Tema 5.

SKLADITENJE
I SKLADINI SISTEMI
 Cilj izuavanja teme

q Objasnite znaaj skladitenja i zadatke skladita.

q Pojmovno odredite skladite.
q Shvatite strategiju izbora skladita.
q Objasnite osnovne procese u skladinom sistemu.
q Poznajete skladita kao objekte, gradnju i opremu skladita.
q Shvatite osnovne karakteristike automatskih skladinih sistema.
q Razumete primere skladinih regala iz prakse i njihove efekte.
 Nastavna pitanja:

1. Uvod
2. Definicija skladitenja i zadaci skladita
3. Skladitenje u logistikim sistemima
4. Lokacija skladita
5. Problem lokacije skladita i izbor optimalne lokacije
skladita
6. Osnovni procesi u skladinom sistemu
7. Skladini objekti
8. Graenje skladita, arhitektonsko-graevinski delovi
objekta
9. Oprema skladita
10. Odluke o vlasnitvu nad skladinim prostorom
 Skladini objekti

Skladita su odreeni prostori ili prostorije namenjeni za

uvanje i smetaj robe koja je predmet poslovanja preduzea.
Nemogunost i neracionalnost organizacije nabavke nedostajuih
materijala na tritu za potrebe proizvodnje dovelo je do pojave
skladita.

Skladini objekti - jo u dalekoj prolosti (stari Egipat, skladita itarica)

Industrijska revolucija - skladita od cigle i kamena, sa drvenim podovima i

drvenom krovnom konstrukcijom, svee za unutranje osvetljenje - veliki
poarni rizik.

Krajem XVIII i pocetkom XIX veka - novi konstruktivni oblici skladita sa

kosturom od livenog gvoda; nove tehnologije skladitenja rasutih roba.

Tokom XX veka - razvoj u oblasti tehnologija rukovanja robom i transportnih

tehnologija, savremenije konstrukcije industrijskih objekata i skladita,
primena elicne ili betonske nosee konstrukcije.
Primer skladita
Primer skladita
Primer skladita
Trokovi skladitenja materijala u mainogradnji, na primer,
imaju sledei procentualni iznos :

1. upravljanje 4%
2. plate slubenika 11%
3. plate radnika u skladitu 52%
4. pomoni materijal 1,5%
5. kontrola kvaliteta 5%
6. transport 10%
7. amortizacija zgrade i opreme 7,5%
8. odravanje zgrade 4,5%
9. administrativne opreme 3%
10.grejanje i osvetljenje 1,5
Sistem isporuke sirovine i komponenti
Sistem isporuke gotovih proizvoda
Meanje gotovih proizvoda
Meanje sirovina
 Nastavna pitanja:

1. Uvod
2. Definicija skladitenja i zadaci skladita
3. Skladitenje u logistikim sistemima
4. Lokacija skladita
5. Problem lokacije skladita i izbor optimalne lokacije
skladita
6. Osnovni procesi u skladinom sistemu
7. Skladini objekti
8. Graenje skladita, arhitektonsko-graevinski delovi
objekta
9. Oprema skladita
10. Odluke o vlasnitvu nad skladinim prostorom
 Pojam skladinih sistema
Definicija: prostor za privremeno uvanje raznih materijalnih
sredstava u komadnom, rasutom, tenom i gasovitom obliku da bi se
ukljuilo u potronju, transport ili reprodukciju.

Kakav nain uvanja?

uvanje robe na nain koji e obezbediti da roba tokom mirovanja

zadri sva upotrebna svojstva u dozvoljenim granicama.
Skladita se formiraju sa ciljem da ujednae
neravnomernost koja se javlja na relaciji potreba potroaa
i mogunosti nabavke.

Ta sredstva su planirana za ukljuenje u proizvodnju, distribuciju ili

potronju (Podrka u lancima snabdevanja). Efikasna podrka pri
automatizovanom procesu proizvodnje i podizanju nivoa produktivnosti.
Skladite se sastoji od tri osnovna dela:

qprostora,
qopreme,
qljudi.

Skladitenje ima svoje opravdanje u injenici da se retko kada

postupak proizvodnje i same potronje poklapa.

