Наташа Милићевић Добромиров Nataša Milićević Dobromirov

Биљана Новковић Аџаип Biljana Novković Adžaip

UČIMO SRPSKI 1
PRIRUČNIK ZA PREDAVAČE
srpski jezik za strance – početni nivo

Азбукум - Azbukum
2015
UČIMO SRPSKI

Nataša Milićević Dobromirov

Biljana Novković Adžaip

"UČIMO SRPSKI 1" – PRIRUČNIK ZA PREDAVAČE

srpski jezik za strance – početni nivo

Азбукум – Azbukum 2015.

Izdaje: Azbukum – Centar za srpski jezik i kulturu
Dragiše Brašovana 18, Novi Sad, Srbija
www.azbukum.org.rs azb@eunet.rs
Glavni i odgovorni urednik: mr Nataša Milićević Dobromirov
Recenzent: dr Dušanka Vujović
Lektura i korektura: Biljana Novković Adžaip, Đorđe Adžaip
Grafičko oblikovanje i dizajn: Kitchen & Good Wolf, Novi Sad

SVA PRAVA ZADRŽANA.

DOZVOLJENO ŠTAMPANJE I KOPIRANJE “PRIRUČNIKA ZA PREDAVAČE”
U CELINI I DELOVIMA.

2
UČIMO SRPSKI

UČIMO SRPSKI 1
PRIRUČNIK ZA PREDAVAČE
autorke: Nataša Milićević Dobromirov i Biljana Novković Adžaip

REČ AUTORA
Poštovane koleginice i kolege predavači srpskog jezika kao stranog,
Priručnik za predavače prati udžbenik Učimo srpski 1 (izdanje iz 2013.
godine) i predstavlja savetnik predavačima kako da što lakše savladaju
prepreke i blokade u radu, koje se neminovno dešavaju njihovim
polaznicima. Ujedno je zamišljen i kao katalog dodatnih aktivnosti i
ideja o tome u kom pravcu možete razvijati svoj čas.
Srpski jezik je, za veliki broj polaznika, veoma težak. Sam početak
učenja i prvi susret sa srpskim izuzetno je osetljiva faza. Ako vam
polaznici kursa nisu bili u prilici da čuju srpski ili nauče koju reč, već
kao odrasli ljudi kreću od samog početka, znajte da će to biti težak
put. Jedini spas biće vaša nesalomiva volja, neprekidan trud, umešnost
i strpljenje da uspešno odradite svaki čas i još uspešnije privedete
kurs kraju.
Nadamo se da će vam naš Priručnik biti od pomoći.
U njega je uneto sve što smatramo neophodnim da bi čas bio uspešan,
te da biste vi svojim polaznicima dali tačno onoliko građe koliko mogu
da prime i to na način za koji smo utvrdili da je siguran i uspešan.
U ovaj Pripručnik svoja iskustva i predloge za dodatne aktivnosti unele
su i dugogodišnje profesorice Centra Azbukum: Bojana Đorđević,
Nataša Gačević, Marijana Savatović, Nataša Miletić, Dejana Vojnović i
Katarina Marković.
Udruživši sopstvena znanja i iskustva sa savetima iz Pripručnika uspeh
ne bi trebalo da izostane. Slobodno unosite i svoje ideje, dorađujete i
dopunjujte svaku lekciju tako da vašim polaznicima bude od što veće
koristi. Osamostaljivanje polaznika u jeziku, koje ide sporo i nesigurno,
uz vaše instrukcije neminovno će dovesti do dana kada će sami moći
da se snalaze u srpskom.
Najlepša je nagrada gledati i slušati svoje đake kako s osmehom
koračaju kroz naš jezik.
Uživajte u svom divnom radu!
S poštovanjem,
Autorke

3
 UČIMO SRPSKI
Dobar dan
Lekcija 1
CILJEVI
• usvajanje pozdrava, predstavljanje
• prezent glagola jesam i red reči u
rečenici
• razlikovanje rodova u nominativu
jednine
Lekciju 1 možete započeti uvođenjem
pozdrava, predviđenih pitanja i odgovora.
Možete ih ispisati na tabli ili polaznicima dati
unapred pripremljen pregled sa svim
osnovnim izrazima. Polaznicima treba
skrenuti pažnju na kartice Mi kažemo, koje im
u svakoj lekciji služe kao podsetnici. Takođe
im treba predočiti razliku između formalnog i
neformalnog obraćanja.
Uvodni zadaci (1–9) omogućavaju polaznicima
da prepoznaju i postepeno usvajaju
predviđenu leksiku, a potom i da je
primenjuju (zadatak 10).
Prezent glagola jesam možete uvesti već
prilikom upoznavanja sa pitanjima Kako si? /
Kako ste? tako što ćete uputiti polaznike na
tabelu na str. 13 ili ćete ispisati oblike
prezenta na tabli i pri tom posebno skrenuti
pažnju na red reči kod građenja upitnog
oblika.
Polaznicima koji spontano usvoje oblike Kako
ste vi? i Kako si ti?, sa zamenicama, skrenuti
pažnju da se ti oblici koriste samo kao
uzvratno pitanje, odnosno kao varijanta za A
vi? / A ti?
Na kraju lekcije se uvodi nominativ jednine i
razlikovanje rodova.
NAŠI PREDLOZI
Korisno je da se prezent glagola jesam vežba
u različitim kontekstima, pored ponuđenog
obrasca Da li je ovo…?, mogu se pokazati i
primeri: Da li si ti/ste vi? uz šta je najbolje
koristiti internacionalizme tipa profesor,
student, direktor, menadžer, asistent itd.
Potrebno je naglasiti da u upitnoj rečenici
glagoj jesam prethodi subjektu i skrenuti pažnju
polaznicima na to u svakom zadatku gde se
vežba red reči (npr. zadaci 4 i 7 u Vežbanci).
Kod uvođenja rodova imenica, pored imenica
predviđenih lekcijom, možete pitati polaznike
da imenuju sve pojmove koje znaju na srpskom
pa ćete tako proširiti osnovnu listu pojmovima,
a studentima će biti lakše da je upamte.
Preporučuje se i da se pokaže nominativ
množine imenica.
Zadatke iz Vežbanke možete dati kao domaći
zadatak.
Sa novim polaznikom ili novom grupom, kurs
možete početi i od 185. strane u udžbeniku
(abeceda i azbuka) dajući im opšte
informacije o slovima našeg jezika, izgovoru,
pravilima čitanja i pisanja, upotrebi dva pisma
i sl. Izgovorite svako slovo, pročitajte reč koja
njime počinje, a zatim neka oni to ponove.
Tako odmah neke reči i zapamte.
Možete uvesti pisanje opšte poznatih reči
poput imena poznatih ljudi, gradova, zemalja,
društvenih mreža . To često izaziva kako
smeh, tako i ineresantno povezivanje
pojmova – kada vide ,,Njujork” ili ,,skajp”
zaista kasnije lakše prihvataju ideju o tome
kako naš fonetski sistem funkcioniše.
Poreklo polaznika svakako određuje na kojim
glasovima se treba duže zadržati. Najčešće
muke zadaje razlikovanje izgovora mekih i
tvrdih konsonanata te je potrebno nešto duže
se zadržati na glasovima č, ć, dž, đ, nj, lj, j.
Ne zaboravite na mali trik koji se tiče
izgovora tvrdih, odnosno mekih konsonanata;
naime, svi meki glasovi srpskog jezika
izgovaraju se uz osmeh. Tvrdi glasovi najlakše
nastaju uz ozbiljan izraz lica i usne koje se ne
izvijaju naviše. Ako se polaznik zbuni dok
uvežbava izgovaranje, samo mu pokažite
pokretom kažiprsta kroz vazduh polukrug kao
„znak“ za oblik usana sa osmehom, ili ravnu
liniju koja simulira ozbiljan izraz (usne bez
osmeha). Kad jednom savladaju ove pokrete
lica i usklade ih sa glasovima, nikad više neće
grešiti.
Onima koji se prvi put susreću sa ćirilicom,
trebalo bi od početka davati domaći koji
uključuje učenje ćiriličnih slova.
Cela lekcija, ako se radi sa potpunim
početnicima, može trajati od četiri do pet
školskih časova, osobito ako se dodaju vežbe
konverzacije i ako se intenzivno koristi
dijaloška forma. Ako pak nisu potpuni
početnici, dovoljno je da se građa prve lekcije
pređe za dva do tri školska časa.
4
 UČIMO SRPSKI

DODATNI MATERIJALI
Lekcija 1

Predavač ili polaznik može izraditi kartice na kojima su ispisani izrazi i reči iz lekcije na srpskom ili na
maternjem jeziku polaznika. Kartice iseći po spoljnoj liniji, presaviti po centralnoj liniji i zalepiti.

REČ NA SRPSKOM REČ NA MOM JEZIKU

MOBILNI TELEFON

KOMPJUTER

KLJUČ

NOVČANIK

NOVAC

PASOŠ

TORBA

KNJIGA


5
 UČIMO SRPSKI
Moja
zemlja
Lekcija 2
Ciljevi
• predstavljanje (pitanja i odgovori)
• usvajanje naziva za zemlje, nacionalnosti
i jezike
• razlikovanje mekih i tvrdih glasova u
srpskom jeziku
• razlikovanje ženskih i muških oblika
imenica koje predstavljaju lica
• naglašeni i odričan oblik glagola jesam i
red reči tih oblika
• uvođenje prisvojne zamenice moj, -a, -e
i kongruencija sa imenicom
Lekciju 2 treba uvesti tako što ćete na tablu
ispisati nazive zemalja polaznika grupe.
Možete glasno izgovoriti njihove nazive a
zatim neka to isto urade i vaši polaznici.
Ukoliko se u nazivima zemalja pojavljuju
specifični, tvrdi (dž, č, ž, š) ili meki (đ, ć, lj, nj)
konsonanti, ispišite ih na tabli i vežbajte
njihov izgovor. Možete slušati izgovor ovih
glasova na strani 19 i tom prilikom uraditi sve
vežbe koje su u vezi sa ovom temom.
Slušanja (39–47) na strani 188 takođe su
veoma korisna za lakše savladavanje izgovora
pojedinih glasova.
Preporučuje se da se diktat radi na času.
Na tabli možete ispisati rečenice tipa: Ja sam
Biljana. Ja sam Srpkinja. Kako se ti zoveš/vi
zovete? i tako pokazati prvi put pitanje koje
koristimo prilikom predstavljanja. Polaznike
treba još jednom podsetiti na razliku između
formalnog i neformalnog obraćanja, ovom
prilkom ukazujući im na specifične nastavke u
prezentu: -te i –š. Nakon ovoga se svi
polaznici mogu predstaviti, pitajući jedni
druge za ime.
Vežbu 1 na strani 16 mogu uraditi odmah
nakon toga i na taj način pronaći naziv svog
jezika i svoje nacionalnosti. Ukoliko se naziv
ne nalazi na našoj listi, možete ga vi ispisati na
tabli.
Vežbe 2–5 možete raditi kombinovano, jedne
na času, a druge dajte za domaći.
Na strani 18 u vežbi 6 polaznici će videti
model koji treba da prate kako bi pravilno
uradili tu vežbu. Vi ćete im pre toga objasniti
kongruenciju (slaganje) između imenice i
zamenice, u ovoj lekciji samo za zamenicu
moj,-a,-e.
Pored poznatog izraza, Ja sam Biljana, dat je
i drugi model, Moje ime je Biljana. Vežbajte
novi izraz u vežbi 6.
Sa naglašenim i odričnim oblikom glagola
jesam polaznici će se upoznati kroz razgovor
na strani 20. Slušajte razgovor i zatim ispišite
nove izraze: Dobro došli, Izvolite, Drago mi je.
Odričan oblik glagola jesam za sva lica ispišite
na tabli ili kažite svojim polaznicima gde ga
mogu naći u knjizi (strana 13). Objasnite kada
treba da koriste naglašeni oblik glagola jesam.
Uradite vežbe 19 i 20 na strani 22.
Sve vežbe na strani 23. mogu se polaznicima
dati za domaći zadatak.
Što se tiče usvajanja razlike između duge i
kratke forme glagola jesam, pored
naglašavanja razlike u upotrebi, obrade
primera i ponuđenih vežbi, možete napraviti
tabelu koja izgleda ovako:
DA LI ... + -
sam ja jesam nisam
...
Vežbanka nudi dodatne vežbe, koje možete
raditi na času ako mislite da je polaznicima
potrebno više primera. U suprotnom, najbolje
je da to rade kod kuće. Svakako obavezno
proveravajte sve domaće zadatke na
sledećem času.
Nakon Lekcija 1 i 2 potrebno je uraditi Test 1
(strana 191) radi provere znanja polaznika.
6
 UČIMO SRPSKI

Naši predlozi Dodatni materijali

Kada im prvi put uvedete prisvojnu zamenicu Predavač može izraditi kartice, pomoću kojih
moj, -a, -e možete uvesti i zamenicu za drugo može vežbati:
Lekcija 2

lice tvoj, -a, -e ili vaš, -a, -e. Na taj način ćete • prezent gl. jesam:
moći vežbati i pitanje, npr. Da li je tvoja zemlja Ispišite lice i broj, npr. 2. lice jednine, na
Nemačka?, Da li je vaš jezik francuski? kartici i postavite kartice na sto.
Svaki put kada pominjete prezent glagola Polaznici moraju brzo da odgovore na
jesam i s tim u vezi uvodite nove izraze, karticu. Onaj sa najviše tačnih kartica je
objasnite im red reči koji je upotrebljen. pobednik.
Ističite opšta pravila: Nenaglašeni oblik
pomoćnog glagola ne može da stoji na prvom
mestu u rečenici. Polaznicima koji nisu lingvisti 1. lice jednine 1. lice množine
možete pojednostaviti objašnjenje rekavši da
„kratke“ reči ne mogu „držati“ početak
rečenice. To je laičko i neprecizno 2. lice jednine 2. lice množine
objašnjenje, ali na ovom nivou usvajanja
gradiva pokazalo se kao korisno. Osobito
Italijanima valja podvući da ne počinju 3. lice jednine 3. lice množine
rečenicu sa Sam Italijanka i sam profesorica,


itd. Ujedno nije loše veznik i markirati kao
svojevrstan početak nove misli u istoj • ženski oblik nacionalnosti:
rečenici. Ni iza ovog veznika ne može stojati Na kartici ispišite muški oblik
“kratka” reč (nenaglašeni oblik pomoćnog nacionalnosti, a od polaznika zahtevajte
glagola). ženski oblik.
Zvučni zapisi su dragoceni, njih nikad ne
preskačite! Takođe, u ovoj lekciji dosta pažnje Italijan Poljak
poklonjeno je fonetskim vežbama,
razlikovanju tvrdih i mekih konsonanata
prilikom slušanja i pisanja. Praktikujte diktate Nemac Mađar
češće nego što su udžbenikom predviđeni. To
je naročito važno za Ruse, jer im treba dosta
vežbe i vremena da nauče da čuju razliku
Amerikanac Kinez
između č i ć, zatim kako čuti i gde pisati glas j,
kao i glasove nj i lj. Vežbanje slušanja, pisanja i
izgovora vokala je podjednako važno i za
anglosaksonske govornike (a, e, i) i za Španac Francuz
govornike slovenskih jezika (a i o – u pisanju).
Arapi imaju problema i sa izgovorom č, ć, dž,
đ i sa svim vokalima. Nemci i Italijani sa Rus Japanac
razlikovanjem c / z, odnosno s / z.

Srbin Libijac

Englez Korejac


7
 UČIMO SRPSKI

• formalno i neformalno: jednosložne ili dvosložne reči: đak, džez, čep,

Ispišite izraze na kartici iz lekcija 1 i 2, ćao, ćevapčić, čačkalica, čovek, ćuti...
koji su u vezi sa pozdravima, Pripremite dikate za svaki čas.
predstavljanjem i zahtevajte od Problemi se neretko jave u razumevanju i
Lekcija 2

polaznika da kažu da li je to formalan ili razlikovanju formi jesam i ja sam jer zvuče
neformalan izraz. slično onome ko još nije svikao uho na zvuk
srpskog jezika.
Kako si? Kako ste?
Ako imate slabijeg polaznika ili slabiju grupu,
možete odložiti momenat za usvajanje duge
Vidimo se. Doviđenja. forme pomoćnog glagola jesam. Ne morate
je forsirati mnogo u ovoj lekciji, jer vrlo brzo
nakon što ovladaju pravilom za upotrebu
Ćao! Prijatno. pomoćnog glagola i zapamte sve oblike
kratke forme, lakše će je razgraničiti od duge.
To dolazi i prirodno, nakon česte upotrebe i
Zdravo! A Vi? neprestanog vežbanja.
Pojavljuje se potreba za uvođenjem nekih
osnovnih izraza i imena objekata već ovde, te
A ti? Dobro jutro.
možete doneti proširenu listu – npr. apoteka,
menjačnica, pekara i sl, kao i uvesti izraze
Da li si ti Ana? Dobar dan. izvinite, žao mi je, ponovite, kako se kaže, šta
znači, otvoreno-zatvoreno... Neke od ovih
izraza koristimo na časovima od samog
Dobro veče. početka, što polaznicima daje utisak da znaju
nešto reći i čini ih srećnim.
Kad god vežbate sa polaznicima, nastojte da
Da li ste Vi Boris? ih stavite u realnu životnu situaciju. Na
primer, šta će reći o sebi kad se predstavljaju
nekome na žurki ili kako će to uraditi na
Laku noć.
poslovnom sastanku… Situacije biramo


prema onome što je blisko samim

polaznicima. Pogodno je za rad u paru ili
Mogući problemi grupi, ako su individualni časovi, budite vi
drugo lice. Svakako zajedno gradite dijalog i
Razlika u izgovoru mekih i tvrdih glasova uvežbavajte ga potom više puta.
(č/ć, dž/đ) može da predstavlja problem kod
Mešanje refleksivnog se kod povratnih
pojednih polaznika. Objasnite im položaj
glagola i kratke forme glagola jesam u
jezika i usana prilikom izgovora tih glasova.
prezentu dešava se veoma često. Zbog toga
Podsećamo vas da se oslonite na „trik“ sa
je važno kombinovati prezent glagola jesam
izgovaranjem mekih konsonananta uz osmeh,
sa prezentom drugih glagola i vežbati što
a tvrdih uz ozbiljan izraz lica. Neka se šale,
više.
probaju da izgovore što više reči (spremite
spiskove različitih reči). Najbolje je imati
ogledalo u učionici da se polaznici ogledaju
dok izgovaraju. Ako zapamte da osmeh
proizvodi mek ton, sve će im biti lakše.
Nikada neće pogrešiti. Uvedite gest linije
osmeha prstom kroz vazduh, kojim ćete ih
opominjati s vremena na vreme na to o kom
tonu se radi. Dajte što više primera sa tim
glasovima. Najbolje bi bilo da to budu

