FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka
SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA BERZA I BERZANSKO POSLOVANJE
TEMA: Berzanski indeksi dionica
Student: Mentor:
Sanela Torlak Do!dr! Zoran "ru#e$%&
Bro' %ndek(a:
III)*+,-.
O'ena: + / . 0 1 2-
I(to3no Sara'e4o5Januar 6-2-
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
Sadraj
Uvod...............................................................................................3
Po|am berze....................................................................................5
Osnvan|e organzac|a berze........................................................6
Berzansk posov............................................................................7
Informsan|e na berz.......................................................................9
Berzansk ndex donca..................................................................10
Po|am znaca| berzanskh ndeksa..................................................10
Izracunavan|e berzanskh ndeksa....................................................11
Na|poznat| berzansk ndeks donca............................................12
Uzorak donca kao osnova za racunan|e ndeksa............................13
Pokazate| ko|m |e donca predstav|ena u ndeksu.......................14
Na|poznat| berzansk ndeks.........................................................15
Zak|ucak..........................................................................................17
Lteratura..........................................................................................18
Uvod
2
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
Svo|m usp|esnm funkconsan|em fnans|sko trzste doprnos optmanom
korsten|u
prvrednh resursa prvrednom razvo|u zem|e. Name, uoga fnans|skog
trzsta |e u stvaran|u
mogucnost za usp|esnu aokac|u fnans|skh sredstava odnosno
usm|eravan|e th sredstava od
sub|ekata ko| ma|u sufct prema sub|ektma ko| ma|u defct fnans|skh
sredstava. Pr tome
se, naravno, mora vodt racuna o rentabnost pro|ekata u ko|a se
usm|erava|u sredstva.
Stabno fnans|sko trzste, a u okvru n|ega trzste kaptaa, |e |edan od
osnovnh predusova
za usp|esno funkconsan|e trzsne prvrede zuzetno vazan do prvrednog
sstema svake
zem|e. Bosna Hercegovna |e na samom pocetku zgradn|e trzsne prvrede
tako da, nazaost,
nema savremenh skustava u ovo| obast. U |unu 2001. godne su zavrsene
prpreme za
osnvan|e prve berze u BH. R|ec |e o berz kaptaa ko|a se osnva u
Sara|evu - Sara|evo
Stock Exchange (SSE). Berza |e |edna od na|znaca|n|h trzsnh nsttuc|a
treba da doprnese
razvo|u trzsne prvrede u c|en.
Usp|esno funkconsan|e trzsta kaptaa |e tesko zamst bez berz efekata.
Da b se |asn|e
potpun|e ob|asno znaca| berz transakc|a ko|e se na n|ma reazu|u, ta
tme znaca|
berzanskh ndeksa donca berzanskh zv|esta|a sto |e tema ovog rada,
nuzno |e upoznat se
sa osnovnm karakterstkama trzsta kaptaa te berz kao na|znaca|n|h
nsttuc|a trzsta
kaptaa.
Zato se u prvom pogav|u Osnove trita kapitala i berze u osnovnm
crtama govor o:
fnans|skom trzstu n|egovom znaca|u, trzstu kaptaa, zatm o osnvan|u
berz, vrstama
organzac| berz, berzanskm posovma te nformsan|u na berz. C| ovog
prvog pogav|a |e
da ukaze na m|esto, uogu znaca| ko| ma|u berze u savremeno| trzsno|
prvred, a tme na
znaca| berzanskh ndeksa donca berzanskh zv|esta|a ko| odrazava|u
kretan|a na
odredenm berzama.
3
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
Da b se potpun|e shvato sadrza| znaca| berzanskh ndeksa donca
berzanskh zv|esta|a
korsno b bo razmotrt proces odv|an|a transac|a s doncama na berz
buduc da on nasta|u
kao rezutat reazac|e th transakc|a. Zato se u drugom pogav|u
Transakcije s dionicama na
berzi obradu|u ptan|a vazna za ova| proces. To su, zmedu ostaog, ptan|a
vezana za usove
ko|e kompan|a mora da spun da b se n|ene donce moge po|avt kao
predmet transakc|a
na berz, zatm ptan|a vezana za sam proces reazac|e transakc|a kao sto
su: spostav|an|e
naoga za kupovnu/proda|u donca na berz, postupak utvrdvan|a kursa
(c|ena) donca kao
postupak zvrsen|a zak|ucenh berzanskh posova.
Zasgurno |edan od k|ucnh eemenata u savremenom berzanskom
posovan|u |esu berzanske
nformac|e odnosno trzsne nformac|e opcento. |edan od znaca|nh zvora
nformac|a za
ucesnke u berzanskm posovma |esu berzansk zv|esta| o kretan|u
vr|ednost berzanskh
ndeksa donca, |er berzansk ndeks donca nasta|u kao rezutat ostvarenh
berzanskh
transakc|a na odreden nacn odrazava|u odnose ko| vada|u na berz. U
trecem pogav|u
Berzanski indeksi dionica se deta|n|e govor o berzanskm ndeksma
kako b se ukazao na
znaca| ko| ma|u berzansk ndeks donca pr donosen|u odredenh
posovnh oduka.
Berzansk ndeks donca se medusobno razku|u, zmedu ostaog, po
nacnu zracunavan|a,
struktur uzorka donca na osnovu ko|h se zracunava|u, te |e stoga
potrebno poznavat ove eemente kako b se na sto bo| nacn moge
tumact prom|ene vr|ednost po|ednh ndeksa
donca. Name, nformac|e do ko|h se doaz na osnovu prom|ene
vr|ednost po|ednh
ndeksa su determnsane upravo ovm eementma. Zato ce se u ovom
pogav|u ob|asnt
razcte metode zracunavan|a ndeksa donca te ukazat na odredene
specfcnost
na|poznat|h sv|etskh ndeksa donca.
Prezentran|e berzanskh nformac|a ucesncma u berzanskom posovan|u
vrs se kroz
razcte forme berzanskh zv|esta|a. U cetvrtom pogav|u Berzanski
izvjetaji se deta|n|e
4
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
obradu|u tr vrste berzanskh zv|esta|a to: kursne ste donca, ndeksne
ste donca te
berzansk zv|esta| o obmu ostvarenh transakc|a na berz. K|ucno ptan|e
|e kako ctat
berzanske zv|esta|e? U nasto|an|u da se odgovor na ovo ptan|e prezentrat
ce se konkretn
prm|er berzanskh zv|esta|a ko| su prkup|en z razcth zvora, dat
ob|asn|en|a podataka
ka|e on sadrze te ukazat na odredene zak|ucke ko| se na osnovu th
podataka mogu zvuc.