Skladitenje utie na:

quslugu korisnika,
qnivo zaliha,
quspeh kompanije u prodaji i marketingu.
 Nastavna pitanja:

1. Uvod
2. Definicija skladitenja i zadaci skladita
3. Skladitenje u logistikim sistemima
4. Lokacija skladita
5. Problem lokacije skladita i izbor optimalne lokacije
skladita
6. Osnovni procesi u skladinom sistemu
7. Skladini objekti
8. Graenje skladita, arhitektonsko-graevinski delovi
objekta
9. Oprema skladita
10. Odluke o vlasnitvu nad skladinim prostorom
Logistiki sistem obuhvata sva preduzea u kojima se realizuju
logistiki procesi.

U parcijalna podruja logistikog sistema mogu se

svrstati:
qpakovanje,
qunutranji transport,
qskladitenje (sirovina, poluproizvoda, gotovih
proizvoda),
qpretovar,
qspoljanji transport.
Skladite moe vriti samo funkciju skladitenja (klasino skladite)
ili skladinu i distributivnu funkciju (distributivni centar).
Distributivni centar preuzima proizvod u velikim koliinama, a potom se
vri pakovanje i isporuka u manjim koliinama.
Skladita su nuno zlo u integrisanoj logistici.
Skladite povezuje ponudu i potranju.
Omoguuju proizvodnji ekonomiju obima iz drugog proizvodnog
ciklusa i marketingu da odri pobolja uslugu kupcu.

Razlozi za postojanje skladita su:

qpostizanje ekonominosti u transportu, pri kretanju

veih koliina,
qobezbeuju se popusti na vee koliine pri kupovini,
quvanje dobavljaa,
qpraenje promena trinih uslova,
qpodrka JIT programima, kroz integrisani logistiki sistem.
Skladititi se mogu razliiti inputu, poluproizvodi i autputi poslovnih
sistema.

Razlikujemo:

qskladita materijala (sirovina), tj. ulazno skladite,

qskladite poluproizvoda, tj. unutranja skladita,
qskladita gotovih proizvoda, tj. izlazna skladita.
 Uloga skladita u logistikim sistemima
Skladini objekat

Materijalno tehniki element sistema povezuje na izvestan nain sve

elemente sistema u jednu integralnu celinu.
SKLADINI SISTEM IMA UOBIAJENU STRUKTURU ELEMENTI

SKUP ELEMENATA JE SVRSISHODNO FORMIRAN SA ZAJEDNIKIM CILJEM

 Skladine funkcije

Osnovni zadatak nekog skladita se sastoji u ekonomskom

usaglaavanju razliito dimenzionisanih tokova tereta.

Motivi dranja skladita mogu biti sledei:

q Funkcija izjednaavanja
q Funkcija sigurnosti
q Funkcija razvrstavanja
q pekulativna funkcija
q Funkcija dorade
 Oblici povezivanja pojedinih procesa u logistikom
sistemu angaovanjem skladinog podsistema.

Operacija prijema materijala

Skladini procesi su:

qprijem nabavljenih koliina,

qulazna kontrola,
qskladitenje (smetaj i sortiranje),
quvanje i odravanje u fazi uvanja,
qpomeranje i premetanje
qpriprema za isporuku,
qisporuka,
qevidencija rada kroz sve
navedene faze.
Dispozicija skladinog prostora

Proizvodi se uvaju u uslovima koje je definisao proizvoaa tako da ne doe do oteenja ili
degradacije njihovih karakteristika.
Svako skladite ima najmanje odvojene celine:
1.Prijemni i otpremni deo skladita,
2.Deo za proizvode u karantinu, kada se verifikacija eka dok se zavre ispitivanja ili ocene
3.Deo skladita za uvanje verifikovanih proizvoda u kome postoje celine;
za verifikovane proizvode bez posebnih zahteva,
za verifikovna proizvode sa specijanim zahtevima za uvanje,
4.Deo skladita za neusagaleene proizvode u kome postoje celine:
deo za neusaglaene proizvode koji ekaju reenje
deo za odbaene ili kartirane proizvode
deo za proizvode koji idu na doradu
 Prikaz skladinih podsistema i karakteristinih tokova

LEGENDA
(1) Prijem,
(2) Prerada na ulazu,
(3) Uskladitenje,
(4) Skladitenje,
(5) Iskladitenje,
(6) Komisioniranje, i
(7) Pakovanje i otprema.
Uslovi skladitenja za medicinske i prehrambene proizvode

a)U skladine prostorije je zabranjeno ulaziti nepropisno odeven i uvoenje ivotinja.

