Prirucnik za gramatiku engleskog jezika Uvod Sama sutina i jedna od najbitnijih stavki u engleskoj gramatici su pomoni glagoli!

Bez njih je nemogue zamisliti engleski jezik i pravilno izraavanje. Za nae ljude je glavni problem kod pomonih taj to oni imaju dvostruku ulogu zbog toga to su ne samo pomoni, nego su i glavni glagoli. Upravo po tome se razlikuju od svih drugih glagola u engleskom jeziku. Osnovni pomoni glagoli koje najee susreemo i od kojih se obrazuju engleska vremena su glagoli biti!, initi! i imati!. Ova tri pomona i glavna glagola "zavisno od situa#ije$ u ali nazivam #rna trojka! zato to su to be!, to do! i to have! zadali mnogo muke naim studentima i ueni#ima. %ajporaznije u #eloj toj zapanjujuoj prii o #rnoj troj#i! je injeni#a da tako prosta stvar, kao to su pomenuti pomoni glagoli, nikada nije objanjena naim ljudima na odgovarajui nain. &tavie, ovi glagoli su stalan izvor osujeenosti, oseanja straha i nesigurnosti u naem pristupu engleskom jeziku i nepoznani#a koju kao da niko nije umeo, znao ili hteo da nam razjasni. ' re je o prilino prostoj stvari koja e, kada bude objanjena, verovatno izazvati veliki oseaj olakanja i zahvalnosti to se obian ovek poput mene dosetio ovih praktinih uputstava za savla(ivanje osnovne engleske gramatike. Sutina engleskog jezika Engleski jezik je satkan od vremena bez kojih se ne moe zamisliti ni najprostiji izraz u tom jeziku. )e(usobna isprepletanost i igra vremena su neretko izvor velikog stresa i strepnje kod naih ljudi, naroito kada je re o vremenima koja ne postoje u naem jeziku kao to je, na primer, Present Progressive Tense ili Present !ontinuous Tense". %aime, u naem jeziku sadanje vreme je sadanje vreme i u naoj svesti ne postoji razlika u tome kako izraavamo radnju koja se trenutno doga(a ili radnju koja se redovno doga(a i redovno ponavlja u razliitim vremenskim intervalima. *e na tom primeru vidimo da se sutina engleskog jezika u nekim aspektima bitno razlikuje od onoga na ta smo navikli u naem maternjem jeziku. Svako vreme u engleskom jeziku ima svoje spe#i+ine uslove za izraavanje i dodeljene pomone glagole bez kojih je nemogue bilo ta izrei. #remena, odnosno radnje u vremenu, ne mogu se izraziti bez glagola, to nam je jasno i u naem jeziku. 'li ono to nam nikada nije i nee biti jasno dok konano ne shvatimo kako to +unk#ionie u engleskom, to je injeni#a da moramo da nauimo da smisleno razlikujemo engleske glagole umesto to bubamo! tabele i tabli#e koje nam na kraju nita ne pomau i iz kojih nikada ne nauimo da govorimo engleski jezik sa razumevanjem i samopouzdanjem. $duvek sam svim mojim studentima i ueni#ima zabranjivao da mi kao papagaji ponavljaju napamet nauene tabli#e i ablone bilo kog glagola i da mi izverglaju promenu glagola po zameni#ama. Engleski jezik, kao i svaki drugi, mora da se ui prirodno i uz shvatanje nekih osnovnih postulata i prin#ipa. ,enje tabli#a i tabela, na ta nas je uvek navodio na neinventivni kolski sistem, ne %

doprinosi bilo kakvom smislenom savladavanju jezika. Pri tome ne elim da umanjim ni ulogu dosadnih predavaa koji nisu umeli da se spuste na nivo svojih studenata i (aka. -akvim predavaima je izgleda jedino bilo od koristi da pred svojim (a#ima i studentima stoje kao autoritet koji poznaje jezik, ali ne ume da ga adekvatno prenese onima koji taj jezik moraju da savladaju. .vima koji predaju engleski jezik mogu samo da poruim da je njihov talenat za ovaj jezik ostao beskoristan za nae studente i (ake. &ato' Zato to nisu uspeli da se prvo stave u ulogu svojih studenata i (aka kojima je maternji jezik sprski i koji, usled toga, nisu mogli da jasno razumeju sve one odlike engleske gramatike koje su nepojmljive naem oveku same od sebe, nego ih je potrebno objasniti prostim srpskim jezikom( )ao neko ko je proao kroz *pakao+ pokuavanja da shvati, naui i savlada englesku gramatiku, a kasnije dobio izazov da je objasni drugima, shvatio sam zato se u mojoj svesti i svesti mnogih od nas stvorio mentalni blok, pa i otpor prema engleskom jeziku. %e, dragi moji itao#i, niti ste vi glupi niti ste nesposobni da nauite taj jednostavan jezik! $n je prost da ne moe biti prostiji. Problem je u tome to nikada nije bilo nikoga da vam taj jezik adekvatno objasni. .toga, hrabrno napred u uenje engleskog jezika. ,uboko verujem da svako od vas moe da savlada makar ovu osnovnu gramatiku i da uz pomo iste komunicira na jednostavnom nivou sa drugima. /a to ne verujem nikada se ne bih latio pisanja ovakvog kratkog prirunika. Osnovni principi engleskog jezika $snovni prin#ip koji ne mogu dovoljno da podvuem je sledei0 engleski jezik se ne moe nauiti bubanjem tabela i tabli#a i papagajskim ponavljanjem onoga to je nabubano! -abele i tabli#e treba da vam budu pred oima i da vam slue kao podsetnik dok ne postanu deo vaeg razumevanja i znanja. Ovaj prirunik nee biti ni od kakve koristi onima koji smatraju da je uenje tabli#a i bi+lanje istih put za uspenost u engleskom jeziku! 1ngleski glagoli su kljuni za pravilno izraavanje u engleskom jeziku. Engleski glagoli se, izme(u ostalog, dele na0 2$ glavne glagole koji postoje i u naem jeziku0 spavati, jesti, raditi, uiti3 i 4$ pomone glagole od kojih su najvaniji ovi u pomenutoj #rnoj troj#i!0 to be, to do i to have. )oliko god da nam glavni glagoli ne predstavljaju problem toliko su pomoni glagoli u engleskom veliki izvor strepnje i +rustra#ije. Zbog tih glagola su verovatno neki, ako ne i mnogi, odustali od daljeg uenja ovog jezika. &bog tih glagola su neki moda i zauvek omrznuli engleski jezik( 'li, kao to rekoh, samo hrabro napred, nije nita vaa krivi#a. .vo to zameateljstvo se lako moe razumeti uz malo pameti i odgovarajuih objanjenja. 5omoni glagol to be! nekako i shvatamo poto postoji i u naem jeziku kao glagol biti!, iako ga mi nikada ne upotrebljavamo u vremenu u kome ga upotrebljavaju ljudi sa engleskog govornog podruja. 6lagol to have! obino ignoriemo budui da u naem jeziku to nikada nije pomoni glagol.

%ajgori lan #rne trojke! je glagol to do!. .a tim glagolom niko ne uspeva da se izbori iz prostog razloga to se uvek preutkuje njegova tajanstvena +unk#ija! i nain na koji se on "ne$upotrebljava u svakodnevnom engleskom govoru. Osnovna engleska vremena se obrazuju uz pomo pomonih glagola0 to be!, to do! i to have+ i svih ostalih glavnih glagola u engleskom jeziku. Taj princip nikada nemojte smetnuti sa uma( 7sto tako, jedanko bitan prin#ip koji se nikada ne sme smetnuti sa uma kada je u pitanju engleski jezik je injeni#a da pomoni glagoli UVEK dolaze ispred glavnih glagola( -o je sasvim logino pravilo upravo zato to samo ime pomonih glagola izraava ono to oni ine 8 oni pomau glavnim glagolima da iskau tano vreme kada se neka radnja dogodila0 da li je to bilo u prolosti, sadanjosti, budunosti, u toku razgovora, nakon neke druge radnje, da li je prekinuto od strane neke druge radnje... U prvi mah ova dungla vremena i isprepletanost radnji moe da uplai iskrenog studenta engleskog jezika. 'li ono to e ove studije makar da vam omogue, to je da se razjasne sve nedoumi#e koje nai ljudi nikada nisu imali od koga da naue budui da je na kolski sistem sterilan i nematovit, pa samim tim ne ume da prenese dinamino znanje i komunika#iju na engleskom jeziku. 7majui ove prin#ipe na umu, pristupamo kratkoj analizi nekoliko osnovnih i najee korienih vremena u engleskom jeziku. Ostala vremena bie obra(ena nakon pregleda pomonih glagola zato to e tada biti mnogo lake obraditi svako vreme i pokazati nain na koje ono izraava radnje u engleskom jeziku.