Naravno, berzansk zv|esta| predstav|a|u znaca|an a ne |edn zvor
nformac|a pr
donosen|u konkretnh posovnh oduka o uagan|u u donce. Treba mat u
vdu cn|encu da
uv|ek posto| opasnost da stvarno kretan|e c|ena donca na berzama
odstupa od ocekvanog.
Zato ce se u ovom pogav|u posebna pazn|a posvett rzku ko| prat
uagan|a u donce. U
nasto|an|u da se anzra|u odredena kretan|a u berzanskom posovan|u
ucesnc u tm
transakc|ama na|cesce korste tr vrste anaza. To su: tehncka anaza,
fundamenatana
anaza te hpoteza efkasnog trzsta. Kroz ob|asn|en|e ovh anaza ce se
nasto|at pokazat na
ko|e sve nacne ucesnc u berzanskm transakc|ama pokusava|u proc|ent
vecnu sm|er
kretan|a c|ena donca na berz, kao nacn na ko| se pokusava proc|ent
rzk ko| prat
uagan|a u odredene donce. Drugm r|ecma, kroz ove anaze ce se nasto|
ukazat na ko|e
sve nacne ucesnc u berzanskm transakc|ama pokusava|u utvrdt ko|e
sve vrste nformac|a,
u zavsnost od stepena efkasnost trzsta, su uk|ucene u formran|e c|ena
donca na berz. U
zavisnosti od toga e i uesnici u berzanskim transakcijama
oblikovati svoje poslovne odluke.
5
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
I Pojam berze
Probematka berz |e |edno vro sroko ptan|e, a u ovom radu ce se tretrat
samo osnovna
ptan|a vezana za osnvan|e, organzac|u, zadatke nformsan|e na berz.
Naravno, c| ovog rada
n|e razmatran|e ptan|a berz u c|eost vec samo onog segmenta ko| se
odnos na probematku
formran|a berzanskh ndeksa.
Etmoosko znacen|e r|ec berza se danas ob|asn|ava na razcte nacne.
Prema nekm autorma
r|ec berza potce od atnske r|ec bursa sto znac kesa za novac. Prema
drugma, r|ec berza
potce od francuske r|ec bourse ko|a oznacava m|esto gd|e su se sasta|a
trgovc pocetkom XV
v|eka. Prema trecma, r|ec berza potce od Van der Beurse, sto |e me
|edne famanske
porodce z Brugge (Brz - Beg|a), ko|a |e pos|edovaa kucu - gostonu u ko|o|
su se sasta|a
trgovc da b obav|a trgovnu.
Kada |e, s druge strane, r|ec o tome gd|e |e osnovana prva berza, mnog
autor su ms|en|a da |e
prva berza osnovana u Antwerpenu |os 1460. god.3 Kasn|e su osnovane berze
u Lyonu 1546. god.,
zatm u Touousu 1549. god., Hamburgu 1558. god., Parzu 1563. god.,
Londonu 1570. god.,
Amsterdamu 1602. god. td. Na ovm prvm berzama se trgovao raznm
vr|ednosnm paprma
novcem.
Prva berza na podruc|u bvse SFR| |e osnovana u Beogradu 1886. god. Ba |e
to berza m|esovtog
tpa na ko|o| se trgovao robama efektma. Zatm |e 1920. god. osnovana
m|esovta berza u
Zagrebu, 1924. god. m|esovta berza u L|ub|an te robna berza u Novom Sadu
Somboru, 1929.
god. robna berza u Skop|u td.
Berza predstav|a m|esto gd|e se vrs kupovna proda|a tacno defnsanh
predmeta trgovne po
6
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
unapr|ed utvrdenm pravma. Znac, berza se moe definisati kao
regulisano i organizovano
trite sa strogo utvr!enim pravilima trgovine" te definisanim
predmetima i uesnicima.
Berza |e |edna od na|znaca|n|h komponent trzsta kaptaa odnosno
fnans|skog trzsta
nerazdvo|n |e do trzsne prvrede uopste. Berza efekata u svako| trzsno|
prvred predstav|a
|edan od osnovnh ndkatora stan|a u prvred odnosno ndkatora prvredne
stabnost. Takav
znaca| berze efekata prozaz z mnogobro|nh cnaca, od ko|h b kao
na|vazn| mog bt:
- na berz efekata doaz do utvrdvan|a trzsnog stan|a ponude trazn|e
efekata na ta| nacn
se ostvaru|u sve poztvnost trzsnog obka prvredvan|a berzanske c|ene
efekata odnosno berzansk kursev predstav|a|u trzsn odnos ponude
trazn|e te u tom smsu predstav|a|u prav prkaz reane vr|ednost berzanskog
mater|aa.
Na osnovu ovoga se moze zak|uct da |e berza efekata odnosno n|ena
stabnost |edan od gavnh
osonaca ukupnog prvrednog razvo|a.4
Posto| vse krter|a za pod|eu berze. Sa aspekta ovog rada |e posebno
znaca|an krter| predmeta
berzanskog posovan|a. U zavsnost od toga sta |e predmet berzanskog
poslovanja razku|e se
nekoko vrsta bez:
1. robne ili produktne berze i berze usluga na ko|ma se trgu|e razctm
vrstama roba
usuga,
2. novane i devizne berze na ko|ma se trgu|e novcem, efektvnm stranm
vautama
devzama,
3. berze #artija od vrijednosti na ko|ma se trgu|e hart|ama od vr|ednost.
Ovd|e mamo
dv|e vrste spec|azovanh berz to:
- berze #artija od vrijednosti na tritu novca na ko|ma se trgu|e
hart|ama od
vr|ednost kratkorocnog karaktera,
- berze #artija od vrijednosti na tritu kapitala na ko|ma se trgu|e
dugorocnm
hart|ama od vr|ednost ko|e se nazva|u efektima, pa se ova vrsta berz
nazva |os
berza efekata efektna berza.
U nastavku ovog rada pazn|a ce bt usm|erena na berze efekata. Berza
dugorocnh hart|a od
vr|ednost predstav|a regusano organzovano trzste vr|ednosnh papra sa
strogo utvrdenm
7
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
pravma trgovan|a, krter|ma za hart|e s ko|ma se trgu|e ucesncma u
trgovn. Vazno |e stac
da od pocetka 70-h godna XX v|eka, zahva|u|uc tehncko - tehnooskom
progresu, berza n|e
vse nuzno vezana za odredeno m|esto (oredenu zgradu) vec se ona moze
naazt na racunarsko|
mrez. Tako se za neku transakc|u ne mora rec da |e zak|ucena na
odredenom m|estu vec da |e
zak|ucena na odredeno| mrez. U sv|etu, danas, na|poznat|e eektronske
mreze su:
1. NASDAO u SAD,
2. SEAO-I u Veko| Brtan|,
$. S%&&'( u )vedskoj i dr.