8
 UČIMO SRPSKI
Razumeš li?
Ciljevi
Lekcija 3
• zanimanja, poznavanje stranih jezika
• prezent glagola prve grupe
(sa infinitivom na -iti i -eti)
• iskazivanje razloga zbog kojih učimo
srpski jezik, koristeći veznik zato što
• postavljanje pitanja koristeći upitne reči
šta i zašto
• nominativ jednine imenica
Budući da se lekcija 3 bavi prezentom glagola
prve grupe (raditi, govoriti, učiti, voleti, živeti),
trebalo bi je tako i početi. Pitajte svoje
polaznike da li prepoznaju neku od rečenica iz
vežbe 1. Većina studenata će odgovoriti
potvrdno pa će vam to biti odličan uvod u
prezent glagola. Kako bi ih naveli da sami
zaključe koji je nastavak za 1. lice prezenta,
pitajte ih šta je zajedničko svim glagolima iz
pomenutog zadatka. Nakon toga izaberite
jedan glagol (nemojte izabrati glagol
razumeti, jer ne pripada I grupi) iz I grupe i
njegovu promenu u svim licima ispišite na
tabli. Jednom bojom obeležite karakteristične
prezentske nastavke, a drugom vokal -i-, koji
se pojavljuje ispred prezentskih nastavaka.
Posebno naglasite nastavak -e u 3. licu
množine, koji je različit od nastavaka u
prezentu za druge dve prezentske grupe (-ju i
-u). Odvojte glagole sa infinitivom na -iti od
onih na -eti kako bi se polaznicima obratila
pažnja na promenu koja se dešava u oblicima
prezenta kod glagola na –eti (voleti > ja
volim) a nema je kod onih na –iti (raditi > ja
radim). Vežbajte prezent datih glagola u
zadatku 2, dok biste 3. zadatak mogli zadati
kao domaći, a na času ga proširiti
postavljajući pitanja jedni drugima. Podsetite
polaznike na upitne reči iz prethodnih lekcija
(kako, da li) i uvedite još dve nove (šta, zašto).
Pošto glagol razumeti ne pripada I grupi
prezenta, ne dajte njegovu celu promenu
nego samo 1. i 2. lice jednine, odnosno 2. lice
množine zbog formalnog obraćanja.
Objasnite im da je potreba za tim glagolom
kod početnika velika, pa se tako u ovoj knjizi
našao na početku.
Nastavite sa slušanjem razgovora na strani
25. Podelite uloge polaznicima i vežbajte
izgovor i intonaciju čitajući taj razgovor.
Pokažite im odričan oblik prezenta i istaknite
razliku između odričnog oblika pomoćnog gl.
jesam (jedna reč) i drugih glagola (dve reči).
Možete im reći da u srpskom jeziku samo tri
glagola tvore odričan oblik u prezentu u vidu
jedne reči (nisam, nemam, neću od glagola
jesam, imati, hteti).
Red reči u prezentu vežbajte na strani 26.
Ovde je potrebno napomenuti da
izostavljanje lične zamenice u funkciji
subjekta, npr. Radim ovde, nije stvar ukusa
govornog lica, već se time izostavlja
informacija o naglašenosti subjekta, npr. Ja
radim ovde (a ne neko drugi).
Polaznici će najčešće već biti upoznati sa
osnovnim veznicima u srpskom jeziku (i, ali,
ili, a), a vaš je zadatak da im objasnite
slučajeve u kojima dolazi do pomeranja u
osnovnom značenju. Takav primer se nalazi u
ovoj lekciji. Osnovno značenje veznika i je da
sastavi: On govori i razume dobro, ali i da
naglasi: On i govori i razume dobro. Možete im
pored ovog veznika dati primere za veznike ili
i ali.
Drugi deo ove lekcije se više bavi
bogaćenjem rečnika, pa se trudite da tako i
organizujete vaše časove. Raspitajte se kod
polaznika ko se čime bavi pa im donesite duži
spisak zanimanja od onog koji je predviđen
lekcijom 3. Na spisak obavezno stavite što
više internacionalizama (direktor, menadžer,
sekretar, sportista, lingvista, astronaut, pilot,
advokat...) kako ih ne biste suviše opteretili
novim rečima.
Kao što je u lekciji 2 bilo reči o oblicima
ženskog roda u nazivima nacionalnosti, tako
ih i ovde još jednom podsetite na sufikse za
građenje oblika ženskog roda imenica: -ica,
-ka, -kinja. S obzirom na to da ne postoje
pravila za njihovu distribuciju, trudite se da
što više puta ponovite oblike ženskog roda,
makar zanimanja koja su data u knjizi,
odnosno koja su vašim polaznicima važna.
Poželjno je da vežbu 17 uradite na času, a
vežbu 19 možete uraditi pola na času, a pola
dati za domaći.
Ukoliko u vašoj grupi ima polaznika koji su
istog zanimanja, možete to iskoristiti kao
9
 UČIMO SRPSKI
primer za množinu imenica, npr. Aleks i Sara
su profesori. Ako je ta grupa samo ženska
onda im pokažite oblik ženskog roda u
nominativu množine, npr. Sara i Karen su
profesorice.
Kako bi polaznici usvojili nove kategorije i nov
rečnik, potrebno je mnogo vežbe i slušanja. S
Lekcija 3
tim u vezi vam predlažemo da dopunite
zadatke iz lekcije vežbanjima u Vežbanci 3,
kao i dodatnim materijalima.
Ovo je još jedno mesto gde bismo mogli da
imamo model za grupni rad. U pitanju je
razgovor na strani 29. Dajemo vam ovde
jedan od modela:
Sara: Dobar dan, kako se zoveš?
Patrik: Dobar dan, ja sam Patrik. A ti?
Sara: Ja sam Sara, drago mi je.
Patrik: Drago mi je. Da li ste vi Engleskinja?
Sara: Ne, nisam, ja sam Amerikanka. A ti?
Patrik: Ja sam Francuz.
Sara: Stvarno? Francuski je tvoj maternji
jezik?
Patrik: Da. Govorim i engleski odlično i srpski
dobro.
Sara: Ja ne govorim srpski baš dobro.
Govorim španski malo. Engleski je moj
maternji jezik.
Mi često posle ovoga nastavimo sa:
Patrik: Zašto živiš ovde?
Sara: Zato što radim ovde. Da li i ti radiš
ovde?
Patrik: Da, i ja radim ovde.
Naši predlozi
Kada uvodite prezent glagola i dajete primere
za I prezentsku grupu, možete proširiti spisak
glagola koji je dat u ovoj lekciji, npr. voziti,
želeti, misliti, družiti se...
Preporučite pravljenje kartica za svaki glagol,
poput onih koje se nalaze na početku lekcija 3
i 4 u Vežbanci. Kartice se kasnije mogu
koristiti u proveri znanja.
Uzročnu rečenicu možete vežbati na
različitim primerima, npr. Zašto živiš ovde/
Zašto voliš srpski?
Kada uvodite nominativ množine imenica, ne
bi bilo loše da se prisetite ličnih zamenica u 3.
licu množine (oni, one) i njihove razlike u
značenju; tako ćete studentima napraviti
paralelu u značenju i u nastavcima između
grupe koja označava samo osobe ženskog
roda (one, profesorice), odnosno muškog ili
oba roda (oni, profesori).
Poslednje strane ove lekcije vam nude dva
teksta (Srbija je i moja zemlja i Volim život
ovde), na kojima možete testirati znanje
polaznika. Evo nekoliko naših predloga za prvi
tekst:
• Pustite da slušaju tekst i onda
zahtevajte da vam kažu šta su čuli.
• Jednom polazniku dajte zadatak da
postavlja pitanja u vezi sa tekstom, a
drugom da odgovara.
• Dajte im zadatak da rečenice koje se
odnose na oboje (Dario i Rosa) kažu u 3.
licu množine.
• Mogu da govore o sebi koristeći model
teksta Srbija je i moja zemlja. Za neke se
uklopi idealno, a neki moraju da ga malo
modifikuju pa i to bude dodatna vežba.
U ovoj lekciji biste mogli uvesti listu većeg
broja upitnih reči u srpskom + primer (kako
početi rečenicu sa ko, zašto, kako, gde itd), uz
osvrt na red reči.
10
 UČIMO SRPSKI
Mogući problemi
Očekujte da ljudi anglosaksonskog govornog
porekla često pogrešno izgovaraju volem
umesto volim. Vežbajte što više izgovor
vokala sa njima. Nije loše da pravite mini-
pauze uvodeći diktate za rad u parovima.
Lekcija 3
Sročite, recimo, kraći tekst i načinite ga u
onoliko primeraka koliko parova imate.
Jednoj osobi u paru date da čita diktat, a
drugoj da ga piše. Svaka greška nosi jedan
bod. Par koji ima najmanje bodova odnosi
pobedu. Nagradite tu grupu na neki način.
Kada bude reči o veznicima, moguće je da će
vas neko pitati zašto se kaže A ti? a ne I ti?
Iako ćemo se ovom temom baviti u 4. lekciji,
vi možete da im objasnite razliku u
značenjima i na ovom mestu. Uzmite primer
sa profesijama, npr. Marija je profesorica i
Milan je profesor. Marija je profesorica, a Milica
je studentkinja.
Objašnjavanje funkcije veznika i u značenju
„takođe“ uvek je izazovno za anglosaksonske
govornike. Formulacija koju po našem
iskustvu, najčešće sami daju za ovo značenje
je „in addition to something else“, jer
objašnjavanje preko „also“ i „too“, iz nekog
razloga, ne pomogne. Sa govornicima drugih
jezika ovaj problem nije toliko izražen.
Dodatni materijali
Igra KO SAM JA?
Predavač treba na karticama da upiše
podatke o nekim poznatim osobama; mogu
da sadrže informacije o zanimanju, zemlji
odakle dolaze, jezicima koje govore,
nacionalnosti, hobijima... Trebalo bi da te
osobe budu poznate širokom krugu ljudi, pa
će polaznici moći lakše da dodaju još neku
informaciju. Svako od polaznika treba da
osmisli svoju priču na osnovu napisanih
podataka. Ostatak grupe treba da pogodi ko
je u pitanju.
Možete to uraditi ovako, a možete dodati još
kartica sa svojim idejama.
MADONA
pevačica
Amerika
engleski
joga
NOVAK ĐOKOVIĆ
sportista / teniser
Srbija
srpski, engleski,
nemački
humanitarni rad
Čini nam se da polaznicima pisanje mnogo
znači prilikom napredovanja, te im često za
domaći zadatak dajemo da pišu priču o sebi
po ugledu na Rosinu priču. Gotovo
tragikomična rečenica koja se ovde javi često
je: ,,Moj posao je moj život.”
Igra VEŠALA
Iako ništa novo, ali kako bi se ponekad razbila
monotonija, probio led među novim
polaznicima ili prosto ponekad podigla
atmosfera, igrica Vešala se pokazala kao
zanimljiva i korisna za proveru vokabulara, jer
je uglavnom svi poznaju i vole bez obzira na
uzrast. Radimo je ili na kraju časa ili kada je
potreban mali predah, ne duže od 5–10
minuta, kad god popusti pažnja ili kad
primetite da su se polaznici zasitili i da ne
mogu više pažljivo da prate čas.
11
 UČIMO SRPSKI

Igra BLIC TEST

Za kraj treće lekcije i ponavljanje gradiva predlažemo vam vežbu koja se može uraditi u pisanoj
i/ili usmenoj formi. Nije loše odštampati ovu tabelu i podeliti je svakom polazniku da čuva svoj
primerak kada ga jednom popuni.

OVAKO SE KAŽE
Lekcija 3

1. Neformalno pozdraviti pri susretu.

2. Neformalno pozdraviti pri rastanku.

3. Formalno pozdraviti pri susretu.

4. Formalno pozdraviti pri rastanku.

5. Pitati nekoga za ime – neformalno.

6. Pitati nekoga za ime – formalno.

7. Reći ime.

8. Pitati nekoga za godine i

odgovoriti na to pitanje.

9. Pitati za poreklo i reći svoje.

10. Reći koje si nacionalnosti.

11. Pitati nekoga za broj telefona i adresu.

12. Pitati nekoga za zdravlje

– formalno i neformalno.

13. Predstaviti nekoga.

14. Pitati nekoga za profesiju i dati odgovor

na to pitanje.

15. Glagol jesam u prezentu.

16. Glagol imati u prezentu.

17. Glagol zvati se u prezentu.

18. Glagol živeti u prezentu.

19. Glagol raditi u prezentu.



12
 UČIMO SRPSKI
Moja porodica
Ciljevi
• rodbinski odnosi
Lekcija 4
• svakodnevne aktivnosti
• usvajanje izraza (Ne) Sviđa mi se.
• prilozi za vreme (učestalost)
• prezent glagola druge grupe
(sa infinitivom na -ati)
• prisvojne zamenice u jednini i množini
• upotreba veznika i njihova distribucija
(i, a, ili, ali)
Lekcija 4 se bavi porodicom i njenim
članovima, kao i njihovim svakodnevnim
aktivnostima, hobijma. Tekstovi su pisani u
prvom licu pa su nam neophodne prisvojne
zamenice kako bismo označili odnose unutar
porodice. Tako bi bilo i najbolje početi,
ponavljajući zamenicu koja im je već poznata
moj, moja, moje u kombinaciji sa imenima
članova njihove porodice. Zatražite od nekog
polaznika da vam kaže imena članova svoje
porodice a zatim ih ispišite na tabli jedno
ispod drugog tako da ostane mesta za
dopisivanje cele rečenice, npr. Meri je moja
_________. Može se tražiti da na strani 32 u
vežbi 1 potraže reč koja im treba. Ovde
pretpostavljamo da će reči kao što su mama,
tata, možda i baba, deda, sin biti poznate
većini polaznika. Za ostale reči, koje im nisu
poznate, pomozite im vi. Budući da je spisak
rodbinskih odnosa na srpskom jeziku dugačak
i često nepotreban na nižem nivou učenja,
predlažemo da se ograničite na spisak koji
vam je dat u knjizi. Ukoliko ima potrebe,
možete još dodati tetka, ujak/stric, unuk. Neka
i ostali polaznici iz vaše grupe urade isto,
nacrtaju svoje porodično stablo ispisujući
cele rečenice. Tako ćete vežbati kongruenciju
i usvajati novu leksiku. Zadatak 1 se, u tom
slučaju, može dati kao domaći zadatak.
Pre nego što počnete sa obrađivanjem
tekstova, možete im na tabli pokazati kako
izgleda sistem prisvojnih zamenica u srpskom
jeziku. Kako bi vašim polaznicima bilo jasnije
zašto za svaku zamenicu postoji šest različitih
oblika, upotpunite svaku primerom, ukazujući
im pri tom na slaganje u rodu i broju imenice
uz koju stoji, odnosno na njihov specifičan
nastavak, npr. moj brat, moja mama, moje
dete, moji roditelji, moje sestre, moja pitanja.
Tekstovi Priča 1 i 2 nude nekoliko rečeničnih
modela koje bi trebalo objasniti i istaknuti
kako bi ih polaznici lakše memorisali.
• Razlikovanje upotrebe veznika i i a. U
primerima: Ja sam profesorica, a moj
muž je lekar. / Ja sam Austrijanac i Klaus
je Austrijanac. Ovde treba reći da se
veznik a koristi kada se iskazuje
kontrastnost. Vežba 30 u lekciji i vežba
2 u Vežbanci ponudiće vam rečenice za
upotrebu ovih veznika.
• Izraz Sviđa (kome) se (nešto) bi trebalo
dodatno objasniti, posebno njegovu
kompoziciju, jer je često različita u
drugim jezicima. Kako ne biste morali
da uvodite dativ ličnih zamenica, dajte
svojim polaznicima primere samo za
prvo i drugo lice, tako će moći da pitaju,
odnosno da kažu šta se njima sviđa.
Ostavite oblike za druga lica za kasnije
lekcije. Takođe je važno da im se kroz
ovaj primer obrati pažnja na enklitike i
njihovu poziciju u rečenici. Ovako ćete
postepeno uvoditi pravila o redu reči u
rečenici i nećete imati velikih problema
kada stignete do perfekta i futura.
Dajte primere za odričnu i upitnu
rečenicu, takođe. Zadatak za vežbanje
reda reči je 28.
Obratite im pažnju na slaganje (kongruenciju)
imenica, kako sa prisvojnim zamenicama, tako
i sa pridevima uopšte. Vežbe 12 i 13 tiču se
ove teme.
Kroz ova dva teksta polaznici će se upoznati i
sa novim glagolima. Pomozite im oko njihovih
značenja, ali ih, sa druge strane, pustite da
sami prepoznaju nastavke za oblike prezenta
(-m, -š, -mo, -te), te im na kraju pokažite i novi
nastavak (-ju). Pored ponuđenih glagola za II
13
 UČIMO SRPSKI
grupu (gledati, čitati, slušati, kuvati, trenirati,
spavati, šetati se), ponudite im još neke: znati,
svirati, igrati, odmarati se, vežbati, pevati,
slikati...
Trudite se da vežbate prezent glagola obe
grupe što više (zadaci u knjizi: 17, 21, 23),
koristeći i dodatne materijale, kao i Vežbanku
(zadaci: 1, 6, 7, 8, 14).
Lekcija 4
Kada budete sigurni da su polaznici usvojili
značenja i oblike glagola, obogatite im
leksički fond uvodeći priloge za vreme (delovi
dana, često, ponekad, obično, retko). Sve
zajedno vežbajte u zadatku 21. Ponudite im
jednu ili dve rečenice kao model. Vežbu 22
dajte za domaći, ali je svakako možete probati
i na času, usmenim putem.
Na poslednje dve strane vežbajte slaganje/
neslaganje sa ponuđenim izjavama.
Nakon lekcije 4, preporučeno je da uradite
Test 2, koji obuhvata lekcije 3 i 4 i nalazi se na
stranama 194–197.
Naši predlozi
Posle obrađenih tekstova Priča 1 i 2, možete
im dati zadatak da jedan student postavlja
pitanja u vezi sa tekstom (umesto predavača,
koji to obično radi), a drugi odgovara. Ukoliko
se odlučite na takav vid vežbe, onda ostavite
zadatke koji se odnose na tekstove za domaći.
Druga mogućnost u vezi sa ovim tekstovima
je da im se dā zadatak da napišu priču o sebi i
svojoj porodici / prijatelju i njegovoj porodici
po datom modelu. Neka koriste nove izraze i
glagole.
Na kraju lekcije (posle pročitane i obrađene
Priče 2 i uvežbavanja prisvojnih zamenica),
uvesti modalnu konstrukciju (samo je
objasniti).
Kako bi se olakšalo pamćenje težih
konstrukcija, potrebno je ponuditi im gotove
rečenične modele, pre svega za glagol sviđati
se i modalni glagol voleti sa dopunom u vidu
refleksivnog glagola. Primer gotovih modela
dat je u odeljku Dodatni materijali.
Ukoliko polaznici lako usvoje modalni glagol
voleti, možete im pokazati prezent modalnog
glagola želeti, jer oba pripadaju već naučenoj
glagolskoj grupi.
Potrebno je uvesti dodatna vežbanja na
ćirilici, pošto se od lekcije 5 očekuje
poznavanje ovog pisma.
Počev od Lekcije 4, kao poseban domaći
zadatak pre testa možete zadati referat na
temu kojom se bavite. Držanje referata
podrazumeva da polaznik donese fotografiju
svoje porodice i priča o svakom članu
ponaosob. Na kraju referata drugi članove
grupe treba da postavljaju pitanja u vezi sa
temom. Ovakav tip vežbe zahteva odgovoran
i kreativan pristup polaznika, objedinjuje sve
stečeno znanje, a istovremeno budi pažnju i
interesovanje prisutnih.
14
 UČIMO SRPSKI

Dodatni materijali
Ponudite polaznicima slike na kojima bi bila prikazana porodica sa ispisanim imenima i oblačićima
iznad njihovih lica, u kojima bi se mogli prikazati simboli za određene aktivnosti: TV, knjiga, tenis,
kompjuter, hrana, novine, radio.... Od njih bi se tražilo da kažu šta ti ljudi vole da rade. Negde bi
aktivnosti mogle biti iste, pa bi tako morali da koriste oblike prezenta u množini.

tata
Lekcija 4

brat i sestra

mama

sin i ćerka


U ovu tabelu mogu da se dodaju i kartice tipa Milan i ja, ti i Marko ili nešto slično pa da se tako
vežbaju i druga lica.

