriti magijske kanije za njegovu bezbednost, ~uvaju}i kraljevsku krv. îtavog tog dana }utke je radila, pogledaju}i u ~iniju, pu{taju}i da se slike podiù, povremeno zastaju}i u i{~ekivanju nadahnu}a u toku meditacije; izvezla je rogati mesec, kako bi Boginja uvek nadgledala ma~ i ~uvala svetu krv Avalona. Bila je toliko obuzeta magijskim }utanjem da je svaki predmet na kome bi joj se zaustavio pogled, svaki pokret njenih zaposlenih ruku, postajao mo} ~arolije. Povremeno joj se ~inilo da vidljiva svetlost te~e iz njenih prstiju dok je za rogatim mesecom sledio puni mesec, pa potom mladi mesec, jer sve stvari imaju svoja razdoblja. Potom, po{to je znala da Vrhovni Kralj Britanije mora vladati hri{}anskom zemljom, i po{to su prvi Hristovi sledbenici do{li u Britaniju ovde, kod druida, izradila je simbol hri{}anstva i druidstva u prijatlejstvu, krst unutar trostrukog krilatog kruga. Izvezla je na purpurnoj kadifi znake magijskih elemenata, zemlje, vazduha, vode i vatre, a potom se zagledala u posudu pred sobom, u kojoj su se vizije kretale i preplitale, pomaljaju}i se iz tame i nestaju}i u njoj; palicu i zemljani tanjir, zmiju isceljenja i krila mudrosti i plameni ma~ mo}i... povremeno joj se ~inilo da igla i konac prolaze kroz njeno telo i kroz telo zemlje, probijaju}i zemlju i nebo i njenu krv i telo... znak za znakom i simbol za simbolom, svaki ozna~en njenom krvlju i vodom Svetog Kladenca. Radila je tri dana, malo spavaju}i, pojev{i tek nekoliko komadi}a su{enog vo}a, piju}i samo vodu iz Kladenca. Povremeno je, iz velike daljine unutar uma, gledala sopstvene prste kako rade bez svesnog napora, magiju kako se sama tka, krv i kosti zemlje, krv njene nevinosti, snagu Kralja Jelena koji je umro i prolio krv kako junak ne bi umro...
Do tre}eg zalaska sunca je zavr{ila; svaki deli} kanija bio je prekriven prepletenim simbolima, od kojih neke nije ni poznavala; svakako su poticali pravo iz ruku Boginje, samo prolaze}i kroz njene ruke. Podigla ju je i ubacila ma~ u nju; odmerila ga je u ruci; potom je progovorila, prekinuv{i obredno }utanje: "Zavr{eno je." Sada, kad je duga napetost popustila, bila je svesna da je iscrpljena, potresena i bolesna. To su mogle biti posledice obreda i produène upotrebe Vida; {to je svakako poremetilo i njenu mese~nicu, koju je morala dobiti na dan mladog meseca. Govorilo se da je to sre}a, jer sve{tenice se u to vreme odvajaju od svojih mo}i, isto kao i u obredima mladog meseca, kada se Boginja povla~i kako bi sa~uvala izvor svoje mo}i. Vivijen je do{la da uzme kanije. Nije mogla da obuzda tihi uzvik divljenja kada ih je pogledala, i zaista, ~ak i Morgani, koja je znala da ih je izvezla svojim rukama, ~inilo se da prevazilaze ljudske mo}i, da su prepune magije. Vivijen ih je samo nakratko dodirnula pre nego {to ih je umotala u duga~ku, belu, svilenu traku. "Dobro si radila", rekla je, i Morgana je osetila da joj se vrti u glavi. Kako to da misli da me moè proceniti? zapitala se. I ja sam sve{tenica, prevazi{la sam njene nauke... I sopstvene misli su je zaprepastile. Vivijen ju je ne`no pogladila po obrazu. "Idi i spavaj, najdraà moja; izmorila si se ovim velikim poslom." Morgana je spavala dugo i duboko, bez snova; ali posle pono}i, iznenada, probudila ju je glasna zvonjava zvona za uzbunu, crkvenih zvona, uàs iz detinjstva. Saksonci su nas napali! Ustani i naoruàj se! înilo joj se da se istog ~asa probudila, ali nije se nalazila u Ku}i Devojaka, nego u crkvi, gde je na kamenom oltaru po~ivalo oru`je; a na nogarama kraj njega leào je naoruàn mu{karac, pokriven pla{tom. Nad glavom je i dalje ~ula zvonjavu upozorenja, od koje bi se probudili i mrtvi... ne, jer mrtvi vitez nije se ni pomerio, i ona se brzo pomolila za opro{taj i zgrabila ma~... i sada se zaista probudila, u osvetljenoj sobi i u ti{ini. âk ni crkvena zvona sa drugog ostrva nisu remetila ti{inu njene kamene odaje. Sanjala je zvona, mrtvog viteza i kapelu sa upaljenim kandilima, oru`je na oltaru, ma~, sve. Otkuda da sam to videla? Vid mi nikad ne dolazi bez poziva... je li to bio samo san? Kasnije tog dana bila je pozvana; svesnim delom uma setila se delova vizija koji su joj lebdeli kroz um, poluvi|eni, dok je vezla kanije sa ma~em pred sobom. Padanje na zemlju zvezde padalice, udar groma, veliki plamen; vu~enje jo{ zadimljene padalice da je prekuju mali tamnoputi kova~i koji su obitavali u zemunicama pre nego {to je podignut prsten od kamenja; mo}no, oru`je za kralja, slomljeno i prekovano, ovog puta u duga~ki, listoliki ma~, okupan i prekaljen u krvi i vatri, o~vrsnut... ma~ tri puta prekovan, nikada izva|en iz zemljine materice i stoga dvosturko svet... Znala je ime ma~a. Ekskalibur, {to zna~i se}i ~elik. Ma~evi od meteoritskog gvo`|a su retki i dragoceni. Ovaj bi mogao ko{tati koliko celo kraljevstvo. Vivijen joj je naloìla da se pokrije velom i do|e. Dok su polako silazile nizbrdo, ugledala je visoku priliku Talesina, Merlina, a uz njega Kevina, kako kora~a svojim nesigurnim, nakaznim korakom. înio joj se trapav i ruàn vi{e nego ikada ranije, neprili~an kao grudva loja na ivici filigranskog sve}njaka. A kraj njih - Morgana se uko~ila, prepoznav{i to vitko, mi{i}avo telo, tu svetlucavu, srebrnastu kosu. Artur. Pa naravno, znala je da je ma~ za njega. Zar nije najprirodnije da do|e kako bi ga primio? On je ratnik, kralj. Mali brat koga sam dràla u krilu. Sve joj se ~inilo nestvarno. Ali kroz tog Artura, ozbiljog de~aka koji je sada kro~io izme|u dvojice druida, naslutila je mladi}a koji je nosio rogovlje Rogatog Boga; onako tih i ozbiljan, videla je kako je zamahnuo rogovljem, u smrtonosnoj, o~ajni~koj borbi, i kako je stigao do nje okrvavljen jelenjom krvlju - ne dete nego mu~karac, ratnik, kralj. Na Merlinov {apat, kleknuo je na jedno koleno pred Gospom od Jezera. Lice mu je bilo puno po{tovanja. Pa naravno, pomislila je, on jo{ nije video Vivijen, samo mene, a ja sam bila u tami. Ali potom je ugledao Morganu; primetila je kao mu licem prele}e izraz prepoznavanja. I njoj se naklonio barem su ga, pomislila je bez potrebe, tamo gde je odgajen nau~ili lepom pona{anju dostojnom kraljevskog sina i promrmljao: "Morgana." Pognula je glavu pred njim. Poznao ju je uprkos velu. Mo`da bi trebalo da klekne pred Kraljem. Ali gospa iz Avalona ne povija koleno pred ljudskom mo}i. Merlin bi kleknuo, kao i Kevin, da se to traìlo od njih; Vivijen nikad, jer ona nije samo sve{tenica Boginje, nego otelotvorenje Boginje, onako kako sve{tenici mu{kih bogova ne mogu ni da pojme. Tako ni Morgana vi{e nikada ne}e kleknuti. Gospa od Jezera mu je pruìla ruku, zapovediv{i da ustane. "Dugo si putovao", rekla je, "i umoran si. Morgana, odvedi ga u moju ku}u u daj mu ne{to da pojede pre nego {to ovo u~inimo." On se nasme{io, ne kao budu}i kralj, ne kao Odabrani, nego kao gladan de~ak. "Zahvaljujem, gospo." U Vivijeninoj ku}i zahvalio se sve{tenici koja mu je donela jelo, i gladno je navalio. Kada je utolio prvu glad, obratio se Morgani. "Da li i ti ìvi{ ovde?"
"Gospa obitava sama, ali je naizmeni~no sluè sve{tenice. Stanovala sam ovde sa njom kada je na mene bio red da sluìm." "Ti, kralji~ina k}er! Ti sluì{?" Strogo je odgovorila. "Moramo sluìti pre nego {to po~nemo da nare|ujemo. I ona je sluìla u mladosti, i u njoj ja sluìm Boginji." Razmislio je o tome. "Ne poznajem tu Veliku Boginju", kona~no je rekao. "Merlin mi je rekao da ti je Gospa... ro|aka." "Ona je sestra Igreni, na{oj majci." "Pa, onda mi je tetka", rekao je Artur, oprobavaju}i re~i na jeziku kao da nisu sasvim prikladne. "Sve ovo mi je tako ~udno. Uvek sam nekako poku{avao da zamislim da mi je Ektorijus otac, a Flavila mati. Naravno, znao sam da postoji nekakva tajna; i po{to Ektorijus nije hteo da pri~a o tome, mislio sam da je svakako u pitanju ne{to sramotno, da sam kopile ili ne{to jo{ gore. Ne se}am se Utera - svog oca; uop{te. Niti majke, mada sam ponekad, kad bi me Flavila kaznila, sanjao kako ìvim negde drugde, sa ènom koja me mazi, a onda me odguruje - je li Igrena, na{a majka, nalik na tebe?" "Ne, ona je visoka i crvenokosa", rekla je Morgana. Artur je uzdahnuo. "Pa, onda zna~i da je se uop{te ne se}am. Jer sanjao sam uvek nekoga nalik na tebe to si bila ti..." Prekinuo je, jer glas mu je zadrhtao. Opasno tlo, pomislila je Morgana, ne usu|ujemo se da govorimo o tome. "Uzmi jo{ jednu jabuku", mirno je rekla. "One rastu na ostrvu." "Hvala." Uzeo je jednu i zagrizao. "Sve mi je tako novo i neobi~no. Toliko stvari mi se desilo od... od..." Glas ga je izdao. "Stalno mislim na tebe. Ne mogu druga~ije. Istina je ono {to sam rekao, Morgana - se}a}u te se ~itavog ìvota jer si mi bila prva, i uvek }u misliti na tebe i vole}u te..." Znala je da bi trebalo da kaè ne{to grubo i bolno. Umesto toga, re~i su joj bile ljubazne i daleke. "Ne sme{ tako misliti o meni. Za tebe ja nisam èna, nego predstavnica Boginje koja ti je do{la, i svetogr|e je se}ati me se kao obi~ne smrtnice. Zaboravi me i pamti Boginju." "Poku{ao sam..." Prekinuo je, steù}i pesnice, a onda je ozbiljno nastavio. "U pravu si. Tako treba da mislim o tome - samo jo{ jedna od ~udnih stvari koje su mi se desile otkako su me otpravili iz Ektorijusove ku}e. Tajanstvene, magi~ne stvari. Kao bitka sa Saksoncima..." Ispruìo je ruku i zasukao rukav tunike kako bi pokazao zavoj, debelo premazan ve} pocrnelom smolom. "Tamo sam ranjen. Samo, sve je bilo kao u snu, u mojoj prvoj bici. Kralj Uter..." oborio je pogled i progutao knedlu. "Stigao sam prekasno. Nisam ga ni upoznao. Leào je u crkvi, i video sam ga mrtvog, sa oru`jem poloènim na oltar - rekli su mi da je to obi~aj, da kada hrabar vitez leì mrtav, njegovo oru`je po~iva sa njim. A onda, dok su sve{tenici jo{ pevali Nunc Dimitis, zazvonila su zvona na uzbunu, napali su Saksonci - straàri su upali pravo u crkvu i oteli konopce od zvona iz ruku sve{tenika koji su ogla{avali mrtvaca, a svi kraljevi ljudi su zgrabili oru`je i istr~ali. Ja nisam imao ma~, samo bode`, ali sam zgrabio koplje jednog od vojnika. Moja prva bitka, pomislio sam, ali Kaj - moj usvojeni brat, Kajus, Ektorijusov sin - rekao mi je da je ostavio ma~ u ku}i gde smo odseli, i poslao me je da otr~im i donesem ga. Znao sam da je to samo da bi me udaljili od bitke; Kaj i moj usvojeni otac rekli su da jo{ nisam spreman za krv. I umesto da otr~im u svrati{te, u{ao sam u crkvu i uzeo kraljev ma~ sa oltara... Pa", rekao je, brane}i se, "on se njime borio protiv Saksonaca dvadeset godina i svakako bi mu bilo milo da se ma~ i dalje bori, umesto da beskorisno leì na kamenu! I tako sam otr~ao i taman sam hteo da ga dam Kaju kad se pojavio Merlin i rekao najstra{nijim glasom koji sam ikada ~uo: 'Otkuda ti taj mna~, de~a~e?' Bio sam besan jer me je nazdvao de~akom, posle svega {to sam u~inio na Zmajevom ostrvu; rekao sam mu da je to ma~ za borbu sa Saksoncima, a ne za leànje po starom kamenju, i onda je do{ao Ektorijus i video me sa ma~em u ruci, i onda su i on i Kaj kleknuli pred mene, samo tako! Ose}ao sam se veoma ~udno - rekao sam: 'O~e, za{to kle~i{, za{to tera{ mog brata da kle~i? Oh, ustani, ovo je stra{no', a Merlin je rekao onim glasom: 'On je Kralj, i pravo je da uzme ma~'. I onda su Saksonci stigli preko zida - ~uli smo njihove rogove - i nije bilo vremena za pri~u o ma~evima niti o bilo ~emu drugom; Kaj je zgrabio koplje, a meni je ostao ma~ i krenuli smo. Ne se}am se mnogo bitke - valjda je uvek tako. Kaj je ranjen, ozbiljno je ranjen u nogu. Posle, dok mi je Merlin previjao ruku, rekao mi je ko sam, zapravo. Mislim, ko mi je, u stvari, bio otac. I Ektorijus je do{ao i kleknuo i rekao da }e biti dobar vitez meni kao {to je bio mom ocu i Ambroziju pre njega, i bilo mi je tako neprijatno... i jedino {to me je zamolio bilo je da uzmema Kaja za komornika kada budem na dvoru. I naravno da sam rado pristao - uostalom, Kaj mi je brat, ho}u da kaèm, uvek sam o njemu mislio kao o o bratu. Bilo je mnogo gu`ve oko tog ma~a, ali Merlin je rekao svim vitezovima da je sudbina uredila da ga uzmem, i zamisli, poslu{ali su ga." Nasme{io se, i Morgana je osetila plimu ljubavi i saàljenja pred njegovom zbunjeno{}u.