*.*.%snivanje i organizacija berze
Svaka zem|a svo|m zakonskm propsma utvrdu|e nacn osnvan|a berze, on
se razku|e
od zem|e do zem|e. Tm propsma se uredu|u osnovna ptan|a vezana za
proceduru osnvan|a
berze, osnovn kapta berze, tko moze bt osnvac berze, tko moze bt can
berze, tko su ucesnc
na berz, kontroa rada berze, nformsan|e na berz, prestanak rada berze
druga ptan|a znaca|na
za funkconsan|e berze. Svaka berza usva|a svo| statut ko|m se deta|no
preczra|u ptan|a
unutrasn|e organzac|e berze, predmeta posovan|a, metodoog|e posovan|a,
voden|a evdenc|e
sva druga pta|a od znaca|a za rad berze, a sve u skadu sa vazecm pravnm
propsma. Ova ptan|a
berze r|esava|u na razcte nacne otuda se po|av|u|u razcte vrste razct
tpov berz.
U FBH ptan|e osnvan|a berz |e tretrano Zakonom o vr|ednosnm paprma
FBH ko| |e
ob|av|en u Suzbenm novnama FBH, bro| 39 - oktobar 1998. god., canov 52-
136. Osnvack
kapta berz u FBH, prema ovom zakonu, |e mnmano 200.000 KM, a kontroa
rada berze se vrs od strane Koms|e za vr|ednosne papre FBH, to |e |edn
drzavn organ ko| se moze uptat
u rad berze. Buduc da to n|e c| ovog rada nece se vrst deta|n|e
razmatran|e ovog ptan|a.
Berza kao nsttuc|a ne obav|a transakc|e na nacn da doaz u pos|ed
vr|ednosnh papra da
trgu|e tm paprma. Transakc|e na berz obav|a|u canov berze, te
transakc|e odv|a|u se u
8
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
posebno predvdenom prostoru ko| se zove saa za transakc|e. U okvru ovog
prostora moze se
vrst kupovna proda|a samo onh vr|ednosnh papra ko| su zvancno, od
nadeznog organa
berze, prhvacen uvrsten na zvancnu stu vr|ednosnh papra ko|ma se
moze trgovat na berz.
To su tzv. vr|ednosn papr stran na berz. Sve berze efekata ma|u
|ednstvene c|eve
zadatke. U veko| m|er su, takode, medusobno scne na podruc|u
metodoog|e rada
posovan|a.
Osnovn zadac berze efekata su:
1. stvaran|e kvdnog trzsta,
2. stvaran|e usova za formran|e ob|ektvne trzsne c|ene,
3. nformsan|e zastta nteresa nvesttora u hart|e od vr|ednost,
4. obezb|eden|e tacnog zv|esta|a o obmu trgovne c|enama vr|ednosnh
papra,
5. snabd|evane trzsta nformac|ama o hart|ama od vr|ednost ko|e su na
stngu berze,
6. zastta nteresa nvesttora u vr|ednosne papre putem strogh prava
trgovan|a.
Za usrac|u, korsno b bo kratko razmotrt osnovne osobne organzac|e
Frankfurtske berze.
Frankfurtska berze |e na|veca berza u Evrop |edna od na|vech u sv|etu,
spada u m|esovt tp
berz.
Frankfurtska berza ma sedece organe:
1. Predsjednitvo berze ko|e ma 22 cana, od ko|h 19 bra|u canov berze a
3 menu|e
nadezn drzavn organ. Osnovna duznost Preds|ednstva berze |este da:
- zda|e dozvoe preduzecma drugm cma da na berz organzu|u trgovnu,
- prat postvan|e propsa,
- vrs nadzor nad radom berze,
- donos berzanska prava,
- menu|e berzanske pravne strucn|ake dr.
2. %djeljenje za kotaciju ko|e ma 24 cana oducu|e da zanteresovan
sub|ekat moze sa
svo|m doncama prstupt trgovn na berz.
3. +rbitranu komisiju ko|a oducu|e o sporovma ko| su nasta zmedu
ucesnka u
berzanskm posovma, a ko| nsu zn|et pred sud.
4. Sud asti ko| oducu|e o povredama prava posovnog moraa ko|e su
ucn canov berze.
5. %dbor kursni# maklera6 ko| menu|e nadezno mnstarstvo ova| organ,
zmedu ostaog,
ovasten |e za zdavan|e zvancne kursne ste donca.
9
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
Sa aspekta organzacone forme, kako |e ran|e vec staknuto, zmedu berz
posto|e odredene
razke. Shodno tm razkama u praks su skrstasana 3 osnovna tpa berz
efekata:
1. berze ango-saksonskog tpa,
2. berze kontnentanog tpa
$. berze mjeovitog tipa.
*.,.Berzanski poslovi
Berzansk posov obuhvata|u trzsne operac|e sa efektma odnosno
organzovan|e kupovne
proda|e efekata. Predmet kupoproda|e su, znac, efekt kao posebna vrsta
berzanske robe. Pr
tome |e od posebne vaznost napomenut cn|encu da se kao predmet
berzanskog posovan|a ne
|av|a|u sv efekt ko| su u okvru naconanog trzsta kaptaa emtovan
pasran. Drugm
r|ecma, na berz efekata se trgu|e samo onm efektma ko| su prhvacen kao
predmet berzanskh
transakc|a od nadeznog organa berze.
Berza kao nsttuc|a ne obav|a transakc|e na ta| nacn da doaz u pos|ed
vr|ednosnh papra. Ona
stvara okvr sa preczno defnsanm pravma unutar ko|eg se obav|a trgona.
Ta prava se
utvrdu|u odgovara|ucm zakonskm propsma nternm aktma berze.
Transakc|e na berz
obavljaju lanovi berze.
O tome kako se donce uk|ucu|u u trgovnu na berz, kako se obav|a|u
berzanske transakc|e, tko
sve ucestvu|e u tm transakc|ama, kako se utvrdu|e c|ena donca, te o drugm
znaca|nm
ptan|ma ce bt vse r|ec u drugom pogav|u.
U teratur berzansko| praks, u zavsnost od krter|a, posto| zasta vek bro|
kasfkac|a
berzanskh posova. Ob|asn|avan|e svakog berzanskog posa, u na|kracm
crtama, zaht|evao b
mnogo prostora zato ce se dat samo pregled razcth vrsta berzanskh
posova.