SADA !E P"OS#O V"E$E P"ESE # S%$P&E #E SE 5omoni glagol0 to do "initi$ koji ima razliite oblike za svako li#e i uvek dolazi ispred svakog glavnog glagola. -adnja0 ,obiajena radnja koja se odigrava esto i9ili je tako ustaljena ili normalna da se o njoj uvek govori u sadanjem vremenu budui da je to jedini nain na koji ona moe da se izrazi. 5otekoe0 6lavne smetnje na koje nailaze nai ljudi su pravljenje razlika izme(u ovog vremena i vremena koje izraava radnju koja se odigrava u trenutku kada o njoj govorimo. /rugu potekou, verovatno najveu u #elokupnom engleskom jeziku, predstavlja razumevanje +unk#ionisanja glagola to do!. Ova potekoa posebno dolazi do izraaja prilikom postavljanja pitanja u ovom vremenu :u tome se upravo krije sva tajanstvenost pomonog glagola to do!. . /ork ever0 da0. -adim svaki dan". Do . /ork ever0 da0' ,a li radim svaki dan'"

2ou /ork ever0 da0. -adi svaki dan". Do 0ou /ork ever0 da0' ,a li radi svaki dan'" 3e /orkS ever0 da0. $n radi svaki dan". Does he4she4it /ork ever0 da0' ,a li on radi svaki dan'" She /orkS ever0 da0. Does she /ork ever0 da0' .t /orkS ever0 da0. Does it /ork ever0 da0' 5e42ou4The0 /ork ever0 da0. 6i radimo4#i vie ljudi" radite4$ni4$ne rade svaki dan". Do /e40ou4the0 /ork ever0 da0'

P"O&O V"E$E PAS# S%$P&E #E SE 5omoni glagol7 to do, ali u svom prolom obliku *did+, to dodatno komplikuje njegovo razumevanje. -adnja7 $vim vremenom izraava se neto to je uinjeno ili zavreno u prolosti. 5otekoe0 6lavna potekoa je ponovo raskorak u izjavnim potvrdnim reeni#ama kojima se izraava neto to je uinjeno u prolosti, a potom dolazi pitanje u kome izranja +amozno did!! . /orked ever0 da0. -adio sam svakog dana". Did . /ork ever0 da0' 2ou /orked ever0 da0. -adio4la si svakog dana". Did 0ou /ork ever0 da0' 3e /orked ever0 da0. Did he4she4it /ork ever0 da0' She cleaned the table 0esterda0. Did she clean the table 0esterda0' .t made a noise last night. Did it make a noise last night.

5e /orked ever0 da0. Did /e /ork ever0 da0' 2ou vie ljudi" /alked in the park last summer. Did 0ou /alk in the park last summer' The0 phoned their 8riends last night. Did the0 phone their 8riends last night'

PROSTO BUDUE VREME 'U#U"E #E SE Ovo je zasigurno najprostije englesko vreme, pa emo sa njim odmah da zavrimo. 5omoni glagol0 to be "biti$ u svom obliku za budue vreme koji je razliit za svako lice. -adnja0 neto to e biti ura(eno ili obavljeno kasnije, ili u budunosti. 5otekoe0 6eneralno gledano, ne postoje potekoe u obrazovanju ovog vremena. 5oto i mi koristimo glagol biti! kao pomoni glagol da iskaemo neto to ;1)O raditi kasnije ili u budunosti, to nam ovo vreme predstavlja najmanji problem za uenje i shvatanje. . /ill /ork tomorro/. "<adiu sutra$. 5ill . /ork tomorro/' 2ou /ill /ork tomorro/. "<adie sutra$. 5ill 0ou /ork tomorro/' 3e4She4.t /ill /ork tomorro/. "<adie sutra$. 5ill he4she4it /ork tomorro/'

5e42ou4The0 /ill /ork tomorro/. "<adiemo9e sutra$. 5ill /e40ou4the0 /ork tomorro/' 5rimetili ste u ovom vremenu jedno generalno pravilo0 kada se postavlja pitanje, pomoni glagol skae preko zameni#e i zauzima prvo mesto u pitanju, iza njega dolazi zameni#a, iza zameni#e dolazi glavni glagol i onda idu ostale rei u reeni#i "koje su obino priloke odredbe za mesto, vreme i nain$. )ao to vidite, ova prosta pravila nisu nikakva posebna mudrost ili neto nedokuivo!

()" A #"O!KA*
*erujem da ova problematika nikada do kraja i nikada do kraja jasno nije predoena svima koji silom prilika ili svojom voljom moraju da se uhvate u kota# sa engleskim vremenima i gramatikom. *!rna trojka+7 *to be+, *to do+ i *to have+ izazvala je mnogo stresa i mentalne patnje i kod najiskrenijih ljubitelja engleskog jezika. ' stvar je prilino prosta, ne moe da bude prostija( Samo je neko morao da objasni do kraja kako i zato 8unkcioniu ti glagoli. Pomenuta tri glagola su po svojoj 8unkciji pomona, to znai da pomau da se iskae odre(ena radnja koja se dogodila u nekom vremenu. /rugim reima, bez ta tri glagola nemogue je na engleskom jeziku objasniti da li se neto doga(a u ovom trenutku, da li se doga(a kao uobiajena normalna radnja, da li se dogodilo jue ili u veoma dalekoj prolosti, da li se deavalo pre nego to ga je neto drugo prekinulo, da li je poelo da se deava u prolosti pa nastavlja deava se u sadanjosti i nastavie da se deava u budunosti, ili e se moda ili sigurno dogoditi u budunosti. /akle, sve to elimo da iskaemo na engleskom jeziku nas neminovno nateruje da shvatimo potpunu

+unk#iju ta tri pomona glagola. :ez njih engleski jezik gubi svaki smisao. :ez njih ne postoji engleski jezik( +lavni pro,lem koji izgleda niko do sada nije s-vatio je to da ova tri glagola, iako su pomoni, tako(e igraju +unk#iju glavni- glagola. /rugim reima, postoje radnje koje treba iskazati u engleskom jeziku upravo tim glagolima, ali u tim sluajevima oni nisu pomoni glagoli "ne pomau iskazivanje radnje$ nego su glavni glagoli : glavni nosio#i radnje i glavni nosio#i znaenja rei. 5ored toga, dodatni izvor zabune su sluajevi kada se jedan isti glagol "obino je to glagol to have!, neto re(e i glagol to do!$ pojavi u istoj reeni#i dva puta. ' pojavi se dva puta iz prostog razloga to nije re o jednom te istom glagolu, nego jedan od njih igra ulogu pomonog glagola, a drugi je glavni glagol. Prva stvar koju treba imati na umu kada su u pitanju pomoni glagoli to je da iako oni znae biti!, initi! i imati!, jer to je jedini prevod koji mi za njih imamo, kada su u slubi pomonih glagola oni ne znae to kako ih mi prevodimo. =ada su pomoni glagoli, to be!, to do! i to have! nemaju znaenje biti!, initi! i imati!! Oni kao pomoni glagoli %7&-' ne znae! %jihova +unk#ija kao pomonih glagola je da pomognu glavnom glagolu za koji su vezani i uz koji uvek idu. /ruga stvar koju treba imati na umu je sledea0 u svim sluajevima, bez izuzetka, kada su glagoli to be!, to do! i to have! pomoni, oni uvek dolaze na prvo mesto ispred svakog drugog glagola u reeni#i. .toga, nikada se ne moe napraviti greka da se takav jedan pomoni glagol, makar se i navodno dva puta pojavljivao u istoj reeni#i, zameni sa nekim drugim glagolom. Sada kada smo razjasnili ove dileme i nedoumice, pogledajmo neke primere gde ovi glagoli igraju svoju bitnu dvojaku 8unkciju. To bi trebalo automatski da razjasni i obrazovanje glavnih vremena u engleskom jeziku.