b)Lica koja su bolesna ne smeju ulaziti u skladini prostor.
c)Na prozorima skladita su postavljene mreice za spreavanje ulaska insekata.
d)Primenjuju se mere DDD za spreavanje pojave glodara i drugih tetoina.
e)Prijemni i otpremni deo skladita je odvojen od dela gde se uvaju proizvodi i on omoguava
njihovu zatitu od atmosferskih uticija tokom istovara/utovara i prijema/otpreme.
f)U skladinom prostoru se meri i prati temperatura ambijenta o emu se vodi periodina
evidencija.
g)Mere opreza moraju biti preduzete da ne bi dolo do rasipanja ili lomljenja, kontaminacije
mikroorganizmima i kroskontaminacije
h)U skladitu postoji sistema FIFO koji osigurava pravilnu rotaciju proizvoda po pravilu (prvo
ulo, prvo izalo) sa estim i redovnim proverama da li sistem tano funkcionie
i)Proizvodi kojim je istekao rok trajanja, fiziki se odvajaju od ostalih proizvoda u prostor za
neusaglaene proizvode, posebno oznaavaju
 Primer skladinog kartona

Skladite Status Adresa uskladitenja Period provere stanja

ifra proizvoda Naziv proizvoda Isporuilac Min. zaliha

Dokument Oznaka Blokirano Analiza Vai do
Datum promene stanja FIFO (koliina) Ulaz Izlaz Stanje broj
(broj)
(koliina) (koliina) (koliina)
A B C
Aktivnosti skladitenja su podrka:

-nabavci,
-obezbeivanjem i uvanjem nabavljenih materijala
u ulaznim skladitima,
-procesu proizvodnje,
-uvanjem poluproizvoda u procesnim slkladitima,
-procesu isporuke,
-obezbeivanjem i uvanjem proizvoda.
 Principi klasifikacije skladita

Osnovni zahtev koji skladita treba da zadovolje jeste:

qda roba koja se nalazi u skladitu zadri svoja svojstva u
dozvoljenim granicama.

Prema nekim optim karakteristikama, pojedine vrste skladita

mogu se klasifikovati po:

q ekonomsko-eksploatacionim kriterijumima,
q tehniko-eksploatacionim kriterijumima.
Klasifikacije skladinih objekata prema:
 Klasifikacije skladinih objekata prema:

stepenu izloenosti sadraja objekta prema spoljnjem uticaju:

qotvorena skladita (deponije, platoi; za robu cije karakteristike to dozvoljavaju)

qzatvorena skladita (za robu koja se ne sme izloiti spoljnjem atmosferskom
uticaju.)
qnatkrivena skladita (natstrenicom, bez, ili eventualno sa jednim ili dva bocna
zida.)

poloaju skladinog objekta u odnosu na nivo tla:

qnadzemna skladita (tpino reenje)

qskladita zasuta zemljom (za uvanje opasnih roba)
qpoluukopana skladita (obicno za rasute robe, obuhvata i skladita smetena u
podrumske prostorije spratnih gradevina.)
qpodzemna skladita (za opasne robe)
qpodvodna skladita (za zapaljive tene materije, uvanje nafte uz morske platforme)
Geometrijskom obliku graevinskog objekta -
zgrade:

qobjekti u obliku ravnih geometrijskih figura, najece kvadra ili kocke

(razliciti oblici zgrada namenjenih za skladitenje komadnih ili rasutih tereta)

qobjekti sferinog oblika (rezervoari za skladitenje tenosti i gasova.)

qobjekti cilindrinog oblika (bunkeri kao "puferi" za prihvat robe pre dalje
otpreme), silosi (za due cuvanje robe), rezervoari za skladitenje tenosti i
gasova)

qobjekti u obliku cilindra uzduno preseenog sa ravni (razlicite vrste

hala)

qobjekti u obliku kalote naslonjene na cilindricnu osnovu (hale za

komadne i rasute robe)
 Konstruktivna reenja i vrste materijala:

qskladita sa betonskom noseom konstrukcijom

qskladita sa elinom noseom konstrukcijom
qskladita sa elino betonskom noseom konstrukcijom
q"vazdune" hale (zatvoreni skladini objekti niske cene, mogunost
premetanja)
qhale sa lakom metalnom konstrukcijom
qskladita sa samonosecom metalnom konstrukcijom (visokoregalna
skladita)
qzidani skladini objekti (redi; pomocna skladita manjih kapaciteta)
qskladini objekti drvene konstrukcije (danas se uopte ne grade; pri
rekonstrukciji)
qspratni skladini objekti (danas nisu opravdani; eventualno se prihvataju
za robu veeg gabarita, ako se ona moe skladititi samo u jednom nivou,
na podu objekta)
Vrsti robe koja se skladiti:

qobjekti za uvanje komadne robe,

qobjekti za uvanje rasute robe ,
qobjekti za uvanje tenosti i gasova.