1. Na|cesca pod|ea berzanskh posova |e prema krter|u trenutka izvrenja
posla:
- promptn (cassa, oco, dnevn) posov ko| se zvrsava|u odmah nakon
zak|ucen|a posa a
na|kasn|e u roku od 3-5 dana;
10
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
- termnsk (rocn) posov ko| se zvrsava|u u unapr|ed utvrdenom roku a ko|
|e duz od 5
dana;
- produzen (proongacsk) posov kod ko|h se rok zvrsen|a moze naknadno
produzt
(proongrat);
- reportn posov predstav|a|u vrstu kredtnh posova sasto|e se u
prvremeno| kupovn
termnskh efekata od strane berzanskog ucesnka rad produzen|a fksno
utvrdenog termna
na ko| dosp|eva obaveza vasnka efekta;
- posov per medo ko| se obracunava|u kvdra|u 15. u m|esecu;
- posov per utmo ko| se obracunava|u kvdra|u posedn|eg dana u
m|esecu.
2. Prema krter|u izvrenja promjene berzanski# kurseva razku|u se:
- posov a a basse (bear market) kod ko|h se spekuse sa padom kursa,
tako da uagac
kada oceku|e pad kursa odmah proda|e efekte, da b h kasn|e, kada padne
kurs, ponovo
kupo ostvaro zaradu na razc u c|en. U amercko| berzansko| praks se
ovakva stuac|a
nazva medvjed (bear) trite;
- posov a a hausse (bu market) kod ko|h se spekuse sa porastom kursa,
tako da uagac
kada oceku|e rast kursa odmah kupu|e efekte, da b kasn|e, kada se poveca
kurs, ponovo h
prodao ostvaro zaradu na razc u c|en. U amercko| berzansko| praks se
ovakva stuac|a
nazva bik (bull) trite.
3. Prema krter|u mogunosti amortizacije -neutralisanja. rizika
pekulacije, spekuatvn
berzansk posov mogu bt:
- hedgng berzansk posov,
- opcsk berzansk posov.
4. Prema nainu izvrenja poslova razku|u se:
- neposredn posov kod ko|h ugovorne strane zvrsava|u svo|e obaveze
neposredno |edna
prema drugo|,
- krnsk posov ko| se reazu|u po prncpu preb|an|a (krnga, obracuna),
tako da svaka
strana preuzma negatvn poztvn sado posa, to na|cesce preko
ovastene obracunske
(krnske) organzac|e (cearng house).
5. Prema sadrini berzanski poslovi se d|ee na:
- bezusovne (fksne) posove kod ko|h ugovorne strana bezusovno zvrsava|u
svo|e obaveze,
11
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
- usovne posove kod ko|h ugovorne strane zvrsava|u svo|e obaveze zavsno
od spun|en|a
nekh predvdenh usova.
6. Prema te#nici sklapanja berzanski# poslova razku|u se:
- automatzovan posov,
- obcn posov.
7. Prema koliini efekata sa kojima se posluje razku|u se:
- po|ednacn posov kod ko|h |e predmet posa |edna vse hart|a od
vr|ednost,
- zbr (bok) posov kod ko|h |e predmet posa odreden skup hart|a od
vr|ednost (na|cesce
|e to skup od 100 1000 komada vr|ednosnh papra).
8. Prema kriteriju da li se sa jednim vrijednosnim papirom trguje samo
na jednom ili vie trita razku|u se:
- arbtrazn posov (posov preproda|e) ko| podrazum|eva|u kupovnu efekata
na |ednom
proda|u na drugom trzstu rad skorstavan|a razka u c|enama. Tako npr.
efekat se kupu|e
na NYSE a proda|e na NASDAO.
/ nearbitrani poslovi koji podrazumjevaju kupovinu i prodaju efekata
na istom tritu
*.$.Informisanje na berzi
|edan od k|ucnh eemenata u savremenom berzanskom posovan|u |esu
berzanske
nformac|e. One se na razcte nacne u razctm formama neprekdno
prezentra|u korsncma.
Pored berzanskh nformac|a, za donosen|e konacne oduke o uagan|u u
odredene vr|ednosne
papre korste se nformac|e z drugh zvora. To su na|cesce nformac|e z
fnans|skh drugh
strucnh casopsa. Ove podatke ob|av|u|u same kompan|e c|e su donce
strane na berz, z
prostog razoga sto su one zanteresovane za sto bo|u pozc|u n|hovh
vr|ednosnh papra. Osm
toga, kompan|a ma obavezu redovnog obav|estavan|a svo|h doncara a
sre |avnost putem
perodcnh (pougodsn|h godsn|h) fnans|skh zv|esta|a, a sto |e takode
znaca|an zvor
nformac|a. U nzu nformac|a ko|e se svakodnevno da|u na berzama posebno
su znaca|n podac
o dnevnm prom|enama c|ena vr|ednosnh papra te obmu trgovne, sto |e
prvenstveno
12
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
nteresantno za same doncare. Sumran|em takvh podataka mogu se dobt
nformac|e o srm
prvrednm kretan|ma, a nformac|e o stan|u na samo| berz.
Zakonskm propsma ko|ma se reguse rad berz kao pravma same berze
se uredu|e ptan|e
ob|av|van|a nformac|a o posovan|u na berz. Zakon o vr|ednosnm
paprma FBH, Suzbene
novne FBH, bro| 39 - str. 1455, canov 109 - 119, tretra ptan|a ob|av|van|a
nformac|a na
berz u FBH. Ovm zakonom se obavezu|e emtent vr|ednosnh papra c| su
vr|ednosn papr
stran na berz da ob|av|u|e podatke o tm vr|ednosnm paprma kao o
svom fnans|skom
posovan|u. Takode profesonan posrednc na berz su duzn ob|av|vat
nformac|e o svom
radu na berz, kao vasnk vr|ednosnh papra ko| |e stekao vse od 5 %
donca sa pravom gasa
stog emtenta |e duzan da ob|av svo|e me prezme nazv s|edste, nazv
s|edste emtenta,
kasu bro| donca u svom vasnstvu, procenat svog ucesca u ukupnom bro|u
donca sa pravom
gasa.
Berza |e duzna da organzu|e nformacon sstem preko ko|eg ce |avnost
obav|estavat o:
1. trzsnom mater|au ko|m se trgu|e na berz,
2. kotac|ama na berz,
3. obmu ponude trazn|e na berz,
4. obmu zak|ucenh posova na berz po vrst trzsnog matr|aa,
5. pocetno|, sredn|o| zak|ucno| c|en po|ednog trzsnog matr|aa,
6. berzanskm ndeksma,
7. drugm podacma za ko|e organ berze utvrd da su znaca|n za rad
stabnost berze.