Sadanje prosto vreme =ao to je ve reeno, pomoni glagol u ovom vremenu je glagol to do!. ;jegov problem je u tome to je tajanstven i sakriven, te njegova uloga nije tako lako uoljiva. -o se posebno vidi u injeni#i da ga nema u potvrdnim reeni#ama, a kada treba postaviti pitanje u sadanjem vremenu taj glagol iznenada izranja naizgled niotkuda. 'li to nije sluaj da taj glagol dolazi sam od sebe u pitanjima. To ne bi bilo nimalo u skladu sa strogim pravilima koja vae za neumoljivu englesku gramatiku. 5omoni glagol to do! uvek postoji u svim potvrdim reeni#ama, samo to ga mi ne vidimo. Uzmimo primer sa glavnim glagolom *to /ork+ iz gornje lekcije. %a prvi pogled reeni#a, na primer, glasi ovako0 <

2ou /ork ever0 da0. , toj reeni#i ne vidimo nigde postojanje glagola to do!, iako upitna reeni#a glasi0 Do 0ou /ork ever0 da0' Otkud iznenada glagol to do! u upitnoj reeni#i> Odgovor je prilino logian0 on se pojavljuje u toj reeni#i iz prostog razloga zato to tu mora da bude. Upamtite7 nijedno vreme se ne moe obrazovati ako nema pomoni glagol! .amim tim pomoni glagol mora da postoji i u obinoj potvrdnoj reeni#i. .tvar je u tome to se glagol to do! retko koristi u engleskom jeziku zbog jaine i naglaavanja koji prenosi kada se upotrebljava, pa se zato izbegava u uobiajenom govoru. ?judi ga obino izgovaraju kada hoe neto da naglase i podvuku, ili u stanju ljutine i samoodbrane. @injeni#a da ljudi ne upotrebljavaju glagol to do! u govoru ne znai da taj glagol ne postoji. ;aprotiv. $n postoji jer mora da u sadanjem vremenu obavlja svoju 8unkciju pomonog glagola i da pomogne da se izraze sve radnje u sadanjem vremenu. .toga svaka reeni#a u sadanjem vremenu mora da sadri taj glagol. Zbog toga gornja reeni#a u svim li#ima glasi ovako0 . do" /ork ever0 da0. 2ou do" /ork ever0 da0. 3e4She4.t does" /ork ever0 da0. 5e42ou4The0 do" /ork ever0 da0. 5rimetiete da sada u treem li#u nema AorkS ever0 da0+(' .ada je sasvim jasno zato nema tog nastavka s! u treem li#u0 zato to ispred glagola Aork! "koji je glavni glagol$ stoji taj moni glagol to do! u svom obliku za tree li#e 8 does! : i u tom obliku on automatski oznaava i skree panju na to da je re o treem li#u. ,pravo otud to +amozno slovo s! u svim reeni#ama u sadanjem vremenu kada govorimo u treem li#u : da on, ona ili ono obavlja neku uobiajenu aktivnost ili radnju. &arad lakeg izgovora dolo je do kombinacije does = glavni glagol. $tuda svi glavni glagoli u treem li#u sadanjeg vremena imaju nastavak s!, kao to je sluaj sa glagolom Aork! u treem li#u koji postaje Aorks!. 7 sada postaje jasno kako i zato postavljamo upitne reeni#e onako kako ih postavljamo u tom vremenu. >lagol to do!, po pravilu koje ve znamo, prilikom obrazovanja upitnih reeni#a skae na prvo mesto ispred zameni#e, a nakon njega slede zamenica i glavni glagol7 ,o . /ork ever0 da0'

,o 0ou /ork ever0 da0' Does he4she4it .ork ever0 da0' ,o /e40ou4the0 /ork ever0 da0' Obino su odgovori na ta pitanja, bilo da su potvrdni ili odreni, u skraenom obliku i glase0 2es, . do. ;o, . don?t. 2es, 0ou do. ;o, 0ou don?t. 2es, he4she4it does. ;o, he4she4it does not. 2es, /e40ou4the0 do. ;o, /e40ou4the0 do not. 5omoni glagol to do! pokazuje time svoju mo pomaganja izraavanja radnji u sadanjem vremenu. @er on sam je sasvim dovoljan da izrazi potvrdu da se neto desilo ili nije desilo. =ao to sam naglasio, to je skraeni oblik izraavanja potvrdnih i odrenih reeni#a u ovom vremenu. One se uvek tako izgovaraju zarad kratkoe, a stvarni pun oblik tih reeni#a glasi0 2es, . do .ork ever0 da0. ;o, . do not /ork ever0 da0. 2es, 0ou do .ork ever0 da0. ;o, 0ou do not /ork ever0 da0. 2es, he4she4it does .ork ever0 da0. ;o, he4she4it does not /ork ever0 da0. 2es, /e40ou4the0 do .ork ever0 da0. ;o, /e40ou4the0 do not /ork ever0 da0. A

Prolo prosto vreme 7sta je stvar u +uk#iji pomonog glagola to do+ u ovom vremenu, jedino to se on ovoga puta pojavljuje u svom prolom obliku *did+. , sluaju prolog vremena, ovaj pomoni glagol se ne razlikuje u li#ima, nego je u svim li#ima potpuno isti. =ao i kod sadanjeg vremena, uoavamo isti prin#ip. &bog njegove jaine ljudi ga koriste u retkim situa#ijama, ali to ne znai da on ne postoji u potvrdnim reeni#ama. $n mora da postoji zato to se nijedno vreme u engleskom jeziku ne moe zamisliti bez svog pomonog glagola. -ako imamo sledee primere0 . did" /ork ever0 da0. 2ou did" /ork ever0 da0. 3e4She4.t did" /ork ever0 da0. 5e42ou4The0 did" /ork ever0 da0. 5rimetili ste da glavni glagol, u ovom sluaju Aork!, nema karakteristian nastavak ed! na kraju. &ato je to tako sada postaje jasno. -o je zato to ispred njega stoji pomoni glagol koji pomae da se iskae radnja rada u prolom vremenu. U stvari, taj 8amozni nastavak *ed+, koji vam niko nikada nije objasnio, nastao je upravo usled spajanja pomonog glagola u prolom vremenu did! i svih glavnih glagola koji su pravilni. .vi pravilni glagoli u prolom vremenu imaju nastavak ed! zato to je dolo do stapanja sa pomonim glagolom did!. ;aravno, postoje izuzeci za ovo pravilo kada su u pitanju takozvani nepravilni glagoli. $ni su nepravilni zato to u njihovom sluaju nije dolo do stapanja sa did! i nisu dobili nastavak ed! u prolom vremenu. 7 tako, razdvajanjem glavnih glagola od pomonog dobijamo upitne reeni#e u prolom vremenu gde pomoni glagol did! skae na poetak a iza njega sledi zamenica i glavni glagol u svom izvornom obliku Bin8initivuC kako se to naziva u gramatici". -o praktino izgleda ovako0 . /orked ever0 da0. Did . /ork ever0 da0' 2ou /orked ever0 da0. Did 0ou /ork ever0 da0' 3e4She4.t /orked ever0 da0. Did he4she4it /ork ever0 da0'

5e42ou4The0 /orked ever0 da0. Did /e40ou4the0 /ork ever0 da0' , prolom vremenu imamo odlian primer gde se jedan glagol pojavljuje navodno dva puta, re#imo u sledeem pitanju0 ,id 0ou do 0our home/ork 0esterda0' ;ai studenti obino vide takav primer i ostaju zbunjeni nad injeni#om da se u istoj reeni#i navodno pojavljuje isti glagol i to, da stvar bude jo gora, jedan je u prolom a drugi u sadanjem vremenu. -o, me(utim, nije uopte sluaj. %ije re o jednom te istom glagolu( Prvi glagol koji se vidi u tom pitanju je pomoni glagol koji nema znaenja, ne znai initi!!!! Taj glagol samo pomae da se iskae radnja ra(enja domaeg zadatka u prolosti, to jest jue. ,rugi glagol je glavni glagol i on zaista znai initi, raditi!. /akle, da, re je o istom glagolu, ali sa dve razliite i drukije +unk#ije! 5otvrdne reeni#e koje oblino vi(amo u ovom sluaju glase0 . did m0 home/ork 0esterda0. 2ou did 0our home/ork 0esterda0. 3e4She4.t did his4her4its home/ork 0esterda0. 5e42ou4The0 did our40our4their home/ork 0esterda0. )e(utim, u ovom sluaju vidimo samo pomoni glagol did!, a rekli smo da pomoni glagoli nemaju znaenja! 5rema tome, ove reeni#e same po sebi ne znae nita zato to u njima ne postoji glavni glagol koji izraava radnju. U stvari, on se ne upotrebljava, ali itekako postoji( , protivnom, ove reeni#e nemaju nikakvog smisla. 6lavni glagol u ovom sluaju je glagol raditi! : do!. $n mora da postoji i, po ustaljenom i nepromenljivom pravilu, do(e odmah iza pomonog glagloga. Zbog toga ove reeni#e u svom punom obliku glase0 . did do m0 home/ork 0esterda0. 2ou did do 0our home/ork 0esterda0. 3e4She4.t did do his4her4its home/ork 0esterda0. 5e42ou4The0 did do our40our4their home/ork 0esterda0. .ada ove reeni#e u upitnom obliku glase onako kako ih uvek i vidimo u engleskom. One u sebi sadre pomoni glagol koji je skoio na prvo mesto, iza njega sledi zameni#a a iza nje i glavni glagol do! kome ovaj glagol

%%

pomae da izrazi radnju ra(enja domaeg zadatka jue0 ,id . do m0 home/ork 0esterda0' ,id 0ou do 0our home/ork 0esterda0' ,id he4she4it do his4her4its home/ork 0esterda0' ,id /e40ou4the0 do our40our4their home/ork 0esterda0' ;ikada ne smete da meate dva glagola *to do+ i da ih posmatrate kao jedan. 7 jedan i drugi imaju dve razliite +unk#ije i nemaju veze jedan sa drugim, osim u smislu da prvi pomae drugom da izrazi radnju a drugi je glavni glagol. Ono to dodatno komplikuje +unk#iju ovog glagola je i injeni#a da je glagol *to do+ nepravilan, to se jasno vidi po tome kakav je u prolom obliku. /a je pravilan, taj glagol bi u prolom obliku glasio doed! : imao bi taj karakteristian nastavak ed!. 'li budui nepravilan, on u prolom vremenu ima oblik did! kao pomoni glagol. 6lagol to have! je tako(e nepravilan, tako da u engleskom jeziku ne postoji glagol haved!. #ie o 8unkcijama tog glagola u narednoj lekciji.