Zvona koja su je probudila... videla je, ali nije znala {ta vidi. Oborila je pogled. Sada }e izme|u njih uvek postojati spona. Ho}e li svaki udarac koji ga sna|e tako padati, kao ma~ u njeno otvoreno srce? "A sada izgleda da }u dobiti novi ma~", rekao je Artur. "Prvo uop{te nisam imao ma~, a sad }u imati dva naro~ita!" Uzdahnuo je i rekao gotovo kao da se àli. "Ne razumem kakve veze ima sve ovo sa postavljanjem kralja." Ma koliko ~esto vi|ala Vivijen u ode`di Velike Sve{tenice Avalona, Morgana se nikada nije navikla na taj prizor. Spazila je Artura kako gleda ~as jednu ~as drugu, i po njegovom pogledu primetila je koliko su sli~ne. ]utao je, ponovo zadivljen. Morgana je opet osetila praznu mu~ninu. Barem ga nisu naterali na magijski post, pomislila je. Mo`da je trebalo da jede sa njim, ali od pomisli na hranu zavrtelo joj se u glavi. Produèni magijski rad moè da to u~ini; nikakvo ~udo da je Vivijen tako ispijena. "Hodi", rekla je Vivijen i po{la napred - Gospa od Avalona, ovde, ide ~ak i ispred kralja - povev{i ih od ku}e, pa du` obala Jezera, u zgradu u kojoj obitavaju sve{tenici. Artur je tiho i{ao uz Morganu, i na trenutak je napola o~ekivala da }e pruìti ruku kao kada je bio sasvim mali i da }e se uhvatiti za nju... ali sada je ta mala {aka koju je nekada dràla bila {aka ratnika, ve}a od njene, ogrubela od dugog ve`banja ma~em i drugim oru`jem. Iza Artura i Morgane i{ao je Merlin, a uz njega Kevin. Si{li su uskim stepeni{tem, i okruìo ih je vlaàn miris podzemlja. Morgana nije videla nikoga da pali svetiljku, ali iznenada se pojavio si}u{an plamen u tami i oko njih je blesnula bleda svetlost. Vivijen se zaustavila, tako naglo da su naleteli na nju, i Morgana se na trenutak iznenadila {to je Vivijen mala i meka, kao obi~na èna, a ne daleka slika Boginje. Gospa je pruìla ruku i uhvatila Artura za doru~je; nije uspela da ga obuhvati. "Arture, sine Igrene od Avalona i Pendragona, nasledni kralju Britanije", rekla je, "pogledaj najsvetije predmete u ~itavoj svojoj zemlji." Svetlo je palo na zlato i dragulje u peharu i tanjiru, na duga~ko koplje, na purpur, zlato i srebro kanija. A iz kanije Vivijen je izvukla duga~ku, tamnu o{tricu. Na bal~aku su se mutno presijavali dragulji. "Ma~ posve}enih sudova Obreda druida", tiho je rekla. "Zakuni mi se sada, Arture Pendragone, Kralju Britanije, da }e{, kada do|e{ do krune, jednako postupati sa druidima i hri{}anima, i da }e te voditi sveta magija onih koji su te postavili na presto." Artur je posegnuo za ma~em, razroga~enih o~iju; Morgana je u njegovom pogledu videla da zna kakakv je to ma~. Vivijen ga je spre~ila brzim pokretom. "Dodirnuti svete predmete nepripremljen, to zna~i smrt", rekla je. "Arture, zakuni se. Sa ovim ma~em u ruci nema poglavice ni kralja, paganskog ni hri{}anskog, koji }e mo}i da ti se suprotstavi. Ali to nije ma~ za kralja koji }e slu{ati samo hri{}anske sve{tenike. Ako se ne zakune{, moè{ odmah da ode{, nose}i oru`je kakvo moè{ da dobije{ od svojih hri{}anskih sledbenika, ali narodi koji slu{aju Avalon sledi}e te tek kada bude{ mogao to da im zapovedi{. Ili }e{ se zakleti, pa }e{ ste}i njihovo savezni{tvo preko svetog oru`ja Avalona? Odaberi, Arture." Zurio je u nju, malo se mr{te}i, a slabo svetlo presijavalo mu se u kosi, koja je izgledala gotovo bela. "U ovoj zemlji moè postojati samo jedan vladar", rekao je. "Avalon ne sme vladati nada mnom." "Niti smeju sve{tenici koji bi te pretvorili u ruku svog mrtvog Boga", tiho je rekla Vivijen, "ali ne}emo te terati. Odaberi ho}e{ li uzeti ovaj ma~ ili ne}e{, ho}e{ li ga odbiti i vladati u svoje ime, prezrev{i pomo} Starih bogova." Morgana je videla da je to uspelo - onog dana kada je tr~ao sa jelenima i kada su mu Stari bogovi omogu}ili pobedu, tako da je priznat za kralja u tom narodu, prvom koji ga je priznao. Brzo je odgovorio. "Boè sa~uvaj da prezrem..." i tu se zaustavio, progutav{i knedlu. "Kako da se zakunem, Gospo?" "Samo ovako: da }e{ postupati jednako sa svim ljudima, bili oni po{tovaoci hri{}anskog Boga ili ne, i da }e{ uvek ukazivati po{tovanje bogovima Avalona. Jer ma {ta govorili hri{}ani, Arture Pendragone, i ma kako zvali svog Boga, svi bogovi su jedan Bog, i sve Boginje su jedna Boginja. Zakuni se samo da }e{ po{tovati tu istinu, i da se ne}e{ dràti jednog Boga i prezreti ostale." "Video si", rekao je Merlin, glasom dubokim i zvu~nim u ti{ini, "da ja iskreno po{tujem Hrista i da sam kle~ao pred oltarom i primio njihov sveti zalogaj." Artur je delovao uznemireno. "Pa, to je istina, gospodaru Merline. A ti si, ~ini mi se, savetnik kome treba da verujem vi{e nego ikom drugom. Da li mi nalaè{ da se zakunem?" "Gospodaru i kralju moj", rekao je Talesin, "ti si vrlo mlad, i mo`da }e tvoji sve{tenici i biskupi smatrati da treba da upravljaju save{}u ~ak i jednog kralja. Ali ja nisam sve{tenik; ja sam druid. I re}i }u ti samo da mudrost i
istina nisu svojina nijedne vrste sve{tenika. Upitaj svoju savest, Arture, da li bi bilo pogre{no zakleti se da }e{ postupati po{teno prema svim ljudima i svim bogovima koje po{tuju, umesto da se prepusti{ samo jednom bogu." "Pa, onda }u se zakleti", tiho je rekao Artur, "i primi}u ma~." "Onda klekni", rekla je Vivijen, "u znak da je kralj samo ~ovek, i da je sve{tenica, ~ak i velika sve{tenica, samo èna, a da su bogovi iznad svih nas." Artur je kleknuo. Svetlost u njegovoj plavoj kosi, primetila je Morgana, bila je nalik na krunu. Vivijen mu je poloìla ma~ u {aku; ~vrsto je stegao bal~ak. Duboko je udahnuo. "Primi ovaj ma~, kralju moj", rekla je Vivijen, "i pravedno ga nosi. Ovaj ma~ nije na~injen od gvo`|a otetog iz tela zemlje, na{e majke; svet je, iskovan od metala koji je pao sa nebesa, toliko davno da ~ak ni druidsko predanje ne zna ta~an broj godina, jer iskovan je pre nego {to su druidi do{li u ove zemlje." Artur je ustao sa ma~em u ruci. "[ta ti se vi{e dopada?" upitala je Vivijen. "Ma~ ili kanije?" Artur je sa divljenjem pogledao bogato izvezene kanije, ali je odgovorio: "Ja sam ratnik, Gospo. Kanije su divne, ali meni se vi{e dopada ma~." "Svejedno", rekla je Vivijen, "uvek nosi kanije sa sobom; u njih su utkane sve magije Avalona. Dok nosi{ te kanije, ~ak i ako bude{ ranjen, ne}e{ izgubiti toliko krvi da ti ìvot bude u opasnosti; za~arene su magijom za zaustavljanje krvi. To je retka i dragocena stvar, i ~arobna." Nasme{io se - gotovo se nasmejao {to je prekinuta duga napetost. "Voleo bih da sam ga imao kada sam dobio ovu ranu od Saksonaca; krvario sam kao ovca na klanici!" "Tada nisi bio kralj, gospodaru. Ali sada }e te magijske kanije {tititi." "âk i tako, kralju moj", javio se Kevin melodi~nim glasom, zaklonjen iza Merlina, "ma koliko verovao kanijama, savetujem ti da dovede{ majstore borbe i da ne prestaje{ da ve`ba{ sa oru`jem!" Artur se nasmejao dok je pripasivao ma~ u kanijama. "Ne sumnjaj u to. Moj usvojeni otac doveo je starog sve{tenika da me nau~i da ~itam, a on mi je ~itao iz jedne od svetih knjiga o tome kako je |avo isku{avao Gospoda Isusa, govore}i mu kako mu je Otac dao an|ele da ga ~uvaju; a Isus je rekao da je lo{a zamisao dovoditi Boga u isku{enje. A kralj je samo od krvi imesa - seti se, svoj prvi ma~ sam uzeo kraj Uterovog mrtvog tela. Nemoj misliti da }u tako isku{avati Boga, druidu." Sa opasanim posve}enim ma~em Obreda, Artur je izgledao nekako vi{i, dostojanstveniji. Morgana je mogla da ga zamisli krunisanog i kraljevski odevenog, posa|enog na visoki presto... i na trenutak je izgledalo da je mala prostorija oko njega prepuna drugih ljudi, senovitih, naoruànih, bogato obu~enih, otmenih, postavljenih tik oko njega. Njegovi sadruzi... a onda su oni nestali, i on je ponovo bio samo mladi} koji se nesigurno sme{i, jo{ se ose}aju}i pomalo nelagodno zbog poloàja koji je upravo stekao. Okrenuli su se i izi{li iz podzemne kapele. Ali pre nego {to su potpuno napustili odaju, Artur se okrenuo na trenutak i pogledao ostale posve}ene sudove, koji su ostali u senci. Na licu mu se prime}ivala nesigurnost, gotovo vidljivo pitanje. Jesam li dobro postupio, da li sam u~inio svetogr|e prema Bogu koga su me nau~ili da po{tujem kao Jedinog? Talesinov glas bio je tih i neàn. "Zna{ li koja mi je najve}a èlja, gospodaru i kralju moj?" "Koja, gospodaru Merline?" "Da jednog dana - ne sada, jer zemlja jo{ nije spremna, kao ni oni koji po{tuju Hrista - ali jednog dana druid i sve{tenik bi trebalo da sluè zajedno; u njihovoj velikoj crkvi, njihove velike pokore trebalo bi da se slave ovim peharom i tanjirom za hleb i vino, u znak da su svi bogovi Jedan." Artur se prekrstio i odgovorio gotovo {apatom. "Amin, gospodaru Merline, i neka bi Isus omogu}io to jednog dana na ovim ostrvima." Morgana je osetila kako joj se jeè podlaktice i za~ula je svoj glas, ni ne znaju}i da je progovorila sve dok Vid se nije oglasio kroz nju. "Taj dan }e do}i, Arture, ali ne onako kako ti misli{. Pazi se tog dana, jer bi mogao dobiti znak da je tvoj posao gotov." Artur je odgovorio prigu{enim glasom. "Ako taj dan ikada do|e, gospo, to }e mi zaista biti znak da sam obavio ono zbog ~ega sam do{ao na presto, i bi}u zadovoljan time." "Pazi {ta govori{", vrlo tiho je rekao Merlin, "jer re~i koje izgovaramo stvaraju senke onoga {to }e do}i, i izgovaraju}i ih izazivamo doga|aje, kralju moj." Morgana je za`mirkala kad su izi{li na sunce. Zateturala se i Kevin je pruìo ruku da je pridrì. "Jesi li bolesna, gospo?" Nestrpljivo je odmahnula glavom, zapovediv{i vrtoglavici da nestane. Artur ju je uznemireno gledao. Ali dotle su ve} svi bili na suncu, i um mu je ponovo bio zaokupjen trenutnim poslom.