15
 UČIMO SRPSKI

Igra NAĐI PAR Mogući problemi

Izradite kartice u dve različite boje i na njima
ispišite prideve i priloge iz lekcija 3 i 4.
Različitom bojom biste pokazali antonimski
par (zauzet – slobodan). Poređajte kartice u
kolone, izmešajte ih i podelite studente u dve
grupe. Cilj igre je da polaznici nađu parove.
Grupa koja bude našla više tačnih parova je
pobednik. Možete dodati još neke nove reči:
Lekcija 4
Doslednost u kongruenciji pokazuje se kao
najčešći problem, zbog čega su dodatna
vežbanja neophodna.
Red reči u rečenici je veoma čest problem za
većinu polaznika, osobito sada kad grade
rečenicu tipa Sviđa mi se. Dobro je vežbati
slaganje reči u upitnim i odričnim rečenicama

srećan – tužan, za radni dan – za vikend, ovog modela. Možete to činiti tako što reči
interesantan – dosadan, uvek – nikad, toplo – nekoliko rečenica ispišete na odvojenim
hladno, stariji – mlađi... kartončićima. Numerišite svaki špil i svakom u
grupi date po jednu rečenicu da složi. Možete
meriti vreme potrebno za uspešno obavljen
zauzet slobodan posao za svaku rečenicu. Kad završi sa
jednom, polaznik uzima špil karata za drugu
rečenicu i nju slaže. Potom je daje dalje,
nikad uvek kolegi do sebe. Tako sve rečenice idu ukrug.
Kartice bi mogle izgledati ovako (iseći ih po
spoljnoj liniji, presaviti po centralnoj liniji i
retko često zalepiti):

Hrana sviđa se mi. 1

malo mnogo Sviđa da grad li se
2
ti?
velik mali Sviđa ne se mi grad. 3


Gotove rečenične modele možete dati u vidu
daleko blizu ankete, pri čemu se od polaznika očekuje da
odgovaraju sa Da ili Ne. Na primer:

uveče ujutro Igra ANKETA

Zaokružite D (Da) ili N (Ne).

težak lak 1. Sviđa mi se hrana u Srbiji. D N

2. Sviđaju mi se klima i priroda D N
3. Ne sviđa mi se muzika ovde. D N
srećan tužan 4. ...
Za aktivnosti u slobodno vreme, gde bi
prazno polje obeležili na odgovarajući način.
za radni dan za vikend
1. Volim da se šetam svaki dan. 
2. Volim da spavam dugo za vikend. 
interesantan dosadan Svaki odgovor polaznik može obrazložiti
uvođenjem veznika zato što.
toplo hladno Tek nakon što više puta dođu u susret sa
pravilnim redom reči, može se od njih
očekivati da rešavaju kompleksnije zadatke na
stariji mlađi ovu temu.
Ovoj lekciji možete dodati kratak tekst o


jednom običnom danu, koristeći reči koje su

16
 UČIMO SRPSKI

već usvojili uz lekciju, ali i dodajući nove Vežba RAZGOVOR

glagole, nove aktivnosti. Tako i obnavljamo i
širimo vokabular. Možete koristiti i slike 1. Posmatrajte fotografije i odgovorite.
(plastificirane kartice) na kojima se vide Šta je Srbija za vas? Šta vam se sviđa u Srbiji?
radnje koje predstavljaju rutinske aktivnosti,
te nije loša vežba da polaznici izvlače kartice i
pitaju jedni druge šta rade ljudi na njima.
Zanimljivo je ovde reći im da imenuju ljude na
karticama, dajući im tradicionalna srpska
Lekcija 4

imena. To polaznike dodatno približava duhu

srpskog jezika. Ako je grupa slabija, gotove
rečenice treba spremiti unapred.
Vežbanje 26 (str. 38) može da se uvede tako
što pored povezivanja parova polaznici napišu
i svoje rečenice–što uvek iznedri dobru
atmosferu.

Igra RODBINA
Rodbinski odnosi su prilično komplikovani za
strance, barem što se vokabulara koji ih
opisuje tiče. Za dodatne vežbe možete
načiniti više rečenica koje treba da se
dopune. Osim ovog zadatka, pisanje ćirilicom
bi bila dodatna vežba i može se dati samo
onima koji u ovom trenutku iskazuju želju i
potrebu da je nauče. U protivnom, vežba
neka bude pisana latinicom.

Сестра мог оца је моја _________.

Татин тата је мој _________, а татина
мајка је моја ________.
Мамин брат је мој _________.
Татин брат је мој __________.

Igra MOJ GRAD

Na kraju četvrte, a kao uvod u petu lekciju i
temu Moj grad, predlažemo da polaznicima
date sledeću govornu vežbu, koja bi mogla da
posluži i za uvežbavanje jednine i množine
novih imenica.

2. Razvrstajte reči u zavisnosti od roda i napišite množinu:

• truba, teniser, tamburaš, čašica, žena, tvrđava, reka, pljeskavica, trubač, flaša, kafa,
priroda, kobasica, rakija, šolja, meso, sportista, vreme.
Muški rod Ženski rod Srednji rod
Jednina Množina Jednina Množina Jednina Množina

17
 UČIMO SRPSKI
Moj svet
Ciljevi
• usvajanje naziva za institucije i prideva
za njihovo opisivanje
• izražavanje mišljenja: Mislim da... i red
reči u toj složenoj rečenici
Lekcija 5
• prilozi za mesto
• prostorna orijentacija
• prisvojni pridevi
• nominativ množine imenica; imenice sa
proširenjem
• tvorba reči sufiksima –ski, -čki, -ški
• perfekat gl. biti
• upoznavanje sa ćiriličnim pismom
Lekciju 5 možete početi zadatkom 1
zahtevajući od polaznika da povežu gradove
sa pridevima za koje misle da najbolje opisuju
taj grad. Prideve koji im nisu poznati, ispišite
na tabli, ili ih napišite u vidu antonimskih
parova (intersantan – dosadan). Pitajte ih za
imena njihovih gradova, onih u kojima su
rođeni, u kojima su živeli...
Tekst o Beogradu je ujedno i slušanje, te
predlažemo da ga pustite polaznicima dajući
im pri tom jedan specifičan zadatak –
praćenje teksta u knjizi, ali u ćiriličnoj verziji.
Za početak neće biti važno da li su polaznici
već upoznati sa ćiriličnim slovima, već je
zadatak da sami uvide sličnosti i razlike među
našim dvama pismima. Nakon prvog slušanja,
treba ih pitati koja su ćirilična slova ista sa
latiničnim i tako im polako predstaviti naše
drugo pismo. Na stranama 185 i 186 nalaze se
sva ćirilična slova, poređana po latiničnom
redosledu u cilju lakšeg upoređivanja sa već
poznatim, latiničnim slovima. Na 186. strani u
zadacima 3 i 4 dopunićete liste istim slovima,
odnosno onima koja su sličnog lika ali
različitog izgovora. Ostatak slova možete
takođe podeliti u dve grupe: konsonanti sa
dijakritičkim znacima: đ, ć, dž, č, ž, š, lj, nj i svi
ostali. Nakon ovog kratkog pregleda azbuke,
pustite im još jednom slušanje teksta
Beograd. Ovog puta mogu pratiti tekstove
uporedo na oba pisma. Možete im posle toga
dati zadatak da svako napiše ime svog grada
ili svoje ime na tabli ćiriličnim pismom.
Obradu teksta možete raditi zajedno sa
polaznicima, tako što će svako pročitati jedan
pasus ili po nekoliko rečenica, ukoliko u grupi
imate više polaznika, i pokušati da prevede ili
objasni nepoznate reči. Već u drugom pasusu
pojaviće se množina imenica, pa je tada
korisno pokazati im kako se ona i gradi. Tabelu
sa nominativom imaju na strani 41, te je ne
morate ispisivati na tabli, eventualno samo
nastavke. Vežbe za množinu imenica nalaze se
u Vežbanci, zadatak 1.
Važno je da im posle glavnog teksta u lekciji
istaknete rečenične modele koje želite da
upamte (npr. Tu su/Tamo su veliki parkovi. Ljudi
kažu da je Beograd otvoren grad. Nikad nije
dosadno). Ne zaboravite da dodatno
podvučete pojam duple negacije u srpskom
jeziku.
Leksika u ovoj lekciji se tiče institucija i
prostora uopšte, pa ne bi bilo loše dopuniti
našu predviđenu listu još nekim (knjižara,
bolnica, kafić, škola, tržni centar, teretana,
prodavnica, most, jezero, more, planina...)
Nakon slušanja zvučnog zapisa 27, tražite od
polaznika da odglume / izgovore rečenice što
približnije izvornom govorniku.
Vaši polaznici će po prvi put moći da iskažu
svoje mišljenje u vezi sa nekim stavovima.
Pokažite im kako bi trebalo da izgleda
pravilan red reči u toj objekatskoj klauzi
(Mislim da je moj grad divan. Mislim da moj
grad nije opasan. ) Vežbajte red reči u zadatku
8, odnosno 5 i 8 u Vežbanci, za domaći. Zatim
razgovarajte o tome šta misle o stavovima u
zadatku 9. Zadatak 11 biste im mogli dati za
domaći, ali bi bilo korisno da usmenim putem
na času vežbate sličan tip eseja. U Vežbanci
na strani 140 vaši će se polaznici upoznati sa
još dva velika grada u Srbiji, Novim Sadom i
Nišom. Budući da je uz ovu vežbu ponuđena i
provera urađenog kroz slušanje, predlažemo
da je radite na času. Ujedno će vežbati
razumevanje pročitanog i slušanog.
Drugi deo lekcije posvećen je orijentaciji u
prostoru i usvajanju osnovnih reči za
18
 UČIMO SRPSKI

snalaženje u istom. Tako ćete ih jednostavnim
putem, stavljanjem u poziciju spomenika (slika
na strani 44), naučiti kako da kažu (levo,
desno, pravo, iza). Slušajte zvučni zapis 29 na
času, ne više od jednom, budući da je cilj
zadatka da podvuku ono što čuju.
U trećem, kulturološkom delu, bavićemo se
kategorijom prisvojnosti. Polaznici će
upoznati neke važne srpske istorijske ličnosti,
pa tako i ulice, spomenike, kulturne institucije
koje su po njima nazvane (Dositejev muzej,
Ljubičina kuća, Zmaj Jovina ulica, Konstantinov
Lekcija 5
Slušanje 13 u Vežbanci uradite tek kada ste
sigurni da su polaznici usvojili nove reči i
gramatičke kategorije iz lekcije 5. Priče o tri
grada biće odlična vežba za razumevanje i
provera svega naučenog do tada. Možete je
raditi i u sklopu nekog testa.
Naši predlozi
Dajte im zadatak da napišu kratak esej (oko
50 reči) o nekom gradu, može biti neki
svetski poznat grad ili pak njihov grad.
Trebalo bi da prate model dat u tekstu

spomenik). Pokušajte da navedete polaznike Beograd. Ovo bi se kod naprednije grupe

da sami zaključe kada se dodaje nastavak -ov, moglo vežbati usmenim putem, a za domaći
-ova, -ovo, a kada in, -ina, -ino. Napravite na bi onda ostalo pisanje.
tabli dve kolone sa dve vrste nastavaka i u
svaku upišite primer koji joj pripada. Dopunite Možete vežbati leksiku iz ove lekcije koristeći
spisak još nekim primerima (Vasina ulica, nazive mesta i reči potrebnih za orijentaciju,
Sterijina ulica, Puškinova). Ne zaboravite da im kroz igru. Dajte polaznicima neku sliku grada
pokažete fonetsku promenu koja se dešava u / sela /ulice i postavite ih na određeno mesto
primerima sa imenima na -ica (Milica > pa zahtevajte da kažu što više rečenica o
Miličin). objektima oko sebe. Umesto slike nekog
posebnog mesta, možete vežbati i u svojoj
Vežbajte prisvojne prideve na primerima učionici, upoznajući ih pri tom sa novom
imena polaznika. Pokažite na knjigu, olovku, leksikom (sto, stolice, tabla, prozor, vrata,
torbu, naočare i dajte im jedan primer kompjuter, slika).
(Maksova knjiga), zatim neka svaki polaznik
kaže po jedan primer. Još vežbanja naći ćete Nije loše dati listu najfrekventnijih pridevskih
u zadatku 16 na strani 47 i u Vežbanci na antonima i na taj način obogatiti rečnik (neka
strani 142 u zadatku 13. ih upotrebe prilikom opisivanja svojih
gradova) i vežbati ih kroz rodove i broj
Kratki tekstovi o petoro poznatih srpskih (kongruencija sa imenicom).
ličnosti kulturološki su dodatak i ne morate
insistirati na značenju svake reči koja se nalazi Naprednoj grupi možete uvesti lokativ sa
u tim tekstovima. Važno je da se polaznici funkcijom mesta, pošto se u ovoj lekciji javlja
upoznaju sa njihovim imenima i delima. potreba za tim padežom.
Budući da su živeli veoma davno, tekstovi su
pisani u prošlom vremenu, što će vašim
polaznicim biti dodatno interesantno, jer se
potreba za iskazivanjem radnji u perfektu
javlja već na ovom nivou učenja. Doduše,
samo prošlo vreme glagola biti. Dajte im još
primera za taj glagol, van ovih tekstova, nešto
iz svakodnevnog života (Bio sam već u Srbiji.
Bili smo dobri prijatelji. Bila je blizu.) Ovo se
posebno odnosi na primere odgovora na
pitanje (Kako je bilo juče/za vikend? – Bilo je
dobro/loše/dosadno/interesantno.)
Druga gupa pridevskih sufiksa (-ski, -čki, -ški)
dodavaće se na geografska imena (Dunav,
Beograd, Amerika). Tabela sa svim primerima
se nalazi na 47. strani. Primeri sa zvezdicom
su oni u kojima se desila neka fonetska
promena. Možete im dati još takvih primera
(Kruševačko pozorište, Afrički kontinent,
Mozabički kanal).

19
 UČIMO SRPSKI

Dodatni materijali Igra POVEŽI DELOVE SINTAGME

Igra NAĐI PAR
Izradite kartice u dve različite boje i na njima
ispišite prideve iz lekcije 5. Različitom bojom
biste pokazali antonimski par (siguran -
opasan). Poređajte kartice u kolone,
izmešajte ih i podelite polaznike u dve grupe.
Cilj igre je da polaznici nađu parove. Grupa
koja bude imala više tačnih parova je
pobednik. Pošto se u lekciji ne nalaze svi
parovi, polaznici će kroz ovu igru naučiti još
Lekcija 5
Izradite kartice u dve različite boje i na njima
ispišite delove sintagmi iz lekcije 5. Različitom
bojom biste pokazali prvi i drugi deo te
sintagme (Petrovaradinska tvrđava). Poređajte
kartice u kolone, izmešajte ih i podelite
polaznike u dve grupe. Cilj igre je da polaznici
nađu parove. Kada se pronađu svi parovi dajte
im zadatak grupama da napišu po jednu
rečenicu za svaku sintagmu. Grupa koja bude
imala više tačnih parova i zatim tačnih

rečenica – pobednik je.

neke nove prideve (kratak, prljav, nizak,
zatvoren...).

Petrovaradinska takmičenje
mali opasan

haotičan kuća
čist velik

Niška tvrđava
siguran kratak

Knez Mihailova jezik

daleko spor

sportsko festival
nov prljav

srpski banja
dosadan blizu

američki muzej
napred levo

muzički ulica
desno star

Dositejev saobraćaj
zatvoren zatvoren

Ljubičina filmovi
brz otvoren

Narodno univerzitet
visok iza

Beogradski pozorište
otvoren interesantan


dug nizak


20
 UČIMO SRPSKI

Igra ASOCIJACIJE Mogući problemi

Podelite polaznike u dve grupe i dajte im po
20 kartica na kojima će biti ispisani nazivi
institucija. Igra traje 2 minuta i za to vreme
jedan član grupe pogađa pojam, a drugi
govori reči koje su asocijativne za taj pojam
(novac, račun, kredit > banka). Cilj igre je da
se za predviđenih dva minuta objasni što više
pojmova.
pozorište parking
Lekcija 5
Kod objašnjavanja nominativa množine
imenica često se jave dodatna pitanja u vezi
sa nastavcima u srednjem rodu, i to u jednini.
Budući da ste im u prethodnim lekcijama
skretali pažnju na kongruenciju (slaganje)
imenica sa pridevima/zamenicama u rodu i
broju, ovde bi mogli da se zbune primerima
moje selo, odlično pitanje. Treba im objasniti
da nastavci imenica i prideva u jednini
srednjeg roda nisu uvek isti i da jedan
nastavak ne uslovlja drugi, već oni zavise od

konsonanata koji se nalaze ispred samog

nastavka. Dakle, ukoliko su u pitanju palatali:
j, lj, nj, č, ć, ž, š, đ, dž tada se mora pisati
nastavak –e, odnosno –o kada ispred njega
banka kafić stoje svi drugi konsonanti.
U ovoj lekciji se sreće veći broj opisnih
prideva kod kojih se javljaju fonetske
promene u ženskom i srednjem rodu jednine,
bioskop muzej kao i u sva tri roda množine (npr. zadatak 6 na
strani 42). Preporučljivo je tabelarno
prikazati prideve u sva tri roda, kako bi se ova
leksika lakše usvojila i pravilno koristila.
bolnica hotel