POMO ! "#$"O#! %TO BE& ! %TO '$VE&

,oao je trenutak da demisti+ikujemo i preostala dva kljuna pomona glagola poznata kao biti! i imati!. -i glagoli se mnogo lake razumeju u odnosu na glagol to do! iz prostog razloga to su uvek vidljivi u reeni#i i kada su u +unk#iji glavnih i kada su u +unk#iji pomonih glagola. , njihovom sluaju nema potrebe da se uvek priseamo da postoje pre svih drugih glagola u potvrdnim reeni#ama i da pomau glavnim glagolima da iskau radnju koja se odigravala u prolosti ili upravo zavrila u sadanjosti. $sim toga, i u naem jeziku postoji glagol biti! kao pomoni glagol, pa nam to dodatno olakava brzo uoavanje i razumevanje +unk#ije tog glagola. Ono to treba obavezno imati na umu je da postoji veoma prost nain da se prepozna kada glagoli biti! i imati! igraju ulogu glavnih glagola, a kada su pomoni glagoli koji pomau glavnim glagolima da iskau neku radnju. 5rilikom analize engleskog jezika, kao i prilikom izraavanja misli na tom jeziku, bitno je posmatrati svaku reeni#u izolovano i pratiti rei koje se u njoj upotrebljavaju. ,koliko u datoj reeni#i vidite da glagoli biti! ili imati! stoje sami i da ne postoji nijedan drugi glagol osim njih, to je znak da ti glagoli igraju ulogu glavnih glagola i samo tada znae to to znamo da znae. Ukoliko iza tih glagola dolazi neki drugi glagol, onda je jasno da su ti glagoli pomoni : pomau glagolu iza sebe i ne znae biti! ili imati!, ve imaju iskljuivu ulogu pomoni( glagola bez zna)en*a. , pojedinim situa#ijama ova dva glagola se pojavljuju u istim

reeni#ama navodno dva puta, ali nemaju isto znaenje. Prvi koji se od njih pojavi pre onog drugog igra ulogu pomonog glagola i pomae tom drugom da iskae radnju. /rugi glagol se pojavljuje u obliku karakteristinom za vreme radnje koju opisuje i nalazi se odma- iza prvog glagola prema pravilu koje smo ve nauili. Zato ukoliko u jednoj reeni#i vidite da na prvom mestu dolazi glagol biti!, a iza njega glagol imati! sa nastavkom ing!, znajte da nije re o dva pomona glagola! .amo je prvi pomoan, kao to ve znamo, a drugi je glavni glagol. ,koliko u reeni#i vidite glagol imati! na prvom mestu, a odmah iza njega dolazi glagol biti! u svom past parti#iple obliku been!, isti stari prin#ip vai i u tom vremenu. 6lagol imati! je u tom sluaju pomoan i ne znai *imati+, a glagol DbitiC je glavni glagol. , vremenima gde ova dva glagola igraju svoju pomonu ulogu moe da do(e do sluaja da su oba pomona, pri emu e doi jedan iza drugog na prvom mestu iza zamenice, a nakon nji- doi e glavni glagol koji iskazuje radnju. 'li i u tim sluajevima jedini poredak koji ovi glagoli mogu da o+orme je da imati! do(e kao prvi glagol, biti! u past parti#iple obliku been! do(e iza njega, a nakon njih ide glavni glagol. 7ako sve ovo na prvi pogled deluje veoma zbunjujue, nema razloga za strah. Engleski jezik i gramatika mogu da postanu prava igra i zadovoljstvo ukoliko steknemo samopouzdanje u izraavanju. E nema razloga da vremenom ne steknemo samopouzdanje zato to se engleski jezik sastoji od rigidnih pravila i onog trenutka kada ovladamo tim pravilima, ceo svet engleskog jezika postaje na. Stoga se nemojte obeshrabriti u ovom trenutku. !elokupna ova materija je veoma laka i inteligentnim ljudima ne bi trebalo da predstavlja neki veliki problem. /uboko sam ube(en da svako moe da naui makar osnovno izraavanje na engleskom i da savlada ova osnovna vremena. %eki e ovaj jezik savladati superiorno i on e im biti poput maternjeg, drugi e na osnovu ovog prirunika stei bolje shvatanje smisla i dinamike jezika, a nekima e ovo biti dovoljno da mogu da sroe najosnovnije stvari na engleskom jeziku. Bilo kako bilo, primarni #ilj ovog prirunika je da demisti+ikuje teke stvari! u engleskoj gramati#i i da vam priblii taj jezik koji je u sutini prilino jednostavan

SADA !E #"A! O V"E$E #/E P"ESE # )O #% UOUS #E SE %&% #/E P"ESE # P"O+"ESS%VE #E SE Pomoni glagol7 glagol *to be+ u svom sadanjem obliku koji se menja po zameni#ama. =ao i u svim drugim vremenima, prvi glagol koji do(e iza zameni#e je pomoan, pa tako lako moemo da prepoznamo sve oblike glagola to be! koji se menja po zameni#ama. +lavni glagol0 svaki glavni glagol koji izraava ovo vreme ima karakteristian nastavak ing!. 'utor nije uspeo do ovog asa da razume poreklo nastavka ing!, pa za sada pretpostavlja da je taj nastavak nastao u engleskom jeziku zarad %1

svrhe iskazivanja radnje u sadanjem trenutku. "adnja7 )ao to mu samo ime kae, to je radnja koja traje u trenutku kada se o njoj govori radnja je u progresu u trenucima naeg govora". . am /orking no/. 2ou are /atching the television at this time. 3e is sleeping at this moment. She is riding her 8avourite horse. .t is breaking do/n. 5e are cleaning the streets. 2ou are singing 0our 8unn0 tune. The0 are thinking about their ne/ agenda all the time. 5rvi glagol u ovim reeni#ama0 am, are, is i are su obli#i glagola biti! u sadanjem vremenu. 7za njih dolaze glavni glagoli sa svojim karakteristinim ing!. ,vek kada vidite takvu reeni#u znajte da ta radnja obavezno govori o neemu to se doga(a u trenutku kada neko o tome govori. Evo kako bi izgledao odnos u ovom vremenu u kome je glagol to be! na prvom mestu kao pomoan i nema znaenje biti!, a glagol to have! koji stoji iza njega je glavni glagol. =lasian primer je izraz na engleskom jeziku kada neko ima nezgodu, problem, ili ne moe da se sna(e sa neim. Tada se kae *having trouble+. Evo kako izgleda takav izraz u svim licima7 . am having trouble /ith m0 car. 2ou are having trouble /ith 0our car. 3e4She4.t is having trouble his4her4its car. 5e42ou4The0 are having trouble /ith our40our4their car. )ao to vidite, glagol *to have+ u ovom vremenu, kao i svi drugi glavni glagoli u radnji koja se sada deava, ima karakteristian nastavak ing!. .toga, nemojte da vas to zbuni i da ga pomeate sa glagolom to have! koji nema znaenja i koji kao pomoan glagol dolazi do izraaja u drugim vremenima gde je na prvom mestu ispred glavnih glagola( , ovom sluaju nije re o glagolu to have! kao pomonom nego o glagolu to have! kao glavnom glagolu. ,pitan oblik gornjih reeni#a bi trebalo da bude svima jasan na osnovu

ve poznatog pravila da pomoni glagol prilikom postavljanja pitanja skae na prvo mesto, iza njega dolazi zameni#a iza koje dolaze glavni glagol i ostatak reeni#e. %eretko izraavanje reeni#a u engleskom jeziku lii na upanje repe!, ali je uteno to to na kraju repa bude iupana, ono to hoete da kaete uspete da izrazite tako da vas potpuno razumeju ljudi kojima je to maternji jezik, a vae upanje! biva sve lake iz mese#a u mese# da bi na kraju postalo ono to 1nglizi i 'merikan#i nazivaju druga priroda! a za ta mi obino kaemo da postane deo nas!. 5oto ta jasna pravila za upitan oblik sada ve sigurno znate, evo samo nekoliko kratkih primera upitnog oblika iz gornjih reeni#a0 Em . /orking no/' Ere the0 cleaning the streets' Ere 0ou having trouble /ith 0our car' .s she having trouble /ith his car' 7 u ovom vremenu su potvrdni odgovori uvek kratki i zavravaju se samo sa pomonim glagolima, mada #elokupna reeni#a u punom smislu treba da glasi kao i u drugim vremenima gde se sve reeni#e skrauju0 2es, . am /orking no/". 2es, the0 are cleaning the streets". ;o, the0 are not cleaning the streets". 2es, . am having trouble /ith m0 car".