"Krunisa}e me u Glastonberiju, na Ostrvu sve{tenika. Da li je mogu}e da napustite Avalon, Gospo, kako biste oti{li tamo?" Vivijen mu se osmehnula. "Mislim da nije. Ali Merlin }e po}i sa tobom. A i Morgana }e posmatrati tvoje krunisanje ako èli{, i ako ona èli", dodala je, a Morgana se upitala za{to Gospa tako govori i za{to se sme{i. "Morgana, dete moje, ho}e{ li po}i sa njima u barci?" Morgana se naklonila. Stala je na pramac barke koja je po{la ka obali, nose}i sada samo Artura i Merlina, a kad su se pribliìli obali, primetila je da ih ~eka nekoliko naoruànih ljudi. Videla je zaprepa{}enje u njihovim o~ima kad su ugledali zaogrnutu barku Avalona kako se iznenada pojavljuje iz magle, a jednog od njih je prepoznala. Lanselet se nije promenio od onog dana pre dve godine, samo je bio vi{i, lep{i, bogato odeven u tamni purpur, i imao je ma~ i {tit. I on je nju prepoznao, i naklonio joj se. "Ro|ako", rekao je. "Poznaje{ moju sestru, gospu Morganu, vojvotkinju od Kornvola, sve{tenicu Avalona", rekao je Artur. "Morgana, ovo je moj najboji prijatelj, na{ ro|ak." "Upoznali smo se." Lanselet se nagnuo nad njenom rukom, i Morgana je ponovo, kroz nelagodnost i mu~ninu koji su je obuzimali, osetila iznenadan talas one ~e`nje koja je nikada ne}e sasvim napustiti. On i ja smo su|eni jedno drugom; trebalo je da imam hrabosti onog dana, pa makar to zna~ilo kr{enje zaveta... Videla je u njegovom pogledu da se setio, videla je po ne`nosti sa kojom joj je dodirnuo ruku. Potom je uzdahnula, podigla pogled i pustila da joj predstave ostale. "Moj usvojeni brat, Kaj", rekao je Artur. Kaj je bio krupan, tamnokos i Rimljanin do srì, a kada se obratio Arturu, sa prirodnom opu{teno{}u i ljubavlju, videla je da Artur ima dvojicu ~vrstih vo|a koji }e mu voditi vojske. Ostali vitezovi predstavljeni su joj kao Bedvir, Lukan i Balin; pri pomenu imena ovog poslednjeg iznena|eno je podigla pogled, ba{ kao i Merilin; to je bio usvojeni brat Vivijeninog starijeg sina, Balana. Balin je bio plavokos i {irokih ramena, u pohabanoj ode}i, ali kretao se graciozno kao i njegov polubrat, Lanselet. Ode}a mu je bila siroma{na, ali oru`je i oklop su blistali, dobro odràvani, i delovali su kao da se ~esto koriste. Morgana je bila zadovoljna {to prepu{ta Artura njegovim vitezovima; ali prvo je ceremonijalno podigla njegovu ruku da je poljubi. "Do|i na moje krunisanje ako bude{ mogla, sestro", rekao je. 19. Nekoliko dana kasnije Morgana je po{la, sa jo{ nekoliko ìtelja Avalona, na Arturovo krunisanje. Za sve godine provedene u Avalonu - osim nekoliko trenutaka kada je otvorila izmaglicu kako bi odvela Gvenvir u njen manastir - nikada nije stupila na tlo Ostrva sve{tenika, Inis Vitrin, Ostrvo Stakla. înilo joj se da sunce sija neobi~no grubo, za razliku od blagog i maglovitog sjaja nad Avalonom. Morala je da se podseti kako je za gotovo sve ljude u Britaniji ovo stvarni svet, a da Avalon predstavlja samo za~arani san, kao i kraljevstvo vila. Za nju je Avalon bio stvaran, a ovaj svet je bio grubi san iz koga se, ko zna za{to, sada nikako nije budila. Prostor oko crkve bio je ispunjen {arenim {atorima i paviljonima, nalik na neobi~ne pe~urke. Morgani se ~inilo da crkvena zvona odjekuju danju i no}u, sat za satom, zveketavim zvukom koji joj je pritiskao ìvce. Artur ju je pozdravio, i prvi put je upoznala Ektorijusa, dobrog viteza i ratnika koji je odgajio njenog brata, i njegovu ènu Flavilu. Za ovo putovanje u spolja{nji svet, na Vivijenin savet, odbacila je plave haljine sve{tenice Avalona i tuniku od jelenje koè, i obukla je jednostavnu haljinu od crne vune, sa lanenom ko{uljom i belim velom preko upletene kose. Ubrzo je shvatila da u toj ode}i izgleda kao matrona; me|u britanskim ènama mlade devojke i{le su raspu{tene kose i nosile su jarko obojene hajine. Svi su je smatrali za pripadnicu manastira na Inis Vitrinu, nedaleko od crkve, gde su sestre nosile tako ozbiljne haljine; Morgan se nije potrudila da ih razuveri. A nije ni Artur, mada je podigao obrve i zna~ajno joj se nasme{io. "Pomajko", rekao je Flavili, "mnogo stvari treba da se uradi - sve{tenici èle da razgovaraju sa mnom o mojoj du{i, a kraljevi Orknija i Severnog Velsa èle da ih primim. Ho}e{ li da povede{ moju sestru do na{e majke?" Do na{e majke, pomislila je Morgana; ali na{a majka nam je oboma postala stranac. Potraìla je u umu nekakav nagove{taj radosti zbog predstoje}eg susreta, ali nije uspela da ga na|e. Igrena je mirno pustila oboje dece da odu, dete iz prvog braka bez radosti, i dete iz drugog punog ljubavi; kakva èna to moè da uradi? Morgana je uhvatila sebe kako se priprema da bude stroga u prvom susretu sa Igrenom. âk joj se ne se}am ni lica, pomislila je. Ali kada je videla Igrenu, shvatila je da bi je svakako prepoznala.
"Morgana!" Zaboravila je, ili se se}ala samo u snovima, koliko je Igrenin glas bogat i topao. "Drago moje dete! Pa ti si ve} odrasla èna. U srcu te uvek vidim kao devoj~icu - i kako si umorna i neispavana - jesu li ti sve ove svetkovine te{ko pale, Morgana?" Morgana je poljubila majku, opet ose}aju}i kako je suze gu{e u grlu. Igrena je bila prelepa, a ona - opet su joj se u se}anju pojavile poluzaboravljene re~i: mala i ru`na kao da je od vilinskog naroda - da li je i Igrena mislila da je ona ru`ma? "Ali {ta je to?" Igrenine lake ruke dodirnule su polumesec na njenom ~elu. "Obojena si kao da si od vilinskog naroda - je li to prikladno, Morgana?" Morganin glas bio je strog. "Ja sam sve{tnica Avalona i sa ponosom nosim znak Boginje." "Onda ga pokri velom, dete, ili }e{ uvrediti opaticu. Stanova}e{ sa mnom u manastiru." Morgana je stegla usne. Da li bi opatica, da je do{la u Avalon, krila svoj krst kako ne bi uvredila mene, ili Gospu? "Ne èlim da te vre|am, majko, ali ne bi bilo prikladno da obitavam me|u zidovima manastira; opatica to ne bi volela, a ne bi ni Gospa, a ja sam podre|ena Gospi i ìvim po njenim pravilima." Od pomisli na obitavanje unutar tih zidova, ~ak i samo tokom tri no}i krunisanja, uz stalno ogla{avanje tih paklenih zvona, ledila joj se krv. Igrena je izgledala uznemirena. "Pa, neka bude po tvome. Mo`da bi èlela da odsedne{ kod moje sestre, kraljice od Orknija. Da li se se}a{ Morgoze?" "Rado }u primiti svoju ro|aku Morganu", rekao je blagi glas, i Morgana je podigla pogled, suo~iv{i se sa slikom sopstvene majke, onakve kakvom je se se}ala iz detinjstva; ponosna, rasko{no odevena u jarku svilu, sa draguljima i bogato upletenom kosom oko ~ela. "Pa, ti si bila tako mala devoj~ica, a sad si odrasla i postala si sve{tenica!" Morgana se na{la u njenom toplom i mirisnom naru~ju. "Dobro do{la, ro|ako, hodi da sedne{ kraj mene. Kako je na{a sestra Vivijen? ûjemo velike stvari o njoj, da je ona glavna pokreta~ka snaga svih velikih doga|aja koji su doveli Igreninog sina na presto. âk ni Lot nije mogao da se suprotstavi onome koga podràvaju i Merlin i vilinski narod i sva Plemena i svi Rimljani. I tako }e tvoj mali brat postati kralj! Ho}e{ li do}i na dvor, Morgana, da ga savetuje{, kao {to bi Uter dobro uradio da je primao savete Gospe od Avalona?" Morgana se nasmejala, opustiv{i se u Morgozinom zagrljaju. "Kralj }e u~initi onako kako smatra da treba, to je prvi nauk koji moraju znati svi oko njega. Pretpostavljam da Artur dovoljno li~i na Utera da bi to znao." "Pa, sada vi{e nema mnogo sumnje u to ko mu je otac, s obzirom na to koliko se o tome govorilo u poslednje vreme", rekla je Morgoza i na trenutak ljupko uzdahnula. "Ne, Igrena, ne sme{ ponovo da pla~e{ - treba da se raduje{, a ne da àli{, {to tvoj sin toliko li~i na oca i {to je prihva}en u ~itavoj Britaniji zato {to se latio vladanja svim njenim zemljama i narodima." Igrena je zatreptala; poslednjih dana je preterala sa plakanjem, pomislila je Morgana. "Drago mi je zbog Artura", po~ela je, ali glas joj se prekinuo i nije mogla da nastavi. Morgana ju je pogladila po ruci, ali je osetila nestrpljenje; uop{te nije mislila na decu, samo na Utera, na Utera... âk i sada, kad je bio mrtav i sahranjen, njena majka }e odbaciti nju i Artura radi se}anja na ~oveka koga je toliko volela da je zaboravljala na sve ostalo. Sa olak{anjem se ponovo obratila Morgozi. "Vivijen kaè da ima{ sinove..." "Istina je", rekla je Morgoza, "mada su gotovo svi dovoljno mali da budu ovde, me|u ènama. Ukoliko Artur pogine u boju - a ~ak ni Uter nije bio imun na tu sudbinu - moj Gaven mu je najbliì ro|ak, osim ako ti ima{ sina, Morgana - ne? Zar su sve{tenice Avalona postale ~edne kao monahinje, kad u tvojim godinama nisi podarila Boginji ni sina ni k}er? Ili si podelila sudbinu svoje majke i izgubila mnogo dece na poro|aju? Oprosti mi, Igrena nisam htela da te podsetim..." Igrena je savladala suze. "Ne treba da pla~em zbog Bo`je volje; imam vi{e od ve}ine èna. Imam k}er koja sluì Boginji uz koju sam odrasla, i sina koji }e sutra biti krunisan o~evom krunom. Moja ostala deca su u Hristovom naru~ju." Za ime Boginje, pomislila je Morgana, kakav na~in da se zami{lja Bog, sa pokolenjima mrtvih koji se veru po njemu! Znala je da je to samo izraz, uteha oàlo{}enoj majci, ali uznemirila ju je bogohulna zamisao. Setila se da joj je Morgoza postavila pitanje i odmahnula je glavom. "Ne, nisam ra|ala decu, Morgoza - sve do ovog Beltana ~uvala sam devi~anstvo za Boginju." Naglo je prekinula; ne sme re}i vi{e. Igrena, koja je postala ve}a hri{}anka nego {to bi Morgana i pomislila, bila bi uàsnuta i od same pomisli na obred u kome je igrala ulogu Boginje pred ro|enim bratom. A onda ju je zapljusnuo novi uàs, gori od prvog, toliko da je osetila nalet mu~nine. To se desilo pod punim mesecom, i mada je od tada mesec rastao, opadao i ponovo rastao, ona jo{ nije dobila svoju mese~nicu, niti je bilo ikakvog predznaka o tome. Bila je zadovoljna {to ne}e imati problema sa njom tokom krunisanja i