park pošta

knjižara škola

bioskop tržni centar

restoran teretana

kafić pijaca

biblioteka prodavnica


21
 UČIMO SRPSKI
Šta radiš?
Ciljevi
• usvajanje leksike za opisivanje profesija
• prezent glagola treće grupe
• akuzativ sa značenjem direktnog
objekta i sa predlogom za
• modalni glagol (trebati, morati, smeti,
želeti)
Lekcija 6
Počnite lekciju 6 ispisivanjem na tabli njima
već poznatog pitanja (Šta radiš/radite) i pri
tom im ponudite i dva odgovora (Gledam film
/ Ja sam profesor). Pitajte ih da vam objasne
razliku a zatim im uvedite i nov način
postavljanja pitanja u vezi sa zanimanjem (Šta
si ti/ste vi po zanimanju) kako bi izbegli
dvosmislenosti, koje sa sobom nosi gore
pomenuto pitanje.
Razgovor iz zadatka 1 podelite u dva
segmenta, pa samim tim i u dva slušanja. Prvi
deo se odnosi na pitanja o njihovim
zanimanjima, a drugi na poziv za druženje.
Pustite im zvučni zapis 30 i tražite od njih da
pokušaju da zapamte i one replike koje nisu
napisane na crtežima. Predlažemo vam da se,
kad god se nove reči pojave u ovakvom
kontekstu, u konkretnoj situaciji, trudite da
im ne ponudite odmah korelativ na njima
poznatom jeziku već da ih navedete da sami
dođu do odgovora. Na primer, reč nezaposlen
će biti nova za njih, ali, ako su pažljivo slušali,
čuli su da toj reči prethodi već poznata
rečenica Ja ne radim.
Drugi deo slušanja možete uraditi na isti
način, ali bi u ovom delu vaši polaznici mogli
imati više poteškoća. Pomozite im sa
značenjem izraza Jesi li za ples, odnosno Nije
baš i Zašto da ne. Svi ponuđeni odgovori dati
su na 49. strani, pa ih možete zajedno
prokomentarisati.
Vrlo je čest slučaj da polaznici do ovog
trenutka već zaborave na duge, naglašene
oblike gl. biti pa se dešava da ga zato i ne
prepoznaju u pitanju (Jesi li...). Stavite znak
jednakosti između ove konstrukcije i one
poznate (Da li si...). Napišite na tabli pitanja za
sva druga lica, odnosno zahtevajte od njih da
vam ih kažu usmenim putem, ukoliko je grupa
već ranije usvojila i koristila ove oblike.
Slušajte još jednom ceo razgovor, a zatim od
njih tražite da se podele u parove i osmisle
neki sličan dijalog. Ponudite im da koriste i
druge reči, koje mogu naći u zadatku 3. Dok
ne završite ovo slušanje, predlažemo da ne
počinjete priču o akuzativu. Ovde je cilj da
usvoje nove izraze i upamte neke od
ponuđenih odgovora.
Slušanje 31 biste mogli da ostavite za kraj
časa, kao neku vrstu rezimea.
Prisetite se već poznatih prideva (siguran,
opasan, dosadan, interesantan) pa pitajte
svoje polaznike da vam odgovore na pitanje
(Kakav je vaš/tvoj posao?) ili da kažu nešto o
zanimanju svog kolege iz grupe (Šta mislite da
li je njegovo/njeno zanimanje ...). Ponudite im
još neke prideve (stresan, naporan, lak, težak,
kreativan). Tada treba podsetiti polaznike na
glasovne promene koje nastaju u pridevima
muškog i srednjeg roda jednine, kao i u svim
rodovima množina (dosadan, dosadna,
dosadno, itd).
Predlažemo vam da zadatak 7 uradite nakon
urađenog 8. zadatka, pošto je cilj da se najpre
upoznaju sa novom leksikom, kako bi je nakon
toga mogli i primeniti.
U lekciji 4 ste im pokazali da posle modalnog
glagola (voleti) uvek ide konstrukcija
(da+ prezent gl), te ih na ovom mestu samo
podsetite na to pravilo i dodajte još četiri
nova modalna glagola (morati, želeti, smeti i
trebati). Ovde bi takođe trebalo objasniti
razliku između različitih oblika prezenta
glagola biti. Dakle, nesvršeni prezent se javlja
u punom obliku (jesam, jesi, jeste...), odnosno
enklitičkom (sam, si, je...) i svršeni prezent
samo u punom obliku (budem, budeš, bude...).
Pošto se prezent svršenih glagola ne javlja u
nezavisnoj rečenici, nego samo u zavisnoj
(Policajac mora da bude jak i zdrav), otuda i
razlog javljanja oblika budem nakon modalnih
glagola.
Vežbu 8 uradite zajedno na času. Možete
proširiti listu zanimanja, u zavisnosti od
interesovanja vaših polaznika. Vežba 7 može
da bude za domaći.
22
 UČIMO SRPSKI
Pre nego što počnete sa čitanjem tekstova na
strani 50, potrebno je da uvedete akuzativ.
Ukoliko je polaznicima nepoznata kategorija
padeža, valjalo bi im je pojasniti. To možete
uraditi postavljajući njihova imena (samo ona
koja odgovaraju našem morfološkom liku) u
različite padeže, npr. (Sara gleda TV. To je od
Sare. Dajem to Sari. Vidim Saru. Ja sam sa
Sarom. To je priča o Sari.). Ovako ćete im
pokazati kako se lik reči menja, odnosno kako
se menjaju nastavci na kraju reči, što je
uslovljeno različitim odnosima koji vladaju
među rečima.
Akuzativ ima mnogo značenja, ali se vi
usredsredite samo na dva, značenje direktnog
Lekcija 6
objekta i sa predlogom za. Primeri sa
predlogom za obično ne predstavljaju
problem polaznicima, dok se razumevanje
funkcije direktnog objekta često mora
potkrepiti sa više primera prelaznih glagola.
Dajte im primere poznatih glagola (učiti,
gledati, čitati, slušati, trenirati, koristiti, kuvati),
koji odgovaraju na pitanje koga ili šta. Ovde bi
trebalo da uključite neke dodatne vežbe za
akuzativ. To mogu biti vežbe 1 i 6 iz Vežbanke
ili neki dodatni materijal.
Pre nego što počnete sa vežbom razumevanja
pročitanog u zadatku 9, možete polaznike
lagano pripremiti, tako što ćete im postaviti
nekoliko motivacionih pitanja u vezi sa
zanimanjima koja su predmet tog zadatka.
Ako već u ranijim lekcijama niste uveli upitnu
reč kakav, kakva, kakvo, možete to učiniti
upravo na ovom mestu. Primeri mogu biti
ovakvi: kakav mora da bude frizer/glumac/
menadžer, šta mora da nosi, šta (ne) mora da
radi, kada obično radi.
Ova vežba se obično radi na času jer je
potrebna pomoć predavača. Međutim, sa
druge strane, kod naprednijih grupa ovo
može biti koristan i izazovan domaći zadatak.
Kako ne bi izostala provera urađenog, iako je
to često slučaj na času, polaznicima je
omogućeno da urađeno provere samostalno
slušajući zvučni zapis 32.
Rad u paru obavezna je komponenta svakog
dobro organizovanog časa, te ga nemojte
preskakati. U konkretnom zadatku, na strani
51, od jedne strane se traži da zamisli neko
zanimanje i opiše ga, dok druga strana treba
da pogodi o kom je zanimanju reč. Možete im
ponuditi gotove kartice sa nazivima
zanimanja. Drugi tip ove igre mogao bi biti
da kolege iz grupe postavljaju pitanja sa da li,
a osoba koja je dobila karticu odgovara
potvrdno ili odrično na njih.
Zadatak 13 možete dati za domaći. Pre toga
im skrenite pažnju na različite nastavke u
akuzativu za prideve u odnosu na imenice.
Takođe, važno je istaći odričan oblik glagola
imati, koji je našao svoje mesto u ovoj vežbi.
Ujedno je korisno ponoviti i odričan oblik
glagola biti.
Drugi deo lekcije 6 odnosi se na prezent
glagola III grupe a primere tih glagola ćete
naći u tekstovima o domaćicama. Uključena
je i leksika iz prvog dela lekcije, te bi bilo
dobro da ne počinjete ovaj deo sve dok ne
budete sigurni da su polaznici usvojili
prethodno gradivo. Ovo možete proveriti
kratkim testovima. U takve provere mogu biti
uključeni zadaci iz Vežbanke (korisni bi bili
zadaci 3, 4, i 7), ali vam predlažemo i
vokabularne testove.
Slušajte zvučne zapise 33–35. Posle svakog
slušanja, pitajte polaznike da vam kažu šta su
čuli. Pustite im još jednom, a zatim na tabli
ispišite reči i izraze koji su im novi, za tekst
Kuba (spremati doručak / decu / kuću, kupovati
(zdravu) hranu, ići na pijacu, (velika) plata, uvek
može bolje, novac (nije sve), zajedno), za tekst
Libija (ići u školu/ na fakultet, šteta (je), (učiti)
više) i za tekst Srbija (kuvati ručak, u isto
vreme, (kuvati) bolje).
Na strani 53 nalazi se konjugacija glagola iz III
prezentske grupe (ići, putovati, kupovati).
Napomenite im da su svi glagoli iz ove grupe
nepravilni, odnosno da se oblici prezenta
razlikuju od infinitiva. Ono što je zajedničko
svim glagolima iz ove grupe jeste krajnji vokal
u osnovi (-e), odnosno nastavak (-u) u 3. licu
množine. Nastavci za ostala lica su isti kao i u
prve dve grupe. Vežbajte prezent u Vežbanci
na strani 145 i 148. Listu nepravilnih glagola
možete proširiti.
Kao što je na početku već navedeno,
lekcijom 6 se uvodi akuzativ, sa značenjem
direktnog objekta i sa predlogom za, pa su
vežbanja za ova značenja predviđena
lekcijom. Međutim, nekoliko primera sa
značenjem akuzativa cilja (Idem u školu) mogu
se naći na poslednjim stranama lekcije. Da
biste vežbali i ovo značenje, uradite vežbu 10
u Vežbanci. Ukoliko procenite da su polaznici
spremni za još dodatnih vežbi, priložite neki
dodatni materijal. Naš primer je dat u odeljku
Dodatni materijali. Objasnite im distribuciju
predloga u i na.
23
 UČIMO SRPSKI

Odeljak Neobične sirene možete raditi u grupi,

npr. dajte zadatak grupama da osmisle
intervju. Grupa bi najviše trebalo da ima četiri
člana, tada bi svi bili „zaposleni“; jedni bi
postavljali pitanja, a drugi bi odgovarali.
Intervjuisana bi mogla da bude jedna od henio
žena ili njihove ćerke. Ovaj tip vežbe možete
raditi ceo čas.
Na poslednje dve strane vežbaju se pridevi i
prilozi. Čest je slučaj da polaznici ne znaju
razliku između ovih vrsta reči, pa će ovakav
tip vežbi biti veoma koristan.
Posebno treba da obrate pažnju na glagol biti
i upotrebu priloga uz ovaj glagol.
Lekcija 6
Dodatni materijali
Vežbajte akuzativ direktnog objekta putem
ovih kartica. Kartice za glagole neka budu
jedne, a za dopune glagola druge boje. Prvi
deo zadatka je da povežu glagole sa
dopunama, a u drugom delu treba da napišu
rečenicu za svaku kombinaciju u prezentu i u
licu koje je dato u zagradi. Dopune glagolima
moraju biti u akuzativu. Zvezdica pored reči
označava množinu.
bicikl,
čitati (on) auto,
*roleri

Telefonski dogovor je deo koji ne treba

preskakati. Možete prvo ispisati replike na
posebnim papirima i dati ih polaznicima da ih sestra,
slažu redom kojim dogovor treba da ide.
Potom je dobro da odglume razgovor. slušati (oni) brat,
Nakon lekcije 6, preporučeno je da uradite dete
Test 3, koji obuhvata lekcije 5 i 6.
muzika,
gledati (ti) radio,
koncert
kompjuter,
koristiti (oni) *makaze,
oprema
knjiga,
imati (mi) *novine,
pismo
film,
igrati (ja) serija,
utakmica
uniforma,
voziti (ona) odelo,
*naočare
fudbal,
nositi (ti) *karte,
košarka


24
 UČIMO SRPSKI

Igra OSMOSMERKA
1. Pronađite 10 profesija u osmosmerci i napišite ih u ženskoj formi.

P R O F E S O R E S

E A T O P I L O T P

V Đ Nj T Ž Ć M Č K O

A D V O K A T Đ O L

Č A B G V U I R N I
Lekcija 6

K U V R R E O T O C

I O D A Ć T Lj E B A

C O V F K Š I N A J

A U D O S T U I R A

K U D E G L U M A C

2. Napišite pronađene profesije u ženskoj formi.

1. .......................................................
2. .......................................................
3. .......................................................
4. .......................................................
5. .......................................................
3. Od zatamnjenih slova u osmosmerci napravite još jednu reč.
6. ..............................................................
7. ..............................................................
8. ..............................................................
9. ..............................................................
10. ..............................................................

Sve profesije su interesantne, ali je najteže biti ...

Rešenja za osmosmerku: profesor, konobar, pevač, pilot, advokat, glumac, kuvar, policajac,
fotograf, doktor. Konačno rešenje: domaćica.
Osmosmerka može biti ćirilična, kako bi polaznici uz leksiku vežbali i ćirilično pismo.

25
 UČIMO SRPSKI

Primer vokabularnog testa 4. Prevedite sledeće rečenice.

Ovaj test se preporučuje pre nego što se a) Ne moram da putujem.
krene sa tekstovima o domaćicama. b) Mislim da je važno da imam posao.
1. Postavite reči po pravilnom redosledu (1–7). c) Da li koristite internet svaki dan?
□ u ponedeljak □ u subotu □ u nedelju č) Šta želite da radite za vikend?
□ u sredu □ u petak □ u utorak □ u četvrtak
ć) Nemaju vremena za druženje.
2. Povežite antonime.
5. Vežbanja za akuzativ sa značenjem cilja.
na sreću uvek Ovom vežbom prisetićete se leksike iz
prethodne lekcije.
nezaposlen težak
kupovati hranu prodavnica
Lekcija 6

nikad nažalost
kupovati knjigu knjižara
zauzet zaposlen
učiti strani jezik škola
lak star
trenirati sport sportski centar
često posle podne
šetati se park
mlad slobodan gledati slike muzej
danju retko
primer:
napolju kod kuće A: Kuda idete kada želite da gledate film?
B: Kada želim da gledam film, idem u bioskop.
pre podne noću
Predlozi
3. Podelite reči u kolone.
Možete dodati vežbu koja se tiče njihovih
stresan • naporan • zdrav • slobodan • siguran osnovnih potreba a koja zahteva i uvođenje
• opasan • kreativan • zabavan • težak • novog vokabulara. Slična je vežbi iz
dosadan • tačan pređašnjeg izdanja udžbenika Učimo srpski 1
(2009): Kada hoću da kupim hleb i kifle, idem u
pozitivne osobine negativne osobine pekaru. Imena potrepština i imena mesta su
data u nominativu, a polaznici ih prebacuju u
akuzativ. Važno je da uvežbaju oblik glagola
hoću, jer po navici često prave oblik hoćem.
Prilikom rada na tekstovima u vežbi 9, korisno
je, pored navedenih primera (u subotu, u
nedelju), dati im nazive i drugih dana u nedelji.
Višestruko je važno to učiniti, jer se radi o još
jednom značenju akuzativa.

26
 UČIMO SRPSKI
Vežbajte ćirilicu
Vežbanje ćirilice je veoma važno. Dodatni
materijali mogu biti tekstovi iz lekcije, ali
prikazani na različite načine. Dajemo vam
nekoliko primera.
1. Поделите текст на речи и препишите га у
свеску.
ЈАСАМДОМАЋИЦААЛИЖЕЛИМДАИМАМП
ОСАОНЕКАДАСУЖЕНЕОВДЕБИЛЕСАМОДО
МАЋИЦЕДАНАСЖЕНЕНЕМОРАЈУДАБУДУКО
ДКУЋЕОНЕСМЕЈУДАИДУУШКОЛУИНАФАКУ
ЛТЕТАКАСНИЈЕСМЕЈУДАРАДЕЈАВОЛИМДА
ЧИТАМИПУТУЈЕМЖЕЛИМДАРАДИМИИМА
МНОВАЦЗАМОЈУПОРОДИЦУМОЈМУЖКАЖ
Lekcija 6
ЕДАНЕМОРАМДАРАДИМАЛИЈАМИСЛИМД
АЈЕШТЕТАДАНЕРАДИМИМАМФАКУЛТЕТСК
УДИПЛОМУИЖЕЛИМДАУЧИМЈОШВИШЕ
2. Допуните текст одговарајућим речима.
домаћи ● син ● ручак ● посао ●
домаћица ● интернет ● муж ● биоскоп
Ја дуго нисам била запослена. Некада сам
била само ................................ и нисам била
срећна. Сада имам приватан ...........................
Нисам више типична домаћица.
Пре подне, када моја деца иду у школу, ја
радим код куће. Користим ...............................
и радим за сајт Купујем–продајем. Не морам
да идем напоље, све радим код куће и то је
одлично. Волим да кувам ..................... и
радим посао у исто време. Желим да учим
да кувам боље.
После подне, када су мој син и мој .................
код куће, обично не радим. Мој ......................
је још мали и ми морамо да радимо
....................... заједно. Понекад увече идемо
заједно у шетњу или у ................................ .
3. Сложите реченице логичким редом и
саставите причу.
На срећу, то није лоше, зато што смо
моја деца и ја заједно сваки дан.
Волим да купујем здраву храну.
Ја нисам запослена.
Зато сам код куће и морам да будем
домаћица.
На срећу, мој муж ради.
Имам факултетску диплому,
али немам посао.
Када деца нису код куће, ја морам
да спремам кућу и идем на пијацу.
Он нема велику плату,
али има добар посао.
Наравно, увек може боље,
али, новац није све, зар не?
Ујутро спремам доручак
и спремам децу за школу.
Ја желим да имам
здраву и срећну породицу.
Много волим да кувам.

Решење: Ја нисам запослена. Имам
факултетску диплому, али немам посао. Зато
сам код куће и морам да будем домаћица.
На срећу, то није лоше, зато што смо моја
деца и ја заједно сваки дан. Ујутро спремам
доручак и спремам децу за школу. Када деца
нису код куће, ја морам да спремам кућу и
идем на пијацу. Волим да купујем здраву
храну. Много волим да кувам. На срећу, мој
муж ради. Он нема велику плату, али има
добар посао. Наравно, увек може боље, али,
новац није све, зар не? Ја желим да имам
здраву и срећну породицу.
27
 ,
UČIMO SRPSKI
Srecan put
Ciljevi
• putovanja
• perfekat i red reči
• lične zamenice u akuzativu (dugi oblici)
• lokativ (značenje mesta i u izrazu biti
poznat po)
• vremenska rečenica sa kada
Lekcija 7 bavi se temom putovanja.
Polaznicima možete postaviti nekoliko
motivacionih pitanja na početku (Volite li da
putujete, Da li više volite more ili planinu, Želite
Lekcija 7
li da putujete u poznate gradove ili želite da
upoznate i sela, Kuda želite da putujete ove
godine). Ovim pitanjima ponovićete akuzativ
cilja, a budući da se ova lekcija bavi lokativom
mesta, to će biti odličan uvod. Još jednom
pojasnite upotrebu predloga u i na. Zadatke 1
i 2 uradite zajedno. Ukoliko ima nepoznatih
reči ili izraza, napišite ih na tabli. Posebno im
obratite pažnju na oblike prezenta glagola iz
III prezentske grupe (pisati, rezervisati, dobiti).
Ove zadatke možete raditi i tako što će oni
ispitivati jedni druge.
Lekciju možete otvoriti i radom u grupi, tako
što bi navedena piitanja polaznici postavljali
svom paru iz grupe, a potom referisali o
svemu što su saznali. Predlog upitnika nalazi
se u odeljku Dodatni materijali.
Pre nego što krenete na čitanje teksta Veliki
putnik, predlažemo vam da osmislite vežbu za
grupni rad. Naš predlog se nalazi u delu
Dodatni materijali.
Slušanje 40 možete uraditi nakon predložene
grupne vežbe ili je možete uključiti u neku
vrstu testiranja.
U zavisnosti od toga koliko ste vremena
posvetili učenju ćirilice u lekciji 5, tekst Veliki
putnik biste mogli čitati samo u ćiriličnoj
verziji, ili pak prvo na latinici a zatim na ćirilici.
Insistirajte na tome da polaznici ovladaju
čitanjem jednako na oba pisma. Ukoliko
procenite da im je potrebno više vežbe, dajte
im kratak diktat svakog časa uzastopno dve
nedelje. Koristite poznate tekstove iz knjige.
Odmah nakon prvog ili eventualno drugog
čitanja, zahtevajte od polaznika da kažu po
jednu ili više rečenica iz teksta a zatim da
pitaju ostale da li su ti iskazi tačni. Ukoliko
polaznik odabere iskaz koji nije saglasan sa
onim što je napisano u tekstu, ostali imaju
zadatak da takav i prepoznaju kao netačan,
odnosno da ga isprave. Nakon ove igre
znaćete koje su reči i izrazi ostali nejasni
polaznicima, te ćete ih polako ispisivati na
tabli.
U zadatku 7 dati su primeri zavisno-upitnih
rečenica. Objasnite im da su takve rečenice
po obliku iste kao nezavisne rečenice (tj.
pitanja), samo im je intonacija drugačija, a u
pisanju se ne završavaju upitnikom. Dopunite
ovu vežbu tako što ćete tražiti od polaznika
da napišu po jednu rečenicu za svaki veznik
(da li, koliko, šta, kako, da). Glagoli, pored
predviđenog (znati), mogu biti (pitati (se),
čuti, saznati), koji su najčešće dati u odričnom
ili upitnom obliku.
Razgovor o tekstu počnite zadatkom 8
odgovarajući na pitanja o redosledu kojim
Branislav obično planira svoje putovanje.
Predlažemo vam da ih, ukoliko ste u
prethodnoj grupnoj vežbi komentarisali
većinu rečenica iz teksta, pitate za mišljenje u
vezi sa tekstom ili pak sa nekim odabranim
iskazima (npr. Šta mislite da li treba da postoje
turističke agencije za mlade i kakvu ponudu
treba da imaju, Zašto (ni)je važno da učite fraze
na lokalnom jeziku, Kako čuvate uspomenu na
putovanje, Šta mislite o Branislavljevoj ideji za
fotografiju sa porukom za njegovu devojku
Anu). Poslednje pitanje je u lokativu i ne
morate ga tako formulisati ako još niste uveli
lokativ.
Akuzativ ličnih zamenica sa predlogom za
vežbajte u zadatku 9. U prethodnom
konverzacionom delu možete preformulisati
neka pitanja kako biste koristili lične
zamenice (npr. Da li je za vas važno da postoje
agencije za mlade, Koje su za vas korisne fraze).
S ovom temom je u vezi i zvučni zapis 42.
Vežbu 3 u Vežbanci dajte za domaći zadatak.
Kviz Kakav ste putnik? u Vežbanci mogli biste
da radite na času. Ovo može poslužiti kao
uvod u konverzacioni deo časa.
28
 UČIMO SRPSKI
Lokativ biste mogli uvesti nakon obrade već
pomenutog teksta i polovinu časa posvetiti
ovom novom padežu, njegovim značenjima i
oblicima. Počnite od lokativa mesta, preko
izraza biti poznat po, i na kraju uvedite lokativ
indirektnog objekta.
Pošto su polaznici već upoznati sa upotrebom
predloga u i na, ovde će im zadatak biti da
upamte nove nastavke za novo značenje.
Dodatna vežba za distribuciju ovih predloga
nalazi se u Vežbanci u zadatku 4.
Dobro je napomenuti da predlozi u i na idu
prilično jasno uz određene geografske
pojmove (u + zemlja/država kontinentalnog
tipa, na + ostrvo). Ipak, naglasite da se ovo
pravilo ne može uvek uzimati zdravo za
gotovo, te je neophodno da zapamte neke od
Lekcija 7
najfrekventnijih primera koji od njega
odstupaju: u Velikoj Britaniji/Japanu (ostrva),
na Tajlandu (nije ostrvo, ali ipak vrlo često
kažemo baš ovako).
U tabeli za lokativ, koja je data na strani 65,
nalazi se i pridevska i imenička deklinacija, i to
sa ciljem da se preko poznatih primera
upamte oba nastavka. Naši predlozi za lakše
memorisanje padežnih nastavaka u lokativu
jednine su (Živim u Novom Sadu, Moji roditelji
žive u Velikoj Britaniji, Moji baka i deda žive u
malom selu), odnosno u lokativu množine
(Žive u skupim hotelima, Žive u skupim
kućama, Žive na skupim ostrvima). U zadatku
12 u Vežbanci vežbaju se lokativ i akuzativ, i
zato vam predlažemo da ga radite na kraju
ove lekcije, kao završnu proveru ova dva
padeža.
U knjizi se na stranama 64 i 65, nalaze vežbe
za lokativ. Zadatak 18 tiče se izraza biti poznat
po. Pomozite polaznicima u vezi sa značenjem
pojedinih reči iz ovog zadatka, kako bi što
preciznije mogli da opišu ponuđene zemlje.
Možete dodati još neke zemlje i njihove opise
na dati spisak. Slušanje 43 govori o Srbiji i
onome po čemu je ona poznata. Ovu vežbu
možete raditi na času, neposredno posle
prethodnih vežbi ili kao vid provere na nekim
od sledećih časova. Za domaći bi mogao biti
zadatak 5 u Vežbanci.
Perfekat i tekst Moje omiljeno putovanje
ostavite za kraj lekcije. Na početku se
prisetite perfekta gl. biti iz lekcije 5. Ponovite
pravila u vezi sa građenjem perfekta. Često
se dešava da se polaznici ne sećaju oblika
infinitiva glagola već samo oblika prezenta te
se javljaju uobičajene greške ovog tipa
(uzmeo, volila, živio, pišali). Važno je takođe
reći i to da su svi glagoli sa infintivom na –ći u
perfektu nepravilni. U ovoj lekciji naći ćete
primere sa glagolom ići i naći. Možete im
dodati još glagola, posebno onih iz grupe
glagola kretanja (doći, ući, izaći, otići), kao i
onih koji se često upotrebljavaju (naći,
pomoći, moći, reći). Insistirajte na pravilnom
redu reči u perfektu, bilo da su u pitanju
nerefleksivni ili refleksivni glagoli. Naučite ih
da prepoznaju enklitike i da poštuju pravila o
njihovoj poziciji u rečenici. Zadaci 9 i 11 u
Vežbanci pomoćiće vam u tome.
Naš predlog za vežbanje reda reči u perfektu,
ali i ćirilice, nalazi se u delu Dodatni materijali.
Tekst Moje omiljeno putovanje možete obraditi
u vidu zadatka. Zahtevajte od polaznika da
pročitaju tekst, a zatim da se podele u grupe.
Potrebno je da svakoj grupi obezbedite po
jedan rečnik. U svakoj grupi bi jedan član bio
zadužen za traženje nepoznatih reči, a drugi
bi sastavljao vest. Vest bi trebalo da sadrži
osnovne informacije: ko je putovao, kada je
putovao, koliko dugo je trajalo to putovanje, šta
je video tamo, šta mu se svidelo ili nije svidelo.
Uradite zatim vežbu 13.
Jedna od konverzacionih vežbi na času mogla
bi da bude tema Moje prošlo putovanje, a
pitanja u vezi sa ovom temom se nalaze u
Vežbanci na strani 150.
Za domaći zadatak bi mogli da pišu esej na
temu Moje omiljeno putovanje.
Naši predlozi
Prošlo vreme može se vežbati kroz različite
teme (moje detinjstvo, moja omiljena bajka,
moja prethodna 24 sata, biografija neke
poznate ličnosti). Bez obzira na odabranu
temu, potrebno je da im date spisak glagola
koji bi trebalo da koriste. Ukoliko je u pitanju
poznata bajka ili opisujete nečiji dan, možete
im ponudite i priču u slikama.
Radite što više vežbi za razlikovanje upotreba
lokativa (značenje mesta) i akuzativa (pravac
kretanja), sa predlozima u, na.
Obratiti pažnju na modalnu konstrukciju u
prošlom vremenu, odnosno na pravilo da se
samo modalni glagol menja kroz vremena, a
posle veznika da uvek stoji prezent.
29
 UČIMO SRPSKI