Uslovima skladitenja koje skladini objekat treba da

obezbedi:

qnekondicionirani skladini objekti

qkondicionirani skladini objekti
Kapaciteti objekata:

qvelikog kapaciteta,
qsrednjeg kapaciteta,
qmalog kapaciteta.

Visina objekata (saglasno domaim propisima):

qmale visine,
qsrednje visine,
qvelike visine.
 Skladini objekti za rasutu robu

Otvoreni skladini objekti (deponije)

qdeponije rasute robe - tipicno reenje za cuvanje rasute robe

(ugalj,ljunak, pesak, ecerna repa, rude, asfalt, kamen, otpadne
materije, itd)

qmaterijal koji se skladiti moe formirati razlicite prostorne oblike

Tipini oblici:
linearne i polarne deponije razliitog oblika (u zavisnosti od
organizacije skladinog prostora i primenjene mehanizacije).
polarne deponije

linearne deponije
 Zatvoreni skladini objekti
zatvoreni objekti visokogradnje - zgrade razliitih dimenzija i
geometrijskih oblika, nadzeme ili poluukopane, najcece celicne ili
betonske konstrukcije

karakteristike objekta zavise od robe koja se skladiti i

primenjene tehnologije realizacije pretovarnih procesa (obino imaju
oblik koji pratikonture robe koja se unutra nasipa; sama konstrukcija je
posledica i primenjenih sredstava pretovarne mehanizacije)

qosnovni princip pristupa robi - "odozgo"

qtipino za uvanje krea i sumpora
Neka od tipinih reenja skladinih objekata za rasutu robu.

Osnovni oblici skladinih objekata za rasutu robu sa primenom razlicitih sredstava

pretovarne mehanizacije (elevatora vedriara, mosne dizalice sa grabilicom,
transportera strugaa i sl.)
 Bunkeri i silosi

metalne ili betonske gradevine uspravnog cilindricnog oblika;

- proracuni dimenzija otvora i nagiba, da bi se obezbedilo nesmetano "isticanje"
robe kroz otvor na dnu silosa / bunkera
- konstrukcija bunkera i silosa - da izdri staticki pritisak robe na bocne zidove i
dinamicke pritiske pri pranjenju
TIPOVI OBJEKATA U ODNOSU NA PROTOK ROBE:

-za maseni protok robe

(pranjenje po principu - LIFO)
-
- za "jezgrasti" protok (pranjenje
po principu FIFO)
 Uobiajena reenja skladinih objekata
qproblemi pri pranjenju usled fizicko hemijskih promena na robi tokom
uvanja - razvijen veliki broj pomonih uredaja za poboljanje protoka (mehanicki
vibratori, ultrazvucni sistemi za rastresanje robe)

qproblemi pri pojavi trenja - unutranji zidovi se cesto oblau oblogama

izradenim od odgovarajueg materijala sa manjim frikcionim koeficijentom
(eventualna pojava statickog elektriciteta)
 Skladini objekti za komadne robe

Otvoreni skladini objekti za komadne robe:

-adekvatna priprema podloge (asfaltirana ili betonirana)

-dimenzije u irokom rasponu

- oblik i veliina skladita posledica:

qdimenzionih karakteristika robe,
qmanevarskih i manipulativnih karakteristika primenjene
pretovarne mehanizacije,
qkarakteristika transportnih sredstava kojima se roba doprema ili
otprema.
 Tipino je za:
uvanje kontejnera, izmenljivih tovarnih sanduka, drvne
grade, betonskih elemenata i sl.

ako je vreme uvanja dovoljno kratko da doe do nedozvoljenih promena na

uskladitenoj robi - mogu se skladititi i metalni odlivci, limovi, ipkasti materijali,
cevi i sl.
u nekim sluajevima, mogu se skladititi i paletizovani tereti zatieni folijom ili
prazna ambalaa (plastina ambalaa za pie, prazne palete,...)
 Konstruktivna reenja skladinih objekata

elino-betonska konstrukcija

elina konstrukcija
Krovne konstrukcije

Konstruktivna reenja skladinih objekata elino betonske konstrukcije

Izgled izgraenih skladinih objekata elino betonske konstrukcije
 Skladini objekti sa samonoseom metalnom
konstrukcijom (visokoregalna skladita)
qvisoka cena graevinskog zemljita, zahtevi za velikim kapacitetom
skladinih objekata, razvoj sredstava mehanizacije potreba za odgovarajucim
objektima velike visine, velike gustine po jedinici povrine

qnajekonominije reenje - razvoj sloene konstrukcije visokoregalnih

skladita, sa aspekta gradevine (statiki i dinamiki prorauni)