mislila je da je to reakcija na veliku magiju; sve do ovog trenutka nije ni pomislila da bi moglo postojati drugo obja{njenje. Obred obnavljanja i plodnosti useva i zemlje, i materica èna iz plemena. To je znala. A bila je toliko slepa i toliko ponosna da je pomislila kako sve{tenica, kako Boginja moè biti izuzeta iz smisla ~itavog obreda. Gledala je druge mlade sve{tenice kako trpe mu~ninu posle sli~nih obreda, sve dok ne po~nu da narastaju od svog zrelog ploda; gledala je ra|anje dece, nekima je pri tome i pomogla svojim ve{tim rukama sve{tenice. A ni jedan jedini put, glupa i slepa, nije ni pomislila da bi i ona mogla da iz obreda izi|e oteàle materice. Primetila je Morgozin o{tar pogled, pa je namerno zevnula kako bi prikrila }utanje. "Putovala sam od praskozorja", rekla je, "i nisam doru~kovala; gladna sam." Igrena se brzo izvinila i poslala svoje ène po hleb i pivo koje je Morgana silom pojela, mada joj je od jela bilo muka, a sada je znala i za{to. Boginjo! Majko Boginjo! Vivijen je znala da se ovo moè desiti, a nije me po{tedela! Znala je {ta mora da u~ini i znala je da to mora u~initi {to pre; ali ne}e mo}i da se time pozabavi tokom tri dana Arturovog krunisanja, jer nije mogla da do|e do trava i korenja kakvo bi lako na{la u Avalonu, a i nije se usu|ivala da se sada razboli. Osetila je da se grozi od pomisli na bol i bolest, ali to se mora u~initi, bez odlaganja, ili }e sredinom zime roditi sina sinu svoje majke. Osim toga, Igrena ne sme znati ni{ta o tome - to bi joj se u~inilo kao nepojmljivo zlo. Morgan je naterala sebe da jede i da razgovara o sitnicama, i da ogovara kao svaka èna. Ali um joj je neprekidno radio. Da, lepo rublje koje nosi izra|eno je u Avalonu, nigde nema takvog rublja, mo`da je to zbog grebenanja u Jezeru, koje daje sna`nija i duà vlakna, i belja nego igde drugde. Ali u srcu je mislila drugo. Artur nikako ne sme saznati, ima dovoljno briga na srcu oko krunisanja. Ako mogu da ponesem ovaj teret i }utim kako bih njemu olak{ala, u~ini}u tako. Da, nau~ila je da svira harfu - oh, pa glupo je, majko, misliti da je gre{no da èna ume da svira. âk i ako Sveta knjiga kaè da ène u crkvi moraju }utati, stra{no je i pomisliti kako bi Bo`je uho povredio glas ène koja peva njemu u slavu; zar nije i Njegova mati povala njemu u slavu kada je saznala da }e poneti dete Duha Svetog? Potom, kad je Morgana uzela harfu i zapevala majci, ispod napeva leàlo je o~ajanje, jer je znala, kao i Vivijen, da }e ona biti naredna Gospa od Avalona i da duguje Boginji makar jednu k}er. Bilo bi nepromi{ljeno otarasiti se deteta za~etog u Velikom Braku. Ali kako da postupi druga~ije? Majka hri{}anskog Boga radovala se {to joj je Bog dao dete, ali Morgana je mogla samo da besni u nemom ogor~enju zbog Boga koji je uzeo oblik njenog neprepoznatog brata... Navikla je da ìvi na dva nivoa svesti, ali usne su joj ipak prebledele, i glas joj je bio napet, i bilo joj je milo kad ju je Morgoza prekinula. "Morgana, tvoj glas je divan, nadam se da }u ga ~uti i na svom dvoru. I, Igrena, nadam se da }emo se jo{ dosta vi|ati dok traje krunisanje, ali sada moram da se vratim i vidim kako mi je beba. Ne volim crkvena zvona i molitve, a ~ini mi se da je Morgana umorna od puta. Mislim da }u je povesti do svojih {atora i naterati je da legne, pa }e ujutro biti sveà i odmorna da vidi Artura krunisanog." Igrena nije ni poku{ala da prikrije olak{anje. "Da, a ja treba da budem na podnevnoj slu`bi", rekla je. "Znajte, obe, da }u, kada Artur bude krunisan, ja pre}i u manastir u Tintagelu. Artur me je zamolio da ostanem uz njega, ali nadam se da }e uskoro ste}i svoju kraljicu, pa mu ja ne}u biti potrebna." Da, zahteva}e da se Artur oèni, i to {to pre. Morgana se pitala koji }e od ovih sitnih kraljeva osvojiti ~ast da bude kraljev tast. A moj sin bi mogao da bude naslednik prestola... ne. Ne, ne}u ~ak ni da mislim na to. I opet ju je obuzeo ogor~eni bes, nalik na gu{enje; za{to, za{to joj je Vivijen ovo u~inila? Pokrenula je nebo i zemlju da bi njih dvoje, Artur i Morgana, izigravali bogove i boginje... zar se sve svodi na to? Igrena ih je obe zagrlila i poljubila, obe}av{i da }e se ubrzo ponovo videti. Dok su i{le ka blistavom nizu paviljona, Morgoza je prva progovorila. "Igrena se toliko promenila da je ne bih poznala - ko bi i pomislio da }e postati tako pobo`na? O~ito }e pred kraj ìvota biti strah i trepet gomili ~asnih sestara; mada to nije lepo re}i, milo mi je {to ne}u biti me|u njima. Nimalo mi se ne dopada manastirski ìvot." Morgana je naterala sebe da se nasme{i. "I meni se ~ini; izgleda da ti brak i materinstvo prijaju. Procvetala si kao divlja ruà u ìvici, tetka." Morgana se lenjo nasme{ila. "Moj mu` je dobar prema meni, i odgovara mi da budem kraljica", rekla je. "On je severnjak i zato ne misli da je lo{e savetovati se sa ènom, kao {to to tvrde one budale Rimljani. Nadam se da Artura nije pokvarilo vaspitavanje u rimljanskoj porodici - to bi ga mo`da u~inilo mo}nim ratnikom, ali ako prezire Plemena, ne}e dugo vladati. âk je i Uter bio dovoljno mudar da to zna i da dozvoli da ga kruni{u na Zmajevom ostrvu." "I Artura su tamo krunisali", rekla je Morgana. Vi{e nije smela da govori. "Tako je. ûla sam ne{to o tome i mislim da je mudro postupio. [to se mene ti~e, ja sam ambiciozna; Lot me pita za savet, i u na{oj zemlji sve ide dobro. Sve{tenici su veoma ljuti na mene i kaù da se ne drìm onako kako doli~i jednoj èni - sigurno misle da sam nekakva zla ~arobnica ili ve{tica, zato {to ne sedim skromno u uglu,
predu}i i tkaju}i. Ali Lot ne obra}a mnogo pa`nje na sve{tenike, iako je njegov narod uglavnom hri{}anski... iskreno re~eno, ve}ina sveta tamo ne mari mnogo da li je bog u njihovoj zemlji beli Hrist, ili Boginja, ili Rogati, ili saksonski Bog-Konj, samo dok im usevi uspevaju i dok su im trbusi puni. Mislim da je to sasvim u redu - zemlja kojom vladaju sve{tenici puna je tirana, i na zemlji i na nebesima. Uter se malo previ{e oslanjao na njih poslednjih godina, ako mene pita{. Neka bi Boginja dala da Artur bude razumniji." "Zakleo se da }e jednako postupati prema bogovima Avalona, pre nego {to mu je Vivijen dala druidski ma~." "Dala mu ga je?" upitala je Morgoza. "Otkuda joj samo ta pomisao? Ali dosta smo pri~ale o bogovima i kraljevima i tome sli~no - Morgana, {ta te mu~i?" Po{to Morgana nije odgovorila, nastavila je. "Zar misli{ da ne mogu da poznam nose}u ènu kad je vidim? Igrena ni{ta nije primetila, ali ona ima o~i samo za svoju tugu." Morgana je naterala sebe da olako odgovori. "Pa, mo`da je i tako; u~estvovala sam u obredima Beltana." Morgoza se nasmejala. "Ako ti je to bilo prvi put, mo`da ne}e{ znati jo{ mesec dana, ali èlim ti sre}u. Ve} si pro{la najbolje godine za ra|anje - ja sam u tvojim godinama imala troje. Savetujem ti da ne kaè{ Igreni - ona je sad tolika hri{}anka da bi joj bilo te{ko da prihvati dete Boginje. Pa, pretpostavljam da sve ène vremenom ostare. I Vivijen mora da je ve} dosta za{la u godine. Nisam je videla otkako se rodio Gaven." "Meni se ~ini ista kao i uvek", rekla je Morgana. "I tako nije do{la na Arturovo krunisanje. Pa, moèmo i bez nje. Ali mislim da se ne}e zadovoljiti da dugo ostane u pozadini. Jednog dana, nimalo ne sumnjam, odlu~i}e da na na{e oltare postavi Boginjin pehar umesto hleba i vina hri{}anske ljubavi, i priznajem da ne}u plakati kada do|e taj dan." Morgana je osetila proro~ku groznicu kad je u umu ugledala sve{tenika kako podiè pehar Misterija pred Hristovim oltarom; jasno je videla Lanseleta kako kle~i, lica osvetljenog kako nikad dotle nije videla... odmahnula je glavom da otera neèljeni Vid. Dan Arturovog krunisanja svanuo je sun~an i blistav. îtave no}i su pristizali, uzdu` i popreko Britanije, da vide krunisanje Vrhovnog Kralja ovde na Ostrvu sve{tenika. Bile su tu grupice sitnih, tamnoputih ljudi; pripadnici Plemena obu~eni u koù i grubu ode}u ukra{enu tamnim kamenjem sa Severa, crvenokosi, visoki i bradati; a vi{e od svih ostalih bilo je Rimljana iz civilizovanih zemalja. A bili su tu i visoki ljudi {irokih ramena i plave kose, Angli i Saksonci iz ugovornih trupa, postavljenih ju`nije, u Kentu, koji su do{li da obnove prekinuti savez. Padine su bile prepune sveta; Morgana ~ak ni na Beltanskim sve~anostima nije videla toliko ljudi na jednom mestu i osetila je strah. Ona je imala povla{}eno mesto, sa Igrenom, Lotom, Morgozom i njenim sinovima, i sa ektorijusovom porodicom. Kralj Lot, vitak, tamnokos i prijatan, poljubio joj je ruku i zagrlio ju je, pa je napravio ~itavu predstavu nazivaju}i je ro|akom i ne}akom, ali Morgana, koja je videla ispod povr{inskog osmeha, primetila je u Lotovom pogledu ljutnju i gor~inu. On je planirao i spletkario da spre~i ovakav dan. Sada }e njegov sin, Gaven, biti progla{en Arturovim najbliìm naslednikom; ho}e li to zadovoljiti njegovu ambiciju, ili }e nastaviti da podriva vlast Vrhovnog Kralja? Morgana je za~kiljila u Lota i zaklju~ila da joj se uop{te ne dopada. A onda su zazvonila crkvena zvona i du` svih padina oko nje proneo se uzvik, a kroz vrata crkve izi{ao je vitak mladi}, sa suncem u blistavoj kosi. Artur, pomislila je Morgana. Njihov mladi kralj, kao junak iz predanja, sa tim velikim ma~em u ruci. Mada sa svog mesta nije mogla da ~uje re~i, videla je kako mu sve{tenik stavlja na glavu tanki zlatni krug Uterove krune. Artur je podigao ma~ i rekao ne{to {to nije ~ula. No, pronosilo se od usta do usta, i kada je ~ula re~i, Morgana je osetila isto uzbu|enje kao kada joj je do{ao, pobedonosan i krunisan, posle pobede nad Kraljem Jelena. Za sve narode Britanije, rekao je, moj ma~ da vas {titi, i moja ruka da donese pravdu. Pojavio se Merlin u sve~anoj beloj ode`di; kraj ~asnog biskupa od Glastonberija delovao je blago i smireno. Artur se kratko naklonio obojici, uhvativ{i ih za ruku. Boginja mu ga je podstakla da to u~ini, pomislila je Morgana - i tog ~asa je za~ula Lotov glas. "Prokleto pametno, da tako stane zajedno sa Merlinom i biskupom, u znak da }e ga obojica savetovati!" "Ne znam ko ga je tome nau~io", rekla je Morgoza, "ali verujte mi da Uter nije ni mogao imati glupog sina." "Na nas je red", rekao je Lot i ustao, pruìv{i ruku Morgozi. "Hodi, gospo; ne brini da li }e{ uznemiriti tu gomilu matorih bradonja i sve{tenika. Ne stidim se da priznam da si mi ti desna ruka i da si mi ravna u svemu. Utera bi trebalo da je stid {to nije tako postupao sa tvojom sestrom."