Dodatni materijali
RAD U GRUPI
1. Intervjuišite partnera iz grupe i ispričajte šta ste saznali o sledećem:

Postavite sledeća pitanja partneru iz grupe.

1. Da li volite da putujete?

2. Koliko često putujete?

3. Gde ste putovali poslednji put?

4. Da li obično putujete autom, vozom ili avionom?

5. Da li volite da putujete u inostranstvo?

6. Da li nosite mnogo stvari kada putujete?

Lekcija 7

7. Šta uvek nosite na put?

8. Da li volite da budete u hotelu, hostelu ili kod prijatelja?

9. Da li učite lokalni jezik? Zašto? Koje fraze učite?

10. Šta volite da vidite kada putujete?

11. Gde želite da putujete sledeći put? Zašto?

2. Допуните текст глаголима у перфекту.

Прошле године Јован и Милица .............................. (бити) у Чешкој. Јован .....................

(желети / видети) Праг јако дуго. ............................. (не путовати, они) преко агенције, зато
што је то скупо. ........................... (бирати) хотел сами. Милица ..............................
(резервисати) леп смештај у центру. ............................ (не путовати, они) дуго, зато што
.............................. (ићи) аутом. Јован .................................... (возити).
Када .................................... (доћи, они) у Праг, прво .................................... (одморити се),
а онда .................................... (ићи) у обилазак. .................................... (посетити, они) сва
важна места. Милица .................................... (желети / видети) Карлов мост и стари град,
а Јован .................................... (хтети/ ићи) у Јеврејску четврт.
.................................... (шетати се, они) по центру током дана. ................................ (јести)
у традиционалним ресторанима и .................................... (пробати) чешко пиво.
Увече .................................... (ићи) у клубове и пивнице. .................................... (слушати)
добру музику и .................................... (играти) цело вече.
Милица и Јован планирају да посете Праг опет.

30
 UČIMO SRPSKI

OSMOMOSMERKA
1. Pronađite 10 pojmova u vezi s putovanjima.

S O A G E N C I J A

M P U T N I K I E Š

E S U V E N I R E A

Š A T T K O V I Z I

T V A K O C I N A C

A H O Ž F V Z Nj A R
Lekcija 7

J T R M E P A S O Š

A E Š A R U E Nj A E

R T I U N A P R E Ž

O D M O R A D R U Š

2. Dopunite rečenice rečima iz osmosmerke.

1. Kada idete na godišnji ..................................... ?

2. Da li rezervišete hotelski ..................................... preko interneta ili preko agencije?

3. Da li ste nekad izgubili ..................................... ili druga dokumenta u inostranstvu?

4. Treba li vam ..................................... kada putujete u Srbiju?

5. Da li uvek nosite samo jedan ..................................... na poslovni put?

6. Kupujete li ..................................... porodici i prijateljima?

7. Kako se zove vaša vaša omiljena turistička ..................................... ?

8. Kakvi su restorani i lokalna ..................................... u Srbiji ?

9. Gde je ..................................... koji sedi pored vas?

10. Gde planirate sledeće ..................................... ?

Rešenje: 1. odmor; 2. smeštaj; 3. pasoš; 4. viza; 5. kofer; 6. suvenir; 7. agencija; 8. hrana; 9. putnik; 10. putovanje.

31
 UČIMO SRPSKI

Igra U TURISTIČKOJ AGENCIJI

Podelite polaznike u dve grupe. Jedna grupa predstavlja turističku agenciju, a druga klijente.
Kako bi polaznici što bolje osmislili razgovor, dajte im plan putovanja. Potrebno je da koriste i
izraze iz zadataka 1 i 2.

BUDIMPEŠTA (24–26. 4. 2015.)

PROGRAM PUTOVANJA
1. dan
BEOGRAD – NOVI SAD – BUDIMPEŠTA – RAZGLEDANJE GRADA – MAĐARSKO VEČE
Polazak iz Beograda oko 06.00 sati i iz Novog Sada oko 07.00 sati.
Dolazak u Budimpeštu oko 12.00.
Razgledanje grada.
Panoramski obilazak Budimpešte: Trg Heroja, Opera, Andraši bulevar, crkva Matije Korvina,
Parlament, Budimski dvorac (Kraljevska palata), Ribarska kula, Citadela.
Slobodno vreme za individualne aktivnosti ili individualnu šetnju Vaci ulicom,
Lekcija 7

Srpskom ulicom. Razgledanje Srpske crkve.

Smeštaj u hotel.
Mađarsko veče oko 19.00 sati. (fakultativno)
Noćenje.
2. dan
BUDIMPEŠTA – TROPIKARIJUM – KRSTARENJE DUNAVOM
Doručak.
10.00 Odlazak u Tropikarijum i poznati šoping centar Campona. (fakultativno)
Slobodno vreme.
17.00 Vožnja brodom Dunavom. (fakultativno)
Noćenje.
3. dan
BUDIMPEŠTA – SENTANDREJA – NOVI SAD – BEOGRAD
Doručak i napuštanje hotela.
Obilazak Sentandreje: Trg Vuka Karadžića, Požarevačka crkva, rodna kuća Jaše Ignjatovića,
Blagoveštanska crkva, Beogradska crkva.
15.00 slobodno vreme u Budimpešti.
19.00 Polazak za Srbiju.
Dolazak u Novi Sad i Beograd oko 24.00.
CENA ARANŽMANA OBUHVATA:
• prevoz autobusom turističke klase (klima, TV i audio oprema)
• smeštaj u Budimpešti (2 noćenja sa doručkom – švedski sto) u hotelu sa 3*
• troškove organizacije
• usluge licenciranog vodiča
CENA ARANŽMANA NE OBUHVATA:
• međunarodno zdravstveno osiguranje
• ulaznice i fakultativne izlete
• individualne troškove
Cena: 55–95 €

32
 UČIMO SRPSKI
Stil zivota
Ciljevi
• usvajanje izraza (računanje vremena)
• usvajanje leksike (hrana i piće,
naručivanje u restoranu i rezervisanje
mesta u restoranu)
• usvajanje izraza (čestitanja)
• refleksivni pasiv
• usvajanje osnovnih i rednih brojeva
• genitiv sa predlozima zbog, od, bez, kod,
pre i posle
• upotreba prisvojne zamenice svoj, svoja,
svoje
Lekcija 8
Lekcija 8 bavi se temama iz svakodnevnog
života (život u gradu i na selu, druženje,
slobodno vreme, hrana i piće, naručivanje
hrane, običaji, praznici), te vam predlažamo
da je razgovorom na neku od ovih tema i
počnete. Iako će se vaši polaznici upoznati sa
osnovnim i rednim brojevima u ovoj lekciji,
pretpostavljamo da je već bilo potrebe za
njima u nekim od prethodnih lekcija. Naš
predlog za uvodni razgovor može da se tiče
upravo brojeva, dana u nedelji i aktivnosti
koje su karakteristične za radne, odnosno
neradne dane. Pitanja koja im postavljate ne
bi smela da se tiču nove leksike (prevozna
sredstva, kućni red, život na selu, odnos
domaćin–gost).
Primeri pitanja za uvodni razgovor.
Koliko je radnih, a koliko neradnih dana
u vašoj zemlji?
Koji su radni, a koji neradni dani?
Šta obično rade mladi / ljudi vaše generacije
za vikend?
Kako izgleda selo u vašoj zemlji?
Gde se mladi / deca / stariji druže?
Po čemu su poznati ljudi u vašoj zemlji?
Tokom razgovora sa polaznicima, obratite
pažnju na pravilnu upotrebu akuzativa i
lokativa. Ukoliko procenite da je potrebno,
još jednom im podvucite razliku između ova
dva padeža, odnosno između njihovih (sličnih)
značenja.
Već kod prvih primera sa brojevima, ukazaće
se potreba za genitivom – tako je najbolje i da
počnete priču o genitivu. Na strani 73 nalazi
se tabela sa nastavcima za genitiv. Dajte im
primere sa brojevima i imenicama (dan,
godina). Za početak izbegnite imenice (sat,
mesec, sekund) jer su izuzeci. Pošto je reč o
padežu sa najviše različitih značenja,
preporučujemo vam da se držite lekcije i ne
širite listu značenja genitiva. Pored već
pomenutog značenja (kvantifikacija), dajte im
spisak predloga sa genitivom koji se javljaju u
tekstu Stil života (od, do, tokom, kod, zbog).
Nakon ovoga možete početi sa čitanjem
teksta i njegovom obradom. Zadajte im da
čitaju tekst sami, a zatim postave naslove
iznad odgovarajućeg dela teksta. Budući da
će im većina leksike biti poznata, ovakav
zadatak će biti izazovan, ali ne i nesavladiv.
Kako bi se što bolje upoznali sa novim
padežom, genitivom, dajte im zadatak da
podvuku ili oboje sve primere u tekstu u
kojima se javlja genitiv. Možete ih pitati da
daju po jedan svoj primer za svaki predlog.
Zajedno sa polaznicima prođite kroz tekst,
pojašnjavajući im nepoznate reči i izraze.
Odaberite neke grupe reči ili izraze koje biste
želeli da upamte, tako što ćete ih ispisati na
tabli.
Naši primeri reči i izraza iz teksta Stil života:
provoditi vreme
provoditi se
radna nedelja
kućni red
većina (ljudi)
javni prevoz
ići peške
koristiti (autobus (bus), tramvaj, auto, voz, bicikl)
šaliti se na (svoj) račun
računati na nekoga
Slušajte rečenice u zvučnom zapisu 46 i neka
polaznici komentarišu svaku potvrdno (Tako je
i kod nas. ) ili odrično (Kod nas nije tako. )
Zadatak polaznika na kraju ovog dela trebalo
bi da bude pisanje eseja na temu
Stil života u mojoj zemlji. Pomoć prilikom
pisanja mogu da im budu i pitanja koja se
33
 UČIMO SRPSKI

nalaze u odeljku Moja priča, na strani 71. Na Šta jedete za doručak?

času bi trebalo da ih pripremite za pisanje tog Doručak u Srbiji
eseja, prvenstveno tako što ćete zajedno
proći kroz tekst i komentarisati kako je to u
njihovim zemljama.
Drugi deo lekcije 8 rezervisan je za priču o
hrani i piću. Akcenat će biti na usvajanju nove
leksike, a manje na novoj gramatici. Ukoliko
ste prošli genitiv u prethodnom delu, ovde
biste se mogli baviti njegovim utvrđivanjem.
Predlažemo vam da počnete ovaj deo
zapisujući na tabli sve reči koje se tiču hrane i
pića a već su poznate polaznicima. Spisak ove
leksike će kod nekih polaznika biti veoma
kratak, a kod drugih, možda iznenađujuće
dug. Korisno je da ih najpre intervjuišete, jer
će vam to pomoći da odredite koliko ćete im
postojeći spisak proširiti, odnosno koliko ćete
se detaljno baviti ovom temom.
Pre nego što počnete sa čitanjem teksta
Lekcija 8

Porodični trenutak, uvedite im prezentske Doručak u Italiji

oblike glagola jesti i piti. Iako se ova dva
prelazna glagola najčešće javljaju u aktivnim
rečenicama, u ovom tekstu su ponuđeni
njihovi pasivni oblici. Objasnite kako se gradi
pasiv prezenta u srpskom jeziku. Možete im
dati još neke primere (Nova godina se slavi na
trgovima u gradovima, Vikendi se uglavnom
provode u prirodi, Tramvaji se ne koriste u mom
gradu).
Razgovarajte sa polaznicima o tradicionalnim
jelima u njihovim zemljama. Vežbajte
konstrukcije sa genitivom (To jelo se pravi od,
Posle ručka/Pre ručka se služi). U Vežbanci na
strani 156 se daje primer jednog jelovnika,
koji vam može biti i osnovni izvor novih reči u
vezi sa hranom i pićem.
Ako imate polaznike iz iste zemlje, možete Nastojte da kroz razgovor koristite što više
razgovarati o sličnostima i razlikama, recimo, nove leksike. Pitajte ih šta vole/nevole da
tipičnog doručka, ručka i večere u našoj i jedu i piju za doručak/ručak/užinu i večeru,
njihovoj zemlji. Ilustracije radi, ako su šta žele da probaju, šta vole da spremaju. Za
polaznici Italijani, onda ovako možete da domaći biste im mogli dati da urade zadatak
prikažete pojmove: 14 na 75. strani.
Na stranama 74 i 75 polaznici će se upoznati
sa pridevima i kvantifikatorima, koje
koristimo za opisivanje hrane i pića. U
zavisnosti od potreba polaznika, spisak
prideva i kvantifikatora možete proširiti. Za
domaći im dajte jedan istraživački zadatak;
potrebno je da nađu recept svog omiljenog
jela, da ga prevedu na srpski i pripreme
prezentaciju za naredni čas.

34
 UČIMO SRPSKI
Kada đaci usvoje leksiku koja se tiče hrane i
pića, možete je proširiti uvođenjem većeg
broja opisnih prideva koji se tiču ove
tematike.
Pre nego što počnete sa dijalozima na
stranama 76 i 77, objasnite polaznicima kako
se iskazuje vreme u srpskom jeziku. Obratite
im pažnju na nepravilne oblike genitiva u
množini kod imenica sat i sekund, a možete
dodati i druge slične primere (mesec, stepen,
ljudi). Preporučujemo vam da vežbate
osnovne brojeve putem diktata ili slušanja iz
lekcije. U ovoj lekciji dati su samo brojevi do
12, ali im vi možete pripremiti spisak na
posebnom papiru sa svim brojevima do
1.000. Postavljajte im pitanja u vezi sa
satnicom, npr. U koliko sati počinje/se završava
vaš čas, U koliko sati obično ustajete/idete da
spavate, U koliko sati ste rođeni.
Prilikom rada na razgovoru Naručivanje u
Lekcija 8
restoranu, bilo bi korisno da im, pored onih
datih u odeljku Mi kažemo, na tabli ispišite
korisne i uobičajene fraze koje se koriste u
ovoj situaciji.
Naši primeri korisnih fraza:
Mogu li da dobijem jelovnik?
Jeste li se odlučili?
Možete li mi preporučiti neko jelo?
Izvinite, može li još salveta?
Možete li da spakujete ostatak?
Želite li još nešto?
Ništa više.
Da li je sve bilo u redu?
Kako plaćate, gotovinom ili karticom?
Za domaći im možete dati zadatak 7
u Vežbanci na strani 156.
U Vežbanci na strani 160 naći ćete jedan
tekstualni dodatak, koji možete raditi
odvojeno od ostalih vežbi. Preporučljivo je da
ga ne radite pre nego što završite sa leksikom
koja se tiče hrane. On bi se mogao raditi
samostalno. Dajte zadatak svojim polaznicima
da kod kuće pronađu značenja svih
nepoznatih reči iz teksta i zatim pristupe
pravljenju jedne PowerPoint prezentacije.
Predložite im da pronađu fotografije
srednjovekovnih srpskih vladara, kao i
fotografije hrane koje bi što bolje oslikala
vladarsku trpezu tog doba.
Poslednji deo ove lekcije posvetite običajima
i praznicima. Naš predlog kako da počnete
ovaj čas bio bi da prethodno na tabli ispišete
nazive međunarodnih praznika, kako na
jezicima polaznika tako i na srpskom. Cilj
ovoga bio bi da ih zainteresujete za zadatu
temu. Budući da je reč o praznicima koji su
poznati svima, ne bi bilo loše da im tada
uvedete redne brojeve i objasnite im
konstrukcije sa datumima (80. strana).
Najbolje bi bilo da im u vezi sa tim pomenete
i čestitke. Na 78. strani dati su primeri
uobičajenih čestitki za te praznike, kao i za još
neke važne životne trenutke.
Razgovor nastavite pričom o srpskim
običajima. Zahtevajte od polaznika da vam
opišu neke običaje kod Srba, ukoliko imaju
ikakvog iskustva. Objasnite im kakav je
praznik Slava kod nas, ko ga slavi i koji su
simboli. Sve reči potrebne za razumevanje
teksta Srećna slava, domaćine! ispišite na tabli,
ćiriličnim pismom. Insistirajte na tome da svi
polaznici čitaju ćirilični tekst. Ako u grupi
imate one koji još uvek ne mogu sa lakoćom
da čitaju ili prate ćirilični tekst, dajte im za
domaći zadatak da prepišu tekst.
Ako ste u prilici, polaznicima možete pustiti
po neki kadar iz filma „Ivkova slava”, da vide
kako izgleda jutro u kući domaćina, odlazak u
ckvu, dolazak gostiju. Na ovaj način im se
mogu dočarati običaji koji prate ovaj praznik.
Usput im možete skrenuti pažnju i na običaje
koji su se promenili i one koji su ostali isti.
Ovom se prilikom mogu pomenuti
dijalekatske razlike u Srbiji, ali to svakako ne
treba da bude tema za daljnju razradu.
Pisanje eseja na temu Kako se slavi ________
u mojoj zemlji može biti domaći zadatak. Kako
bi obogatili rečnik, potrebno je da im
ponudite još srodnih tekstova, te je naša
preporuka da u Vežbanci na strani 158 urade
zadatke 10–12, u kojima se kriju informacije o
nekim drugim važnim praznicima.
Vežbe za padeže uvek su dobrodošle. Pošto
se u ovoj lekciji bavimo genitivom, nemojte
zaboraviti da uradite sve vežbe koje se tiču
ovog padeža (zadatak 26 u lekciji i 9 u
Vežbanci). Preporučljivo je da im pripremite
dodatne vežbe, u kojima biste vežbali
akuzativ, lokativ i genitiv.
Ne treba izostaviti ni vežbanje upitnih reči ko
i šta u padežima, jer polaznici često imaju
poteškoća sa prepoznavanjem i upotrebom
ovih oblika.
Utvrđivanje predloga je takođe važno, kako se
od ove lekcije povećava njihov broj.
35
 UČIMO SRPSKI