P"O&O #"A! O V"E$E #/E PAS# )O #% UOUS #E SE %&% #/E PAS# P"O+"ESS%VE #E SE Pomoni glagol0 Opet je to glagol to be!, ovoga puta u svom prolom obliku koji se razlikuje u li#ima samo u tome da li postoji jedno ili vie li#a koja obavljaju radnju ije iskazivanje taj glagol pomae. +lavni glagol7 . ovi glavni glagoli imaju karakteristian nastavak ing!. Ono to ih

%9

razlikuje od drugih glagola koji imaju taj nastavak je pomoni glagol to be! koji stoji ispred njih u prolom vremenu! ,sled injeni#e da je glagol to be! ispred tih glagola u prolom vremenu, to sve glagole iza njega stavlja u prolo vreme( ;aime, princip za ovaj i svaki pomoni glagol je isti kao i u sluaju glagola to do!. *reme u kome se taj pomoni glagol nalazi, bilo da je to sadanje ili prolo vreme, odre(uje vreme same radnje. 7sti je sluaj u ovom vremenu. 7sto je sluaj u svakom drugom vremenu. %ema razloga da poga(amo i naga(amo ta to pie ili ta je izreeno u engleskom jeziku i da se premiljamo da li se ta radnja desila jue, ili se deava sada, ili e se desiti sutra. Sve na ta je potrebno obratiti panju je pomoni glagol! ' on je lako uoljiv zato to se uvek, uvek, uvek nalazi kao prvi glagol u svakoj engleskoj reeni#i. @im uoimo prvi glagol u reeni#i i vreme u kome on stoji, odmah i bez greke znamo u kom vremenu je #ela reeni#a, to jest kada se radnja dogodila, doga(a ili e se dogoditi! .lian prin#ip treba da vas vodi i kod pisanih testova. -u se obino testira poznavanje gramatike engleskog jezika. .ve to treba da uoite u zadatim reeni#ama su glagoli i samo glagoli. 7 sve ega treba da se setite je u kom vremenu se koriste koji pomoni glagoli i u kom obliku su uvek i bez izuzetka glavni glagoli koji dolaze iza njih. %a primer, ako imate zadatu reeni#u gde zameni#a stoji na prvom mestu, potom praznu crtu iza koje je napisan glavni glagol sa nastavkom ed!, ne treba da se dvoumite nijednog asa oko toga o kom vremenu je re. Bedino kod aorista glavni glagoli imaju nastavak ed! a ispred njih uvek i bez izuzetka )O<' da do(e pomoni glagol have!, odnosno has! ako je u pitanju tree li#e". ,koliko imate reeni#u gde nema pomonog glagola na prvom mestu, a iza prazne #rte stoji glagol sa nastavkom ing!, opet nema nikakve sumnje! 5oto je u takvim vremenima gde takvi glagoli imaju samo taj nastavak pomoni glagol glagol to be!, sve to treba da pogledate je ostatak reeni#e, tanije koja je priloka odredba za vreme "da li je vreme sadanje ili prolo" i u skladu sa tim da stavite glagol *to be+ u sadanjem ili prolom vremenu ispred glavnog glagola. %ikada, podvlaim, pomoni glagoli to be! i to do! ne mogu da idu ispred glavnih glagola koji imaju nastavak ed!, niti pomoni glagol to have! moe da ide ispred glavnih glagola koji imaju nastavak ing! ili glagola u in+initivu "glagola koji su u svom izvornom obliku i nemaju nikakav nastavak u sadanjem vremenu". -o je nemogue, to je urezano u kamen, to je nepromenjivo u engleskom jeziku! . zato, umesto bi8lanja na pamet tabela i tablica, uvek imajte na umu ova krajnje jednostavna pravila koja su takva kakva su i od kojih nema odstupanja i nema anse da ikad pogreite( %eki korumpirani i neasni pojedin#i mogu da vas ube(uju da ne znate dovoljno engleski jezik i da vam na usmenom daju slabiju o#enu da biste kod njih uzimali privatne asove, ali na pismenom testu nema anse da sprovedu takvu nepravdu( %a vama je da li ete logino da razmiljate i sa ovim osnovnim znanjem pravila u engleskoj gramati#i dokaete makar sebi da znate vie i bolje "poto su neki roditelji skloniji da uopte ne veruju svojoj de#i i onome to de#a znaju da se deava, ve veruju i uzdaju se u kvaziautoritet nekih neasnih pojedina#a koji taj autoritet nekanjeno zloupotrebljavaju zato to ne postoji volja, mehanizam i pravna zatita od takvih zloupotreba$. /uboko

sam uveren da i najslabiji (a#i iz engleskog jezika, samo ako hoe, mogu uz pomo ovih osnovnih i nepromenjivih pravila da naue neto i da poprave slabe o#ene. #ratimo se sada na prolo trajno vreme. "adnja7 -adnja koja se izraava u ovom vremenu je ona koja je nesmetano tekla u prolosti pre nego to ju je neka druga radnja prekinula. , svim sluajevima dolazi prvo glagol to be! na prvo mesto, iza njega glavni glagol sa ing! koji izraava ta se deavalo, a potom sledi opis radnje koja je prekinula tu radnju koja je tekla. Svaka druga radnja koja se umeala u tok prve radnje ili prvih radnji ukoliko ih je bilo vie" uvek se izraava u prolom vremenu. 1vo nekoliko primera u kojima vidimo prvu radnju koja je tekla dok je druga radnja u reeni#i nije zaustavila0 . was watching the movie prva radnja" /hen the phone rang druga radnja". 2ou were sitting on the so8a prva radnja" /hen the dog came along druga radnja". 3e was polishing his shoes and she /as 8eeding the cat /hen the earthFuake struck. .t was sleeping under the bed /hen it heard some noise. 5e were eating our dinner as /e heard that something /as going on outside. ", ovom sluaju obratite panju da je glagol heard! u prolom vremenu i to je ta druga radnja koja je prekinula prvu.$ 2ou were dozing off b0 the time the sho/ came to its end. The0 were sleeping peace8ull0 be8ore the visitor came to see them. Upitni oblik je isti kao i kod svih ostalih vremena. 5omoni glagol skae na poetak reeni#e, a sve ostalo iza njega ide onako kako stoji u potvrdnom obliku. )ao i u prethodnom vremenu, evo da i ovde pokaem te sluajeve gde je jedan glagol od #rne trojke! pomoan "onaj prvi$, a drugi iza njega glavni0 7 Aas "pomoan$ having "glavni$ trouble Aith mC #ar Ahen mC neighbour appeared. 2ou /ere having a headache on the plane /hen the stuardess came to see /hat /as going on. 3e /as having trouble /ith his children be8ore he decided to take action. The0 /ere having terrible /eather just as the rain began to 8all. Primeri kada je glagol *biti+ u sadanjem ili prolom vremenu glavni glagol7 . am %1 0ears old.