II B'01+2S3I I24'3SI 4I%2I5+
,.*.Pojam i znaaj berzanski# indeksa
13
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
Posto|an|e berzanskh ndeksa |e nezam|en|vo sredstvo za skazvan|e
kretan|a trzsne
vr|ednost po|ednh vr|ednosnh papra. Berzansk ndeks su posta do
svakodnevnce za
nvesttore. R|ec ndeks |e atnskog por|eka oznacava: 1. pokazate| - bro|
ko| pokazu|e
prom|ene u c|enama, potrosn| s.; 2. regstar, spsak necega sastav|en po
abecednom redu; 3.
bro| ko| se stav|a uz don| desn rub bro|a a pokazu|e neku vecnu (npr. A2,
C1, td.); 4.
studentska kn|zca sa podacma o pohadan|u predavan|a oc|enama usp|eha
na sptma.6
Pod berzanskim indeksom se podrazumjeva pokazatelj kretanja
berzanski# cijena
vrijednosni# papira. Korst se za agregatno zrazavan|e sm|era vecne
kretan|a c|ena
vr|ednosnh papra na dato| berz. Berzansk ndeks su predstavnc sroke
grupe fnans|skh
ndeksa: ndeks donca, ndeks obveznca, ndeks devza, ndeks kamatnh
stopa td.
Predmet razmatran|a ovog rada su berzanski indeksi dionica, te ce se u
nastavku o n|ma deta|n|e
govort.
Pocev od 80-h godna XX v|eka sa dgtazac|om fnans|skh trzsta u sv|etu,
zazvanom
masovnom upotrebom racunarskh sstema, ova trzsta su paa pod domnac|u
ndeksa to ne samo
kascnh ekonomskh ndeksa (GNP, ndeks ndustr|ske prozvodn|e dr.
pokazate| prvrednh
kretan|a) vec specfcnh - berzanskh ndeksa.
Znaca| berzanskh ndeksa ogeda se u tome sto su on u makroekonomsko|
ravn veoma znaca|n
pokazate| ukupnog stan|a |edne prvrede odnosa na trzstu, a u
mkroekonomsko| sfer su
znaca|an krter| u pogedu donosen|a oduke o konkretnom uagan|u u
odredene vr|ednosne
papre. Da b ndeks bo autortatvan mora zadovo|avat sedece krter|e:
- mora da sadrz eemente ko| potpuno ravnom|erno odrazava|u sve btne
osobne
konkretnog trzsta,
- mora bt transparentan sadrzavat |asne, preczne tacne podatke.
Indeks na berzama odrazava|u odnose ko| posto|e na n|ma. Indeks nsu
samo pokazate|
odredenh kretan|a na berz vec su tokom vremena sam posta predmet
trgovne. Pocev od 1982.
14
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
god. u SAD, a zatm od 1988. god. u Francusko|, kasn|e u drugm zem|ama,
po|av|u|u se
trzsta ko|a se nazva|u trita berzanski# indeksa na ko|ma se trgu|e sa
na|reprezentatvn|m
berzanskm ndeksma. U tom smsu se govor o trgovn f|ucers ugovorma
opc|ama na
termnskom trzstu.
Berzansk ndeks, s obzrom na krter| da mogu bt predmet berzanske
trgovne, se mogu
pod|et na:
1. ndekse ko|ma se ne moze trgovat,
2. ndekse ko|ma se moze trgovat.
Berzanski indeksi kojima se ne moe trgovati su kascn ndeks, ko| su
nasta kra|em XIX
pocetkom XX v|eka prvenstveno u SAD. N|hova osnovna funkc|a |e
zv|esta|no - prognostcka
treba da budu neprstrasn ob|ektvn ndkator kretan|a na konkretno| berz
vr|ednosnh papra
(na|cesce berz efekata). Ne mogu bt predmet trgovne na berz, vec suze za
or|entac|u
oducvan|e u berzanskom posovan|u.
S obzrom na to da h ob|av|u|u nadezn organ berze ne, razku|u se:
- suzben berzansk ndeks,
- nesuzben (prvatn) berzansk ndeks.
Suzben berzansk ndeks su on ndeks ko|e suzbeno ob|av|u|u nadezn
organ berze.
Nesuzben (prvatn) berzansk ndeks su ndeks ko|e ne ob|av|u|u organ
berze vec ucesnc na
berz n|hove asoc|ac|e. Mogu bt medunarodn domac berzansk ndeks.
Medunarodn berzansk ndeks se odnose na kurseve vr|ednosnh papra na
na|vazn|m
medunarodnm berzama ob|av|u|u h poznate brokerske frme:
- Saomon Brothers,
- Merr Lynch,
- |.P. Morgan,
- Lombard Oder & Ce,
- Morgan Staney,
- Godman Sachs dr.
Domac berzansk ndeks odrazava|u odnose na konkretno| domaco| berz.
Ob|av|u|u h med|,
statstck ured, fnans|ske organzac|e td.
Berzanski indeksi kojima se moe trgovati nsu bro|n. Predstav|a|u
predmet posovnh
transakc|a (berzanskh ugovora). Kasfcra|u se na:
- suzbene (ofc|ane) prvatne ndekse,
- domace uvozne ndekse.
15
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
Suzben prvatn ndeks se razku|u po tome da h utvrdu|e nadezn organ
berze ne.
Suzbene ndekse utvrdu|e nadezn organ berze, dok prvatne berzanske
ndekse utvrdu|u ucesnc
na berz n|hove asoc|ac|e. Vecnu ndeksa sacn|ava|u suzben ndeks,
ako se u posedn|e
vr|eme trgu|e sa prvatnm ndeksma.
Domac uvozn ndeks razku|u se po tome sto |e domac ndeks okan
ndeks, ko| |e nastao
na odredeno| domaco| berz. Tako, npr. na Parsko| berz se formra ndeks CAC
40, na sto| berz
se, takode, trgu|e ndeksom CAC 40. Medutm, berza moze oduct da trgu|e
ndeksom berze z
druge zem|e. Tako, npr. na Parsko| berz b se mogo trgovat sa suzbenm
ndksom NIKKEI 225
sa Tok|ske berze.
Berzansk ndeks ko|ma se trgu|e su predmet trgovne na berzama, ko|e se
nazva|u indeksne
berze, a na vanberzanskm trzstma. Prva ndeksna berza po|ava se 1982.
god. u Kansas Cty
(SAD) pod nazvom KCBOT (skracenca od Kansas Cty Board of Trade) na n|o|
se trgovao sa
fnans|skm ndeksnm (donckm) f|ucersma (futures). No, ubrzo se poceo
trgovat sa
ndeksnm opc|ama. Na|poznat|e ndeksne berze |esu: CM Chcago, !"#
New York, O#
Osaka, BM$% Sao Paoo, M&T'% Pars, (TB Frankfurt dr.
Na ndeksnm berzama ndeksnm vanberzanskm trzstma trgovna
ndeksma nstrumentazu|e
se raznm var|antama f|ucers ugovora opc|skh ugovora.
Da b se berzansk ndeks donca mog korstt kao |edan od krter|a za
donosen|e posovnh
oduka potrebno |e poznavat nacne zracunavan|a po|ednh ndeksa te znat
ctat berzanske zv|esta|e.