Izgled konstrukcije visokoregalnog skladita

 Primer visokoregalnog skladita

Karakteristike:

qnosea konstrukcija objekta - skladini regali

qspoljnja obloga regala ima ulogu spoljneg zida
qvisine skladinih objekata ovog tipa idu i preko 30 m
qprijemno otpremna i zona komisioniranja uvek se smetaju u objekte znatno
manje visine, naslonjene uz visokoregalno skladite.
 Zatvoreni nadzemni skladini objekti izvedeni kao
"vazdune" hale
za gradnju u kratkom periodu, pri loim klimatskim uslovima

-konstrukcija objekta - oblik poloenog presecenog cilindra ili polulopte

Objekat se sastoji iz:

qobloge od plastinih materijala (vinil plastika)

qventilatora za uduvavanje vazduha u halu, nadpritiska od cca 40-50 Pa
qelemenata za fiksiranje objekta za tlo (sa strane objekta postavljene cevi
napunjene peskom) ili se jednostavno du unutranjih i spoljnih ivica nasipa
sloj zemlje
qmasa konstrukcije (obloge) - cca 0,5 - 1 kg/m2.

Izgled "vazdune hale"

prednosti:

q mogunost premetanja objekta i kratko vreme montae (oko 6

asova)
q relativno niska cena (cca 40-50$/m2) i jednostavno odravanje
q primena kao pomoni objekat, u periodima veeg optereenja

nedostaci:

q period korienja od 7-10 godina

q nebezbedan objekat u sluaju pojave jaeg vetra (preko 110 km/h)
q neophodno grejanje u zimskim uslovima da bi se spreilo
zadravanje snega na omotau
q zahteva dobro zaptivanje vrata (zbog gubitka pritiska u unutranjosti
objekta)
q problem razvoda elektrine energije i osvetljenja
 Hale od lake metalne konstrukcije
-bolje reenje od vazdunih hala (sa aspekta otpornosti prema vetru, potrebe
za grejanjem u zimskim uslovima, razvoda elektrine energije, ali je vea
cene za oko 20-40%.)

- objekat se sastoji iz obloge od plastinih materijala, i metalne konstrukcije

 Skladini objekti zasuti zemljom

konstrukcija - najee armirano-betonska, koja se zasipa zemljom u cilju smanjenja

mogucnosti prenosa poara i eksplozije na susedne objekte u okruenju
oblik - uzduno preseen cilindar ili ravna geometrijska tela (kvadar, kocka)
namena - koriste se za uvanje eksplozivnih i zapaljivih roba

Izgled skladinih objekata zasutih zemljom

 Podzemni skladini objekti
qsastoje se iz skladinih objekata povezanih preko glavnog i sporednih hodnika
qkostrukcija je luna, armirano-betonska - i za glavni i pomone hodnike, i za
same skladine objekte
qskladini objekti se postavljaju tako da osa objekta bude paralelna osi glavnog
hodnika
qnamenjeni za skladitenje opasnih roba, eksplozivnih i zapaljivih; primenjuju se
u cilju zatite okruenja od dejstva eksplozije; takvi vojni objekti imaju za cilj i
bolju zatitu robe i obezbedenje veceg stepena tajnosti lokacije
qobjekti ovog tipa su otporni na napad iz vazduha; pruaju mogunost znatno
boljeg fizickog obezbedenja nego to je to sluaj kod nadzemnih objekata.
 Skladini objekti za tenu i gasovitu robu
Skladini objekti:
qu vidu rezervoara realizuju se kao nadzemni, podzemni ili podvodni
qprema geometrijskom obliku - cilindricni ili sferini sudovi
qkonstrukcija metalna ili betonska
qsa aspekta zatite od isparenja
skladini rezervoari sa vrstim krovom,
skladini rezervoari sa oslabljenim spojem izmeu krova i bonog omotaa,
skladini rezervoari sa plivajuim krovom