Morgozin osmeh bio je malo mra~an. "Mo`da je na{a sre}a {to Igrena nije imala dovoljno snage volje da to zahteva." Morgana je ustala, vo|ena iznenadnom pomi{lju, i po{la sa njima. Lot i Morgoza u~tivo su je propustili pred sebe. Mada nije kleknula, lako je naklonila glavu. "Donosim ti pozdrave Avalona, gospodaru Arture, i onih koji sluè Boginji." Iza le|a je ~ula mrmljanje sve{tenika i videla je Igrenu me|u sestrama iz manastira, umotanim u crno. Mogla je da nasluti {ta je Igrena pomislila: Smela i otvorena, i kao dete je bila tvrdoglava. Pravila se da ni{ta ne prime}uje. Ona je sve{tenica Avalona, a ne neka od tih kvo~ki koje sluè Bogu! "@elim ti dobrodo{licu, i tebi i Avalonu, Morgana." Artur ju je uzeo za ruku i postavio je kraj sebe. "Ukazujem ti ~ast kao jedinoj sestri, i kao vojvotkinji od Kornvola po ro|enju, draga sestro." Pustio joj je ruku, a ona je morala da pogne glavu kako se ne bi onesvestila, jer pred o~ima joj se maglilo i vrtelo joj se u glavi. Za{to ba{ sada moram ovako da se ose}am? To je Arturovo delo. Ne, nije njegovo, nego je delo Boginje. To je njena volja, a ne na{a. Pristupio je Lot, kleknuo pred Arturom, a Artur ga je podigao. "Dobro do{ao, dragi te~o." Isti taj dragi te~a, pomislila je Morgana, ako ne gre{im, èleo je da umre{ kao dete. "Lote od Orknija, da li }e{ braniti svoje obale od severnjaka i ho}e{ li mi do}i u pomo} ako obale Britanije budu ugroène?" "Ho}u, ro|a~e, kunem se." "Onda ti nare|ujem da zadrì{ presto Orknija i Lotije u miru, i nikada ne}u poku{avati da ti ga oduzmem, milom ili silom", rekao je Artur i sagnuo se da poljubi Lota u obraz. "Neka bi ti i tvoja gospa vladali dugo i mudro na severu, ro|a~e." Lot je ustao. "Dozvoli da ti predloìm jednog viteza za tvoju druìnu; preklinjem te da ga u~ini{ jednim od svojih sadruga, gospodaru Arture. Moj sin, Gaven..." Gaven je bio krupan, visok i sna`no gra|en, prili~no nalik na Igrenu i Morgozu. Crvenkaste kovrdè okruìvale su mu glavu, i mada nije bio mnogo stariji od Artura - zapravo, pomislila je Morgana, morao bi da bude malo mla|i, jer Morgoza se udala za Lota tek posle Arturovog ro|enja - ve} je bio mladi div, preko metar i osamdeset. Kleknuo je pred Artura, a Artur ga je podigao i zagrlio ga. "Dobro do{ao, ro|a~e. Rado }u te u~initi prvim od mojih sadruga; nadam se da }e{ se pridruìti mojim najdraìm prijateljima i da }e te lepo do~ekati", rekao je i klimnuo glavom trojici mladi}a koji su stajali kraj njega. "Lanselete, Gaven nam je ro|ak. Ovo je Kaj, a ovo je Bedvir; oni su mi usvojena bra}a. Sada imam sadruge, ba{ kao Aleksandar Veliki." Morgana je ~itavog dana stajala i gledala kako kraljevi iz ~itave Britanije prilaze da izjave odanost prestolu Vrhovnog Kralja i da se zakunu da }e mu se pridruìti u ratu i da }e braniti svoje obale. Plavokosi kralj Pelinor, gospodar Jezerske zemlje, do{ao je da klekne pred Artura i da ga zamoli za dozvolu da ode pre kraja sve~anosti. "[ta, Pelinore", nasmejao se Artur. "Ti, za koga sam misio da }e mi biti naj~vr{}a uzdanica, napu{ta{ me tako brzo?" "Dobio sam lo{e vesti od ku}e, gospodaru. Tamo besni nekakav zmaj. Zakleo sam se da }u ga na}i i ubiti." Artur ga je zagrlio i predao mu zlatan prsten. "Ne}u da zadràvam nijednog kralja kada ga narod zove u nevolji. Idi i postaraj se da zmaj umre, a onda mi donesi njegovu glavu." Ve} se bliìlo ve~e kada su se izre|ali svi kraljevi i velika{i koji su do{li da se zakunu na savezni{tvo sa svojim Vrhovnim Kraljem. Mada je bio samo de~ak, Artur je izdrào dugo popodne uvek jednako u~tiv, obra}aju}i se svakoj osobi koja mu je pri{la kao da je prva po redu. Samo Morgana, u Avalonu nau~ena da ~ita lica, videla je na njemu znakove umora. Ali kona~no je bilo gotovo, i sluge su po~ele da donose gozbu. Morgana je o~ekivala da }e Artur sesti da ve~era sa mladi}ima koje je ozna~io kao svoje sadruge; dan je bio dug; on je bio mlad i ~itavog dana je vrlo smerno obavljao svoju du`nost. No, on je seo sa biskupima i starijim kraljevima koji su bili ~lanovi Ve}a njegovog oca - Morgani je bilo drago {to vidi da je i Merlin me|u njima. Na kraju krajeva, Talesin mu je, zapravo, deda, mada nije bila sigurna da li Artur to zna. Kada je zavr{io sa jelom (a trpao ga je u sebe kao izgladneli de~ak koji jo{ raste) ustao je i za{ao me|u goste. U svojoj jednostavnoj beloj tunici, sa tankom zlatnom krunom kao jedinim ukrasom, isticao se me|u blistavo obu~enim kraljevima i plemi}ima kao beli jelen u tamnoj {umi. Njegovi sadruzi su ga pratili; ogromni mladi Gaven, i Kaj, crn, sa rimskim orlovskim crtama lica i sarkasti~nim osmehom - kada je pri{ao bliè, Morgana je videla da u uglu usana ima oìljak, jo{ crven i ruàn, od koga mu se ta strana lica krivila u neprijatan kez. To je
bila {teta; pre toga je verovatno bio pristao. Lanselet je bio lep kao devojka - ne; kao ne{to divlje, muèvno i divno, mo`da kao divlja ma~ka. Morgoza ga je pohlepno posmatrala. "Morgana, ko je taj lepi mladi} - onaj izme|u Kaja i Gavena, onaj u purpuru?" Morgana se nasmejala. "To ti je ne}ak, tetka; Vivijenin sin Galahad. Ali Saksonci su ga nazvali Vilinska strela, a uglavnom ga oslovljavaju sa Lanselet." "Ko bi pomislio da Vivijen, koja sasvim obi~no izgleda, moè da ima tako lepog sina! Njen stariji sin Balan - on nije lep; grub je, snaàn i izdr`ljiv, i veran kao stari pas, ali li~i na Vivijen. Niko ìvi nju ne bi mogao da nazove lepom!" Te re~i pogodile su Morganu pravo u srce. Kaù da ja li~im na Vivijen; zna~i li to da svi misle da sam ru`na? Ona devoj~ica je rekla da sam mala i ru`na kao neko iz vilinskog naroda. Hladno je odgovorila. "Ja mislim da je Vivijen veoma lepa." Morgoza je {mrknula. "Lako je videti da si odrasla u Avalonu, koji je jo{ izdvojeniji od ve}ine manastira. Mislim da ne zna{ {ta mu{karci smatraju lepotom ène." "Ma hajde", umiruju}e je rekla Igrena, "ima i drugih vrlina sem lepote. Ovaj Lanselet ima maj~ine o~i, a niko nikada nije porekao da Vivijen ima divne o~i; ona je toliko ljupka da niko ne zna i ne mari je li lepa, toliko ih za~ara svojim lepim o~ima i blagim glasom. Lepota nije jedino u kraljevskom stasu, bledoj koì i plavim kovrdàma, Morgoza." "Ah, nisi dovoljno prefinjena, Igrena", odvratila je Morgoza. "Ti si kraljica, a svi uvek misle da su kraljice lepe. A bila si udata za ~oveka koji te je voleo. Ve}ina nas ostalih nije te sre}e, i ute{no je znati da se drugi mu{karci dive tvojoj lepoti. Da si provela ~itav ìvot sa starim Gorloasom, i tebi bi bilo milo {to ima{ bledo lice i divnu kosu, i trudila bi se da zaseni{ one ène koje imaju samo {arm, lepe o~i i mio glas. Mu{karci su kao deca vide samo ono {to im najvi{e treba, punu dojku..." "Sestro!" planula je Igrena, i Morgoza je odgovorila uz mra~an osmeh. "No, dobro, tebi je bilo lako da bude{ puna vrlina, jer je ~ovek koga si volela bio kralj. Ve}ina nas ostalih nije te sre}e." "Zar ne voli{ Lota posle svih ovih godina, Morgoza?" Morgoza je slegnula ramenima. "Ljubav je razonoda za izlete u polju i sedenja kraj ognji{ta u zimu. Lot se savetuje sa mnom o svemu, i u vreme rata mi prepu{ta da vladam doma}instvom; i kad god donese plen od zlata ili dragulja ili lepe ode}e, ja prva biram. Zato sam mu zahvalna. Uz to, on nikada nije do{ao u priliku ~ak ni da pomisli da podiè tu|eg sina. Ali to ne zna~i da treba da se pravim slepa kada neki mladi} ima lepo lice i ramena kao mladi bik - ili kada mu se dopadne njegova kraljica." Nimalo ne sumnjam, pomislila je Morgana, pomalo zga|ena, da se Morgozi to ~ini kao velika vrlina i da sebe smatra za vrlo ~ednu kraljicu. Prvi put posle mnogo godina osetila se zbunjena, znaju}i da se ~ednost ne moè tek tako odrediti. Hri{}ani su je cenili vi{e od svih drugih vrlina, dok je u Avalonu najve}a vrlina bila prepustiti svoje telo Bogu ili Boginji, u skladu sa tokovima prirode; i jedni i drugi su vrlinu onih drugih smatrali za najcrnji grehi i nezahvlanost prema svom Bogu. Ako su jedni u pravu, onda su drugi svakako sta{no zli. Njoj se ~inilo da hri{}ani odbacuju najsvetiju stvar pod kapom nebeskom, ali oni bi nju smatrali za kurvu. Ako bi govorila o vatrama Beltana kao o svetoj du`nosti prema Boginji, ~ak i Igrena, koja je odrasla u Avalonu, zapiljila bi se u nju i pomislila bi da ju je opseo neki demon. Ponovo se zagledala u mladi}e koji su se pribliàvali; Artur, plavokos i sivook; Lanselet, vitak i gibak; i krupni, crvenokosi Gaven, koji je nadvisivao ostalu dvojicu kao {to bi bik nadvisio par {panskih konja. Artur je pri{ao da se pokloni pred majkom. "Gospo", po~eo je, ali se brzo popravio. "Majko, je li ti dan bio dug?" "Ni{ta duì nego tebi, sine. Ho}e{ li da sedne{ sa nama?" "Samo na trenutak, majko." Dok je sedao, Artur, mada se dobro najeo, rasejano je uzeo {aku slatki{a koje je Morgana sklonila sa svog tanjira. Od toga je Morgana ponovo shvatila koliko je on jo{ mlad. I dalje je `vakao krem od badema kad je progovorio. "Majko, da li èli{ da se ponovo uda{? Ako èli{, na}i }u najbogatijeg - i najljubaznijeg - kralja da se oèni tobom. Kralj Urijens od Severnog Velsa je udovac; on bi svakako bio sre}an da na|e dobru ènu." Igrena se nasme{ila. "Hvala ti, dragi sine. Ali po{to sam bila èna Vrhovnog Kralja, ne èlim da budem èna nekog nièg. A volela sam tvog oca; ne èlim da ga zameni neko drugi." "Pa, majko, neka bude kako ti èli{", rekao je Artur, "samo sam se bojao da }e{ biti usamljena." "Te{ko je biti usamljen u manastiru, sine, sa drugim ènama. A i Bog je tu." "Ja bih radije ìvela u pustinja~koj izbi usred {ume nego u ku}i punoj brbljivih èna!" rekla je Morgoza. "Ako je Bog tamo, mora da mu je te{ko da do|e do re~i!"