,.,.Izraunavanje berzanski# indeksa
Za razum|evan|e odredenog berzanskog ndeksa donca |e vazno poznavat
metodoog|u
n|egovog formran|a, te u tom smsu vek doprnos da|e nauka o ndeksma -
DIGITOLOGI|A.
16
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
Pod n|enm utca|em formusan su odreden raconan postupc ko| treba da
obezb|ede kreran|e
ndeksa na neprstrasan ob|ektvan nacn kako b ndeks sto v|ern|e
odrazavao stan|e odnosa na
berz.
Postupak formran|a ndeksa ma 3 faze:
1. faza seekc|e donca podrazum|eva utvrdvan|e uzorka donca ko|e ce
predstav|at osnovu
za formran|a konkretnog ndeksa,
2. faza ob|edn|avan|a (agregran|a) predstav|a postupak u ko|em se vrs
kombnovan|e c|ena
donca n|hovo ob|edn|avan|e u c|u dobvan|a |ednog bro|a ko| se nazva
ndeks,
3. ob|av|van|e vr|ednost ndeksa.
C| |e, dake, da se na osnovu odredenh podataka, n|hovom kombnac|om
s|edn|avan|em uz
prm|enu prava statstke formuse odreden konkretan bro|-ndeks ko| ce
mat odredenu
ekonomsko - zv|esta|nu sposobnost. Indeks predstav|a odredenu kombnac|u
c|ena donca
sadrzanh u uzorku, te kada su odredene c|ene donca vr|ednost ndeksa se
utvrdu|e automatsk
|ednostavnom prm|enom utvrdene matematcke formue.
Za zracunavan|e ndeksa vazno |e poznavan|e 3 eementa:
1. paket (skup) donca ko|e su obuhvacene ndeksom,
2. pokazate| ko|m |e donca predstav|ena u ndeksu,
3. metod racunan|a pros|ecne vr|ednost.
,.$.2ajpoznatiji berzanski indeksi dionica
Danas u sv|etu posto| vek bro| berzanskh ndeksa donca. U usovma
gobazac|e
fnans|skog posovan|a nvesttor ko| d|eu|u na transnaconano| osnov svo|u
pazn|u
usm|erava|u ugavnom prema nekoko berz u sv|etu. To su pr|e svh:
- N|u|orska berza (NYSE),
- Frankfurtska berza (Frankfurter Wartpaperbrse),
- Londonska berza (London Roya Stock Exchange - LSE),
- Tok|ska berza (Tokyo Stock Exchange - TSE), te druge znaca|ne sv|etske
berze.
S obzrom na to on su ugavnom zanteresovan za one berzanske ndekse
donca ko| odrazava|u
kretn|e c|ena donca stranh upravo na ovm berzama. To su ugavnom
sedec ndeks donca:
- NYSE Composte Index,
- The Dow |ones Indexes,
17
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
- Standard and Poor's 500 (S&P 500),
- NASDAO Composte Index,
- NIKKEI 225,
- Fnanca Tmes Index - FTSE 100,
- DAX dr.
Takode, sv|etsk med| na|vse pazn|e, sto |e razum|vo, pokan|a|u upravo
ovm ndeksma
donca. Vr|ednost ovh ndeksa se mogu vd|et u |utarn|em programu svh
znaca|n|h medskh
kuca (deta|n|e o ovom ce se govort u narednom pogav|u).
,.6.Uzorak dionica kao osnova za raunanje indeksa
Paket (skup) donca ko|e su obuhvacene odredenm ndeksom |e prv
eemenat ko| moramo
poznavat kod zracunavan|a ndeksa. Mada se moze ndeks zracunavat na
baz svh stranh
donca na odredeno| berz, on se ugavnom zracunava|u na baz uzorka
formranog z svh
stranh donca na dato| berz. Bro| donca ko|e su obuhvacene po|ednm
ndeksma |e razct.
To se moze vd|et z sedeceg prm|era:
- The Dow |ones Utty Average (D|UA) se zracunava na uzorku od 15 donca,
- The Dow |ones Transportaton Average (D|TA) se zracunava na uzorku od 20
donca,
- The Dow |ones Industra Average (D|IA) se zracunava na uzorku od 30
donca,
- The Standard and Poor's 500 (S&P 500) Composte Index se zracunava na
uzorku od 500 donca,
- The Amercan Stock Exchange Index (AMEX) se zracunava na uzorku od 830
donca,
- New York Stock Exchange (NYSE) Composte Index se zracunava na uzorku od
1520 donca,
- The Vaue Lne Average (VLA) Composte Index se zracunava na uzorku od
1700 donca,
- The NASDAO Composte Index se zracunava na uzorku od 3500 donca,
- Wshre 5000 Equty Index se zracunava na uzorku od 5500 donca.
U tabe III-1. se moze vd|et sta kompan|a c|e donce su uk|ucene u uzorak
na baz ko|eg se
racuna|u ndeks grupe Dow |ones Inedxes. Podac u tabe III-1. su preuzet sa
Web stranca TV
mreze NBC - )))*nbc*com , a podac datra|u od 26. 07. 2001. god. (dodatak,
ska D-6a., D- Takode se moze, uz mao upornost, doc do spska kompan|a
c|e donce se korste za racunan|e
ostah ran|e pomenuth ndeksa, a b n|hovo nabra|an|e nepotrebno
optereto ova| rad.
Uzorc na osnovu ko|h se racuna|u po|edn ndeks donca razku|u se
medusobno ne samo po
18
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
bro|u donca ko|e obuhvata|u vec po struktur kompan|a c|e su donce
obuhvacene ndeksom.
Izmedu NYSE Composte Index S&P 500 Composte Index nema neke
znaca|n|e razke u
pogedu strukture kompan|a c|e su donce obuhvacene ovm ndeksma. Ta
razka |e znaca|n|a
ako se uporede ova dva ndeksa sa VLA Composte Index Wshre 5000. To se
moze vd|et u
tabe.