%<

. was %9 0ears old three 0ears ago. 2ou are snob. 2ou were so smart 0esterda0. 3e is stupid. 3e was handsome %G 0ears ago. She is great. .n the past she /as ver0 childish. .t is 8unn0. 5e are so slick. De Aere stupid Ahen Ae did that. ", ovom sluaju nema pomonih glagola, oba glagola su glavna to se vidi iz radnji koje su njima izraene. =ada bi glagol to be! ovde bio pomoan, iza njega bi, po pravilu, morao da do(e neki drugi glagol. .za njega nema drugog glagola(". 2ou are so mean. 2ou /ere ver0 clever. -heC are as +unnC as theC #an be. "%i ovde iza glagola to be! ne stoji nijedan drugi glagol, pa je odmah jasno da je re o glavnom glagolu to be! koji ovde znai biti!$. The0 /ere eHtremel0 stupid. =ao to vidite, u svim ovim reeni#ama glagol to be! stoji sam u prolom i u sadanjem vremenu. =ada god ga vidite samog u reeni#i ili nekom delu podue reeni#e i kada god odmah iza njega %1 .-OB7 nijedan drugi glagol, tu nema nikakve sumnje 8 glagol to be! je tada glavni glagol i znai biti!. .sto nepromenjivo pravilo vai za svaki pomoni glagol. =ada god pomoni glagol stoji sam u kratkoj reeni#i, ili je sam u duim reeni#ama i odmah iza njega ne postoji nijedan drugi glagol, onda je re o glavnim glagolima. , svim drugim sluajevima gde odma- iza tih glagola slede neki drugi glagoli, re je iskljuivo o pomonim glagolima koji tada ne znae biti, initi, imati! nego pomau glagolu iza sebe da iskae radnju. SADA !E SV"E O V"E$E 0AO"%S#1 P"ESE # PE"'E)# #E SE

Pomoni glagol7 glagol *to have+ u sadanjem vremenu. On se jedino u treem li#u javlja kao has! da bi se razlikovao od ostalih li#a u kojima se javlja kao have!. +lavni glagoli7 u ovom vremenu glavni glagoli imaju nastavak za prolo vreme *ed+ ukoliko su pravilni. ,koliko je re o nepravilnim glagolima koji nemaju nastavak ed!, onda je re o takozvanom past parti#iple obliku tih glagola. -o je ona takozvana trea kolona! nepravilnih glagola. =od tih glagola nema pravila kako e se zavravati u prostom prolom vremenu i aoristu! -o je jedna od retkih stvari u engleskom jeziku koju morate da nauite napamet poto nema drugog naina da to savladate. ;eki nepravnilni glagoli su isti u sve tri kolone, to jest u sadanjem, prostom prolom vremenu i aoristu, kao na primer glagoli *to put+ i *to cut+. -o da li oni iskazuju radnju stavljanja i seenja u sadanjosti, prolosti ili aoristu vidi se na osnovu pomonih glagola koji stoje ispred njih( ;eki oblici nepravilnih glagola se razlikuju u sva tri vremena, kao na primer glagoli *to begin+ i *to ring+. ;eki su u prolom prostom vremenu i aoristu isti, kao na primer glagoli *to 8ind+, *to bring+ i *to sleep+. )oju radnju izraavanju i u kom vremenu moi ete da odredite prema tome koji pomoni glagol stoji ispred njih( 5raktino gledano to e rei0 ukoliko je ispred njih glagol to be! u sadanjem ili prolom vremenu, onda e ti glavni glagoli uvek imati nastavak ing! i izraavae radnju koja se doga(a u trenutku kada o njoj govorimo, ili radnju koja je tekla u prolosti pre nego to ju je prekinula neka druga radnja3 ukoliko ispred tih glagola stoji pomoni glagol to have!, ovi glavni glagoli e imati nastavak ed!, ili, ako su nepravilni, imae svoj oblik iz tree kolone! i uvek e govoriti o radnji koja se upravo sada zavrila nakon to je tekla neko vreme u prolosti3 ukoliko ovi glagoli stoje iza nevidljivog! pomonog glagola to do! u sadanjem prostom vremenu, pri emu se u reeni#ama pojavljuju kao da su samostojni i kao da ispred njih nema glagola to do!, jasno je da uvek govore o radnji koja je uobiajena ili je redovni doga(aj! 7ako sve ovo deluje samo naizgled zastraujue, vremenom, kada se ovi principi ustale u vaoj svesti, neete vie nikada imati problem sa osnovnim engleskim vremenima i biete u stanju da ih lako prepoznajete, a upravo je to bio #ilj autora prilikom izrade ovog prirunika. "adnja0 <adnja koja se iskazuje ovim vremenom je neka radnja koja je poela u prolosti i sada se zavrila. /a li je radnja poela u dalekoj ili bliskoj prolosti, to nije kljuno bitno. %eke stvari uradimo za tili as, neke su vuku godinama. /akle, ono to je kljuno za tu radnju to je da se zavrila u asu kada o tome govorimo, ili u danu u koji je spominjemo. 1vo nekih primera gde se glagol to have! navodno pojavljuje dva puta u istoj reeni#i. ;e zaboravite da je to varka. %ije re o istom glagolu! 5oto je prvi glagol u reeni#i obavezno pomoni glagol, to prvi glagol to have! je u stvari pomoni glagol koji nema nikakvo znaenje, a drugi glagol je glavni glagol koji znai onako kako ga prevodimo u naem jeziku. %A

, naem jeziku se glagol imati! retko upotrebljava u svim izrazima koje susreemo u engleskom jeziku. -ako(e obratite panju na to da je glavni glagol to have! u ovim reeni#ama u svom prolom obliku : had!. , tom obliku se javlja u jo jednom vremenu koje je sve manje u upotrebi, ali u tom vremenu igra ulogu pomonog glagola to have! u prolom obliku i nalazi se na prvom mestu u reeni#i. , sluajevima aorista je uvek na drugom mestu zato to nije pomoni ve glavni glagol0 7 have "pomoni$ had "glavni$ a real hard time. 2ou have had a cat 8or 9 0ears. 3e has had headache 8or three hours. She has had an operation on the heart. .t has had to move back. 5e have had much troubles /ith our neighbours. 2ou have had a bad luck /ith 0our car. The0 have had man0 great dreams about their countr0. 1vo i primera reeni#a gde su glavni glagoli sa nastavkom *ed! ako su pravilni ili su iza pomonog glagola u obliku iz tzv. tree kolone! ukoliko su nepravilni0 7 have slept "glavni glagol sleep! iz tzv. tree kolone!$ +or hours. 2ou have helped 0our neighbour paint the house. 3e has done his home/ork /ell. She has seen the President. .t has brought some income. 5e have managed to sell the house. 2ou have phoned 0our compan0. The0 have got to the point o8 despair. 1vo i primera gde je glagol to have! pomoni a glagol to be! glavni. =ao i uvek, pomoni glagol e se pojaviti na prvom mestu odmah ispred glavnog7

. have been to :elgrade. 2ou have been naught0. 3e has been too good to be true. She has been overl0 anHious. .t has been bad. 5e have been stubborn. 2ou have been stupid. The0 have been sad 8or da0s.

P"O&O SV"E O V"E$E #/E PAS# PE"'E)# #E SE 7ako je ovo vreme sve manje u aktivnoj upotrebi u engleskom jeziku, na smaraki obrazovni program i neki pro+esori insistiraju na njemu kao da je od presudnog znaaja. $vo vreme se koristi da opie neku radnju koja se deavala u kombinaciji sa nekom drugom radnjom, bilo da je prekinula tu radnju, ili joj je neposredno prethodila, ili se odigrala neposredno nakon te radnje. ;ajprostije objanjenje za ovo vreme glasi da je to neka radnja koja je u prolosti u stvari bila present per8ect tense, to jest aorist, ali poto se sada o toj radnji govori u prolosti ona vie ne moe da bude izraena kao da se sada zavrila nego kao neto to se tada zavrilo. .ako su ovakve situa#ije retke i iako se ovo vreme izbegava u aktivnoj upotrebi, zarad nekih zastarelih normi naeg programa pogledaemo i neke primere za to vreme. @itao#u preputam da sam shvati kako +unk#ionie to vreme poto je do sada teoretski izneto sve to se moe rei o gramati#i i dinami#i osnovnih engleskih vremena i njihovih pomonih glagola. Svi koji donekle ili dobro znaju engleski jezik vie ne bi trebalo da imaju problem sa razumevanjem tih osnovnih 8unkcija. ,koliko se do sada niste snali, verovatno ete imati veoma male anse da se ikada sna(ete u ovom jeziku i jedino to ete postii bie da nauite neke osnovne rei i izraze koje ete teko moi da uklopite u smislene i ispravne reeni#e u engleskom jeziku. Poto ja od ovog programa ne znam bolji i laki koji bi mogao da vam priblii naizgled kompleksnu materiju engleske gramatike, sumnjam da ete na nekom drugom mestu nai adekvatniju pomo od ovde predstavljene "namerno izbegavam re prezentovane! zato to smatram da je na jezik dovoljno bogat i lep i da je sasvim bespotrebno kvariti ga tu(i#ama koje se tako pomodarski unose u njega$! Stoga vam je moj