Kada joj je Igrena odgovorila, Morgana je na trenutak u njoj prepoznala nekada{nju veselu majku. "Pretpostavljam da, kao i svaki uvi|avan mu`, provodi vi{e vremena slu{aju~i svoje neveste nego govore}i im - ali ko se potrudi da oslu{ne, ustanovi}e da glas Bo`ji nije daleko. Ali jesi li ti ikada }utala dovoljno dugo da oslu{ne{ i ~uje{ ga, Morgoza?" Morgoza se nasmejala i na~inila pokret kojim borac priznaje poraz. "A ti, Lenselete?" upitala je, izaziva~ki se sme{e}i. "Jesi li ve} krunisan, jesi li mo`da i oènjen?" On se nasmejao i odahnuo glavom. "Oh, ne, tetka. Moj otac, kralj Ban, svakako }e mi na}i ènu. Ali za sada èlim samo da sledim svog kralja i da mu sluìm." Artur se nasme{io svom prijatelju i pljesnuo ga po ramenu. "Sa ovakva dva sna`na ro|aka, bi}u jednako bezbedan, potpuno sam siguran, kao oni nekada{nji imperatori!" Igrena mu se tiho obratila. "Arture, mislim da je Kaj ljubomoran; reci ne{to lepo i o njemu." Morgana, koja je to ~ula, podigla je pogled ka nadurenom, oìljcima izbrazdanom Kaju. Njemu je ovo zaista te{ko padalo; po{to je godinama smatrao Artura za posvoj~e svog oca, sada mu zapoveda mla|i brat - koji je postao kralj - i okruèn je novim prijateljima kojima je predao svoje srce. "Kada mir do|e u ovu zemlju", rekao je Artur, "na}i }emo ène i zamkove za sve vas, nimalo ne sumnjam. Ali tebe }u, Kaje, zadràti kod sebe da mi bude{ komornik." "Zadovoljan sam time, brate - oprosti, trebalo je da kaèm gospodaru i kralju moj." "Ne", odvratio je Artur, smesta se okrenuv{i da zagrli Kaja. "Neka me Bog kazni ako ikada budem zahtevao od tebe da me tako zove{, brate!" Igrena je progutala knedlu. "Arture, kada tako govori{, ~ini mi se kao da ~ujem glas tvog oca." "Voleo bih, sebe radi, da sam ga bolje poznavao, gospo. Ali znam da kralj ne moè uvek da postupa po svojoj volji, ba{ kao ni kraljica." Podigao je Igreninu ruku da je poljubi, i Morgana je pomislila: Zna~i, ve} je to nau~io o kraljevanju. "Verovatno su ti ve} kazali da bi trebalo da se oèni{", rekla je Igrena. "Pa, izgleda." Artur je slegnuo ramenima. "Valjda svaki kralj ima k}erku koju bi voleo da uda za Vrhovnog Kralja. Mislim da }u pitati Merlina kojom od njih treba da se oènim." Potraìo je pogledom Morganu i na trenutak je izgledao stra{no ranjiv. "Ionako ne znam mnogo o ènama." Lanselet je vedro upao. "Pa, onda da ti na|emo najlep{u i najotmeniju ènu u kraljevstvu." "Ne", polako je rekao Kaj. "Po{to Artur kaè, vrlo razumno, da su njemu sve ène sli~ne, na}i }emo mu onu sa najve}im mirazom." Artur se nasmejao. "Prepu{tam to tebi, Kaje, i ne sumnjam da }u biti oènjen jednako brzo kao {to sam bio krunisan. Predlaèm da se posavetuje{ sa Merlinom, a svakako }e i njegova svetost, nadbiskup, imati {ta da kaè o tome. A {ta je sa tobom, Morgana? Da li da ti na|em muà, ili }e{ biti jedna od dvorskih dama moje kraljice? Ko bi imao vi{i poloàj na dvoru i u kraljevstvu nego k}er moje majke?" Morgana je jedva uspela da odgovori. "Gospodaru moj i kralju, ja sam zadovoljna u Avalonu. Molim te, ne uznemiravaj se oko traènja muà za mene." âk ni onda, divlje je pomislila, ~ak ni ako nosim dete! âk ni onda! "Neka onda bude tako, sestro, mada ne sumnjam da }e nadbiskup imati da kaè ne{to i o tome - on smatra da su sve ène Avalona zle ~arobnice ili ve{tice." Morgana nije odgovorila, a Artur je pogledao ostale kraljeve i savetnike gotovo kao krivac; uhvatio je Merlinov pogled i brzo rekao: "Izgleda da sam proveo koliko sam smeo sa svojom majkom, sestrom i sadruzima; moram ponovo da se vratim kraljevanju, gospo." Naklonio se Igreni, pa Morgozi, ali kada se pribliìo Morgani sagnuo se da je poljubi u obraz. Uko~ila se. Majko, Boginjo, kakvu smo zbrku napravili. On kaè da }e me uvek voleti i ~eznuti za mnom, a upravo to ne sme da u~ini! Da je barem Lanselet tako ose}ao... Uzdahnula je, i Igrena je pri{la da je uhvati za ruku. "Umorna si, k}eri. Dugo stajanje na suncu te je izmorilo. Jesi li sigurna da ne}e{ da se vrati{ sa mnom u manastir, gde je tako mirno? Ne? Pa, onda, povedi je u svoj {ator, Morgoza, ho}e{ li?" "Da, draga sestro, idi i odmori se." Pratila je pogledom mladi}e dok su se udaljavali. Artur je uvi|avno pode{avao korak prema Kajevom hramanju. Morgana se vratila u {ator sa Morgozom; bila je umorna, ali morala je da ostane na oprezu dok je Lot govorio o nekom planu koga je pomenuo Artur, o borbi na konjima, sa taktikom napada kakva bi smo`dila naoruàne bande saksonskih jaha~a i pe{aka, od kojih ve}ina nije obu~ena za bitku.
"De~ko je majstor strategije", rekao je Lot. "To bi moglo da uspe; na kraju krajeva, upravo grupice Pikta i [kota, i Plemena, bore}i se iz zaklona, mogli su da obeshrabre rimske legije, kako sam ~uo - Rimljani su bili toliko navikli na uredno ratovanje po pravilima, i na neprijatelje koji se lepo grupi{u na bojnom polju. Konjanici uvek imaju prednost nad svakim pe{akom; rimljanske konji~ke jedinice, kako su me u~ili, uvek su odnosile najve}e pobede." Morgana se setila Lanseleta kako zaneseno govori o svojim teorijama ratovanja. Ako Artur deli to odu{evljenje i ako je spreman da sa Lanseletom radi na stvaranju konji~kih jedinica, mo`da }e zaista do}i vreme kada }e saksonske horde biti isterane iz ove zemlje. Tada }e zavladati mir, duì od legendarnih dvesta godina Rimskog mira. A ako Artur ponese ma~ Avalona i druidske sudove obreda, onda }e im predstojati vreme ~uda... Vivijen je jednom govorila o Arturu kao o kralju koji dolazi iz legende, nose}i legendarni ma~. A Boginja }e mo`da ponovo vladati ovom zemljom, a ne mrtvi Bog hri{}ana, sav od patnje i smrti... Zanela se u sanjarenje i trgla se tek kad ju je Morgoza blago prodrmala za rame. "Draga moja, gotovo da si zaspala, idi lepo u krevet; izvini}emo te mi", rekla je i poslala je svoju sluàvku da pomogne Morgani da se svu~e, da opere noge i uplete kosu. Spavala je dugo i duboko, bez snova, jer umor mnogih dana iznenada se sru~io na nju. Ali kada se probudila, jedva je shvatila gde se nalazi i {ta se desilo, znala je samo da joj je stra{no muka i da se mora iskobeljati iz {atora da povra}a. Kada se ispravila, dok joj je u glavi sve zvonilo, Morgoza je bila kraj nje, ~vrsta i ljubazna ruka da joj pomogne da se vrati unutra. Tako je se Morgana se}ala iz najranijeg detinjstva, naizmeni~no ljubazne i grube. Sada joj je obrisala znojavo ~elo vla`nim pe{kirom i posadila je kraj sebe, naloìv{i sluàvki da donese njenoj ro|aci ~a{u vina. "Ne, ne, ne}u, ponovo }e mi pozliti..." "Popij to", strogo je rekla Morgoza, "i poku{aj da pojede{ ovaj komad hleba, tvrd je i ne}e ti smetati - sada mora{ imati ne{to u stomaku." Nasmejala se. "Zapravo, i ima{ ne{to u stomaku {to ti prire|uje sve ove nevolje." Posti|ena, Morgana je odvratila pogled. Morgozin glas ponovo je bio ljubazan. "Hajde, devojko, sve smo mi pro{le kroz to. Zna~i, nose}a si - pa {ta? Nisi ni prva ni poslednja. Ko je otac - ili ne treba da pitam? Videla sam kako gleda{ Vivijeninog lepog sina je li on taj sre}nik? Ko bi te krivio? Nije? Zna~i, dete Beltanskih vatri? Mogla sam da pomislim. A za{to da ne?" Morgana je stegla pesnice pred Morgozinom dobro}udnom otvoreno{}u. "Ne}u ga; kada se vratim u Avalon, znam {ta treba da uradim." Morgoza ju je uznemireno pogledala. "Oh, draga, zar mora{? U Avalonu bi rado do~ekali dete Boga, a ti si pripadnik kraljevske loze Avalona. Ne}u da kaèm da nisam i sama tako postupala - rekla sam ti da sam pazila da nikada ne rodim dete koje nije Lotovo, {to ne zna~i da sam spavala sama kad god je bio negde daleko u ratovima. A i za{to bih? Kao da je on spavao sam! Ali jedna stara babica mi je rekla, a ona se razume u svoj posao, da èna nikada ne sme poku{ati da pobaci prvo dete koje za~ne, jer bi time mogla da povredi matericu i da vi{e nikada ne za~ne ponovo." "Ja sam sve{tenica, a Vivijen stari; ne èlim da mi dete smeta u du`nostima u hramu." âk i dok je to govorila, znala je da prikriva istinu; u Avalonu je bilo èna koje su vr{ile svoju du`nost sve do poslednjih meseci trudno}e, a tada su ostale ène pa`ljivo raspore|ivale poslove tako da moè da se odmara pre poro|aja; a potom su imale vremena da neguju bebu pre nego {to bi je poslale na usvojenje. Neke od k}eri bile su podignute me|u sve{tenicama, kao Igrena. Morgoza je do svoje dvanaeste godine rasla u Avalonu kao Vivijenina usvojena k}er. Morgoza ju je pa`ljivo pogledala. "Da, mislim da se svaka èna tako ose}a kada prvi put ponese dete u materici - kao da je u zamci, ljuta zbog ne~ega {to ne moè da izmeni i ~ega se pla{i. Znam da je tako bilo sa Igrenom, bilo je i sa mnom, pretpostavljam da je isto sa svakom ènom." Pruìla je ruke i zagrlila Morganu, ~vrsto je priviv{i uz sebe. "Ali, drago dete, Boginja je dobra. Kako dete bude raslo u tebi, Boginja }e ti u srce uliti ljubav prema njemu, makar da ti nije bilo stalo do ~oveka koji ti ga je napravio. Dete, udala sam se sa petnaest godina za daleko starijeg ~oveka; onog dana kad sam shvatila da sam nose}a bila sam spremna da se bacim u more ~inilo mi se da je to kraj moje mladosti, kraj mog ìvota. Ah, nemoj plakati", dodala je, glade}i Morganu po kosi, "uskoro }e{ se ose}ati bolje. Ni ja ne volim da idem okolo sa ogromnim stomakom i da se teturam kao dete koje u~i da hoda, ali to }e pro}i, a beba na grudima je toliko zadovoljstvo da vredi malo trpeti zbog toga. Rodila sam ~etvoro i rado bih rodila jo{ jedno - toliko ~esto sam poèlela da imam makar jednu devoj~icu. Ako ti ne bi volela da tvoje dete raste u Avalonu, ja }u ga usvojiti - {ta misli{ o tome?" Morgana je duboko, drhtavo uzahnula i podigla glavu sa Morgozinog ramena. "Izvini - pokvasila sam ti ~itavu haljinu."
Morgoza je slegnula ramenima. "Dobro je ako joj se ne desi ni{ta gore. Vidi{? Mu~nina je pro{la, i ~itavog dana }e{ se dobro ose}ati. [ta misli{, da li bi te Vivijen pustila da mi do|e{ u goste? Moè{ se vratiti na Orkni sa nama, ako èli{ - nisi jo{ bila tamo, a promena }e ti prijati." Morgana se zahvalila, ali je rekla da se mora vratiti u Avalon, a pre toga jo{ mora da ode i pozdravi se sa Igrenom. "Ne bih ti savetovala da joj se poverava{", rekla je Morgoza. "Postala je tolika hri{}anka da bi bila {okirana - ili bi mislila da joj je du`nost da bude {okirana." Morgana se bledo nasme{ila - nije nameravala da se poverava Igreni, kao ni bilo kome drugom. Pre nego {to Vivijen sazna, ne}e saznati niko drugi. Bila je zahvalna Morgozi na savetima, ali nije nameravala da ih se pridràva. Odlu~no je rekla u sebi da ima mo} odlu~ivanja; ona je sve{tenica, i {ta god bude u~inila bi}e to po njenoj proceni. Dok se opra{tala od Igrene, stalno prekidana prokletim zvonima koja su pozivala kalu|erice na du`nosti, razmi{ljala je kako Morgoza vi{e nego Igrena li~i na majku kakve se se}ala. Igrena je postala stara, neosetljiva i pobo`na, i sa olak{anjem se oprostila od nje. Kad se vrati u Avalon, znala je, vrati}e se ku}i; sada vi{e nije imala drugu ku}u. Ali ako joj Avalon vi{e nije dom, {ta }e onda? 20. Morgana se rano ujutro iskrala iz Ku}e Devojaka i uputila u divlju mo~varu iza Jezera. Zaobi{la je Tor i za{la u {umu; uz malo sre}e, na}i }e ono {to joj je potrebno bez mnogo lutanja po magli. Znala je {ta joj je sve potrebno - odre|eni koren, zatim kora sa jednog grma i dve trave. Sve se moglo na}i u Avalonu. Mogla je to da uzme i iz skladi{ta u Ku}i Devojaka, ali bi morala da objasni {ta }e joj, a toga se grozila. Nije èlela ni zavitlavanje ni sau~e{}e ostalih èna; bolje da ih sama na|e. Ne mora da se radi ovoga izlaè milosti neke druge osobe. Jedna od trava koje su joj bile potrebne rasla je u ba{tama Avalona; uzbrala ju je neprime}ena. Za ostale je morala napolje, i pre{la je prili~an put pre nego {to je primetila da jo{ nije za{la u maglu. Osvrnula se i zaklju~ila da se na{la u delu Avalona koji ne poznaje - a to je bilo potpuno besmisleno. @ivela je u Avalonu preko deset godina, poznavala je svaku udolinu i brda{ce, svaku stazu i gotovo svako drvo. Nemogu}e je da se izgubila u Avalonu, ali ipak joj se upravo to desilo; zalutala je u gu{}i deo {ume, gde je drve}e starije i zbijenije nego {to je igde videla, i primetila je potpuno nepoznato drve}e, grmlje i trave. Je li mogu}e da je nekako pro{la kroz maglu ne primetiv{i je, i da se sada nalazi na kopnu koje okruùje Jezero i ostrvo u njemu? Ne; u mislima je ponovo pre{la svaki korak. Nije bilo magle. U svakom slu~aju, Avalon je gotovo ostrvo, i da je do{la do njegovog kraja, nai{la bi na vode Jezera. Postojala je skrivena, gotovo suva staza za jaha~e, ali nije joj pri{la ni blizu. âk i onog dana kada je sa Lanseletom na{la Gvenvir u magli, bili su okruèni mo~varom, a ne {umom. Ne, ne nalazi se na Ostrvu sve{tenika, a osim ako nekako nije stekla ~udesnu mo} hodanja po vodi, nije mogla biti ni na kopnu. A nije bila ni u Avalonu. Podigla je pogled, poku{avaju}i da se orijenti{e po suncu, ali nije mogla da ga vidi; bilo je gotovo podne, ali svetlost je bila kao blagi sjaj na nebu, kao da je dopirala sa svih strana istovremeno. Morgana je po~ela da ose}a ledeni strah. Zna~i, nije se nalazila u poznatom svetu. Je li mogu}e da u druidskoj magiji koja je uklonila Avalon iz sveta postoji jo{ jedna nepoznata zemlja, svet oko ili iza Avalona? Pogledala je gusto drve}e, drevne hrastove i leske, paprat i vrbe, i znala je da se ne nalazi u svetu koji bi joj bio poznat. Primetila je ~vornovati hrast, neizmerno star, koga bi ina~e svakako morala da poznaje. Ovako staro i dostojanstveno stablo druidi bi proglasili za sveto. "Boginje mi! Gde sam to?" Gde god da je bila, nije mogla da stane. Ili }e dolutati na neko poznato mesto, na}i neki znak koji bi je uputio kuda da krene, ili }e do}i do po~etka magle kroz koju bi se vratila u svoj svet. Polako je i{la kroz sve gu{}u {umu. U~inilo joj se da se pred njom nalazi ~istina, pa je po{la tamo. Bila je okruèna leskovim stablima; nagonski je osetila da nijedno od njih nikada nije dodirnuo metal druidskog noà kako bi odsekao ra{lje za nalaènje vode, skrivenog blaga ili otrova. Na ostrvu Avalon postojao je leskov gaj, ali poznavala je sve drve}e u njemu; i sama je tamo sekla ra{lje, pre vi{e godina kada se u~ila tome. Ovo nije bilo to mesto. Na samoj ivici gaja primetila je busen travke koja joj je bila potrebna. Pa, moè i da je uzme, neka bar ne{to dobro ispadne od ovolikog lutanja. Pri{la je i kleknula, podviv{i suknju pod kolena, i po~ela da kopa za korenom.