Lsta 20 kompan|a c|e su donce
uk|ucene u
D|TA
Lsta 30 kompan|a c|e su donce
uk|ucene
1. Arborne Freght Corp. (ABF) 1. AT&T Corp. (T)
2. Aexander & Badwn, Inc. (ALEX) 2. Acoa, Inc. (AA)
3. AMR Corp. (AMR) 3. Amercan Express Co. (AXP)
4. Burngton Northern Santa Fe Corp.
(BNI)
4. Boeng Co. (BA)
5. CNF Transportaton, Inc. (CNF) 5. Caterpar, Inc. (CAT)
6. CSX Corp. (CSX) 6. Ctgroup, Inc. (C)
7. Deta Ar Lnes, Inc. (DAL) 7. Coca Coa Co. (KO)
8. FDX Corp. (FDX) 8. Wat Dsney Co. (DIS)
9. GATX Corp. (GMT) 9. DuPont E I De Nemours & Co. (DD)
10. |.B. Hunt Transportaton Servces
(|BHT)
10. Eastman Kodak Co. (EK)
11. Norfok Southern Corp. (NSC) 11. Exxon Corp. (XON)
12. Northwest Arnes Corp. (NWAC) 12. Genera Eectrc Co. (GE)
13. Roadway Express, Inc. (ROAD) 13. Genera Motors Corp. (GM)
14. Ryder System, Inc. (R) 14. Hewett Packard Co. (HWP)
15. Southwest Arnes Co. (LUV) 15. Home Depot, Inc. (HD)
16. UAL Corp. (UAL) 16. Honeywe Internatona, Inc. (HI)
17. Unon Pacfc Corp. (UNP) 17. Inte Corp. (INTC)
18. US Arways Group, Inc. (U) 18. Internatona Busness Machnes Corp.
(IBM
19. USFreghtways (USFC) 19. Internatona Paper Co. (IP)
20. Yeow Corp. (YELL 20. |ohnson & |ohnson (|N|)
Lsta 15 kompan|a c|e su donce
uk|ucene
D|UA
21. McDonad's Corp. (MCD)
1. Amercan Eectrc Power Co. (AEP) 22. Merck & Co., Inc. (MRK)
2. Coumba Energy Group (CG) 23. Mcrosoft Corp. (MSFT)
3. Consodated Edson Inc. (ED) 24. Mnnesota Mnng & Manufacturng Co.
(MMM)
4. Consodated Natura Gas Co. (CNG) 25. Morgan |. P. & Co., Inc. (|PM)
5. Duke Energy Corp. (DUK) 26. Php Morrs Companes, Inc. (MO)
6. Edson Internatona (EIX) 27. Procter & Gambe Co. (PG)
7. Enron Corp. (ENE) 28. SBC Communcatons, Inc. (SBC)
8. Reant Energy (REI) 29. Unted Technooges Corp. (UTX)
9. PECO Energy Co. (PE) 30. Wa-Mart Stores, Inc. (WMT)
19
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
10. PG&E Corp. (PCG
11. Pubc Servce Enterprse Group (PEG)
12. Southern Co. (SO)
13. Texas Uttes Co. (TXU)
14. Uncom Corp. (UCM)
15. Wams Cos. (WMB)
Tabea 1: Preged kompan|a c|e su donce uk|ucene u Dow |ones Indexes
Pr utvrdvan|u bro|a strukture kompan|a c|e donce ce bt osnova za
racunan|e po|ednh
ndeksa nasto| se osgurat da dat ndeks odrazava c|eokupne usove
odnose ko| vada|u na
odredeno| berz ( sre u |edno| naconano| prvred) kao sto |e to Dow |ones
Composte Index u
SAD, DAX u N|emacko| s., pak odnose u po|ednm prvrednm obastma
(npr. u ndustr| -
Dow |ones Industra Average, u transportu - Dow |ones Transportaton
Average s.).
,.7.Pokazatelj kojim je dionica predstavljena u indeksu
Pokazate| ko|m |e donca predstav|ena u ndeksu |e drug znaca|an eemenat
ko| |e vazno
znat kod zracunavan|a ndeksa. Svaka donca obuhvacena uzorkom na
osnovu ko|eg se racuna
ndeks mora bt predstav|ena odredenom vr|ednoscu na ta| nacn bt
uk|ucena u vr|ednost
ndeksa. U tu svrhu se korste dva pokazate|a:
1. trzsno - vr|ednosn ndkator,
2. trzsno - c|enovn ndkator.
Trzsno - vr|ednosn ndkator |e ukupna vr|ednost svh donca uk|ucenh u
transakc|u. Ona se
dob|e kada se bro| donca uk|ucenh u transakc|u t|. bro| donca ko|e su be
predmet trgovne
pomnoz sa postgnutom berzanskom c|enom po |edno| donc. Na ta| nacn
vr|ednost ndeksa |e
determnsana ne samo postgnutom berzanskom c|enom donce vec
vecnom date transakc|e.
Trzsno - c|enovn ndkator pokazu|e postgnutu berzansku c|enu |edne
donce. Ako se berzansk
ndeks racuna na osnovu ovog ndkatora onda |e n|egova vr|ednost
determnsana |edno c|enom
donce dok bro| donca ko|e su predmet transakc|e odnosno vecna
transakc|e ne utce na
n|egovu vr|ednost.
20
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
N|e r|edak suca| da kompan|e, z odredenh nteresa, vrse usitnjavanje
(podjelu) donca.
Operac|a ustn|avan|a pod|ee donca podrazum|eva povecan|e bro|a
donca |edne ser|e uz
proporconano sman|van|e n|hove nomnane vr|ednost. Ustn|avan|e donca
se moze vrst po
prncpu 2 za 1, 3 za 1 s. To znac da b, ako se prm|en prncp 2 za 1, svaka
ran|e emtovana
donca ba zam|en|ena za 2 donce c|a b nomnana vr|ednost, naravno, ba
dvostruko man|a.
Ako |e kompan|a npr. emtovaa 100.000 donca sa nomnanom vr|ednoscu
od 10 KM za |ednu
doncu tada |e ukupna nomnana vr|ednost svh emtovanh donca
1.000.000 KM (100.000
donca 10 KM ). Nakon zvrsene operac|e ustn|avan|a donca po prncpu 2
za 1 ma b
200.000 donca sa nomnanom vr|ednoscu od 5 KM za |ednu doncu ponovo
b ukupna
nomnana vr|ednost svh donca znosa 1.000.000 KM (200.000 5 KM).
Prema tome ukupna
nomnana vr|ednost svh donca osta|e sta. |edno se m|en|a bro| donca
nomnana vr|ednost
|edne donce u zavsnost od odabranog prncpa pod|ee.
Ako kompan|a, c|e su donce uk|ucene u racunan|e ndeksa, zvrs
ustn|avan|e donca
neophodno |e uradt odredena pragodavan|a kako b se osguraa
uporedvost vr|ednost ndeksa
pr|e pos|e ustn|avan|a donca. Ovo pragodavan|e |e potrebno vrst samo
kod ndeksa ko| se
racuna|u na baz trino + cjenovnog indikatora uz prm|enu odgovara|uceg
korektvnog faktora
ko| se nazva divizor. Nakon zvrsenog ustn|avan|a donca doaz do pada
n|ene berzanske c|ene
|er |e sman|ena n|ena nomnana vr|ednost. Tako npr. donca nomnane
vr|ednost 10 KM ma
berzansku c|enu od 11 KM (dake 10 % vecu od nomnane). Nakon
ustn|avan|a donca po
prncpu 2 za 1, donca nomnane vr|ednost od 5 KM ma berzansku c|enu od
6 KM (dake 20
% vecu od nomnane). Prema tome, ako |e berzanska c|ena donce nakon
ustn|avan|a man|a ona
|e pak za 10 % povecana u odnosu na stuac|u pr|e ustn|avan|a.