Prisvojna zamenica svoj, svoja, svoje veoma Igra SITUACIJA U RESTORANU

često zadaje muke našim polaznicima. U
slučajevima kada se označava pripadanje ili
„SRPSKA SOBA”
prisvajanje subjektu koristi se zamenica svoj,
svoja, svoje a ne moj, tvoj, naš i vaš. Ovo se ne Vi ste GOST u restoranu.
odnosi na prisvojnu zamenicu za 3. lice Dobili ste nov posao i sada slavite
jednine i množine. Dakle, u primeru Ja imam sa prijateljima u restoranu.
njegovu/njenu/njihovu knjigu daje se jedna, a u Razgovarate o novom poslu. Na kraju večere
primeru Ja imam svoju knjigu sasvim druga vidite da ste zaboravili novčanik i mobilni
informacija. telefon kod kuće. Kako rešiti ovaj problem?
Zadaci u Vežbanci mogu da vam posluže kao
pripremni materijal za Test 4 ili kao deo
domaćeg zadatka. Slušanja iz Vežbanke Vi ste KONOBAR u restoranu.
možete raditi na času ili kao deo testa, budući Ovo je vaš prvi dan na poslu. Ljubazni ste,
da ih u formalnom delu Testa nema. Trudite ali i nervozni. Želite da gosti budu zadovoljni.
se da na svakom drugom času imate bar po I, naravno, želite velik bakšiš.
jedno slušanje, a na svakom trećem kratak
diktat.
Nakon lekcije 8, preporučeno je da uradite
Test 4, koji obuhvata lekcije 7 i 8 i nalazi se na Vi ste GOST u restoranu.
Lekcija 8

stranama 202–205. Dobili ste jelo koje niste naručili.

Zovete konobara i tražite da ga zameni.
Dodatni materijali U međuvremenu postavljate mnogo pitanja
o poslu prijatelju.
Igra SASTAVI JELOVNIK
Podelite polaznike u dve grupe i dajte svakoj
spisak namirnica od kojih će oni morati da Vi ste GOST u restoranu.
naprave jelovnik za svoj restoran, odnosno da
osmisle jela i pored svakog daju opis, a zatim Ne znate koje jelo da izaberete.
bi zadatak bio da osmisle jedno naručivanje. Pitate konobara šta može da preporuči.
Na kraju izaberete nešto sasvim drugo.
Grupa A - Spisak namirnica
paradajz – bosiljak – beli luk – masline –
bruskete – potaž supa – pršut – mocarela –
parmezan – rukola – maslinovo ulje – čeri
paradajz – zelena salata – suvo grožđe – lignje
– krompir – grilovano povrće – pečeni bademi
– pastrmka – biftek – pečurke – pileći file –
limun – taljatele – dresing – šunka – špagete –
palačinke – čokolada – lešnici - sladoled
Grupa B - Spisak namirnica
piletina – teletina – svinjetina – kikiriki –
šampinjoni – krompir – bademi – susam –
mešano povrće morski plodovi – lignje – losos
– pirinač – kupus – paradajz – krastavac –
banana – ananas – sladoled – jabuka – rezanci
– limunov sok – paprika – kari sos

36
 UČIMO SRPSKI

Igra ASOCIJACIJE
A B C D

1 ŠTAMPA MENADŽER JELOVNIK POLICAJAC

2 POLICA SVOJ KONOBAR DOKTOR

3 SLOVO DIREKTOR RAČUN ODELO

4 SAJAM GLAVNI RUČAK OPREMA

Rešenje KNJIGA ŠEF RESTORAN UNIFORMA
kolone
Konačno KUVAR
rešenje

A B C D
Lekcija 8

1 PORODIČNI SEDAM PUTOVANJE DECEMBAR

2 OBROK RADNI VIKEND JANUAR

3 PODNE SLOBODAN PAUZA CRKVA

4 MESO DOBAR PRAZNIK ROĐENJE

Rešenje RUČAK DAN ODMOR BOŽIĆ
kolone
Konačno NEDELJA
rešenje

Primerak za polaznika (polaznici sami mogu izrađivati asocijacije).

A B C D

4
Rešenje
kolone
Konačno
rešenje

37
 UČIMO SRPSKI
UPOMOĆ!
Ciljevi
• usvajanje određene leksike (svakodnevni
problemi i mogućnosti za njihovo
rešavanje)
• deklinacija imenica ženskog roda na
konsonant
• lokativ sa predlogom o (indirektni
objekat)
• dativ (indirektni objekat)
• lične zamenice u lokativu i akuzativu
• imperativ
• komparacija prideva i priloga
• odrične i neodređene zamenice
Lekcija 9
• glagolski vid
Predlažemo vam da počnete lekciju 9 jednom
motivacionom igrom. Na otprilike dvadeset
kartica ispišite reči koje će predstavljati teme
o kojima često ili nikad ne govorite, odnosno,
o kojima maštate, itd. Neke reči već su date u
1. zadatku na strani 82. Možete dodati još
neke (politika, sport, muškarci, žene, deca,
hobiji, automobili, popravke, kupovina,
umetnost). Zadatak bi bio da svako od
polaznika uzme jednu karticu i
prokomentariše je, recimo ovako: Ja nikad ne
govorim o automobilima. To je dosadna tema za
mene. Obično pričamo o ženskim stvarima, na
primer, o modi ili o deci. Uvek maštam o
putovanjima. Dajte im barem jedan primer
kako bi znali šta treba da kažu.
Pošto su već upoznati sa nastavcima za
lokativ, potrebno je samo da uvedete još
jedno značenje ovog padeža – značenje
indirektnog objekta. Ne zaboravite da im
naglasite da je lokativ padež koji se uvek javlja
sa predlogom. Pri tom bi bilo dobro da još
jednom ponovite sve predloge koji se javljaju
sa lokativom. Među našim primerima u
zadataku 1 javljaju se primeri imenica ženskog
roda na konsonant (smrt, ljubav, bolest,
prošlost, budućnost) i u tekstu (glad). Najbolje
bi bilo da im ispišite kompletnu deklinaciju
ovih imenica na tabli ili da im na posebnom
papiru date spisak najčešćih imenica ovog
tipa.
Pročitajte tekst u zadatku 2. Zahtevajte od
polaznika da izdvoje sve izraze koji se tiču
konkretnih problema, na primer (auto se
pokvari, padati kiša, izgubiti nešto važno, neko
nas ne voli), a zatim da na spisak dodaju još
neke svoje. Ponudite im rečenični model
koristeći komparativ prideva velik i mali
(Mislim da je veći problem kad se pokvari auto
nego kad pada kiša, ali je najveći problem kada
te neko ne voli). Komparaciju prideva im
objasnite koristeći podelu prema tipu
nastavaka (-ji, -iji i -ši). Krenite od najmanje
grupe (-ši), zatim obradite dvosložne i
višesložne prideve unutar grupe (-iji) i na
kraju se zadržite kod jednosložnih prideva
ispisujući im sve fonetske alternacije koje se
javljaju kod prideva i priloga unutar ove
grupe. Kompletna lista ovih alternacija se
nalazi u Gramatičkom pregledu, na stranama
222 i 223. Vežbe za komparaciju nalaze se na
stranama 84 i 85 u lekciji, odnosno na
stranama 161 i 162 u Vežbanci.
Promena ličnih zamenica u lokativu i njihovih
kraćih oblika u akuzativu se vežba na strani
83 u zadatku 5.
Budući da će se polaznici ovde prvi put
upoznati sa kraćim (enklitičkim) oblicima u
akuzativu, potrebno je da im ukažete na
razliku u distribuciji kratkih i dugih oblika.
Predlažemo vam da se služite ovakvim
modelima Oni su te videli juče u gradu. Tebe su
videli u gradu juče. Videli su tebe, a ne njega.
Ne zaboravite pri tom da im objasnite kako se
pozicioniraju enklitički oblici ličnih zamenica
u odnosu na kraće oblike pomoćnog glagola
biti (Oni su te videli. On te je video. Oni te nisu
videli. On te nije video.)
Tekst Stop za raskoš čitajte zajedno na času.
Zajedno sa polaznicima prođite značenja
nepoznatih reči. Zahtevajte da podvuku sve
predloško-padežne konstrukcije u lokativu.
Ukoliko neko od njih podvuče slučajno i
oblike dativa, koji su jednaki sa lokativom,
iskoristite takvu grešku i uvedite im nov
38
 UČIMO SRPSKI
padež – dativ. Naglasite im to da je dativ po
svojim oblicima jednak lokativu, ali da, za
razliku od ovog, koji uvek ide s predlogom,
dativ u funkciji indirektnog objekta koristimo
bez predloga. Pokušajte da zajedno sa njima
pronađete što više glagola koji traže dopunu
u dativu (dati, poklanjati, pisati, govoriti,
pomoći, deliti, vratiti se, obećati).
Vežbe u vezi sa tekstom možete dati za
domaći zadatak, a na času razgovarajte o
pročitanom, služite se i pitanjima iz zadatka
16. Deo domaćeg zadatka može biti i pisanje
eseja o nekoj osobi koja, po njima, živi
neobično.
Dativ sa značenjem indirektnog objekta
vežbajte kroz dodatne zadatke. Dajte im
zadatak da napišu po jednu rečenicu sa
svakim glagolom sa već pomenute liste
koristeći dativ.
Vežbe za razumevanje 20 i 22 pogodne su za
rad na času. Oba teksta su kratke priče u
kojima se prikazuje neka problemska situacija,
Lekcija 9
a od njih se traži da shvate o kakvoj je situaciji
reč, odnosno kako su tekli događaji. Da bi to
što uspešnije uradili, važno je da prepoznaju
glagole. Budući da su priče pisane u prošlom
vremenu, imaće prilike da provere znanje
ovog vremena. Pored osnovnog, možete im
dati zadatak da izdvoje sve glagole u prošlom
vremenu i odrede im oblik infinitiva, a zatim i
njihovo značenje. Vežbu je moguće raditi i u
grupi. Kako biste proverili urađeno, pustite im
slušanja 53 i 54. Slušanje 55 nudi osam izjava
u vezi sa pričama, a od polaznika se traži da ih
razumeju i da na svaku odgovore potvrdno
Tako je, odnosno odrično Nije tako, dajući pri
tome tačan iskaz. Nakon ovih vežbi
razgovarajte sa polaznicima o problemima iz
priča. Pitajte ih šta bi oni uradili da su bili na
njihovom mestu. Ovako formulisano pitanje
će vas odvesti u jedan tip uslovnih rečenica,
koji nije po planu lekcije 9, ali, ako procenite
da bi polaznici to dobro prihvatili, možete
uvesti nerealne uslovne rečenice. Napišite im
na tabli slaganje vremena kod ovog tipa
zavisnih rečenica (da + prezent/perfekat onda
potencijal). Objasnite im građenje potencijala
i navedite još neke primere njegove
upotrebe, na primer sa modalnim glagolima
(Voleo bih da/Želeo bih da).
Pitajte polaznike šta bi vam savetovali u
sledećim situacijama: pokvario vam se auto,
imate visoku temperaturu, kasnite na sastanak.
Očekivani odgovori bi trebalo da počnu sa
nekim modalnim glagolom (treba da / moraš
da / ne smeš da). Na ovaj način mogli biste da
uvedete novu gramatičku kategoriju –
imperativ. Njegovu upotrebu biste baš tim
primerima i objasnili.
Na 90. strani dati su nastavci za imperativ
(-j/-i, -jmo/-imo, -jte/-ite). Podelite sve glagole
u dve grupe i na taj način objasnite dve grupe
nastavaka u imperativu. U prvu grupu spadaju
svi oni glagoli koji u 3. licu prezenta imaju
nastavak –ju, a u drugu svi ostali, među
kojima ima i onih koji u osnovi imaju
konsonant j (stojati, brojati, gajiti). U toj grupi
će izbor nastavaka u imperativu zavisiti od
dužine vokala koji prethodi konsonantu j.
Dakle, ukoliko je taj vokal kratak (stojati,
brojati), nastavci za imperativ biće (-j, -jmo,
-jte), a ukoliko je dug (gajiti) biće (-i, -imo,
-ite).
Uradite na času zadatke 26 i 27. Pokušajte da
sa polaznicima napravite spisak glagola koji se
najčešće javljaju u imperativu (uđi, dođi, izađi,
stani, ustani, sedi, zatvori, otvori, slušaj, ne
brini, uživaj, čekaj, pogledaj, reci, kaži, stavi,
uzmi, izvini, donesi).
Tabele na strani 92 možete dati za domaći
zadatak.
Odrične i neodređene zamenice za lica (niko,
neko) i predmete (ništa, nešto) vežbaju se u
zadatku 35. Predlažemo vam da proširite listu
odričnim i neodređenim prilozima (nikad,
nekad, nigde, negde), a možete im pomenuti i
opšte zamenice i priloge (svako, svašta,
svugde, ko god, što god, kad god, gde god).
Napravite dodatne vežbe za sve vrste.
Ukoliko se zadržite samo na odričnim i
neodređenim zamenicama, obavezno im još
jednom podvucite pravilo da se u srpskom
jeziku i pored odrične zamenice (niko, ništa) ili
odričnog priloga (nikad, nigde) i glagol negira
(On ništa ne zna.)
Tekst Lopov u penziji možete najpre da slušate
(ako je potrebno i dva puta), a zatim pitajte
polaznike da vam kažu šta su čuli, koje nam
savete daje lopov. Možete im pomoći
postavljajući dodatna pitanja. Ukoliko
smatrate da bi samo slušanje, bez prethodnog
čitanja, bilo preteško za grupu, prilagodite
rad na ovom tekstu tempu grupe, na primer
čitajte zajedno, komentarišite nepoznate reči,
pitajte ih šta misle o pojedinim savetima,
imaju li ikakvih iskustava sa lopovima.
39
 UČIMO SRPSKI

Slušanje 39 uradite na času, a nakon urađene

vežbe, zahtevajte od polaznika da se podele u Reći kad si rođen/-a.
grupe od po dva člana i da osmisle dijalog
između novinara i oštećenog lica u vezi sa Okrenuti se na levo.
nesrećnim slučajem. Kažite im da je potrebno
da se odgovori na pet osnovnih novinarskih Izaći iz učionice.
pitanja: Ko, Šta, Gde, Kada, Kako.
U Vežbanci na stranama 165 i 167 nalaze se Otvoriti vrata.
zadaci za vežbanje glagolskog vida u srpskom
jeziku. Budući da se ovom temom više bavimo Uzeti telefon.
na višim nivoima učenja jezika, ovde ćemo se
samo osvrnuti na osnovne upotrebe svršenih Pozvati prijatelja.
(u perfektu kada je reč o rezultatu radnje,
posle modalnih glagola i u imperativu), i Ustati.
nesvršenih (indikativno značenje prezenta, u
perfektu kada je reč o trajanju radnje).
Okrenuti se nadesno.
Naši predlozi
Igra SASTAVI REČENICU

Komparaciju prideva i priloga možete vežbati
na drugim temama iz prethodnih lekcija, na
primer: prednosti i mane života u gradu/na
selu, hrana u restoranu i hrana kod kuće, odmor
na moru i odmor na planini).
Lekcija 9

Kroz ovu igru polaznici će vežbati red reči u
rečenici i promenu ličnih zamenica u
akuzativu i lokativu.
Na tabli napišite dve rečenice na jeziku koji

Igra URADI OVO! razumeju svi polaznici. Podelite polaznike u

dve grupe i svakoj dajte kartice na kojima su
Imperativ možete vežbati tako što ćete na ispisane reči potrebne za sastavljanje traženih
karticama ispisati instrukcije ali u infinitivu, a rečenica. Svaka grupa trebalo bi da, na
zadatak bi bio da svako uzme po jednu osnovu reči sa kartica, prepozna koju od dve
karticu, postavi glagol u pravilan oblik napisane rečenice je dobila i u skadu sa tim je
imperativa i tako je kaže svom kolegi ispred pravilno sastavi.
sebe, koji bi trebalo da uradi ono što je
rečeno instrukcijom sa kartice, i tako ukrug. Na tabli su ispisane rečenice, recimo, na
Onaj ko ne kaže pravilan oblik imperativa, engleskom jeziku:
odnosno onaj drugi ne uradi ono što se od a) Miloš saw her at the park but he knew
njega traži, ispada iz kruga. Pobednik je onaj nothing about her at that time.
koji ostane poslednji.
b) Miloš saw him at the park but he knew
nothing about him at that time.
Otvoriti stranu 60 u knjizi.
a)
Kazati reč koja počinje na slovo Ž. Miloš ju je
video u parku
Zatvoriti knjigu.
ali tada o
Otključati telefon. njoj ništa nije
znao


Staviti olovku na knjigu. b)

Sesti. Miloš ga je
video u parku
Baciti papir u smeće. ali tada o
njemu ništa nije
Doneti marker.
znao


Upaliti svetlo.

40
 UČIMO SRPSKI
Igra SASTAVI PRIČU
Izaberite neku kratku priču i izdvojte rečenice ili
delove rečenica na posebne kartice i zatražite od
polaznika da sastave priču. Svaka kartica bi
trebalo da sadrži po jednu misao, odnosno radnju.
Trudite se da priče ne budu duge. Možete se
služiti već poznatim pričama (naši primeri su
basne Kornjača i zec i Lisica i gavran) ili možete
ponuditi neku svoju. Varijanta ove igre bi bila da
se polaznicima da zadatak da napišu neku kratku
priču, odnosno opišu neku problemsku situaciju i
zatim izrade kartice. Te kartice mogli bi razmeniti
sa kolegom u grupi.
grupa A: basna Lisica i gavran
Gavran je sedeo na grani jednog drveta
i u kljunu je držao parče sira.
Baš kad je hteo da ga pojede
naišla je jedna lisica.
Lisica je silno želela da pojede taj komad sira
Lekcija 9
pa je počela da hvali gavrana:
„Prijatelju moj, ti si jedna veoma lepa ptica,
imaš divno perje, oči i kljun.
Još da imaš i lep glas,
ne bi bilo lepše ptice od tebe.“
Gavran je poverovao lisici, pa joj reče:
„Pusti me da ti otpevam nešto pa ćeš videti
kako lepo pevam.“
Kada je otvorio kljun,
ispalo mu je parče sira.