I%

iskren i dobronameran savet da batalite ovaj jezik i da se posvetite nekom drugom jeziku ukoliko za to imate talenta. 7majte me(utim u vidu injeni#u da, koliko je meni poznato, veina svetskih jezika ima gramatiku poput ove engleske. &tavie, iz mog linog iskustva mogu da kaem da svi koji savladaju englesku gramatiku ne bi trebalo da imaju problema da savladaju osnove panske gramatike, o emu e eventualno biti rei u moda nekom buduem priruniku ovog autora za taj jezik. /akle, ako do sada niste uspeli da se sna(ete razlog za to moda lei u pogrenom izboru jezika, mada ostavljam mogunost da ja nemam pojma u objanjavaju gramatike ovog jezika. 'ko nita drugo, teim se time to iza mene stoje desetine uspenih studenata kojima je ovaj moj program sada pretoen u prirunik umnogome olakao ivot i uenje ovog jezika. %aalost moj praktian rad sa ljudima raznih govornih podruja je pokazalo da je uzrok svih problema sa kojima se susreu ljudi u engleskom jeziku uvek isti7 nije problem u jeziku i njegovoj gramatici, ma koliko ona delovala nerazumljivo i teko, problem je to nema ko da sve to jednostavno i jasno objasni ljudima eljnim da saznaju( Sada vie ne postoji ta prepreka za razumevanje osnovne gramatike engleskog jezika. , ovom priruniku sam vam izneo tajnu mog pro+esorskog uspeha sa ljudima raznih govornih podruja. -ajna je sada otkrivena i sve to je neophodno za uenje engleske gramatike je saeto u ovom priruniku. Od sada ovaj klju za razumevanje engleske gramatike imate uvek u rukama. #ratimo se na vreme koje je nadahnulo prethodno objanjenje. Evo kako se ono gradi7 Pomoni glagol7 *to have+ u svom prolom obliku *had! koji je isti u svim li#ima. 5rimetili smo ve da je taj glagol nepravilan, a to znai da u prolom vremenu nema nastavak ed! to je i logino! Zamislite na ta bi liio i kako bi se izgovarao glagol haved! kada bi postojao, ili beed! kada bi postojao, ili *doed+ kada bi postojao. &bog te nakaradnosti koje su mogli imati da postoje u takvim obli#ima, svi pomoni glagoli su nepravilni i u sluajevima kada igraju ulogu pomonih glagola i u sluajevima kada igraju ulogu glavnih glagola! +lavni glagol7 kao i u aoristu u sadanjosti, svi glavni glagoli posle pomonog imaju nastavak ed! ukoliko su pravilni, odnosno imaju oblik iz tree kolone! ukoliko su nepravilni. "adnja7 $pisuje neku radnju koja se deavala u kombinaciji sa nekom drugom radnjom, bilo da je prekinula tu radnju ili prethodila toj radnji. The situation /as horrible /hen . had phoned the police. -emember, it /as sno/ing heavil0 /hen be8ore 0ou had slipped over the ice. 3e had rung the neighbour because the dogs /ere 8ighting and biting each other.

She /as runing ver0 8ast, so at one point she had lost her breath. 5e thought the part0 /as sill0 be8ore /e had decided to leave. 2ou /ere tr0ing to catch the bus, so 0ou had run ver0 8ast. 3e said so much nonJsense be8ore the0 had stopped it.

SADA !% #"A! % PE"'EK# #/E P"ESE # PE"'E)# )O #% UOUS #E SE %&% #/E P"ESE # PE"'E)# P"O+"ESS%VE #E SE %a prvi pogled ovo je vreme zastraujueg imena. Eli, kao i kod svih engleskih vremena uvek obratite panju na njihove nazive. , samom nazivu se kriju radnje i vreme odigravanja radnji koje to vreme izraava, to jest sam naziv za vreme otkriva bez greke ='/' su se odigrale ili se odigravaju ili e se odigrati sve radnje koje se iskazuju u tom vremenu. =ada shvatite ta se krije u imenima vremena, pa jo kada ih poveete sa pomonim glagolima koji su karakteristini za svako od tih vremena, pa na to poveete i pravilo u kom obliku su svi glavni glagoli iza pomonog glagola u datom vremenu, vie nema nikave prepreke da rasturite! jezik i postignete svoj maksimum. %aziv ovog vremena krije tri kljune rei0 present "sadanjost$, per+e#t "to znai da se nesto usavrilo "per+ek#ionalizovalo", odnosno zavrilo$ i progressive "to znai da radnja jo traje$. 7z toga je jasno da je re o radnjama koje su se zavrile a traju i to oito u sadanjosti J zbog rei present!. -ako(e obratite panju na prvi deo imena tog vremena 8 present per+e#t. *e smo videli da u tom vremenu sa takvim nazivom "aorist$ postoji pomoni glagol to have! iza koga slede glagoli sa ed! ako su pravilni ili su iz tree kolone! ako su nepravilni. 7sto je sluaj i u ovom vremenu. -o znai da svaka reeni#a u ovom vremenu obavezno kao prvi glagol u reeni#i iza zameni#e sadri to have! "odnosno has! u treem li#u$ iza koga e doi glavni glagol. , ovom vremenu stvar je slina, jedino to ovde imamo takorei dva glavna glagola od kojih je jedan uvek, verovali ili ne, glagol *to be+. 5oto iz primera u aoristu znamo da posle pomonog glagola to have! dolazi past parti#iple glagola to be! koji glasi been!, ostaje da razreimo misteriju progressive!. *ideli smo da kada god je re o progresivnim radnjama, radnjama o kojima govorimo sada ili one koje su tekle progresivno u prolosti pre nego to ih je prekinula neka druga radnja, svi glagoli koji izraavaju takvu radnju sadre karakteristian nastavak ing!. 7 tako, kada spojite sve ono to ste do sada shvatili i nauili, dobijate sledeu jednainu za iskazivanje radnji u ovom vremenu0

I1

Pomoni glagol7 (to have+ u sadanjem obliku" +lavni glagol7 *to be+ u past participu been" koji ide ispred glavnog glagola koji ima nastavak *ing+. /rugim reima, glavni glagol u takvim reeni#ama je trei po redu i ima nastavak ing!. 5rvi u nizu je glagol to have! u tom obliku, drugi je been! "past parti#iple glagola to be!$ i trei je bilo koji glavni glagol sa nastavkom ing!. Uzgredno, i glagoli sa nastavkom *ing+ imaju svoje strune nazive u tom obliku, ali namerno izbegavam sve te strune izraze koji samo slue da ih izverglaju pro+esori i nastavni#i, dok studenti i (a#i ostaju zbunjeni terminima koji u sutini nita ne znae. %eretko mi pada na pamet moto 7ve 'ndria0 jednostavnost u stvaranju!. ,enje jezika u mnogo emu podrazumeva kreativno stvaranje, neto to je bila nepoznani#a u kolskom sistemu koji sam ja doslovno preiveo. Ova nekreativnost i sterilnost suvoparnih programa za uenje stranih jezika, dodatno zakukuljena strunim gramatikim izrazima, moe da poslui jedino sujeti onih koji misle da su tim programima neto postigli. ' nisu postigli stvaran uspeh koji bi trebalo da se ogleda u znanju i uspenosti buduih genera#ija kojima treba da predaju to znanje, ve su postigli samo toliko da mnogi zamrze njihove predmete, dok drugi ue napamet tabele i tabli#e koje e im donekle biti korisne u daljem ivotu. $vaj jezik, koji je tako jednostavan, ne bi trebalo da predstavlja veliku smetnju i problem za mnoge nae pametne ljude koji su ostali ubijeni u pojam zaglupljujuim i dosadnim obrazovnim programima. 5osle ovog prirunika nikada vie osnovna engleska gramatika nee biti nepoznani#a jer za to, barem kada smo mi u pitanju, nema razloga. ;ismo mi nita gluplji od ljudi kojima je ovo maternji jezik, niti je njihov jezik toliko teak da ne moemo barem u osnovnim crtama da ga savladamo. .toga ja elim da ovim prirunikom na ovako jednostavan nain i bez strune terminologije konano razotkrijem sve te navodno teke stvari u engleskoj gramati#i i omoguim svima vama koji ete ovo itati da se ohrabrite i steknete samopouzdanje kada je u pitanju engleski jezik. =lju svakog uspeha krije se u tome da dosledno sledite pravila kako bi dobar rezultat uvek bio isti. Engleska gramatika se nimalo ne razlikuje od bilo ega drugog. %auite ova osnovna pravila i sledite ih dosledno. 'ko to uinite, ne vidim kako bar neki uspeh sa ovim jezikom moe da izostane. "adnja0 <e je o radnji koja je zapoela nekada u prolosti, koja traje u sadanjosti i koja e se nastaviti u budunosti "pri emu je nebitno koliko e trajati u budunosti$. 'ko je mogue uprostiti objanjenje o ovom vremenu, re je o neemu to radite ve neko vreme i to ete nastaviti da radite jo neko vreme. 5riznajem da mi je ovo oduvek bilo omiljeno vreme pre svega zbog konstruk#ije glagola u njemu i neobinosti koja se ne moe nai u naem maternjem jeziku. Osim toga i meni je engleski nekada bio muna i