Ukoko se ne b vrso ovo pagodavan|e ndeksa u tom suca|u b sman|en|e
c|ene donce kod
ko|e |e zvrsena operac|a ustn|avan|a doveo do sman|en|a vr|ednost
ndeksa. Ovo sman|en|e
21
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
vr|ednost ndeksa |e drektna pos|edca ustn|avan|a donca, a ne pada n|ene
berzanske c|ene.
Da b se otkon|o utca| ustn|avan|a donca na vr|ednost ndeksa korst se
dvzor.
O prm|en dvzora ce bt vse r|ec kasn|e.
Ustn|avan|e donca nema utca|a na vr|ednost ndeksa u suca|u kada se on
racuna na baz
trino + vrijednosnog indikatora. Name, u racunan|u ndeksa na baz trzsno -
vr|ednosnog
ndkatora se korst podatak o vr|ednost transakc|e (c|ena |edne donce
pomnozena s bro|em
donca ko|e su predmet transakc|e), a ne samo podatak o c|en |edne donce
kao sto |e to suca|
kod ndeksa na baz trzsno - c|enovnog ndkatora. Drugm r|ecma, ako neko
ze uozt
1.000.000 KM u doncu A, on moze kupt 100.000 donca ako |e berzanska
c|ena 10
KM/donc 50.000 donca ako |e berzanska c|ena donce A 20 KM/donc.
Dake,
vr|ednost transakc|e u oba suca|a |e 1.000.000 KM, tako da ustn|avan|e
donca prom|ena
c|ena ko|a z toga prozaz ne utce na vr|ednost ndeksa bazranog na trzsno
- vr|ednosnom
ndkatoru.
Od znaca|n|h berzanskh ndeksa |edno Dow |ones Indexes, VLA FTSE 100 se
zracunava|u na
osnovu trzsno - c|enovnog ndkatora. Sv drug znaca|n| ndeks se bazra|u
na trzsno -
vr|ednosnom ndkatoru.
,.8.2ajpoznatiji berzanski indeksi dionica
Danas u sv|etu posto| vek bro| berzanskh ndeksa donca. U usovma
gobazac|e
fnans|skog posovan|a nvesttor ko| d|eu|u na transnaconano| osnov svo|u
pazn|u
usm|erava|u ugavnom prema nekoko berz u sv|etu. To su pr|e svh:
- N|u|orska berza (NYSE),
- Frankfurtska berza (Frankfurter Wartpaperbrse),
- Londonska berza (London Roya Stock Exchange - LSE),
- Tok|ska berza (Tokyo Stock Exchange - TSE), te druge znaca|ne sv|etske
berze.
22
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
S obzrom na to on su ugavnom zanteresovan za one berzanske ndekse
donca ko| odrazava|u
kretn|e c|ena donca stranh upravo na ovm berzama. To su ugavnom
sedec ndeks donca:
- NYSE Composte Index,
- The Dow |ones Indexes,
- Standard and Poor's 500 (S&P 500),
- NASDAO Composte Index,
- NIKKEI 225,
- Fnanca Tmes Index - FTSE 100,
- DAX dr.
Takode, sv|etsk med| na|vse pazn|e, sto |e razum|vo, pokan|a|u upravo
ovm ndeksma
donca.
1akljuak
Kada se posmatra tehnck aspekt transakc|a s doncama na berz
odnosno kada se
posmatra procedura postupak reazac|e kupovne/proda|e donca moze
se rece da su
23
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
transakc|e s doncama na berz prcno |ednostavan posao. Name, svaka
berza svo|m aktma
o oraganzac| deta|no propsu|e postupak reazac|e transakc|a s
doncama pocev od
prman|a naoga za obav|an|e berzanskh transakc|a pa do zak|ucvan|a
zvrsen|a
zak|ucenh transakc|a. Ta| postupak |e man|e-vse rutnsk posao ko|
obav|a|u canov berze
(broker der) ko| su se spec|azra za obav|an|e ovh posova.
Medutm, k|ucna ptan|a kod transakc|a s doncama na berz su zuzetno
sozena. Ta
sozenost se pr|e svega ogeda u nemogucnost stvaran|a pouzdne proc|ene
o k|ucnm
eementma berzanskog posovan|a kao sto su: ponuda, trazn|a, c|ene
donca s. Ov eement
se suvse brzo m|en|a|u skoro |e nemoguce utvrdt pouzdane zakontost u
tm prom|enama.
Premda su c|ene donca u na|veco| m|er determnsane odnosom ponude
trazn|e one su
stovremeno pod snaznm utca|em drugh faktora, potckh spekuatvnh
pr|e svh.
U berzanskom posovan|u se korste odredene anaze kao sto su: tehncka
anaza, fundamentana
anaza te hpoteza o efkasnom trzstu, u nasto|an|u da se proc|en vecna
sm|er kretan|a c|ena
donca te proc|en rzk uagan|a u donce po|ednh kompan|a. Tehncka
anaza, poazec od
nformac|a z berzanskh zv|esta|a o kretan|u c|ena donca, nasto| na baz
ponasan|a c|ena
donca u prosost utvrdt zakontost u n|hovom ponasan|u na osnovu toga
proc|ent n|hovo
kretan|e u buducnost.
Nasa zem|a, nazaost, naaz se na samom pocetku uspostav|an|a trzsnh
odnosa zgradn|e
odgovara|uch trzsnh nsttuc|a, uk|ucu|uc berze. To |e zuzetno tezak
mukotrpan proces
ko| prate bro|n probem sa ko|ma se suocava|u druge tehnoosk
ekonomsk mnogo
razv|en|e zem|e nego sto |e nasa.
Nuzno |e ozb|n|e, brze kvatetn|e radt na ovom procesu kako b se
nasa zem|a moga,
nadat se |e u ne tako daeko| buducnost, uk|uct u procese ekonomskh
ntegrac|a na srem
medunarodnom panu.
24
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
9iteratura
1. Dr Muhamed Pamukcc, prof. : ,oslovne -inansije , Ekonomsk
fakutet, Tuza,1997.
2. Dr.|ovan Se|menovc,Dr.Man Besac,Mr.Momr Amovc. ,Berza
berzansko posovan|e",Fakuktet za posovne stud|e Ban|a Luka,Ban|a
Luka 2009.
3. Internet
Pravni akti
1. Zakon o vr|ednosnm paprma, Suzbene novne F BH, bro| 39/98
25