Osnovni oblici nadzemnih skladinih objekata za tecne i gasovite robe

Podzemni skladini rezervoar za tenosti

Podvodni skladini rezervoari za naftu

Skladini rezervoar za tene terete sa fiksnim krovom (2000 m3)

Skladini rezervoar sa plivajuim krovom (40000 m3)

 Sferini skladini rezervoar za prirodni gas

lociranje u grupama - poveana opasnost pri uvanju opasnih materija

qnajee se uvaju opasne robe: zapaljive, komprimovane, eksplozivne, otrovne i sl; primarna
poarna i opasnost od eksplozije
qrazvijena zakonska regulativa koja definie sve relevantne aspekte problema cuvanja tecnih i
gasovitih roba
specificnost skladitenja tenih roba namee funkcionalne zahteve koji se moraju
respektovati pri gradnji rezervoara:

qodgovarajue mehanike i konstruktivne osobine (sigurnost suda u razlicitim reimima rada)

qadekvatno zaptivanje (gubitak sadraja rezervoara moe imati znacajne ekonomske i ekoloke
posledice, ako se radi o opasnim robama)
qpostizanje eljenih temperaturnih uslova.
Vrste skladita
 Nastavna pitanja:

1. Uvod
2. Definicija skladitenja i zadaci skladita
3. Skladitenje u logistikim sistemima
4. Lokacija skladita
5. Problem lokacije skladita i izbor optimalne lokacije
skladita
6. Osnovni procesi u skladinom sistemu
7. Skladini objekti
8. Graenje skladita, arhitektonsko-graevinski delovi
objekta
9. Oprema skladita
10. Odluke o vlasnitvu nad skladinim prostorom
 Redovi uskladitene robe i hodnici
Jedan od osnovnih problema u skladitu jeste maksimalna iskoristivost
raspoloivog skladinog prostora ili odreivanje prostora u odnosu na
zalihe koje e se uvati u njemu.
Ukupna povrina je suma namenskih povrina:

S=Sm + Spr + Sp + So + Sa (m2)

gde su:
Sm- povrina uskladitenog materijala
Spr- prometna povrina (hodnici, prolazi, poarni put i dr),
Sp- prijemna povrina,
So- otpremna povrina,
Sa- povrina za administrativne, sanitarne, pomone i ostale
prostorije.
 SmG/Pd (m2)
gde je:
G- masa materijala (N) ili u (t)
Pd-doputeno optereenje (N/m2), (t/m2).

Sp=Qg/nPm (m2)
gde je:
Qg koliina materijala koja se primi u toku jedne godine,
n- prosean broj poiljki u godini,
koeficijent iskoritenja poda (0,5 do 0,6), odnos prijemne i
ukupne povrine poda,
Pm- mogue optereenje poda (0,25 do 0,30) od srednjeg
optereenja poda,
 Iskoristivost skladinog prostora

= Vm/Vs100 (%)

gde je:

Vm- zapremina skladinog materijala (m3),

Vs-stvarna zapremina skladita (m3).

Iskoristivost skladita zavisi od tipa skladita i kree se u granicama

od 15 do 70%.
Iskoristivost skladita zavisi od iskoristivosti pojedinih komponenti
povrine i zapremine:

= p sp vp vs=Smp/Sp Sm/S hm/hp hpo/h

gde je:

Smp-povrina materijala odloenog na policu ili paletu,

Sp-povrine polica,
Sm-povrina skladita zauzeta policama ili paletama,
S- ukupna povrina skladita,
hm-visina materijala na polici ili paleti,
hp- visina jedinice tereta,
hpo-visina police ili sloga u skladitu,
h-visina skladita.
 Stepen iskoristivosti police ili palete p=Smp/Sp

Stepen iskoristivosti povrine skladita policama ili paletama sp=Sm/S

 Stepen iskoristivosti visine jedinice tereta vp=hm/hp

Stepen iskoristivosti visine skladita vs=hpo/h.

Minimalan razmak izmeu materijala i tavanice je najmanje 0,15m.
Stepen iskoristivosti visine skladine jedinice vp=hm/hp
Odnos puta i poprenih Odnos redova uskladitenja
redova u skladitu i puteva u skladitu

Odnos puta i uzdunih redova u skladitu

 Kombinovani raspored u skladitu

Na raspored materijala u skladitu utie:

questalost izuzimanja i obrta,

qmasa,
qzapremina materijala.
 Obeleavanje

Prikaz stalae sa fiokama

Oznaka objekta i oznaka prostorija