Lisica ga je zgrabila i pobegla.
grupa B: basna Kornjača i zec
Kornjača je već dugo bila ljuta na zeca
zato što joj je govorio da je prespora.
Zato je odlučila da ga izazove na takmičenje.
Zec se smejao njenom predlogu.
Lisica, koja je bila sudija, dala je znak za početak
trke.
Kornjača je hrabro krenula,
a zec je legao da malo odmori i zaspao
jer je bio uveren u svoju pobedu.
Kada se probudio,
pojurio je da stigne do cilja
ali ga je tamo već čekala kornjača.

Igra ANTONIMI
Ovo je predlog za dodatno vežbanje
komparacije prideva i priloga, budući da
često predstavlja poteškoću za polaznike. Cilj
igre je da za određeno vreme (na primer, dva
do tri minuta) studenti nađu što više parova
antonima. Kada vreme istekne, potrebno je
da kažu komparative i superlative datih reči.
Igra se može organizovati u grupama, ukoliko
ima dovoljno polaznika. Preporučljivo je
štampati prvi i drugi deo priložene liste u dve
boje, kako bi nalaženje antonima bilo
jednostavnije, s obzirom na to da je lista reči
dugačka.
41
 UČIMO SRPSKI

Lista prideva i priloga (prvi deo)

mali beo

slobodan zdrav

visok dobar

mršav oštar

dubok jak

težak blizu

dosadan mnogo
Lekcija 9

kiseo bezbedan

skup rano

vredan širok

mlad dug

svetao tužan

raspoložen tvrd

brz nervozan

redak grub

sitan pametan

lep topao

zajedno prljav


42
 UČIMO SRPSKI

Lista prideva i priloga (drugi deo)

crn velik

zauzet čist

mek lak

nizak malo

loš daleko

glup zanimljiv

ružan opasan
Lekcija 9

debeo sladak

tup jeftin

plitak kasno

lenj spor

uzak miran

star gust

kratak nežan

tužan bolestan

taman krupan

veseo hladan

neraspoložen slab


43
 UČIMO SRPSKI

Igra DAJ MI SAVET!

Kada podelite polaznike u grupe, odredite ko od njih će izvlačiti papiriće sa problemima, a ko
će davati savete koristeći imperativ. Igra može biti vremenski ograničena.
Kartice je potrebno odštampati na papirima u dve boje, jer je jedna kolona sa pridevima i
glagolima u muškom obliku, a druga u ženskom. Polaznicima treba objasniti koje kartice da
izvlače.

Nervozan sam. Nervozna sam.

Tužan sam. Tužna sam.

Gladan sam. Gladna sam.

Žedan sam. Žedna sam.

Ljut sam. Ljuta sam.

Neraspoložen sam. Neraspoložena sam.

Lekcija 9

Bolestan sam. Bolesna sam.

Umoran sam. Umorna sam.

Izgubio sam kreditnu karticu. Izgubila sam novčanik.

Izgubio sam posao. Izgubila sam posao.

Moja devojka i ja smo raskinuli. Moj momak i ja smo raskinuli.

Zaboravio sam da čestitam rođendan Zaboravila sam da čestitam rođendan

devojci. svekrvi.

Od Nove godine nisam bio u teretani. Od Nove godine nisam bila u teretani.

Ugojio sam se. Ugojila sam se.

Nemam vremena za drugare. Nemam vremena za drugarice.

Nisam želeo da pričam o problemima. Želela sam da pričam o problemima.

Želim da budem uspešan u svom poslu. Želim da budem uspešna u svom poslu.


44
 UČIMO SRPSKI
Kako je kod vas?
Ciljevi
• usvajanje leksike i izraza (vremenska
prognoza, godišnja doba)
• usvajanje leksike (razgovor kod lekara,
delovi tela, bolesti i njihovi simptomi)
• usvajanje izraza (prija mi, teško/lako mi
je, spava mi se, boli me)
• kraći oblici ličnih zamenica u dativu
• instrumental sredstva
• buduće vreme (futur)
• upitno-odosna zamenica koji, koja, koje
Lekcija 10 je podeljena na dva dela. Prvi se
bavi leksikom za opisivanje vremena,
godišnjih doba i našeg raspoloženja u
zavisnosti od vremenske prognoze. U drugom
delu polaznici će se upoznati sa različitim
nazivima za bolesti, delove tela i osnovnim
Lekcija 10
izrazima koje koristimo u razgovoru sa
lekarom.
Predlažemo vam da počenete pitanjem kakvo
je vreme danas. Moguće je da će polaznici već
znati šta ovo pitanje znači, te ćete dobiti neke
odgovore (npr. danas je toplo/hladno/sunce/
pada kiša). Nastavite da im postavljate pitanja
koristeći poznate reči (Da li je temperatura
niska/visoka, Kolika je danas bila najniža/
najviša temperatura). Nakon ovog uvodnog,
motivacionog dela, počnite sa vežbom 1.
Prođite zajedno sa polaznicima kroz njima
nepoznatu leksiku. Pojasnite im kako da
koriste ponuđene prideve (sunčano, kišovito,
oblačno, vetrovito), a kako one sa glagolom
(sunce sija, pada kiša, duva vetar) i koji od njih
imaju samo jednu varijantu (pada sneg,
oblačno je, vlažno je). Vežbajte nove izraze u
vežbama 2, 3 i 4.
Prisetite se izraza sviđa mi se i zatim im
objasnite logički subjekat u dativu. Navedite
još primera (hladno/toplo/dosadno mi je),
pored onih ponuđenih u ovoj lekciji (prija mi,
spava mi se, bolje/lakše/teško mi je). Posebnu
pažnju posvetite redu reči u rečenici kada se
koriste enklitički (kraći) oblici ličnih zamenice
u dativu. Ukoliko procenite da nećete
dodatno zbuniti polaznike, pokažite im kako
ovakve rečenice izgledaju u prošlom
vremenu, one sa refleksivnim glagolom
(Spavalo mi se, Sviđalo mi se) i one sa
nerefleksivnim glagolom (Prijalo mi je, Bolje
mi je bilo), kao i u odričnom obliku (Nije mi se
spavalo, Nije mi prijalo). Vežbajte dativ ličnih
zamenica u datim izrazima u vežbama 5, 6, 7 i
8. Ne zaboravite ih uputiti na pregled
rasporeda enklitika na stranama 221 i 222.
Pripremite dodatne vežbe kako bi
polaznicima na što više primera pokazali gde
u rečenici smeju, a gde ne smeju da se nađu
enklitike.
Pre nego što krenete na slušanja na strani 98,
vežbajte izraze koje će čuti. Postavljajte im
pitanja u vezi sa njihovom koncentracijom,
kakvo im vreme prija, koje godišnje doba
vole.
Tražite od polaznika da vam prepričaju šta su
čuli koristeći ponuđene opcije u zadatku 9.
Ne insisirajte na ovoj vežbi ako im vežba
slušanja sa prepoznavanjem bude teška.
Tekst Vreme u Srbiji čitajte naglas na času.
Dajte polaznicima zadatak da na osnovu
pročitanog teksta napišu deset pitanja u vezi
sa tekstom. Podelite ih u grupe, tako da jedan
pita, a drugi odgovara. Ukoliko bude
nepoznatih reči, mogu se poslužiti rečnikom.
Za domaći tražite da naprave mali rečnik boja,
godišnjih doba i izraza za vremensku
prognozu. Naš predlog je da im zatim, na
kraju te nedelje, date mali test za datu
leksiku.
Razgovarajte sa polaznicima o vremenu u
njihovim zemljama, o tome kakvo je vreme u
određenom godišnjem dobu, kakve su boje
oko njih i kakve vremenske neprilike mogu da
se jave.
Vežbajte postavljanje pitanja sa upitnim
rečima koji i kakav. Ponudite im modele (Koje
je godišnje doba sada u vašoj zemlji, Koja je
vaša omiljena boja, Kakva je zima u vašoj zemlji,
Kakav je sneg u gradu, a kakav u selu), pa od
njih tražite da po datom modelu osmisle
slična pitanja.
Ponovite nazive za prevozna sredstva i pitajte
ih sledeće Koje prevozno sredstvo ljudi koriste
do posla kada pada sneg/je jako toplo/je led/je
45
 UČIMO SRPSKI
magla. Pre nego što im uvedete instrumental
sa značenjem sredstva, prisetite se već
poznate konstrukcije. Ponudite im što više
naziva za prevozna sredstva (voz, bicikl, auto,
brod, autobus, avion, helikopter, tramvaj,
motor), a posebno im istaknite instrumental
sledećih imenica (kola > kolima, tramvaj >
tramvajem, peške). Instrumental vremena će
se, pored instrumentala sredstva, pojaviti u
tekstu Nevreme, te im i to značenje treba
objasniti. Dakle, instrumental množine
imenica koje označavaju konvencionalne
jedinice (dan, mesec, godina, vek) koristi se
kada govorimo o odmeravanju trajanja u
vremenu, a instrumental jednine koristi se
kada govorimo o odmeravanju učestalosti
pojavljivanja u vremenu i u pitanju su imenice
koje imenuju dane u nedelji.
Slušajte tekst Nevreme i od polaznika tražite
da podvuku sve nepoznate reči. Vi na tabli
ispišite sve reči koje su u vezi sa saobraćajem
(vozilo, autoput, putnik, vojska, hitna pomoć,
helikopter, automobil, autobus, voz,
aviokompanije, let, aerodrom, put, saobraćajni
kolaps, avion). Na času biste mogli vežbati
jedan novinarski metod pisanja – reportažu.
Lekcija 10
Potrebno je da se služe informacijama datim
u tekstu, kao i da unesu neki lični pečat. Za
domaći biste im mogli dati zadatak da sami
osmisle neku reportažu i uobliče je u pisanoj
formi (oko 150 reči).
Pismena vežba REPORTAŽA
Polaznici bi trebalo da od ponuđenih reči
sastave reportažu. Bilo bi dobro da to bude
neka aktuelna tema. Evo našeg predloga.
poplave u Srbiji
najugroženiji Obrenovac
kritična situacija
evakuacija ugroženih
kuće pod vodom
napustiti domove
čamci
spasilačke ekipe
prikupljati pomoć
Za kraj ovog dela lekcije ostavili smo
vremensku prognozu, pisanu u budućem
vremenu. Slušajte zvučni zapis 64 i tražite da
vam ponove ono što su čuli. Najvažnije je da
prepoznaju nazive/izraze za vreme i kolike su
očekivane temperature. Zatim im dajte da još
jednom pročitaju tekst u knjizi i naglasite im
da je pisan u budućem vremenu. Pokušajte da
od njih dobijete odgovor na pitanje kako se
gradi buduće vreme u srpskom jeziku,
uzimajući u obzir date primere u tekstu.
Odgovor bi trebalo da bude sledeći
(će + infintiv glagola), pošto su svi primeri u
3. licu jednine ili množine. Ukoliko dobijete
ovakav odgovor, dalje obašnjavanje građenja
futura biće lakše. Potrebno će biti samo da
im kažete ostale oblike pomoćnog glagola
hteti. Za početak ne morate dati primere
prostog futura (radićemo, ostaću).
Predlažemo vam da vežbate buduće vreme
na jednostavnim primerima (Kakvo će biti
vreme sutra, Šta ćete raditi na leto, Gde ćete
putovati sledeće godine).
Na strani 168 ćete naći crtež ljudskog tela sa
nazivima za delove tela. Prođite sve reči sa
polaznicima i pojasnite im koje se imenice
javljaju samo u množini (leđa, usta) i koje
menjaju rod u množini (oči, uši). Pre nego što
počnete sa čitanjem dijaloga na strani 103,
napišite na tabli kako se koristi glagol boleti.
Pokažite im da se taj glagol slaže sa imenicom
koja označava deo tela (Boli me glava, Bole me
leđa). Prisetite se kraćih oblika ličnih
zamenica u akuzativu.
U dijalozima Saša neće doći i Kod lekara
polaznici će se po prvi put upoznati sa
prostim oblikom budućeg vremena. Pomozite
im da podvuku sve glagole u futuru. Svi
glagoli koji se javljaju na početku rečenice
imaće prost oblik futura, dok će se u ostalim
pozicijama, po pravilu, javiti složen oblik.
Zbog fonetske alternacije koja se javlja u
prostom obliku kod glagola na –sti, obratite
im pažnju i na takve primere (jesti > ješću,
rasti > rašćemo). Takođe, ne zaboravite im
naglasiti da će infinitivi glagola sa nastavkom
–ći uvek graditi složen oblik futura Pomoći ću
ti, kao i svi slučajevi u odričnom obliku.
Čitajte dijaloge u paru. Možete od ostalih
polaznika tražiti da vam ukratko prepričaju
šta se dogodilo koristeći prošlo vreme.
Razgovarajte sa polaznicima o različitim
bolestima i njihovim simptomima služeći se
opisom datim na strani 104. Pitajte ih šta ih
najčešće boli zimi, da li su ikad slomili ruku ili
nogu, da li su alergični na nešto, kada su
poslednji put bili kod lekara i zbog čega.
Zajedno sačinite jedan mali rečnik izraza u
vezi sa zdravljem. Na osnovu njega, polaznici
bi za domaći mogli da sastave dijalog kod
lekara. Da ne biste prepisivali sve izraze sa
strane 104, predlažemo vam da napišite
belešku pored novog rečnika gde možete
naći ostatak reči.
46
 UČIMO SRPSKI

Ovaj rečnik mogao bi da izgleda ovako:


biti bolestan/zdrav
(ne) osećati se dobro

koncerta.
zakazati pregled kod lekara

vreme

zime.
kiše.
prepisati recepte
uzimati lekove/vitamine
hraniti se (zdravo)
biti na dijeti
imati (viskoku/nisku) temperaturu
lečiti se
ozdraviti
brinuti o zdravlju
mirovati kod kuće

hladno

prošle
snimati neki deo tela

posle

posle
Buduće vreme možete vežbati i na drugim
temama (kako će izgledati naša budućnost,
plan za žurku sledećeg vikenda, plan za poslovni
put/putovanje).
Pošto se buduće vreme koristi u složenim
rečenicama, uslovnim i vremenskim, ponudite
im model, kao u vežbi 28 na strani 106, a

spavalo

hladno
veoma
onda neka oni dopune ostale rečenice

bolje
oblicima glagola u futuru.
Tema za razgovor mogu biti: zdrave i loše
navike u ishrani, bavljenje sportom produžava
Lekcija 10

život, ishranom protiv bolesti, bolesti modernog

doba.
U Vežbanci ćete naći dodatne vežbe za futur,
za red reči u futuru te vam to može poslužiti
kao dobar izvor za domaći zadatak ili za
proveru znanja.
bilo
joj

se

je
Nakon lekcije 10, preporučeno je da uradite
Test 5 koji obuhvata lekcije 9 i 10 i nalazi se na
stranama 206–209.

Naši predlozi
Igra SASTAVI REČENICU
Podelite polaznike u dve grupe i dajte obema
prija

mu
im

grupama iste grupe kartica. Na karticama bi

je

treblo da pišu reči potrebne za sastavljanje

četiri različite rečenice. Dve u sadašnjem i
dve u prošlom vremenu koristeći dativ ličnih
zamenica u funkciji logičkog subjekta. Grupa
koja najtačnije i najbrže sastavi sve četiri
rečenice je pobednik. Na tabli im možete
napisati prevod rečenica na jezik koji ste
izabrali kao zajednički svim polaznicima,
Meni
Nije

Bilo
Ne

ukoliko je vaša grupa mešovita.

47
 UČIMO SRPSKI

Ciljevi Nepostojano a
• usvajanje leksike za opisivanje
spoljašnjeg izgleda ljudi nizak, niska, nisko
• usvajanje leksike (odeća i obuća) taman, tamna, tamno
krupan, krupna, krupno
• instrumental (društvo i kvalifikativno
kratak, kratka, kratko
značenje)
dobar, dobra, dobro
• lokativ (kvalifikativno značenje) srećan, srećna, srećno
• upitno-odnosna zamenica koji, koja, koje jedan, jedna, jedno
Budući da smo se ljudskim telom bavili u kakav, kakva, kakvo
prethodnoj lekciji, u lekciji 11 nastavićemo da muškarac, muškarci
proširujemo vokabular – pridevima za ponedeljak, ponedeljka
opisivanje spoljašnjeg izgleda. Uvodna septembar, septembra
motivaciona igra mogla bi da bude
povezivanje parova prideva po suprotnosti, Jednačenje suglasnika po zvučnosti
kao što i nudi vežba 1. Kako biste proširili listu
prideva, predlažemo vam da napravite nizak, niska, nisko
kartice, na kojima biste im ispisali dvadestak uzak, uska, usko
reči za opisivanje spoljašnjeg izgleda (visok sladak, slatka, slatko
– nizak, debeo – mršav, uzak – širok, sitan – težak, teška, teško
krupan, mlad – star, mali – velik, svetao –
Šabac, Šapca
taman, crn – beo, dug – kratak, lep – ružan,
okruglo – duguljasto (lice), ravna – kovrdžava
Lekcija 11

(kosa), farbana – pirodna(kosa), podignuta – Prelazak l u o

puštena (kosa), sa naočarima – bez naočara,
nasmejan – ozbiljan). Podelite kartice u dve
boje i igrajte se spajanja parova. Tokom ove
igre možete, ako u ranijim lekcijama već niste
objasnili, uvesti upitno-odnosnu zamenicu
kakav, kakva, kakvo i pitati ih, npr. kakva može
biti kosa. Insistirajte na kongruenciji prideva
sa imenicama (plave oči, okruglo lice), kao i
upitne zamenice sa imenicom na koju se
odnosi (Kakve su tvoje oči).
Pridevi kod kojih se javljaju fonetske promene
(nepostojano a, jednačenje suglasnika po
zvučnosti, prelazak l u o), trebalo bi ih izdvojiti
i napisati po desetak primera za svaku od ovih
alternacija. Primeri ne moraju da budu samo
pridevi.
debeo, debela, debelo
svetao, svetla, svetlo
topao, topla, toplo
bio, bila, bilo
zao, zla, zlo
deo, delovi
posao, posla
so, soli
soko, sokola
Vežbajte na času novu leksiku tako što ćete
im dati zadatak da opisuju jedni druge.
Ukoliko se ukaže potreba za nekim novim
rečima, u cilju što boljeg opisa, slobodno
proširite spisak. Moguće je da će se u listi
želja javiti neke od sledećih reči i izraza
(srednje visine, srednjih godina, srednje dužine,
ima brkove/bradu, krezub, prćast nos).
U zadatku 5 vam predlažemo da se igrate
dobro poznate igre zamišljanja poznate
ličnosti. Kroz različita pitanja vaši polaznici će
morati da koriste i znanja iz prethodnih
lekcija.