nedokuiva misterija koja me je dovela do takve +rustracije da sam batalio svako ozbiljno bavljenje tim jezikom. -ek kada sam morao da ga nauim kao valja, shvatio sam prvo kako da se sa njim izborim, a kasnije sam iznaao nain da ga objasnim ispravno i jasno drugima. *erujte na re, nije nemogue savladati englesku gramatiku. 5otreban je samo ovaj poetni korak. Evo nekih lepih primera za ovo vreme7 . have been reading this book 8or K da0s no/. 2ou have been /aiting here 8or hours. 3e has been tr0ing to understand English grammar 8or man0 0ears no/. She has been having nightmares 8or decades. .t has been pla0ing /ith the ball. 5e have been stud0ing English grammar. 2ou have been acting stupidl0 8or months. The0 have been singing 8or 8ive minutes. ,koliko ovakve iste radnje koje su se desile u prolosti elite da iskaete u prolom vremenu, sve to treba da uinite, poput primera u drugim vremenima, jeste da pomoni glagol to have! stavite u prolo vreme had! i sve ove reeni#e automatski postaju prolost( )ao to sam rekao, engleski moe da bude igra, to kau Emerikanci pare torte! " pea#e o+ #ake!, da ne kaem lagani#a!$ onog asa kada shvatite koliko je re o jednom prilino jednostavnom jeziku. .granje sa vremenima postiete tako to samo menjate vremena u kojima stoje pomoni glagoli stavljajui ih u sadanje, prolo ili budue vreme. -ime moete do beskonanosti da vebate smiljajui razne radnje koje ete stavljati u razliita vremena. -ako sam nekada i ja zabavljao moje studente u San Salvadoru. 5ostoje beskrajne mogunosti da se podseate ovih vremena na taj nain. $dabarite neki glavni glagol kojim elite da iskaete neku radnju. 5otom kombinujte glavni glagol sa svim pomonim glagolima u raznim vremenima, pomone glagole menjajte po li#ima ako se razlikuju u treem li#u ili u mnoini i imaete beskonaan izvor zabave. Eele prie moete da ispriate takvim igrarijama. Bednom prilikom smo moji studenti i ja pretresli #elokupnu politiku situa#iju u njihovoj zemlji uz pomo jednog vremena. -akve lek#ije ostaju trajne u svesti svih nas i teko da emo ih ikada vie zaboraviti! ' onda kada su osnovna engleska vremena zabava i pare torte!, savladali ste najveu prepreku u razumevanju ovog jezika. Sve to vam tada preostaje je da obogaujete svoj +ond rei za ta je potrebno lino zalaganje i interes. ,

I9

uenju novih rei ne moe vam pomoi nijedan prirunik, osim da moda objasni poneto o izgovoru rei. %o koliko god novih glagola i rei budete nauili, lako ete moi da ih uklopite u ova osnovna vremena ukoliko se uvek setite kljunih i lakih pravila koja vam ovde stoje na raspolaganju. Oblike budueg vremena namerno ne elim da spominjem u ovom priruniku. Ono glavno i osnovno budue vreme je ve pomenuto, a ostale oblike sada i sami moete da shvatite na osnovu svih objanjenja u ovom priruniku. Osim toga, moda neto treba da ostane i za neki budui prirunik. Bedna stvar koju samo elim da napomenem kod budueg vremena, a koja tako pre#izno oslikava nepopustljivost i beskrajnost nekih naih domaih gluposti i sujeta i to kako mi sami sebi umemo da zakomplikujemo ivot i kada nas niko na to ne prisiljava, to je primer pomonog glagola to be! u buduem vremenu. , svim li#ima taj pomoni glagol za budue vreme glasi */ill+. )e(utim postoje naalost zatu#ani#i koji e vas moda naterivati da se drite staromodnog pravila da je oblik tog glagola shall! u prvom li#u jednine i mnoine. 5ri tome ne znam da li su ti ljudi svesni da se prave vei 1nglezi od 1ngleza'( *e je ustaljeno optepriznato pravilo u zemljama engleskog govornog podruja da se za budue vreme upotrebljava pomoni glagol Aill! u svim li#ima. ,koliko imate sluaj da vas neko prisiljava da upotrebljavate shall!, uinite to da ne biste nezaslueno imali slabiju ocenu, mada sam svestan da su mnogi od vas bili ili bie rtve nekih krajnje zanimljivih linih kriterijuma predavaa koji nemaju veze sa vaim stvarnim znanjem. ,koliko morate da zadovoljite neiju neobavetenost upotrebom oblika shall! za budue vreme, uinite to zarad sebe, ali zarad sebe i svog linog obrazovanja zadrite u svesti saznanje da je svet engleskog govornog podruja prevaziao shall! i zadovoljio se da u svim li#ima upotrebljava Aill!. Svi elementarni poznavaoci engleskog jezika, a upravo je za njih napisan ovaj prirunik, nemaju problema sa osnovnim buduim vremenom, pa ga u ovom pionirskom poduhvatu neemo obra(ivati. O nekim +inesama tog vremena i drugim aspektima engleskog jezika moda e doi vreme da se progovori obinim sprskim jezikom. Ovaj materijal je sasvim dovoljan za potrebe elementarnog razumevanja osnovne engleske gramatike koja ini sam kostur engleskog jezika.

+akl*,)ak .ako bi se jo mnogo tota moglo napisati o engleskoj gramati#i, ovaj prirunik nije osmiljen da bude glomazno tivo, ve kratka re+eren#a koja vam se uvek moe nai pri ru#i kada zatreba da se podsetite ili razumete osnovna engleska vremena i zato se grade tako kako se grade. 5revashodni #ilj ovog prirunika je da demaskira pomoni glagol to do! i razjasni upotrebu osnovnih pomonih glagola i znaenje osnovnih vremena. :ez razumevanja ovih vremena i osnovnih 8unkcija glagola u vremenima L upamtite J nemogue je nauiti engleski jezik(

%eka vas ne prevare oni koji bi vam rekli da je lake i bolje prvo nauiti rei a zatim gramatiku. =akvog smisla ima uenje gomile rei ako ne znate da ih ispravno pore(ate, +ormuliete i objasnite nekome iji je to jezik ta ste hteli da kaete i ta se i kada dogodilo'( Prema tome, ovaj prirunik je od neprocenjive vrednosti upravo u tom smislu to vam otvara vrata za ispravno razumevanje i upotrebu osnovnih engleskih vremena. Eko na osnovu ovde iznesenog budete u stanju da shvatite te osnovne +unk#ije engleskih vremena, sve drugo to ini englesku gramatiku bie mnogo lake za razumevanje i savladavanje. Svestan sam da je za potpuno ovladavanje ovim jezikom potrebna aktivna upotreba i susretanje sa njim. , tome ne mogu mnogo da pomognem, ali sam vam ovim prirunikom omoguio da nainite prvi korak da engleski jezik postane neto to je sastavni deo vae opte kulture. ;ije potrebno da budete doktor nauka, ili ne znam koliko naitana osoba da ovo shvatite. -oliki nai ljudi, a i ja me(u njima, nauili su strane jezike boravei me(u narodima kojima su ti jezi#i maternji. .ve to treba da uinite je da sledite ova osnovna pravila, da se setite kako da prepoznate kada su glagoli to be!, to do! i to have! pomoni a kada nisu, da se setite da u sluaju da su pomoni oni uvek dolaze na prvo mesto i da pratite ostatak reeni#e i glavni glagol ili glavne glagole u njoj. *remenom, kada nauite da sledite ta osnovna pravila, razumevanje engleskog i njegova primena postae mnogo laki, u nekim sluajevima i prava igra. *e sada uvi(am da e se verovatno javiti potreba da piem svojim prostim i lepim maternjim jezikom jo poneki prirunik u kome u objasniti neke druge aspekte engleske gramatike. U ovom trenutku je bitno da svi koji su ekali na ovaj prirunik budu u stanju da se sada sna(u u lavirintu engleskih glagola i radnji i da uspeno savladaju taj prvi korak. /uboko sam uveren da vam niko nikada nije omoguio taj prvi korak zato to nije bilo nikoga da objasni ove jednostavne stvari i razotkrije *tajnu+ engleskog jezika. Zato je napisan ovaj prirunik i zbog toga je on po svojoj vrednosti istorijski poduhvat i podvig u smislu da je neko konano uspeo da prostim srpskim jezikom objasni osnovna engleska vremena koja ine temelj engleskog jezika, kulture i knjievnosti. &ato7 happ0 learning and see 0ou soon(

I<