Dvaput je, dok je kopala, osetila da je neko posmatra, ono neobi~no peckanje me|u lopaticama koje ose}aju svi {to su ìveli u divljini. Ali kada bi podigla pogled, mada je primetila senku pokreta me|u drve}em, nije videla nikoga da je gleda. Tre}i put je sa~ekala sa podizanjem pogleda koliko je god mogla, govore}i sebi da ionako ne}e videti nikoga. Otrgla je travku iz zemlje i po~ela da ~isti koren, mrmljaju}i ~aroliju namenjenu njegovoj upotrebi molitvu Boginji da obnovi ìvot i{~upane biljke, da umesto jednog uzetog grma uvek na njegovo mestu izrastu novi. Ali ose}anje da je posmatraju postalo je ja~e, i Morgana je kona~no podigla pogled. Gotovo nevidljiva na ivici drve}a, stoje}i u senci, posmatrala ju je èna. Nije bila sve{tenica; Morgana je nikada ranije nije videla. Nosila je sivozelenu haljinu, boje vrbovog li{}a kada u pozno leto ostari i postane pra{njavo, i nekakav taman ogrta~. Na grlu joj se prime}ivao odsjaj zlata. Morgana je na prvi pogled pomislila da je to pripadnica malog, tamnoputog naroda sa kojim je i{~ekivala smrt Kralja Jelena. No, èna se drànjem potpuno razlikovala od pripadnica tog naroda; dràla se kao sve{tenica ili kraljica. Morgana nije mogla da joj proceni godine, ali duboko usa|ene o~i i bore oko njih govorile su joj da èna nije mlada. "[ta to radi{, Morgano od vila?" Osetila je jeènje du` ki~me. Kako je èna znala njeno ime? No, ve{tinom sve{tenice prikrila je strah dok je odgovarala. "Ako zna{ moje ime, gospo, svakako vidi{ i {ta radim." Odlu~no je otrgla pogled od njenih tamnih o~iju i posvetila se guljenju kore. Kada je podigla pogled, napola o~ekuju}i da nepoznata èna i{~ezne kao {to se i pojavila, ona je jo{ bila tu, mirno je gledaju}i kako radi. Progovorila je, pogleda uperenog u Morganine ogrubele ruke i nokat slomljen od kopanja. "Da, vidim {ta radi{ i {ta namerava{ da u~ini{. Za{to?" "[ta se tebe to ti~e?" "Mom narodu ìvot je dragocen", rekla je èna, "jer mi se ne ra|amo i ne umiremo lako kao vi. Ali ~udi me da ti, Morgana, koja nosi{ kraljevsku krv Starog Naroda, i stoga si mi daleka ro|aka, èli{ da pobaci{ jedino dete koje }e{ ikada roditi." Morgana je progutala knedlu. Podigla se na noge, svesna svojih grubih i prljavih ruku, napola oguljenog korena u {aci, suknje izgu`vane od kle~anja na vla`noj i blatnjavoj zemlji - kao da je mala gu{~arica pred Velikom Sve{tenicom. Odgovorila je brane}i se. "Za{to tako govori{? Jo{ sam mlada. Za{to misli{ da, ako pobacim ovo dete, ne}u roditi desetoro drugih?" "Zaboravila sam da je vilinska krv u tebi razre|ena, da ti Vid dolazi izmenjen i nepotpun", rekla je nepoznata èna. "Neka ti bude dovoljno ovo: videla sam. Dvaput razmisli, Morgana, pre nego {to odbije{ ono {to ti je Boginja poslala od Kralja Jelena." Morgana je odjednom ponovo po~ela da pla~e. Progovorila je mucaju}i. "Ne èlim ga! Ne èlim ga! Za{to mi je Boginja to u~inila? Ako dolazi{ od nje, moè{ li da mi odgovori{?" @ena ju je tu`no pogledala. "Ja nisam Boginja, Morgana, niti njen izaslanik. Moj narod ne poznaje ni bogove ni boginje, samo grudi na{e majke koja je pod na{im nogama i nad na{om glavom, od koje poti~emo i kojoj se vra}amo kada nam vreme istekne. Stoga cenimo ìvot i pla~emo kada vidimo da se uni{tava." Pri{la je i uzela od Morgane koren. "Ovo ti ne treba", rekla je i bacila ga na tlo. "Kako se zove{?" uzviknula je Morgana. "Kakvo je ovo mesto?" "Ne moè{ izgovoriti moje ime na svom jeziku", rekla je gospa, a Morgana se iznenada upitala na kojem to jeziku govore. "[to se ti~e ovog mesta, to je leskov gaj, i samo je to {to jeste. On vodi ka mom mestu, a ona staza tamo", pokazala je, "odve{}e te na tvoje mesto, u Avalon." Morgana je pratila pogledom pruènu ruku. Da, tamo je bila staza; zaklela bi se da nije bila tamo kada je do{la u gaj. Gospa je jo{ stajala kraj nje. Neobi~no je mirisala, ne sna`nim mirisom neopranog tela kao ona plemenska sve{tenica, nego neobi~nim, neuhvatljivim mirisom, kao na neku nepoznatu travku ili list, ~udnim, sveìm, gotovo gorkastim mirisom. Kao od obrednog bilja za Vid, Morgana je osetila da joj pada ~arolija na o~i, tako da je videla vi{e nego ikada ranije, kao da je sve novo i ~isto, a ne obi~no i svakodnevno. Gospa je progovorila tihim, op~injuju}im glasom. "Moè{ ostati ovde, sa mnom, ako èli{; u~ini}u da zaspi{, pa }e{ roditi svoje dete bez bola, a ja }u ga uzeti zbog sna`nog ìvota koji je u njemu, i ìve}e duè nego {to bi ìveo u tvom narodu. Jer vidim sudbinu za njega, u tvom svetu - poku{a}e da ~ini dobro, kao i ve}ina vas, a ~ini}e samo zlo. Ali ako ostane ovde, sa mojim narodom, ìve}e dugo i dugo, ti bi rekla skoro zauvek - mo`da kao na{ ~arobnjak, ìve}i sa drve}em i divljim stvarima koje ~ovek nikada nije ukrotio. Ostani ovde, malena; daj mi bebu koju ne èli{ da rodi{, a onda se vrati svom narodu, znaju}i da je on ìv i da mu niko ne}e nauditi."
Morgana je osetila stra{nu jezu. Znala je da ova èna pred njom nije sasvim ljudsko bi}e; i u njoj je teklo pomalo te drevne vilinske krvi - Morgana od vila, ime kojim ju je Lanselet nekada zavitlavao. Istrgla se iz èninih ruku i potr~ala, stazom koju joj je ova pokazala, potr~ala divlje kao da je goni demon. Iza sebe je ~ula ènin glas. "Onda pobaci dete, ili ga zadavi kad se rodi, Morgano od vila, jer tvoj narod ima svoju sudbinu, a {ta zapada sinu Kralja Jelena? Kralj mora umreti kada na njega do|e red da padne..." Ali glas joj je zamirao dok je Morgana zalazila u maglu, tr~e}i, spoti~u}i se, otrù}i se od granja koje ju je ka~ilo i usporavalo dok je pani~no beàla, sve dok nije izbila iz magle na blistavo sunce i u ti{inu i shvatila da ponovo stoji na poznatim obalama Avalona. Mesec je ponovo bio mlad. Avalon je bio prekriven izmaglicom i letnjom maglom, ali Vivijen je bila sve{tenica ve} toliko godina da je poznavala mese~eve mene kao da joj teku u plimama sopstvene krvi. ]utke je kora~ala podom svoje ku}ice, i posle nekog vremena se obratila jednoj od sve{tnica. "Donesi mi moju harfu." Ali kada je sela sa bledom vrbovom harfom na kolenu, samo je dokono dodirnula strune, bez èlje u srcu da svira. Kako je no} pred jutro po~ela da bledi, Vivijen je ustala i uzela malenu svetiljku. Sve{tenica-sluàvka brzo je izi{la iz unutra{nje sobe gde je spavala, ali Vivijen je bez re~i odmahnula glavom i dala joj znak da se vrati u krevet. Izi{la je, tiho kao utvara, po{la stazom ka Ku}i Devojaka i u{unjala se unutra, kre}u}i se ti{e od ma~ke. U sobi gde je spavala Morgana pri{la je krevetu i zagledala se u uspavano lice toliko nalik na njeno. Morgana je, u snu, imala lice one devoj~ice koja je do{la u Avalon pre toliko godina i koja je stekla mesto u najdubljem delu Vivijeninog srca. Pod tamnim trepavicama videli su se podo~njaci nalik na modrice, a ivice kapaka bile su joj crvene, kao da je plakala pre nego {to je zaspala. Podigav{i svetiljku, dugo je gledala svoju mladu ro|aku. Volela je Morganu vi{e nego {to je ikada volela Igrenu, ili Morgozu koju je hranila na svojim grudima; kao {to nije volela ni jednog od mu{karaca sa kojima je delila postelju za jednu no} ili razdoblje. âk ni Ravenu, koju je od sedme godine obu~avala za sve{tenicu, nije toliko volela. Samo jednom je osetila tako silovitu ljubav, takav unutra{nji bol kao da je svaki udisaj voljene osobe agonija - prema k}eri koju je rodila prve godine kad se zarekla za sve{tenicu, koja je poìvela jedva {est meseci i koju je, pla~u}i poslednji put, Vivijen sahranila pre nego {to je napunila petnaestu godinu. Od trenutka kad su joj spustili tu k}er u naru~je, pa do trenutka kad je krhko detence ispustilo poslednji dah, Vivijen je udisala svaki svoj dah u me{avini delirijuma ljubavi i bola, kao da je voljeno dete deo njenog tela, i kao da ose}a svaki trenutak njenog zadovoljstva i bola kao svoj sopstveni. To je bilo na po~etku njenog ìvota, i Vivijen je znala da je èna kakvom je ro|ena ostala sahranjena u leskovom gaju u Avalonu. @ena koja je bez suza oti{la od tog malenog groba bila je potpuno druga~ija osoba, daleka od svakog ljudskog ose}anja. Ljubazna, da; zadovoljna, ~ak i sre}na, ponekad; ali ne ista èna. Volela je svoje sinove, ali od trenutka kada su ro|eni pomirila se sa pomi{lju da }e ih predati drugim majkama na usvajanje. Dopustila je sebi da malo voli Ravenu... ali Vivijen je ponekad ose}ala, u najdubljim ponorima srca, da joj je njena umrla k}er poslata nazad dobrotom Boginje kao Igrenino dete. Sada pla~e, i kao da mi svaka njena suza pe~e srce. Boginjo, dala si mi ovo dete da ga volim, a ipak moram da je prepustim ovim mukama... îtavo ~ove~anstvo pati, sama Zemlja je~i od muka svojih sinova. U svojoj patnji, Majko Ceridven, postajemo bliì tebi... Vivijen je brzo prinela ruku o~ima, odmahuju}i glavom kako bi jedina prolivena suza nestala bez traga. I njoj je odre|eno {ta mora biti; njene patnje nisu jo{ ni po~ele. Morgana se prome{koljila i okrenula na bok, a Vivijen, iznenada upla{ena da }e se Morgana probuditi i da }e ponovo morati da se suo~i sa optu`bom njenih o~iju, brzo se iskrala iz sobe i tiho se vratila u svoju ku}u. Legla je na krevet i poku{ala da zaspi, ali nije zatvorila o~i. Jednom, pred jutro, ugledala je senku kako se kre}e preko zida, i uspela je da u tami razabere lice; bila je to Smrt, koja ju je ~ekala, u obli~ju stare ène obu~ene u krpe i komadi}e tame. Majko, jesi li do{la po mene? Ne jo{, k}eri moja, ti koja jesi ja. êkam ovde kako bi se setila da te ~ekam, kao {to ~ekam svakog smrtnika... Vivijen je `mirnula, a kad je otvorila o~i ugao je bio taman i prazan. Sada mi svakako vi{e ne treba podse}anje da me ~eka... Tiho je leàla, ~ekaju}i kao {to je bila nau~ena da ~eka, sve dok se u sobu nije prokralo svitanje. Pa i dalje, dok se nije obukla, a post mladog meseca prekinu}e tek dove~e, kada se prvi srp bude video na ve~ernjem nebu. Potom je pozvala sluàvku. "Dovedi mi gospu Morganu", rekla je. Kada je Morgana do{la, primetila je da se obukla kao sve{tenica najvi{eg stepena, visoko za~e{ljane i upletene kose, sa malenim srpolikim noèm na tamnoj uzici oko pojasa. Vivijen se mra~no nasme{ila, a kada su se