48
 UČIMO SRPSKI
Na 110. strani nalazi se slikovni rečnik za
odeću i obuću. Možete im dati za domaći
zadatak da pronađu sve reči za naslikane
pojmove, pa na narednom času vežbati na
različitim primerima (opisati osobu pored sebe,
opisati zadatu osobu sa slike, šta obično nosite
na poslu/kod kuće/u izlasku/na odmoru). S
ovom temom je u vezi i upitnik na strani 174.
Njega biste mogli da radite na času, tako da
biste na kraju zajedno mogli da komentarišete
rezultate.
Razgovarajte o modi, postavljajući im pitanja,
koja će ih lakše uvesti u zadatak 3 na strani
172. Pre nego što počnete s ovom temom, na
tabli im napišite izraze (pratiti modu, dobro
(mi) stoji, (prepoznatljiv) stil, moderno,
dizajnirana odeća, (ne)udobna odeća, pravila
oblačenja) koje želite da zapamte i koriste dok
budu izlagali svoje stavove. Predlozi za pitanja
mogu biti: da li pratite modu, da li posećujete
modne događaje, šta je za vas moderno, da li
volite dizajniranu odeću, kakvu odeću najčešće
kupujete, da li kopirate nečiji stil, da li imate
svoj prepoznatljiv stil, šta mislite o pravilima
oblačenja. Nakon ovakve pripreme kratki
tekstovi u zadatku 3 ne bi trebalo da prave
teškoće u razumevanju. Zadatak može biti da
svaki polaznik izabere jedan tekst (osobu),
pročita ga, a zatim predstavi svojim kolegama
Lekcija 11
najvažnije stavove koje je ta osoba iznela o
modi. Na kraju bi svi mogli da komentarišu
tuđe stavove i suprotstave ih svojima.
Zadaci 1, 2, 5 i 6 u Vežbanci mogu vam
poslužiti kao dodatne vežbe na času, kod
kuće za domaći ili neku kratku proveru.
Tekstove Moda nekada i Moda sada možete
uraditi na času. U prvom tekstu od polaznika
se traži da postave zadate reči na
odgovarajuće mesto u tekstu. Pošto su reči
već postavljene u odgovarajuću formu,
verujemo da bi i to mogla, za neke polaznike,
da bude olakšavajuća okolnost prilikom
odabira prave reči. Proverite rezultate
slušajući zvučni zapis 67. Ukoliko bude bilo
pogrešnih odgovora, pokušajte da im ne
kažete krajnji rezultat odmah već se
potrudite da im pomognete oko razumevanja
okolnih reči i izraza. Razgovarajate sa njima o
tradicionalnim nošnjama u njihovim
zemljama.
Drugi tekst najpre slušajte, a zatim
razgovarajte o onome što su čuli. U svojim
pitanjima koristite izraze iz teksta, koje
smatrate važnim (ličiti na muškarce, odeća
različitih boja, zavisiti od zanimanja, ležerna
odeća). Zahtevajte od njih da vam opišu slike
na stranama 112 i 113. Zajedno komentarišite
„svetsku modu“, ako mislite da takva moda
uopšte i postoji.
Zvučni zapisi 69 i 70 su primeri dodatnih
vežbi za što lakše pamćenje nove leksike.
Ukoliko ranije u ovoj lekciji niste imali primere
tipa majica s kratkim/dugim rukavima, na
ovom mestu biste im mogli uvesti još jedno
značenje instrumentala – kvalifikativno.
Prođite zajedno nastavke za instrumental. U
jednini muškog i srednjeg roda se javljaju dva
moguća nastavka za imenice (-om), za
imenice koje se završavaju tvrdim
konsonantom, odnosno mekim konsonantom
(-em).
Kvalifikativno značenje, pored instrumentala,
imaju i neki drugi padeži. U ovoj lekciji, zbog
specifične leksike, odlučili smo se još i za
lokativ sa predlogom u. Kvalifkativnim
instrumentalom, sa predlogom (s(a)) i
obaveznim determinatorom, označava se
neotuđivi deo tela (devojka sa plavom kosom)
ili se označava pripadajući deo nekom licu
(devojka sa kišobranom, žena sa stilom), dok se
kvalifikativnim lokativom označava deo odeće
ili obuće (devojka u plavom kaputu, muškarac u
čizmama).
U Vežbanci na strani 175 i 176 vežbajte sve
padeže u zadatku 10. Nakon ove lekcije
ponudite polaznicima dodatne vežbe za
padeže. To mogu biti tekstovi o njima
poznatim temama (putovanja, opisivanje
ličnosti, hrana i piće, detinjstvo, problemske
situacije), na kojima ćete vežbati sva padežna
značenja.
Što se tiče ličnih zamenica, u ovoj lekciji će
videti kako izgledaju oblici za instrumental, na
strani 177. Vežbajte lične zamenice u svim
padežima osim u genitivu. Trudite se da im
ponudite primere koji su u svakodnevnoj
upotrebi, ne insistirajte na čistom
memorisanju već im dajte modele, za početak
za 1. i 2. lice (sa mnom/tobom/vama; za mene/
tebe/vas; kod mene/tebe/vas).
49
 UČIMO SRPSKI

Naši predlozi Igra POGODI KO SAM

Igra PRONAĐI RAZLIKE
Izaberite dve slične slike, između kojih bi
postojale razlike, a koje bi bile u vezi sa
odećom ili izgledom ljudi.
Ponudite im slike nekoliko osoba, ne manje
od četiri, koje bi imale nešto zajedničko, ili
deo odeće ili nešto u vezi sa izgledom.
Zadatak bi bio da jedan polaznik izabere
osobu sa slika, a ostali da postavljaju pitanja
sa da li. Dok god je odgovor potvrdan, isti
polaznik može da nastavi sa pitanjama. Cilj je
pogoditi koju osobu je njegov kolega zamislio.
Igra POSLOVICE
U ovoj lekciji se mogu analizirati i pojedine
poslovice i izrazi koji govore o izgledu ljudi.
Na primer:

POSLOVICE
Nije zlato sve što sija.
Odelo ne čini čoveka.
O ukusima ne vredi raspravljati.
Spolja gladac, a iznutra jadac.
Vuk dlaku menja, ali ćud nikada.

IZRAZI
Ličiti kao jaje jajetu.
Lep kao lutka / slika / upisan.
Stoji mu / joj kao magarcu sedlo.
Lekcija 11

Stoji mu / joj kao saliveno.

Polaznicima se mogu ponuditi i objašnjenja za

date izreke, te bi njihov zadatak bio da povežu
poslovicu i izreku sa njihovim značenjem.
Ove poslovice otvaraju vrata raspravi na
temu njihovih ekvivalenata u jezicima samih
polaznika.
Igra CRTANJE
Cilj ove igre je provera usvojenog vokabulara
uz igru. Polaznike je potrebno podeliti u dve
grupe. Jedan dobija karticu na kojoj se nalazi
pojednostavljen crtež neke osobe. Njegov
zadatak je da tu osobu opiše što vernije i sa
što više detalja, dok partner iz grupe tu osobu
crta. Na kraju se upoređuju dve kartice.
Igra KARIKATURE
Polaznicima možete dati karikature poznatih
ličnosti. Zadatak za svakog polaznika je da
izabere jednu karikaturu i detaljno je opiše,
dok ostali treba da pogađaju koja osoba je u
pitanju.

50
 UČIMO SRPSKI

Ciljevi tanjire i čaše? – U kuhinjskim elementima. U

kuhinji.
• usvajanje leksike za opisivanje enterijera
• usvajanje reči i izraza prilikom Igra IZBACI ULJEZA
rezervacije sobe u hotelu i kod (REČ KOJA NE PRIPADA GRUPI)
iznajmljivanja stana Zadatak ove igre bi bio da se na karticama
• genitiv (mesno zančenje) ispišu grupe reči koje bi sve osim jedne reči
• promena ličnih zamenica u genitivu bile na neki način povezane, a zatim bi
• potencijal polaznik trebalo da prepozna koja reč ne
pripada nizu.
• relativna zavisna rečenica sa veznikom
koji, koja, koje nož cveće
• uslovna zavisna rečenica sa veznikom viljuška biljka
kad kašika vaza
šporet zavese
Lekcija 12 bavi se temom stanovanja, zato bi
se uvodna priča mogla započeti pitanjima o tepih dnevna soba
tome gde žive, koliko soba ima prostor, na pod kauč
kom je spratu, u kakvom je okruženju, koje su plafon fotelja
boje prisutne unutra. Mogli biste se prisetiti parket šporet
priče o Tomu Šadijaku iz lekcije 9 i pitati ih
frižider luster
sećaju li se gde je Tom nekada živeo, a gde zamrzivač lavabo
živi sada, poznaju li nekoga ko živi na kauč lampa
„neobičnom“ mestu, jesu li ikada kampovali, šporet svetlo
šta im nedostaje kada nisu kod svoje kuće,
već u nekom drugom smeštaju. špajz police
Lekcija 12

hodnik komoda
Tokom razgovora na neke od ovih tema, trpezarija orman
možda ćete se dotaći i unutrašnjeg prostora kuhinja krevet
pa će biti potrebe da se neki delovi nameštaja
pomenu. Budući da su iza vaših polaznika sati ogledalo garaža
rada na različitom vokabularu, možete mašina za sudove podrum
očekivati da će neki od njih biti upoznati sa kada dvorište
veš mašina potkrovlje
rečima za nameštaj i nazive prostorija.
Testirajte ih kroz vežbu 1, a spisak proširite lavabo nož
vežbom 1 u Vežbanci na strani 178. Kako bi sudopera viljuška
polaznici što lakše upamtili reči, predlažemo rerna kašika


vam da osmislite neke igre za to. Evo nekih šporet činija

od naših predloga.
Igra GDE ŠTA DRŽIMO?
Jedan polaznik bi trebalo da smisli što više
reči za predmete koje držimo na nekom
specifičnom mestu u kući i zatim pita drugog
gde se te stvari obično drže. Na primer: gde
držimo peškire, četkice za zube, šampone i
sapune? – U kupatilu; Gde držimo jastuk, ćebe,
posteljinu? – Na krevetu. U spavaćoj sobi; Gde
držimo šporet, frižider, mikrotalasnu? – U
kuhinji; Gde držimo viljuške, noževe, kašike,
Naši predlozi
Ponovite sa polaznicima sva značenja genitiva
koja ste do sada radili, kao i nastavke za sve
rodove u oba broja. Predlažemo vam da im
date neku odštampanu vežbu. Budući da je
genitiv padež koji se javlja sa najviše različitih
predloga, značenje mesta će, koje je i tema
ove lekcije, tom spisku dodati još neke (pored,
ispred, iza, između, ispod, iznad, preko puta,
preko, u sredini, levo od, desno od, kod, oko).

51
 UČIMO SRPSKI
Pregled svih mesnih predloga im možete
predstaviti i na ovaj način. Treba im
napomenuti da nije genitiv jedini padež sa
značenjem mesta. Ne zaboravite na lokativ
(u, na), akuzativ (kroz, uz, niz, pred, pod, među)
i instrumental (pred, pod, među, nad, za).
Na strani 119 u zadacima 2 i 3 vežbajte genitiv
sa mesnim predlozima opisujući odnose među
predmetima na datim slikama. Veoma će im
biti korisno i zabavno, da slušaju i docrtavaju
predmete na slikama u zadatku 3. U Vežbanci
u zadatku 11 vežba se i genitiv.
Za izražavanje mišljenja i stavova, pored već
poznatog izraza mislim da, ovde se nude i
druge mogućnosti (meni se čini=čini mi se; ako
mene pitate; za mene je najbolje). Razgovarajte
Lekcija 12
sa polaznicima o tome šta je po njima
najvažnije kada je u pitanju životni prostor.
Možete im ponuditi i neke gotove rečenice
pa ih pitati da ih prokomentarišu. Mogu,
takođe, i jedni drugima da postavljaju pitanja,
mogu da suprotstavljaju svoje stavove
drugima.
Primeri nekih stavova.
Život u kamp prikolici daje više mogućnosti
nego život u stanu.
Kuhinja treba da bude otvorena jer ćemo
tako biti prisniji sa gostima.
Stan u kome nema dovoljno svetla dobar je
za gajenje pečuraka.
Dnevna soba nije za rad.
Potrebno je imati radnu sobu.
Slike na zidu utiču na atmosferu u
prostoriji.
Dvorište nema cenu.
Čitalački deo u ovoj lekciji podeljen je na dve
priče, jedna se tiče tradicionalne srpske kuće,
a druga zanimljive priče o smeštaju jednog
para na „Exit“ festivalu. Slušajte zajedno tekst
Tradicionalna srpska kuća, a zatim neka neko
od polaznika pročita još jednom. Pitajte ih da
li ima novih reči i, ukoliko ih ima, objasnite im
opisno ili im dajte sinonom, ali svakako
pokušajte da izbegnete direktan ekvivalent u
drugom jeziku. Predlažemo vam da na čas
doneste slike kuća iz različitih krajeva Srbije
kako bi polaznici imali potpuniju sliku onoga
što su čuli u tekstu. Za domaći zadatak bi
polaznici mogli da napišu kako su izgledale
tradicionalne kuće u njihovom kraju, a kako
izgledaju danas. To može da bude u vidu eseja,
a može i kao prezentacija, sa mnogo slika i
opisa.
Tekst Exit festival mogli biste da obradite kroz
jedan zadatak. Podelite polaznike u dvočlane
timove. Svaki tim bi imao zadatak da, na
osnovu tekstu, pripremi reportažu u kojoj bi
jedan član bio novinar, a drugi bi imao ulogu
glavnog učesnika (jedan od dobitnika
nagrade). Svaki tim bi trebalo da pripremi
svoj tekst najzanimljive i najbolje što može
tražeći pri tom nepoznate reči u rečniku,
ukoliko za to bude bilo potrebe.
Zadatak za razumevanje pročitanog tiče se
rezervacije hotela. Prođite sve nepoznate
reči i izraze sa polaznicima i vežbajte slične
razgovore. Možete da otkažete rezervaciju,
da se žalite na uslugu u hotelu, da se
prijavljujete ili odjavljujete iz hotela. Pošto se
ovde ne nude svi potrebni izrazi za svaku od
navedenih situaciju, biće potrebno da im date
spisak korisnih izraza.
Evo našeg predloga.
Prijavljivanje u hotel
imati rezervaciju na ime
ključ sobe
primati (Masters, Visa) karticu
(ne)pušačka soba
biti potrebno buđenje
Odjavljivanje iz hotela
ključ sobe
imati prijatan boravak
imati primedbu na higijenu/insekte
trebati pomoć oko prtljaga
pozvati taksi
52
 UČIMO SRPSKI
Na strani 123 u zadatku 16 dati su izrazi
potrebni za što lakše razumevanje dijaloga
između vlasnika i potencijalnog podstanara.
Razjasnite izraze, a zatim čitajte u paru
ponuđeni dijalog na sledećoj strani.
Razgovarajte o tome koje su bili uslovi
vlasnika, a koji podstanara, da li su oni nekad
iznajmljivali ili izdavali stan i sa kojim su se
uslovima susretali. U Vežbanci na 180. strani
se nalazi nekoliko primera ponude i potražnje
stanova ili kuća. Zadatak vaših polaznika bio bi
da preuzmu jednu od ponuđenih uloga,
agenta za nekretnine, odnosno kupca.
Potrebno je da se sve informacije koje su
date u tekstovima iskoriste, kao i svi novi
izrazi sa kojima su se ranije upoznali. Ukoliko
vaša grupa nije velika, neke od mogućih
kombinacija možete ostaviti i za domaći
zadatak.
Zadaci na stranama 180 i 181 su pogodni za
domaći zadatak ili kao deo provere na času.
Slušanje 27 u Vežbanci biće odlična provera
vokabulara u vezi sa iznajmljivanjem stana, te
predlažemo da ga radite tek nakon nekoliko
časova.
Pored imperativa, potencijal je drugi glagolski
način u srpskom jeziku. Polaznici su se već
mogli susretati sa potencijalom za izražavanje
želje (sa modalnim glagolima: voleo/-la bih,
hteo/-la bih). Dakle, pored ove upotrebe
potencijala, u srpskom jeziku njegova
Lekcija 12
osnovna upotreba je u uslovnim rečenicama,
što je i primer u ovoj lekciji.
Pre svega, potrebno je pokazati kako se gradi
potencijal, a zatim i primere njegove
upotrebe. U tabeli na strani 126 se vide oblici
pomoćnog glagola u aoristu (bih, bi, bi, bismo,
biste, bi) i oblik radnog glagolskog prideva
punog glagola. Važno je istaći da u govornom
jeziku postoji tendencija da se oblik (bi)
proširi na svih šest lica, ali takvi oblici nisu
deo standardnog jezika.
Vaši polaznici su se već upoznali sa jednim
tipom uslovnih rečenica, i to kada je u pitanju
realan uslov, sa veznikom ako. U ovoj lekciji
predstaviće im se potencijalne uslovne
rečenice, sa veznikom kad(a). Kod njih se
iskazuje uslov čije se ostvarenje ne očekuje,
ali je mogućno. Glagol je u potencijalu kako u
glavnoj, tako i u zavisnoj rečenici (Kada bih
imao mnogo novca, sagradio bih kuću pored
mora.)
Vežbajte potencijal na strani 126 kroz različite
tipove vežbi, od komentarisanja nekih iskaza,
preko pravilne upotrebe oblika potencijala u
uslovnim rečenicama do odabira pravilnog
reda reči u istom tipu zavisnih rečenica.
Još jedan tip zavisnih rečenica tema je ove
lekcije – relativne rečenice. Najčešća
relativna zamenica je koji. One su umetnute u
glavnu rečenicu i dolaze uvek nakon imenice,
zamenice ili imeničke sintagme (antecedent)
na koju se odnose, i sa njim se slaže u rodu i
broju, ali ne i u padežu, jer padež antecedenta
zavisi od njegove funkcije u glavnoj, a padež
relativne zamenice zavisi od njegove funkcije
u zavisnoj (Živim blizu ulice u kojoj sam
odrstao.) Dakle, u glavnoj rečenici padež
antecedenta, imenice ulica je u genitivu, a
relativna zamenica koji je u obliku lokativa.
Obe su ženskog roda u jednini. Deklinacija
relativne zamenice je jednaka pridevskoj
promeni i data je na strani 217, u
Gramatičkom pregledu, sa svim svojim dugim
i kraćim oblicima. Zadaci za vežbanje ovog
tipa zavisnih rečenica su 26 na strani 127 i na
183. strani u zadatku 12.
Lekciju 12 završite oblicima ličnih zamenica u
genitivu, koji su zapravo gotovo isti sa
oblicima u akuzativu, sa jednim izuzetkom -
oblik za 3. lice jednine ženskog roda (genitiv:
nje; akuzativ: nju/je/ju). Genitiv, za razliku od
akuzativa, nema enklitičke (kratke) oblike.
Predlažemo vam da osmislite vežbe, u kojima
biste vežbali oblike ličnih zamenica u svim
padežima. Ne izostavite da im naglasite kako
se pozicioniraju enklitike u rečenici. Detaljan
pregled možete pogledati na stranama 221 i
222.
Nakon lekcije 12, preporučeno je da uradite
Test 6, koji obuhvata lekcije 11 i 12 i nalazi se
na stranama 210–213.
53
 UČIMO SRPSKI

Игра ОСМОСМЕРКА
Пронађите у осмосмерци речи у вези са намештајем и напишите их у своје свеске. Има их
укупно седамнаест.

Ф Р И Ж И Д Е Р А Ш Т О

О Д В Т Е Л Е В И З О Р

Т Е П И Х И К Њ Љ У Ч М

Е Г Р Е Л О Ж С К А Д А

Љ Ђ О Г Л Е Д А Л О Ц Н

А Ч З Р О Л Е У Т И Н А

Ш П О Р Е Т С И Л Ј А Т

Н А Р У К Т Е О Л Е С Е

М Ш П Ч Е Р Т Е Ч О Е В

Ч Ђ У Р Џ С Е Љ Њ У Т Е
Lekcija 12

Л А М П А Т И В Р А Љ Р

К А Р Т П О Л И Ц А Е К

Решење: фотеља, кауч, фрижидер, тепих, орман, полица, кревет, сто, када, прозор, лампа,
столица, огледало, шпорет, телевизор, кључ, лустер.

54
 UČIMO SRPSKI

Igra ŠTA BI BILO...

Date rečenice treba iseći i dati polaznicima da ih izvlače. Zadatak je završiti rečenicu. Kroz igru
se uvežbavaju hipotetički kondicional i red reči. Polaznici bi trebalo da izvlače kartice
štampane na plavom papiru, a polaznice na ružičastom.

Kada bih osvojio premiju na lutriji… Kada bih osvojila premiju na lutriji…

Kada bih govorio deset jezika… Kada bih govorila deset jezika…

Kada bih imao kuću na moru… Kada bih imala kuću na moru…

Kada bih živeo večno… Kada bih živela večno…

Kada bih čitao misli… Kada bih čitala misli…

Kada bih imao mnogo dece… Kada bih imala mnogo dece…

Kada bih bio neko drugi… Kada bih bila neko drugi…

Kada bih govorio srpski tečno… Kada bih govorila srpski tečno…

Kada bih bio profesor srpskog… Kada bih bila profesor srpskog…
Lekcija 12

Kada bih našao novčanik na ulici… Kada bih našla novčanik na ulici…

Kada bih ponovo bio dete… Kada bih ponovo bila dete…

Kada bih živeo na pustom ostrvu… Kada bih živela na pustom ostrvu…

Kada bih bio predsednik… Kada bih bila predsednik…

Kada bih živeo u Srbiji… Kada bih živela u Srbiji…

Kada bih imao vikendicu… Kada bih imala vikendicu…

Kada bih boravio Kada bih boravila

u hotelu s pet zvezdica… u hotelu s pet zvezdica…

55