pozdravile i kad je Morgana sela kraj nje, rekla je: "Dvaput je mesec bio mlad; reci mi, Morgana, je li Rogati u gaju ubrzao tvoju matericu?" Morgana ju je hitro pogledala, pogledom malene ìvotinje uhva}ene u zamku. Potom je odgovorila kao da se brani: "Sama si mi rekla da treba da postupam po svojoj proceni; pobacila sam ga." "Nisi", rekla je Vivijam, umiriv{i glas da bi zvu~ao {to ravnodu{nije. "Za{to me laè{? Kaèm ti da nisi." "Ali ho}u!" Vivijen je u devojci osetila mo}; na trenutak, kad je Morgana brzo ustala sa klupe, u~inilo joj se da je odjednom postala visoka i prete}a. Ali to je bio trik sve{tenica i Vivijen je to znala. Prevazi{la me je, ne mogu je vi{e kontrolisati. Ipak je rekla, prizivaju}i svu svoju vlast. "Ne}e{ to uraditi. Kraljevska krv Avalona ne sme se odbacivati." Morgana je odjednom pala na tle, i Vivijen se na~as upla{ila da }e se devojka slomiti i divlje zajecati. "Za{to si mi to u~inila, Vivijen? Za{to si me ovako iskoristila? Mislila sam da me voli{!" Lice joj se gr~ilo, ali nije zaplakala. "Boginja zna, dete, da te volim onako kako nisam volela nijedno drugo ljudsko bi}e na svetu", mirno je rekla Vivijen, uprkos probodu bola u srcu. "Ali kada sam te dovela ovamo, kazala sam ti: do}i }e vreme kada }e{ me mrzeti onoliko koliko si me tada volela. Ja sam Gospa od Avalona; ne moram da pravdam svoje postupke. Radim ono {to moram, ni{ta vi{e i ni{ta manje, a tako }e{ ~initi i ti kada do|e tvoje vreme." "Taj dan nikada ne}e do}i!" povikala je Morgana, "jer, kaèm ti, ovde i sada, da si me poslednji put iskoristila i poigrala se sa mnom kao sa lutkom! Nikada vi{e - nikada!" Vivijen je pazila da joj glas ostane miran, glas obu~ene sve{tenice koja ostaje smirena makar nebesa pala na nju. "Pazi kako me proklinje{, Morgana; re~i izgovorene u besu umeju da se na zao na~in vrate kada su ti najmanje potrebne." "Da te prokunem - nisam ni pomislila na to", brzo je rekla Morgana. "Ali ne}u vi{e da budem tvoja igra~ka. [to se ti~e deteta zbog ~ijeg si za~injanja pokrenula nebo i zemlju, ne}u ga roditi u Avalonu da bi se ti nasla|ivala svojim delom." "Morgana..." zaustila je Vivijen, pruìv{i ruku ka devojci, ali Morgana je ustuknula. Progovorila je u potpunoj ti{ini. "Neka Boginja postupi sa tobom kao {to si ti postupila sa mnom, Gospo." Ne rekav{i vi{e ni re~, okrenula se i izi{la iz sobe, ne ~ekaju~i na dozvolu. Vivijen je uko~eno sedela, kao da su Morganine poslednje re~i zaista bile kletva. Kada je kona~no opet mogla jasno da misli, pozvala je jednu sve{tnicu; dan je ve} odmakao, i mesec, najtanji mogu}i srp, video se, tanak i srebrnast, na zapadnom nebu. "Reci mojoj ro|aci, gospi Morgani, da do|e ovamo; nisam joj dala dozvolu da ode." Sve{tenica je oti{la i dugo se nije vra}ala; ve} se smra~ilo kada je Vivijen poslala drugu sluàvku da joj donese hranu kako bi prekinula dugi post, i tek tada se prva vratila. "Gospo", rekla je i naklonila se, a lice joj je bilo belo. Vivijeni se grlo steglo, i zbog ne~ega se setila kako se nekada davno jedna sve{tenica, obuzeta dubokim o~ajanjem, po{to je rodila dete koje nije èlela, obesila o sopstveni pojas za jedno drvo u hrastovom gaju. Morgana! Je li zato Smrt do{la da me upozori? Zar }e poloìti ruke na njen ìvot? Jedva je progovorila suvim usnama. "Naloìla sam ti da mi dovede{ gospu Morganu." "Gospo, ne mogu." Vivijen je ustala sa stolice i lice joj je postalo uàsno: mlada sve{tenica ustuknula je toliko brzo da se gotovo saplela o svoje suknje. "[ta se desilo gospi Morgani?" "Gospo..." zamucala je mlada èna, "ona... ona nije u svojoj sobi, i svuda sam pitala. Na{la sam... na{la sam ovo u njenoj sobi", rekla je i pokazala veo i tuniku od jelenje koè, srebrni polumesec i mali srpoliki no` koji je Morgana dobila kada je postala sve{tenica. "A na obali su mi rekli da je pozvala barku i oti{la na kopno. Mislili su da ide po tvom nalogu." Vivijen je duboko udahnula, pruìla ruku i uzela od sve{tenice no` i polumesec. Pogledala je hranu na stolu i zahvatilo ju je stra{no ose}anje slabosti; sela je da brzo pojede malo hleba i popije ~a{u vode sa Svetog Kladenca. Tada je progovorila. "Nisi ti kriva, ào mi je {to sam bila gruba prema tebi." Ustala je, sa Morganinim noèm i polumesecom u ruci, i ugledala pulsiraju}u venu tamo gde bi mogla lako da prevu~e noèm i pusti da ìvot iste~e iz nje. Tako }e biti da je Smrt do{la po mene, a ne po Morganu. Ako joj treba krv, neka uzme moju. Ali Morgana je ostavila no`; ne}e se obesiti niti prese}i vene. Svakako je oti{la kod majke po savet i utehu. Vrati}e se jednog dana, a ako se i ne vrati, to je u rukama Boginje.
Kada je opet ostala sama, izi{la je iz ku}e i, pod bledim sjajem mladog meseca, popela se stazom do svog ogledala. Artur je krunisan za kralja, pomislila je; sve na ~emu sam radila proteklih dvadeset godina desilo se. A ipak sam ostala sama i napu{tena. Neka bude Boginjina volja sa mnom, ali daj da jo{ jednom vidim lice svoje k}eri, svog jedinog deteta, pre nego {to umrem; daj da saznam da }e sa njom sve biti u redu. Majko, u tvoje ime. Ali lice ogledala pokazivalo je samo ti{inu i senke, a iza svega toga ma~ u rukama njenog sina, Balana. Govori Morgana... Sitni, tamni vesla~i nisu me dva puta pogledali; navikli su na Vivijenine dolaske i odlaske u ode}i kakvu bi odabrala, i {ta god sve{tenica odlu~ila, njima se ~inilo u redu. Niko nije ni poku{ao da mi se obrati, a {to se mene ti~e, odlu~no sam dràla lice okrenuto ka spolja{njem svetu. Trebalo je da se iskradem iz Avalona tajnom stazom. Ovako, brodom, Vivijen }e svakako ~uti da sam oti{la... ali ~ak ni sebi se nisam usu|ivala da priznam strah koji me je spre~avao da po|em tajnom stazom, jer me mo`da koraci ne bi odveli na kopno, nego u onu ~udnu zemlju gde raste nepoznato cve}e i drve}e, nedirnuto ljudskom rukom, i gde sunce nikada ne sija, i gde podrugljivi pogled vilinske ène vidi pravo u moju du{u. Jo{ sam nosila bilje, vezano u vre}ici za pojasom, ali kako se brod udaljavao, gonjen tihim veslima, u magle Jezera, odvezala sam vre}icu i pustila je da padne u vodu. Kao da je tamo pod povr{inom Jezera ne{to blesnulo, nalik na senku... sjaj zlata, mo`da dragulja; ali odvratila sam pogled, znaju}i da vesla~i ~ekaju da podignem maglu. Avalon je leào iza mene, napu{ten; Ostrvo je leàlo pod izlaze}im suncem, ali nisam se okrenula da poslednji put pogledam Tor i prsten od kamenja. Ne}u da budem Vivijenina igra~ka, da rodim bratovljevog sina za neku tajnu svrhu Gospe od Jezera. Nekako uop{te nisam sumnjala u to da }e biti sin. Da sam verovala da }u roditi k}er, ostala bih u Avalonu, podariv{i Boginji k}er koju sam joj dugovala. Nikada, tokom svih proteklih godina, nisam prestala da àlim {to mi je Boginja poslala sina, umesto k}er koja bi joj sluìla u hramu i u gaju. I tako sam poslednji put izgovorila magijske re~i, bar sam tako verovala, i magle su se povukle, i stigli smo do obale Jezera. Ose}ala sam se kao da se budim iz dugog sna. Kada sam prvi put ugledala Avalon, upitala sam je li stvaran; setila sam se sada {ta mi je Vivijen tom prilikom odgovorila: "Stvarniji je od svakog drugog mesta." Ali vi{e nije bio stvaran. Gledala sam obi~nu trsku i mislila, samo ovo je stvarno, a godine u Avalonu su samo san koji }e izbledeti i nestati kada se probudim. Padala je ki{a; kapi su hladno pljuskale u Jezero. Prebacila sam te{ki ogrta~ preko glave i stupila na stvarnu obalu, gledaju}i na trenutak kako brod ponovo zalazi u maglu, a onda sam se odlu~no okrenula. Ni na trenutak se nisam dvoumila kuda }u po}i. Ne u Kornvol, mada mi je du{a ~eznula za zemljom mog detinjstva, za duga~kim prstima stenja koje se proteè u tamno more, za dubokim i senovitim dolinama izme|u strmih litica, za voljenom i poluzaboravljenom obalom oko Tintagela. Igrena bi me rado primila tamo. Ali ona je bila zadovoljna izme|u manastirskih zidova, i meni se ~inilo dobro da tamo ostane neuznemiravana. A nisam ni pomislila da odem kod Artura, mada bi se svakako saàlio nada mnom i pruìo mi zaklon. Boginja je postupala sa nama na svoj na~in. Ose}ala sam nekakvo nejasno àljenje zbog onoga {to se desilo onog jutra - ono {to smo u~inili kao Bog i Boginja moralo se zbog obreda, ali ono {to se desilo u zoru, to smo u~inili mi. Ali i to je bilo po volji Boginje. Samo ljudska vrsta pravi razlike zbog stepena srodstva; ìvotinje ne znaju ni{ta o tome, i uostalom, mu{karac i èna su samo ìvotinje. Ali iz ljubaznosti prema Arturu, koji je odgajen kao hri{}anin, on nikada ne treba da sazna da je za~eo sina pri onome {to bi smatrao za stra{an greh. [to se mene ti~e, nisu me odgajili monasi, niti su uticali na mene. Dete koje sam nosila u materici - to sam ~vrsto odlu~ila - ne poti~e od nekog smrtnika. Poslao mi ga je Kralj Jelen, Rogati, i bilo je zakonito kao i svako dete zaklete sve{tenice. I stoga sam po{la ka severu, bez straha od dugog putovanja preko mo~vara i pustara koje }e me na kraju dovesti do kraljevstva Orkni, i do moje ro|ake Morgoze.

Merion Cimer Bredli, Magle Avalona (I) PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Merion Cimer Bredli, Magle Avalona (I) PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Merion Cimer Bredli, MAGLE AVALONA (I) Prevela Zvezdana [elmi} PROLOG Govori Morgana...

You might also like